Katedra za farmaciju

Medicinski fakultet
Univerzitet u Novom Sadu

Seminarski rad iz predmeta Organska hemija II

IMIDAZOL

Neboja Salaj
1163/12

Prof. dr Marija Saka

Asis. dr Ana Sebenji

Maj, 2014.
Novi Sad

SADRAJ
1. Uvod .............................................................................................................................. 1
2. Fizike osobine .............................................................................................................. 2
3. Dobijanje ....................................................................................................................... 3
4. Hemijske osobine........................................................................................................... 4
5. Primena ......................................................................................................................... 6

UVOD
Imidazol je organsko jedinjenje sa molekulskom formulom C3H4N2. Drugi nazivi su:
1,3-diazol
glioksalin (arhaino)
1,3-diazaciklopenta-2,4-dien
Imidazol (Slika 1) je heterociklino, aromatino organsko jedinjenje. Kasnije je svrstan u
grupu alkaloida. S obzirom da su azoli grupa jedinjenja kod kojih je makar jedan heteroatom
azot, onda se imidazol moe svrstati i u tu grupu jedinjenja.

Slika 1. Struktura imidazola

Imidazol je relativno stabilizovan postojanjem rezonancionog efekta postoji 5 rezonancionih
struktura (Slika 2).

Slika 2. Rezonancione strukture imidazola

Ovaj prstenasti sistem je veoma vana bioloka komponenta koja ulazi u sastav histidina
(Slika 3) i histamina (Slika 4). Takoe ulazi u sastav nekih alkaloida (pilokarpin).

N
N
H

N
NH2

Slika 3. Histidin

N
H

OH
NH2

Slika 4. Histamin

FIZIKE OSOBINE
Imidazol je bezbojna vrsta supstanca koja rastvaranjem u vodi daje blago alkalnu
reakciju. Moe da ima bazna svojstva (pKb = 7.0), kao i slabo kisela (pKa = 14.5), odnosno
ima amfoteran karakter. Ostale fizike osobine prikazane su u tabeli 1.
Postoji u dva tautomerna oblika (Slika 5.) sa vodonikovim atomom na jednom ili drugom
atomu azota. Zbog toga su, na primer, 4-, odnosno 5-metilimidazol u stvari jedno te isto
jedinjenje.
H
N

N
N

Slika 5. Tautomerni oblici imidazola

.
Heterociklini molekul diamina, zasien sa dva atoma vodonika, koji korespondira molekulu
imidazola naziva se imidazolin (Slika 6.) i ima hemijsku formulu C3H8N2.
H
N
NH

Slika 6. Imidazolin
Tabela 1. Fizike osobine imidazola
Molarna masa
Agregatno stanje
Gustina
Taka topljenja
Taka kljuanja
Rastvorljivost u vodi
pKa
max
Kristalna reetka/struktura
Geometrija molekula
Dipolni moment

68,077 g/mol
bela do bledo-uta vrsta supstanca
1,23 g/cm3, vrst
89-91 C (362-364 K)
256 C (529 K)
Rastvoran je
14,5 (za imidazol) i 7,05 (za konjugovanu kiselinu)
280 nm
monoklinina
planarni petolani prsten
3,61D

DOBIJANJE
Imidazol je prvi put otkriven 1858. iako su razliiti derivati imidazola otkriveni jo
1840. godine. Njegova sinteza (Slika 7.) zasniva se na reakciji glioksala i formaldehida u
amonijaku, pri emu nastaje imidazol. Iako se ovom sintezom dobija mali prinos ona se
koristi za dobijanje C-supstituisanih derivata imidazola (Slika 8.).
CHO
CHO

H2O

2 NH3

HCOOH

H
H
N

CHO
CHO

H
H

3 H2O

N
H

Slika 7. Sinteza imidazola

+

H
O

+
R

HN

R1

NH

3 NH4OAc

R2

- 3H2O
- 3 HOAc

R1

R2
NH

-H
+

NH
NH2

R1

R2

- H+

R
N

R1

N
H

R2

H
N

H2N

N
- NH3

R1

R2

R1

R2

Slika 8. Sinteza C-supstituisanih derivata imidazola

Imidazol moe da se sintetie brojnim metodama pored metode Debus. Mnoge od ovih
sinteza se mogu primeniti na razliite supstituisane derivate imidazole variranjem
funkcionalne grupe. Ove metode su podeljene na kategorije u zavisnosti gde i koliko veza
elimo da dobijemo u imidazolovom prstenu. Na primer, metoda Debus formira veze
izmeu 1. i 2., 3. i 4. i 1. i 5. atoma u imidazolovom prstenu, koristei svaki reaktant kao
fragment prstena.

HEMIJSKE OSOBINE
1) KISELO-BAZNE OSOBINE:
Imidazolov sistem se ponaa i kao kiselina i kao baza (pKa = 14,5 i pKb = 7)
+

H
N

H
N
H

N
H

HO

N
H

N
-

N
-

+
N H

HCl

Cl
N
H

N
N
H

NaOH

imidazolijum-hlorid
N
+

Na

natrijum imidazol-1-id

2) ELEKTROFILNA SUPSTITUCIJA
Nitrovanje i sulfonovanje se izvodi dosta teko.
H

H
N
N
H

O 2N

HNO3

N
H

N
H

O 2N

-H+

N
N
H

4-nitroimidazol
Halogenovanje se izvodi i u kiseloj i u baznoj sredini.
Br2, HCl
N
N
H

Br

N H
Cl

N
H

4-bromidazolijum-hlorid
N

Br2, KOH
-

Br

kalijum 2-bromimidazol-1-id

3) NUKLEOFILNA SUPSTITUCIJA
Odigrava se u poloaju 2.

N
Br

N
H

N
H

N
H

200 oC

4) ALKILOVANJE
R
N

RX

N
H

R
N

RX

soli imidazola
5) REDUKCIJA
Dosta teko se odigrava, obino se redukovani oblici dobijaju indirektnim putem.
NH2
NH2

+ H3C
OH

HCl ili TsOH

N
H

CH3

2 H2O

2-metil 2-imidazolin

PRIMENA
Imidazol i njegovi derivati nali su primenu:
u proizvodnji smole zajedno sa ureom i fomaldehidom kao sirovina za
proizvodnju lepkova, premaza, guma,
u organskoj sintezi kao reagens,
kao inhibitor korozije koja je izazvana bakrom,
u proizvodnji pesticida, insekticida i fungicida (protiv plamenjae),
U farmaceutskoj industriji, imidazol je osnovna komponenta antimikotika za lokalnu
upotrebu kao to su ketokonazol (Slika 9), mikonazol (Slika 10) i klotrimazol i uspeno se
koriste za leenje mnogih sistemskih gljivinih infekcija. Triazoli, grupa heterociklinih
jedinjenja takoe su nali svoju primenu kao komponente antimikotika. Glavna razlika
izmeu imidazola i triazola je u mehanizmu inhibicije citohrom P450 gljivinog enzima. Azot
u poloaju 3 imidazola vezuje se za atom gvoa iz hem grupe citohroma a kod triazola ta
veza je ostvarena preko azota u poloaju 4. Takoe, imidazol ulazi u sastav terapijskih
agenasa za leenje bronhijalne astme i trihomonijaze.
N
N
O
O
N

O
H
Cl

Cl

Slika 9. Ketokonazol

Cl

imidazolov skelet

Cl

O
N
N
Cl

Cl

Slika 10. Mikonazol

LITERATURA
1) Pavlov S.: Uvod u hemiju heterociklinih jedinjenja, Nauna knjiga, Beograd, 1997.
2) Vollhardt K. P., Schore N. E., Organska hemija, 4. izd., (urednik: dr Bogdan olaja),
Data status: Nauka, Beograd: Planeta print, 2004.
3) Internet sajtovi:
http://wikipedia.org
http://sr.swewe.com
http://organic-chemistry.org