Contents

ulo vida..............................................................................................................................................3
Anatomija onog sistema....................................................................................................................3
Glavni delovi oka.............................................................................................................................3
Ona jabuica...............................................................................................................................3
Oni nerv......................................................................................................................................7
Pomoni delovi oka..........................................................................................................................8
Fiziologija vida.....................................................................................................................................9
Pojedini poremeaji vida.....................................................................................................................9
Katarakta.........................................................................................................................................9
Astigmatizam...................................................................................................................................9
Daltonizam.....................................................................................................................................10
Konjuktivitis..................................................................................................................................10
Literatura...........................................................................................................................................11

ulo vida
ulo vida deo je nervnog sistema, koji omoguava ljudima da vide. Oko ( lat. Organum
Visuss, Oculi ) je organ ula vida i prua oko 80% utisaka iz spoljanje sredine, pod uslovom
da ne postoji oteenje fotoreceptora. Oko je optiki jednako fotoaparatu, jer u svom sastavu
ima soivo, sastav za menjanje otvora ( zenicu ) i mrenicu koja je slina filmu.

Anatomija onog sistema

Oko je parni organ ula vida i nalazi se na licu. Za veinu sisara karakteristino je da je vid
slabiji kod novoroeneta, ali se postepenim razvojem razvijaju i oni fotoreceptori, ime se
poboljava kvalitet slike koju vidimo.
Oko se sastoji iz glavnih i pomonih delova.

Glavni delovi oka

U glavne delove oka spadaju: ona jabuica, oni nerv i centra ula vida.
Ona jabuica
Ona jabuica ( lat. Bulbus Oculi ) sastoji se iz tri omotaa: spoljni, sredinji i unutranji.
Spoljni omota one jabuice
Spoljni omota jabuici daje oblik, bori se protiv pristiska koji u njoj vlada i titi njen sadraj.
Sastoji se od providnog dela ronjae ( prednji deo ) i neprovidnog dela beonjae ( zadnji deo
).
Ronjaa ( lat. cornea ) jeste prednji, mali deo omotaa one jabuice. Ne poseduje ni krvne,
niti limfne sudove i providna ja. Kroz nju se prelema svetlost, koja zatim od nje putuje do
unutranjosti one jabuice. Tvrde je konzistencije, po emu je i dobila ime ( tvrda kao rog ).
Prenik joj je oko 11-12mm, a debljine je oko pola milimetara. Sastavljena je od pet slojeva.
Na povrini se nalazi vieslojni ploasti epitel. Membrana Boumani ili prednja membrana
deli epitel od strome. Stroma predstavlja najvei deo debljine ronjae. Graena je poput
providnih ploa, koje su zapravo modifikovane elije. Kraj strome nalazi se u zadnjoj
membrani, koja je otporna na unutranji uni pritisak, a po autoru se zove membrana
Deskemeti. Unutranji sloj ronjae je u kontaktu sa prednjom onom sobicom. Ovaj sloj se
sastoji od tankih endotelnih elija, te se i naziva endotelnim slojem.

Nema krvne i limfne sudove, te se hrani putem difuzije iz okolnog tkiva. Osnove za dobar vid
predstavljaju providnost ronjae i njena pravilna zakrivljenost. U sluaju leukoma ( mutnine
na ronjai ), koji moe biti posledica povrede ili bolesti, vid se znaajno smanjuje.
Nepravilna zakrivljenost ronjae prouzrokuje astigmatizam. Upala ronjae se zove
keratokonus.
Beonjaa ( lat. sclera ) zauzima zadnji deo spoljnog omotaa jabuice. Nerastegljiva je,
vrsta i beliasta Ima oblik lopte preseene na prednjem kraju. U taj preseeni deo smeta se
periferni deo ronjae. Osim ovog otvora, ne beonjai se nalazi jo nekoliko manjih otvora za
prolazak nerava i krvnih sudova. Njena spoljanja povrina je ispupena i prekrivena
fascijalnim omotaem i venjaom. Unutranja povrina je izdubljena i predstavlja
sudovnjau. U beonjai se nalazi i venski sinus, koji je smeten oko limbusa ronjae.
Ispunjen je onom vodicom, koja se neprestano stvara i reapsorbuje. Ravnotea izmeu
stvaranja i reabsorbcije one vodice odreuje ukupan volumen i pritisak tenosti u oku.
Beonjaa u sebi sadri ogranke kratkih cilijarnih nerava. Arterije potiu od prednjih i kratkih
zadnjih cilijarnih arterija, a vene su pritoke kovitlastih vena. Nema limfnih sudova.
Sredinji omota one jabuice
Sredinji deo omotaa one jabuice sastoji se iz tri dela: prednjeg ( duice ), cilijarnog tela i
zadnjeg ( sudovnjae ).
Duica ( iris ) prestavlja prednji deo ovog omotaa, nalazi se iza ronjae i u obliku je krune
ploice. U sredinjem delu nalazi se otvor koji se naziva zenica ( puppila ). Zenica je crna
tacka u centru ronjae, ija je uloga da kontrolie svetlost koja dopire do retine. Ona je
okrugla, crne boje i upija svetlost u centar oka. Mii ronjae je zaduen za konrtolu zenice,
ona se iri i smanjuje u zavisnosti od koliine svetlosti koja dopire u nju. Doktori putaju
svetlost u zenicu kako bi ispitali reakcije i utvrdili neuroloke funkcije kod oveka. Duica je
odgovorna za boju oiju kod ljudi. Boja duice zavisi od koliine i rasporeda pigmenta na
njenoj prednjoj povrini. to je duica bogatija pigmentom to su oi tamnije (smee). Kod
manje koliine pigmenta oi su svetlije (zelene ili plave). Svaka osoba i svako oko ima
zaseban karakteristian jedinstven izgled duice poput otiska prsta koji se u novije vreme sve
vie koristi u svrhu identifikacije. Isto tako izgled i oblik arenice moe otkriti itav niz
pojedinosti o stanju organizma ime se bavi iridodijagnostika. U duici se nalaze dva miia:
sphincter pupillae koji suava zenice i dilatator pupillae koji zenice iri. U funkcionalnom

smislu duica ima ulogu regulacije koliine svetla koja ulazi u oko poput blende u
fotoaparatu. To se postie ravnoteom ova dva miia u duici.
Cilijarno telo je cirkumfernentno tkivo oka sastavljeno od cilijarnog miia, koji utie na
menjanje zakrivljenosti soiva, ime se omoguuje da se predmeti gledaju iz blizine ili sa
velike udaljenosti ( akomodacija ) i cilijarnih nastavaka. Nalazi se izmeu sudovnjae i
duice. U horizontalnom preseku je trouglasto i pokriven cilijarnim epitelom. Cilijarno telo
ima tri funkcije: akomodaciju, stvaranje one vodice i pruanje oslonca zonularnim vlaknima.
Jedan od najvanijih zadataka cilijarnog tela je stvaranje one vodice, koja je odgovorna za
osiguranje veine prehrane za soivo i ronicu, te uestvuje u uklanjanju otpadnih materija u
ovom podruju.
Sudovnjaa zauzima zadnji i najvei deo ovog omotaa. Sadri veliki broj krvnih sudova,
koji renose kiseonik i hrane onu jabuicu, a posebno mrenjau. U sebi sadri i pigmente
elije, koje spreavaju rasplamsavanje svetlosti i stvaraju uslove mrane komore.
Unutranji omota one jabuice
Unutranji sloj ini mrenjaa ( lat. retina ). Ona je deo oka koje je osetljivo na svetlost. U
njoj se nalaze unjii, kojima se obino opaaju boje i tapii, koji slue za gledanje u mraku.
Kada su unjii i tapii nadraeni, impulsi se prenose nizom susednih neurona, koji se nalaze
u samoj mrenjai, a zatim vlaknima vidnog nerva u modanu koru.
Graa i funkcija mrenjae
Poevi od spoljanje povrine sve do unutranjeg dela, u mrenjai razlikujemo deset
slojeva:
1. Pigmentni sloj
2. Sloj tapia i unjia
3. Spoljna granina membrana
4. Spoljni sloj jezgara ( u kojem su smetena tela tapia i unjia )
5. Spoljni mreasti sloj
6. Unutranji sloj jezgara
7. Unutranji mreasti sloj

8. Sloj ganglijskih elija

9. Sloj vlakana vidnog nerva
10. Unutranja granina membrana
Prednji deo mrenjae nema receptore, te je slep, a zadnji deo ima dve veoma vane
strukture: diskus vidnog nerva i uta mrlja, u ijem se srednjem delu stvara obrnuta slika
posmatranog predmeta. uta mrlja ili makula predstavlja centralni deo mrenjae u
ljudskom oku. Nalazi se u neposrednoj blizini optikog nerva i predstavlja visoko osetljivi
deo mrenjae zaduen za postizanje jasnog centralnog vida. Osnovna funkcija makule je
obavljanje centralnog vida i razlikovanje detalja, a u literaturi se esto pominje pod
nazivom optiki disk. Centralni deo makule je fovea. uta mrlja je dobila naziv prema
visokoj pigmentaciji, ovalnog je oblika i pokriva predeo u irem centru mrenjae. Razlog
postojanosti ute boje u ovom delu oka je upijanje plave i ultravioletne svetlosti koja ulazi u
oko. Zeoksantin i lutein koji se unose ishranom daju utu boji makuli. Prenik makule isnosi
oko 5mm. Pravilna struktura makule obezbeuje visoku otrinu vida. uta mrlja nam
omoguava da detaljno vidimo i obavljamo zadatke koji zahtevaju precizan vid, kao to je
itanje. Sastav makule ine gusto rasporeene vidne elije. Starost je proces koji esto ima za
posledicu deformaciju ute mrlje. U tom sluaju se deformie i centralni vid, slike postaju
iskrivljene, nejasne i mutne i svakodnevne aktivnosti su oteane. U sastavu ute mrlje su
rasute mnogobrojne elije koje upijaju svetlosne zrake i prenose ih putem elemenata nervnog
sistema. Razlikovanje boja, opaanje detalja i likova, aktivnosti itanja i pisanja, sve su to
procesi koje nam ovaj centralni deo mrenjae omoguava.
Sadraj one jabuice
Ona jabuica je u sredini prazna, a tu prazninu ispunjavaju providne tvorevine koje postaju
njen sadraj. Idui od napred prema nazad, te tvorevine su: prednja i zadnja ona komora,
soivo i staklasto telo.
Prednja ona komora (camera bulbi anterior) nalazi se ispred duice, a iza ronjae.
Ispunjena je onom vodicom, koja otie u ugao izmeu duice i beonjae u takozvani venski
sinus beonjae.
Zadnja ona komora (camera bulbi posterior) nalazi se ismeu ronjae i staklastog tela i
takoe je ispunjena onom vodicom. U njoj se nalaze cilijarni nastvci koji onu vodicu lue u
zadnju onu komoru, a zatim preko duino-beonjakog ugla odlazi u venski sinus beonjae.

Soivo ( lat. lens ) je deo oka koji ima funkciju prelamanja svetla i podeavanja prelamanje
slike tako da ona padne direktno na mrenjau. Soivo nam omoguava da promenimo fokus
u odnosu na razliite distance, npr. kada promenimo fokus sa televizijskog ekrana na kraju
dnevne sobe na novine u rukama. Soivo je privreno za gomilu niti koji se zovu zonula
niti. Zonula niti su spojene na cirkularni mii. Moemo da uporedimo njihov spoj sa tokom
bicikla, gde je soivo centar, niti su zice, a cirkularni mii je felna. Kada elimo da
fokusiramo objekat koji se nalazi blizu nas, cirkularni mii se stegne. Ovako se zonula niti
oputaju, doputajui soivu da se prilagodi. Kako osoba postaje starija, fleksibilnost soiva
se smanjuje.
Staklasto telo ( lat. corpus vitreum ) nalazi se iza soiva i cilijarnog tela. Izgrauje ga
polutena, elatinasta i providna materija omotana tankom aurom. Svojim pritiskom
staklasto telo omoguava stalni kontakt mrenjae i sudovnjae, ime onemoguava
nabiranje mrenjae i obezbeuje njenu dobru ishranu. Staklasto telo je loptastog oblika i
zauzima dve treine zapremine one jabuice. Sa prednje strane ima udubljenje u kome se
nalazi soivo. Izgrauju ga vlakna (stroma vitreum) i tenost (humor vitreum). Nema krvnih
sudova, ve hranljive supstance dospevaju iz uvealnog tkiva putem difuzije i osmoze. taklasto
telo ima vie uloga, ali su najvanija optika svojstva i odravanje krutosti i oblika one
jabuice. Ima indeks prelamanja svetlosti 1.336. Ovaj deo oka ima znaaj u medicini prilikom
davanja intravitrealne injekcije koja se ubrizgava direktno u staklasto telo, a usled leenja na
primer dijabetike retinopatije. Ovakvim davanjem leka postie se najvea mogua
koncentracija na poeljnom mestu, pa time i maksimalno dejstvo leka. Injekcija je praktino
bezbolna zbog same prirode zahvata, ali vid pacijenta moe da bude zamuen dok se lek ne
slegne na dno one jabuice.
Oni nerv
Oni nerv, optiki nerv ili vidni ivac ( lat. nervus opticus ) sadri 1,2 miliona vlakana, a
svaki od tih vlakana prenosi impulse koje je stvorila retina do mozga i omoguava nam da
vidimo jasno sliku. Poremeaj onog nerva se javlja u dva sluaja prilikom roenja (faktor
nasleivanja) ili prilikom spoljanjih faktora (razne traume ili bolesti). Poremeaj optikog
nerva e izazvati odreeni gubitak vida i moe napasti jedno ili oba oka.
Vlakna iz optikog nerva iz oba oka se kombinuju u onoj raskrsnici i dalje prenose sliku do
mozga. Defekti optikog nerva koji se nalaze pre optike raskrnice e samo uticati na jedno

oko koje je pod traumom, dok poremeaj koji se nalazi posle one rasksnice e uticati na vid
kod oba oka.
Atrofija onog nerva se moe dijagnostifikovati tokom onog pregleda. Kod one atrofije kod
ljudi se javlja:

Smanjena otrina vida

Gubitak ili smanjenje boje (naroito crvene)

Preterano poveanje zenice

Bleenje boje vida

Postoje mnogi poremeaji onog nerva koji su naslednog faktora i onih izazvanim nekom
traumom ili boleu

Kongenitalna ona atrofija je obino naslednog faktora

Poroajno-nasledna ona neuropatija je naslednog faktora i obino se javlja kod 20-30

godina starih mukaraca.

Steena ona atrofija. Uzrok ove atrofije povezuje se sa vaskularnim problemima.

Ona neuroza nije naslednog faktora, glavni uzrok ove bolesti je multipleks skleroza.

Glaukom jedna od najpoznatijih onih bolesti napada i unitava iskljuivo oni nervna
vlakna i suava vidno polje. On je u veini sluajeva sporo progresivna bolest, ma da
postoji i brzo napredujui glaukom

Pomoni delovi oka

Pomoni delovi oka su:

miii pokretai one jabuice ( musculi bulbi )

fascije one jabuice ( fasciar bulbi )

masno telo one jabuice ( corpus adiposum bulbi )

veznjaa ( conjuctiva )

oni kapci ( palpebrae ) gornji i donji kapak

obrve ( supercili )

suzni pribor ( apparatus lacrimalis )

Imaju zatitnu funkciju.

Fiziologija vida
Proces vienja propraen je hemijskim i biohemijskim procesim, kojima se prikupljene
vizuelne informacije obrauju u vizuelnoj percepciji. Padom svetlosnih zraka na mrenjau
dolazi do razlaganja rodopsina u tapiima. Tako se dobija opsin, koji je u stvari protein i
retinen, zatim se jonizuje i prelazi u jonsko stanje. Dobijeni joni deluju na membranu ulne
elije, posle ega dolazi do nastanka akcionih potencijala, to jest nervnog impulsa, koji se
prenosi kroz oni nerv. Razdraenje ulnih elija kratko traje zbog jaine bleska svetlosti, ali
oseaj vida traje znatno due, zbog toga to produkti razlaganja rodopsina nastavljaju sa
delovanjem sve dok ga ima. Proces obnavljanja rodopsina od opsina i retinena odvija se uz
obavezno prisustvo vitamina A.

Pojedini poremeaji vida

Oko, kao organ vida, je izloen velikom uticaju spoljanje sredine i zato se lako moe
povrediti i otetiti. Poremeaji vida mogu biti i uroeni. Najei poremeaji vida su
dalekovidost, kratkovidost, razrokost i staraka dalekovidost. Uz precizno utvrenu dioptriju
i konstantno noenje naoara, vid se moe popraviti.

Katarakta
Siva mrena ili katarakta je zamuenje koje se razvija u soivu oka. Katarakta je vodei uzrok
slepoe u svetu. Katarakta (mrena) je zamuenje koje se razvija u onom soivu ili ovojnici
onog soiva, a koje varira od malene do potpune zamuenosti usled agregacije proteina i
ometa prolaz svetla. U ranoj fazi razvoja starake katarakte intenzitet soiva moe biti
poveana, te uzrokovati kratkovidnost (miopiju); takoe, moe doi do postupnog utila i
zamuenja soiva, to moe smanjiti mogunost percepcije plavih boja. Razvoj bolesti
uzrokuje gubitak vida i ,ukoliko se ne lei, moe uzrokovati slepou.

Astigmatizam
Astigmatizam je stanje u kojem se svetlosne zrake ne lome jednako na svim meridijanima
oka. U svrhu podele definisana su dva zamiljena meridijana oka, okomita jedan na drugi.
Naziv astigmatizam grkog je porekla i doslovno znai "bez take". Najee se ispravlja
naoarima s cilindrinim soivom. Poremeaj se najee javlja u kombinaciji s
kratkovidnou ili dalekovidnou, a izraava se u dioptrijama koje opisuju refrakcijsku
sposobnost soiva (mogunost loma svetla). Astigmatizam moe biti stabilno stanje, ali se
moe i pogoravati s vremenom.

Daltonizam
Daltonizam je uobiajen izraz za poremeaj prepoznavanja boja. Prvi ga je opisao engleski
naunik John Dalton na temelju vlastitog iskustva, jer je i sam imao problema s
prepoznavanjem boja. Na mrenjai oka nalaze se nervni zavreci - fotoreceptori za tri
temeljne talasne duine svetlosti i dele ih u razliite kanale koji odgovaraju crvenoj, zelenoj i
plavoj boji. U osoba koje ne raspoznaju boje postoji poremeaj u receptorima - razdeoba se
ne odvija pravilno te one stoga ne prepoznaju boje ili zamene jednu boju za drugu. ovek
ima pet ula putem kojih prima informacije iz okoline. Ipak najvie informacija primamo
putem ula vida, ak 80-90%. Daltonizam dovodi do nepouzdanih informacija to utie na
kvalitet ivota ljudi koji su pogoeni ovim poremeajem.

Konjuktivitis
Konjuktivitis ili crveno oko je upala one spojnice. Danas je ovo veoma rasprostranjena ona
bolest. Skoro svako u toku ivota bar jednom ima konjuktivitis. Ona spojnica ili venjaa je
prozirna sluznica koja spaja onu jabuicu i stranju povrinu vea. Ona prekriva beonjau i
prostire se sve do ronjae. Venjaa reaguje na najvei broj bakterija, virusa, infekcija i
toksina. Razni spoljanji uticaji su najei uzroci konjuktivitisa. Konjuktivitis se javlja od
blagog crvenila i poveanog suzenja sve do dugoronih problema povezanih s poremeajem
luenja suza. Najee kod dece ali i kod odraslih se javljaju virusne i bakterijske forme
konjuktivitisa. Crvenilo, svrab, peckanje i oteeni kapci su znaci i simptomi koji ukazuju na
konjuktivitis. Preterano luenje sluzi najee je znak bakterijskog konjuktivitisa. Zapueni
sinusi i curenje nosa je est ukazatelj na virusni konjuktivitis. Bol, svrabe, crvenilo u oima i
oticanje limfnih vorova ispod uiju su ukazatelji bakterijskog konjuktivitisa. Upala one
spojnice se dijagnostifikuje oftalmolokim pregledom koji izmeu ostalog obuhvata i
uzimanje brisa konjuktive. Leenja konjuktivitisa se moe raditi na vie naina. Uglavnom

metod leenja zavisi od uzroka. Savetuje se da pacijent nosi naoare sa zatitnim UV

faktorom jer tite oi od spoljanjih neistoa. Samostalno leenje uz korienje masti za oi
se primenjuje kod blage virusne upale. Kod gnojnog konjuktivitisa se koriste kapi za oi.

Literatura

Guyton, A. C. (1994). Fiziologija ovjeka i mehanizmi bolesti, Zagreb: Medicinska

naklada

http://www.elemenat.com/cyr/wiki/index.php?title=%D0%9E
%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD_%D1%87%D1%83%D0%BB%D0%B0_
%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B0_%D0%B8%D0%BB%D0%B8_%D0%BE
%D0%BA%D0%BE&variant=sr

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BA%D0%BE

http://oci.rs/

http://www.balansmedika.com/usluge/irisdijagnostika

http://hr.wikipedia.org/wiki/Cilijarno_tijelo

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D1%9A
%D0%B0%D1%87%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BB
%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE_%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%BE

http://sh.wikipedia.org/wiki/Katarakta