5/17/2011

OSNOVI REOLOGIJE

dr Mara Aleksi, vanr. prof.

Reologija: rheo = tei logos = nauka

Osobine tenosti opisuje viskoznost - unutranji otpor
koji se javlja prilikom proticanja
njutnovski sistemi

tenosti

vai Njutnov zakon

konstantna viskoznost

nenjutnovski
sistemi
ne vai Njutnov zakon
viskoznost je promenljiva

REOLOGIJA nauka koja prouava

proticanje i deformaciju materije

5/17/2011

Znaaj reologije za famaciju

Formulacije i analize farmaceutskih preparata:
9 emulzije
9 paste
9 supozitorije
9 medicinske i kozmetike kreme
9 losioni...

Preparati treba da poseduju zadovoljavajuu konsistenciju i mekou.

Ove osobine treba da budu konstantne prilikom proizvodnje i upotrebe.
Reoloka merenja farmaceutskoj industiji: meanje i proticanje,
pakovanje i raspakivanje.
Podaci za procenu tolerancije na lek, stabilnost leka, bioraspoloivost...

Njutnovski sistemi
D=

dv
dr

F
A

gradijent brzine

brzina smicanja

s-1

napon smicanja
1Pa=N/m2

Njutn:
j
to jje tenost viskoznija
j p
potrebna jje vea sila,
tj. napon smicanja, da se uspostavi kretanje slojeva

Njutnov zakon proticanja tenosti:

dv
= D
dr

koeficijent viskoznosti

5/17/2011

Njutnovski sistemi
Kriva proticanja njutnovskog sistema predstavlja pravu koja
prolazi kroz koordinatni poetak.
Viskoznost njutnovskih tenosti ne zavisi od brzine smicanja

= tg = const.

Nenjutnovski sistemi
9Odstupanje od idealno viskoznog ponaanja
9Obrazovanje prostornih struktura strukturacije
9Uzajamno
j
delovanjea
j koloidnih estica

Reoloke osobine zavise od

vremena trajanja spoljanje sile,
ali ne zavise od vremena stajanja

Nenjutnovski
sistemi
Reoloke osobine zavise i od
vremena trajanja spoljanje sile
i od vremena stajanja

5/17/2011

Nenjutnovski sistemi ije reoloke osobine

zavise od vremena trajanja spoljanje sile,
ali ne zavise od vremena stajanja
Plastino proticanje

Pseudoplastino
proticanje

Dilatantno proticanje

Plastino proticanje
Wilson: Osobina materijala koja omoguava da se sistem deformie
kontinualno i nepovratno, za sve vreme primene sile koja prelazi neku
kritinu vrednost pod kojom dati sistem poputa.
Tipovi plastinog proticanja
Bingamovsko ili
idealno plastino
proticanje

Plastino proticanje
po Kesonu

Uzajamno
j
dejstvo
j
izmeu koloidnih estica - van der Waals-ove sile
Kontinualna struktura kroz ceo sistem.
Da bi do proticanja dolo, ove veze se moraju raskinuti - prinosni napon.
Bingamovskog proticanje - sferne i delimino solvatisane estice
Krivolinijsko proticanje (tj. po Kesonu) asimetrini ili linearni makromolekuli

5/17/2011

Bingamovsko ili idealno plastino proticanje

pl = tg
g =

0
D

= + pl D
0

Posle postizanja prinosnog

napona proticanje nije
pravolinijsko

a = oa + pla D a
1/3 < a < 2/3

pl

koeficijent plastine viskoznosti

sferne i delimino
solvatisane estice

konstantna vrednost

prinosni napon

Plastino proticanje po Kesonu

javlja se kod realnih plastinih tela kod kojih:
prinosni napon
p nije
j jjasno izraen
9p
9 prelaz u teno stanje je postepen
9 zavisnost napona od brzine smicanja nije linearna

pl =

1
2 2
0

Asimetrini makromolekuli
Linearni makromolekuli

5/17/2011

Plastino proticanje pokazuju:

pokazuju:
zubne paste
masti i kremovi
maziva
okoladne mase

Pseudoplastino proticanje
9pseudoplastino proticanje pokazuju polimerni materijali
nema prinosnog napona
9nema
9napon smicanja znatno bre raste pri niim brzinama smicanja
nego pri viim
9viskoznost pseudoplastine supstance opada sa porastom brzine
smicanja.

Karakteristina kriva pseudoplastinog proticanja je

konkavna u odnosu na osu brzine smicanja

Zakrivljenost krive posledica je delovanja napona

smicanja na dugake lance linearnih polimera

Sa poveanjem napona, haotino rasporeeni molekuli orijentiu svoje

duge lance u pravcu delovanja sile to smanjuje unutranji otpor.

5/17/2011

Pseudoplastino proticanje

= k Da
0<a<1
a -stepen odstupanja pseudoplastinog
sistema od idealnog njutnovskog ponaanja
k merilo konzistencije tenosti
a =1 proticanje je Njutnovsko k =

pr = tg =

= k D a 1

Pseudoplastino proticanje pokaziju:

sistemi sa solvatisanim asimetrinim koloidnim esticama,
rastvori razgranatih ili linearnih makromolekula,
koncentrovane emulzije i dr.

Metil celuloza

Polivinilpirolidon

Poliakrilna kiselina

5/17/2011

Dilatantno proticanje
Pri poveanju brzine smicanja napon smicanja naglo raste.
Raste i viskoznost pa je otpor sistema mnogo vei pri veim
brzinama smicanja nego pri manjim
manjim.

= k Da

a >1

Ovakvi sistemi pri dejstvu napona smicanja

praktino poveavaju svoju zapreminu u
odnosu na stanje mirovanja, ire se, pa se
zato i nazivaju dilatantni.

Dilatantno proticanje
Pojava dilatancije se tumai razliitim pakovanjem sfernih estica
pri mirovanju, pri sporom i pri brem proticanju. Zapremina koju
zauzimaju
i j suspendovane
d
ti zavisi
estice
i i od
d njihovog
jih
uzajamnog
j
rasporeda, tj. pakovanja.

D=0
najgue pakovane sfere
zauzimaju oko 75%

D>0
sfere zauzimaju
samo oko 35%

D>>0
dalja preorijentacije i
obrazovanja unutranje
prostorne reetke

5/17/2011

Dilatantno proticanje

Efekat je reverzibilan.
Po prestanku delovanja spoljanje sile ponovo se uspostavlja fluidnost.
Pri mirovanju estice se ponovo sleu, gue se pakuju, smanjuje se prostor izmeu njih
i prisutna tenost se ponovo istiskuje na povrinu.

Dilatantno proticanje pokazuju veoma

koncentrovane (oko 50%) suspenzije sfernih, krutih i
slabo solvatisanih estica

Na pojavu dilatancije utiu

zapreminska koncentracija dispergovane faze
veliina dispergovanih estica
oblik dispergovanih estica
naelektrisanje dispergovanih estica
prisustvo reagenasa-dispergatora

5/17/2011

Dilatantno proticanje
pesak oko stopala postaje suvlji i vlaga sa
povrine uvlai se u unutranjost

http://www.youtube.com/
Walking on Non
Non-newtonian
newtonian
Cornflour
by DrQ999
Voda + kukuruzni tirak

Dilatantnost predstavlja problem

Dilatantnost
u farmaceutskoj industriji
Meanjem dilatantne suspenzije otpor postaje sve vei do te
mere da se suspenzija ukruti i onemoguava dalje meanje.
Granulacije tableta u mlinovima i blenderima velike brzine
dovodi do ovravanja to moe da oteti motore.

10

5/17/2011

Ovaj problem se ne moe reiti, ali se moe prevazii...

Dilatantni sistemi su nestabilniji u odnosu na sisteme sa plastinim i
pseudoplasitinim proticanjem.
proticanjem.
Porastu stabilnosti dilatantnih sistema mogu da doprinesu razliiti
aditivi, kao to su:
su:
Minerali
Gline
Bentonit
Povrinski aktivne materije
Aditivi dovode do promena viskoznosti i tipa proticanja
Cilj je dobijti sistem sa plastinim tipom proticanja, sa to manjim
prinosnim naponom

Nenjutnovski sistemi ije reoloke osobine

zavise od vremena trajanja spoljanje sile, i
od vremena stajanja

TIKSOTROPIJA

REOPEKSIJA

VISKOELASTINOST

11

5/17/2011

TIKSOTROPIJA
Struktura koja je razruena ne obnavlja trenutno po
prestanku spoljanjeg dejstva, ve posle izvesnog vremena.
Razruavanje
j tiksotropne
p
strukture jje relativno brz p
proces,, dok
ponovno uspostavljanje tiksotropne strukture moe da traje od
nekoliko minuta do nekoliko sati, dana, pa ak i nedelja.
nedelja.
Pri mehanikom dejstvu (meanje, mukanje) postaju teni, a pri
mirovanju ponovo prelaze u vrsto stanje (gel).
(gel).
Ova pojava naziva sl
sl--gel
gel--sl transformacija
transformacija..

TIKSOTROPIJA
Kada brzina smicanja dostigne neku maksimalnu vrednost i pone da
se smanjuje, povratna kriva u reogramu ne poklapa se sa uzlaznom.
Prisustvo histerezisne petlje ukazuje da je dolo
do razruavanja strukture, a povrina unutar petlje
merilo
il je
j stepena
t
razruavanja.

Odsustvo tiksotropije

HISTEREZISNA PETLJA

Kod plastinih i
peudoplastinih sistema
povratna kriva je
pomerena u desno u
odnosu na uzlaznu.

Kod dilatantnih
sistema povratna kriva
je pomerena u levo u
odnosu na uzlaznu.

12

5/17/2011

TIKSOTROPIJA
9 Tokom dejstva spoljanje sile, tiksotropni sistemi pokazuju smanjenu
viskoznost, po prestanku dejstva viskoznost ponovo raste.
9 Viskoznost nije funkcija samo brzine smicanja ve i vremena trajanja
spoljanjeg dejstva, jer je za razruavanje ili uspostavljanje unutranje
strukture potrebno izvesno vreme.

TIKSOTROPIJA
1. Koloidne estice su uzajamno povezane slabim sekundarnim vezama,
(vodonine ili veze elektrostatike prirode).
2. U sistemu obrazuju trodimenzionalnu reetku u koju su uklopljeni
molekuli rastvaraa - g
gel strukturu.
3. Pri dejstvu spoljanje sile dolazi do raskidanja slabih veza i razruavanja
strukture - koloidne estice se postavljaju paralelno delovanju sile.
4. Nastaje sl i poinje da tee (gel-sl transformacija).
5. Razruavanje nije trenutno veze se raskidaju postepeno . to je
spoljanja sila jaa, intenzivnije je razruavanje unutranje strukture gela,
pa je i opadanje viskoznosti vee.
6. Po prestanku delovanja spolanje sile koloidne estice podleu
sluajnom Braunovom kretanju, ponovo dolaze u kontakt i ostvaruju veze.
Ni ovajj proces nije
ij ttrenutan,
t
t ttraje
esto
j i due
d od
d razruavanja

j strukture.
t kt

13

5/17/2011

Sol-gel transformacija vodenog rastvora

1 vol% laponit i 0.05 vol% prakastog metala estica veliine m pre
i posle dejstva sile (laser 0.265 J/cm2 , =532 nm )
Rastvori male viskoznosti transformiu se u gel

TIKSOTROPIJU POKAZUJU...
sistemi sa solvatisanim asimetrinim ili linearnim
makromolekulima,
Hidrofilni sistemi:

Rastvori i geli:
elatina
pektina
derivata celuloze,
belanevina
Skrobne paste
Koncentrovani rastvori sapuna

14

5/17/2011

TIKSOTROPIJU POKAZUJU...
sistemi sa solvatisanim asimetrinim ili linearnim
makromolekulima,
Organofilni sistemi :
Boje
Masti
Maziva
Bioloke tenosti - krv

METODE ISPITIVANJA
TIKSOTROPNIH SISTEMA

metode ispitivanja
tiksotropnog razruavanja
metode ispitivanja
p
j
tiksotropnog oporavljanja

15

5/17/2011

METODE ISPITIVANJA TIKSOTROPNOG

RAZRUAVANJA

CILJ:: formiranje histerezisne petlje pomou uzlaznih i povratnih krivih proticanja.

CILJ
POSTUPAK:: merenja viskoznosti pri razliitim brzinama smicanja
POSTUPAK
Mera tiksotropnosti je povrina dobijene histerezisne petlje.
petlje.
Uzlazna kriva karakterie poetno nerazrueno stanje,
a povratna krajnje, razrueno ili ravnoteno stanje.
Histerezisna petlja zavisi i od:
9karakteristika viskozimetra (broj razliitih brzina i vrednost maksimalne
brzine)
9vremena primene maksimalne brzine
9naina merenja
9homogenosti uzorka
9temperature

METODE ISPITIVANJA TIKSOTROPNOG

OPORAVLJANJA

Metode ispitivanja tiksotropnog oporavljanja slue za ispitivanje

sposobnosti sistema da ponovo uspostavi tiksotropnu strukturu

- da se oporavlja.
oporavlja
Prvo se mehaniki razrui unutranja struktura,
struktura a zatim se
sakupljaju podaci o oporavljanju sistema razliitim metodama u
zavisnosti od toga da li je sistem sporooporavljajui, ili se oporavlja
umereno ili veoma brzo.

16

5/17/2011

REOPEKSIJA
Reopeksija je pojava koja se javlja kod nekih
koloidnih sistema pri laganom meanju,
meanju pri emu
dolazi do breg obrazovanja tiksotropne strukture
(ovravanja), odnosno porasta viskoznosti, u
odnosu na klasine tiksotropne sisteme
sisteme..

tiksotropija

reopeksija
Reopektian sistem: gipsana pasta

VISKOELASTINOST
Koloidni sistemi koji nisu ni idealno vrsti, a ni idealno teni
Pokazuju osobine i vrstih i tenih tela u razliitom iznosu
Ovakva tela pokazuju:
9Elastine deformacije

9Viskozne deformacije

17

5/17/2011

VISKOELASTINOST
1. Idealno viskozne tenosti
9 Protiu
9 Nastale deformacije
j su proporcionalne su
vremenu trajanja dejstva i potpuno su nepovratne.
9 Viskozno ponaanje predstavlja pomeranje
klipa u cilindru koji je napunjen viskoznom
tenou
Ako se klip izvlai konstantnim naponom, on e se
u cilindru pometati sve dok primenjeni napon traje, a
kada prestane dejstvo napona, klip ostaje u poloaju u
kome se nalazio u trenutku prestanka spolanjeg
d j t
dejstva.
9 to je vea viskoznost tenosti u cilindru to je
vei unutranji otpor.
9 Idealno viskozne deformacije opisuju se
Njutnovim zakonom

dv
= D
dr

VISKOELASTINOST
2. Idealno elastina (vrsta) tela
9Elastine deformacije
9Posle prestanka dejstava sile telo zauzima
prvobitan poloaj.
9Deformacije su potuno povratne, a vreme
dejstva sile ne utie na veliinu deformacije
Elastine osobine materijala mogu da se prikau
ponaanjem elastine opruge koja se deformie
pod dejstvom sile, a posle njenog prestanka,
trenutno zauzima prvobitan oblik
9Ponaanje idealno elastinih tela
predstavlja se Hukovim (Hook) zakonom

18

5/17/2011

2. Idealno elastina (vrsta) tela

Hukov (Hook) zakon

Ako na sistem deluje normalna sila (F
F, sila koja
deluje pod uglom od 900 u odnosu na povrinu)
izaziva izduenje
j ili skraenje
j vrstog
g tela:

=F A
linearna deformacija e = l l
moduo elastinosti
E
normalni napon

= E e

Ako na sistem deluje tangencijalna sila (pod nekim

uglom koji je razliit od 900) dolazi do smicanja
materijala - promena duine l i po x i po y osi.

= G

G moduo smicanja

- deformacije

VEZA modula smicanja i modula elastinosti

E = 3G

VISKOELASTINOST
3. Modeli ponaanja realnih reolokih tela

Maksvelovo telo
Sastoji se od redno vezane, jedne opruge i jednog viskoznog elementa
Pri dejstvu napona, opruga se istee, a klip se pomera u cilindru.
Po prestanku dejsta sile opruga se trenutno vraa u svoj prvobitni poloaj, a klip ne.

Maksvelovo telo je delimino trajno deformisano,

a delimino se vraa u prvobitno stanje.

19

5/17/2011

VISKOELASTINOST
3. Modeli ponaanja realnih reolokih tela

Kelvin--Foigtovo telo
Kelvin
Ako se opruga i viskozni
element poveu paralelno, dobija
se model Kelvin-Foigtovog tela
koje se pod dejstvom konstantne
sile deformie do izvesne granice.
Po prestanku dejstva sile
sile, ovo
telo se u potpunosti vraa u
prvobitno stanje,
stanje ali ovo vraanje
zahteva izvesno vreme i uroak
energije.
energije

VISKOELASTINOST
3. Modeli ponaanja realnih reolokih tela
Opti model viskoelastinog tela
dobija
j se kada se redno veu Maksvelovo i
Kelvin-Foigtovo telo

20

5/17/2011

VISKOELASTINOST
Pojave koje nastaju kao posledica deformacija
viskoelestinih sistema su:

RELAKSACIJA
i

VAJSENBERGOV EFEKAT

VISKOELASTINOST
1. RELAKSACIJA
Ako neko viskoelastino
t l podvrgnemo
telo
d
d
dejstvu
j t
sile istezanja, pa krajeve
rastegnutog tela fiksiramo,
unutranji otpor tela
postepeno e opadati do
nule.
Pri dovoljno dugom
vremenu telo ostaje trajno
deformisano.
deformisano

Fleksibilni polimeri su izloeni dejstvu sile

u vremenu t dovoljno dugo da
monomerni segmenti izgube fleksibilnost i
uspostave novu ravnoteu u kojoj
zauzimaju horizontalni (linearni) poloaj.

21

5/17/2011

VISKOELASTINOST
2. VAJSENBERGOV EFEKAT

You tube video snimak: Weissenberg Effect

The Weissenberg Effect
by psidot

youtube.com
Three Viscoelastic Effects
1 min - 19 Jul 2007 - Uploaded by
psidot
A dyed polyvinyl solution crossed
linked with sodium tetraborate in
solution is found to exhibit the
following three different ...

2. VAJSENBERGOV EFEKAT

Vajsenbergov efekat (Weissenberg) je pojava

normalne komponente sile, kada na
viskoelastino telo deluje tangencijalna sila.
Zapaa kao penjanje tenosti uz cilindar ili
ipku koja u njoj rotira.
Ovaj efekat javlja se kod viskozimetara sa
koaksijalnim cilindrima i kod viskozimetara sa
kupom i ploom.
Kod veih brzina smicanja normalna sila tei
da istisne uzorak iz mernog prostora
instrumenta, usled ega dolazi do greke u
merenju, jer je izmerena vrednost viskoznosti
manja.

22

5/17/2011

2. VAJSENBERGOV EFEKAT

23