Akcidenti nastali pri

transportu opasnih
materija

TRANSPORTOPASNIHMATERIJA
Opasnim

materijama smatraju se sve one

materije koje u toku proizvodnje, transporta,
skladitenja ili rukovanja mogu da izazovu
posledice tetne po zdravlje ili okolinu. Zbog
navedenog negativnog uticaja ovakvih materija,
njihov transport mora biti organizovan po
odreenim pravilima kako bi rizik od nezgoda
bio minimalan, odnosno da posledice ve nastale
nezgode budu svedene na najmanju moguu meru.
Opasne materije se ee javljaju u drumskom
transportu u odnosu na druge vidove transporta.

EVROPSKI SPORAZUM O MEUNARODNOM DRUMSKOM

TRANSPORTU OPASNOG TERETA ADR

Koliina opasnog tereta, SR NEMAKA 2008 godina:

354 000000 tona
17%

20%
14%

48%

Raspodela
opasnog tereta
prema vidovima
saobraaja

1%

Pomorski saob.
Reni saob.
Vazduni saob.
Drumski saob.
elezniki saob.

Vrste meunarodnihsporazuma za prevoz

opasnih roba po vidovima transporta

KLASEOPASNIHMATERIJAPREMA
ADRu
ZAKON

O TRANSPORTU OPASNOG TERETA

("Sl. glasnik RS", br. 88/2010).
Ranije: Zakon o prevozu opasnih materija (
Sl.list SFRJ 27/90) i Uredba o prevozu
opasnih materija u drumskom i eleznikom
saobraaju "Slubeni glasnik RS", br. 53/2002
Opasne materije su razvrstane u devet
kategorija (klasa)

http://www.inkoplan.rs/klase-opis.html

Klasifikacija opasnih materija

Klasa 1 Eksplozivne
materije i predmeti

Klasa 2 - Gasovi

Klasa 3 Zapaljive tenosti

Klasa 4 Zapaljive vrste

materije; Materije sklone
samozapaljenju; Materije koje u
dodiru sa vodom oslobaaju
zapaljive gasove

Klasa 5 Oksidirajue
materije i Organski peroksidi

Klasa 6 Otrovne materije i

Infektivne materije

Klasa 7 Radioaktivne
materije

Klasa 8 Korozivne materije

Klasa 9 Ostale opasne

materije i predmeti

Broj opasnosti (Kemlerov broj)

Oznaka opasnosti se sastoji od dva ili tri znaka
kojima ponekad prethodi slovo X, a svaki znak
predstavlja sledeu opasnost (analogno oznakama
klasa)
Ponovljen prvi broj upozorava na izrazitu opasnost
(npr. 33 upozorava na izrazito zapaljive tenosti).
Kada se opasnost moe prikazati samo jednim
znakom, drugi znak je nula.
Ako oznaci opasnosti prethodi slovo X, onda je re o
materiji koja opasno reaguje s vodom, te se voda
kao sredstvo za gaenje sme koristiti samo u dogovoru
sa strunjacima.

80

Korozivna ili slabo korozivna supstanca

X80

Korozivna ili slabo korozivna supstanca, koja reaguje opasno sa vodom

83

Korozivna ili slabo korozivna supstanca, zapaljiva (taka zapaljivosti izmeu 21-{C}- i 55-{C}-)

X83

Korozivna ili slabo korozivna supstanca, zapaljiva (taka zapaljivosti izmeu 21-{C}- i 55-{C}-), koja reaguje opasno sa
vodom

839

Korozivna ili slabo korozivna supstanca, zapaljiva (taka zapaljivosti izmeu 21-{C}- i 55-{C}-), koja spontano moe do
burne reakcije

X839

Korozivna ili slabo korozivna supstanca, zapaljiva (taka zapaljivosti izmeu 21-{C}- i 55-{C}-), koja spontano moe do
burne reakcije i koja opasno reaguje sa vodom

85

Korozivna ili slabo korozivna supstanca, oksidirajua (poar-intenzivirajui)

856

Korozivna ili slabo korozivna supstanca, oksidirajua (poar-intenzivirajui) i toksina

86
88

Korozivna ili slabo korozivna supstanca, toksina

Visoko korozivna supstanca

X88

Visoko korozivna supstanca, koja reaguje opasno sa vodom

883

Visoko korozivna supstanca, zapaljiva (taka zapaljivosti izmeu 21-{C}- i 55-{C}-)

885

Visoko korozivna supstanca, oksidirajua (poar-intenzivirajui)

886

Visoko korozivna supstanca, toksina

X886

Visoko korozivna supstanca, toksina, koja reaguje opasno sa vodom

89

Korozivna ili slabo korozivna supstanca, koja moe spontano dovesti do burne reakcije

UNbroj

UN broj je etvorocifren i identifikuje opasnu materiju. Svaka

opasna supstanca ima svoj jedinstven UN broj (Primer: za
benzin je 1203). UN brojevi idu u opsegu od 0001 do 3500 i
predstavljaju deo opteg dokumenta Ujedinjenih nacija u vidu
Preporuka o prevozu opasnih roba.
Utvrivanje UN broja je vano jer je njime opasna materija u
potpunosti definisana, a to znai da su za tu materiju poznati:
zvanini naziv, klasa, klasifikacioni kod, ambalana grupa, broj
listice opasnosti, posebni propisi, granine koliine, uputstva za
ambalau i pakovanje, uputstvo za meovito pakovanje, kakvo
se vozilo koristi, itd.
Poznavanje UN broja je vano jer ne dozvoljava slobodna
tumaenja vezana za manipulaciju opasnim materijama od
strane bilo kog uesnika u transportnom lancu.

Obeleavanje vozila (Projekat za medicinski otpad u Srbiji)

Sa obe strane
vozila

Technical Assistance for Healthcare Waste Management

A Project funded by the European Union

Hemijski udesi sa sumpornom

kiselinom (1988. 2006.)
ukupno

89 akcidenata
u ivotnu sredinu je isteklo preko 1,6 miliona
tona sumporne kiseline
ljudski faktor je glavni uzrok nesrea
iako se najmanji broj akcidenata desio prilikom
transporta vodenim putem (svega 16,48% od
ukupnog broja nesrea) procenat istekle
kiseline pri transportu vodenim putem je bio
najvei (98,88%).

Akcidenti nastali pri transportu

opasnih materija
35%

svetskih hemijskih udesa

Nebraska (SAD), februar 1969. eksplozija cisterne
sa amonijakom
Los Alfages (panija), 1978. autocisterna sa
propilenom eksplodirala u blizini turistikog kampa
Eksplozija cisterni usled iskakanja teretnog voza iz
ina, Misisaga (Kanada), 1979.

 Nebraska

(SAD), februar 1969. eksplozija

cisterne sa amonijakom (9 mrtvih, 53
otrovanih).
Los Alfages (panija), 1978. autocisterna
sa propilenom eksplodirala u blizini
turistikog kampa (215 turista nastradalo od
vatrenog oblaka)
Ekson Valdez (Exxon Valdez) Aljaska SAD ,
1989. god

Misisaga(Kanada),1979.god.

Pri transportu je eksplodirala cisterna sa toluenom, a zatim je

usledilo iskliznue jo 23 vagona sa propanom i butanom, kao
i cisterne sa 90 tona hlora, na raskru pred ulazak u stanicu
Zbog irenja smrtonosnog oblaka gasa hlora kroz prigradsko
naselje Misisagi , vie od 200.000 ljudi je evakuisano.
Organizovanost, tehnika opremljenost i brzina reagovanja bili
su od kljunog znaaja za smanjivanje posledica akcidenta.
Zbog brzine i efikasnosti preduzetih mera za smanjenje
opasnosti, mnogi gradovi kasnije su modelovali svoje planove
za vanredne situacije po ugledu na Misisagi .

 Poreenjem

dogaaja u Misisagi sa onim u

Bopalu, nedvosmisleno se moe zakljuiti da su
organizovanost, tehnika opremljenost i brzina
reagovanja odreenih slubi, odnosno
dravnog aparata, od presudnog uticaja na
smanjivanje posledica akcidenata. U Kanadi su
najvanije slube na mesto havarije stigle za
manje od 5 minuta i odmah zapoele
evakuaciju ugroenih.

ExxonValdez,Aljaska SAD,1989.god

Izlivanje nafte iz super tankera Ekson Valdez , 40 milijuna litara sirove

nafte - troak najmanje 2 biliona
Supertanker Ekson Valdez (Exxon Valdez) je 23. marta 1989. godine
u 9 sati i 12 minuta isplovio iz naftnog pristanita Valdez na Aljasci i
krenuo prema Vaingtonu.
Luki pilot je sproveo brod kroz tesnac Valdez po uobiajenoj
proceduri. Nakon toga je napustio tanker prepustivi upravljanje
kapetanu broda Dozefu Hejzelvudu
Brod je manevrisao mimo brodske putanje da bi izbegao ledene
sante. Kapetan Hejzelvud se jedan sat pre ponoi povukao u svoju
kabinu. Svog zamenika Gregorija Kazinsa (Gregory Cousins) je
ostavio da upravlja kormilarnicom a sposobnog moreplovca Roberta
Kejgena (Robert Kagan) za kormilom, sa instrukcijom da vrati pravac
na ranije dogovorenu taku.
Ekson Valdez nije uspeo da se vrati naredovnu brodsku putanju i
udario je u greben Blaj oko 4 sata 24. marta 1989. godine

Uzrok nesree:ljudski faktor

1. pomonik kapetana nije pravilno manevrisao brodom, to se
verovatno desilo zbog umora i preoptereenosti na poslu;
2. kapetan nije preduzeo navigacijsko izvianje, zbog toga to je
bio pod uticajem alkohola;
3. brodska kompanija Ekson (Exxon Shipping Company) nije vrila
nadzor nad kapetanom i nije obezbedila dovoljno odmornuh
lanova posade za Ekson Valdez;
4. obalska straa Sjedinjenih Drava nije obezbedila efektivan
sistem za praenje saobraaja
Odbor je sainio nekoliko preporuka, kao to su promene u
modelu rada posade Eksona radi odstranjivanja uzroka
nezgode.

Koliina izlivene nafte je daleko od vrha liste najveih izliva

nafte u svetu (na 54. mestu)
Meutim, zbog izolovanosti lokacije (kojoj se moe pristupiti
samo helikopterom ili brodom) preduzimanje potrebnih mera je
bilo izuzetno oteano.
Sam region ivotna sredina za losos, morsku vidru, foku i
morske ptice. Smatra se da je to jedna od najveih pomorskih
ekolokih katastrofa izazvanih ljudskim faktorom. Na hiljade
ivotinja je odmah uginulo. Po nekim procenama od 250.000
do 500.000 morskih ptica, najmanje 1.000 morskih vidri, oko
12 renih vidri, 300 foka, 250 beloglavih orlova i 22 orka
kitova.

ienje nakon izliva nafte

Iz broda se u Moreuz princa Vilijama izlilo 10,8 miliona galona

(40.9103 m3) sirove nafte I ona je na kraju pokrila 11.000
kvadratnih milja (28.000 km2) okeanske povrine. Poto je u
Moreuzu Princa Vilijama bilo vie kamenitih peina u kojima se
nataloila nafta, doneta je odluka da se ienje obavi uz
pomo vrele vode pod visokim pritiskom.

Izliv je imao
kratkorone I
dugorone ekonomske
posledice. Tu se
ubraja gubitak
rekreativnog ribolova,
smanjenog turizma