Sponzorstvo je pomo koju pojedinac ili jedna kompanija daju za neku nezavisnu

aktivnost (obino se odnosi na sport ili umetnost, mada se polje aktivnosti znatno
prosiruje) koja nije direktno povezana sa uobicajnomm delatnou te osobe ili
kompanije, ali je to pomo od koje se sponzor nada nekoj dobroiti.
Sponzorstvo je jedna od metoda koje kompanije koriste u okviru svoje komunikacijskih i
marketinkih strategija, odnosno strategijama za odnose sa javnou, kako bi povezale
svoje proizvode i usluge sa pozitivnim imidom.
Da bi se iskoristile potencijalne efikasnosti sponzorstva neophodno je planirati sve
elementer od kojihzavisi efekat ulaganja u sponzorstvo.
Pitanja na koje treba dati odgovor u procesu planiranja sponzorstva su:
Organizacije
Ciljevi
Budet
Sponzorska politika
organizacija sponzorstva
Planski pristup koji je zasnovan na odreenom postupku.
Nepohodno je analizirati:
politiku preduzea
optu strategiju nastupa na tritu
sagledati ulogu svih oblika komunikacije
Pod analizom politike preduzeca koliko i kako firme direktno nastupa na trzistu
odnosno koliko koristi posrednike unjihovoj org. sagledavanje uloge svih oblika
komunikacije i propagande, pr, kakav je odnos izmedju razlicitih nivoa prisutnosti
u javnosti
Osnovni ciljevi su:
Sticanje publiciteta,
Kreiranje mogunosti zabave,
Ostvarenje povoljne asocijacije o brendu,
Poboljanje odnosa sa zajednicom i
Stvaranje promotivnh ansi
Utvrivanje koliine novca kojom e se finansirati akcija sponzortva, odnosno
konkretni projekti.
Visina bueta koja e se koristiti za sponzorstvo zavisi od preduzea do
preduzea, shodno tome ne postoji neki poseban metod za izraunavanje.
U okviru sponzorske politike se definie:
1. ta da se sponzorie?
2. Kako nai pogodnu aktivnost?
Potencijalni sponzori imaju irok spektar aktivnosti izmeu kojih mogu da biraju,
kao to su sport, umetnost, drutveno korisne aktivnosti, dogaaji, sajmovi i
izlobe.

1.
2.
3.

Sponzorstvo u sportu podrazumeva spremnost kompanija da se ukljui i

preuzme obaveze i prui podrku sportskom dogaaju. Predstavlja efektivnu
strategiju za mnoge kompanije, kao i isto tako efektivan izvor prihoda sportskih
organizacija.
Sponzorisanje sportiste kao pojedinca je verovatno u domenu najveeg rizika u
sportskom sponzorstvu jer jedna povreda, ili loa form, ili ak temperamentalni
ispad moe unititi investiciju.
Kompanija "Knjaz Milo" i Jelena Jankovi, potpisali su ugovor o sponzorstvu.
Jelena Jankovi je zatitno lice kompanije "Knjaz Milo", odnosno brenda "Aqua
Viva".
Kompanija Gilett je sponzorie: Tiger Woods, Roger Federer, Thierry Henry.
Sponzorisanje itavog tima je neto bezbednije od sponzorisanja pojedinca, ali,
opet kompanija treba da jasno utvrdi ta je to to kupuje. Interesi firme koje
finansiraju timove:
Transfer dela imida tog tima, njegovih uspeha i vrhunskih rezultata na sebe,
pozicioniranje u okruenju.
Promocija odreenog proizvoda, usluge ili idje profitne organizacije preko imida
tima.
Sponzorisanje sportskog dogaaja je svakako najbezbedniji vid sportskog
sponzorstva, pod uslovom da je efikasno organizovan, tako da za kompaniju
nece imati nikakav znaaj ko je pobedio.
olimpijada i fifa
Sponzorstvu u kulturi podrazumeva spremnost kompanija da se ukljui i preuzme
obaveze i prui podrku u svim oblastima kulture.
Sponzorisanje visoke umetnost:
Kompanija Rauch sponzorie Bregenz Festivalom, zatim Beke festivalske
nedelje....
Umetnost je kad muzika nastaje od nota, a Rauch
od voa.
Sponzorisanje masovne umetnosti podrazumeva sponzorisanje koncerata,
festivala kao to su Exit festval, Bear fest, Sabor trubaa ....
Sponzorisanje razliitih vrsta dogaaja od strane televizijskih, radio stanica i
stampanih medija.
Dobrotvorne kampanje:
Protiv nasilja nad enama 2005. godine Tv B92
Za izgradnju sigurne kue 2010. godine TV B92
Izgradimo Kraljevo 2010. godine. RTS 1
Teleton RTS1
Kampanje usmerene ka ouvanju ivotne sredine, kao to su:
Oistimo Srbiju
Ja uvam Srbiju, a ti?

 Stari telefon, novi ivot.

Pored ve navedenih, postoje i niz drugih mogunosti za sponzorisanje kao sto
su:
Filmovi i videa,
Knjige,
Razno.
Pisani dokument u kome se reguliu prava i obaveze klijenata uz njihovu saglasnost
potpisom.

Nedostaci

Prednosti

Sport

veliki broj sportova

duga tradicija
raznolikost
interesantna je za Tv

utie na prepoznavanje brenda

kao presti
utie na ugled sponzora

Umetnost

Ekoloko
sponzorstvo

sportvoa

niski troskovi
uestvovanje u brizi o ivotnoj
sredini

Nemogunost
ekskluzivnog
sponzorstva
povrede, nesrece
izleti spotista

ili

slaba
mogunost
prikazivanja logoa
mogunost
neuspeha
projekta
etike nesuglasice
nedovoljna aktuelnost

Kompanija Coca-Cola je uspostavila formalnu saradnju sa Svetskom Fudbalskom

Federacijom (FIFA) 1974. godine, a zvanini sponzor FIFA Svetskog prvenstva
postala je 1978. godine.
Decembra 2009. godine kompanija Gillette raskinula je visegodinji ugovor sa
poznatim golferom Tiger Woods, uz obrazloenje da ga nee sponzorisati sve
dok ne sredi svoj privatni ivot.
Vrednosti sponzorskih ugovora :
Bejzbol igra Aleks Rodrigez - godinje 27,5 miliona evra.
Koarka Kobi Brajant - 30 miliona dolara po sezoni.
Fudbalera Leo Mesi - 35 miliona dolara godinje.
Voza Formule 1 Mihael umahera - 26,3 miliona

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU
EKONOMSKI FAKULTET

BIZNIS PLAN
Proizvodnja rakije
Dedin podrum

Mentor:

Studenti:

Dr. Verica Babi

Valentina api 2008/274

Mr. Jelena Eri

Nataa Vrani

2008/264

Marija Paunovi 2008/13

Kragujevac, Maj 2012. godine
1

SADRAJ

I Uvod
II Rezime
1. 1.Podaci o preduzetniku kao investitoru
2. Podaci sainjenog biznis plana
III Opis poslovanja
1. 1.Proizvod
2. 2.Lokacija
IV Analiza trita
1. 1.Trite nabavke
2. 2.Trite prodaje
3. Analiza okruenja
3.1 Analiza konkurencije
V Operativni plan
1. 1.Tehnologija
2. Proces proizvodnje
VI Marketing plan
1. Asprtiman
2. Promocija
3. Distribucija
4. Cena
5. SWOT analiza
VI Organizacioni plan
1. Izbor unutranje organizacije
VII Finansijki plan
1. Ulaganja u stalnu imovinu
2. Ulaganja u obrtnu imovinu
3. Izvori finansiranja
4. Plan otplate kredita
5. Analiza plana rashoda
6. Analiza plana prihoda
7. Projekcija plana ukupnih trokova
8. Bilans uspeha
9. Finansijski tok
VIII Ocena izvodljivosti biznis plana
1. Statika ocena biznisa
2. Analiza prelomne take rentabiliteta
IX Ocena rizika biznisa
1. Prag rentabilnosti (PR) izraen u procentima
2. Prag rentabilnosti (PR) izraen vrednosno (novano - u dinarima)
3. Osetljivost biznisa na promenu cena
X Zakljuak

I Uvod

Na osnovu dugorone porodine tradicije, u proizvodnji rakije za sopstvene potrebe, odluili

smo se da osnujemo sopstveno preduzee pod nazivom Dedin podrum. Za sam poetak
poslovanja nam je potreban prostor za sprovoenje procesa proizvodnje, kao i vonjaci, iji su
plodovi osnovana sirovina u procesu proizvodnje.
U poslovnom smislu ovo preduzee je ekstenzija na davno postojee preduzee koje se bavilo
proizvodnjom rakije i snabdevalo lokalno trite. Zbog nedavnog gaenja preduzea, injenice
da nama potrebna sredstva, stoje neiskoriena, iskustva najstarijeg lana porodice, ujedno i
vlasnika neregisrovanog preduzea, i poslovnih kontakta koje je vlasnik imao u prolosti, smo
se odluili na ovaj poslovni poduhvat.
U nastavku ovog rada bie objanjen i prezentovan biznis plan preduzea za proizvodnju i
prodaju rakije.
Za preduzee pisanje biznis plana nije samo formalnost, to je temelj njenog poslovanja.
Detaljnim i paljivim planiranjem i analiziranjem svih delova budueg posla moemo videti
da li je to opravdano ulaganje i da li je uope mogue ui u taj posao. Domai preduzetnici
esto izbegavaju da piu biznis plan zbog predrasude da je to dugotrajan i komplikovan
posao. U narednih nekoliko stranica emo pokuati da pokaemo da to nije ispravno miljenje.
Kroz analizu trita, program proizvodnje i proizvodni plan, plan ljudskih resursa, plan
prodaje, marketng plan, plan realizacije biznisa, finansijski plan i ocenu bitnih aspekata biznis
plana blie emo se upoznati sa tekuim poslovanjem kao i ciljevima budueg poslovanja
preduzea.

II Rezime

1.Podaci o preduzetniku kao investitoru

Prezime, ime i zanimanje preduzetnika

Naziv i sedite planirane firme
Naziv odabrane poslone ideje
Kvalifikovanost preduzetnika za biznis
(poslovni bonitet)
Motiv (cilj) bavljenja biznisom
Menadment tim

Nataa Vrani, nezaposlena

Nevestin Veo, Kragujevac
Organizovanje venanja
Pozitivan i struan
Ostvarivanje profita preko privatnog biznisa
1) Nataa Vrani, direktor i vlasnik firme
2) Valentina api, marketing strunjak
3) Marija Paunovi, raunovoa

Tabela br. 1. Podaci o preduzetniku kao investitoru

2. Podaci sainjenog biznis plana

Naziv biznis plana

Osnovne usluge firme
Godinji obim prodaje
Ciljno trite prodaje
Ciljno trite nabavke
Period praenja poslovanja
Broj zaposlenih u firmi
Cene u biznis planu
Prosean godinji prihod i rashod
Ekonomska ocena biznisa (statika)
Ocena rizika novog biznisa
Drutvena ocena novog biznisa
Zakljuna ocena novog biznisa

Biznis plan za otvaranje i poslovanje preduzea

za proizvodnju rakije Dedin podrum
Proizvodnja rakije
U proseku 10 500 l
Obezbeeno
Obezbeeno (regionalno trite)
3 godine (2012-2015)
3 radnika
U dinarima
Prihod: 12 273 000 ; Rashod: 9 295 228,62
Pozitivna (Stopa akumulativnosti: 27,12% Vreme
vraanja ulaganja 3,7 god.)
Pozitivna (prag rentabilnosti: 39,23% ,osetiljivost
na promenu cena: 73,16%)
Pozitivna sa ekolokog i socijalnog aspekta
Pozitivna sa aspekta opravdanosti i izvodljivosti

a br. 2. Podaci o sainjenom biznis planu

Tabel

III Opis poslovanja

U kultiri Srpskog naroda, kao i drugih naroda irom Evrope i Sveta jeste uivanje u alkoholu.
Procene su da negde oko 370 miliona ljudi svakodnevno popije po makar jednu aicu
alkohola, od toga negde oko 200 miliona pije iskljuivo estoka pia u koja spada na
proizvod. Svi ovi podaci pokazuju da je trite veoma veliko i rasprostranjeno i da ne postoje
granice za ovu vrstu proizvoda. Najpresudniji je sam kvalitet koji e iskonskim ljubiteljima i
uzivaocima vrhunske kapljice doneti uivanje.
Efekti koje sam proizvod ima na korisnike je krajnje oputajui, proizvod je prirodan i zdrav u
zavisnosti u kojoj se koliini konzumira. U kulturama nekih naroda jeste da kada ustanu
popiju jednu asicu, konzumira se i pre samog jela kao aperitiv, ali se pije i u veernjim
asovima kada slui za oputanje i relaksaciju od posla i obaveza.

1.Proizvod
Cilj osnivanja naeg preduzea je proizvodnja vone rakije, vrhunskog kvaliteta, namenjene
za uivanje i kao aperitiv svim punoletnim osobama.
Rakije koje mi proizvodimo su apsolutno ''iste'' , bez drugih primesa, aditiva i dodataka. Nae
proizvode dobijamo prirodnim putem vrenja alkohola i vonih eera u samom vou. Proizvod
bi najpre vie godina stajao u odreenim posudama kako bi dostigao odredjeni kvalitet kojim
bi pronaao put do najrazliitijeg dijapazona muterija i zadovoljio sva ula i ukuse korisnika.
Na osnovu dugorone porodine tradicije uzgajanja voa (ljiva, dunja i kajsija) na asortiman
u narednom periodu inie sledee vrste rakija:

ljivovica,

Kajsejevaa ,

Dunjevaa,

Majmunovaa (rakija od banane),

umsko jagoda i

Ruine latice.

2.Lokacija
Poslovna lokacija je paljivo birana shodno proizvodu. Poto je geografsko poreklo presudno
za kvalitet voa a samim tim i proizvoda, za mesto proizvodnje smo odabrali najbolje
podneblje za rod ljive, kajsije i dunje. Autoktone sorte ljive najbolje uspevaju na padinama
Vujna, Ostrice i Orlovaka. Te planine imaju padine koje su osunane skoro celog dana, to
daje mogunost plodu da se hrani sunevim zracima i potrebnim materijama. Proizvodno
prostrojenje je smeteno u seoskom predelu koji je od aka udanjen 15 km, od same Banje
Trepe 3 km, od grada Kragujevca 45 km, nalazi se u srcu umadije koja je poznata po rodu
vrhunskog kvaliteta. Samo selo Donja Trepa povezano je sa akom magistralnim putem
koji je od proizvodnje udaljen 2 km, a ova magistrala vodi za Kragujevac. Naravno u izboru
lokacije bilo je bitno da prostor na kome e se nalaziti proizvodna hala odgovara HACCP
standardima koji u naoj zemlji vae od 1.1.2012. godine, kao i da zadovoljava potrebe dovoza
i brzog transporta kako potreba tako i gotovog proizvoda.

IV Analiza trita
1.Trite nabavke
to se tie nabavke neophodno je u svakoj godini poslovanja nabavljati voe, ambalae,
epove, nalepnice kao i latice od rua. Struktura svog materijala neophodno za proizvodnju je
predstvaljena u sledeoj Tabeli broj 3.
Vrsta proizvoda
Red.br.
Banane
1.
umske jagode
2.
Ruine latice
3.
Staklene flae
4.
Nalepnice za flau
5.
epovi za flae
6.
Tabela br. 3. Podaci o dobavljaima

Preduzee
Gradska trnica
Poljoprivredno gazdinstvo
Hortikultura
Fabrika stakla
Multigraf
Bumbar plus

Sedite
aak
Prilike (Ivanjica)
aak
Parain
aak
Baki Petrovac

2.Trite prodaje
Na osnovu sporvedenog istraivanja zakljuili smo da je nae ciljno trite skoncentrisano na
sledea tri podruja:
1.
2.
3.

Moraviki,
umadijski i
Zlatborski okrug.

Svakako, planirana je saradnja i sa ostalim delovima nae zemlje, kao i reginalno irenje
trita u ne dalekoj budunosti. Razlog koncentracije i posveivanja panje ovim okruzima je
izrazita usmerenost domainstava na ouvanje tradicije ispijanja rakije koju su nam ostavili
nai peci.
Osim naeg amaterskog istraivanja trista, veliki broj informacija i parametara smo prikupili
iz izvetaja Republikog zavoda za statistiku. Lina potronja domainstava za alkoholna pia
raste iz godine u godinu i iznosi 4.8 % prosene plate (2011. godina). Bitno je napomenuti da
se poveava konzumiranje estokih alkoholnih pia kod mlae populacije.
Tradicija nalae da se u posebnim prilikama nazdravi, popije po koja aica vina ili nekog
alkohola. Meutim, nai dedovi su uvek govorili kako je dobro za zdravlje popiti po jednu
aicu estokog pia pre ruka. Ispostavilo se da nisu bili u zabludi.

To potvruju podaci istraivaa sa Univerziteta u Teksasu koji su izneli potpuno isti stav:
Osobe koje umereno konzumiraju alkoholna pia imaju manji rizik za smrt nego osobe
koje apstiniraju od alkohola. Studija je pratila navike i ivot 1820 ispitanika u toku 20
godina.
Pokazalo se kako su najviu stopu smrtnosti od 69% imali oni ispitanici koji uopte
nisu pili alkohol.
S druge strane, oni ispitanici koji su preterano konzumirali alkoholna pia imali stopu
smrtnosti od 61%.
Interesantno je da oni koji su imali mere i dnevno pili 1-3 doze nekog alkoholnog pia
su imali stopu smrtnosti od 41%.
Ovo istraivanje je zapravo empirijski potrvdilo ono to se nasluivalo da umerena
konzumacija alkohola dovodi do poboljanja zdravlja srca a samim tim i trajanje ivota.
Ciljno trite ine potencijalni potroai:
1. Starosne strukture od 18 do 60 godina,
2. Sa minimalnim prihodima 25% iznad republikog proseka,
3. 70% mukog i 30% enskog pola.
Srbija se po potronji alkoholnih pia nalazi na etvrtom mestu u Evropi, odmah posle Velike
Britanije, Finske i Danske. Poto je naa prodaja namenjena domaem tritu, neemo
analizirati meunarodno trite. Mi imamo za cilj da ne u dalekoj buducnosti (cetiri, pet
godina), kada malo ojaamo, krenemo u osvajanje trita EX Jugoslavije. Meutim, to u ovom
trenutku je nemogue, pre svega zbog skupe distribucije i poresko-carinskih dabina koje bi
nae proizvode optereivalo.
Ukupna proizvodnja estokih alkoholnih pia u Srbiji u 2011. godini porasla je za 6,2 odsto u
odnosu na prethodnu godinu. Pivo ima stalni trend rasta proizvodnje, rakija je ve
tradicionalni proizvod, a prethodnih godina porast proizvodnje kvalitetnih vina. Procene su da
negde oko 370 miliona ljudi svakodnevno popije po makar jednu aicu alkohola, od toga
negde oko 200 miliona pije iskljuivo estoka pia u koja spada na proizvod. Svi ovi podaci
pokazuju da je trite veoma veliko i rasprostranjeno i da ne postoje granice za ovu vrstu
proizvoda.

3.Analiza okruenja
Analizirajui razne mogunosti za nameravanu delatnost, u konsultacijama sa odabranim
ekspertima, opredelili smo se za pokretanje ove delatnosti, jer je ova delatnost na lokalnom i
irem tritu deficitarna. Na lokalnom tritu ima puno prodavaca razliitih vrsta rakije ali mi
ipak idemo na jedan prepoznatljiv kvalitet i poseban ukus. Pored toga, za ovu delatnost smo se
opredelili zato to smo prethodno izvrili konceptualnu proveru posmatrane poslovne ideje,
koja je pokazala punu ekonomsku i drutvenu opravdanost ovog biznisa.

3.1 Analiza konkurencije

Najvea (ne i jedina) prednost nae kompanije je u geografskom poloaju koji je od presudnog
znaaja. Kvalitet rakije zavisi od naina peenja, od prepeka, od aparature i tehnologije, od
fizikih lica, ali po najvie zavisi od samog voa. Kvalitet voa je presudan u celom procesu i
najbitniji za uspeh kompanije na tritu. S'obzirom da je nae proizvodno postrojenje
stacionirano u Donjoj Trepi, koja se nalazi na padinama planina Vujan, Bukovik, Ostrica,
Kablar i Jelica, taj predeo je izuzetno poznat po kvalitetnom zemljitu za voe, naroito ljive,
dunje i kajsije.
Najvei konklurenti su naravno oni koji imaju proizvodnju u srcu umadije i Zapadnoj Srbiji,
Uice, aak, Kragujevac, okolina Kraljeva i Bajina Bata su ti koji imaju najbolje
proizvodjae rakija i imaju najbolje voe za pravljenje, a samo vrhunski proizvoai imaju i
opremu pomou koje izvlae iz voa najbolje i dolaze do vrhunskih proizvoda. Trite je
postajalo previe nesigurno za ulaganja i za ulazak na isto, meutim drava je svojim
programom uspela da postavi trite na noge i to za sada daje veoma pozitivne rezultate.
Srpska rakija, meu kojima su Stara Sokolova rakija, Zuta Osa, Podrum Simic, Destilerija
Hubert kao i Milieva kua rakije, se konzumira u kafe-ima irom sveta,a neke od
najpoznatijih lokacija su Pariz, Bec, Bazel, Rim, Amsterdam, Menheten, Cikago, Peking,
Moskva i Dubai.
Konkurencija je zdrava i bazira se iskljucivo na takmienjima i sajmovima. Svako od
proizvoaa ima svoje male tajne do kojih dolazi sam i uz pomo kojih pokuava da bude
ispred svoje konkurencije.
Ono po cemu mu zelimo da se razlikujemo od konkurencije jestu kvalitet i ukus naih
proizvoda kao i aktivna marketing politika koja je detaljnije objanjena u marketing planu.

V Operativni plan
1.Tehnologija
Predhodnih godina je za potrebe proizvodnje rakije koriena tradicionalana Vesela maina
odnosno kazan. Ove godine je zbog sve vee potranje i tenje da se povea kvalitet rakije
kupljena najsavremenija maina, na kredit, koja postoji u ovoj oblasti. Zapravo je re o
lampeku koji je uveen iz Nemake. Upravo je ova tehnlogoija osnova za proizvodju rakije.
Pored ovoga tu su jos i prohromske posude za uvanje rakije, aparatura za prskanje voa,
maina za vaenje kopica, maina za mlevenje voa, kace u kojima stoji voe u procesu
fermentacije ili poznatije previranje. Koja je takoe uzeta na kredit.

2. Proces proizvodnje

Slika br. 1. Proces proizvodnje rakije

2.1 Saenje
S obzirom na dugu porodinu tradiciju u ovoj oblasti, ve posedujemo zasade ljiva, dunja I
kajsija koji su strai u proseku oko 5 godina.
U procesu sadnje vonjaka veoma bitan faktor koji utie i na sam kvalitet proizvoda je gustina
zasada. U zavisnosti koja je gustina zasada vonjaka, dobiemo neke parametre i vrednosti na
osnovu kojih emo raunati koliinu sirovog voa. Postoje tri naina pravljenja zasada:
Gui zasad - Razmak izmedju stabala je 3m,
Rei zasad Razmak izmeu stabala je 4m,
iri zasad Razmak izmeu stabala je 5m.
U proseku oko 750 stabala ide na jedan hektar zemljita. I ako u poetku vie ploda, donosi
gui zasad, iri je bolji, jer samo drvo moe da izraste dovoljno, ima kvalitetniji plod i ne
kriju sunce vee stabla manjima, to je sluaj u reem zasadu.
iri zasad je i povoljniji za odravanje, orezivanje, prskanje, kultiviranje, obradu zemlje i
bacanje prihrane. Smatra se da ljive pun kapacitet rada postizu negde oko godine pa na dalje,
to je ljiva starija, ima veci rod i kvalitetniji plod. U samoj proizvodnji koriste se autokorne
sorte sljiva, aanska lepotica, aanska rodna i trnovaca.
9

2.2 Prikupljanje plodova

U fazi prikupljanje plodova moemo izdvojiti dva osnovna naina na koja nae preduzee
dolazi do plodova i to su:
1. Berba i
2. Otkup.
U okviru berbe se prikupljaju plodovi sa ve postojeih zasada. Mi trenutno u naem
vlasnitvu imamo zasade ljiva, dunja i kajsija. Na 1 hektaru je zasaeno oko 750 stabala. Sa
jednog stabala se u proseku godinje dobije 80 kg voa. U naem vlasnitvu se nalazi 2
hektara.
Ostatak potrebnih plodova za proizvodnju ostalih slatkastih rakija se otkupljuju od lokalnih
uzgajivaa. Planiramo da otkupljujemo banane, umsko voe i ruine latice. Struktura nabavke
voa i cene prikazane su u Tabeli br. 4.
Red.
Vrste plodova
br.
1.
Banane
2.
umsko voe
3.
Ruine latice
Tabela br. 4. Struktura sirovine i cena

Cena
300
400
400

2.3 Fermetacija
Najbitniji deo proizvodnje je fermentacija voa. Kada se pokupi plod koji mora biti zreo, on
se sortira. Ukoliko nije dovoljno zreo, on se ostavlja u gajbama da dozri jo, dok ne bude
spreman za muljanje a zatim ubacivanje u kacu gde se vri fermentacija voa ili previranje.
Fermentacija se odvija u 3 faze:
1. POETNO VRENJE - u poetnoj fazi se kvasac razmnoava i stvara se mala
koliina alkohola i ugljendioksida.
2. GLAVNO VRENJE - u fazi glavnog (burnog) vrenja se stvara velika koliina
alkohola i ugljendioksida usled ega dolazi do podizanja kljuka i stvaranja pene a s
obzirom da se oslobadja toplota, temperatura kljuka se poveava
3. TIHO VRENJE - u fazi tihog vrenja fermentiu i poslednje koliine eera a koliina
nagradjenog ugljendioksida je veoma mala. Indikator zavretka vrenja je prestanak
stvaranja ugljendioksida i sputanje nastalog klobuka ili se moe odrediti pomou
Ekslovog iromera. Prevreli voni kljuk bi trebalo to pre destilisati a ukoliko se eli
uvati odredjeni period do peenja, potrebno ga je konzervisati i zatititi
To je mikro-bioloki proces za koji je potrebno od 16 do 22 dana. Ovaj proces zavisi od
spoljne temperature. Jedina distance izmeu proizvodnje ve postojeih rakija od voa i rakije
je od ruinih latica je u tenosti koja se sipa pre samog procesa fermentacije. A i sam proces
fermentacije traje due od 22 dana.
10

2.4 Peenje rakije

Kada voe dostigne odreeni nivo peviranja, kree proces peenja rakije. Komina se iz kaca
sipa u lampeke koji uz odreenu temperaturu vri proces destilovanja alkoholom i srpskoj
kraljici daje najlepsi ukus i miris, mozda i na svetu.
Proces peenja traje od 3 do 3,5h, to znai da dnevo moe da istekne 3 do 4 lampeka. Iz
jednog lampeka u koji staje 150 litara komine, izae oko 10 do 12 litara rakije od 65 stepeni.
Kada se ona razblazi demineralizovanom vodom do 45 stepeni, dobije se od 13 do 16 litara
rakije koja ide na odleavanje a kasnije na punjenje.
Vrlo je bitno da se u samom procesu peenja odvoje prvena i patoka. Prvenac je ist metil
alkohol koji piu daje gorinu i kvari ukus, a patoka je kiselina koja stvara muninu i kvari
kvalitet rakiji.
2.5 Pakovanje
Proces pakovanja rakije je vrlo maneuelan. Rakija se uva u velikim buradima sve do
naruivanja samog proizvoda. Ambalaa koja se koristi je staklena u veliinama od 1l. Za
velike koliine koje se isporuuju restoranima i domainstivima koriste se plastini baloni
zapremie i do 5l.
2.6 Plan razvoja
Prema raspoloivoj imovini koju smo stavitli u funkciju ovog biznisa, kao i prema ispitanim
potrebama obuhvaenog trita u ijem zadovoljavanju nameravam da uestvujem,
procenjujem da sve investicione poslove mogu realizovati do kraja 2011. godine. Iza toga, u
funkciji ocenjivanja i unapreivanja ove proizvodnje, odabrao sam dalji 3-ogodinji period, tj.
razdoblje od 2012. do 2014. godine. Na osnovu toga, specificirali smo linu imovinu koju e
mo ukljuiti u biznis i opredelili smo se za godinji obim proizvodnje rakije koji je prikazan u
narednoj Tabeli broj 5.
Proizvodnja po godinama projekta
II
III
I
5 200
5 200
5 200
ljivovica
2 200
2 000
2000
Kajsejevaa
3 200
3000
3000
Dunjevaa
/
500
600
Majmunovaa
Jagoda
/
900
/
/
/
200
Rua
10 600
11 400
11 000
Ukupno:
Tabela br. 5. Plan proizvodnje po godinama
Red.
br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Naziv proizvoda

11

VI Plan ljudskih resursa

1. Izbor unutranje organizacije

U skladu sa karakteristikama nae firme, kao malo preduzee, napravili smo adekvatan model
unutranje organizacije preduzca, kao to je prikazano na Slici broj 1.

Direktor

Marketing

Raunovoa

Slika 1. Projektovana unutranja organizacija

3.Potrebna struktura zaposlenih

Radno mesto

Nivo strunosti

VSS
Direktor
Marketing strunjak VSS
VSS
Raunovoa
VSS
Tehnolog
NSS
Sezonski radnici
Ukupno :

Broj radnika po
godinama
2012 2013 2014
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
3
3
3
7
7
7

Tabela 5. Struktura zaposlenih u planiranom biznisu

Funkciju direktora lino e obavljati Natasa Vrani. Markentiki strunjak e biti apic
Valentina, a raunovoa e biti Paunovi Marija. Uglavnom emo sve poslove zajedno
obavljati, bez izdvajanja. Takoe uestvujemo u svim sezonskim poslovima, naroito u
periodu od juna do septembra meseca. Zbog zakonske regulative, neophodno je angaovati
tehnologa, koji dolazi jednom meseno, u cilju provere kvaliteta rakije i procesa proizvodnje.
Takoe, neophodno je angazovati dva sezonska radnika u preiodu jul-septembar, koji ukupno
rade 26 dana, za dnevnicu od 1000 dinara. Mesene neto zarade zaposlenih, u proseku,
iznosie 30 000 dinara po radniku, za ceo planirani period praenja
12

VI Marketing plan
1.Asprtiman
Preduzee se bavit proizvodnjom vone rakije, vrhunskog kvaliteta, namenjene za uivanje i
kao aperitiv svim punoletnim osobama. Asortiman preduzea je prikazan u Tabeli broj 6.
Vrsta proizvoda
Rakija od ljive
Rakija od kajsije
Rakija od dunje
Rakija od banane
Rakija od umskog jagoda
Rakija od ruinih latica

Naziv proizvoda
ljivovica
Kajsejevaa
Dunjevaa
Majmunovaa
umska jagoda
Rua

Tabela br. 6. Asortiman preduzea Dedin podrum

2.Promocija
U cilju osvarenja to veeg prometa i obrta preduzea Dedin podrum posebnu panju polae
u marketing reenja. U ovom delu obratiemo panju iskljuivo na promociju kao instrument
marketing miksa.
U izradi je internet stranica preko koje se svi zainteresovani subjekti mogu obavestiti o
celokupnom asortimanu preduzea, a osim toga na taj nain mogu i naruiti proizvode. Pored
toga, preko internet stranice primaju se i ponude za saradnju. Osnovna svrha ovog vida
komunikacije je upoznavanje ire javnosti o poslovanju preduzea. Sajt se izrauje u
sopstvenoj reiji. U Srbiji ne postoje sajtovi preko kojih je mogua on-line prodaja rakije, to
nam daje prednost u odnosu na konkurenciju. Prodaja proizvoda putem Interneta kao svetske
globalne mree, kod nas je u punom zamahu. Prodaja rakija na internetu je izuzetno atraktivna
poslednjih godina. I pored toga na domaem internetu ne postoji prava konkurencija. Uspeh
sajta i mogunost rasta zavisi iskljuivo od koncepta nasupa, jedinstvenosti ponude i pre
svega, kvaliteta proizvoda. Iz ovih, a i mnogih drugih razloga koji e tokom rada biti
predstavljeni sam video ansu za ovaj projekat, i ne sumljivo je da e on imati velikog uspeha
u realizaciji.
Na sajt prvenstveno nudi:
Informacije o proizvodima (vrstama rakija, cenama, kvalitetu.)
Prodaju rakija
Distribuciju, a za odreene koliine i kunu dostavu
Svakako ansa za upoznavanje trita sa naim proizvodima je i facebook stranica.

13

Unapreenje prodaje sastoji se od razliitih kratkoronih aktivnosti, u okviru kojih se planira:

davanje besplatnih uzoraka novog proizvoda kupcima ve postojeeg asortimana i
svim zainteresovanim potencijalnim kupcima,
popust na vee naruene koliine (10%) van sezone,
nastup na sajmovima i manifesacijama,
izrada kataloga i prirunika o drutveno odgovornom konzumiranju naih rakija i
flaa rakije ispred naeg objekta kako bi prolaznici probali nau rakiju.
Najbitnije manifestacije koje elimo posetiti i ijim posetiocima elimo da predstavimo nae
proizvode su:
Povoprivredni sajam u Novom Sadu,
Berba u Topoli,
Smederevske jeseni u Smederevu,
Sabor trubaa u Gui,
Rakija fest u Beogradu i
urevdanski dani vina i rakije u Topoli.
Bitni potroai su nam svakako ugostiteljski objekti, koje naim asortimanom upoznajemo
direktnim kontaktom. Najbitnija promocija jeste svakako promocija naih zadovoljnih
potroaa i tome elimo da posvetimo najvie paznje, prodavajui proizvod visokog kvaliteta i
odlinog ukusa.
Na tim, u planu ima i da organizuje kurs proizvodnje rakije studentima sa Agronomskog
fakulteta u aku. Cilj organizovanja kursa je upoznavanje studenata sa praksom, kao i
razmena znanja izmeu nas i studenata, u cilju proizvodnje rakije visokog kvaliteta.
Takoe, elimo da pruimo podrku i enama preduzetnicama, angaovanjem u osnivanju
udruenja ena preduzetnica u agrobiznisu za Centralnu Srbiju. Cilj udruenja jeste razmena
iskustva, podrka kao i promocija nasih proizvoda enama.

2.Distribucija
Za plasman rakije koriste se sledei kanali distribucije: kratki i srednji. Kratki kanal
podrazumeva direktnu prodaju kupcima povodom velikih proslava, vaara i drugih masovnih
okupljanja. Srednji kanal podrazumeva prodaju ugostiteljskim objektima, koji imaju ulogu
posrednika izmeu proizvoaa i potroaa. to se tie politike distribucije, preduzee e se
rukovoditi intenzivnom distribucijom, to znai da se otvara mogunost ulaska u kanale
distribucije svakom distributeru koji to eli.
Preduzee trai regionalne saradnike koji bi bili zastupnici, a ujedno i irili mrezu prodaje.
Fizika distribucija moe biti organizovana bilo od strane proizvoaa bilo od strane kupca to
sve zavisi od dogovora koji se postigne izmeu ove dve strane. Preduzee koristi usluge
transportnog preduzea Damaks Paun d.o.o.

14

4. Cena
Politku cena preduzee vodi shodno:
1.
cenovnim ciljevima,
2.
cenovnoj elastinosti tranje,
3.
odabranoj politici unificiranosti cena,
4.
veze sa ostalim elementima marketing miksa.
Cenovni ciljevi su uslovljeni vremenskim horizontom u kome su ciljevi postavljeni.
Konkretno preduzee se rukovodi dugoronom strategijom maksimizacije profita kroz
maksimizaciju trinog uea, na taj nain se smanjuje snaga konkurencije i obezbeuje dui
opstanak na tritu.
Cenovna elastinost tranje je osetljivost tranje na promene cena. Moe se rei da je tranja
za rakijom u velikoj zavisnosti od njene cene, jer na tritu postoji ogroman broj proizvoaa
sa razliitim ponudama, ali meu njima se mogu zapaziti i razlike uodnosu cena - kvalitet.
Zato treba jako treba voditi rauna o politici cena, posebno u poetku kada novi brend nije
poznat na tritu, tako da je odlueno da se ide na nie cene za poetak dok se ne pridobije
trite i dok marka ne postane prepoznatljiva. Cene proizvoda su prikazane u Tabeli broj 7.
Vrsta proizvoda

Cena 1l po godinama
II
III
1000
1000
1000
1000
1000
1000
2800
3000
2800
3000
/
2800

I
ljivovica
Kajsejevaa
Dunjevaa
Majmunovaa
umsko voe
Rua

1000
1000
1000
/
/
/

Tabela br. 7. Cene proizvoda po godinam

5.

Snage
Kvalitetan proizvod,
Prirodan proizvod,
Radimo korektno, precizno i
profesionalno,
Klijenti-potrosaci su nam
prvom mestu.
Mogunosti

SWOT analiza

na

Poveanje tranje,
Mogunost saradnje sa
preduzeima u okruenju,
Mogunost izvoza u zemlje u
okruenju,
Male potrebe za random snagom.

Tabela br. 7. Swot analiza

15

Slabosti
Inteziviranje konkurencije,
Ogranien buet za marketing,
Nedostatak prepoznatljivosti
brenda,
Finansijska kondicija daleko ispod
glavnih konkurenata u grani,
Pretnje
Raslojavanje domae tranje,
Ugroenost nepredvidjenim
politikim i bezbedonosnim
poloajem zemlje
Pretnjasupstituta
Ulazak novih konkurenata

VII Finansijki plan

1. Ulaganja u stalnu imovinu

U planu je da u narednoj godini preduzee ulae u stalnu imovinu. Preduzee raspolae
sopstvenim objektom kao i sa 2 hektara placa koji je pokriven vonjakom (jedan hektar je
pokrvine zasadom ljive, a drugi hektar je poriven zasadima kajsije i dunje). Planirano je
ulaganje u opremu neophodnu za process proizvodnje. Preduzee e ovu investiciju investirati
na osnovu kredita. Struktura ulaganja je prikazana u Tabeli broj 8.
Red.
br.
1.
2.
3.

Vrednost u RSD

Vrsta stalne imovine

Objekat
Vonjak
Oprema
Ukupno:

5 500 000
8 800 000
3 011 000
17 11 000

Tabela br.8. Sturktura ulaganja u stalnu imovinu

2. Ulaganja u obrtnu imovinu

Preduzee e u narednim godinama poslovanja ulagati u obrtnu imovinu. Ulaganja e se
prevashodno odnositi na nabavku sirovina i ambalae. Ova ulaganja e biti finansirana iz
sopstvenih izvora. Struktura ulaganja u obrtnu imovinu prikazana je u Tabeli br 9.
Red.
Br.

Naziv

1.

Sirovina

2.

Ambalaa
Ukupno:

Godine projekta
II
III
1 900 000
2 400 000

I
0
442 320

635 320

442 320

3 035 320

695 980
2

595 980

Tabela br. 9. Struktura ulaganja u obrtnu imovinu

3. Izvori finansiranja
Preduzee u svom vlasnitvu ima odgovarajua osnovna sredstva (objekat, zemljite). Za potrebe
finansiranja opreme preduzee e uzeti kredit 2012 godine. Iznos kreditnog zaduenja iznosi 3
miliona dinara. Kredit je uzet sa rokom vraanja od 6 godina, grejs periodom od jedne godine i
kamatnom stopom od 8,44% na godinjem nivou. Kredit je uzet od BANKE INTESE, vrsta
kredita: Kredit za finansiranje nabavke opreme preduzetnicima i enama osnivaima.

16

red.
br.
I
1.
2.
II
1.

Izvori finansiranja

Iznos

Sopstvena sredstva
Osnovna sredstva
Obrtna sredstva
Tui izvori
Kredit

14 742 320
14 300 000
442 320
3 000 0000

Tabela br. 10. Izvori finansiranja

4. Plan otplate kredita

Ovom dinamikom preduzee e svoje kreditne obaveze izmiriti u roku od 6 godina. Plan
otplate prikazan je u Tabeli broj 11.
red.
br
0
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Datum dospea

Isplata kredita

Anuitet

01.05.2012
01.05.2013
01.05.2014
01.05.2015
01.05.2016
01.05.2017
01.05.2018

3 000 000

/
657 632,90
657 632,90
657 632,90
657 632,90
657 632,90
657 632,90

Uplata
kamate
/
253 200,00
219 065,86
182 050,81
141 911,68
98 384,81
51 184, 27

Otplata
glavnice
/
404 432,90
438 567,04
475 582,09
515 721,22
559 248,09
606 448,66

Stanje kredita
3 000 000
2 595 567,10
2 157 000,06
1 681 417,97
1 165 696,75
606 448,66
0,00

Tabela br. 11. Plan otplate kredita

5. Analiza plana prihoda

Polazei od projektovanog obima proizvodnje i planiranih cena (iz plana prodaje) po kojima e se
rakija prodavati, moe se projektovati ukupan prihod. Projekcija ukupnog prihoda po godinama
prikazana je u sledeoj Tabeli broj 12.

Kajsejevaa

Cena
1 000
1 000

I godina
Kol.
Prihod
4 300
4 300 000
2 000
2 000 000

Dunjevaa

1 000

3 000

Majmunovaa
umsko voe

/
/

Ruine latice

Red
br.

Vrsta rakije

1.

ljivovica

2.
3.
4.
5.
6.

Ukupno:

Cena
1 000
1000

II godina
Kol.
Prihod
5 200 5 200 000
2 000 2 000 000

Cena
1 000
1 000

III godina
Kol.
Prihod
5 200 5 200 000
2 200 2 200 000

3 000 000

1 000

3 200

3 200 000

1 000

3 000

3 000 000

2 800

500

1 400 000

3 000

600

1 800 000

2 800

400

1 120 000

3 000

500

1 500 000

2 800

200

560 000

9 300 000

12 920 000

Tabela br.12. Plan prihoda

17

14 60 000

6. Analiza plana rashoda

Polazei od karakteristika tehnolokog procesa, projektovanog obima proizvodnje, kao iostalih
relevantnih aspekata vezanih za nesmetano odvijanje procesa proizvodnje mogu se
projektovati rashodi preduzea koji obuhvataju:

Trokovi sirovine,
Trokovi elektirne energije,
Trokovi ambalae,
Amortizacije,
Trokovi plate,
Trokovi marketinga,
Trokovi transporta i
Nematerijalni trokovi.

6.1 Trokovi sirovine

I godina

Red
br.
1.
2.
3.

Vrsta rakije
Banane
umsko voe
Ruine latice
Ukupno:

Cena
/ kg
/
/
/

II godina

Kol.

Ukupno

/
/
/

/
/
/

Cena /
kg
300
400
/

Kol.

III godina
Ukupno

4 000 1 200 000

3 000 1 200 000
/
/
2 400 000

Cena/
kg
300
/
400

Kol.

Ukupno

5000
1 500 000
/
/
1000
400 000
1 900 000

Tabela br. 13. Projekcija trokova sirovine

6.2 Trokovi elektrine energije

Red.
br.
1.

Naziv
Elektrina energija
Ukupno:

Iznos trokova po godinama projekta

II godina
III godina
I godina
60 000
80 000
90 000
60 000
80 000
90 000

Tabela br. 14. Projekcija trokova elektrine energije

6.3 Trokovi amabale

Red.
br
1.
2.
3.
4.

Naziv
Flae
Baloni
epovi
Nalepnice
Ukupno:

I godine
300 000
26 400
75 960
39 960
442 320

Tabela br. 15. Projekcija trokova ambalae

18

Iznos trokova po godinama

II godine
450 000
18 400
110 760
56 760
635 320

III godine
500 000
13 600
122 040
60 040
695 980

6.4 Trokovi amortizacije

Red.
br.
1.
2.

Stopa
amortizacije
2%
33,33 %

Nabavna
vrednost
Lampek
2 750 000
Oprema
261 000
Ukupno:
Naziv

Iznos trokova po godinama

I godina
II godina
II godina
55 000
55 000
55 000
87 000
87 000
87 000
142 000
142 000
142 000

Neamortizovana
vrednost
2 585 000
0
2 585 000

Tabela br. 16. Projekcija trokova ambalae

6.5 Trokovi plate

Red.
br.
1.
2.
3.

Broj radnika

Vrste radnika
Stalno zaposleni radnici
Sezonski radnici
Tehnolog
Ukupno:

Iznos trokova po godinama

I godina
II godina
1 080 000
1 080 000
156 000
156 000
240 000
240 000
1 476 000
1 476 000

3
2
1
5

III godina
1 080 000
156 000
240 000
1 476 000

Tabela br.17. Projekcija trokova plate

6.6 Trokovi marketinga

Red.
br.
1.

Naziv
Trokovi marketinga
Ukupno:

I godina
30 000
30 000

Iznos trokova po godinama projekta

II godina
III godina
35 000
40 000
35 000
40 000

I godina
40 000
40 000

Iznos trokova po godinama projekta

II godina
III godina
45 000
45 000
45 000
45 00

Tabela br. 18. Projekcija trokova marketinga

6.7 Trokovi transporta

Red.
br.
1.

Naziv
Trokovi transporta
Ukupno:

Tabela br. 19. Projekcija trokova transoprta

6.8 Nematerijalni trokovi

Pod nematerijalni trokovima podrazumevamo trokove akcize koji su prikazani u sl tabeli.
Godina
Projekta
I
II
III

Prodata koliina
9 300
11 300
11 700

Cena akcize po
1l
496
496
496

Tabela br. 20. Projekcija nematerijalnih trokova

19

Ukupno
4 612 800
5 604 800
5 803 200

6.9 Projekcija plana ukupnih trokova

Red.
br.
I
1.
2.
3.
III
IV
V
VI
VII
VIII

Naziv trokova
Materijalni trokovi
Trokovi sirovine
Trokovi elektrine energije
Ambalaa
Nematerijalni trokovi
Amortizacija
Trokovi plate
Trokovi transport
Trokovi marketinga
Kamate na kredit
Ukupno:

I
502 320
0
60 000
442 320
4 612 800
142 000
1 476 000
40 000
30 000
0
6 803 120

Tabela br. 21. Projekcija ukupnih trokova

20

Godine projekta
II
3 115 320
2 400 000
80 000
635 320
5 604 800
142 000
1 476 000
45 000
35 000
253 200,00
10 671 320,00

III
2 685 980
1 900 000
90 000
695 980
5 803 200
142 000
1 476 000
45 000
40 000
219 065,86
10 411 245,86

7. Bilans uspeha
Projektovani bilans uspeha polazi od prethodno sainjenih obrauna prihoda od prodaje
proizvoda, obrauna trokova osnovnih sirovina, materijala i energije, obrauna ostalih
trokova poslovanja i trokova kamata po kreditima. Pored ovih ulaznih podataka, projekcije
finansijskog rezultata ukljuuju i porez na dobit u visini od 14%.
Treba ponovo istai da su iskazane vrednosti neto dobitaka iz poslovanja preduzea
realanodraz sagledane dinamike odvijanja procesa poslovanja, s obzirom da se u
obraunimatrokova operie realnim trokovima osnovnih sirovina, realnim trokovima
amortizacije i relativno visokim linim dohocima po zaposlenom. Sintezom svih prethodnih
prorauna dolazi se do podataka na bazi kojih se moe izvriti projekcija bilansa uspeha.
Red.
br.
I
II
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
III
IV
V

Naziv
Ukupni prihodi
Ukupni rashodi
Materijalni trokovi
Nematerijalni trokovi
Amortizacija
Trokovi plate
Trokovi transport
Trokovi marketinga
Kamate na kredit
Dobit
Porez na dobit 14%
Neto dobit

I
9 300 000
6 803 120
502 320
4 612 800
142 000
1 476 000
40 000
30 000
0
2 496 880
349 563,2

Godine projekta
II
12 920 000
10 671 320
3 115 320
5 604 800
142 000
1 476 000
45 000
35 000
253 200,00
2 248 680
314 815,2

III
14 260 000
10 411 245,86
2 685 980
5 803 200
142 000
1 476 000
45 000
40 000
219 065,86
3 848 754,14
538 825,58

2 147 316,8

1 933 864,8

3 309 928,56

Tabela br. 22. Projekcija bilansa uspeha

21

8. Bilan stanja
Red
br.

I
1.
2.
3.
3.1
3.2
3.3
3.4
3.5
3.6
II
1.
1.1
1.2
1.3

Aktiva
Stalna imovina
Objekat
Vonjak
Oprema
Lampek
Prohromske posude
Aparatura za prskanje voa
Maine za vaenje kotica
Maine za mlevenje voa
Kaca
Obrtna imovina
Zalihe
Rakije od ljive
Rakije od kajsije
Rakije od dunje
Ukupna aktiva:

Red
br.

Iznos
14 300 000
5 500 000
8 800 000
3 011 000
2 750 000
165 000
22 000
33 000
11 000
30 000
2 600 000
2 600 000
1 300 000
500 000
800 000

I
II
1.

16 900 000

Pasiva
Sopstven kapital
Dugorone obaveze
Kredit

Ukupna pasiva:

Tabela br. 23. Projekcija bilansa stanja

22

Iznos
13 900 000
3 000 000
3 000 000

16 900 000

9. Finansijski tok
Projekcije novanih tokova ukazuju na relacije likvidnosti projekta. On je sainjen na bazi
rezultata svih prethodnih obrauna prihoda, trokova, finansijskih rashoda i poreskih
optereenja, ali i sagledanog obima ulaganja i obaveza po osnovu kamata i otplata kredita koji
e biti odobreni od banke. U skladu sa ve sainjenim obraunima ulaganja i izvora
finansiranja, neto dobiti i amortizacije i anuitetnih obaveza po kreditnom zaduenju, relacije
neto novanih tokova su prikazane u narednoj tabeli.
Tabela br. 16.

Red.
br.
I
1.
2.
II
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
III
IV

Naziv
Ukupni prilivi
Prihod od prodaje
Neto rezidualna vrednost projekta
Odlivi
Trokovi sirovine
Trokovi elektrine energije
Ambalaa
Nematerijalni trokovi
Amortizacija
Trokovi plate
Trokovi transport
Trokovi marketinga
Kamate na kredit
Otplata kredita
Porez na dobit
Neto priliv
Kumulativni dobitak

I
9 300 000
9 300 000

Godine projekta
II
12 920 000
12 920 000

III
14 260 000
14 260 000

7 152 683,2
0
60 000
442 320
4 612 800
142 000
1 476 000
40 000
30 000
0
0
349 563,2
2 147 316,8
2 147 316,8

11 390 568,1
2 400 000
80 000
635 320
5 604 800
142 000
1 476 000
45 000
35 000
253 200
404 432,90
314 815,2
1 529 431,9
3 676 748, 7

11 388 638,6
1 900 000
90 000
695 980
5 803 200
142 000
1 476 000
45 000
40 000
219 065,86
438 567,04
538 825,7
2 871 361,4
6 548 110.1

23

VIII Ocena izvodljivosti biznis plana

1.Statika ocena biznisa
Kao kriterijume za statiku ocenu svog biznisa koristila sam:
prosenu neto dobit (PND),
stopu akumulativnosti (SA), i
vreme vraanja ulaganja (VVU).
1.1 Prosene neto dobiti
Kod izraunavanja prosene neto dobiti (PND) potrebni podaci su uzeti iz bilansa uspeha.
Koristi se obrazac (1):

PND =

NDi
n

ND 1 + ND 2 + ND 3 + ... + ND n
(evra ) > GND = 0 (1)
n

PND =(2 147 318,8 + 1 933 864,8 + 3 309 929,3)/3 = 2 463 703,63 > GND = 0
Izraunata vrednost prosenog neta dobitka iznosi 2 463 703,63 dinara.
1.2 Stopa akumulativnosti
Stopa akumulativnosti (SA), obrazac (2), kao odnos prosene neto dobiti (PND) i
predraunske vrednosti investicije (PVI), iznosi:
SA = (PND / PVI) * 100

(2)

SA= (2 463 703,63/9 084 620)*100= 27,12% > GSA = 15 %

1.3 Vreme vraanja ulaganja
Vreme vraanja ulaganja (VVU) izraunato je tako to je iznos ukupne investicije (PVI)
podeljen sa prosenom vrednosti neto dobiti (PND), kao to je prikazano obrascem (3), i
iznosi:
VVU = (PVI / PND)

(3)

VVU= (9 084 620/2 463 703,3)= 3,7 godina < GVVU = 6,7 god
Vrednosti ovih pokazatelja se ubedljivo nalaze na pozitivnoj strani u odnosu na granine
vrednosti, zbog ega ocenjujem da je ovaj biznis ekonomski veoma isplativ.
24

2. Analiza prelomne take rentabiliteta

Prelomna taka rentabiliteta pokazuje veliinu posmatranog elementa (vrednost proizvodnje,
obim proizvodnje...) pri kojoj se ukupni prihodi izjednaavaju sa ukupnim trokovima.
Prelomna taka izraunava se za reprezentativnu godinu u kojoj je dostignut maksimalni
stepen korienja kapaciteta. U ovom sluaju to je 2014. godina. Zatim je neophodno
razdvojiti trokove na fiksne i varijabilne, to je prikazano sledeom tabelom:
Red. Naziv trokova
br.
I
Fiksni trokovi
1.
Trokovi plate
2.
Trokovi amortizacije
Kamata
3.
II
Varijabilni trokovi
1.
Trokovi sirovina
2.
Trokovi elektrine eenergije
3.
Trokovi ambalae
4.
Trokovi transporta
5.
Trokovi marketinga
6.
Nematerijalni trokovi
Ukupno:

Iznos
1 837 065,86
1 476 000
142 000
219 065,86
8 574 180
1 900 000
90 000
695 980
45 000
40 000
5 803 200
10 411 245,86

Potrebno je prikazati i neophodne veliine za izraunavanje vrednosne prelomne take

rentabiliteta:
Red.
br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Naziv

Iznos

Ukupan prihod
Fiksni trokovi
Varijabilni trokovi
Bruto dobitak
Stopa varijabilnog utroka
Stopa kontribucionog dobitka

14 260 000
1 837 065,86
8 574 180
3 848 754,14
60,13%
39,87 %

2.1 Vredosna prelomna taka

Vredosnu prelomnu taku moemo izraunati pomou obrasca broj (4).

PTv= FT/ (1-%VT)

PTv= 1 837 065,86/ (1-0,6013)= 4 697 932,93

25

(4)

2.2 Kapacitetnu prelomnu taka

Kapacitetnu prelomnu taku moemo izraunati pomou obrasca broj (5).
PTk= (PTv/UPP) *100

(5)

PTk= (4 697 932,93/14 260 000)*100= 32,95%

2.3 Koliinsku prelomu taka

Ko liinsku prelomu taku moemo izraunati pomou obrasca borj (6).
PTko= Obim * PTk
PTko= 11 700 * 0,3295= 3854,55

26

(6)

IX Ocena rizika biznisa

Za ovu ocenu iskoristiu izraunavanje praga rentabilnosti (PR) ili mrtve take rentabiliteta
(MTR), na osnovu vredonosnog modela (izraenog u dinarima i procentualno) i osetljivosti
biznisa na promenu prodajne cene proizvoda. Ovo su sintetizovani pokazatelji rizika.

1. Prag rentabilnosti (PR) izraen u procentima

Izraunava se kao kolinik izmeu ukupnih fiksnih trokova (FT) i razlike izmeu ukupnog
prihoda (UP) i ukupnih varijabilnih trokova (VT) u prosenoj godini. Na osnovu toga prag
rentabilnosti iznosi, kao to je izraunato pomou obrasca (7):
PR = [ FT / (UP VT)] *100

(7)

PR2012 [ 1 618 000 / (9 300 000 -5 185 120) ]*100 = 39,32% < GPR = 80%
PR2013 = 24,99% < GPR = 80%
PR2014 = 21,38% < GPR = 80%
Iz obrauna sledi da je donja granica ostvarenih ukupnih prihoda po godinama 39,32%,
24,99% i 21,38%, to znai da je finansijski rezultat pozitivan do pada ostvarenih ukupnih
prihoda od 60,68%, 75,01% i 78,02%.

2. Prag rentabilnosti (PR) izraen vrednosno (novano - u dinarima)

Izraunava se kao to je dato obrascem (8):
PR = [ FT / (UP VT)] * UP

(8)

PR2013 = 0,3932*9 300 000 = 3 656 760

PR2014 = 0,2499 * 12 920 000 = 3 228 708
PR2015 = 0,2138 * 14 260 000 = 3 049 350,13

Iz obrauna sledi da je donja granica ostvarenih ukupnih prihoda po godinama 3 656 760, 3
228 708, 3 049 350,13 dinara ispod kojih bi poslovanje bilo sa gubitkom.

27

3. Osetljivost biznisa na promenu cena

Osetljivost biznisa na promenu cena (cenovnu elastinost) se izraunava kao kolinik ukupnih
trokova (UT), gde je obraunat i porez na dobit, i ukupnih prihoda (UP), kao to je dato
obrascem (8):

PR =

UT
100
UP

(8)

PR2013 = [6 803 120 / 9 300 000]*100= 73,16%

PR2014 = 82,6%
PR2015 = 73,1%
Iz obrauna sledi da je donja granica pada cena po godinama 73,16%, 82,6%, 73,1% to znai
da je finansijski rezultat pozitivan do pada cena od 26,84%, 17,4%, i 26,9%.
Obzirom na to da je dobijeni rezultat praga rentabilnosti (PR) osetno manji od granine
vrednosti (GPR), da je donja granica ostvarenih ukupnih prihoda 3 656 760, 3 228 708, 3 049
350,13 dinara i dozvoljen pad prodajne cene od 26,84%, 17,4%, i 26,9%. Zakljuujem da je
rizik u ovom biznisu prihvatljiv.

28

X Zakljuak
Shodno navedenim zakljucima, moe se konstatovati da je projektovani biznis plan u
ekonomskom i finansijskom smislu opravdan. Ukoliko se u predvienom vremenskom
periodu plan poslovanja pokae kao ostvarljiv, neki od naih planova za budui period bi bili:
1. Uvoenje novih vrsta rakije,
2. Poveanje proizvodnje,
3. Poveanje prodaje,
4. Pojaani marketing nastup,
5. Nastup na ire trite.
Mi imamo za cilj da u ne tako dalekoj buducnosti (4,5 godina), kada ojaamo, krenemo u
osvajanje trita ex Jugoslavije. Naravno, to je u ovom trenutku nemoguce, pre svega zbog
nedovoljnog obima proizvodnje, nedovoljne potranje, nedovoljno sredstava, skupe
distribucije kao i poresko-carinskih dabina koje bi nae proizvode optereivale.

29