Univerzitet Singidunum

Departman za posdiplomske studuije

Master studijski program

Master rad

Tema:Upravljanje obrtnim sredstvima

Mentor:
Prof.dr Zoran Jovi

Kandidat:
Radovanovi Marija 400301/2010

Sadraj
UVOD ................................................................................................................................................... 3

Predmet i polazita istraivanja...3

Znaaj,aktuelnosti istraivanja ...................................................................................... .4
Glavna i radne hipoteze5
Ciljevi istraivanja................. .................6
Metode istraivanja .7
1 Pojam i oblici obrtnih sredstava 8
1.1 .Analitiki aspekti obrtnih sredstava...............................................................................9
1.2. Rentabilnost i rizik........................................................................................................11
1.3.Klasifikacija obrtnih sredstava..12
1.4. Kruno kretanje obrtnih sredstava.......13
1.5.Veliina i struktura obrtnih sredstava........16
1.6. Politika finansiranja obrtnih sredstava.19
1.7. Optimaln veliina obrtnih sredstava

22

2 Upravljanje gotovinom.24
2.1.Uloga i znaaj gotoovine 25
2.2. Gotovinski ciklus.. 27
2.3. Minimalno potreban saldo gotovine.. 28
2.4.Strategija upravljanja gotovinom... 30
3 Upravljanje potraivanjima od kupaca.32
3.1. Kreditna politika preduzea....33
3.2. Kreditni uslovi.35
3.3.Politika naplate potraivanja.37
4 Upravljanje zalihama 39

4.1.Vrste zaliha39

4.2.Aspekti upravljanja zalihama u preduzeu.42

4.3 Nivo operativnih i bezbednosnih zaliha .45
4.4.Ekonomska veliina porudbina.46
4.5.Periodini sistem upravljanja zalihama...47
4.6.Politika obnavljanja zaliha..50
5

Upravljanje obrtnim sredstvima na primeru kompanije "Imlek"..57

5.1.Analiza obrta ukupnih sredstava kompanije "Imlek...................................................57

5.2.Analiza uprvljanja koeficijentom obrta poslovnih sredstava.....................................58
5.3.Analiza likvidnosti firme Imlek.................................................................................60
5.4.Racio opte likvidnosti..............................................................................................63
5.5.Racio redukovane likvodnosti...................................................................................66
5.6.Neto obrtna sredstva..................................................................................................68
5.7.Neto obrtni fond........................................................................................................69
6 Pokazatelj poslovne aktivnosti...................................................................................70
6.1.Pokazatelj rentabilnosti...............................................................................................72
6.2.ROA-stopa prinosa na poslovna sredstva...................................................................72
6.3.ROE-stopa prinosa na sopstveni kapital.....................................................................73
6.4.Du Pont sistem analize................................................................................................74
6.5.Cash flow....................................................................................................................75
7
8

ZAKLJUAK.78
LITERATURA ...................................... .. .

. . .. 81

1.Uvod

Predmet i polazita istaivanja

Menadment kompanije mora stalno imati na umu da je sistem upravljanja tekuim sredstvima
jedan od odluujuih faktora uspeha. Upravljanje tekuim sredstvima nije nimalo jednostavno. Ono
pored poznavanja organizacije preduzea, poteza konkurencije, prilika u okruenju, funkcija
nabavke, proizvodnje i prodaje zahteva i opirnije znanje iz finansija i prorauna na osnovu kojih se
donosi veina odluka. U principu, finansijski menaderi su odgovorni za jedan deo upravljanja
tekuim sredstvima, ali problem je taj to u veini preduzea zadaci finansijskih menadera nisu
precizno definisani, pa se zato i uspenost njihovog rada teko moe oceniti. Za uspeno upravljanje
tekuim sredstvima nuno je ustvariti blisku saradnju i koordinaciju slube nabavke, proizvodnje,
prodaje i finansija.

Njihov cilj je zajedniki profitabilnost kompanije i zato treba stvarati

zajednike planove koji su meusobno usklaeni.

Predmet ovog rada su karakteristike i specifinosti upravljanja obrtnim sredstvima. Na samom

poetku rada bie definisani pojmovi profitabilnosti i obrtnih sredstava, kako bi se to bolje
razumela itava problematika upravljanja obrtnim sredstvima. Efikasno upravljanje obrtnim
sredstvima na kraju uvek rezultuje niim trokovima ime se poveava profitabilnost
preduzea.

Problemi upravljanja novanim tokovima, uspostavljanja odgovarajuih politika kreditiranja

kupaca, efikasnije naplate potraivanja, odreivanja optimalih narudbina zaliha, donoenja odluka
o ulaganjima u vrednosne papire su jako znaajni za profitabilno poslovanje firme, zato se namee
da je tema rada veoma atraktivna i zanimljiva. Miljenja sam takoe da se kod veine domaih
preduzea ovim pitanjima ne pridaje potrebna panja i da im se, naalost, pristupa neplanski i

povrno. Stoga ovaj rad treba i da ukae na znaaj upravljanja obrtnim sredstvima i na nepravedno
mesto finansijske funkcije u preduzeu koja je obino potcenjena.

Znaaj, aktuelnost istaivanja

Znaaj naih istraivanja je u bliem razumevanju mogunosti koje firma ima u stvaranju i
odravanju prednosti u odnosu na efikasno i efektivno upravljanje obtnim sredstvima. Obrtna
sredstva su deo poslovnih sredstava preduzea, ona omoguavaju odvijanje procesa reprodukcije.
U obrtna sredstva spadaju ona sredstva iji je koeficijent obrta vei od jedan, odnosno ona sredstva
koja se u pravilu u toku godine dana obrnu nekoliko puta. Osnovna ekonomska karakteristika
obrtnih sredstava posmatrana sa stanovita procesa reprodukcije

jeste u tome da se njihova

vrednost u punom iznosu prenosi na gotov proizvod. Obrtna sredstva u preduzeu, dakle, krue po
formuli:

N R . P . R - N

Za poslovanje preduzea potrebno je najpre obezbediti novac N koji emo iskoristiti za nabavku
robe R (to su predmeti rada i sredstva za rad) koja e se u procesu proizvodnje P transformisati u
R, odnosno u proizvode. Nakon prodaje proizvoda preduzee e imati potraivanja koja se na
kraju opet pretvaraju u novac - N. Finansijski rezultat preduzea e tada predstavljati razlika
izmeu N i N. Vidimo da novac u osnovnom obliku predstavlja poetni i zavrni oblik obrtnih
sredstava, ali izmeu N i N ima mnogo prelaznih formi obrtnih sredstava.
Svaki viak ili manjak obrtne imovine u odnosu na optimalni nivo ima vrlo jasne konsekvencije .
Nedovoljna ulaganja u obrtna sredstva mogu oteati ili ak uzrokovati diskontinuitet procesa
aktivnosti, pad prodaje, gubitak trita i niz drugih izdataka. Preterana ulaganja u obrtna sredstva
znae preteranu imobilizaciju sredstava izlaui istovremeno neko preduzee trokovima dranja

nepotrebnih obrtni sredstava. Upotrebljavanje obrtnih sredstava je znaajno za preduzee i samim

tim zahteva ozbiljan i struan pristup, a sve u cilju njegovog uspenog poslovanja.

Glavna i radna hipoteza

Upravljanje obrtnim sredstvima je vano iz nekoliko razloga. Meu najbitnijim je sigurno taj to
obrtna sredstva preduzea skoro uvek ine vie od polovine njenih ukupnih sredstava. ak i one
firme koje se bave uslunim delatnostima pa zbog toga nemaju velikih sredstava u zalihama, imaju
zato najee znaajna sredstva u potraivanjima (npr. velika dugovanja

prema komunalnim

preduzeima). Ako preduzee eli napredovati i rasti ono mora stalno kontrolisati svoje zalihe i
potraivanja. Prevelika obrtna sredstva mogu dovesti do ispodprosenih prinosa na ulaganja, ali s
druge strane preduzea sa malim obrtnim sredstvima e imati vei rizik u odravanju kontinuiteta
poslovanja i tee je manipulisati radom takvog preduzea.

Drugi bitan aspekt upravljanja obrtnim sredstvima jeste uticaj koji odluke o obrtnom sredstvima
imaju na rizik, prihode i profitabilnost kompanije. Direktna odgovornost finansijskog menadera
jeste upravljanje novcem, potraivanjima od kupaca i po osnovu vrednosnih papira, ali on isto tako
ima ulogu i u upravljanju zalihama. Ove upravljake aktivnosti zahtevaju stalan, svakodnevni
angaman finansijskog menadera. Upravljanje obrtnim sredstvima je vaan segment finansijskog
poslovanja, stoga je

neophodno razmotriti optimalnu koliinu svakog pojedinog segmenta.

Postavljaju se osnovne i radne hipoteze vezane zadatak upravljanja obrtnim sredsvima:

Zadatak upravljanja obrtnom imovinom je da omogui preduzeu da utvrdi optimalan volumen

obrtnih sredstava.
-uticaj poveanja efikasnosti upravljanja gotovinom,
-koliko je potrebno drati u gotovini,
-koliko je potrebno investirati u hartije od vrednosti,
-uticaj veliine likvidne rezerve

Ciljevi istraivanja
Ciljevi ovog istraivanja proizilaze iz samog zadatka finansijskog menadmenta koji je duan da
obezbedi to vei obrt obrtne imovine i obezbedi to povoljnije izvore finansiranja. U dilemi da li
da koristi sopstveni ili tui kapital, menadment preduzea opredeljuje se u principu za one izvore
koji prouzrokuju nie trokove finansiranja. Problem finansiranja obrtne imovine je sloen iz
razloga heterogenosti obrtne imovine koju ine: zalihe, potraivanja od kupaca i gotovina, to
ukazuje na problem razliite vezanosti gotovine u pojedine oblike obrtne imovine s jedne strane i
raspoloivosti izvora finansiranja s druge strane.

Sutina upravljanja zalihama je da se zalihe nabavljaju i angauju onda kada su potrebne, u

optimalnim koliinama i uz minimalne trokove. Zalihe omoguavaju fleksibilnost poslovanja
preduzea i treba ih poveati dok su utede po osnovu dranja zaliha vee od trokova njihovog
dranja.

Potraivanja od kupaca nuno je svesti na to manji iznos, s jedne, i to krai rok njihovog plaanja
s druge strane, te raznim merama smanjiti rizik naplate (kao to su limit potraivanja, zatezna
kamata, oblik naplate, osiguranje potraivanja) jer to povlai snienje trokova finansiranja i
poveanja bruto dobitka. Osnov za uspeno upravljanje gotovinom ini
primanja i izdataka novca, odnosno planiranje priliva i odliva novca,
kvartalnih, mesenih, desetodnevnih.

projekcija novanih

praenje izvetaja i to

Metode istraivanja
Uzimajui u obzir specifinosti prouavanog predmeta istraivanja koristili smo razliite metode
kako bi zadovoljili osnovne metodoloke zahteve objektivnost, pouzdanost, optost

sistematinost. Istraivana su nauno-terijska saznanja, relevantna literatura i savremena poslovna

praksa korienjem metoda: indukcije, dedukcije, analize, sinteze, apstrakciuje, generalizacije,
kompleksnog posmatranja i analize sadraja.

1. Pojam i oblici obrtnih sredstava

Obrtna sredstva bi se mogla definisati kao deo poslovnih sredstava preduzea

koja se

jednokratnom upotrebom troe u poslovnim procesima,a ija se vrednost preobraava iz novanog

oblika(kroz kruni tok) ponovo u novac i to najmanje jedanput u toku godine. Ako jedno sredstvo
ima koeficijent obrta >1, to znai da mu je vremensko trajanje obrta krae od godinu dana,te ono
ima karakter obrtnih srestava.
Polazei od krunog kretanja sredstava u procesu reprodukcije preduzea,izraenog u formo
poznatog obrasca N-R....P....R1-N1 proizilazi da se obrtna sredstva javljaju u nekoliko pojavnih
oblika:
1.Novani oblik
2.Naturalni oblik
3.Prelazni oblik

1)Novani oblik obrtnih sredstava-predstavlja poetni i zavrni oblikbobrtnih sredstava koji moe
biti u blagajni ili na depozitnim raunima.
2)Naturalni oblik obrtnih sredstava-zavisno od mesta u reprodukcionom ciklusu preduzea moe da
bude u razliitim vidovima :a)sirovine i materijala,b)nedovrena proizvodnja,c)gotovi proizvodi.
3)Prelazni oblik obrtnih sredstava-predstavlja vrednost potraivanja koja mogu da nastanu po
nekoliko osnova:
-prodajom gotovih proizvoda kupcima
-davanjem avansa dobavljaima
- davanjem kredita.
Prelazni oblici obrtnih sredstava transformiu se u novac ili robu.Na primer,potraivanja po osnovu
prodatih proizvoda i po osnovu datih kredita transformiu se u novac,dok se potraivanja po

osnovu datih avansa dobavljaima transformiu u robu putem isporuke ugovorene robe od strane
dobavljaa.

1.1 Analitiki aspekti obrtnih sredstava

Za potrebe finansijske analize i finansijskog upravljanja u preduzeu ,obrtna sredstva se dele na

ukupna i neto obrtna sredstva. Pod ukupnim obrtnim sredstvima podrazumevaju se sva ulaganja
koja preduzee vri u pojedine,konkretne oblike obrtnih sredstava.Neto obrtna sredstva se definiu
kao razlika izmeu tekue aktive i tekue pasive,odnosno kao razlika izmeu ukupnih obrtnih
sredstava i ukupnih kratkoronih obaveza preduzea.1
Neto obrtna sredstva predstavljaju samo radnu obraunsku veliinu koja je identina delu obrtnih
sredstava koji se finansira iz dugoronih izvora,bilo sopstvenih ili tuih.Upravo od iznosa ovog dela
obrtnih sredstava u mnogome zavisi likvidnost preduzea.Neto obrtna sredstva predstavljaju tzv.
,,maru sigurnosti,, za kratkorone kreditore to ujedno predstavlja i veoma znaajan indikator
finansijske strukture preduzea,jer pokazuje u kom stepenu je preduzee sposobno da trajno
finansira svoje redovno poslovanje i blagovremeno odgovara svojim obavezama.2
Kao najvaniji izvori koji dovode do priliva neto obrtnih sredstava navodi se sledee:3
-Redovno poslovanje u sluaju kada su ukupni prihodi vei od rashoda koji su nastali kao posledica
troenja obrtnih sredstava;

Marti S:,,Finansijsko upravljanje obrtnim sredstvima,, ,u zborniku radova ,,Finansijsko upravljanje u organizacijama
udruenog rada,, ,redaktor stanoje Vuki,Knjievne novine,,,Beograd,1976 ,str 57
2
Krasulja D: ,,Finansijska analiza preduzea,, Ekonomski fakultet, Beograd,1973,str.5
3
Ivani M: ,,Upravljanje finansijama,, Univerzitet Singidunum,Beograd,2009,str.287

-Prodaja osnovnih sredstava i dugoronih ulaganja za gotovinu;

-Preuzimanje dodatnih dugoronih zajmova(putem izdavanja obveznica i sl.).
Do smanjenja,odnosno odliva neto obrtnih srdstava najee dolazi po osnovu sledeih kljunih
razloga:4
-Kada su prihodi od redovnog poslovanja manji od rashoda koji su nastali kao posledica troenja
obrtnih sredstava;
-Zbog kupovine osnovnih sredstava ili dugoronih ulaganja;
-Zbog otplate (amortizacije) dugoronih zajmova.

Ukupna obrtna sredstva najbolje reprezentuje suma tekue aktive u bilansu stanja preduzea.Ona
se sastoji iz pojedinih konkretnih oblika obrtnih sredstava ,odnosno pozicije aktive,kao to su:5
1.Novana srestva u blagajni i na raunima
2.Potraivanja od kupaca
3.Trine hartije od vrednosti
4.Menice i akcepti primljeni od kupaca
5.Dati avansi dobavljaima
6.Zalihe
-zalihe trgovake robe(u trgovinskim preduzeima)
-zalihe sirovine,pomonog materijala,nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda(u
proizvodnim preduzeima);
7.Unapred plaeni rashodi i obraunati,a nenaplaeni prihodi(aktivna vremenska
razgranienja).

4
5

Ivani M: ,,Upravljanje finansijama, Univerzitet Singidunum, Beograd,2009,str.288

Ivani M: ,,Upravljanje finansijama,, , Univerzitet Singidunum, Beograd,2009,str.288

1.2 Rentabilnost i rizik

Cilj preduzea je maksimiranje dobitka sa minimalnim ulaganjem uz obezbeenje stalne

likvidnosti. U nastojanju da ostvari taj cilj, preduzee preuzima mere da povee poslovni i neto
dobitak. Svako snienje trokova direktnoutie na poveanje dobitka.Dobitak se moe poveati
poveanjem prihoda od prodaje, ali i ulaganjem finansijskih sredstava u ona poslovna sredstva koja
vie doprinose stvaranju prihoda. Ove mere doprinose poveanju rentabilnosti. Rizik podrazumeva
neizvesnost od nelikvidnosti, a moe se izraziti pomou opteg racia likvidnosti ili apsolutnog
iznosa neto obrtnih sredstava.
Rentabilnost i rizik zavise i od finansiranja poslovnih sredstava. Kratkoroni izvori su jeftiniji
dugoronih.Sve ovo utie na uspostavljanje konfiguracije rentabilnosti i rizika ,koja zavisi od
relativnog uea obrtnih u ukupnim

poslovnim sredstvima,kratkoronih izvora u ukupnim

izvorima finansiranja i njihovog kombinovanog efekta na poslovni i neto dobitak i neto obrtna
sredstva.6 Obrtna sredstva doprinose manjem poveanju poslovnog i neto dobitka u odnosu na
stalna sredstva. Na osnovu toga moemo zakljuiti da e svako poveanje uea obrtnih sredstava
u ukupnim poslovnim sredstvima uticati na smanjenje rentabilnosti i rizika. Rizik se smanjuje zbog
toga to se poveavaju neto obrtna sredstva.Smanjenje uea kratkoronih izvora utie na
smanjenje rentabilnosti i rizika,jer dovodi do poveanja uea skupljih dugoronih izvora i do
poveanja neto obrtnih sredstava i obrnuto. Smanjenje relativnog uea obrtnih

u ukupnim

sredstvima dovodi do poveanja poslovnog dobitka , a poveanje kratkoronih izvora u ukupnim

izvorima do smanjenja finansijskih rashoda,to zajedno rezultira poveanjem neto dobitka,odnosno
rentabilnosti.

Krasulj D , Ivanievi M ,Poslovne finansije, Ekonomski fakultet ,Beograd,2004

1.3 Klasifikacija obrtnih sredstava

U okviru ukupnih obrtnih sredstava potrebno je praviti razliku izmeu razliitih tipova obrtnih
sredstava.S tim u vezi ,diferenciranje obrtnih sredstava se vri prema:a)vremenu u kome se obrtna
sredstva koriste,i b)funkcijama koje treba obrtna sredstva da ispunjavaju. Razlike u pogledu
vremena korienja i funkcija koje ispunjavaju pojedini delovi obrtnih sredstava,presudno utiu i
na naine i izvore njihovog pribavljanja.Osnovna klasifikacija obrtnih sredstava koja se vri na
osnovu pomenutih razlika jeste podela na:

1.Stalna ili permanentna obrtna sredstva

2.Promenljiva ili varijabilna obrtna srdstva.
1.Stalna ili permanentna obrtna sredstva jesu ona obrtna sredstva koja ostaju investirana u
preduzeu za sve vreme dok ono posluje.Odnosno,to je onaj iznos

obrtnih sredstava koji

preduzee mora imati da bi se obezbedio minimum poslovnih aktivnosti preduzea.

Navedena obrtna sredstva se uglavnom odnose na najvanije oblike obrtnih sredstava kao to su :
novana sredstva,zalihe i kupci.Ovaj deo

stalnih obrtnih sredstava neki autori nazivaju i

,,primarnim,, obrtnim sredstvima.,jer svako preduzee mora da odrava odreeni minimum obrtnih
sredstava ispod kojeg se ne moe ii,a da se ne dovede u pitanje kontinuitet aktivnosti preduzea.

2.Promenljiva ili varijabilna obrtna sredstva-jesu onaj deo tekue aktive koji se poveava ili
smanjuje u skladu sa potrebama preduzea.Te potrebe su uglavnom uslovljene sezonskim ili
ciklinim kretanjima kojima je podlono poslovanje preduzea. Postoji veliki broj preduzea ije je
poslovanje izloeno snanim sezonskim uticajima.
Tako u tzv.picevima sezone postoji najvea poslovna aktivnost preduzea,pa s tim u vezi,
postoji i poveana potreba za dodatnim obrtnim sredstvima za finansiranje poveanih izdataka
zaliha i kupaca u tim periodima.

Dodatna obrtna sredstva se unapred planiraju i uglavnom se obezbeuju iz kratkoronih izvora

finansiranja u vidu kratkoronih kredita od banaka.
Ako se radi o ciklinim oscilacijama u poslovanju predzea usled konjukture(promene tranje i
ponude) onda je situacija sa promenama iznosa obrtnih sredstava sloenija.Meutim,ovde
uglavnom vai pravilo da finansijska politika treba da bude maksimalno fleksibilna u smislu toga
da se mogu obezbediti dodatna obrtna sredstva kada tranja raste,odnosno da se ta srestva mogu
redukovati kada tranja opada.

1.4 Kruno kretanje obrtnih sredstava

Obrtanje obrtnih sredstava predstavlja proces kretanja angaovanih obrtnih sredstva koji se odvija
preko:nabavke predmeta rada,tehnoloke obrade predmeta rada u procesu stvaranja materijlnih
dobara i pretvaranje robnog u novani oblik obrtnih sredstava putem prodaje gotovih proizvoda.
Proces krunog kretanja obrtnih sredstava odvija se tako to preduzee za novana sredstva kupuje
reprodukcioni materijal ili predmete rada,dok njihovom transformacijom iz proizvodnog procesa
izlaze gotovi proizvodi spremni za prodaju.Prodajom proizvoda i njihovom isporukom kupcima
nastaje proces kratkoronih potraivanja od kupaca.Naplatom tih potraivanja obrtna sredstva
ponovo poprimaju novani oblik.
Prelaskom u novani oblik obrtna sredstva ponovo dobijaju univerzalni oblik platenog sredstva,jer
se za njih sada mogu kupovati predmeti rada,vriti isplate zarada i plaati sve druge obaveze
preduzea.Prema tome ,novani oblik obrtnih sredstava predstavlja poetnu i zavrnu taku u
krunom toku obrtnih sredstav

Kao mera veliine brzine obrta obrtnih sredstava najee se koristi koeficijent obrta koji se
utvruje iz odnosa vrednosti ostvarenih rezultata izraenih ukupnim prihodom i
(uloenih)obrtnih sredstava za ostvarenje tok ukupnog prihoda,7to se moe

angaovanih

prikazati preko

jednostavne matematike formule:

Ukupni prihodi
Koeficijent obrta obrtnih sredstava= ---------------------------------Angaovana obrtna sredstva

Vei koeficijent obrt obrtnih srdstava obezbeuje preduzeu sledee ekonomske prednosti:
1)Mogunost finansiranja istog obima poslovanja sa manjim iznosom obrtnih sredstava
2)Smanjenje trokova proizvodnje(zbog smanjenja utroenih obrtnih sredstava)
3) Sa istom masom angaovanih obrtnih sredstava finansiranje veeg obima poslovanja
U kontekstu navedenog,proizlazi zakljuak da finansijski menadment preduzea mora da
obezbedi uspenu kontrolu obrtnih sredstava i to nad zalihama,kupcim i novanim sredstvima,ali
ne kao posebnih pozicija ,ve pre svega,imajui u vidu njihove meusobne odnose i uzajamnu
povezanost..

Obrtna sredstva u proizvodnom preduzeu mogla bi se diferencirati na sledee glavne grupe i

podgrupe:8

A.NOVAC I RAZLIITI SUROGATI NOVCA

1.Gotovina(u blagajni i u banci)
2.Valute
3.Devize
4.ekovi,menice,akceptni nalozi i sl.
5.Obveznice,blagajnii zapisi i dr.vrednosni papiri
7
8

Kisi S i Perovi-Jovanovi M: Ekonomika preduzea, Beograd,1999,str.75

arki-Joksimovi N: Upravljanje finansijama, Grafoslog, Beograd,2003,str.462-463

B.PRELAZNI OBLICI NOVCA U ROBU

1.Avansi dobavljaima za obrtna sredstva
2.Akontacije za slubena putovanja
3.Krediti dati kooperantima
4.Akontacije plata radnicima
5.Aktivna vremenska razgranienja

C.ZALIHE SIROVINE,MATERIJALA I SITNOG INVENTARA

1.Sirovine i material
2.Gorivo i mazivo
3.Nabavljeni poluproizvodi i delovi
4.Materijal u obradi,doradi i manipulaciji
5.Sitan inventar,ambalaa i auto gume

D. PROIZVODNJA U TOKU I POLUPROIZVODI

1.Proizvodnja u toku
2.Poluproizvodi vlastite proizvodnje
3.Nedovreni proizvodi
E.ZALIHE GOTOVIH PROIZVODA I ROBE
1.Zalihe gotovih proizvoda
2.Zalihe trgovinske robe u skladitima
3.Zalihe trgovinske robe u poslovnim jedinicama

F.PRELAZNI OBLICI ROBE U NOVAC

1.Potraivanje od kupaca za prodate proizvode i usluge
2.Potraivanja od ostalih preduzea za prodatu robu

3.Kreditni odnosi sa preduzeima za prodatu robu

4.Kreditni odnosi sa neposrednim potroaima za prodatu robu
5. Razna druga potraivanja obrtnih sredstava

G.PRELZNI OBLICI NOVCA U NOVAC

1.Kratkoroni depoziti
2.Kratkoroni krediti

1.5 Veliina i struktura obrtnih sredstava

Obrtna sredstva se u celini sastoje iz robnih i novanih obrtnih sredstava.Pri tome,odnosi izmeu
robnih i novanih sredstava razliiti su u pojedinim preduzeima,to pre svega zavisi od njihove
delatnosti. Svako preduzee ima samo njemu svojstvenu veliinu i strukturu obrtnih sredstava koja
je podlona promenama u razliitim vremenskim periodima.

Veliina obrtnih sredstava preduzea uslovljena je dvostrukim faktorima ,to su:

1)Objektivni faktori
2)Subjektivni faktori
1)Najvaniji objektivni faktori su:
-Obim, asortiman i kvalitet proizvodnje
- Karakteristike tehnolokog procesa
-Organizacij i rad platnog prometa
-Ponaanje poslovnih partnera
Obim proizvodnje utie na veliinu potreba za obrtnim sredstvima tako to,po pravilu,vei obim
proizvodnje utie na vei obim potreba za obrtnim sredstvima, i obrnuto. Asortiman proizvodnje i

promena asortimana utie na veliinu potreba za obrtnim sredstvima preko smanjenja ili poveanja
onih proizvoda za koje se troe manje ili vee koliine sirovine ,materijala i sl.

Kvalitet proizvoda utie na veliinu potreba za obrtnim sredstvima tako to,po pravilu,vei kvalitet
proizvoda povlai potrebu za veim obrtnim sredstvima, i obrnuto.
Karakteristike tehnolokog procesa utiu na veliinu potreba za obrtnim sredstvima preduzea tako
to,dui i sloeniji ciklus procesa proizvodnje zahteva i veu masu angaovanih obrtnih sredstava u
sirovinama,poluproizvodima i nedovrenoj proizvodnji.
Organizacija i rad platnog prometa,utiu na veliinu potreba za obrtnim sredstvima tako to,svako
usporavanje cirkulacije platnih naloga i njihovo suvino zadravanje u prethodnoj i naknadnoj
kontroli uslovljava potrebu za veom masom obrtnih sredstava ,i obrnuto. Ponaanje poslovnih
partnera na veliinu potrebe za obrtnim sredstvima ispoljava se tako to svako zaostajanje u
izvravanju njihovih obaveza poveava potrebe za dodatnim obrtnim

sredstvima,i obrnuto.

Subjektivni faktori koji utiu na veliinu potrebnih obrtnih sredstava ispoljavaju se u stepenu
sposobnosti preduzea da se obezbedi optimalna dinamika cirkulacije obrtnih sredstava.

Najvaniji subjektivni faktori su:

-Sinhronizovana nabavka predmeta rada
-Ubrzana prodaja gotovih prouzvoda
-Uticaj na redovnu naplatu potraivanja
Sinhronizovana nabavka predmeta rada utie na bri proces stanja promena obrtnih sredstava do
zavrnog novanog oblika ,to uslovljava i smanjenje potreba za dodatnim obrtnim sredstvima.

Ubrzana prodaja gotovih proizvoda uslovljava manje angaovanih obrtnih sredstava u gotovim
proizvodima,bre obrtanje sredstava ,a time i manju masu obrtnih sredstava u celini. Uticaj na
redovnu naplatu potraivanja obezbeuje bre obrtanje sredstava ,a time i manju koliinu potrebnih
obrtnih sredstava.

Strukturu obrtnih sredstava determinisana je relativnim ueem pojedinih vrsta obrtnih sredstava u
ukupnim obrtnim sredstvima.Pri tome, uee pojedinih oblika obrtnih sredstava moe biti razliito
u pojedinim periodima poslovanja preduzea.Strukturu obrtnih sredstava znaajno je posmatrati sa
dva osnovna aspekta:

a)Kao novana sredstva(u irem smisli)

b)Kao ukupne zalihe
a) Novana sredstva u irem smislu mogu se podeliti na kratkorona potraivanja i na

novac

primarne likvidnosti.Pri tome,novana sredstva u potraivanjima ne mogu neposredno da se

upotrebe za obnavljanje procesa proizvodnje ,niti za izmirenje dospelih obaveza sve dok se ne
pretvore u novana sredstva primarne likvidnosti.Novana sredstva

primarne likvidnosti

obuhvataju novac na iro raunu i gotov novac u blagajni.,odnosno sredstva koje se mogu
odmah i neposredno upotrebiti za obnavljanje procesa proizvodnje i izmirenje svih dospelih
obaveza.Proizilazi da novana sredstva primarne likvidnosti

predstavljaju najlikvidniji vid

imovine preduzea.

Njihovo relativno vee uee u ukupnim obrtnim sredstvima ,pri drugim

neizmenjenim

uslovima ,povoljno utie na poslovanje preduzea.9

b) Ukupne zalihe uslovno se mogu podeliti na:

-Zalihe materijala i ostalih sredstava za reprodukciju
-Zalihe gotovih proizvoda
Dinamika prodaje proizvoda ne podudara se ni vremenski niti po obimu sa dinamikom stvaranja
proizvoda.Zbog toga,javljaju se zalihe gotovih proizvoda i potreba da se njima upravlja.
9

Kisi S i Perovi-Jovanovi M: Ekonomika preduzea,Savremena administracija,Beograd,str.79

Sutina upravljanja obrtnim sredstvima sastoji se u stvari u obezbeivanju uslova za njihovu

optimalnu strukturu.Analogno tome,u ukupnoj masi obrtnih sredstava moraju biti zastupljeni svi
oblici obrtnih sredstava koji obezbeuju najpovoljnije poslovanje preduzea
.
Sledstveno navedenom,proizilazi zakljuak da visok nivo uea bilo kog pojavnog oblika obrtnih
sredstava,uz istovremeni nedostatak drugih,remeti normalan tok reprodukcije

preduzea i

nepovoljno se odraava na njegovo poslovanje.

1.6 Politika finansiranja obrtnih sredstava

Obrtna sredstva se razlikuju od fiksnih sredstava po vremenu povraaja.Kod fiksnih sredstava
(zemljite ,graevinski objekti,oprema) potrebno je vie godina za povraaj inicijalnog kapitalnog
ulaganja.Kod obrtnih sredstava ovaj period je mnogo krai,budui da se ulaganja u pojedine oblike
sredstava mogu vratiti u znatno kraem roku.(tokom repro ciklusa).

Tokom trajanja krunog toka reprodukcionog ciklusa preduzee mora ulagati u obrtna sredstva ,ali
i voditi rauna da uvek ima dovoljan iznos gotovinskih sredstava za izmirenje
plaanja(likvidnosti).Takoe,mora se obezbediti i efikasno upravljanje svim

dospelih

oblicima obrtnih

sredstava,jer se tako smanjuje potreba za angaovanjem dodatnih izvora finansiranja.

Analogno navedenom,upravljanje obrtnim sredstvima odnosi se na upravljanje tekuom aktivom i

pasivom ,a podrazumeva odluke vezano za:

-Nivo i nain finansiranja ukupne tekue aktive(obrtnih sredstava)

-Efikasno upravljanje svim pozicijama u tekuoj aktivi(gotovina,zalihe i potraivanja).
Odluke o nainu finansiranja obrtnih sredstava veoma su sloene i imaju znaajne implikacije na
rentabilnost i likvidnost preduzea.Ako se finansijkom politikom preduzea forsira ulaganje u

fiksna sredstva,u cilju poveanja prihoda i profita u buduem periodu,onda se favorizuje princip
rentabilnosti u odnosu na princip likvidnosti.

Kratkoroni izvori sredstava (kratkoroni krediti,dobavljai) kojima se po pravilu finansiraju o

brtna sredstva jeftiniji su od dugoronih izvora sredstava,kojima se po pravilu finansiraju ulaganja
u fiksna sredstva.

Sledstveno navedenom(respektujui pretpostavke o razliitom doprinosu fiksnih i obrtnih sredstava

rentabilnosti i razliitim trokovima kratkoronih i dugoronih izvora sredstava),proizilazi da vai
sledee pravilo:poveanje uea obrtnih sredstava u ukupnim
smanjenju rentabilnosti i smanjenju rizika od nelikvidnosti,budui

poslovnim sredstvima vodi

da se poveava nivo neto

obrtnih sredstava, i obrnuto.

Za donoenje odluka o finansiranju obrtnih sredstava iz kratkoronih izvora mogu se koristiti tri
osnovne metode,to su:

1.Metod finansiranja prema ronosti(agresivni metod finansiranja)

2.Konzervativni metod finansiranja
3.Kompromisni(kombinovani) metod finansiranja.

1)Metod finansiranja prema ronosti vezivanja sredstava-polazi od toga da stalno potrebna obrtna
sredstvatreba da budu finansirana iz dugoronih izvora,a povremeno potrbna obrtna sredstva iz
kratkoronih izvora.

Ovaj metod je u funkciji principa rentabilnosti i primene zahteva bilansnih pravila finansiranja.Pri
tome,uslovno reeno blaa varijanta ovog metoda finansiranja obrtnih sredstava odgovara
zahtevima bilansnog pravila u irem smislu,prema kojem kratkoronim izvorima treba finansirati
obrtna sredstva umanjena za iznos zaliha trajno vezanih za proces proizvodnje(gvozdene zalihe).

2)Konzervativni metod finansiranja-zahteva da se ukupno procenjene potrebe za obrtnim

sredstvima finansiraju iz dugoronih izvora,odnosno da se samo nepredviene potrebe za obrtnim
sredstvima finansiraju iz kratkoronih izvora.Dakle,ovaj metod insistira na maksimalnoj ztiti
preduzea od rizika poslovanja,odnosno na minimalnom iznosu kratkoronih izvora finansiranja,to
je u praksi neprihvatljivo i nezamislivo.

3)Kompromisni(kombinovani) metod finansiranja-predstavlja predstavlja kompromis izmeu

prethodna dva metoda.Naime,on pretpostavlja postojanje naina finansiranja obrtnih sredstava koji
se nee zasnivati na nekim krutim pravilima finansiranja ,ve na zadovoljavajuem nivou
rentabilnosti i uz postojanje prihvatljivog rizika od nelikvidnosti.
Kompromisni metod polazi od toga da stalno potrebna sredstva treba da budu jednaka srednjoj
vrednosti izmeu minimalnih i maksimalnih potreba za tim sredstvima u toku godine,a njih treba
finansirati iz dugoronih izvora.U tom sluaju,kratkorono finansiranje odnosi se samo na ostatak
promenljivih potreba za obrtnim sredstvima u toku godine.
Kompromisni metod je najei i on se najvie koristi u praksi,budui da on uvaava stanje u
preduzeu,a i u njegovom okruenju.

1.7 Optimalna veliina obrtnih sredstava

Pod optimalnom veliinom uopte podrazumeva se neto to je najpovoljnije ili neto to najvie
odgovara,odnosno to je najbolje.Kada se govori o obrtnim sredstvima preduzea i o njihovom
optimumu,onda se misli na minimalna ulaganja,a maksimalne rezultate.10
Pod optimalnom veliinom i strukturom obrtnih sredstava treba podrazumevati takvo stanje i
promene stanja u veliini i strukturi obrtnih sredstava koje je za preduzee najpovoljnije,odnosno
koje mu najvie odgovara.Takav optimum obrtnih sredstava
najee se ostvaruje kada se sa minimalnim angaovanjem obrtnih sredstava ostvaruju maksimalni
rezultati preduzea.U takvim uslovima ,veliina i struktura obrtnih sredstava je najefikasnija za
poslovanje preduzea.
Optimalnost veliine i strukture obrtnih sredstava se u praksi moe ocenjivati na osnovu odnosa
razpoloivih obrtnih sredstava i ukupno potrebnih obrtnih sredstava.Ako su ove dve veliine
jednake onda je stvarno stanje obrtnih sredstava jednako eljenom stanju,odnosno:

OSr=Osp

gde je:
OSr-razpoloiva obrtna sredstva
Osp-ukupno potrebna obrtna sredstva
U navedenom sluaju, moe se raunati da je mogue ostvariti odreeni stepen optimalnosti obrtnih
sredstava,jer je odnos razpoloivih i potrebnih obrtnih sredstava jednak 1,odnosno
OSopt=OSr/Osp=1
gde je:Sopt-optimalna obrtna sredstva

10

Ivani M Upravljanje finansijama, Univerzitet Singidunum, Beograd,2009,str.304

Ako je prethodni odnos manji od jedan(OSr/OSp<1),onda jto znai da su raspoloiva obrtna

sredstva manja od potrebnih,to se nepovoljno odraava na poslovanje preduzea,budui da za
ostvarivanje zadataka preduzea nedostaju obrtna sredstva.U obrnutom sluaju,ako je taj odnos vei
od jedan (OSr/Osp>1),onda to znai da su angaovana obrtna sredstva vea od potreba za obrtnim
sredstvima u tom periodu,to se takoe nepovoljno odraava na poslovnje preduzea zbog
poveanja angaovanosti sredstava.
Treba imati u vidu da je u praksi teko ostvariti stanje u kome su razpoloiva obrtna sredstva
jednaka potrebnim obrtnim sredstvima .Meutim,svaka kombinacija u kojoj je odstupanje manje ili
ako je odnos ove dve veliine blie jedan,povoljno se odraava na poslovanje preduzea.11

Najea odstupanja veliine obrtnih sredstava od njihove optimalne veliine javljaju se iz sledeih
razloga:12
-Zbog promene vrednosti ulaganja ili ulaza u reprodukciju koja su prouzrokovana promenama
nabavnih cena na tritu;
-Zbog promene vremena trajanja obrtanja obrtnih sredstava;
-Zbog poremeaja u kruenju obrtnih sredstava,naroito u fazi prelaza iz zavrnog robnog u zavrni
novani oblik;
-Zbog promene kvaliteta poslovanja prouzrokovano promenama odnosa inputa i outputa;
-Zbog promene uticaja trita,i drugo.

11
12

Kisi S i Perovi-Jovanovi M: Ekonomika preduzea,Savremena administracija, Beograd,str.80

Kisi S i Perovi-Jovanovi M: Ekonomika preduzea,Savremena administracija ,Beograd str.80-81

2. Upravljanje gotovinom

Upravljanje gotovinom podrazumeva pre svega kontrolu njenog toka u okviru naplate potraivanja
i plaanja obaveza radi osiguranja likvidnosti uz najnie mogue trokove.Ono spada u najsloenije
zadatke finansijskog upravljanja.Jer,svaki suficit novca iznad potrebnog nivoa daje veu garanciju
likvidnosti.Takoe svaki deficit novca ugroava likvidnost,smanjuje kreditnu sposobnost i
nepovoljno utie na trinu reputaciju banke.

John Maynarad Keynes(Keynes 1936,170-174) predloio je tri razloga za dranje gotovine:

-transakcijski motiv:da bi se ispunila plaanja ,kao to su kupovine,plate, dividende koje se
javljaju u redovnom poslovanju.
-pekulativni motiv:da bi se iskoristile privremene mogunosti zarade.
-motiv promiljenog opreza: da bi se odravala sigurnost kako bi se ispunila neoekivana potreba
za gotovinom.to su predvidljiviji izlazi i ulazi gotovine,manja se koliina gotovine dri za potrebe
promiljenog opreza.Mo prosuivanja kako bi se ispunile hitne potrebe za popunom odliva
gotovine, takoe smanjuje potrebu za takvim tipom stanja gotovine.

Sa kojom merom uspenosti e preduzee upravljati relacijama izmeu likvidnosti i

rentabilnosti,najvie zavisi od konkretnih alternativa za racionalnu dispoziciju novanih
sredstava,odnosno gotovine.Svaki periodini deficit gotovine mora imati adekvatne izvore za svoje
pokrie, dok svaki suficit gotovine iznad tekuih poslovnih potreba mora imati mogunost za
rentabilno plasiranje van redovnog poslovanja.13

13

Ivani M Upravljanje finansijama, Univerzitet Singidunum Beograd,2009,str.308

U te plasmane spadaju,ulaganja u hartije od vrednosti sa kratkim rokom dospea koje se smatraju

najbliim supstitutima gotovine,odnosno prelaznim oblicima novca.Naime,kratkoroni plasmani se
mogu brzo konvertovati u gotovinu,to odgovara ne samo zahtevima za ouvanje likvidnosti,ve i
zahtevu za maksimiziranjem rentabilnosti.Ovo je ujedno i osnovni razlog to se transfer izmeu
gotovine i kratkoronih plasmana u hartije u vrednosti smatra jednim od najznaajnih segmenata
efikasnog upravljanja novanim sredstvima,odnosno gotovinom.14

2.1 Uloga i znaaj gotovine

Pojam gotovine se odnosi na tzv.efektivan novac odnosno na novanice i kovani novac jedene
zemlje koji su proglaeni za njeno zakonsko sredstvo plaanja,a koji se nalazi u rukama fizikih i
pravnih lica u jednoj dravi(izuzev banke koja ih je izdala-emisione banke).

Znaaj gotovine ogleda se u ulozi koju ona igra u obezbeenju kontinuirane(tekue)platene

sposobnosti

subjekata

privreivanja.Da

bi

se

tekua

platena

sposobnost

mogla

osigurati,neophodno je imati u pravo vreme dovoljan iznos gotovine.

Gotovine u preduzeu ne sme biti niti previe ,niti nedovoljno.Zbog toga,glavni zadaci upravljanja
gotovinom ogledaju se u sledeem:
-Pouzdano obezbeenje kontinuirane tekue platene sposobnosti firme,uz istovremeno
maksimiziranje rentabilnosti poslovanja preduzea;
-Spreavanje moguih gubitaka i zloupotreba vezano za gotovinu,budui da se gotovina lako
pretvara u sve druge oblike imovine to je ini veoma privlano za nezakonito prisvajanje.

14

Krasulja D i Ivanievi M: Poslovne finansije ,Ekonomski fakultet, Beograd str.178-179

Gotovina se pojavljuje na poetku i na zavretku svakog poslovnog ciklusa, s tim to je pod

normalnim uslovima poslovanja gotovinu uvek lake pretvoriti u druge oblike imovine nego
obratno.Upravo ovaj momenat koji se prepisuje gotovini predstavlja jedan od kljunih razloga koji
joj daju izuzetan i poseban znaaj.Bez obzira na navedeno, ipak se moe rei da se glavni uzrok
ogromne vanosti gotovine prvenstveno vezuje za predominantan znaaj gotovine za pouzdanu i
kontinuiranu tekuu plateenu sposobnost subjekata privreivanja. Sa ovog aspekta,gotovina de
facto predstavlja osnovni uslov opstanka svake privredne aktivnosti,kao i njene uspenosti.15

2.2 Gotovinski ciklus

Cirkulacija gotovine kroz proces poslovanja preduzea moe se izraavati i meriti pomou
prosenog vremenskog trajanja jednog obrta koji se naziva gotovinskim ciklusom.Pri
tome,gotovinski ciklus se definie kao broj dana u godini koji protekne od trenutka izdavanja
gotovine za nabavku sirovina i materijala do momenta primanja gotovine na ime naplate prihoda od
prodaje proizvoda u kojima je nabavna vrednost sirovina i materijala realno sadrana.16
Odnosno,gotovinski ciklus predstavlja duinu trajanja vremena od izdavanja novanih sredstava
za nabavku sirovina,pa do naplate prodate robe i usluga.
Duina gotovinskog ciklusa za nabavku obrtnih sredstava poinje njihovom kupovinom, a zavrava
se prodajom i naplatom gotovih proizvoda i trgovake robe.Pri tome, da bi se izraunao jedan
gotovinski ciklus neophodno je imati kvalitetne podatke o zalihama,kupcima i dobavljaima.

15

16

Ivani M Upravljanje finansijama, Univerzitet Singidunum Beograd,2009,str.310

Krasulj D i Ivanievi M:Poslovne finansije ,Ekonomski fakultet ,Beograd str 179

Sa aspekta upravljanja gotovinom, tenja svakog preduzea usmerena je u pravcu skraivanja

gotovinskog ciklusa.Na taj nain,postie se manje finansijsko naprezanje u vezi sa finansijski
najkvalitetnijim oblikom imovine,to je nesumnjivo gotovina.U isto vreme to znai krai obrt
ukupnih obrtnih sredstava ,a time i manja ulaganja u ukupnu obrtnu imovinu.Dakle,smisao
finansijskog upravljanja gotovinom lei u tome da se proseno vreme trajanja obrta to vie
skrati,ali ne ispod onog minimalnog potrebnog nivoa gotovine(kojim se u stvari obezbeuje tekua
likvidnost preduzea).

2.3 Minimalno potreban saldo gotovine

Kod upravljanja gotovinom,osnovno pitanje na koje treba dati odgovor jeste koji je to nivo gotovine
koji je potreban da zadovolji dva kljuna kriterijuma:prvo,obezbeenje likvidnosti, i
drugo,minimalni trokovi odravanja likvidnosti. U kontekstu reenog,proizilazi da je analtiko
razmatranje problema minimalnog salda gotovine vezano sa poznavanjem relevantnih aspekata
trokova koji nastaju u vezi sa gotovinom.Meu te trokove spadaju:
a)trokovi dranja gotovine
b)trokovi nedostatka gotovine,i
c)trokovi transakcija sa gotovinom.

a)Trokovi dranja gotovine predstavljaju tzv.oportunitetne trokove koji su kalkulativno

jednaki izgubljenom prinosu koji bi se mogao eventualno ostvariti u nekom ulaganju raspoloive
gotovine.Odnosno ,ovi trokovi nastaju zbog toga to gotovina koja nije angaovana prouzrokuje
odreene trokove koji se javljaju u dva vida:prvo,kao izgubljeni prinos od moguih ulaganja u
neku od alternativ, i drugo,kao mogunost otplate duga ime bi se smanjili trokovi naplata.

b)Trokovi nedostatka gotovine-proistiu iz proputenih kasa-skonta ili drugih povoljnih prilika da

se sirovine i materijal nabave pod znatno povoljnim uslovima.Ovi trokovi mogu u odreenim
okolnostima biti veliki.

c)Trokovi transakcija sa gotovinom-odnose se na administrativne i tzv.manipulativne trokove,kao

i razne provizije koje nastaju prilikom pribavljanja gotovine ili njenog transfera u depozite ili hartije
od vrednosti, i obrnuto.

U kontekstu navedenog,proizilazi da se pod optimalnim saldom gotovine moe sematrati onaj iznos
gotovine koji minimizira ukupne trokove gotovine.Meutim,utvrivanje ovog salda gotovine
predstavlja veoma sloen problem finansijskog upravljanja gotovinom,s obzirom na nemogunost
tanog i preciznog predvianja svih buduih tokova gotovine ,kao i mnogih drugih ogranienja .
Za reavanje ovog kompleksnog problema finansijska teorija i praksa koriste veoma razliite
modele koji su uglavnom visoko rafinisani.Ali sa aspekta praktine primene,najvie se koristi
finansijski model koji se zasniva na informacijama tekue finansijske analize i planiranja.17
Ovaj finansijski model polazi od stava daminimalni saldo gotovine treba da bude jednak
prosenomgodinjem saldu gotovine koji je neophodan za obavljanje redovne aktivnosti
preduzea.Za primenu ovog metoda neophodno je poznavati ,osim relevantnog koncepta trokova
gotovine,takoe i ukupne godinje potrebe za gotovinom,to je prevashodno stvar periodinog
planiranja novanih tokova,kao i koeficijenta obrta gotovine koji se moe iskazivati i kontrolisati
kao jedan od redovnih indikatora finansijske analize.Analogno tome,neophodno je sagledati sledee
relacije:18

17
18

Krasulj D i Ivanievi M: Poslovne finansije,Ekonomski fakultet,Beograd str 181-82

Krasulj D i Ivanievi M: Poslovne finansije,Ekonomski fakultet , Beograd str 182

Koeficijent obrta gotovine= ukupni godinji izdaci gotovine/prosean saldo gotovine

Iz ega sledi da je:
Prosean saldo gotovine= Ukupni godinji izdaci gotovine/koeficijent obrta gotovine
Na osnovu izloenog vidi se da je minimalni saldo gotovine u stvari jednak prosenom godinjem
saldu koji je uslovljen veliinom isplata u toku datog vremenskog perioda.Ovako utvren
minimalni saldo gotvine podrazumeva punu usklaenost priliva i odliva gotovine koja je uslovljena
stanjem finansijske stabilnosti preduzea,ali i podudarnou roka imobilizacije kratkorono vezane
imovine i rokova dospea za plaanje kratkoronih obaveza.19
Imajui u vidu sve do sada navedeno u vezi potrebnog salda gotovine,ne moe a da se ne pomene
jo jedna znaajna kategorija od koje u mnogome zavisi likvidnost preduzea

tzv.likvidne

rezerve koja u stvari oznaava dranje gotovine iznad minimalno potrebnog salda gotovine.
Osnovna svrha likvidne rezerve jeste da se likvidnost preduzea odri ak i onda,kada priliv
gotovine uvean za minimalni saldo gotovine,nije dovoljan za isplatu dospelih plaanja.Likvidnu
rezervu nije lako odrediti jer na nju utie vie kompleksnih faktora.Zbog toga, svako preduzee
treba da odredi svoju likvidnu rezervu.

19

Mikerevi D: Finansijski menadment ,Ekonomski fakultet Banja Luka,Banja Luka,2001,str.327-328

2.4 Strategija upravljanja gotovinom

Prilikom utvrivanja finansijske politike preduzea izbor strategije upravljanja gotovinom moe da
se zasniva na tri kljuna faktora,to su:
1)Produenje roka plaanja dobavljaima
2)Smanjenje zaliha
3)Skraenje rokova naplate potraivanja od kupaca
1)Produenje roka plaanja dobavljaima-podrazumeva smanjenje nivoa novanih sredstava putem
veeg uea dobavljaa u procesu finansiranja preduzea.Ovaj izvor finansiranja predstavlja
znaajan eksterni kratkoroni izvor sredstava. Produenjem rokova plaanja dobavljaima smanjie
se prosena starost dobavljaa,odnosno koeficijent obrta dobavljaa,dok e se koeficijent obrta
gotovine poveati to e rezultirati u manjem saldu gotovine i utedama u trokovima gotovine.

2)Smanjenje zaliha-podrazumeva smanjenje gotovinskog ciklusa putem poveanja koeficijenta

obrta ukupnih zaliha.Dakle,efikasno upravljanje zalihama ocenjuje se pomou njihovog koeficijenta
obrta.
Efikasno finansijsko upravljanje ukupnim zalihama u cilju skraivanja gotovinskog ciklusa,moe se
ostvariti samo posredstvom efikasnog upravljanja pojedinanim oblicima zaliha,to nuno
pretpostavlja uspenost u izvravanju osnovnih poslovnih funkcija. Finansijske,nabavne,proizvodne
i prodajne funkcije.

Finansijska funkcija-treba da na osnovu relevantnih finansijskih analiza ,a uz saradnju

nabavne,proizvodne i prodajne funkcije permanentno iznalazi najpovoljnija reenja koja smanjuju
ulaganja u ukupne zalihe,odnosno koja poveavaju njihov obrt i to u bilo kojem segmentu procesa
rada.

Nabavna funkcija-treba da konstantno

tei ka stalnom poveanju koeficijenta obrta siovina i

materijala koristei se pri tome savremenim tehnikama procesa proizvodnje.

Proizvodna funkcija-treba da vodi rauna o tome da primenom adekvatnih metoda organizacije i
planiranja proizvodnjebomoguiti to vee skraivanje proizvodnog ciklusa,odnosno poveanje
koeficijenta obrta nedovrene proizvodnje ne dovodei u pitanje urednost snabdevanja skladita
gotovim proizvodima u potrebnoj koliini i asortimanu.
Prodajna funkcija-ima primarni zadatak da analizom i stimulisanjem tranje,odnosno planiranjem i
unapreenjem prodaje po pojedinim segmentima i kanalim prodaje,utie na znaajno poveanje
koeficijenata obrta gotovih proizvoda.

3)Skraenje roka naplate potraivanja od kupaca-podrazumeva smanjivanje gotovinskog ciklusa

putem ubrzanja naplate potraivanja od kupaca.Efikasna naplata od kupaca meri se koeficijentom
njihovog obrta. Potraivanja od kupaca predstavljaju istovremeno i znaajna ulaganja
preduzea,budui da proistiu kao neophodnost kreditiranja kupaca.
Potraivanja od kupaca vezuju gotovinu koja ako se oslobodi,moe da se uloi u druga produktivna
sredstva ili finansijske plasmane.Pri tome,ovo vezivanje gotovine je neophodno jer kreditiranje
kupaca omoguava da preduzee ostvari znatno vei obim prihoda od prodaje,nego kada bi se
prodaja obavljala iskljuivo za gotovinu.
Uslovi kreditiranja nuno determiniu kreditne standarde i politiku naplate potraivanja koji se
moraju koristiti komplementarno ,da bi se skratilo vreme prosenog vezivanja gotovine u
potraivanja od kupaca,odnosno da bi se smanjio minimalno potreban saldo gotovine.S tim u vezi
,dosadanja praksa naplate potraivanja pokazala se veoma dobrom i fleksibilnom kroz primenu
tzv.faktoring poslov pod kojima se podrazumeva prodaja potraivanja pre isteka kreditnog
perioda.20

20

Ivani M :Upravljanje finansijama, Univerzitet Singidunum ,Beograd ,2009,str.319

3.Upravljanje potraivanjem od kupaca

Potraivanja od kupaca nastaju kao rezultat prodaje proizvoda i usluga na otvoreni kredit.Osnovni
motiv prodaje na odloeno plaanje jeste da se stimulisu kupci da kupuju robu ili usluge preduzea
prodavca.Analogno tome,da bi se zadrali stari i animirali novi kupci,veina preduzea prinuenja
je da svoje usluge ili proizvode prodaje na kredit.
Kreditiranje kupaca najvie zavisi od odnosa ponude i tranje odreenih proizvoda i
usluga.Naime,ako je ponuda vea od tranje onda obino dolazi do uveanja kredita i produivanja
rokova plaanja,kao i uvoenje razliitih drugih pogodnosti za kupca od strane prodavca. Ako je
ponuda manja od tranje,a naroito ako se radi o nedostatku robe koja je znaajna sa aspekta
proizvodnje ili potronje ,onda prodavac najee tei da maksimalno skrati rokove plaanja to
podrazumeva i mogunost njegovog insistiranja na avansnom plaanju tj.plaanju unapred. 21

Preduzee treba da stalno oslukuje puls trita i da na osnovu relevantnih i pouzdanih informacija
uspostavi pravu meru u kreditiranju kupaca.U tom kontekstu,nalaenje i sprovoenje optimalnog
reenja omoguava preduzeu da ostvari rentabilnost u datim konkretnim uslovima ,a da pri tom ne
ugrozi svoju likvidnost.22

Osnovni aspekti upravljanja potraivanjima od kupaca obuhvataju oblasti:

-kreditnu politiku preduzea
-kreditni uslovi,i
-politiku naplate potraivanja.

21

Kanjevac M ,,Poslovne finansije,, , ,,Ekonomika,,, Beograd,1992,str.78

22

Kanjevac M:,,Poslovne finansije,, , ,,Ekonomika,, ,Beograd,1992, str.78

3.1Kreditna politika preduzea

Kreditnom politikom se odreuju uslovi koje kupac mora da ispuni da bi dobio kredit,kao i visina
kredta koji se moe odobriti.pri tom,uslovi su u stvari kreditni standardi,a visina kredita se utvruje
kreditnom analizom.Kreditna politika preduzea ima dve osnovne dimenzije:

1.kreditne standarde, i
2.kreditnu analizu
1.Kreditni standardi definiu se kao minimalni kriterijumi koje kupac treba da zadovolji da bi mu
se odobrio kredit.Ovi standardi predstavljaju maksimalan rizik koji je preduzee spremno da
prihvati vezano za kreditiranje kupca.Da bi se ovaj rizik procenio,neophodno je
da se kupci testiraju sa nekoliko aspekata:
a) Karaktera kupca da potuje svoje obaveze
b) Kapaciteta proizvodne i prodajne sposobnosti kupca
c) Kapitala koji opredeljuje finansijsko stanje kupca
d) Kolateralnog obezbeenja duga,i
e) Optih kondicija kupca.
a)Karakter kupca da postuje svoje obaveze izraava

spremnost kupca da izvri preuzete

obaveze,odnosno da na vreme plati dug. Karakter kupca se istrauje na osnovu njegovog

ponaanja prema drugim poveriocima

b)Kapcitet proizvodne i prodajne sposobnosti kupca odnosi se na procenu proizvodne i

prodajne

sposobnosti

kupca

imajui

opremljenost,kadrove,finansijske izvetaje i sl.

vidu

kapacitet,tehnologiju,proizvodnu

c)Kapital koji opredeljuje finansijsko stanje kupca predstavlja u stvari finansijsku snagu kupca
koja je odreena veliinom sopstvenog kapitala.Pri tome,kapital kupca se procenjuje putem
finansijske analize i to najee pomou indikatora finansijske ,,racop analize,,.

d)Kolateralno obezbeenje duga odnosi se na mogunost kreditora da stekne uvid u poslovna

sredstva kupca koja mogu posluiti kao realna zaloga kredita.
e)Opte kondicije kupca odnose se na uticaj spolanjih faktora koji mogu uticati na promene
ekonomske i finansijske pozicije kupca.

2.Kreditna analiza predstavlja metod za ocenu trine sposobnosti kupca i ona se odnosi na
ocenu globalne kreditne sposobnosti kupca,kao i utvrivanje maksimalnog iznosa kredita koji
kupac moe da podnese.

Kreditna analiza predpostavlja dve osnovne faze:

a)Prikupljanje kreditnih informacija
b)Analiza kreditnih informacija.

a)Prikupljanje

kreditnih

informacija

predstavlja

postupak

koji

predhodi

kreditnoj

analizi.Veoma vane informacije predstavljaju raunovodstveni podaci iz bilansa stanja i

bilansa uspeha kupca.Mogu se traiti podaci o kreditnom bonitetu kupca od lokalnih agencija.

b)Analiza kreditnih informacija predstavlja konkretnu kreditnu analizu na bazi prethodno

prikupljenih podataka o bonitetu kupca

3.2Kreditni uslovi

Kreditni uslovi se odnose na uslove plaanja koje preduzee-prodavac postavlja

kupcu.Postoje tri uslova koja determiniu kreditne uslove,to su :1)Kasa skonto,
2)Diskontni period, 3)Kreditni period.

1.Kasa skonto predstavlja popust koji prodavac nudi kupcu ako plati svoju obavezu u
diskontnom periodu.Utvruje se u procentu od prodajne cene.Uvoenje kasa skonta u
sutini ima iste efekte kao i snienje cena.Kasa skonto podrazumeva raniju naplatu(u
periodu koji je krai od kreditnog perioda) pa se stoga poveava koeficijent obrta
kupaca i smanjuje se procenat nenplaenih potraivanja.23

2.Diskontni period predstavlja period u kome kupci mogu da koriste ponueni kasa
skonto od strane preduzea prodavca.Pozitivni efekti koje diskontni period treba da
izazove jesu:poveanje obima prodaje,smanjenje prosenog perioda naplate
potraivanja i smanjenje gubitaka usled nenaplativih potraivanja. Negativni efekti
diskontnog perioda dolaze do izraaja ako doe do produenja diskontnog perioda za
korienje kasa skonta,to se odraava negativno na finansijski rezultat prodavca.

3.Kreditni period izraava se brojem dana i pokazuje vreme u kojem je odobren kredit
kupcu.Osnovna svrha kreditnog perioda jeste uticanje na promene u obimu prodaje
,prosenog perioda naplate potraivanja i gubitaka koji nastaju po osnovu
nenaplativih potraivanja.

Osnovne mere koje preduzee prodavac moe koristiti u cilju smanjenja rizika
naplate potraivanja su:

a)ograniavanje iznosa potraivnja

23

Ivani M ,,,Upravljanje finansijama,, Univerzitet Singidunum ,Beograd,2009, str.325

b)ugovaranje zateznih kamata

c)izbor povoljnih oblika naplate
d)osiguranje (obezbeenje ) potraivanja.

a)Ograniavanje iznosa potraivanja odnosi se na maksimalno dopustive iznose

prodaje robe kupcu koje on moe o roku da plati.Ogranienje zavisi od kreditne
sposobnosti

kupca,odnosno od procen putem analize kreditne sposobnosti kojim

iznosom se kupac moe zaduiti bez opasnosti da ne plati dug.

b)Ugovaranje zateznih kamata-usmereno je na primoravanje kupca da plati robu o

roku,jer njihova primena utie na poveanje trokova i smanjivanje finansijskog
rezultata kupca.

c)Izbor povoljnih oblika naplate-pri ugovaranju prodaje robe kupcu,osigurava naplatu

potraivanja i smanjuje rizik za poverioca,ali je nepovoljan,za duika jer se insistira
na

korienju stroijih instrumenata plaanja(avans,ek,menica,neopozivi i

dokumentarni

akreditivi).Sa aspekta smanjenja rizika naplate potraivanja

najpovoljniji je avans i akreditiv.

d)Osiguranje potraivanja- najee je vezano za neutralisanje rizika naplate

potraivanja prodajom robe na kredit fizikim licima.Ovom merom eliminie se rizik
naplate,jer se naplata prenosi na osiguravajue institucije.

3.3Politika naplate potraivanja

Politika naplate potraivanja predstavlja predstavlja napore i postupke koje preduzee

treba da uini da bi se potraivanja od kupaca naplatila u roku njihovog dospea.

Preduzee prodavac treba da sagleda efekte odgovarajuih varijabila na ukupan

dobitak i da na osnovu njih definie optimalnu strategiju naplate potraivanja,Pri
tome,potrebno je izvriti procenu efekata sledeih varijabli:

a)Gubici zbog nenaplativih potraivanja

b)Prosean period naplate potraivanja
c)Obim prodaje
d)Trokovi naplate potraivanja

Poveanje napora i trokova za naplatu potraivanja treba da dovede do smanjenja

gubitak zbog nenaplativih potraivanja,skraenja prosenog perioda naplate i
poveanja dobitaka po tom osnovu.

Preduzeu prodavcu stoji na raspolaganju vie postupaka za naplatu potraivanja:

a)pismena opomena
b)telefonska urgencija
c)lina poseta kupca
d)naplata putem suda

Znaaj upravljanja potraivanjima od kupaca

Uspenost poslovanja savremenog preduzea sve vie zavisi od efikasnosti

upravljanja potraivanjima.Efikasno upravljanje potraivanjima od kupaca moe da
omogui

preduzeu

da

ostvari

znatne

ekonomske

koristi.Ono

olakava

prodaju,poveava obim prodaje i omoguava poveanje rentabilnosti.

4. Upravljanje zalihama

Zalihe predstavljaju impozantan deo ukupnih poslovnih sredstava u znatnom broju

preduzea,zbog ega zahtevaju i srazmerno velika novana ulaganja.Da ta ulaganja ne
bi nepotrebno i neopravdano visoka,zalihama se mora upravljati efikasno.

4.1 Vrste zaliha

U literaturi postoji vie definicija zaliha. Prema Ammeru zalihe su vlastiti materijali
koji se koristi u poslovanju, odnosno koji je namjenjen unutarnjoj potronji ili na
prodaju, a ukljuuju sirovine (raw material), poluproizvode (intermediate products),

materijal u radu (work-in process - WIP) i gotove proizvode (final product). Slinu
definiciju nalazi se u literaturi, gde se navodi da se pod zalihama podrazumevaju
uskladiteni materijali koji se

koriste u cilju osiguranja normalne proizvodnje i

zadovoljavanja potreba kupaca.

Prema tome, zalihe se mogu podeliti prema fazi u kojoj se nalaze tokom proizvodnog
procesa:

Za

zalihe sirovina (repromaterijala),

zalihe nedovrene proizvodnje (materijali unutar proizvodnog procesa),

zalihe gotovih proizvoda

prikaz zaliha najee se koristi model

lijevka, koji je prikazan na slici.

Pretpostavka je da se analizira radno mesto, koje moe biti jedno radno mesto,
skupina radnih mesta odeljenje ili celokupna tvornica. Iz slike se vidi da odreeni
radni nalozi ulaze u sastav (ulaz), odreeni su u stanju ekanja (zaliha), dok neki
naputaju sustav (izlaz). Kada se radno mesto promatra duze vremensko radoblje
(referentno razdoblje), rezultati se mogu prikazati krivuljama.

Ulaz (sati)

Razina
zaliha

Narudbe
Zaliha
(sati)

Tok ulaza

Tok izlaza

Izlaz u referentnom razdoblju Konana zaliha

Ulazne narudbe

Poetna zaliha Ulaz u referentnom razdoblju

Rad

Referentno razdoblje

Zavrene narudbe
Izlaz (sati)

Slika 1. - Konstrukcija dijagrama prolaska pomou modela levka (Wiendahl,

1995)24

Na desnom delu vidi se ulazni i izlazni tok. Za ulazni tok mora se odrediti koliina
rada koju treba obaviti na poetku referentnog razdoblja (poetna zaliha). Od ove
take krivulja je crtana sumirajui ulazne naloge (sa sadrajem rada danim u radnim
satima) u odgovarajuim vremenima ulaza, sve do kraja referentnog razdoblja. Isto
tako je odreen izlazni tok, na nain da se sumiraju zavrene narudbine s njihovim
sadrajima u odgovarajuim izlaznim vremenima, poevi od ishodita koordinatnog
sistema. S obzirom da obe krivulje zajedno opisuju prolaz narudbi kroz sustav ovaj
je prikaz nazvan dijagramom prolaska. Na kraju referentnog razdoblja takoe postoji
odreena zaliha, koja se naziva konana zaliha. Ako se ova konana zaliha prihvati
kao poetna za

sljedee referentno razdoblje dijagram prolaska tada predstavlja

kontinuirani opis radnog mesta.

24

www.krajinaklas.com

U principu preduzee mora raspolagati odreenom koliinom zaliha kojom se

osigurava normalno poslovanje. U sluaju velikih zaliha poveavaju se trokovi,
blokirana su obrtna sredstva, potrebna su velika skladita itd. S druge strane, u
sluaju premalih zaliha postoji opasnost od prekida proizvodnje, a time i poveanja
trokova. U smislu mogunosti i prihvatljivosti odvijanja procesa, svrha je zaliha u
sledeem:

zatititi poslovanje i proizvodnju u uvjetima neizvesnosti,

omoguiti ekonominu nabavu i proizvodnju

pokriti anticipirane promjene u ponudi i potranji,

omoguiti tok materijala unutar proizvodnog odnosno poslovnog

sistema.

Kada bi se neizvesnost u poslovanju i proizodnji mogla odstraniti, zalihe bi bile

nepotrebne. Meutim, neizvesnost je prisutna u odreenoj meri, kako na strani ponude
i potranje, tako i u samom proizvodnom procesu. Zalihe su prema tome, u uslovima
neizvesnosti, s obzirom da se ne moe u potpunosti odstraniti, javljaju sa zadatkom da
tetne uticaje svedu na najmanju moguu meru. Zalihe koje se javljaju u takvoj ulozi
nazivaju se sigurnosnim zalihama.

4.2 ASPEKTI UPRAVLJANJA ZALIHAMA U PREDUZEU

U upravljanju zalihama, firme, na svakom nivou marketinkih kanala, ele da

obezbede potrebni nivo raspoloivosti proizvoda sa to manjim obimom zaliha. Od
brojnih upravljakih odluka o zalihama koje firme donose, posebno su znaajne one
koje se tiu prostornog razmetaja zaliha, jer te odluke imaju snaan uticaj kako na
visinu trokova skladitenja tako i na brzinu kojom zalihe mogu biti upotrebljene za
zadovoljavanje tranje potroaa.

Veoma je bitan prostorni raspored zaliha. Prostorni raspored zaliha moe biti
razmatran i razreavan u okviru vertikalne i horizontalne strukture kanala fizike
distribucije. Zalihe

treba da budu rasporeene izmeu razliitih vorova u

vertikalnim kanalima, poev od fabrike pa do magacina krajnjeg prodajnog objekta.

Upravljanje zalihama svih vrsta materijalnih dobara u bilo kojoj vrsti preduzea
predstavlja polje specifinog, multifunkcionalnog menaderskog odluivanja. Takoe,
menadment zaliha je veoma propulzivan teorijski domen u kome se prepliu
mnogobrojne naune discipline i doprinosi.

U principu, kada se pomene termin upravljanja zalihama u preduzeu mogui su

mnogobrojni aspekti i alternative poslovnog odluivanja, izmeu kojih se posebno
izdvajaju sledea:

1. Upravljanje zalihama u proizvodnom vs. upravljanje zalihama u trgovinskom

preduzeu;

2. Upravljanje zalihama kao strateka funkcija firme vs. upravljanje zalihama kao
jedan od najvanijih segmenata operativnog menadmenta;
3. Upravljanje zalihama kao segment funkcije nabavke vs. upravljanje zalihama kao
deo proizvodnje;

4. Upravljanje zalihama sa finansijskog aspekta vs. upravljanje zalihama sa

kvantitativnog aspekta;

5. Upravljanje zalihama repromaterijala i sirovina vs. upravljanje zalihama

poluproizvoda vs. upravljanja zalihama finalnih proizvoda (roba u trgovini).

Pri definisanju politike zaliha treba poi od konkretne poslovne prakse preduzea,
prirode njegove delatnosti, specifinosti vezanih za organizacionu strukturu itd, jer su
sve to faktori koji dosta utiu i na generalno opredeljenje top menadmenta firme po
pitanju stratekih ili operativnih odluka vezanih za zalihe.
Za normalno funkcionisanje proizvodne ili trgovinske firme su podjednako bitna oba
kljuna aspekta upravljanja zalihama:

Kvantitativni koliko treba da bude robe na legeru i sa kojom koliinom

obnoviti zalihe;

Finansijski uklapanje kvantitativnog plana zaliha u racionalno finansijsko

upravljanje zalihama.

Proces upravljanja zalihama treba da otpone sa reenicom ta nam je i u kojoj

koliini potrebno od zaliha, da se nastavi sa pitanjem da li taj nivo i strukturu
zaliha podrava finansijski plan a finalni proizvod procesa upravljanja zalihama
treba da predstavlja

zajedniki predlog kvantitativne i finansijske funkcije u

upravljanju zalihama. Finansijske

performanse politike zaliha se po pravilu

proveravaju razliitim racio brojevima od kojih se posebno istiu dva:

1.

Koeficijent obrta zaliha (ukupan prihod / vrednost zaliha);

2.

Vreme trajanja obrta zaliha (365 / koeficijent obrta).

Iskustva iz prakse pokazuju da je jedini efikasan put upravljanja zaliha taj kome se
odluke o zalihama pojedinih kategorija proizvoda donose kroz koordinirani timski rad
izmeu funkcije logistike (nabavke) i funkcije raunovodstva u firmi. Ceo koncept
efikasne politike zaliha u bilo kom preduzeu treba dapoiva na dva osnovna stuba:
logistikom i finansijskom.

KONTINUELNI SISTEM DOPUNJAVANJA ZALIHA

Kontinuelni sistem popunjavanja podrazumeva da se visina zaliha u ukupnom
poslovnom sistemu firme kontinuelno prati. Kontinuelan uvid u stanje zaliha moe
biti obezbeen preko manuelnog isknjiavanja svake prodate jedinice proizvoda u
trenutku prodaje. U sluaju postojanja veeg broja objekata (skladita, prodavnica i
slino) u kojima se dre zalihe, teko je ako ne i nemogue obezbediti kontinuelan
uvid u visinu zaliha u celokupnom poslovnom sistemu firme.

Nivo zaliha na kome se pristupa njihovom popunjavanju mora biti dovoljno visok da
obezbedi da u vreme ispostavljanja narudbine skladite raspolae dovoljnim
stokovima robe da se zadovolji prosena tranja u periodu potrebnom za realizaciju
porudbine (operativne zalihe) i odstupanja tranje od prosenih veliina (sigurnosne
zalihe).

4.3. NIVO OPERATIVNIH I BEZBEDNOSNIH ZALIHA

Nivo operativnih zaliha (Zop), bie jednak proizvodu prosenog obima dnevnih
prodaja
(S) i broja dana potrebnih za izvrenje porudbine pristizanje poruene robe (L), tj.:

Zop = S x L

Kod odreivanja nivoa sigurnosnih (bezbednosnih) zaliha, pretpostavlja se da su

fluktuacije oko prosenog obima tranje, kao konstante, sluajne, i da imaju normalan
raspored. Pretpostavka o normalnom rasporedu odstupanja omoguava uspostavljanje
direktne veze izmeu nivoa sigurnosnih zaliha, sa jedne, i standardnih devijavija, koje
mere odstupanja od prosene tranje, i verovatnoe pojave potpuno iscrpljenih
stokova robe u skladitu, sa druge strane.

4.4. EKONOMSKA VELIINA PORUDBINE

Optimalna veliina narudbine determinisana je meusobnom uslovljenou trokova

dranja zaliha i trokova realizacije narudbina. Trokovi dranja zaliha sastoje se od
etiri vrste trokova:

1.

Finansijskih trokova (cena kapitala angaovanog u zalihe) ovi trokovi

nastaju po osnovu toga to roba na zalihama predstavlja investiran kapital.

2.

Operativni trokovi skladitenja koji nastaju u vezi izgradnje i opremanja

skladita i obavljanja skladino manipulativnih operacija.

3.

Trokovi depresijacije odnosno trokovi koji nastaju po osnovu gubljenja

vrednosti robe dok je na zalihama.

4.

Trokovi taksa i poreza u sluajevima kada se u pojedinim zemljama roba na

zalihama oporezuje.

Trokovi dranja zaliha se poveavaju proporcionalno rastu veliine narudbine. Kada

se

zalihe popunjavaju ree sa velikim koliinama njihov prosean nivo je vii.

Trokovi

realizovanja narudbina se sastoje uglavnom od administrativnih i

inovnikih trokova. Ove trokove je uglavnom tee oceniti nego trokove dranja
zaliha. Ovi trokovi variraju sa brojem narudbina ali uglavnom ne zavise od veliine
narudbina. Optimalna

veliina pojedinanih narudbina je ona veliina koja

minimizira sumu trokova dranja zaliha i trokove realizovanja porudbina. Moe

biti odreena na sledei nain:

Q = 2DP / IV
Gde je:

Q optimalna veliina porudbine;

D obim godinje tranje u jedinicama proizvoda;

P trokovi realizacije jedne porudbine;

I uee trokova dranja zaliha u vrednosti proizvoda;

V jedinina vrednost proizvoda.

4.5. PERIODINI SISTEM UPRAVLJANJA ZALIHAMA

INTERVAL OBNAVLJANJA ZALIHA

Ovaj sistem se po pravilu primenjuje u sluajevima kada preduzea nemaju

kontinuelni uvid u raspoloivu visinu stokova roba na zalihama, ve nivo zaliha
utvruju periodino,

putem invetarisanja. Veliina narudbina sa kojom se vri

popunjavanje je varijabilna, a opredeljuje se tako da obezbedi dopunjavanje zaliha do

nekog unapred odreenog optimalnog nivoa. Parametri koji kod ovog sistema moraju
biti unapred utvreni su:

Interval popunjavanja zaliha;

Optimalni nivo zaliha do koga se popunjavanje vri.

Interval popunjavanja zaliha on moe biti odreen preko optimalne veliine

narudbine i godinjeg obima tranje po obrascu:

t = 365 / D : Q
Gde je:
t interval popunjavanja zaliha u danima;
D godinji obim tranje;
Q optimalna veliina narudbine.

Preko godinjeg obima tranje i optimalne veliine narudbine odreujemo dakle broj
narudbina u toku godine, a preko tog broja jednostavno odreujemo duinu intervala
u kojima se vri popunjavanje zaliha.

NIVO DO KOGA SE VRI POPUNJAVANJE ZALIHA

Nivo popunjavanja zaliha odreuje se na slian nain kao i nivo zaliha na kome se
pristupa njihovom popunjavanju, preko operativnog i sigurnosnog stoka zaliha. U
ovom sluaju stokovi tih zaliha, koji treba da zadovolje obim tranje u periodu
realizacije porudbine (L), moraju biti dalje uveani da bi obezbedili i zadovoljavanje
tranje ispoljene u periodu izmeu dve porudbine (t). Potrebni obim zalina, do koga
se vri njihovo popunjavanje, otuda je jednak:

Rt = S (L+t) + k L+t
Gde je:
Rt nivo zaliha do koga se vri popunjavanje;

S prosene dnevne prodaje;

L vreme realizacije porudbine od dobavljaa
t interval popunjavanja zaliha.

Korienje periodinog sistema po pravilu rezultira u veem nivou zaliha u

poslovnom sistemu preduzea, u odnosu na kontinuelni sistem. Smanjivanja zaliha
koje se dre u

okvirupreduzea, kod primene ovog sistema, moe se postii

skraivanjem perioda u

kome se moraju obaviti popisi zaliha i ispostaviti nove

narudbine.

4.6. POLITIKA OBNAVLJANJA ZALIHA

Politika obnavljanja zaliha mora dati odgovore na dva osnovna pitanja:

1.

Kada zalihe treba da budu dopunjene?

2.

Sa kojim koliinama robe treba dopuniti zalihe?

U davanju odgovora na postavljena pitanja potrebno je razlikovati zalihe koje se dre

zbog razliitih ciljeva. Osnovno razlikovanje se prema tome pravi izmeu operativnih
(radnih) i sigurnosnih zaliha. Operativne (radne) ili ciklusne zalihe su one koje su
potrebne da zadovolje prosean obim tranje u vremenu izmeu ispostavljanja
porudbine i priticanja naruene robe u skladite (tj. u vremenu izvrenja narudbine).

Sigurnosne zalihe slue za zadovoljavanje tranje koja fluktuira znaajnije oko nekog
prosenog konstantnog nivoa u periodu poruivanja. Skladita reguliu tokove roba
kroz distributivne kanale. Robe u skladita stiu po pravilu u veim, kamionskim

(vagonskim) poiljkama, a odatle idu u manjim poiljkama. Fluktuiranje nivoa zaliha

ima oblik vidljivih zuba. Skladini menader mora obezbediti dopunu zaliha
dovoljno unapred da preduhitri njihovo potpuno iscrpljivanje. Pri tome on mora uzeti
u obzir

brzinu po kojoj se proizvodi prodaju i vreme potrebno za izvravanje

porudbine od strane dobavljaa. Ako se pretpostavka o konstantnosti tranje ne

moe usvojiti onda

radne zalihe nee biti dovoljne da zadovolje iznadprosenu

tranju u periodu dok ne stignu svee koliine robe. Otuda je neophodno radne zalihe
uveati sa sigurnosnim

zalihama koje treba da obezbede zadovoljavanje

iznadproseene tranje.

U odreivanju veliine sigurnosnih zaliha mora se znati sa kojim rizikom je firma

spremna da tolerie situaciju nepostojanja zaliha i nemogunosti ispunjenja zahteva
kupaca. Mnoge firme pojednostavljeno definiu servis potroaa tako da na primer
rizik iscrpljivanja zaliha od 5% interpretiraju kao nivo servisa potroaa od 95%.25
Radne zalihe se esto definiu uzimajui u obzir iskljuivo njihovu vezanost za
tranju. Obim ovih zaliha meutim, zavisi i od okolnosti prisutnih u proizvodnji
posmatranog

proizvoda. Nivo stokova u skladitu moe takoe biti vei od

neophodnih radnih i sigurnosnih zaliha u sluajevima kada se dodatne zalihe dre iz

spekulativnih razloga (oekivanja skoka cena, izbacivanja konkurenta sa trita i
slino). Nivo spekulativnih zaliha teko moe da bude unapred specificiran jer zavisi
od spekulativnih oekivanja vezanih za promene u uslovima ponude i tranje. Kod
upravljanja popunjavanjem zaliha koriste se dva generalna pristupa:

25

Christopher M., The Strategy of Distribution Management, Heinemann, Oxford, 1986., str 113

1.

Kontinuelni sistem popunjavanja koji podrazumeva da se visina zaliha

kontinuelno prati i da se njihovo popunjavanje vri, kada one padnu ispod

specificiranog
nivoa, sa fiksnim koliinama novoporuene robe.

U ovom sluaju koliine koje se poruuju su fiksne a varijabilan je period izmeu dve
porudbine. Otuda je ovaj sistempoznat i kao sistem fiksnih porudbina. poruuju su
fiksne a varijabilan je period izmeu dve porudbine. Otuda je ovaj sistempoznat i
kao sistem fiksnih porudbina.
2.

Periodini sistem koji podrazumeva da se porudbine vre u fiksnim

intervalima, nezavisno od raspoloivih stokova, pri emu se veliina porudbine

odreuje tako da obezbedi neki unapred definisani obim zaliha.

U ovom sluaju interval izmeu porudbina dakle je fiksan, a koliine koje se

poruuju su varijabilne. Zato se ovaj sistem zove i sistemom fiksnih intervala. Nivo
zaliha kod ovog sistema utvruje se putem periodinih popisa (inventarisanja) robe u
objektima u kojima su zalihe prisutne.

ABC ANALIZA U UPRAVLJANJU ZALIHAMA

Pojedinani proizvodi, ili pojedine vrste proizvoda nemaju isti znaaj za profitabilnost
preduzea.

Diferencirani pristup podrazumeva prethodno utvrivanje znaaja pojedinih vrsta

proizvoda i rangiranje proizvoda u okviru raspoloivog asortimana.

Slika 2. 80/20 Analiza znaaja proizvoda26

Za utvrivanje znaaja i rangiranje proizvoda uobiajeno se koristi tzv. ABC

analiza.27
Sutina analize je u tome da se uoava da relativno manji procenat asortimana
proizvoda obezbeuje relativno veliki procenat obima prodaja. U skladu sa njihovim
relativnim znaajem proizvodi se i razvrstavaju u grupe: A, B i C. Pri tome je uoeno
da postoji tendencija koja afirmie tzv. paretovo pravilo 80/20, koje znai da 20%
asortimana generira 80% prodaja i obrnuto. Grafiki prikazana ABC analiza, koja
odraava to pravilo se moe videti na grafiku28.

26

Christopher M., The Strategy of Distribution Management, Heinemann, Oxford, 1986., str. 26-27
Christopher M., The Strategy of Distribution Management, Heinemann, Oxford, 1986., str. 26-27.
28
Christopher M., The Strategy of Distribution Management, Heinemann, Oxford, 1986., str. 26-27.
27

Nivo potrebnih zaliha zavisi i od njihove prostrane horizontalne rasprenosti, odnosno

od broja skladita na pojedinim nivoima vertikalnih kanala fizike distribucije. Pri
tome vai pravilo da se potreban nivo zaliha uvea sa njihovom decentralizacijom,
odnosno sa poveanjem broja skladita. Zavisnost izmeu ukupnog obima zaliha i
broja skladita sledi tzv. pravilo kvadratnog korena, po kome je:

Zd / Zc = n
Gde je:
Zd zalihe u decentralizovanom sistemu;
Zc centralizovane zalihe
n broj skladita u decentralizovanom sistemu.

Relativno smanjivanje nivoa zaliha, po osnovu prelaska sa decentralizovanog na

centralizovani sistem skladitenja, proporcionalno je kvadratnom korenu iz broja
skladita u decentralizovanom sistemu. I obrnuto, prelaskom sa centralizovanog na
decentralizovani sistem, potrebni nivo zaliha e se relativno poveati srazmerno
kvadratnom korenu iz broja skladita.

Prvi problem tie se zavisnosti izmeu nivoa zaliha i izgubljenih prodaja. Optimalna
veliina sigurnosnih zaliha odreena je zavisnou izmeu trokova dranja zaliha i
trokova izgubljene prodaje zbog rasprodatosti zaliha. Visina ovih poslednjih trokova
uslovljena je pre svega reakcijama potroaa na nemogunost kupovine proizvoda u
datom trenutku.

U takvoj situaciji potroai mogu reagovati na jedan od sledeih naina, a njihove

reakcije proizvodie sledee posledice kod proizvoaa i trgovca:

Slika3. Potencijalne reakcije potroaa na nedostatak robe na zalihama29

Posledice
Reakcije potroaa

Za proizvoaa

Za trgovca

1. Kupie razliitu koliinu iste marke

2. Kupie drugu marku

3. Kupie supstitut

4. Odloie kupovinu

5. Potraie isti proizvod na drugom

mestu

6. Odustae od kupovine

* - na kratak rok gubitak profita, na dui rok potencijalno gubljenje lojalnosti

potroaa
- mali ili slabi efekti
- posledice ne mogu biti unapred sagledane

Empirijska istraivanja su pokazala da reakcije potroaa zavise od vrste proizvoda i

vrste potrebe koju proizvod zadovoljava. Po pravilu odlaganja kupovina su vea kod
proizvoda koji zadovoljavaju potrebe nieg ranga, i obrnuto.

Drugi problrm tie se progresivnog uveanja zaliha u meusobno nekordiniranim

vertikalnim kanalima fizike distribucije. U vertikalnom kanalu svaki vor
skladitenja

29

popunjava stokove na jedan od napred navedenih dva pristupa

www.krajinaklas.com/

(kontinuelni ili periodini), rukovodei se jedino generisanom tranjom na prvom

niem nivou u kanalu. To vodi ka veem uveanju zaliha na viim nivoima kanala
distribucije od realnih potreba koje proizilaze iz poveanja tranje i kupovina.

Da bi se ovo izbeglo neophodna je uska koordinacija izmeu razliitih nivoa u

vertikalnim kanalima distribucije, i kontrola stokova na svakom od tih nivoa.

5.Upravljanje obrtnim sredstvima na primeru kompanije Imlek

Imlek je regionalna kompanija koja posluje na teritorijama Srbije, Crne Gore, Bosne i
Hercegovine

Makedonije.Tradicija

duga

vie

od

pola

veka,struni

kadrovi,savremenena tehnologija i stalno unapreivanje prroizvodnje rezultiralo je u

vie od 80 razliitih mlenih proizvoda koje imlek svakodnevno donosi.

Mnogobrojna ulaganja dovela su do najvieg stepena kvaliteza proizvoda kao i do

mnogobrojnih nagrada i priznanja za kvalitet u okviru razliitih sajamskih
manifestacija i nezavisnih analiza proizvoda na tritu.

5.1 Analiza obrta ukupnih obrtnih sredstava kompanije Imlek

Za analizu obrta ukupnih obrtnih sredstava su nam bitne sledee formule:

1. Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava

KONOS =

NPR
, gde je: KONOS - koeficijent obrta neto obrtnih sredstava,
PNOS

NPR - neto prihod od realizacije,

PNOS - prosena neto obrtna sredstva.
2. Koeficijent obrta fiksnih sredstava
KOFS =

NPR
, gde je: KOFS -koeficijent obrta fiksnih sredstava,
PFS

NPR - neto prihod od realizacije,

PFS - prosena fiksna sredstva.
3. Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava
KOPS =

NPR
, gde je: KOPS - koeficijent obrta poslovnih sredstava,
UPS

NPR - neto prihod od realizacije,

UPS - prosean saldo poslovnih sredstava.30

30

ager K, Analiza finansijskih izvetaja, Savremena knjiga, Beograd, 2009.god, str 77

Koeficijent obrta je jedan od pokazatelja efikasnosti kojom

sredstva a

Imlek koristi svoja

govori koliko se puta u odreenom razdoblju obrnu pojedine vrste

sredstava. Vei koeficijent obrtaja govori o brem obrtanju sredstava u Imleku to

znai da je mogue isti

obim poslovanja finansirati manjim iznosom obrtnih

sredstava to je koeficijent vei to je vea i aktivnost odnosnog preduzea. Cilj ne

samo Imleka, ve i bilo kog drugog preduzea je ostvariti koeficijent obrtaja zaliha
jednak ili bolji od granskog proseka.
Koeficijent obrtaja treba ispitivati u svakoj fazi poslovanja. Moe se raunati za
ukupna poslovna sredstva ili za obrtna sredstva. Osim ovih optih koeficijenata obrta,
koriste se i parcijalni koeficijenti kojima se iskazuje obrtaj za pojedine vrste obrtnih
sredstava.

5.2Analiza upravljanja Koeficijent obrta poslovnih sredstava

Kroz analizu upravaljanja Imlekom emo takoe razmotriti kako se kreu obrtna
sredstva u ovom preduzeu. U ovu grupu brojeva spadaju pokazatelji efikasnosti
upravljanja obrtnim i fiksnim sredstvima, a naroito zalihama, potraivanjima od
kupaca, odnosno kupcima i dobavljaima. U strunoj literaturi su poznati i pod
nazivom koeficijenti obrta poslovnih sredstava i njihovih pojedinih pojamnih oblika,
te se nazivaju pokazatelji aktivnosti. Njihovo utvrivanje i kontrola je vrlo znaajna

sa stanovnitva finansijskog upravljanja s obzirom da se njihov uticaj neposredno

reflektuje na stanje likvidnosti i stepen rentabilnosti.

Ratio obrtanja zaliha =

Cena kotanja prodatih proizvoda i usluga

-----------------------------------------------------Prosene zalihe

Ovaj koeficijent pokazuje koliko puta su u toku godine ukupne zalihe prele svoj
kruni tok od ulaza (nabavka) do izlaza iz preduzea (prodaja)
967719
= 3,38
(288817 + 283504) / 2
941190
(31.12.2009.) =
= 3,38
(283504 + 273091) / 2
(31.12.2008.) =

U naem sluaju su zalihe 3,38 puta promenile svoj oblik.

Vreme vezivanja zaliha u danima =

365
Koeficijent obrta zaliha

Na osnovu izraunatog koeficijenta obrta lako se izraunava proseno vreme

zadravanja, odnosno vezivanja zaliha u preduzeu.

365
= 108
3,38
365
= 108
(31.12.2009.) =
3,38
(31.12.2008.) =

U naem primeru proseno vezivanje zaliha je 108 dana.

Ukupni poslovni rashodi
Ratio obrta ukupnih obrtnih sredstava = -------------------------------------------------Proseno angaovana obrtna sredstva

606831
= 0,68
(928476 + 863038) / 2
589127
(31.12.2009.) =
= 0,66
(863038 + 913856) / 2
(31.12.2008.) =

Ovaj ratio nam pokazuje da su obrtna sredstva koriena za plaanje trokova u 2008.
god. u iznosu od 68% a u narednoj bilansnoj godini u iznosu od 66%, daklo neznatno
smanjivanje uea obrtnih sredstava u 2009. god. u plaanju rashoda obrtnim
sredstvima.

Neto dobitak
Ratio dobitka na prosena obrtna sredstva =---------------------------------------------Proseno angaovana obrtna sredstva

20346
= 0,02
(928476 + 863038) / 2
32722
(31.12.2009.) =
= 0,04
(863038 + 913856) / 2
U 2008. god. imamo negativno uee prosjeno angaovanih obrtnih sredstava to
(31.12.2008.) =

znai da na svakih 100 dinara obrtnih sredstava gubimo 2 dinara. U 2009. godini
situacija se malo popravila pa na svakih 100 dinara obrtnih sredstava preduzee
Imlek ostvaruje 4 dinara.

Ratio dobitka na prosena obrtna

sredstva
Ratio dobitka pri 1 obrtu prosenih obrtnih sredstava = -----------------------------------------------------------Koeficijent obrta prosenih obrtnih
sredstava

0,02
= 0,03
0,68
0,04
(31.12.2009.) =
= 0,06
0,66

(31.12.2008.) =

Proseno vreme trajanja jednog obrta =

(31.12.2008.) =

365
= 537,76
0,68

365 (dana)
Koeficijent obrta obrtnih sredstava

(31.12.2009.) =

365
= 553,03
0,66

Ovaj ratio nam pokazuje da proseno vreme jednog obrta u 2008. god. iznosi 537
dana a
u 2009. god. 553 dana, to je izrazito nepovoljno za Imlek.

Ratio obrta ukupnih poslovnih sredstava =

-

Neto prihodi od prodaje

---------------------------------------------Proseno

angaovana

poslovna

sredstva

1531741
= 0,56
2715126
1541495
= 0,58
(31.12.2009.) =
2657160
(31.12.2008.) =

Ovaj ratio nam pokazuje da se na svakih 100 dinara angaovanih poslovnih sredstava
ostvaruju prihodi od prodaje u iznosu od 56 dinara, odnosno 58 dinara za 2009. god.

5.3.Analiza likvidnosti firme Imlek

Kada govorimo o analizi finansijskih izvetaja, ona se, u sutini, poistoveuje sa
analizom pomou finansijskih pokazatelja (koeficijenata, indikatora). Pokazatelji su
odnosi izmeu dve veliine izraen u prostoj matematikoj formuli. Pokazatelji imaju
svoju vrednost samo ako su pravilno interpretirani. Interpretacija pokazatelja se
obavlja uvek u odnosu na neko pravilo, standard ili normu. U analizi finansijskih
izvetaja, primarno u analizi pomou pokazatelja koriste se sledei standardi za
poreenje i interpretaciju:

mentalni standardi samog analitiara koji odraavaju njegovo iskustvo o tome

ta se smatra normalnim pokazateljem, a ta ne,

poreenje sa prosekom grane u kojoj kompanija posluje,

poreenje sa istorijskim pokazateljima iste kompanije (prethodna godina),

poreenje sa pokazateljima koji su uneti u planove kompanije,

utvreni standardi (uobiajeni u literaturi).

Sa analitike take gledita klasifikacija pokazatelja obavlja se prema relevatnim

aspektima poslovanja koji interesuje analitiara:

pokazatelji likvidnosti,

pokazatelji poslovne aktivnosti,

pokazatelji rentabilnosti,

pokazatelji finansijske strukture i

pokazatelji trine vrednosti.

Sledea slika prikazuje pokretae profitabilnosti i rasta kompanije:

Slika 4. Pokretai rasta i profi tabilnosti kompanije31

Analiza pomou pokazatelja profi tabilnosti treba da pomogne finansijskom

analitiaru

da proceni efektivnost politika kompanije u svakom od podruja

(operativni

menadment, menadment investicija, finansijske odluke i politika

dividendi). U tom

smislu pokazatelji profi tabilnosti su vezani za operativni

menadment, pokazatelji likvidnosti i poslovne aktivnosti za menadment investicija,

i finansijske strukture za finansijske odluke).

31

Ibid, str 129

5.4.Racio opte likvidnosti

Racio opte likvidnosti se rauna kao : Obrtna sredstva/Kratkorone obaveze

Tabela 1. Racio opte likvidnosti

Opta likvidnost
Godina
Obrtna imovina
5244626
2005
4117115
2006
2007
4189056
2008
5210693

Kratkorone obaveze
1697820
1794250
3432478
3011612

Racio
3.09
2.29
1.22
1.73

Standard koji se uzima kao preporuen za ovaj pokazatelj ima vrednost 2:1, te stoga
moemo zakljuiti da Imlek u 2008. ima neto slabiji stepen likvidnosti, a razlog se
jasno vidi uveanje kratkoronih obaveza za preko 100% u roku od godinu dana,
naspram uveanja obrtne imovine.

Grafikon 1. Grafiki prikaz odnosa obrtne imovine i kratkoronih obaveza

6000000

5000000

4000000

Obrtna imovina
Kratkorocne obavez

3000000

2000000

1000000

0
2005

2006

2007

2008

Ako se ovaj trend nastavi, Imlek bi mogao zavriti u problemima vezanim za

izmirivanje svojih tekuih obaveza, to bi eventualno moglo dovesti do dodatnog
zaduivanja i stvaranja finansijskih obaveza po osnovu kamate (koje e se prenositi
na sledee godine).

5.5.Racio redukovane likvidnosti

Racio redukovane likvidnosti = Likvidna sredstva (kratkorona potraivanja,
gotovina, kratkoroni plasmani)/Kratkorone obaveze

Tabela 2. Prikaz redukovane likvidnosti

Redukovana likvidnost
Godina
Likvidna sredstva
424857
2005
3277440
2006
2801789
2007
2957946
2008

Kratkorone obaveze
1697820
1794250
3432478
3011612

Racio
0.25
1.83
0.82
0.98

Racio redukovane likvidnosti ima za cilj prikazivanje mogunosti kompanije da

odgovori na svoje tekue obaveze, ali ne uzima u obzir zalihe koje firma poseduje,
ve samo visokolikvidne stavke gotovine, kratkoronih potraivanja i kratkoronih
plasmana. Vrednost od 1,83 ukazuje na mogunost Imleka da efektivno podmiri ove
obaveze, to dovodi do jo jednog posledinog zakljuka vezanog za prvi racio
likvidnosti njegova neto nia vrednost je oigledno posledica drastinog smanjenja
vrednosti zaliha kompanije u 2007 i 2008

Grafikon 2. Grafiki prikaz racia redukovane likvidnosti

4000000

3500000

3000000

2500000

Likvidna sredstva
Kratkorocne obaveze

2000000

1500000

1000000

500000

0
2005

2006

2007

2008

Uvia se da je Imlek, korelisano sa podizanjem neto profita kroz godine, uspeno

popravljao i racio redukovane likvidnosti i uredno izmirivao kratkorone obaveze.

5.6.Neto obrtna sredstva

Neto obrtna sredstva = Obrtna sredstva (obrtna imovina) Kratkorone obaveze
Tabela 3. Suma i uee neto obrtnih sredstava
Neto obrtna sredstva
Godina

Obrtna imovina

Kratkorone obaveze

Neto obrtna sredstva

Uee u obrtnoj imovini

2005
2006
2007
2008

5244626
4117115
4189056
5210693

1697820
1794250
3432478
3011612

3546806
2322865
756578
2199081

67.63
56.42
18.06
42.20

Grafikon 1. Grafiki prikaz promene stanja obrtne imovine, kratkoronih obaveza i neto obrtnih
sredstava
6000000

5000000

4000000

Obrtna imovina
Kratkorocne obaveze
Neto

3000000

2000000

1000000

0
2005

2006

2007

2008

Pozicija obrtne imovine je konstantno rasla u periodu od 2006-2008., dok su

kratkorone obaveze beleile pad u periodu od 2007-2008. Time se u 2007. godini
donekle naruila krajnja vrednost pozicije neto obrtnih sredstava, kao i njen udeo u
ukupnoj obrtnoj imovini. Ovi pokazatelji prevashodno dotiu kratkorone poverioce
kompanije, kroz mehanizam balansiranja kratkoronih obaveza i imovine koja je
utriva na kratki rok (ovde raunajui i vrednost zaliha Imleka).

5.7Neto obrtni fond

Neto obrtni fond = Dugoroni izvori finansiranja Stalna imovina

Tabela4. Suma neto obrtnog fonda

Neto obrtni fond
Godina
Dugoroni izvori finansiranja

Stalna imovina

Neto obrtni fond

2005
2006
2007
2008

3858686
5290881
11423721
10131022

731276
2604347
719057
2164811

4589962
7895228
12142778
12295833

Kroz posmatranje neto obrtnog fonda stie se uvid u mehanizam kojim preduzee
finansira svoje obaveze, a bazira se na zlatnom pravilu bilansiranja stalna imovina
mora

biti finansirana iz dugoronih sredstava. Na neki nain, ova pozicija je

ekvivalent poziciji neto obrtnih sredstava, s tim to se posmatra iz perspektive pasive.

Niska vrednost pozicije u 2007.godini je uzrokovana niim iznosom dugoronih
kredita, stavke koja se u narednoj godini uveala za 150%, a u 2008. se smanjenjem
ovih vrednosti menja i neto obrtni fond. U meuvremenu je dolo do smanjenja
kapitala od oko 10%, a usled

drastinog pada pozicije revalorizacionih rezervi.

Razlika u poslednjoj analiziranoj godini se ogleda u manjem poveanju pozicije

stalne imovine (nekretnine, postrojenja, oprema) i

istovremenim smanjenjem

dugoronih obaveza. Napomenuli bismo i da znaajan udeo u

ukupnoj stalnoj

imovini Imleka ine uea u kapitalu, odnosno dugoroni finansijski plasmani ( oko
30%).

6.Pokazatelji poslovne aktivnosti

Tabela 5. Period naplate od kupaca

Godina

Prosean period naplate

2005
2006

171
134

2007
2008

90
62

Tabela 6. Period plaanja dobavljaima

Prosean
plaanja
65
71
81
65

Godina

2005
2006
2007
2008

period

Grafikon 2. Odnos izmeu broja dana naplate i plaanja

180

160

140

120

100
Plaanje
Naplata
80

60

40

20

0
2005

2006

2007

2008

Prosean period naplate je 114 dana nije kratak period kao prosean period plaanja,
koji iznosi 70 dana, kratak vremenski period, pa moemo zakljuiti da kompanija
naplauje svoja potraivanja i odgovara na svoje obaveze velikom brzinom u odnosu
na firme na domaem tritu. Ipak, moemo uoiti i trend kanjenja u plaanju
kupaca, to moe predstavljati potencijalni problem ako se isti nastavi time bi se i

Imlek doveo u nezavidnu poziciju prilikom izmirivanja svojih obaveza i ovo ide u
prilog prethodno analiziranim pokazateljima koji ukazuju na mogue probleme sa
likvidnou.

Imlek je uspeo da ostvari znaajan rast prihoda od prodaje u posmatranom periodu, ali
uz

adekvatno poveanje korienih sredstava. Ipak, obrt poslovnih sredstava je

poboljan za oko 10% i uz poveanje stope neto dobitka slui kao mehanizam
maksimiziranja prinosa kompanije.

O znaaju zaliha u proizvodnim preduzeima se konstantno mora voditi rauna, jer su,
shodno delatnosti, veoma bitne. Metod vrednovanja zaliha takoe moe predstavljati
mehanizam uticanja na krajnje rezultate preduzea i promene bilansnih pozicija
(FIFO, LIFO, proseni ponderisani troak). Moemo samo dodati da je situacija za
kompaniju odlina, jer ista velikom brzinom pretvara svoje zalihe u gotovinu.

6.1 Pokatatelji rentabilnosti

Ovi pokazatelji nam daju uvid u stopu prinosa koje generie kompanija, a u relaciji sa
uloenim poslovnim sredstvima i sopstvenim kapitalom.

6. 2 ROA Stopa prinosa na poslovna sredstva

Stopa prinosa na poslovna sredstva (ROA) = Neto dobit / Prosena poslovna aktiva

U 2005 .godini neto profit iz oporezivanja iznosio je 48730 rsd ,a ukupna vrednost
aktive
9103312rsd,iz ega sledi da je:
ROA= 48730/9103312=0.005=0.5%
2006 godine neto profit iz oporezivanja iznosio je 91579,a ukupna vrednost active
9407996 iz ega sledi da je :

ROA=91579/9407996=0.009=0.9%
U 2007 godini neto profit iz oporezivanja iznosio je 413261,a ukupna vrednost active
15612777 iz ega sledi da je: ROA= 413261/15612777=0.026=2.6%

U 2008oj godini neto profit iz oporezivanja iznosio je 900889,a ukupna vrednost

aktive
15341715 iz ega sledi da je ROA =900889/15341715=0.058=5.8%

Tabela7. Prinos na aktivu

Godina
2005
2006
2007
2008

ROA (%)
0.5
0.9
2.6
5.8

Racio prinosa na aktivu, odnosno poslovna sredstva, nam govori da je Imlek podigao
svoju sposobnost generisanja profita u odnosu na period 2005-2006, i u 2007. godini
imao ROA od 2.6, nastavkom poboljanja poslovanja u 2008. godini se pokazao skok
od 100%.

Drugi vaan indikator jeste stopa prinosa na sopstveni kapital.

6.3 ROE - Stopa prinosa na sopstveni kapital

Stopa prinosa na sopstveni kapital (ROE) = Neto dobit / Proseni sopstveni kapital
U 2005oj godini neto profit iz oporezivanja iznosio je 48730 ,a ukupan akcionarski
kapital 6925919 iz ega sledi da je : ROE= 48730/6925919=0.007=0.7%
U 2006oj godini ROE =91579/7304409=0.013=1.3%
U 2007oj godini ROE = 413261/10619105=0.0465=4,7%
U 2008oj godini ROE =900889/9016961=0.094=9.4%
Tabela 8. Prinos na sopstveni capital
Godina
2005
2006
2007
2008

ROE (%)
0.7
1.3
4.7
9.4

Trend rasta ovog pokazatelja je u direktnoj korelaciji sa porastom neto dobitka od

preko 100% u periodu izmeu 2007. i 2008. Kao to smo ranije napomenuli, Imlek
uiva status monopoliste na tritu i to je iskorieno u svrhu generisanja dobrih
poslovnih rezultata uz relativno niske cene kotanja proizvoda.

6.4 Du Pont sistem analize

Du Pont32 sistem analize je poznat u praksi fi nasijskog menadmenta i koristi se dui
niz

godina. Radi se o jednom posebnom sistemu analize u kojem se ocene o

preduzeu

donose na osnovu utvrivanja povezanosti izmeu finansijskih

koeficijenata. U Du Pont sistemu analize svi racio brojevi se posmatraju kao sastavni
delovi jedne celine, odnosno posmatraju se u paketu. Ovaj sistem analize poinje od
32

Ovaj sistem analize je korien u kompaniji Du Pont posle Prvog svetskog rata, da bi kasnije bio
nadograivan i usavravan u poslovnoj praksi velikog broja amerikih kompanija. Du Pont sistem koji
smo ovde predstavili je jedna od najpoznatijih varijanti ovog sistema.

stope prinosa na sopstveni kapital

(return on equity, ROE), kao jednim optim

pokazateljom rentabilnosti (uspenosti) poslovanja preduzea.

Prikaz 1. Du Pont shema33

Imlek A.D. je ostvario veliki rast dobiti u periodu izmeu 2007. i 2008. godine, kada
je dobit uveana za vie od dva puta. Efikasnost korienja je tako pokazala velik rast
u datom periodu, meutim dolazi do blagog pada ovog pokazatelja i dobiti u sledeoj
godini. Mogu uzrok datog pada, koji nije alarmantan, svakako moe biti aktuelna
ekonomska kriza i njen uticaj na dobit preduzea.

6.5 Cash Flow

33

Finansijski izvetaj Imlek a.d. od 2005 do 2008, str 15.

Izvetaj o tokovima gotovine je vaan predmet analize s obzirom na injenicu da je

danas

mogunost manipulacije raunovodstvenim pravilima obrauna rezultata i

prihodima i

rashodima znaajna, to je umanjilo efikasnost bilansa uspeha kao

predmeta analize i povealo uticaj izvetaja o novanim tokovima. Ovaj izvetaj je

regulisan MRS 7Izvetaj o novanim tokovima i ini obavezan finansijski izvetaj. Dve su osnove
metode koje se koriste u njegovoj pripremi:

direktna metoda i

indirektna metoda.

U nastavku izlaganja obradiemo osnovne delove ovog izvetaja, metode za njegovu

pripremu i cash flow analizu kao znaajnu tehniku analize finansijskih izvetaja.

Tabela 9. Finansijski tokovi

u hiljadama RSD
Dobit nakon oporezivanja
Porez na dobit

2005
0
0

2006
-91.579
-12.864

2007
413.261
7.623

2008
900.889
47.271

Amortizacija i otpisi vrednosti

Dobitak (gubitak) od prodaje stalne
imovine
Promena dugoronih rezervisanja
Promena ostale imovine i obaveza
Prihodi od pridruenih preduzea
Prihodi od dividendi
Prihodi od kamata
Rashodi kamata
Ostali negotovinski prihodi i trokovi
Poslovna dobit pre promene obrtnog
kapitala
Promena obrtnog kapitala
Gotovina ostvarena u poslovanju
Plaene kamate
Plaeni porez na dobit
Neto priliv (odliv) gotovine iz poslovnih
aktivnosti
Kupovina nekretnina, postrojenja i
opreme
Prodaja nekretnina, postrojenja i
opreme
Kupovina nematerijalnih ulaganja
Prodaja nematerijalnih ulaganja
Kupovina finansijskih plasmana
Prodaja finansijskih plasmana
Promena
kratkoronih
finansijskih
plasmana
Primljene kamate
Primljene dividende
Neto priliv (odliv) gotovine iz aktivnosti
investiranja
Nova izdanja akcija
Otkup sopstvenih akcija
Poveanje
dugoronih
finansijskih
obaveza
Otplata
dugoronih
finansijskih
obaveza
Promena
kratkoronih
finansijskih
obaveza
Dividende i druge isplate dobiti
Dividende manjinskim udelima
Neto priliv (odliv) gotovine iz aktivnosti
finansiranja
Neto priliv (odliv) gotovine
Gotovinski ekvNalenti i gotovina na
poetku perioda
Kursne razlike
Gotovinski ekvivalenti i gotovina na
kraju perioda

337.346

455.541

701.009

0
0
0
0
0
0
0
0

0
0
-114.352
0
0
0
0
0

0
-49.869
737.752
0
0
0
0
0

0
-3.251
-275.696
0
0
0
0
0

0
0
0
0
0

118.551
1.567.725
1.686.276
0
12.864

1.564.308
572.036
2.136.344
0
-7.623

1.370.222
-971.699
398.523
0
-47.271

1.699.140

2.128.721

351.252

(1.283.314)

(2.972.475)

-792.1

0
0
0
0
0

0
-27.421
0
-449.811
0

0
-104.182
0
(3.518.310)
0

0
0
89.995
0
1.300.301

0
0
0

0
0
0

0
0
0

0
0
0

0
0
0

(1.760.546)
470.122
-53

(6.594.967)
2.451.701
-266

598.196
(1.796.679)
-256.354

1.013.974

1.580.895

-55.884

0
0
0

-352.779
0
0

1.000.837
0
0

-477.31
0
0

0
0

61.406
0

4.466.246
0

-949.448
0

0
0

0
0

0
0

0
0

7.Zakljuak
Upravljanje obrtnim sredstvima je vano iz nekoliko razloga. Meu najbitnijim je
sigurno taj to obrtna sredstva preduzea skoro uvek ine vie od polovine njenih

ukupnih sredstava. ak i one firme koje se bave uslunim delatnostima pa zbog toga
nemaju

velikih sredstava u zalihama, imaju zato najee znaajna sredstva u

potraivanjima

(npr. velika dugovanja prema komunalnim preduzeima). Ako

preduzee eli napredovati

i rasti ono mora stalno kontrolisati svoje zalihe i

potraivanja. Prevelika obrtna sredstva mogu dovesti do ispod prosenih prinosa na

ulaganja, ali s druge strane preduzea sa malim tekuim sredstvima e imati vei
rizik u odravanju kontinuiteta poslovanja i tee

je manipulisati radom takvog

preduzea.
Drugi bitan aspekt upravljanja obrtnim sredstvima jeste uticaj koji odluke o obrtnom
sredstvima imaju na rizik, prihode i profitabilnost kompanije. Direktna odgovornost
finansijskog menadera jeste upravljanje novcem, potraivanjima od kupaca i po
osnovu vrednosnih papira, ali on isto tako ima ulogu i u upravljanju zalihama. Ove
upravljake

aktivnosti zahtevaju stalan, svakodnevni angaman finansijskog

menadera.
Kroz istraivanja u radu smo dokazali postavljene hipoteze:
H1:Zadatak upravljanja obrtnim sredstvima je da omogui optimalan volumen
obrtnih sredstava.
U uslovima trine orijentacije preduzeu je potrebna takva veliina obrtnih sredstava
koja obezbeuje maksimiziranje njegove dobiti.
H2:Efikasno upravljanje novanim sredstvima je izuzetno znaajan zadatak
upravljanja

finansijama preduzea,s obzirom da

neposredno stavlja u fokus

bilansiranje izmeu dva bazina naela finansiranja tj.naelo rentbilnosti i naelo

likvidnosti. Ovo bilansiranje

svodi se na zahtev za uspostavljanje i odravanje

optimalnog salda gotovine u svakom trenutku.

Paljivim analitikim pristupom smo ralanili poslovanje Imleka u periodu od 2005.

do kraja 2008. godine i na osnovnu prethodno navedenih faktora, moemo zakljuiti
da je u

pitanju jaka proizvodna kompanija, koja svojom dominacijom i

monopolistikom ulogom ini lidera na regionalnom tritu mlenih proizvoda.

U posmatranom periodu, kompanija belei rastuu stopu neto dobiti i uiva lidersku
poziciju na tritu. Indikatori rentabilnosti su rastui i povoljniji iz godine u godinu,
to se odnosi na ROA, ROE i EPS. Vrednosti pozicija aktive i pasive rastu, a u njima
su glavne stavke poveanje prihoda od prodaje (kao osnovnog generatora sredstava,
uzimajui u obzir vrstu, odnosno delatnost kompanije), obrtne imovine, ali i
kratkoronih potraivanja i finansijskih plasmana sa jedne, a kratkoronih obaveza sa
druge strane. Kompanija trenutno ne naruava likvidnost, ali ima par stavki koje
mogu prerasti u

problem u narednom periodu. To su ve pomenuti rast stavke

potraivanja od kupaca, odnosno problem naplate, zatim rast aktive u odnosu na

sopstveni kapital, uee pozajmljenog u ukupnom kapitalu, , koji svrstava Imlek u
sivu zonu prema Altmanovom Z skor modelu.

Tokovi gotovine prikazuju veliki rast poslovnih i investicionih aktivnosti, kao i isplatu
dividendi akcionarima. Takoe, moemo zakljuiti da je nekoliko problema direktna
posledica krize, kao to je primer sa poveanim periodom potrebnim za naplatu
potraivanja (stanje je takvo u celokupnoj privredi).

Finansijski izvetaji kompanije su uredni i praeni su pozitivnim miljenjem revizora.

Finalno miljenje autora rada je da je Imlek jaka i uspena kompanija, iji dalji rast se
moe oekivati ukoliko se rei nekoliko minornih problema i poradi na prevenciji

onih koji bi mogli nastati daljom ekspanzijom, a vezani su za stepen zaduenosti i

prikupljanje dodatnog kapitala.

8.Literatura
Avakumovi J,Bojovi P , ,,Savremeni finansijski menadment ,, , ig,Beograd,2010

Bojovi P,Krsti B, ivkovi A, ,,Bankarsko poslovanje,, ZUNS ,Beograd,1999

Bojovi P, ivkovi S, Puara N ,ivkovi A, Seni V , ,,Poslovne i berzanske
finansije,, Alfa,Beograd ,2010

Begg D, Ekonomja, Begg, NY papers, New York, 2007

Christopher M., The Strategy of Distribution Management , Heinemann,

Oxford,1986
Ivani M , ,,Upravljanje finansijama,, Univerzitet Singidunum ,Beograd ,2009

Termiz D, ,,Metodololgija drutvenih nauka ,,; Sarajevo, 2003

Krasulja D, Ivanievi M, ,,Poslovne finansije ,, Ekonomski fakultet , Beograd, 1999.

Kanjevac M, ,,Poslovne finansije,, ,Ekonomika,Beograd,1992

Kisi

,Perovi-Jovanovi

M:

Ekonomika

preduzea,

Savremena

administracija,Beograd,1999

Marti S:,,Finansijsko upravljanje obrtnim sredstvima,, ,u zborniku radova

,,Finansijsko upravljanje u organizacijama udruenog rada,, ,redaktor stanoje Vuki,,
Knjievne novine,, ,Beograd,1976

Mikerevi D, Finansijski menadment ,Ekonomski fakultet, Banja Luka,2001

Puara K , ,,Poslovne finansije,, Via poslovna kola ,Novi Sad,2000

Dawodaran Aswath , ,,Korporativne finansije, Podgorica,2007

Risti J., Merenje zadovoljstva kupaca, Festival kvaliteta, Kragujevac ,2005

arki-Joksimovi N, Upravljanje finansijama Grafoslog ,Beograd,2003

ager K, Analiza finansijskih izvetaja, Savremena knjiga, Beograd, 2009.

E-izvori

http://www.blog.hr/
http://www.logico.hr/
www.ups.ns.ac.yu/
www.efqw.com
www.krajinaklas.com