Visoka skola modernog biznisa Beograd

SEMINARSKI RAD

Predmet: Bezbednosni menadzment

Tema: Delatnost u procesu bezbednosnog menadzmenta

Mentor:

Student:

Dr Dobrosav Radovanovic

Predrag Golubovic

Uvod
Uloge bezbednosnog menadmenta ispinjavaju se obavljanjem razliitih
delatnosti,koje se u literaturi esto nazivaju funkcijama procesa bezbednosnog
menadementa.
U teoriji postoje razliiti pogledi na broj,znaaj i sadraj tih delatnosti. Proces
bezbednosnog menadmenta se moe razloiti na sledee delatnosti: 1) praenje i
procenjivanje,2) planiranje, 3)organizovanje, 4)dodela zadataka(subordinacijom ili
komandovanjem), 5)koordinacija i sadejstvo i 6)kontrola.
Ove delatnosti su meusobno uslovljenje i povezane. One se u procesu bezbednosnog
menadmenta ne javljaju u istom obliku to znai da su meusobno povezane i zavisne
jedne od drugih.

Praenje i procenjivanje
Delatnost praenja i procenjivanja radnih problema bezbednosnih pojava,dogaaja i
situacija izuzetno je vana,jer utie na ostvarivanje svih drugih delatnosti bezbednosnog
menadmenta. Kao to u medicini nema leenja bez dijagnoze,tako i obavljanje beznednosnih
poslova nema smila ako se ne zna koje su bezbednosne situacije,pojave,dogaaji i radni
problemi deavajju,kako i zato do njih dolazi,ko su im nosioci,kakav e njihov razvoj i tok
biti i kojim se od raspoloivih snaga,sredstava i metoda mogu reavati.
Tek kada se uoi i u svemu spozna i odredi predmet rada,mogue je razmatrati ostale
delatnosti (planiranje,organizovanje,kontrolu....). zato nosioci sistema bezbednosnog
menadmenta neposredno i preko svih pripadnika kojima rukovode,pa i angaovanjem
graana u odreenim situacijama i pod propisanim uslovima,kao i korienje tehnikotehnolokim sredstava,preduzimaju i ostvaruju praenje i procenjivanje,kao prvi i osnovni
korak u ostvarivanju procesa bezbednosnog menadmenta.
Praenjem i procenjivanjem se zapoinje osmiljavanje i meusobno povezivanje rada
pripadnika bezbednosti,nasuprot moguoj sporadinosti i pracijalnosti. Prate se dinamine
pojave i dogaaji,pa i same ove delatnosti predstavljaju dinamian proces. U ivotnost
organizacije bezbednosti,tim delatnostima unose se novi elementi,koji postojeim sadrajima
daju novi kvalitet.
Praenje i procenjivanje ne ostvaruju se samo u odnosu na radne
probleme,bezbednosne pojave i dogaaje,ve se prati i procenjuje i funkcionisanje same
organizacije bezbednosti,ime se institucija bezbednosti na svojevrstan nain dri u radnomobilnom stanju,podstie i aktivira.
U stvari,naglaava se da je nuno praenjem i procenjivanjem vladati situacijom i biti
u situaciji,kako u vezi s obavljanjem poslova i ostvarivanjem funkcije bezbednosti,tako i u
vezi s funkcionisanjem konkretne organizacije bezbednosti. Tek kada se sposnaju sutina i
sadrina posla i kada se sagledaju kvantitativni i kvalitativni elementi,to jest stanje sopstvene
organizacije,stiu se preduslovi za ostvarivanje drugih delatnosti bezbednosnog
menadmenta.
Praenje i procenjivanje se ostvaruju kroz dva vida:
1) Operativno ili tzv. situaciono praenje,koje se ostvaruje u toku reavanja uobiajenih
radnih problema,bezbednosnih pojava i dogaaja;
2) Praenje koje za rezultat ima donoenje odreenog akta(procene,ocene) od strane
nadlenog organa kojim se,na osnovu analitiko-sintetikog
sagledavanja,operacionalizuju ciljevi obavljanja bezbednosnih poslova i zadataka i
sprovoenje odgovarjuih bezbednosnih mera,aktivnosti,akcija i operacija u funkciji
reavanja odreenih problema.
Oba vida praenja i procenjivanja predstavljaju misaono stvaralaki proces od kojih se
prvi najee zadrava u ljudskoj memoriji,dok se drugi zapisuje u formi pismena,ili na
nekom od savremenih prikladnijih medija (raunaru ili drugom medijskom sredstvu).

Prilikom obavljanja delatnosti praenja i procenjivanja,sledea naela su dominantna:

1) Svestranost;
2) Objektivnost;
3) Aurnost praenja i procenjivanja;
4) Konkretnost;
5) Dinaminost;
6) Akciona usmerenost;
7) Usaglaenost praenja i procenjivanja.

Planiranje
Planiranje je misaoni i stvaralaki proces iji je smisao izbor cilja i najpovoljnije
varijante reenja,odnosno,ostvarenja tog cilja.
Poznato je da je ispred ljudskog rada unapred postavljen cilj-plan,kao predstava
oekivanih uinaka. Bez plana nema svrsishodnog i efektivnog delovanja.
Planiranje u obavljanju bezbednosnih poslova bitno opredeljuje uspenost
ostvarivanja svake konkretne akcije. Odreeni zadatak se moe izvriti na vie naina,ali je
neophodno nai oprimalan. Uslovi za to su pravilno predvianje,donoenje odgovarajue
odluke i izrada plana.
Proces planiranja ne svodi se samo na fazu izrade plana. Kao misaono stvaralaki
proces,planiranje predstavlja konstruisanje neke akcije u mislima pre nego to se pristupi
njenoj realizaciji,te precizno utvrivanje odluke: ko,ta,kada,kako i kojim metodama i
radnjama treba neto da uradi u okviru izvrenja konkretnog zadatka.
Planove organizacije utvruje menadment organizacije,ali i organi menadmenta i
menaderi kao pojedinci imaju plan po kome ostvaruju svoje delatnosti. Plan organizacije
je,u stvari,program za plan rukovodstva organizacije,a plan rukovodstva je sastavni deo plana
organizacije.
Funkcija planiranja se ostvaruje obavljanjem odreenih poslova rukovodstva koji se
mogu svrstati u tri sukcesivne faze: 1) predvianje,2)odluivanje i 3)izrada plana.
Predvianje,kao faza delatnosti planiranja,neophodno je radi to adekvativnijeg
ostvarivanja cilja,reavanja konkretnih radnih problema.
Na uspenost planiranja utice vie faktora,a u prvom redu kvalitet ljudi koji vre
predvianje,izbor adekvatnih metoda planiranja i njihova pravilna primena,priroda problema
koji trai reenje,vremenska distanca u kojoj se razmatra reavanje problema,nivo
rukovoenja koji reava problem.
Teorija i praksa spoznaju dva pristupa planiranja:
1) Tradicionalni pristup
2) Nauni pristup.
Tradicionalni pristup glorifikuje talenat ljudi. Problem se svodi na to da se pronau i
provere odgovarajui talenti za predskazivanje tokova kretanja i stanja u budunosti,te da oni
postave na odgovarajua rukovodea mesta ili uz najodgovornija rukovodea mesta.

Uporite za ovakvo shvatanje nalazi se u ulozi pojedinih linosti u istoriji,zazim,u

ulozi pojedinih talenata u drugim oblastima rada.
Tradicionalni pristup predvianja ispoljava se uglavnom u intuitivnom i iskustvenom
metodu predvianja.
Intuitivni metod podrazumeva sposobnost ljudi da,na bazi instinkta,shvate problem i
daju optimalno reenje.
Iskustveni metod se zasniva na tvrdnji da odreeni problemi mogu reavati samo oni
ljudi koju su preiveli takve ili sline dogaaje ili bezbednosne situacije.
Nauni pristup vidi predvianje kao interdisciplinarni rad i uee veeg broja ljudi
razliitog profila,koji,radi reavanja odreenog poblema,koriste naune metode i
organizacione postupke.
Pozavanje metoda i postupaka predvianja uopte,naroito u procesu bezbednosnog
menadmenta,mora predstavljati bitno svojstvo menadera u institucijama bezbednosti.
Od logikih metoda najee se primenjuju analiza i sinteza,apstrakcija i
generalizacija,indukcija i dedukcija,analogija i uporeivanje,metoda grupne ocene,procena
situacije i druge. Treba naglasiti da se one primenjuju kombinovano,kako bi se najbolje
shvatio zadatak,difinisali problemi i otkrili inioci koji utiu na izvravanje,iznale mogue
varijante reenja i izradio odgovarajui model na kome e se proveriti nain izvrenja
zadataka.
Logiki metodi se najee koriste u kombinaciji s matematikim i statikim
metodama.
Od postupaka tehnike najee se koriste: gantogram aktivnosti i tehnika mrenog
planiranja,te razna tehnika sredstva.
U svakodnevnom radu menadera bezbednosti najee se,u fazi
predvianja,primenjuje metod procene situacije i modifikovan delfi metod.

Odluivanje predstavlja fazu procesa planiranja u kojoj menader bezbednosti,na

osnovu varijanti reenja problema,pronalazi najoptimalnije reenje. To ne znai da se bira
samo jedno od reenja. Mogue je i to,ali odluka najee sadri kompoziciju elemenata vie
reenja.
Odluka mora biti:
1) Logina
2) Pravovremena
3) Svrsishodna
4) Sprovodljiva
5) Zatiena.
Postoji vie vrsta odluka,to zavisi od ugla posmatranja,odnosno razvrstavanja.
U odnosu na znaaj odluke i nivo rukovoenja koji donosi odluku,odluke se dele
na:operativne,taktike i strategijske.
Mogu se jo podeliti na osnovne,dopunske i rutinske.
Osnovna odlukaje ona koja je doneta nakon faze predvianja za ceokupno reenje
zadatka.
Dopunskim odlukama se vri replaniranje,donosi nova odluka u okviru osnovne
odluke,jer to nove injenice,razvoj bezbednosne situacije i okolnosti zahtevaju.

Organizovanje
Organizovanje,oblikovanje ili,kako se to u organizacionom dizajnu kao novoj vrsti
menadmenta naziva-dizajniranje,nuna je delatnost procesa bezbednosnog menadmenta.
Njomme se pronalaze najpogodniji naini i postupci delovanja,kao i forme organizacije snaga
za realizaciju odreenog zadatka,u skladu sa planom,odnosno sa stvarnim razvoje situacije.
Na znaaj organizacije ukazuje injenica da i najbolje osmiljen i zehniki uraen
plan moe predstavljati mrtvo slovo na papiru ako se prema zadatku ne uspostavi adekvatno
organizovanje izvrenja tog plana. Isto tako je poznato da se mogu automatski aktivirati
odreeni organizacijski sastavi za izvravanje svih moguih zadataka,odnosno radnih
problema iz njihove nadenosti. Uostalom,ni ovek kao pojedinac,kada saini plan,ili ga ima
u mislima,ne pristupa odmah i autmatski njegovoj realizaciji,pa makar se radilo i o
najprostijim poslovima i zadacima. I pojedinci i odreena organizacija moraju se adekvatno
organizovati za izvrenje plana. Nadalje,i kada se pristupi realizaciji plana,odnosno
sprovoenju aktivnosti,u samom procesu rada vri se dodatno organizovanje,korigovanje
postavljene organizacije,a kada je potrebno,uspostavlja se i nova organizacija za
nepredviene i novonastale ili naknadno uoene zadatke i probleme.
Proces otrganizovanja karakterie neprekidna dinamina,odnosno,povezivanje
odabranih postupaka,ime funkcionalni elementi organizacione strukture postaju delatni.
Dobar organizator je predisponiran za dobrog rukovodioca. Zbog znaaja delatnosti
organizovanja neretko se dobrim rukovodicem smatra onaj koji imma svojstva dobrog
organizatora.
Delatnost organizovanja moe se uslovno podeliti na tri faze:
1) Iznalaenje i izbor odgovarajuih postupaka za realizaciju zadataka
2) Stvaranje funkcionalne organizacione strukture i
3) Ostvarivanje priprema za izvrenje planiranog zadatka.
Iznalaenje i izbog odgovarajuih postupaka ili radnih operacija podrazumeva,kada je na
primer re o kriminalistikoj operativi,izbor odgovarajuih operativnih i krivinopravnih i
procesnih mera i radnji. Kada se radi o poslovima police,vaan je izbor najpovoljnijih
taktikih postupaka i oblika dejstva,zatim primena odgovarajuih vetina i preduzimanje svih
drugih mera potrebnih za uspeno izvrenje planiranog zadatka,odnosno,za njegovu
realizaciju na najbolji nain u skladu sa zakonom.
Stvaranje funkcionalne organizacione strukture je prilagoavanje organizacionoformacijske strukture planskom zadatku. Od tog prilagoavanja zavisi efektivnost i efikasnost
angaovanih resursa bezbednosne oranizacije.
8

Ostvarivanje priprema za izvrenje planiranog zadatka predstavlja sprovoenje niza

mera i radnji kojima se resursi bezbednosne organizacije dovode u stanje osposobljenosti i
spremnosti za potpuno,efikasno i racionalno obavljanje zadataka. Najee se radi od:
1) Moralnim pripremama
2) Organizaciono-tehnolokim pripremama
3) Materijalno-tehnikim pripremama
4) Psihofizikim i zdravstvenim pripremama.
Organizovanje za izvravanje bilo kog zadatka obuhvata:
1) Saoptenje,to jest upoznavanje izvrioca zadatka s ciljem koji treba ostvariti
2) Definisanje zadatka u odnosu na ljude,sredstva,prostor i vreme
3) Utvrivanje vremena poetka i zavretka zadatka,a ako se radi o nekom
dogaaju,inu,aktu,onda se utvruje vreme njegovog dogaanja
4) Upoznavanje s uslovima i nainom za izvravanje zadatka
5) Utvrivanje vrste,predmeta,obima i organa kontrole u fazama pripreme i izvravanja
zadataka.
Na kraju ,treba naglasiti da se prema zadatku vri organizacija rada bezbednosnog
menadmenta i njegovih nosilaca. Ona je uslovljena optim i konkretnim zadatkom struktura
kojim se rukovodi;postojeom strukturom bezbednosnog menadmenta;tehnihom
opremljenou,uskustvom i uspostavljenim sistemom i metodom rada bezbednosnog
menadmenta.

Dodela zadataka
Dodelom zadataka tj. izdavanjem nareenja ostvaruju se planovi,odnosno odluke
bezbednosnog menadmenta se daju na izvrenjepripadnicima bezbednosti,odnosno
organizacionim jedinicama I organima.
S dodelom zadataka se nastavlja I u akciji,s ciljem da se otklone odstupanja,spreci
dezorganizacija sistema,ree novouoeni zadaci I nastali problem. Dodela zadataka ima
smisla samo ako postoji odnos pretpostavljeni-potinjeni. Ovaj odnos ini potinjenog
obaveznim da bezuslovno izvravanareenja pretpostavljenog stareine.
Izdavanje zadataka mora,po sadraju ,biti potpuno I u naelu obuhvata: cilj,zadatak
akcije,rok,mesto,sredstva I metode,ovlaenja I odgovornost,kontrolu i pomo.
Treba razlikovati pravo izdavanja zadataka radi njihovog izvravanja, od prava
izdavanja zadataka da se odreeni resursi upotrebe.
Upotrebu resursa ima pravo da naredi samo onaj menader koji ima pravo da donosi
odluku,a izdavanje zadataka moe vriti I menader bezbednosti koji nema pravo na odluku
ve e,na primer,odluku o upotrebi resursa sprovesti po dobijanju naloga od za to ovlaenog
menadera bezbednosti.
Po nainu I formi,dodela zadataka vri se usmenim ili pismenim putem.
Teorija I praksa bezbednosnog menadmenta daju prednost usmenim nareenjima,jer ivu re
ovek ne moe da zameni ni za jedno drugo sredstvo.
Posebnu kombinaciju usmenog I pismenog nareenja predstavljaju fono,video I drugi
zapisi,koji se takoe koriste kao nain dodele zadataka.
Svaki od ovih oblika je situaciono I na druge naine uslovljen I ima svoje prednosti I
slabosti. Akti dodele zadataka subordinacijom ili komandovanja u policiji I bezbednosnim
agencijama su obavezna uputsva I instrukcije,smernice,nareenja,nalozi I slino.

10

Koordinacija I sadejstvo
Koordinacija I sadejstvo oznaava usklaivanje delatnosti vie ljudi,vie subjekata
koji relativno samostalno izvravaju svoje zadatke.
Koordinacija je uslovljena potrebom za uvezanim delovanjem angaovanih
bezbednosnih snaga radi ostvarivanja postavljenih bezbednosnih ciljeva I zadataka.
Koordinacijom se ostvaruje skladan odnos prilikom izvravanja odreenih
bezbednosnih akcija I operacija,odnosno,reavanja radnih problema kao I u ukupnom
funkcionisanju bezbednosnih struktura.
Koordinacija kao delatnost procesa bezbednosnog menadmenta ima dve osnovne
faze:
1) Projektovanje procesa i
2) Uspostavljanje koordinacije po cilju,prostornim I vremenskim obelejima.
Projektovanje procesa obuhvata ralanavanje radnih procesa na njegove elemente ili tzv.
dekomponovanje procesa,te njihovo ponovno pretvaranje u kompoziciju.
Radi toga potrebno je:
1) Odrediti vrste aktivnosti u procesu
2) Odrediti poetak I zavretak svake aktivnosti I njenih delova
3) Odrediti radne norme u etapi
4) Odrediti rezultate etapa I celog procesa
5) Nai uslovljenost I meuzavisnost svake etape,aktivnosti I njehovih izvrilaca
6) Postaviti kriterijume za izvrenje aktivnosti,ako nisu postavljeni
7) Odrediti doputena I nedoputena odstupanja u toku procesa
8) Iznai potreban obim za svaku aktivnost
9) Ustanoviti radni proctor I radon mesto
10) Odrediti snage I sredstva za izvrenje zadataka
11) Odrediti pouzdanost izvrenja zadataka s tim u vezi
12) Obezbediti reserve snaga I sredstava.

11

Kontrola
Uopteno posmatrano,kontrola obuhvata poslove utvrivanja razlike izmeu
postavljenih zadataka I stepena njihovog izvrenja. U sutini,to je uporeivanje ostvarenih
rezultata sa planiranim,I to po kvalitetu,rokovima,koliini I trokovima. Pored oboga,to bi u
betbednosnim poslovima bila kontrola celishodnosti,od naroite vanosti za policiju I druge
institucuje bezbednosti je I ocean ostvarenih rezultata s gledita pravnih pravila po kojima se
moraju ostvarivati.
Treba naglasiti da se utvrivanje odnosa izmeu planiranih zadataka I stepena
njihovog ostvarivanja ini s ciljem preduzimanja mera radi to
potpunijeg,kvalitetnijeg,efikasnijeg I racionalnijeg realizovanja bezbednosnih zadataka.
Kontrolom,menadment organizacione jedinice,ili vii nivo menadmenta,u procesu
realizacije zadataka otklanja propuste I nepravilnosti u radu;njom se,naravno,izriu I ocene o
radu I izvlae pouke za dalji tok rada,odnosno za izvrenje buduih bezbednosnih zadataka.
Smmisao kontrole u oblasti bezbednosti odreuju tipovi I razliiti naini izvrenja
kontrole. Tako,u odnosu na vreme izvrenja kontrole ona moe biti prethodna,u toku
izvrenja zadataka I naknadna.

12

Sadraj
Uvod2
Praenje I procenjivanje3
Planiranje5
Organizovanje8
Dodela zadataka 10
Koordinacija I sudejstvo.11
Kontrola..12
Sadraj13

13

Literatura: Opti I bezbednosni menadment Momilo

Talijan,Miroslav M. Talijan.

14