Tema:

Menadment u obrazovanju

Profesor:

Student:

Prof. dr Danimir Mandi

Emilija Popovi 2014/2064

Beograd, 2014.

SADRAJ

1. Uvod
2. Sistemski pristup informaciji
3. Planiranje i programiranje rada kole
4. Delotvorno voenje i rukovoenje
5. Menadment znanja i kompijuterski podrano upravljanje razvojnim promenama
u koli
6. Komunikacije u kolskom menadmentu
7. Upravljanje kvalitetom
8. Projektni menadment
9. Menaderske kompetencije kompetencije direktora kole
10. Zakljuak

1. Uvod
2

U svetu su poslednjih godina preduzeti znaajni koraci u opremanju kola savremenim

didaktikim medijima. U kolama se vie koriste raunari i dr.vrste pomagala ime su stvoreni
preduslovi za kvalitetnije inoviranje obrazovne tehnologije.

Zato e u ovom radu biti predstavljen uticaj didaktikih medija na obrazovanje. Govoriemo o
sledeim poglavljima iz knjige Menadment u obrazovanju, Danimira Mandia: sistemski pristup
organizaciji, planiranje i programiranje rada kole, delotvorno voenje i rukovoenje,
menadment znanja i kompijuterski podrano upravljanje razvojnim promenama u koli,
komunikacije u kolskom menadmentu, upravljanje kvalitetom, projektni menadment,
menaderske kompetencije kompetencije direktora kole.

Menadment u obrazovanju se najee definie kao proces planiranja, organizovanja, voenja

i kontrole lanova organizacije i korienja raspoloivih organizacionih resursa kako bi se
ostvarili postavljeni ciljevi.
Kompetencije uspenog menadera se temelje na poznavanju komunikacija, planiranja,
odluivanja, upravljanja, organizovanja, uspenog rukovoenja, postupaka praenja, i
vrednovanja, voenja, poznavanja finansija, kolskog i radnog zakonodavastva, temeljnog
poznavanja svoje profesije pedagoke delatnosti kole obrazovne institucije. Iz svih ovih
podruija organi kolskog menadmenta moraju da poseduju to temeljnije kompetencije.Dobra
nastavnik ne mora biti i dobar direktor. Da bi to bio, mora da stekne specifina znanja i
sposobnosti o ovim nabrojanim funkcijama i podrujima rada kole.

2. Sistemski pristup organizaciji

3

Svaka organizacija je otvoreni sistem.

Bitni delovi sistema su:
1. imput (ulaz)
2. transformacijski procesi (prerada)
3. autput (izlaz)
Pored ova tri bitna obeleja svakog sistema, njegovi delovi su i: lanac dogaaja, niz prelaznih
stanja, zatim negativna entropija, povratna informacija, odravanje sistema putem uvoenja vee
energije od potrebne (rast sistema), memorija i slino. U nastavnom procesu elementi sistema su
uenici, nastavnici, zatim drugi tehnoloki inioci, kao i mediji koji uestvuju u prenoenju i
vrednosti.
Sistem je povezanost elemenata u celinu i njhovo skladno i uzajmno povezano funkcionisanje
radi ostvarivanja postavljenog cilja.Pedagoki rad u koli mora da se odvija kao celovit, ureen
organizacioni sistem.Povezivanje razliitih vidova delatnosti u celovit organizacioni sistem
ostvaruje se programiranjem, ime se rad u koli prevodi iz jednog u drugo, bolje i vie ureeno
stanje.Vetaki sistemi su oni koje je stvorio ovek svojim posrednim ili neposrednim ueem.
Bitna svojstva vetakog sistema su: celovitost, stabilnost, zatvorenost, otvorenost, adaptivnost i
povratna veza. Efiksnost upravljanja zavisi od ureenosti svih vidova rada u organizacionom
sistemu, meu kojima je stabilnost sistema veoma znaajna. Za upravljanje podagokim radom u
koli vano je stanje meuljudskih odnosa, ponaanje pojedinaca i grupa u ostvarivanju ciljeva
organizacije. Pedagoka delatnost u kolama pripada stohastikim sistemima.U stohastike
sisteme spadaju oni koje, zbog sloenosti i nedovoljno utvrdjenih veza meu elementima, nije
mogue do kraja opisati i definisati. Priroda stohastikih sistema se ispoljava u nemogunosti
prevoenja raznih inilaca koji utiu na rad, a nije mogue preciznije dovoljno pouzdano
predviati rezultate na izlazu sistema. Stohastiki sistem se, nizom mera moze, po svojim
efektima i ponaanjima, pribliiti detereminisanom sistemu.Informacija predstavlja suprotnost
entropiji.Povratna informacija predstavlja meru ureenosti nekog sistema.
Pet kljunih komponenti u svojoj funkcionalnoj povezanosti deteminiu optimalnu i efikasnu
organizaciju a to su:
-

sistem,
4

informacija,
komunikacija,
odluivnje,
planiranje,

kola mora biti laboratorija koja eksperimentie, zamenjuje staro novim, a to novo je garancija
njenog stalnog progresivnog menjanja.

3. Planiranje i programiranje rada kole

Efikasnije programiranje mogue je samo onda ako se raspolae informacijama i projekcijama u
najirem smislu rei, ako postoje neophodni normativi, odreena dokumentacija i slino.
Programiranje u uem smislu rei treba da dovede do najkonkretnijih reenja koja se ostvaruju u
koli. Programiranje je definisanje ciljeva i predvianje puteva, sredstava i tehnologije
ostvarivanja planiranih zadataka. Programiranje je organizovan uticaj na budunost. Realnijim
programiranjem se omoguuje da se obrazovni sistem, koji je po karakteru stohastiki,, po
efikasnosti moe pribliiti determinisanom u kojem se postie najvii stupanj ureenosti,
stabilnosti i efikasnosti rada. Osnovna svrha programiranja je podizanje kvaliteta rada kole.
Programiranje kao kompleksna aktivnost strukturisanja sistema kolskog rada, kao aktivnost
utvrivanja i preraspodele radnih zadataka na osnovu prethodno snimljene i istraene kolske
prakse, sagledanih kadrovskih i materijalnih uslova rada, zasniva se na sledeim principima:

realnosti
savremenosti
konkretizacije
racionalizacije
selektivnosti
integralnosti i totalnosti.

kola kao sistem mora programiranjem svoj raznoliki rad uiniti to svrsishodnijim i ureenijim
kako bi se to punije i intezivnije realizovao postavljeni cilj. kola ima sve one elemente koje
ima svaki drugi organizacioni sistem: ulaz (uenici koji se upisuju u kolu sa svojim
obelejima, znanjima, radinim navikama i drugo), izlaz (odlazak uenika sa svim onim
promenama koje su u njima nastale delovanjem kole kao organizacionog sistema),
5

transformatore (programski sadraji, nastavnici, sredstva, metode delovanja i slino). Osnovna

funkcija programiranja jeste u strukturisanju kolskog sitema rada. Pored ove osnovne funkcije,
programiranje ima jo informativnu, regulativnu i predikativnu funkciju. to se tie vrsta
programiranja pored dugoronih, postoje i kratkorone projekcije razvoja, razvoja na nekoliko
godina, koje se odlikuju veim stepenom realnosti. Ovakve kratkorone projekcije razvoja su
osnovna za izradu perspektivnih planova razvoja kole koji se postepeno realizuju preko
godinjih programa rada kole.Razlikujemo perspektivno, dugorono, srednjerono i godinje
planiranje.
Razlikujemo dve vrste planiranja: gantogramsko i mreno. Gantogramsko planiranje omoguuje
konkretnije definisanje odreenih faza odvijanja nekog programiranog zadatka. Gantogramskim
dijagramom je mogue predvideti poetak i zavretak pojedinih zadataka i operacija u okviru
planiranih aktivnosti ili nekog projekta. Tehnika mrenog planiranja omoguuje da se predvidi
najpovoljniji redosled izvravanja pojedinih aktivnosti, od poetnih koraka pa do potpune
realizacije planiranih aktivnosti. Primenjuju se razliiti postupci i tehnike mrenog planiranja od
kojih su posebno zastupljena PERT-metoda i CPM-metoda.
Za konstruisanje mrenog dijagarama u mrenom planiranju postoje definisana i odreena
pravila. Neka od tih pravila su i sledea:

aktivnost tee uvek samo napred,

svaka aktivnost zapoinje i zavrava se dogaajem,
dva dogaaja mogu biti povezana samo jednom aktivnou, a prethodni dogaaj moe
biti povezan preko vie aktivnosti sa vie sledeih dogaaja.

4. Delotvorno voenje I rukovoenje

Sutinsko obeleje voenja je stvaranje vizije i pridobijanje saradnika.Menaderi-voe svojom
harizmom, svojim ovenim odnosom pridobijaju svoje saradnike kao istinske sledbenike.
Voenje je uticaj na druge, uticaj na svoje saradnike. Menader-voa nikada nije iznad, ve uvek
sa svojim saradnicima. Spreman je da primedbe i sugestije, utemeljenena iskrenosti i
ravnopravnosti, prihvati kao pomo svojih saradnika.

Razlike izmeu menadera-voe i menadera-efa se mogu sagledati na osnovu ponaanja koje

iznosimo:

ef tera svoje radnike da rade; voa ih poduava

ef moe da se osloni iskljuivo na autoritet; voa na dobru volju
ef izaziva strah; voa izaziva entuzijazam
ef utvruje krivicu za neuspeh; voa utvruje sam neuspeh
ef zna kako se nesto radi; voa pokazuje kako
ef kae hajde; voa kae hajdemo.

Istinske voe moraju voleti ljude, jer nije mogue voditi saradnike a da ih ne volite. D. Maksvel
istie da uspeh u razvijanju drugih ljudi zavisi od uspeha u sagledavanju: vrednosti ljudi to je
pitanje stave prema njima; obaveza prema ljudima to je pitanje vremena; integriteta s ljudima
to je pitanje karaktera voe; standarda za ljude to je pitanje vizije; uticaja na ljude to je
pitanje voenja.
Rezonanca je latinskog porekla (resonare) i znai odzvanjati.Emocionalno rezonantno
rukovoenje, po pravilu, uspostavlja rezonancu koja proiruje emocionalni uticaj direktora-lidera
na lanove kolektiva, uspostavlja rezonantne emocionalne odnose. Rezonanca svodi buku u
sistemu na minimum. Rezonantnilidersvoje poslovne rezultate i rukovoenje temelji na irenju
pozitivnih oseanja. U rezonantnom rukovoenju presudnu ulogu imaju line odlike menadera
samosvest, vladanje sobom, empatija i upravljanje odnosima.Postoji vie stilova rezonantnog
rukovoenja. Goleman sa saradnicima razlikuje vizionarski, trenerski, afilijativni i demokratski
stil. Autori govore o jo dva stila: o diktiranju tempa i o zapovednikom stilu. Ova dva pripadaju
disonantnom rukovoenju. Oni su u nekim sluajevima korisni, ali ih treba retko i veoma
oprezno koristiti. Klima koja proizlazi iz razliitih stilova znatno utie na rezultate.
Menader-voa svoju aktivnost temelji na pohvalama, na brizi i potovanju svojih saradnika to
je odlika rukovoenja putem pohvala. Rukovoenje putem podsticanja i umea postupanja sa
ljudima trebalo bi da bude okosnica osposobljavanja direktora kole i ne samo njih ve i svih
menadera od kojih se oekuje ostvarivanje visokih rezultata. Neophodno je da menader svakog
dana razmisli:
-

o dnevnim zadacima, svojim i onim koji su delegirani saradnicima;

sa kojim saradnicima e razgovarati i kako se prema njima ponaati;
7

o usklaivanju svoje aktivnosti sa ciljevima;

o stvaranju podsticajne klime.

Menadment znanja I kompjuterski podrano upravljanje

razvojnim promenama u koli
Potencijal neke kompanije za stvaranje dodatne vrednosti se zove KnoV. To je faktor vrednosti
znanja. Taj potencijal u ekonomiji znanja zavisi od dva elementa: od nivoa usluga koje prua
kompanija i inteziteta korienja znanja kompanije i od nivoa na kojem kompanije koriste znanja
da bi proizvele proizvod ili pruile uslugu. Nije dovoljno samo koristiti znanje ve se mora
uveati vrednost. Potreba je, dvosmeran uticaj, napad i na poveanje nivoa usluga i na poveanje
nivoa znanja da bi time kompanija ostvarila vee rezultate. Kompijuterski podrano upravljanje
razvojnim inovativnim promenama je sigurno jedno od prioritetnih pitanja kojima mora da se
bavi menadment kole. Dve osnovne karakteristike dananjeg drutva su promena i
informacija.One se pojavljuju u vrstom spregu.Ako informaciju shvatimo kao obavetenje o
neem novom, a tako bi trebalo, onda je informacija obavetenje o promeni.Pravo znanje je ono
znanje koje ini temelj novom znanju, a dobra kola je ona koja daje solidnu osnovu za budue
uenje, priprema za kritiko razmiljanje, tj.za analizu, prosuivanje argumenata, postavljanje
pravih pitanja.
est uslova Vilijama Glazera koje treba da ispuni kola da bi bila kvalitetna:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Prijatna i podsticajna odeljenska atmosfera

Uenici treba da rade neto to je korisno
Treba traiti od uenika da rade najbolje to mogu
Uenici treba da ocenjuju i poboljavaju svoj rad
Kvalitetan rad je uvek prijatan
Kvalitetan rad nikad nije destruktivan

Kljuna obeleja kvalitetne kole kao indikatora upravljanja promenama: orijentisanost na

uspeh, pedagoka angaovanost i motivisanost nastavnika, otvorenost i spremnost za primenu
didaktikih inovacija, zahtevnost u nastavi optimizacija nastavnog procesa, realizacija
projekata u koje su ukljueni uenici celog razgreda, kontinuirano posmatranje prouavanjem,
praenje razvoja linosti i dijagnostikovanje uspeha i neuspeha uenika, u kvalitetnim kolama
se stalno neto dogaa, u kvalitetnim kolama vlada atmosfera da se postavljeni ciljevi mogu
8

ostvariti, u kvalitetnim kolama vlada oseanje da su i nastavnici i uenici veoma poeljni i da

drugi ele biti s njima, direktori kola su optimistiki predvodnici inovativnih promena, postoji
razvijen sistem kontinuiranog praenja i vrednovanja svih uesnika (uenika i nastavnika), u
koli se neguje klima koja pomae u uspostavljanju pozitivne identifikacije mi kola, u
kvalitetnoj koli roditelji su stalno ukljueni i pomau u realizaciji ciljeva, humana kola
predstavlja znaajno obeleje kvalitetne kole.

Komunikacije u kolskom menadmentu

Komunikacija se najee definie kao prenoenje poruke jedne osobe drugoj tako da je ona
moe razumeti i na osnovu nje delovati. Zavisno od primenjenog kriterijuma, komuniciranje se
moe klasifikovati na vie grupa:

Prema broju pojedinaca koji uestvuju u komunikaciji, komunikacija moe biti

intrapersonalna (razgovor sa samim sobom), interpersonalna (razgovor dvoje ili

posredstvom pisma, telefona..) i masovna (grupa - grupa).

Personalna komunikacija je komuniciranje dva ili vie pojedinaca bez posredstva

tehnikih medija, apersonalna je kada se u optenju koriste tehniki mediji.

Prema nainu optenja komunikacija moe biti verbalna (opti se reima) i

neverbalna u kojoj govori telo (izraz lica, pokreti ruku, mimika).

Zavisno od postojanja, il nepostojanja povratne informacije, komuniciranje moe biti

jednosmerno ili dvosmerno.

Komuniciranje pojedinaca ili grupa koji se nalaze na istom mestu je neposredno, a za

komuniciranje na daljinu koriste se razliiti mediji (telekomunikacije).

Prema prirodi komunikacijskih odnosa menadera i zaposlenih, komuniciranje moe
biti autoritarno i demokratsko.

Za razmenu poruka postoje tri kanala: vizuelni, auditivni i kinestetiki. Interakcija je sastavni
deo komunikacije, jer poruka se ne moe uputiti ni primeniti bez interakcije. U komunikaciji se
najee javljaju dva modela jednostavan komunikacijski model i opti komunikacijski model.
Jednostavan komunikacijski model ine tri elementa izvor (poiljalac), poruka i primalac. Opti
komunikacijski model je kompleksniji od linearnog i u njemu je, prema Losvelu, re o nekoliko
pitanja: ko kae, ta kae, na koji nain kae, kojim kanalom kae is a kakvim efektom kae.
9

Postoje raznovrsni oblici formalne komunikacije:

obavetenja
izvetaji
kolski bilteni
elektronska pota

U oblike neformalne komunikacije najee se ubrajaju:

-

glasine
konverzacije
aljivi materijali i argonski renik.

Upravljanje kvalitetom
Termin kvalitetje latinskog porekla, a oznaava svojstvo, osobinu, ono to odreuje neki predmet
ili pojavu i razlikuje ih od drugih predmeta i pojava. Terminom kvalitet moe se oznaavati
stepen izvrsnosti. Tada se otkrivaju dva aspekta: jedan je procena vrednosti, a drugi poloaj u
odnosu na primenjenu skalu od dobrog ka loem. Odnos izmeu vrednovanja kvaliteta i
ispunjenosti ciljeva postavlja pred sebe mnoga pitanja i nedoumice. Postavlja se pitanje kakav
treba da bude odnos izmeu vrednovanja kvaliteta i ispunjenosti ciljeva.ini se da bi normalan
zakljuak bio: kola je onoliko kvalitetna koliko je ostvarila postavljene ciljeve. Treba, meutim,
imati u vidu da nisu svi ciljevi jednako vredni i znaajni.U obrazovanju su veoma vana sredstva
i metode koje je nastavnik primenjivao u nastavnom procesu.Vaan je ne samo kvalitet ishoda
nego i kvalitet procesa.
Principi ostvarivanja kvaliteta:
-

razviti nauku za svaki elemenat rada

nauno izabrati radnika, osposobiti ga i razviti
obezbediti srdanu saradnju izmeu rukovodstva i zaposlenih da bi se osiguralo da

radni proces tee u skladu sa postavljenim principima

podeliti poslove i odgovornosti

Upravljanje kvalitetom je delikatan zadatak za koji je najodgovorniji rukovodilac ustanove.

Totalni kvalitet treba da se ostvaruje kroz tri posebna, ali meusobno proimajua sistema:
socijalni, tehniki i upravljaki. anse da kola bude kvalitetna bie daleko vee ako u
nastavnom kolektivu prevlada uverenje da je zadatak nastavnika da organizuje nastavu i da
10

uenik bude savetodavac i pomaga, a ne da mu isporuuje gotova znanja, jer uenik treba
samostalno da stie znanja. Postavljanjem zahteva u skladu sa standardima, preciznim
definisanjem ciljeva i zadataka, ve je data osnova za uspenu kontrolu, praenje i merenje
kvaliteta tokom itavog projektnig procesa.

Projektni menadment
Pojam menadment pojavio se prvo u industriji da bi se ubrzo proirio i na druge oblike ljudske
aktivnosti. P. Jovanovi kae da ne postoji opteprihvaena definicija menadmenta i dodaje da
se termin menadment najee vezuje za pojam upravljanja odreenim poslom, poduhvatom ili
sistemom. U svojoj genezi menadment se diferencirao na vie poddisciplina meu kojima su
najvanije projektni menadment, strategijski menadment i upravljanje promenama.
Rasprava o projektnom menadmentu podrazumeva da se, u samom poetku, odredi ta je to
projekat jer se ne moe svaki posao nazvati projektom. U literaturi se naglaava da je projekat
poduhvat koji ima etiri sledee odlike:

sadraj
neponovljivost

kompleksnost
podrka

Osnovne odlike projekta navedene u teorijskim odreenjima koje daje P. Jovanovi: projekat je
najee sloen poduhvat sa velikim brojem aktivnosti i uesnika, projekat ima elemente
poslovnog ili drutvenog procesa, projekat je poduhvat koji se odvija u budunosti, projektu su
svojstveni rizik i neizvesnost, projekat je jedinstven poduhvat, projekat je vremenski ogranien i
jednokratan, projekat sadri konane ciljeve koje treba postii, projekat je poduhvat u kome
uestvuju ogranieni ljudski i materijalni resursi, projekat je poduhvat koji zahteva koordinaciju
u realizaciji i njema se mora upravljati da bi se efikasno realizovao.
Da bi se postavljeni ciljevi uspeno realizovali, projektom treba upravljati, a pod tim se
podrazumeva primena znanja, vetina, alata i tehnika u projektnim aktivnostima. Efikasno se
moe upravljati ako su projektom: jasno utvreni ostvarivi zadaci, ako je uspostavljena ravnotea
11

izmeu suprotstavljenih zahteva za dostizanje kvaliteta, potrebnog vremena i trokova, ako su

planovi prilagoeni zainteresovanim uenicima i korisnicima.

Menaderske kompetencije-Kompetencije direktora kole

Uloga kole u savremenom drutvu i uloga znanja, kao najvanijeg razvojnog resursa, znatno je
promenjena. Nita se ne postie ako se direktoru daju odreena ovlaenja i uloge za koje nema
odgovarajue kompetencije. On ne moe biti samouk ve kompetentni rukovodilac koji poseduje
operativna znanja i sposobnosti iz osnovnih uloga koje mora da obavljau savremenoj koli.
Funkcije direktora u savremenoj koli, u okviru poloaja koji obavljaju, su:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

planersko-programerska
organizatorska
upravljako-rukovodna
evaluatorska
istraivaka
inovatorska
pedagoko-instruktivna i savetodavna
pravno-administrativna i finansijska
poslovno-komunikacijska.

U okviru navedenih funkcija potrebno je utvrditi odgovarajue zahteve, standarde znanja i

sposobnosti.Njihove kompetencije bi trebalo dati u takvom obliku da dalje mogu biti razraivane
i prelivane u odgovarajui instrumentarij za evaluaciju i samoevaluaciju. Kompetentnost
direktora kole mora se meriti i to na pouzdaniji i objektivniji nain, a sve to treba obezbediti i na
nivou samoevaluacije a ne jedino evaluacije od strane drugih.

12

Zakljuak
Postoje razlike izmeu efikasnog i efektivnog rukovoenja kolom.Efektivno je obavljanje nekih
poslova. Efikasno je obavljanje poslova na najbolji mogui nain. Efektivno je kada igra tenisa
prebaci loptu preko mree.Efikasno je da se postigne pogodak.Tenja je da se optimizuje rad
menadera kole. Da efikasno rukovodi radom kole. Da modeluje efikasno organizaciju rada
kole koja je sistemski utemeljena.To nije mogue ostvariti bez razraenog sistema planiranja.
Planiranje svih vidova rada od pomono-tehnikih do visoko sloenih kakvi su poslovi
nastavnika, direktora, strunih radnika i drugih uesnika u vaspitno-obrazovnom radu.
Uspeno rukovoenje, uz upotrebu novih tehnologija, podrazumeva i adekvatnu osposobljenost
direktora za korienje informacione tehnologije.I na kraju, potrebno je istai da bi kole morale
biti obrasci kako treba organizovati rad. One bi kao fabrike znanja morale biti predvodnici u
uvoenju inovacija u neposrednu praksu. To se odnosi i na uvoenje informativnog sistema kao
znaajne organizacione inovacije.

13

Literatura
1. Mandic, Danimir i dr; (2011): Menadzment u obrazovanju, Pedagoski
fakultet, Bjeljina

14