RAUNOVODSTVO

1. Pojam, predmet i cilj i korisnici raunovodstva :

Raunovodstvo predstavlja podfunkciju funkcije upravljanja, i predstavlja jedini potpun
sistem kvantitativne analize u preduzeu, zauzima centralno mesto u informisanju
menadmenta preduzea.
Informacije i kontrola predstavljaju osnovne zadatke poslovnog raunovodstva.
Raunovodstvo se sastoji od:
1.
2.
3.
4.

KNIGOVODSTVA predstavlja raunsku osnovu

RAUNOV. PLANIRANJE je ukljuiti proces planiranja u preduzeu
RAUNOV. KONTROLE poslovne promene se uredno knjie
RAUNOV. ANALIZA prua informacije o _______ i trendu razvoja preduzea

Raunovodstvo se ralanjava na:

1. FINANSIJSKO RAUNOVODSTVO prua informacije o ostvarenim efektima
poslovanja i to za eksterne korisnike.
2. UPRAVLJAKO RAUNOVODSTVO prua informacije nune za efikasno
uravljanje preduzeem, za potrebe kontrole, planiranja i poslovnog odluivanja.

Krajnji produkt raunovodstva su finansijski izvetaji, i to:

-

Bilans stanja i bilans uspeha. Namenjeni su spoljnim i internim korisnicima.

2. KNJIGOVODSTVO:
Knjigovodstvo predstavlja metodu registrovanja poslovnih promena ili transakcija
preduzea. Ima zadatak da hronoloki belei sve nastale promene. Poinje osnivanjem
preduzea, a zavrava se likvidacijom preduzea.

Obuhvata sledee poslovne promene:

1. Utvrivanje periodinih rezultata
2. Utvrivanje finansijske strukture ili imovinske situacije
3. Obezbeuje pouzdanu osnovu za kontrolu izvrenja planiranih zadataka i analizu
poslovanja
4. Obezbeenje podloge za kontrolu korienja sredstava
3. INVENTAR:
Inventar je detaljan popis sredstava i izvora sredstava. Nastaje kao rezultat popisivanja
svih sredstava i izvora sredstava u odreenom trenutku. Poetni bilans se sastavlja na
osnovu poetnog inventara: Inventar prikazuje sredstva i izvore sredstava pojedinano
po koliini i vrednosno, a bilans prikazuje sredstva i izvore sredstava samo vrednosno i to
zbirno.
Preduzea su duna da popisivanje vre najmanje jednom godinje, na kraju godine
prilikom sastavljanja bilansa stanja i bilans uspeha.

4. BILANS I UTICAJ POSLOVNIH PROMENA NA BILANS:

Imovina preduzea se u bilansu posmatra sa aspekta oblika u kojem se imovina nalazi i
nain na koji je ta imovina finansirana. Imovinu preduzea ine stvari, prava i gotovina , i
ona se u bilansu iskazuju na levoj strani i naziva se AKTIVA.
Na desnoj strani se prikazuju izvori sredstava tj. nain finansiranja imovine i naziva se

PASIVA.

Bilansnu ravnoteu ine izjednaene AKTIVA=PASIVA, i to je nejvanije svojstvo bilansa.

Svi poslovni dogaaji odrazie se kao:

1.
2.
3.
4.

Poveanje Aktive uz istovremeno poveanje Pasive

Smanjenje Aktive uz istoveremeno smanjenje Pasive
Promene u strukturi Aktive
Promene u strukturi Pasive

5. GLAVNA KNJIGA:
Glavnu knjigu ine svi otvoreni rauni u knjigovodstvu. Postoji Glavna knjiga I stepena i
Glavna knjiga II stepena.
GLAVNU KNJIGU I STEPENA sainjavaju sintetiki rauni i knjigovodstveni rauni
uspeha.
GLAVNU KNJIGU II STEPENA sainjavaju analitiki rauni
Evidencija poslovnih promena u Glavnoj knjizi naziva se SISTEMSKOM EVIDENCIJOM i na
osnovu podataka iz glavne knjige mogu se sastaviti Bilans stanja i uspeha.
6. SINTETIKA I ANALITIKA KONTA:
Sloeni rauni nazivaju se SINTETIKI RAUNI.
Sintetiki raun predstavlja sloenu kategoriju koja je sastavljena iz manje sloenih i
prostih rauna (ne mogu se dalje ralanjivati).
Svaka manja sloena kategorija (subsintetiki raun) predstavlja analitiki raun u
odnosu na sloenu kategoriju iz koje je dobijen.
BILANSNI RAUNI MOGU BITI:
1. Prosti; 2. Subsintetiki
3. Sloeni
Sintetiki rauni se jo nazivaju rauni glavne knjige I stepena.
Analitiki rauni su rauni glavne knjige II stepena, i po pravilu evidencija se vri u
pomonim knjigama kao to su:
- Analitika kupaca
- Analitika dobavljaa
- Analitika gotovih proizvoda i roba (ili Robnoknjigovodstvo)
- Analitika materijala
- Analitika osnovnih sredstava

Po prioritetu ne postoji pravilo knjienja, ali u praksi se prvo knjii na analitikim

raunima pa zatim na sintetikim.

7. POTPUNA, NEPOTPUNA I KOREKTIVNA KONTA:

Potpuna konta iskazuju svojim prometom i saldom celinu imovinskog dela i mogu
delovati samostalno.

Nepotpuni knjigovodstveni rauni su rauni koji svojim saldom ne prikazuju celinu

imovinskog dela, a celina se moe sagledati tek u sadejstvu sa korektivnim raunom.

Korektivni raun ima funkciju da svojim saldom koriguje (oduzimanjem ili dodavanjem)
saldo nepotpunog rauna. Tek posmatrani zajedno daju celinu imovinskog dela.
8. DOKUMENTOVANJE EKONOMSKIH PROMENA:
Knjigovodstvena dokumenta su osnova za knjienje koja omoguavaju potpunu, efikasnu
i tanu kontrolu knjienja. Moraju biti sastavljeni u momentu nastanka ekonomske
promene, i moraju sadrati:
Naziv subjekta kojem se izdao dokument
Naziv dokumenta
Datum izdavanja
Sadrinu poslednje promene izraenu u koliini i vrednosno
Potpis ovlaenog lica
Jednu grupu dokumenata ine ona koja dolaze spolja, i drugu ine ona koja nastaju u
samom preduzeu - i ona se dele na ona koja ostaju u preduzeu i ona koja se upuuju
drugim subjektima.
Postoji podela na Originalna i Izvedena dokumenta.
ORIGINALNA dokazuju da je promena nastala, a
IZVEDENA se formiraju u knjigovodstvu na osnovu originalnih.
9. DNEVNIK:
Dnevnik je knjigovodstveni instrument za hronoloku evidenciju poslednjih promena
prema redosledu nastanka.
Sve poslovne promene koje se knjie u dnevnik moraju biti jednake zbiru
prometa u glavnoj knjizi, i time se obezbeuje osnova za kontrolu aritmetike
tanosti.

DNEVNIK SE SASTOJI OD:

Naziva
Meseca za koji se vodi
Broj strane
Redni broj ????
Opis
Datum nastanka promene
Poziv (slui za povezivanje glavne knjige)
Duguje i
Potrauje
Ako je promena proknjiena na jedan raun duguje i jedan raun potrauje re je o
prostom knjigovodstvenom stavu. A ukoliko ima vie rauna duguje i vie rauna
potrauje re je o dvojnom knjigovodstvu.

10. PROBNI BILANS (PROBNI LIST) :

Probni bilans predstavlja izvod prometa svih rauna glavne knjige otvorenih u toku
poslovne godine.

Probni bilans (list) sadri:

Redni broj
Naziv rauna
Bruto bilans i
Saldo bilans

Slui za potrebe kontrole aritmetike tanosti izvrenih knjienja. Jedini nedostatak je to

ne mogu da se provere materijalne tanosti.
11. PROCENJIVANJE POZICIJA RAUNOVODSTVENOG IZVETAJA:
Znai utvrivanje vrednosti pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha na dan bilansiranja.
Prilikom bilansiranja preduzea su dna da se pridravaju sledeih detalja:
1. Naelo stalnosti pravnog lica
2. Naelo doslednosti
3. Naelo opreznosti
4. Naelo uzronosti
5. Naelo pojedinanih procenjivanja imovine i obaveza
6. Naelo identiteta
12. NAELO STALNOSTI PRAVNOG LICA:
Proizilazi iz periodinosti i provremenosti izvetavanja, kao i obaveza procenjivanja po
nabavnoj ceni, osim u sluaju kada prodajna trina cena padne ispod cene kotanja.
13. NAELO DOSLEDNOSTI:
Nalae da se odabrana pravila procenjivanja dosledno primenjuju u duem periodu, a da
se eventualne promene obrazloe u okviru Aneksa.
14. NAELO OPREZNOSTI:
Ima za cilj da zatiti kako preduzee tako i poverioce od nerealnog iskazivanja visokih
periodinih finansijskih rezultata. Primenjuje se pridravanjem sledeih principa:
1. Princip redizacije zabranjuje iskazivanje nerealizovanog dobitka
2. Princip impariteta obavezuje iskazivanje nerealizovanog gubitka
3. Princip najnie vrednosti nalae procenjivanje aktive po najnioj ceni
kotanja i trinoj vrednosti
4. Princip najvie vrednosti nalae da se obaveze balansiraju po najviim
moguim vrednostima
15. NAELO UZRONOSTI:
Za posmatrani period moraju se uzeti svi prihodi i rashodi koji pripadaju tom periodu.
Primenjuje se i kod alociranja trokova na nosioce, to znai da se svi trokovi dodeljuju
nosiocu trokova, koji ih je i prouzrokovao i tako se dolazi do cenje kotanja.

16. NAELO POJEDINANIH PROCENJIVANJA IMOVINE I OBAVEZA:

Dozvoljava grupna procenjivanja
procenjivanje imovine kao celine.

koja

proizilaze

iz

pojedinanih,

ali

zabranjuje

17. NAELO IDENTITETA BILANSA:

Nalae da bilans otvaranja svake poslovne godine , mora biti jednak zakljuenom bilansu
prethodne godine.
18. KONTNI OKVIR PO BILANSNOM PRINCIPU:
Izveden je iz redosleda bilansnih pozicija bilansa stanja i uspeha. Iz redosleda ulaza
jasno se vide aktiva i pasiva delovi bilansa stanja i prihodi i rashodi kao bilans uspeha.
Omoguava laku i jednostavniju izradu godinjih zakljuaka.
Prvih 9 klasa namenjeno je finansijskom knjigovodstvu, a poslednja klasa namenjena je
pogonskom knjigovodstvu, koji daje podatke o koliini i vrednosti uinka preduzea.
18.1. METODA UKUPNIH TROKOVA:
Polazi od pretpostavke da su sva ulaganja u poslovnom procesu u jednom obraunskom
periodu rashodi tog perioda i obuhvataju se na kontima rashoda po vrstama i ulaze u
obraun.
Odreeni rashodi perioda se odnose na uinke koji su realizovani, a odreeni rashodi se
odnose na nerealizovane uinke.
Realizovani uinci se javljaju kao poveanje zaliha gotovih proizvoda i poluproizvoda.
Realizovani uinci se obraunavaju po prodajnim cenama (prihod od prodaje), a
nerealizovani uinci po ceni kotanja.
19. KONTNI OKVIR PO FUNKCIONALNOM PRINCIPU:
Poiva na pretpostavci da je primarni zadatak knjigovodstva da prati i evidentira kruni
tok sredstava u preduzeu. Kontni okvir po funkcionalnom principu konta prati odvijanje
poslovnog procesa, pa je i knjigovodstvo oraganizovano po principu jednog kruga.
Prikazuje se u formi konta ili fomi liste.
19.1. METODA TROKOVA PRODATIH UINAKA:
Polazi od toga da je uspeh preduzea razlika izmeu prihoda od prodatih uinaka i
pripadajuih rashoda. Omoguava ralanjivanje i prihoda i trokova prodatih uinaka , tj.
vertikalno ralanjivanje i horizontalno ralanjivanje poslovnog rezultata po
proizvodima.
20. RASHODI I PRIHODI (POSLOVNI- FINANSIJSKI- VANREDNI):
RASHODI predstavljaju sve neproizvodne trokove nastale za odreeni obraunski
period, i predstavljaju rashode tog perioda.
Dele se na: Redovne i Vanredne. Redovni su poslovni i finansijski.
POSLOVNI RASHODI - to su svi trokovi nastali u obraunskom periodu u formi
trokova po vrstama.
FINANSIJSKI RASHODI - su rashodi po osnovu kamata, negativnih kursnih razlika i
odobrenih kasa .....
VANREDNI RASHODI su rashodi nastali usled vanrednih prilika (vremenske
nepogode) .
To su: manjkovi, tete, otpisi, penali, itd. A ndoknadjuju se iz prihoda perioda u kome su
nastali.

20.1. PRIHODI:
Prihodom se smatra prihod nastao u duniko-poverilakom odnosu, obraunat u
knjigovodstvenoj ispravi nezavisno od vremena naplate.
Prihode ine:
1. Poslovni prihodi su rezultat ostvarene poslove aktivnosti i obuhvataju prihode
od prodaje robe, od prodaje proizvoda i usluga, prihod od aktiviranja uinka od
premija, subvencija, kompenzacija i sl.
2. Finansijski prihodi su prihodi od kamata, prihod od kursnih razlika, prihod od
dividende i sl.
3. Vanredni prihodi su dobici po osnovu prodaje i rasprodaje/rashoda osnovnih
sredstava, dobici po osnovu prodaje dugoronih hartija od vrednosti, vikovi,
dobici od prodaje materijala, prodaja i rasprodaja nematerijalnih ulaganja.
PRIHODI I RASHODI su pojmovi koji se odnose na sopstveni kapital ili istu imovinu
preduzea. Prihodi predstavljaju poveanje neto imovine, dok Rashodi predstavljaju
smanjenje neto imovine.
Prihodi i rashodi se obuhvataju u bilansu uspeha i predstavlja potkonto SOPSTVENOG
KAPITALA.
Sve poslovne promene koje dovode do pojave rashoda i prihoda zovu se
NEEKVIVALENTNE PROMENE. Dok promene koje se odnose iskljuivo na Aktivu i/ili
Pasivu nazivaju se EKVIVALENTNE PROMENE.
21. FINANSIJSKI REZULTAT (DOBITAK I GUBITAK):
Finansijski rezultat je razlika izmeu prihoda i rashoda koji su obraunske kategorije
sopstvenok kapitala.
Prihodima se oznaava prirast neto imovine (sopstveni kapital) , a rashodima se
oznaava potronja neto imovine.
Kada je prihod vei od rashoda tada je ostvaren dobitak i kada je rashod vei od prihoda
tada je ostvaren gubitak.
Prihod se ne moe izjednaiti sa primanjem novca, a rashod se ne moe izjednaavati sa
izdavanjem novca iz preduzea.
22. PREDZAKLJUNA KNJIENJA:
Vre se na kraju poslovne godine, pred zakljuivanje poslovnih knjiga. Predzakljunim
knjienjima prethodi popisivanje celokupne imovine preduzea, usklaivanje stanja sa
dunicima i poverenicima, usklaivanje glavne knjige I stepena sa glavnom knjigom II
stepena, otkrivanje eventualnih greaka, u kontiranju, izrada probnih bilansa itd..
Mogu se svrstati u 4 grupe:
1. Predzakljuna knjienja u vezi sa inventarisanjem
2. izdvajanje i otpis sumnjivih i spornih potraivanja
3. podvajanje aktivinih i pasivnih rauna glavne knjige I stepena
4. Predzakljuna knjienja vremenskog razgranienja

23. PREDZAKLJUNA KNJIENJA U VEZI SA INVENTARISANJEM:

Ima za cilj da utvrdi stvarno stanje imovine i obaveza, i ukazivanje na eventualno
odstupanje izmeu stvarnog i knjigovodstvenog stanja.
24. IZDVAJANJE I OTPIS SUMNJIVIH I SPORNIH POTRAIVANJA:
Preduzea koja se javljaju kao poverioci podnose tubu sudu za prinudnu naplatu i
ovakav kupac se evidentira na poseban sintetiki raun sporna potraivanja.
Pre sastavljanja bilansa potrebno je izvriti analizu naplativosti sumnjivih i spornih
potraivanja.
25. PREZAKLJUNA KNJIENJA PODVAJANJA AKTIVE I PASIVE:
Raun kupci je aktivan raun, jer prikazuje imovinu preduzea u obliku potraivanja od
kupaca, a raun dobavlja je pasivan jer pokazuje izvor finansiranja imovine.
Na sintetikom raunu kupca i sintetikom raunu dobavljaa dolazi do kompenzacije
salda.
26. PREZAKLJUNA KNJIENJA VREMENSKA RAZGRANIENJA:
Jeste utvrivanje uporedivog periodinog rezultata. U odreenom obraunskom periodu
nastaju odreeni prihodi i rashodi koji nisu evidentirani usled nedostatka odgovarajuih
dokumenata, kao i odreeni trokovi koji su unapred naplaeni, za obraunski period na
koji se odnose.
26.1. EMU SLUE VREMENSKA RAZGRANIENJA:
Imaju zadatak da razdvoje izdatke od trokova i primitke od prihoda. Doprinose pravinoj
raspodeli prihoda i rashoda po obraunskim periodima, a time i pravinije utvrivanje
periodinih rezultata.
Javlja se potreba za polugodinjim, kvartalnim, tromesenim ili mesenim
izraunavanjem finansijskih rezultata pa time i korienje vremenskih razgranienja.
27. UTVRIVANJE FINANSIJSKIH REZULTATA PO METODI UKUPNIH TROKOVA:
Javlja se posle bilansiranja po metodi prodatih uinaka. Sva ulaganja u proizvodni proces
u toku obraunskog perioda predstavljaju rashode tog perioda i kontiraju se na
rashodima po vrstama i ulaze u obraun rezultata.
Realizovani uinci javljaju se kao prihodi perioda, a nerealizovani uinci se javljaju kao
poveanje zaliha gotovih proizvoda i poluproizvoda.
Realizovani uinci se obraunavaju po prodajnim cenama, i to je prihod od prodaje. A
nerealizovani uinci se obraunavaju po ceni kotanja.
Finansijsko knjigovodstvo sadri sve raune bilansa stanja (0,1,2,3,4 i 7) i bilansa uspeha
(5,6,7), a pogonsko knjigovodstvo dostavlja finansijskom knjigovodstvu podatke o
krajnjim zalihama gotovih proizvoda i nedovrenih proizvoda.
28. TA SU PRIHODI A TA RASHODI PO METODI UKUPNIH TROKOVA:

Prihodi

imaju za posledicu poveanje aktive ili obaveza, a samim tim i poveanje

sopstvenog kapitala.

Rashodi imaju za posledicu smanjenje aktive ili poveanje obaveza i ujedno smanjenje
sopstvenog kapitala.

29. BILANS KAO OSNOVNI FINANSIJSKI IZVETAJ:

Bilans iskazuje rezultat sa dva spekta AKTIVA=PASIVA koje dovodi u ravnoteu. Prikazuje
kategorije i vrednosti imovine, koja moe biti: tekua, stalna i neopipljiva imovina koja se
moe finansirati iz sopstvenih i tuih izvora.
Pri sastavljanju bilansa mora se pridravati odreenih principa i pravila, jer bilans je
najvaniji informacioni izvor i ima za cilj da prikae stanje sredstava kapitala na odreeni
dan.
Bilans se moe sastaviti po principu opadajue likvidnosti (najlikvidnija imovina prvo, a
najskorija na poslednje mesto).
Bilans treba sastavljati po principu rastue likvidnosti i po principu rastue ronosti u
pasivi (koje dospevaju najpre na naplatu, a sopstveni kapital zadnji).
Prema principu rastue likvidnosti u aktivi i opadajue ronosti u pasivi vri se da bi se
uvideo odnos izmeu stalnog kapitala i dugorono vezane aktive.
30. BILANS USPEHA KAO FINANSIJSKI IZVETAJ:
Bilans uspeha predstavlja osamostaljeni i razvijeni potkonto sopstvenog kapitala na kome
su obuhvaeni svi prihodi i rashodi obraunskog perioda, na nain da se jasno uoavaju
vrste, visina i izvori ostvarenog rezultata.
Rashodi nastaju potronjom aktive i poveanjem obaveza, a svi prihodi prouzrokuju
poveanje aktive ili smanjenje obaveza.
31. PODELA KONTA PO SADRINI:
Konta stanja
Konta uspeha
Meovita konta
Organizaciono-tehnika konta
32. OBJASNI TA JE KONTNI OKVIR:
Kontni okvir je instrument organizacije i reda u knjigovodstvu, zasnovan na odreenim
principima.

Odreuje:
-

sadrinu i strukturu knjigovodstva

odnos finansijskog i analitikog knjigovodstva
postupke kontiranja i knjienja

Ima najvie 10 kontnih klasa, 100 kontnih grupa, 1000 vrsta konta i 10.000 konta.
Regulie pitanja rasporeda klasa koji odreuje opti izgled kontnog okvira, a time i
organizaciju knjigovodstva.
33. SOPSTVENI KAPITAL:
Je kapital preduzea koji mu je potreban za vrenje delatnosti. Moe biti izraen u novcu,
osnovnim sredstvima, obrtnim sredstvima, itd. Preduzee moe da iz sopstvenog kapitala
ulae sredstva u izgradnju, kupovinu haritja od vrednosti, za dobijanje kredita.

34.UTVRIVANJE FINANSIJSKIH REZULTATA PO METODI PRODAJNIH UINAKA:

Je odraz utvrivanja _____________ rezultata kroz ukupne prihode odreenog perioda i
trokova koji se odnose na realizovane uinke.
Sueljavaju se samo prihod od prodajnih proizvoda i rashod koji se odnosi na te prodate
proizvode.
Cena kotanja prodajnih uinaka je osnov za utvrivanje rashoda. Cenu kotanja
prodajnih uinaka ine:
- trokovi proizvodnje prodajnih uinaka
- trokovi uprave i
- trokovi prodaje.