MESTO, ZNACAJ I DEFINISANJE OSIGURANJA

Sa pojavom robo-novcanih odnosa i klasnog drustva otpocinje se sa

obavljanjem delatnosti osiguranja, koje je u svom drugom razvojnom putu imalo
mnoge promene, ali je u sustini ostalo ista osnovna funkcija osiguranja, zastite
imovine i lica. Osnovne funkcije osiguranja su univerzalne i kao takve od
izuzetnog znacaja za svako drustvo, bez obzira na drustveno - politicki
sistem. Jedna od osnovnih karakteristika savremenog osiguranja je stalno sirenje
obuhvata rizika. Rizici i stete zbog kojih se osiguranici tradicionalno osiguravaju,
stalno se povecavaju, sto dovodi do prosirivanja osiguranja, kako u pogledu
nastajanja novih vrsta osiguranja , tako i prosirivanja postojecih vrsta osiguranja.
U Srbiji je osiguranje u okviru svog razvoja imalo velike promene koje su se
kretale od predratnog kapitalistickog i nedovoljno razvijenog, posleratnog
administrativno-centralistickog samoupravnog sistema do sadasnje trzisnog
koncepta osiguranja. Donosenjem Zakona o osiguranju iz 2004 stvorene su realne
osnove za vrsenje promena u sistemu osiguranja u funkciji uspostavljanja
celovitih trzisnih odnosa.
Osiguranje je pravno-ekonomska kategorija jer je svrha osiguranja da
objedinjavanjem sredstva osiguranja u okviru odgovarajuceg oblika organizovanja,
obezbedi naknadu stete ili isplati ugovorenu svotu u slucaju nastupanja osigurang
slucaja, sto u krajnjem slucaju ima za cilj obnovu unistenih ekonomskih dobara ili
obezbedjivanje isplate odredjene svote u slucaju nastupanja osiguranog slucaja kada
je u pitanju osiguranje lica. Sa druge strane, osiguranje je i pravni institut. Da bi se
realizovale ekonomske funkcije osiguranja, neophodno je zakljuciti ugovor o
osiguranju u kojem se ugovarac osiguranja obavezuje da, plati odredjeni iznos
osigurivacu a osiguravac se obavezuje da, ako se desi dogadjaj koji predstavlja
osigurani slucaj, ispleti osiguraniku ili nekom trecem licu naknadu, odnosno
ugovorenu svotu ili ucini nesto drugo, a sto pro izilazi iz Zakona o
obligacionim odnosima.
Da bi se obavljala delatnost osiguranja potrebno je da postoje
odgovarajuci
pravn i oblici organizovanja drustva za osiguranje. Oblici
organizovanja drustava za osiguranje su razliciti izmedju pojedinih sistema
osiguranja u svetu ali su razliciti i kada se upored i sadasnji pravni polozaj tih
drustava u Srbiji sa pravnim polozajem organizacija koje su u ranijim periodima
osiguranja postojali. U teoriji
se uocava razlika da treba razlikovati pojam
osiguranja od pojma ugovora o osiguranju, s obzirom da je pevi znatno siri od
drugog. Konstatuje se da se ne moze pomocu pojma ugovora o osiguranju
dati pojam celokupne delatnosti. Delatnost osiguranja imovine i lica jesu
poslovi osiguranja, poslovi saosiguranja i poslovi reosiguranja. Pravo osiguranja
cine sve pravne norme koje se odnose na osiguranje. Ove norme mogu biti one koje
regulisu pravni polozaj drustva za osiguranje, ukljucujuci i nadzori kontrolu, i one
norme koje regulisu obligaciono-pravne odnose koji se osiguranjem zasnivaju.

OSNOVNE FUNKCIJE I VRSTE OSIGURANJA

OSNOVNE FUNKCIJE OSIGURANJA
Osnovna funkcija , zbog koje je i nastao institute osiguranja je zastita
pojedinca, njegove licnosti i imovine. Sa razvojem osiguranja razvile su se i druge
njegove funkcije koje su od znacaja, kako za same osiguranike tako i za treca lica i za
drustvo u celini. U teoriji postoji saglasnost da savremeno osiguranje ima sledece
funkcije: zastitunu u smislu pruzanja zastite imovine i lica, akumulacionu
funkciju, socijalnu funkciju-funkciju poboljsanja uslova za zivoti medjunarodnu
funkciju. Pored navedenih funkcija u teoriji se istice i funkcija osiguranja kao
instumenata ekonomsle politike. Funkcije zastite imovine i lica.
Neposredna zastita imovine i lica
Neposredno cuvanje imovine i lica ostvaruje se pre svega
preventivnom i
represivnom funkcijom osiguranja, kao i putem bonifikacije.
Preventivne mere predstavljaju najznacajniji vid neposredne zastite imovine i lica.
Interes, kako pojedinaca tako i drustva u celini je da se vec nastala steta u kratkom
roku nadoknadi odnosno da se njene stetne posledice sto vise imanjuje, ali prvenstveni
je interes da se organizuje takav sistem zastite koji ce omoguciti da stete ili ne nastanu
ili da nastanu u sto manjem obimu. Osiguranici placaju premiju u skladu sa
zakonskim aktima , izdvajaju i deo za organizaciju i sprovodjenje preventivnih mera.
Medju poslove osiguranja imovine i lica, u Zakonu o osiguranju ubrajaju se i poslovi
preduzimanja mera za sprecavanje i suzbijanje rizika koji ugrozavaju
osiguranu imovinu i lica. Sistem bonifikacije podrazumeva umanjivanje visine
premija osiguranicima koji su se u odredjenom periodu na savestan nacin odnosili
prema imovini koja je predmet osiguranja. Represivne mere ili sistem sankcija koja su
utvrdjene u pravu osiguranja doprinose takodje neposrednoj zastiti imovine i lica. Za
razliku od bonifikacionih mera koje stimulisu savesne osiguranike, represivnim
merama se sankcionisu nesavesni osiguranici. Osiguraniku koji je namerno ili
prevarom izazvao osigurani slucaj, drustvo za osiguranje nije duzno da
isplati naknadu. Osiguranik je takodje duzan da preuzme propisane , ugovorne i sve
ostale mere potrebne da se spreci nastupanje osiguranog slucaja a ako osigurani slucaj
nastupi, duzan je preduzeti sve sto je u njegovoj moci da se ogranicene njegove stetne
posledice. Drustva za osiguranje propisuju u svojim aktima obavezu povecanja
premije za osiguranike koje su se nesavesno odnosili prema osiguranoj imovini u
narednom ugovornom periodu. Drustva za osiguranje nemaju pravo da predvidjaju u
odredbama ugovora ili uslova osiguranja kao sankciju gubitak prava na naknadu stete
ili svotu osiguranja, ako osiguranik posle nastupanja osiguranog slucaja ne izvrsi neku
od propisanihili ugovornih obaveza
Posredan nacin zastite imovine i lica
Posredan nacin zastite imovine i lica ostavruje se na taj nacin, sto kada
nastupi osigurani slucaj, odnosno kada nastupi steta, drustvo za osiguranje u
predvidjenom roku isplacuje naknadu ili ugovorenu svotu osiguraniku i na taj
nacin ga obestecuje. Uplatom premije, pored sticanja prava na naknadu stete ili isplati
ugovorenu svotu kada nastupi osigurani slucaj, osiguranik se obezbedjuje na

siguran nacin od rizika stete. I ako sigurnost nije iskljucivo pravni pojam, medju
najznacajnije funkcije osiguranja spada sticanje sigurnosti osiguranika u pogledu
zastite njegovog integriteta. Pored zastite pojedinaca i drustva, savremeno osiguranje
ima i funkciju zastite trecih lica. Zastita trecih lica je pojava novijeg
vremena, jer se tek u savremenim uslovima pocinju organizovano stiti treca
lica. Po pravilu, zastita trecih lica se utvrdjuje uvodjenjem obaveznih osiguranja
na osnovu zakona. Savremeno osiguranje sa svojim razvojem u sve vecoj meri stiti
treca lica, koja su bez svoje krivice pretrpela stetu na svojoj licnosti.
Akumulaciona funkcija osiguranja
Akumulaciona funkcija predstavlja vaznu funkciju osiguranja, sto potvrdjuje i
cinjenica da se toj funkciji poklanja velika paznja i u drzavama sa razvijenom
trzisnom privredom kao i u drzavama koje su u tranziciji. Savremena tehnicka
organizacija osiguranja a posebno racun verovatnoce i zakon velikih brojeva,
na naucnoj osnovi, utvrdjuje verovatan broj nastanka stete i na toj osnovi visinu
premija, odnosno velicinu osiguravajuceg fonda.Akumulaciona funkcija koja pro
izilazi iz sustine osiguranja je opravdana i logicna.
Socijalna funkcija
Socijalna
funkcija ili
funkcija
podizanja
zivotnog
standarda
stanovnistva pro izilazi iz prethodne dve funkcije osiguranja, funkcije zastite
imovine i lica i akumulatorke funkcije. U slucaju kada nastupi steta,
osiguraniku se vrsi naknada na osnovu ugovora o osiguranju, odnosno na
osnovu uplacene premije. Kada nastupi steta za lice koje nije osigurano steta se ne
nakonadjuje. Pored neposrednog ocuvanja zivotnog
standarda
osiguranika,
osiguranje
svoju
socijalnu
funkciju
ostvaruje i
posredno. Osiguranje
ostvarujuci svoju socijalnu funkciju vrsi neposrednu zastite imovine i lica.
Sistemom bonifikacija i represivnim merama stimulisu se i ili sankcionisu savesni
odnosno nesavesni osiguranici sto doprinosi ocuvanje imovine i lica i ostvaruje
socijalne funkcije osiguranja.
Medjunarodna funkcija osiguranja
Tehnicka organizacija osiguranja a samim timi sistem osiguranja je efikasnije
organizovan ukoliko postoji povoljna disperzija rizika. Da bi se ispunila osnovna
nacela osiguranja a posebno potreba za sto povoljnijom disperzijom, potrebno je da se
osiguranje odredjenih rizika plasira i u inostranstvu. Poseban medjunarodni znacaj
ima
reosiguranje. Prenosenje rizika iz jedne zemlje
u drugu, bilo
neposrednim osiguranjem ili reosiguranjem, predstavlja savremenu karakteristiku
osiguranja. Kod nas je Zakonom odredjeno da se imovina i lica u Srbiji
mogu osiguravati, odnosno saosigurati samo kod domacih organizacija za
osiguranje. Medjutim domaca i fizicka lica mogu kod inostranog osiguravaca
osigurati imovinu i lica od rizika od kojih se u Republici Srbiji ne vrsi osiguranje, kao
i imovinu koja je predmet ekonomskih odnosa sa inostranstvom.

VRSTE OSIGURANJA
Veliki broj oblika u kojima se osiguranje javlja nametnuo je potrebo za
klasifikacijama i sistematizacijama osiguranja. Prema predmetu osiguranja vrsi
se podela koja je najcesca u praksi, na: osiguranje imovine, osiguranje lica,
osiguranje od odgovornosti. U zavisnosti od toga, da li je osiguranje ili ne
razlikujemo:
1. Dobrovoljna osiguranja koja su dominantna, s obzirom da je osiguranje, pre
svega, ekonomska kategorija, odnosno delatnost koja se odvija u trzisnim
delovima
2. Obavezna osiguranja. Da bi se sistem zastite imovine ilicau jednoj drzavi optimalno
funkcionisao, drzavni organi propisuju obavezu da se pojedine vrste osiguranja
moraju zakljuciti.
U nasem pravnom sistemu obavezna su cetiri vida osiguranja:
1. Obavezno osiguranje putnika u javnom saobracaju od posledice nesrecnog slucaja
2. Osiguranje vlasnika motornihi prikljucnih vozila od odgovornosti za stete
pricinjenim trecim licima
3. Osiguranje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za stete pricinjenim trecim
licima
4. Osiguranje depozita gradjana kod banaka i drugih finansijskih organizacija.
Pojedine klasifikacije su nastale kao rezultata poslovne prakse drustva za
osiguranje. Podela se moze izvrsiti na: osiguranje civila, osiguranje industrije,
osiguranje useva i plodova, osiguranje transporta, kredita, motornih vozila,
osiguranje od opste odgovornosti iz delatnosti, osiguranje lica od posledica
nesretnog slucaja. Postoji i podela prema nacinu organizovanja osiguranja, na
premijski sistem i sistem uzajamnog osiguranja. Opste prihvaceno je da se u
odnosu na nacin preuzimanja i nosenja rizika osiguranja, odnosno prema nacinu
izravnanja rizika vrsi podela na osiguranje, saosiguranje i reosiguranje. U
zavisnosti od toga da li je ugovarac pojedinac ili kolektiv na pojedinacno osiguranje
i kolektivno. Takodje postoji i podela prema prirodi rizika na kopneno, pomorsko i
vazdusno osiguranje.
Zakon o osiguranju Republike Srbije deli poslove osiguranja na dve velike
grupe i to na poslove zivotnih osiguranja i poslove nezivotnih osiguranja. Podela
osiguranja prema odredbama Zakona: osiguranje zivota, rentno osiguranje, dopunsko
osiguranje uz osiguranje zivota, dobrovoljno penzijsko osiguranje i druge vrste
zivotnog osiguranja.
Vrste nezivotnog osiguranja su:
1. Osiguranje od posledice nezgode ukljucujuci i osiguranje od povrede na
radu i profesionalnih oboljenja, koje pokriva:

a. isplatu ugovorenih osiguranih suma, dela osiguranih suma, odnosno naknadu

ugovorenih troskova.
b. isplatu zbog posledica povrede ili ostecenja zdravlja ili zbog smrti putnika
2. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje pokriva:
a. jednokratnu novcnau nagradu zbog nesposobnosti za rad
b. naknadu ugovorenih troskova lecenja
c. kombinaciju isplata u skladu sa odredbama podtacaka a i b ove tacke
d. poseban oblik dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja predstavlja putnicko
zdravstveno os.
3. Os motornih vozila, koje pokriva stete na motornim vozilima na sopstveni pogon,
osim simskih vozila i na vozilima bez sopstvenog pogona odnosno gubitak tih
vozila.
4. Os sinskih vozila, koje pokriva stete na simskim vozilima odnosno gubitak tih
vozila
5. Os vazduhoplova koje pokriva stete na vazduhoplovima , odnosno gubitakistih
6. Os plovnih objekata koje pokriva stete i gubitak na istim
7. Os robe u prevozu, koje pokriva stete i gubitak robe bez obzira na vrstu prevoza
8. Os imovine od pozara i drugih opasnosti, koje pokriva stete na imovini
nastale usled pozara, eksplozije, oluja i drugih prirodnih nepogoda , atomske
energije osim steta koje pokrivaju os iz tacke 3-7
9. Ostala os imovine . koje pokrivaju stete na imovini nastale zbog loma na masini,
provalne kradje, loma stakla, grada, mraza osim stete koje pokrivaju os iz tacke
3-7
10. Os od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila, koje pokriva sve vrste
odgovornosti ukljucujuci odgovornost prilikom transporta.
11. Os od odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplova koje pokriva sve vrsta
odgovornosti ukljucujuci i onu prilikom transporta
12. Os od odgovornosti zbog upotrebe plovnih objekata koje pokriva sve vrste
odgovornosti kao i onu prilikom transporta
13Os od odgovornosti za stetu koje pokriva ostale vrste odgovornosti, osim
odgovornosti iz tacke 10-12
14. Osiguranje kredita koje pokriva:

a. rizik od neplacanja, odnosno kasnjenja u placanju zbog nesolventnosti ili drugih

dogadjaja
b. izvozne kredite i ostale rizike povezane sa rizikom, trgovinomi ulaganjima na
domacemi stranom trzistu
c. kredite koji se isplacuju u ratama
d. hipotekarne i lombardne kredite
e. poljoprivredne kredite
f. ostale kredite i zajmove
15. Osiguranje jemstva , koje garantuje neposredno ili posredno ispunjenje obaveza
duznika
16. Os finansijskih gubitaka, koje pokriva finansijske gubitaka zbog: gubitka
zaposlenja, nedovoljnih prihoda, loseg
vremena, izgubljene
dobiti,
neplaniranih troskova poslovanja, neplaniranih opstih troskova, gubitaka
trzisne vrednosti, gubitka zakupnine, neposrlovnihi finansijskih poslovnih
gubitaka.
17. Os troskova pravne zastite , koje pokriva sudske troskove , troskove advokata i
druge troskove
18. Os pomoci na putevima, koje pokriva pomoc licima koja na idju na probleme na
putovanju odnosno u drugim slucajevima odsutnosti iz prebivalista ili boravista.
19. Druge vrste nezivotnih os

IZVORI PRAVA OS
Osnovna podela izvora prava osiguranja se vrsi na izvore
statusnog karaktera i izvore prava obligaciono-pravnog karaktera

prava

IZVORI PRAVA OS STATUSNOG KARAKTERA

Najvazniji izvor prava je Zakon o osiguranju. Donosenjem ovog Zakona o os
treba posmatrati u kontestu ispunjenja obaveze da srpski sistem os bude kompatibilan
sa direktivama i preporukama Evropske unije, da se u njemu primene iskustva zemalja
gde trzisno os uspesno deluje, a posebno se Zakonom predvide ona finansijska
sredstva koja su uslov bez kojeg se ne moze otpoceti posao osiguranja , s tim da se ne
obeshrabri inicijativa za osnivanje novih organizacija za os, niti da se podstaknu
inicijative za osnivanje patuljastih organizacija bez perspektive, latentno opasnih
pougovarace os, osiguranike i privredu u opste. Zakonom o os se regulisu pitanja
osnivanja, poslovanja, upravljanja i prestanka drustava za os i drugih aktera i
delatnosti os . U zakonskim odredbama se definise pravni polozaj drustava za
os, drustava za posredovanje, za zastupanje i agencija za pruzanje drugih usluga u
osiguranju kao i kontrola i nadzor koji se sprovode u delatnosti os. Izvor prava os su i

drugi zakoni koji se primenjuju na sve privrdne subjekte. Sve sto nije na poseban
nacin regulisano u zakonu o os koji je lex specialis, a tice se pravnog
polozaja drustava za os, regulisano je zakonom o privrednim drustvima, koje
regulise prevni polozaj svih privrednih subjekata. Medju drugim znacajnim
zakonima kao izvorima prava jos neki najvazniji su: Zakon o trzistu hartija od
vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Zakom o registraciji privrednih
subjekata, Zakon o stecaju i likvidaciji banaka i drustava za os, Zakon o stecajnom
postupku itd.
U okviru drustava za os donose se akta koja predstavljaju izvor prava
statusnog karaktera. Prvi inicijani akt za osnivanje je ugovor o osnivanju a
nakon toga kao obavezan akt donosi se statut.
IZVORI OBLIGACIONO-PRAVNOG KARAKTERA
Najvazniji izvor je Zakon o obligacionim odnosima. Ovaj zakon sadrzi
detaljne odredbe o ugovoru o os, tako da se istim definisu odredbe za imovinska
os i os lica, zakljucivanju ugovora o os, obaveze osiguranika, odnosno ugovaraca os,
obaveze osiguraca, trajanje os kao i posebo os imovine i os lica. Pored zakona o
obligacionim odnosima izvori prava os su: opsti i posebni uslovi os, ugovor o
os, uzanse, obicaji. sudska praksa, kodeks o ponasanju u poslovima osiguranja,
pravna nauka.
Opsti i posebni uslovi os imaju veliki znacaj u praksi i oni su posle zakona
najvazniji izvor prava os. Opsti uslovi imaju opstiji karakter u odnosu na posebne
uslove i njima se na uopsteni nacin regulisu sarzaji buducih ugovora o os, a donose se
po pravilu za jednu granu osiguranja. Pozicija osiguravaca kao ugovorne strane je
jaca u odnosu na ugovaraca os upravo zbog cinjenice da je sacinjavanje opstihi
posebnih uslova u nadleznosti osiguravaca i da ugovarac ne moze na njih uticati u
postupku donosenja i nejcesce se ovi uslovi primenjuju kao takvi prilikom
zakljucenja pojedinih ugovora. Prilikom primene uslova osiguranja prednost imaju
posebni uslovi nad opstim uslovima.
Medju izvore prava u os spadaju i obicaji uzanse kao i sudska
praksa a po nekim misljenjima i pravna nauka. Znacaj obicaja kao izvor prava
zadrzan je u transportnom i to pre svega u pomorskom s. Opste uzanse za promet
robe su izgubile znacaj kao i ostale uzanse sto je slucaj kada postoji zakonska
regulativa i razvijeni opsti uslovi poslovanja.

RIZIK
Samo ako postoji odredjeni rizik, odnosno odredjena opasnost koja preti,
nastaje potreba za zastitom koja se realizuje njegovim pokricem putem os. Dakle , da
bi rizik mogao da bude predmet os neophodno je: da ostvarenje rizika bude
moguce, da postoji ne izvesnst u pogledu mogucnsti njegovog nastupanja i da na
nastupanje rizika ne utice volja osiguranika ili nekog treceg lica za
interesovanog za njegovo nastupanje. Pored ovih elemenata definicije rizika
podrazumevaju da je rizik buduci dogadjaj i da je nastupanje rizika
ekonomski stetno odnosno da izaziva ekonosmke stetne posledice. Po pravilu u
svim zakonodavstvima smatra se da je ugovor o os nistav ukoliko se vec

desio dogadjaj koji se smatra osiguranim slicajem u momentu njegovorg

zakljucenja ili je u tom momentu prestala mogucnost da se on dogodi. Ne izvesnost
moze da postoji u pogledu nastupanja samog dogadjaja ili u pogledu vremena ili
nastupanja ili visine stete. Neophodno je da se pravi razlika izmedju rizika
i osiguranog slucaja. Rizik predstavlja apstraktnu opasnost koja preti imovini ili
licu cija realizacija bi mogla da prozivede odredjen posledice. Osigurani slucaj
predstavlja nastupanja dogadjaja odnosno ostvarenje rizika. Pri definisanju prava i
obaveze ugovornih strana, u Zakonu o obligacionim odnosima utvrdjena je obaveza
osiguranika , odnosno ugovaraca da prijavi osiguracu sve okolnoti koje su od znacaja
za ocenu rizika, a koje sum u poznate ili mu nisu mgle ostati nepoznate. Takodje je
utvrdjeno da je osiguranik, odnosno ugovarac os duzan da obavesti osiguravaca o
svakoj promeni okolnosti koja moze biti od znacaja za ocenu rizika, pri cemu se
osiguravacu data odredjena prava, kao sto su prava da predlozi novu stopu premije,
odnosno da raskine ugovor ako je povecanje rizika toliko da osiguravac ne bi
zakljucio ugovor da je takvo stanje postojalo u cas njegovog zakljucenja. Za
savremeno os u razvijenim trzisnim orijentisanim drzavama karakteristicno je
uvodjenje tzv risik management. I pored toga sto postoje razlicita shvatanja
sta je risk management , moguce je konstatovati da predstavlja upravljanje
rizicima u cilju iznalazenja i sprovodjenja odgovarajucih mera radi preventivnog
delovanja na rizik. Prema shvatanju u teoriji process risik management
sadrzi sledece etape: indetifikaciju rizika, analizu rizika, procenu rizika,
delovanje na rizik putem izbegavanja, prevencije, redukcije, samopridrzaja i
prenosenje rizika. U praksi se pod upravljanjem rizikom podrazumeva pre svega
indetifikacija, procene i kontrola rizika. i ako postoji potreba za upravljanjem sa
prakticno svim rizicima ipak je u prvom planu upravljanje rizicima pozara i loma
masina, kao osnovnih imovinskih os u praksi.

PREMIJA OSIGURANJA
Pod premijom osiguranja podrazumeva se iznos koji je ugovarac os duzan
da plati nakon zakljucenog ugovora o os, odnosno nakon sto je potpisao polisu os,
tako da premija predstvlja cenu osiguranja.
U Zakonu o obligacionim odnosima utvrdjuje se duznost placanja i primanja
premije, vreme i mesto placanje premije kao i posledice ne isplate premije. U Zakonu
o os utvrdjena je struktura premije os.
Premija os se satoji iz funkcionalne premije i rezijskog dodatka.
Funkcionalna premija sastoji iz tehnicke premije a moze da sadrzi i doprins za
preventive ako je uracunat u premiju os. Tehnicka premija , kao osnovni deo
premije, sluzi za formiranje fondova za placanje steta, ugovorenih suma osi druge
namene u skladu sa uslovima os. Drustvo za os je duzno da na kraju obracunskog
perioda utvrdi tehnicke rezerve za pokrice svojih obaveza nastalih obavljanjem
poslova os. Pri tome je drustvo za os koje obavlja poslove jedne ili vise vrste zivotnih
os duzno da tehnicke rezerve utvrdi za prenosne premije, rezervisane stete,
ucesce u dobiti i matematicku rezervu. Prenosne premije obrazuju se
izdavanjem iz ukupne premije os na kraju tekuceg obraacunskg perioda, odvojenu
za svaku vrstu os, srazmerno vremenu trajanja os. Rezervisane stete se obraazuju u
visini procenjenog iznosa obaveza za nastale prijavljene, a neresene stete i
za nastale neprijavljenje stete u tekucem periodu s tim da se za stete koje

se pojavljuju u obliku rente rezervisane stete utvrdjuju u kapitalizovanom

iznosu svih buducih obaveza. Shodno novom Zakonu o os, rezerve za
ucesce u dobit obrazuju se u visini iznosa na koji osiguranici umaju pravo po
osnovu ucesca u dobiti iz ugovora o os zivota, ako su osiguranici prihvatili da
ucestvuju u riziku deponovanja i ulaganja sredstava tehnickih rezervi.
Matematicka rezerva je tehnicka rezerva drustva za os namenjena izmirivanju buducih
obaveza po osnovu zivotnog os, koja se izracunava posebno za svaki ugovor o os
zivota, tako sto se vrednost obaveza iskazuje u vreme izracunavanja matematicke
rezerve. Rezerve za izravnavanje rizika obarzuju se na teret rashoda drustva za os,
posebno za svaku vrstu nezivotnih os i koriste se vremensko izravnavanje toka stete u
pojedinim vrstama os. . Opste prihvaceno je da premija os predstavlja cenu koju
ugovarac os treba da plati osiguravacu nakon zakljucenog ugovora o os u zamenu
za obecanu prestaciju kako bi im neki drugi predmeti bili osigurani

BONUS - MALUS
Bonus je popust koji moze da ostvari osiguranik zbog nepostojanja stete
uopste ili zbog nepostojanja stete u dodredjenom iznosu. Pravo na bonus ili
bonifikaciju je pravo na snizenu premiju u narednom periodu trajanja os, najcesce
za narednih godinu dana, koliko je najcesce vremenska vaznost polisa os. Koliki je
bonus i kako se stice tj pod kojim uslovima, regulise se posebnim uslovima os koji su
razliciti za pojedine grane ali i vrste os. Bonus
se obracunava najcesce u
odredjenom postotku od obracunate premije i odobrava se unapred za narednu
godinu os. Za razliku od bonusa, postoji i pravo osiguraca da za naredni period
trajanja os ugovaracu os obracuna uvecanu premiju os u vidu posebnog doplatkamalusa, i ovaj vid obracunavanja uvecanja premije regulise se posebnim uslovima os
i razlikuje se u zavisnosti o kojoj grani tj vrsti os radi. Postojanje bonusa i
malusa je potpuno opravdano, s obzirom da predstavlja ozbiljnu motivaciju za
ugovaraca os da cuva sopstvenu imovinu, preduzima mere da ne dodje do osiguranog
slucaja, jer ce na taj nacin steci pravo da za istu sumu osiguanja plati manju premiju.

FRANSIZA
Pod fransizom se podrazumeva ugovoreni iznos ucesca osiguranika u
naknadi stete. U uslovima os se definise da ako je ugovoreno da osiguranik
sam snosi jedan deo stete tj ako je predvidjen ugovorni samopridrzaj,
obracunata naknada ce se umanjiti za dogovreni iznosili u ugovorenom procentu tako
da na osiguranika otpada deo stete u visinu ugovorenog samopridrzaja. Fransiza se ne
pretpostavlja, vec se mora ugovoriti jer ona predstavlja odstupanje od nacela
obestecenja. U zavisnosti od toga na koji nacin osiguranik ucestvuje u steti,
razlikujemo:
1. Integralnu fransizu-osiguranik ucestvuje u steti samo ako je steta niza od
odredjenog iznosa, tako da kada steta predje ugovoreni iznos fransize dobija
potpunu naknadu
2. Odbitna fransiza-osiguranik ucestvuje u steti u odredjenom ugvorenom apsolutnom
iznosu i to samo za taj deo. tako da kada steta predje ugovoreni iznos
fransize dobija samo deo naknade koji prelaazi visinu fransize.

3. proporcionalna fransiza-osiguranik snosi sam uvek deo stete u dredjenom procentu

Tehnicki rezultat
Utvrdjeni tehnicki rezultat je bitan i za osiguraca i za osiguranika.
Osiguravac ne moze da posluje sa negativnim tehnickim rezultatom, s obzirom da to
znaci da je iznos koji isplacuje po osnovu steta veci os iznosa koji naplacuje po
osnovu premije osiguranja. Tehnicki rezultat se prati sa vise aspekata, a najcesce se
iskazuje po granama osiguranja, unutar grana po odredjenim vrstama i za
svakog pojedinacnog osiguranika. Za osiguranika je takodje vazno da prati ostvareni
tehnicki rezultat kako bi, prilikom zakljucenja ugovora o os, izabrao optimalno
odgovarajuce pokrice. Pored toga u zavisnosti od postignutog tehnickog rezultata u
odredjenim granicama os, za svakog osiguranika se odobravaju bonusi u
obliku snizenja premije, odnosno malusi u obliku doplatka na premiju.
U praksi postoje dva osnovna oblika tehnickog rezultata-tekuci i merodavni
tehnicki rezultat. Tekuci tehnicki rezultat se izracunava tako se se iznos likvidiranih
steta u tekucoj godini podeli sa iznosom fakturisane tehnicke premije u tekucoj godini
i dobijeni iznos pomnozi sa 100. Pri tome se dobija odgovarajuci procenat
kojim se iskazuje postignut tehnicki
rezultat. Kod izracunavanja tekuceg
tehnickog rezultata ne uzimaju u obzir isplacene, vec samo likvidirane stete i ne
uzima se u obzir naplacena vec samo fakturisana premija. Znacajnije je utvrditi visinu
merodavnog tehnickog rezultata, koji se dobija kada se iznos merodavnih
steta podeli sa iznosom merodavne tehnicke premije i pomnozi sa 100 a sto sve
rezultira odgovarajucim procentom. Do iznosa merodavne premije se dolazi tako sto
se sabere prenosna premija iz prethodne godine i fakturisana premija u tekucoj godini
i od toga iznosa prenosna premija koja se na kraju godine prenosi u narednu godinu.

OSIGURANI SLUCAJ
Osigurani slucaj se definise kao buduci, ne izvestani nezavisan od iskljucive
volje ugovaraca os, dogadjaj s obzirom na koji se zakljucuje os. Utvrdjuje se da je
ugovor o os nistavan ako je u casu njegovog zakljucivanja vec nastao osigurani
slucaj, ako je bio u nastupanju ili je izvesno da ce nastupiti ili je vec tada prestala
mogucnost da on nastane. Nastupanjem osiguranog slucaja nastaje obaveza za
osiguraca da isplati naknadu ili svotu odredjenu ugovorom u ugovorenom roku koji ne
moze biti duzi od 14 dana. Ukoliko je za utvrdjivanje postojanja obaveze osiguraca
potrebno izvesno vreme, ovaj rok pocinje teci od dana kada je utvrdjeno postojanje
njegove obaveze i njeniznos. Da bi nastala obaveza za osiguravaca neophodno je da
se osigurani slucaj dogodio i da je steta nastala u toku trajanja ugovora o os,
odnosno u periodu kada je osiguravac nosio pokrice po ugovoru. Od uticaja je i
mesto u kome je nastupio stetni dogadjaj za pojedine vrste os, sto se precizira u
uslovima os, tako da se smatra da je osigurani slucaj nastupio samo ako je nastao i
mestu koje je ugovorom precizirano. Bitno je i da su stetne posledice nastupile iz
uzorka koji su opredeljeni kao rizik i pokriveni os, kao i da postoji uzrocna
veza ismdje nastupelog dogadjaja i posledica koje predstavljaju ostvarenje
osiguranog rizika. Nastupanje osiguranog slucaja nastaje steta. Prihvaceno je da se
pod stetom podrazumeva gubitak, odnosno samnjenje imovine ili povreda
licnog dobra, zdravlja, casti i ugleda. Imovinska steta se javlja u dva oblikaka stvarna steta, kada dolazi do unistenja ili umanjenja imovine i izgubljene

dobiti pod kojom se podrazumeva gubitak one imovinske koristi koja ne postoji, ali
koja bi nastala u redovnim , uobicajenim okolnostima i samim tim uvecala imovinu
ostecenog da nije doslo do stetnog dogadjaja. Steta na imovini kao predmetu os mogu
biti totalne i delimicne. Totalna steta nastaje kada je predmet osiguranja unisten.
Shodno vazecim Uslovima u slucaju unistenja osigurane stvari ili kada se osigurane
stvari po ugovoru o os smatraju unistenimili u slucaju unistenja stavri kao izvora
opasnosti kod os odgovornosti, ugovor o os prestaje u momenta unistenja stvari. U
slucaju nastanka delimicne stete , predmet os je ostecen ali nije unistem, ugovor o os
ostaje na snazi.

SUMA OSIGURANJA
Pod sumom os podrazumeva se iznos definisan u zakonu ili ugovoru o os,
odnosno polisi os, koji je gornja granica osiguraca prilikom naknade stete. U
uslovima os suma os se definise ka o iznos koji je stvar, odnosno
imovinski imteres osiguran. Predstavlja maksimalnu obavezu osiguraca koji ne
podleze revalorizaciji osim ako se to izricito ne ugovori. U os lica, u slucaju mastanka
osiguranog lica, osiguraniku tj korisniku os se isplacuje osigurana suma koja
predstavlja naknadu iz osi nezaobilazni tj bitan element kod zakljucivanja ugovora o
os. Osigurana suma se odredjuje ili ugovorom o os na polisi osili na osnovu zakona
kod obaveznih vidova os. Visina osigurane sume je odvojena od stvarno pretrpljene
stete koja se u krajnjem slucaju, ne moze precizno ni utvrditi s obzirom da steta nije
nastana na imovini nego na licu tj osigurani slucaj se ostvaruje kada dodje do
gubitka zivota odnosno zdravlja. Naknada stete u imovinskim os se odredjuje na
osnovu suma os, visinu pretrpljene stete i vrednost osigurane stvari. Pri tome , visina
naknade stete ne sme da predje iznos pojedinacno ni iznos sume os, ni visinu
pretrpljene stete, ni vrednost osigurane stvari. Ukoliko se dovede u pitanje suma os
kao limit obaveze osiguravaca, ozbiljno se dovodi u pitanje i citav system os. Suma
os, teorijski posmatrano nije bitan element ugovora o os imovine, ali je nesporno
veoma
vazan. Suma os je jedna od najvaznijih ugovornih odredbi, na
kojoj se bazira veliki deo os. Najprimenjeniji vid os-os na ugovorenu vrednost se
bazira na cinjenici da osiguranik utvrdjuje vrednost osigurane stvari, koja ne mora
da bude jednaka stvarnoj vrednosti osigurane stvari pa se shodno tome
utvrdjuje suma os. Sto je veca suma os tj gornja obaveza osiguravaca veca je i premija
koju treba da dobije i obrnuto. Opredeljujuci se za manju sumu os nego sto je
vrednost osigurane stvari, najcesce da bi platio manju premiju, ugovorac os je morao
znato d ace mu u slucaju nastanka osiguranog slucaja, biti isplaceni manji iznos
naknade stete nego sto je iznos realno pretrpljene stete. Savesno ugovaranje
podosiguranja od strane ugovaraca os postaje sve cesce pojava u uslovima ekonomske
recesije. Sa druge strane, osiguravacu nije interes da zakljucuje os na sumu os koja je
niza od stvarne vrednosti osigurane stvari, s obzirom da time dobija pravo na manju
premiju a u slucaju nastankia osiguranog slucaja isplacuje manje iznosr naknade stete
od realno nastale stete sto nije dugorocaninteres os kao delatnosti. I dok je ko os lica,
nakon sto su se stekli ugovorom definisani uslovi, osiguraniku tj korisnike os
ispalcuje osigurana suma, kod os imovine situacija je slozenija. Osigurac je
obavezan da ugovaracu osiguranja nadoknadi stetu ali samo do visine definisane
sume osiguranja, koja mora biti upisana u polisi osiguranja. To znaci da sa jedne
strane ne mora se uvekisplatiti iznos celokupne sume osiguranja, jer je iznos naknade
iz os shodno ugovoru cesto manji od utvrdjenogiznosa sume osiguranja dok sa druge
strane naknada iz os ne mora odgovarati visini stvarno pretrpljene stete kada je

ugovarac os, zakljuci takav ugovor o os, na osnovu koga je visina sume os niza od
strane vrednosti osigurane stvari.

UGOVORNE STRANE KOD UGOVORA O OS I DRUGA

LICA U OS
OSIGURAVACI
Ugovarac osiguranja obavezuje se da plati odredjeni iznos organizaciji za os, a
organizacija se obavezuje da , ako se desi dogadjaj koji predstavlja osigurani slucaj,
isplati osiguranika ili nekom trecem licu naknadu, tj ugovorenu svotu ili ucini nesto
drugo. Ugovorne strane su samo osiguravac i ugovarac os ali se mogu pojaviti i
druga lica tj osiguranik , osigurano lice i trece lice koje se naziva korisnikom os. Kod
nas delatnost os moze obavljati samo drustvo za os
sa sedistem na teritoriji
Republike Srbije koje je dobilo dozvolu nadleznog organa za obavljanje tih poslova.
Najcesci oblici organizovanje osiguravaca su akcionarsko drustvo za
osi drustvo za uzajamno os, s tim da u razvijenim zemljama postoje tzv. pulovi za
saosiguranje i reosiguranje. Pri zakljucivanju ugovora o os i reosiguranju pul nastupa
u svoje ime ali za rzcun svojih clanica. Na drustvo za os, na drustvo za posredovanje
u os, drustvo za zastupanje u osi agenciju za pruzanje drugih usluga u os, primenjuje
se Zakon o osi zakon kojim se redjuje pravni polozaj preduzeca.

AKCIONARSKO DRUSTVO ZA OS
Pravni polozaj akcinarskog drustva za os
Akcionarsko drustvo za os je pravno lice koje obavlja delatnost os imovine i
lica radi sticanja dobiti. Ovo drustvo osnivaju najmanje dva pravna tj fizicka
lica. Akcionarsko drustvo za os moze obavljati poslove: samo jedne ili vise
vrste os u okviru iste grupe osili samo reosiguranja. Sto se tice pravnog polozaja
akcionarskog drustva za, drustvo za os je pravno lice koje obavlja delatnost osimovine
i lica. Akcionarsko drustvo posluje kao jedinstvena organo izacija i u okviru drustva
se mogu formirati organizacioni delovi u obliku
direkcije, glavne
filijale,
poslovnice, ekspoziture i salteri sto se regulise internim aktom. Imovinu
drustva za os cine svojina na novcu, nepokretnimi pokretnim stvarima, hartijama od
vrednosti kao i druga prava. U praksi je imovina drustva za os najvecim delom
sadrzana u nepokretnostima jer u jos uvek nestabilnim uslovima poslovanjima
najbolje plasiran capital

Nacin osnivanja akcionarskog drustva

Osnivacki kapital akcionarskog drustva za os cine ulozeni osnivac, koji
mogu biti u novcu i ulozima u stvarima i pravima. Bitna razlika u odnosu na druga
akcionarska drustva je da je u obavezni novcani deo osnovnog kapitala znacajno
veci za drustva za os i da je propisan Zakonom o os. Za pocetak rada
akcionarskog drustva za os osnivaci su u obavezi da obezbede novcani deo

osnivackog kapitala za pojedine vrste os prilikom osnovanja, koji ne moze biti

manji od dinarske protivvrednosti izrazene u evrima po srednjem kursu Narodne
banke Srbije na dan uplate. Osnovni osnivacki akt je ugovor o osnivanju
akcionarskog drustva za os. Ugovor o osnivanju akcionarskog drustva treba da
sadrzi odredbe o firmi i sedistu a i imenu tj firmi osnivaca i njihovom
sedistu, poslovima os, nacinu sazivanja osnivacke skupstine, iznosu osnovnog
kapitala i drugih sredstava i nacinu uplate akcija, previm i odgovornostima
osnivaca prema drustvu i drustva prema osnivacu, uslovima i nacinu
rasporedjivanja dobiti i
snosenju gubitaka i zastupanje drustva. Osnivaci
akcionarskog drustva ili u njihove ime, lice koje oni ovlaste podnose zahtev Narodnoj
banci Srbije za izdavanje dozvole za rad akcionarskog drustva za os.
Uz zahtev se podnosi:
1. Ugovor o osnivanju akcionarskog drustva za os
2. Predlog statute
3. Dokaza da je na privremeni racun kod banke uplacen novacni deo osnovnog
kapitala
4. Poslovni plan akcionarskog drustva za os koji sadrzi:
a. osnovne poslovne politike
b. grupu ili vrstu os za koje se izdaje dozvola
c. program reosiguranja
d. iznos ocekivane margine solventnosti, utvrdjene u skladu sa odredbama zakona
e. planirani iznos troskova osnivanja i nacin pokrica tih troskova
f. plan likvidnosti drustva
g. elaborat o ocekivanim rezultatima poslovanja sa misljenjem ovlasneog akutara za
trogodisnji pre iod a narocito ocekivani prihod od premija, ocekivani rashod po
osnovu steta i iznos tehnickih rezervi i rezervi utvrdjenih u skladu sa ovim
zakonom, ocekivane vrednosti sredstava i njihovihizvora i predracun troskova
sprovodjenja os, sa ocenom ekonomske opravdanosti osnivanja u odnosu na
velicinu i strukturu trzista.
5. Predlog akata poslovne politike i to:
a. opste i posebne uslove osi tarife premija, s misljenjem ovalscenog akutara
b. odluku o tehnickim osnovama os
c. odliku o kriterijumima, nacinu utvrdjivanja, tabeli maksimalnog samopridrzaja i
ukupnom iznosu samopridrzaja

d. pravilnik o formiranju i nacinu obracuna matematicke rezerve

e. pravilnik o uslovima nacinu deponovanja i ulaganja sredstava drustva
f. pravilnik o maksimalnim stopama rezijskog dodatka
g. pravilnik o formiranju i nacinu obracunavanja i visini prenosnih premija
h. pravilnik o nacinu utvrdjivanja dela tehnicke premije za isplatu nastalih ne
isplacenih obaveza i. pravilnik o formiranju i koriscenju rezervi za izravnanje
rizika
j. pravilnik o uslovima i nacinu saosiguranja i reosiguranja
k. pravilnik o uslovima i nacinu ostvarivanja regresa.
6. Spisak akcionara po i menu, prezimenu, adresi, odr, firmi, sedistu sa ukupnim
nominalnimiznosom akcija i procentom ucesca u osnovnom kapitalu
akcionarskog drustva za os
7. Za akcionare pravna lica koja su kvalifikovani iamoci:
a. resenje o upisu u registar
b. prepis akcionara iz knjige akcionara tj dokaz
c. finansijski izvestaji sa misljenjem ovlascenog revizora za poslednje tri godine
d. dokaz nadleznog organa uprave o izmirenju poreza ne stariji od sest meseci
e. overenu kopiju resenja nadleznog organa uprave o utvrdjivanju i naplati poreza za
tekucu tj prethodnu godinu.
8. za akcionare-fizicka lica , koji su kvalifikovani nosioci:
a. dokaz da t lice u poslednje tri godine nije bilo clan uprave, nadzornog
odbora ili
nosilac
posebnih ovlascenja u pravnom licu nad kojim je
sproveden postupak likvidacije tj stecaja
b. dokaz da to lice nije bezuslovno osudjivano za krivicna dela protiv privrede,
imovine sluzbene duznosti i korpucije, na kaznu zatvora duze od tri meseca
c. dokaza nedleznog organa uprave o izmirenju poreza, ne stariji od sest meseci
d. overenu kopiju resenja nadleznog organa uprave o utvrdjivanju i napalti poreza za
tekucu tj prethodnu godinu
9. spisak lica koja su povezana kavlifikacionimimaocima sa dokazom o nacinu
povezanosti

10. za fizicka lica koja su predlozena za clanove uprave i nadzornog odbora:

a. dokaz o ispunjenosti uslova u pogledu skolske spreme
b, dokaaz da to lice u poslednje tri godine nije bio clan uprave, nazornog
odbora ili nosilac posebnih ovlascenje u pravnom licu nad kojim je sproveden
postupak likvidavije tj stecaja
11. ime i prezime lica koje ce obavljati poslove ovalscenog akutara
12, dokaza o propisanoj organizacionoj, kadrovskoji tehnickoj osposobljenosti
akcionarskog drustva za os za obavljanje poslova iz ugovora o osnivanju i akata
poslovne politike.

UGOVARAC OSIGURANJA, OSIGURANIK, KORISNIK

OSIGURANJA
Ugovarac osiguranja je ugovorna strana koja zakljucuje ugovor o osiguranju
kojim se obavezuje da plati premiju osiguranja osiguravacu. U praksi najcesce
odredjeno lice zakljucuje ugovor o osiguranju u sopstveno ime i sa sopstveni
racun, tako da se u istom licu sticu i ugovarac osiguranja i osiguranik. Ugovarac
osiguranja ne mora biti uveki osiguranik. Saglasno odredbama Zakona o obligacionim
odnosima moze se zakljuciti osiguranje i za tudj racunili za racun koga se tice. U
slucaju osiguranja za tudji racunili za racun koga se tice, obavezu placanja
premije i ostale obaveze iz ugovora duzan je da ispuni ugovarac osiguranja,
ali on ne moze vrsiti prava iz osiguranja, caki kad drzi polisu, bez pristanka lica ciji je
interes osigurani kome ona pripadaju. Po Opstim uslovima za osiguranje imovine
ugovarac os se definise kao lice koje je sa osiguravacem zakljucio ugovor o os. Po
istim Uslovima osiguranik se odredjuje kao lice cija je stvar , odnosno imovinski
interesosigurani kome pripadaju prava iz osiguranja. U os se pojavljuje i lice koje se
naziva korisnik osiguranja. To je lice koje nije ugovorna strana , ali koji je iz same
sustine zakljucenog ugovora o os steklo pravo da mu se u slucaju nastanka osiguranog
slucaja, isplati naknada ili ucini nesto drugo. Kod ugovora o os osnovna razlika
izmedju osiguranika i korisnika je u tome sto je osiguranik stranka u ugovoru,
zakljucuje ugovor u svoje ime, dok je korisnik van ugovora u momentu
njegovog zakljucenja, odnosno ne pojavljuje se ni licno ni preko zastupnika. Korisnik
os javlja se i kodimovinskogi kod licnog os.

POSREDNICI I ZASTUPNICI AGENCIJA ZA POSLOVE

PRUZANJA DRUGIH USLUGA U OS
Posrednici i zastupnici
Posrednik os je lice koje strucno posreduje izmedju buducih
ugovornih strana. Posrednik po pravilu posreduje za osiguranika, a samostalna
je u odnosu na nalogodavca i nije vezan ni za jednog osiguravaca.
Posrednik jemci naplatu premije osiguravacu i prati kasniji tok realizacije ugovora.

Posrednik ima pravo na posrednicku proviziju po zakljucenju ugovora izmedju

ugovornih strana.
Zastupnik os je lice koje je osiguravac ovlastio za zakljucenje ugovora o os.
Osiguravac moze dati ovlascenje za zakljucenje svih vrsta os ili za samo neke vrste
os. Ako je dato ovlascenje za zakljucenje samo nekih os, u ovlascenju se izricito
navodi za koje je vrste os zastupnik ovlascen.
Poslovi posredovanja u os su poslovi koji se odnose na dovodjenje u vezu
osiguranika, odnosno ugovaraca os sa drustvom za os radi pregovaranja o zakljucenju
ugovora o os, na osnovu naloga drustva za os osnovanog u skladu sa odredbama ovog
zakona ili naloga osiguranika tj ugovoraca os. Poslove posredovanja u os kao
jedinu delatnost, obavlja drustvo za posredovanje u os koje dobilo dozvolu
Nraodne banke Srbije za obavljanje tih poslova. Uz poslove posredovanja u
os, drustvo za posredovanje u os moze obavljati i poslove savteovanja i pomoci u
obradi steta i proceni rizika i stete. Drustvo za posredovanje u os ne moze obavljati
poslove zastupanja u os, osimi zuzetno, ako za to ima dozvolu Narodne banke
Srbije, s tim sto u istom prevnom poslu ne moze bit zastupnik za jednu a posrdnik
za drugu ugovornu stranu. Firma drustva za psredovanje u os moze sadrzati i oznaku
delatnosti posredpvanje u os. Drustvo za posredovanje u os osniva se kao akcionasrko
drustvo ili drustvo sa ogranicenom odgovornoscu, na osnovu zakona kojim se
uredjuje preavni polozaj preduzeca.
Poslove zastupanja u os obavlja pravno ili fizicko lice na osnovu ugovora o
zastupanju, u ime i za racun drustva za os. Poslove zastupanja u os, kao jedinu
delatnost, obavlja drustvo za zastupanje u osi fizicko lice-preduzetnik koji se naziva
zastupnikom u os, kojisu dobili dozvolu za obavljanje poslova zastupanja u os u
skladu sa ovim zakonom. Uz poslove zastupanja u os drustvo za zastupanje tj
zastupnik mogu obavljati i poslove savteovanja i pomoci u obradi i proceni steta i
rizika. Drustvo za osiguranje vodi evodenciju drustva za zastupanje u osi zastupnika u
os koji za to drustvo obavlja poslove zastupanja i on je duzan da u svojim poslovnim
prostorijama ima na vidnom mestu istaknut naziv drustva za os koje zastupa.
Zastupnik u os moze obavljati poslove zastupanja samo za jedno drustvo mada moza
da zastupa vise drustava za os, uz njihovu pismenu saglasnost. Posrednici i zastupnici
u poslovima os , sve se cesce nazivaju brokerima. Pojam brokera vezuje se za
anglosaksonsko pravo, pri cemu brokeri nisu specifixnost samo delatnosti os, vec za
citave delatnosti posredovanja pri kupoprodajnim odnosima, vezanim za robu i hartije
od vrednosti. Posebno su znacajni berzanski brokeri, dok se prvi brokeri u os vezuju
za najstariju granu os, a to je pomorsko os. U savremenim uslovima, brokeri su
posrednici u svim grana os. U razvijenim zemljama trzisne privrede brokeri su
institucije preko kojih se obavlja veliki deo poslova zakljucivanja ugovora o os, sto
kod nas nije slucaj.

UDRUZENJE OSIGURAVAJUCIH ORGANIZACIJA

SRBIJE I GARANTNI FOND
Udruzenje osiguravajucih organizacije Srbije

Udruzenje osiguravajucih organizacija Jugoslavije osnovano je 1968 godine i

tokom proteklih 30 godina dozivljavalo je promene u svom statusu koje su
nastajale i to kada i promene pravnog polozaja osiguravajucih organizacija. Na
osnovu Zakona, Udruzenje vrsi sledeca javna ovlascenja: propisuje i stampa obrasce i
vrsi kontrolu upotrebe medjunarodne karte za os motornih vozila od odgovornosti za
stete nastale upotrebom motornih vozila u zemlji i inostranstvu, kao i obradu
odstetnih zahteva u vezi sa tim osiguranjem, predstavlja organizacije za os
pred drzavnim i drugim nadleznim organima u zemlji i medjunarodnim
organizacijama za os, utvrdjuje visinu doprinosa organizacije za os za
obrazovanje sredstava Garantnog fonda, upravlja i koristi sredstava Garantnog fonda,
priprema i vrsi procenu odstetnih zahteva i ostvaruje regresne zahteve u vezi sa
koriscenjem sredstava Garantnog fonda, donosi kodeks ponasanja u poslovima os,
prikuplja statisticke i druge podatke od organizacije za osi vrsi njihovu obradu po
grupama i vrstama os radi izrade tehnickh osnova tarifa premije i
obavljanja drugih akutarskih poslova. Na osnovu Statuta Udruzanja definisano je da
Udruzenjem upravljaju clanov a to su osiguravajuce organizacije koje su podnele
zahtev za prijem u clanstvo i koje su se u pismenoj formi saglasne sa Statutomi
drugim opstim aktima Udruzanja. Organi Udruzanja su: Skupstina, Upravni i
Nadzorni odbor, Generalni sekretar. U delokrugu rada Udruzanja, postoje dve vrste
poslova: prvi, koji cini vrsenje javnih ovlascenja i drugi koji sacinjavaju svi ostali
poslovi.

Garantni fond
Garantni fond sacinjavaju sredstva koja se obrazuju doprinosom organizacija
za os, a radi ekonomske zastite putnika i trecih ostecenih lica. Pri tome je odredjeno
da se sredstva garantnog fonda koriste za naknadu stete:
1. prouzrokovanim upotrbom motornog vozila tj vazdyhoplova za koji nije
bio zakljucen ugovor o obaveznom os.
2. zbog smrti, povrede tela ili narusavanja zdravlja prozurokovanim upotrbom
nepoznatog vozila ili vazduhoplova
3. prouzrokovanih upotrebom motrnog vozila tj vazduhoplova za koji je zakljucen
ugovor o obaveznom os sa organizacijom za os nad kojom je otvore stecajni
postupak.
Sredstva garantnog fonda koriste se za izmirenje obaveze nastalih iz sva tri
zakonom utvrdjena obavezna osiguranja, dakle kod os vlasnika tj korisnika
motornih i prikljucnih vozila od odgovornosti za stete pricinjene trecim
licima, os vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za stete pricenje trecim
licima i obaveznog os putnika u javnom saobracaju od posledica nesrecnog
slucaja. cetvrti vid obevzenog osiguranje depozita gradjana kod banaka i
drugih finansijskih organizacija , koje jos nije naslo svoju primenu u praksi, nije
zastupljeno u garantnom fondu. Procenu i likvidacija steta obavljaju osiguravajuceg
organizacije, clanice Udruzanja i to saglasno posebnim ugovorima koje treba
da zakljuce Udruzenja i osiguravajuce organizacije. Sredstva garantnog fonda za
podmirivan je obaveza koje su zakonom regulisane i za pokrivanje troskova
poslovanja fonda, organizacije za os obrazuju izdvajanjemiz premije obaveznih osi

sredstava ostvarenih od regresnih zahteva prema licima koja nisu

zakljucila ugovor o obaveznom osiguranu. Stete nastale usled smrti, povrede
tela ili narusavanja zdravlja prouzrokovane upotrebom nepoznatog motornog
vozila ili vazduhoplova nadoknadjuju se do iznosa na koji je Zakonom ogranicena
obaveza organizacija za os za stete prourokovane upotrebom putnickih vozila,
odnosno vazduhoplova. Pri tome, ako se posle isplate naknade stete ustanovi
da he odredjeno motorno vozilo tj vazduhoplov prouzrokovao stetu, regresivni
zahtev se ostvaruje prema organizaciji za os sa kojom je bio zakljucen ugovor o
obaveznom os , takodje za isplaceni iznos naknade stete, kamate i troskove. Iz
sredstva Garantnog fonda nadoknadjuje se i stete prourokovana upotrebom motrnog
vozila, osnosno vazduhoplova kada je zaskljucen ugovor o obaveznom os sa
organizacijom za os nad kojoj je otvoren stecajni postupak.

POLISA OS I DRUGI DOKUMENTI U OS

POLISA OS
Najvazniji dokument u delatnosti os je polisa os. U polisi moraju biti
navedeni: ugovorne strane, osigurana stvar tj osigurano lice, rizik obuhvacen
osiguranjem, trajanje osi period pokrica, svota osili izjava da je os neograniceno,
premija ili doprinos, datumizdavanja polise i potpisi ugovornih strana. Pored
sastojaka koje mora imati svaka polisa, u polisi os zivota moraju biti sadrzani: ime i
prezime lica na ciji se zivot odnosi os, datum njegovog rodjenja i dogadjal ili od koga
zavisi nastanak prava da se zahteva isplata osigurane svote. U Zakonu o obligacionim
odnosima definise da prema sporazumu ugovaraca, polisa moze glasiti na odredjeno
lice, po naredbi ili na donosioca, dok se za polisu os zivota odredjuje da moze
da glasi na odredjeno lice ili po naredbi ali ne moze na donosioca . Uobicajeno je da
polisa ima dva dela. Prvi, koji se moze nazvati zakonski jer sadrzi elemente koji su
definisani u Zakonu a drugi deo je operativno-tehnicki iima
pomocno-prateci
karakter uz prethodno navedeni zakonski ili osnovni deo polise. U
pomenuti operativno-tehnicki deo spadaju bitni podaci o predmetu os,
dopunske opasnosti pod uslovom da su ugovorene, razni doplatzi, popusti i
napomene koji mogu biti vrlo znacajne

LIST POKRICA I DRUGI DOKUMENTI U OS

Polisa os moze biti privremeno zamenjena listom pokrica u koji se unose bitni
sastojci ugovora. List pokrica se izdaje po pravilu, nakon zakljucenog ugovora o os, a
pre izdavanja polise, s obzirom da ne postoje poznta i relevantni podaci da bi se
sacinila polisa. List pokrica se izdaje cesto i u situaciji kada jedano osiguranik menja
osigurabaca. Tada novi osiguravac, izdajuci list pokrica, odmah preuzima novog
osiguranika u svoj portfelj uz klauzulu da ce nositi rizik u visini i obimu
prema nacinu zakljucenog os sa prethodnim osiguravacem, a pri tome
osiguranikima kontinu itet u os. Pored polise osi lista pokrica u os se pojavljuju i
drugi dokumenti kao sto je certifikat os, "slip" i "cover note". . Certifikat os
nema veci znacaj u nasem osiguranju. Izraz certifikat najcesce se vezuje za ugovor o
kontroli robe, gde predstavlja ispravu sa nalazima o izvrsenoj kontroli. Certifikat os u
pravnom pogledu, nije polisa os nego samo potvrda da je odredjeno os sklopljeno, ali
se u praksi, certifikat prima kao i sama polisa, narocito ako je u pitanju certifikat os

koji je ispostavilo drustvo za os.

"Slip" je dokument koji se koristi u
anglosaksnonskom pravu. Po svom karakteru predstavlja
dokumet
koji ima
elemente i ponude za zakljucenje ugovora i lista pokrica. Slip sastavlja
posrednik u osiguranikovo ime i u njemu se nalaze svi bitni podaci o riziku koji se
zeli osigurati. Dok se ne potpise slipima karakter ponude za osiguranje, a nakon
sklopljenog sporazuma posrednik jedan primerak zadrzava za sebe a drugi daje
osiguravacu. "Cover note" je dokument koji, na osnovu elementa "Slipa" posrenici
u osispostavljaju. Predstavlja belesku o pokricu na osnovu koje oni obavestavaju
osiguranika da je pod delimicnim uslovima zakljuceno os, odnosno reosiguranje,
kao i o udelu o ijedinih osiguravaca u njemu. Cover note je dokument kojim
se u praksi potvrdjuje da je osiguravac tj reosiguravac prihvatio uslove iz slipa i
daje saglasnost za pokrice tog rizika.

UGOVOR O OS
ZAKLJUCENJE UGOVORA O OS
Ugovor o os je jedan od znacajnih ugovora naseg pravnog prometa i
regulisan je veoma detaljno odredbama Zakona o obligacionim osnosima s tim da se
te norme ne odnose na plovidbena os za koje vazi poseban Zakon o pomorskoji
unutrasnjoj plovidbi iz 1977 i na os potrazivanja-kredita i na reosiguranje. Po svojoj
pravnoj prirodi to je dvostrano-teretni ugovor, aleatoran u principu formalan,
adhezioni, sukcesivni i ugovor medjunarodnog poverenja. U Zakonu o obligacionim
odnosima se definse ugovor o os kao ugovor koji se obavezuje ugovarac os da plati
odredjeni iznos organizaciji za os a osiguravaca se obavezuje da ako se desi dogadjaj
koji predstavlja osigurani slucaj, isplati osiguraniku ili nekom treceme licu
naknadu tj ugovorenu svotu ili ucini nesto drugo.
Kad je ugovor zakljucen
Ugovor o os se smatra zakljucenim kada ugovaraci potpisu polisu osiguranja
ili list pokrica. Moguce je i neformalno zakljucenje ugovora o os u situaciji
kada osiguravac prihvati pismenu ponudu ponudioca, odnosno kad istu izricito
ne odbijr u predvidjenom roku. Znacajno je da ponuda mora biti ucinjena
pismeno jer usmena ponuda ne obavezuje. Pismena ponuda za zakljucenje ugovora o
os ucinjena osiguravacu vezuje ponudioca za vreme od osam dana od dana kada je
ponuda prispela osiguravacu, ako nije odredjen kraci rok, a ako je potreban lekarski
pregled onda za vreme od 15 dana. Osnovno je pravilo da zaklljucenje ugovora o os
prati i potpisivanje i izdavanje polise. U Zakonu se daje mogucnost da se moze
zakljuciti ugocor o os a da se pri tome ne izda polisa os, pri cemu se ne odustaje da se
mora platiti premija osiguranja. Pojavominterneta omoguceno je da se ugovor o os
zakljuceju koriscenjem ovog medija. Tako je najvece kinesko osiguravajuce drustvo
ponusio preko interneta zakljucenje vise jednostavnih osiguranja od nezgoda. Za
interesovani treba da ispune obrazaca na njenoj strani i da poslaju potvrdu SMS-omi
ugovor je zakljucen. Preko interneta se vrsi i brza i efikasna likvidacija steta.
Zakljucivanje ugovora o os u ime drugog lica bez ovlascenja
Pravilo je da ko zakljuci ugocor o os u ime drugog lica, a bez njegovog
ovlascenja , odgovara osiguravacu za obaveze iz ugovora sve dok da onaj u cije ime

ugovor zakljucen ne odobri. Pri tome za interesovani moze odobriti ugovor i posto
se dogodio osigurani slucaj. Ukoliko je odobrenje odbijeno, ugovoraca os duguje
premiju i to za period os u kome je osiguravac obavesten o odbijanju odobrenja. Moze
se konstatovati da se kod zakljucivanja ugovora o os u ime drugog lica bez ovlascenje,
u stvari radi o primeni instituta opsteg ugovornog prava o tzv. poslovodstvu bez
usluga.
Osiguranje za tudji racun ili za racun koga se tice
U slucaju os za tudji racunili za racun koga se tice , obaveze placanja premije i
ostale obaveze iz ugovora duzan je da izvrsava ugovarac os. Bitno je da om ne moze
vrsiti pravo iz os, cak i u slucaju kada drzi polisu, bez prestanka lica ciji je interes
osigurani kome ona pripada . Pri tome, ugovarac os nije duzan da preda polisu za
interesovanom licu dok mu ne bude nadoknadjen iznos koji je platio na ime
premije osiguravacu, kao i iznos na ime troskova ugovora. Ugovarac os ima
pravo prvenstvene naplati tih potrazivanja iz dugujuce naknade, kao i pravo da
zahteva njihovu isplatu neposredno od osiguravaca, U slucaju zakljucenja os za tudj
racun koga se tice, postoje tri razlicita lica. Osiguravac ciji se status ne menja zato sto
je zakljuceno os za tudji racunili za racun koga se tice. Status mu se ne menja, jer
njegova osnovna obaveza i dalje stoji da u slucaju nastupanja osiguranog slucaja
isplti naknadu stete, a zadrzava svoje osnovno pravo na premiju.

Obaveze osiguranika, odnosno ugovaraca os

Obaveze u momentu zakljucenja ugovora
Prilikom zakljucenja ugovora ugovarac o je u obavezu da prijavi sve okolnosti
koje sum u poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate a od znacaja su za ocenu rizika.
To su one okolnosti od kojih zavisi da lice biti zakljucen ugovor o osi pod kakvim
uslovima bi se zakljucio jer su iste od uticaja na obim pokrica i visinu premije.
Osiguranik je u obavezi da tacno odgovori na pitanja iz upitnika, ukoliko
mu takav upitnik osiguravac dostavi i da pruzi druga dodatna obavestenja koja sum
u poznata a o kojima nema pitanja u upitniku, Takodje je u obavezi da omoguci
osiguravacu da se uveri da li su tacno prijavljene sve okolnosti koje su od uticaja za
ocenu rizika i ukoliko osiguravac iskoristi ovo pravo moze se smatrati da je bio
upoznat sa okolnostima koje se mogu utvrditi normalnim pregledom
Obaveza placanja premije
Osnovna i najvaznija obaveza ugovaraca osiz ugovora o os je obaveza
placanja premije. Placanje premije os je obaveza ugovaraca os a ne osiguranika
s obzirom da ta dva subjekta ne moraju uvek biti ista lica. Premiju moze platiti
ugovaraci on je duzan u pogledu placanja premije ali je osiguravac duzan da primi
isplatu premije od svakog lica koje ima pravni interes da premija bude placena a to
moze biti i osiguranik-korisnik os ili pribavilac osigurane stvari. Ugovorne
strane
slobodnom
voljom
ugovaraju dospelost placanja premije saglasno
odredbama ZOO. Moze se ugovoriti da se premija placa odjednomi tada vazi pravilo
da se placa prilikom zakljucenja ugovoa, osim ako se ugovori da se placanje izvrsi u
nekom kasnijem roku. Ugovorne strane se mogu opredeliti da se premija placa u
ratama odnosno odredjenim rokovima. Kod visegodisnjih ugovora o os obicno se

ugovara dan na koji svake godine dospeva obaveza placanja premije a kod os zivota
redovno se unosi klauzula da se ugovoreni iznos premije placanja svakog meseca.
Ugovorne strane mogu propustiti da u polisi opredele dospelost premije i u tom
slucaju vazi pravilo da je ugovarac os duzan da plati premiju odjednomi to prilikom
zakljucenja ugovora, Bitno je da u polisi-ugovoru
u
os
premija
bude
navedena , odnosno vrednosno odredjena ili odredjena tako da se prema
podacima koji su navedeni u samoj polisi moze sasvim precizno ista odrediti. Pod
mestom placanja premije podrazumeva se da je to mesto u kome ugovarac osima
svoje sediste tj prebivaliste, ako ugovorom nije odredjeno neko drugo mesto. Bez
obzira na to za koji model placanja premije se osiguravaci ugovarac os opredela,
nacin placanja premije treba konstatovati na samoj polisi os ili u posebnom
sporazumu koji regulise nacin tj dinamiku placanja premije. Placanje premije
predstavlja odlozan uslov za nastupanje dejstvapunovazno zakljucenog ugovora
o os kada je ugovarac os preuzeo obavezu da premiju plati prilikom zakljucenja
ugovora, a osiguravajuce pokrice nastupa narednog dana po placanju premije tako da
na sam dan placanja premije osiguranik ne uziva osiguravajuce pokrice. Obaveza
osiguravaca pocinje narednog dana od dana uplate premije ukoliko je ugovoreno da se
premija placa prilikom zakljucenja ugovora a ako se placa kasnije, osiguravajuce
pokrice pocinje od dana odredjenog u ugovoru koa dana pocetka os. Ukoliko
ugovarac os ne plati premiju koja je dospela posle zakljucenja ugovora niti to ucini
drugo za interesovano lice, ugovor o os prestaje, po samom zakonu , po isteku
roka od 30 dana od dana kada je ugovaracu os upuceno preporuceno pismo
osiguravaca sa obavestenjem o dospelosti premije, ali s tim da taj rok ne moze isteci
pre nego sto protekne 30 dana od dospelosti premije. Kada ugovarac jasni
sa ispunjenjem svoje obaveze osiguravacu pripada i pravo na zateznu kamatu i to za
period dana dospelosti placanja premije pa sve do njene isplate. I osiguravaci
ugovarac os koji se pojavljuju u svojstvu poverilaca i duznika mogu biti subjekti
cesije ali i postupka promene duznika. Promena duznika se u nasem
pravnom sistemu javlja u tri vida, kao: preuzimanje duga, pristupanje dugu,
preuzimanje ispunjenja. Preuzimanje duga vrsi se ugovoromizmedju duznika i
preuzimaoca na koje je pristao poverilac. Preuzimanjem duga preuzimalac stupa na
mesto predjasnjeg duznika a ovaj se oslobadja obaveze. Pristupanje dugu nastaje
ugovoromizmedju poverioca i treceg lica kojim se ovaj obavezuje poveriocu d ace
ispuniti njegovo potrazivanje od duznika a trece lice stupa u obavezu pored duznika.
Preuzimanje ispunjena se vrsi ugovoromizmedju duznika i nekog treceg lica kojim se
ovaj obavezuje prema duzniku da ispuni njegovu obavezu prema njegovom
poveriocu.
Obaveze u toku trajanja os
Ugovarac os je u obavezi da obavesti osiguravaca o svakoj promeni okolnosti
koja moze biti od znacaja za ocenu rizika. Ugovarac os je duzan da bez odlaganja
obavesti osiguravaca i povecanju rizika, ako je rizik povecan nekim njegovim
postupkom, a ako se povecanje rizika dogodilo bez njegovog ucesca, duzan je da ga
obavesti u roku od 14 dana od trenutka kada je za to saznao. Ako je povecanje rizika
takvo da osiguravac ne bi zakljucio ugovor da je takvo stanje postojalo u momentu
zakljucenja ugovora, on moze raskinuti ugovor, Ukoliko je povecanje rizika
takvo da bi osiguravac preuzeo isti ali uz vecu premiju, on moze ugovaraca da
predlozi novu stopu premije, a ako ovaj to ne prihvati u roku od 14 dana od prijema
predloga nove stope ugovor prestaje po samom zakonu. Ugovor o os ostaje na snazi i

osiguravac se vise ne moze koristiti ovlascenjima da predlozi ugovaracu os novu

stopu premije ili da rskine ugovor, ako ta ovlascenja ne iskoristi u roku od mesec dana
od kada je ma na koji nacin doznao za povecanje rizika, ili ako jos pre isteka roka na
neki nacin polaze da pristaje na produzenje ugovora. Moguce je da si osigurani slucaj
dogodi pre nego sto je osiguravac obavesten o povecanju rizika. Pravilo je da ako se
osigurani slucaj desi pre nego sto je osiguravac obavesten o povecanju rizika ili posto
je obavesten o povecanju rizika , ali pre nego sto je ugovor raskinuo ili postiga
sporazum sa ugovaracem os o povecanju premije, dolazi do smanjenja
naknade , u srazmeri izmedju placenih premija i premija koje bi trebalo platiti
u odnosu na povecani rizik. Osiguranik je u obavezi da u cilju zastite osigurane
imovine preduzima odredjene zastitne mere i da se kao dobar privrednik stara o
svojojimovini bez obzira da le je to duzan da cini u smislu uslova osili u smislu
propisanih mera zastite. Ukoliko se ne ponasa na taj nacin osiguranik moze da
izgubi pravo na naknadu iz os potupno ili delimicno.
Obaveze kad nastupi osigurani slucaj
Kada nastupi osigurani slucaj osiguranik je u obavezi da preduzme sve sto je u
njegovoj moci da se steta sto je moguce vise smanji, a osiguravac je u obavezi da
osiguraniku naknadi troskove nastale u preduzimanju ovih aktivnosti caki onda kada
su nastojanja osiguranika ostala bezispeha. Ako osiguranik ne ispuni svoju obavezu
bez opravdanja, obaveza osiguravaca se smanjuje za onoliko za koliko je nastala veca
steta zbog nepreduzimanja mere sprecavanja, s tim da je na osiguravacu teret
dokazivanja uzrocne veze izmedju nepreduzimanja aktivnosti osiguranika i
nastupanja vece stete. Osiguranik je u obavezi da obavesti osiguravaca o
nastupanju osiguranog slucaja u roku od tri dana od dana kada je saznao da je
osigurani slucaj nastupio. U slucaju da osiguranik propusti da prijavi
osigurani slucaj u roku, ne gubi pravi na naknadu, odnosno ugovorenu svotu,
ali ima obavezu da osiguravacu naknadi stetu koja je u uzrocnoj vezi sa takvim
propustanjemi koju osiguravac mora dokazati. Uslovima os moze biti predvidjneo da
osiguranikima obavezu da pored osiguravaca obavesti i nadlezni organ o
nastupanju siguranog slucaja i ukoliko ne ispostuje ovu obavezu duzan je da
osiguravacu naknadi stetu koja zbog tog propustanja nastupi.

Obaveze osiguravaca
Obaveze u momentu zakljucenja ugovora
Prilikom zakljucenja ugovora o os osiguravac je u obavezi da osiguranika
upozna sa opsti i posebnim uslovima osi da mu ih uruci. U slucaju da su na polisi
odstampani uslovi smatra se da je obaveza izvrsena predajom kopije
polise.
Posledica ne ispunjenja ove obaveze osiguravac je nemogucnost pozivanja
na odredbe uslova u pogledu iskljucenja obaveze osiguravaca u odredjenim
situacijama zbog nepostovanja odredbi uslova od strane osiguranika jer se
uslovi tada ne smatraju sastavnim delovima ugovora o os. Prilikom
zakljucenja ugovora i izrade polise osiguravac mora voditi racuna da usaglasi sadrzaj
polise sa uslovima os, a ukoliko zeli u konkretnoj situaciji da u nekom delu odstupi od
uslova os tada u polisi moze to predvideti. Osiguravaca vezuju uslovi os koji su
sastavni deo ugovora o osi uo bavezi je da ihispostuje jer sadrzinu ugovra o os
opredeljuju opsti i psebni uslovi os. Osiguravac je u obavezi da osiguraniku preda

polisu os. Polisa os predstavlja pismeno o ugovoru o os koje u vidu formalnog

ugovora osiguravac daje na potpis ugovaracu os. Ako je ugovor zakljucen na
nedredjeno vreme, ugovaraci ne moraju svake godine da potpisati novu polisu.
Obaveze u toku trajanja osiguranja
Osiguravajuca drustva su u obavezi da formiraju fondove koji su namenjeni za
isplatu steta osiguranicima i da ove rezerve os odrzavaju na odredjenom nivou
izdvajanjem sredstava za njihovu popunu i adekvatnim plasiranjem sredstava. Putem
saosiguranja i reosiguranja rizika koji su veci od samopridrzaja osiguravac pruza
izvesnost ugovaraca os da ce moci u slucaju potrebe da izvrsi svoju obavezu.
Osiguravacima pravo da vrsi kontrolu preduzimanja preventivnih mera koje je
u obavezi
da preduzima
osiguranik. Ukoliko osiguranikizgubi polisu os
osiguravac je u obavezi dam u na njegov zahtevizda kopiju polise
Obaveze kad nastupi osigurani slucaj
Osnovna obaveza osiguravaca sastoji se u isplati naknade stete ili ugovorene
svote. Po pravilu osiguranika da je nastupio slucaj osiguravac je u obavezi da izvrsi
uvidjaj radi utvredjenja stete i procenu stete. Na osnovu izvrsene prijave stete i
procene osiguravacu je u obavezu da u zakonomili ugovorom odredjenom roku isplati
osiguraniku naknadu. ZOO je predvideo da osigurac ovu obavezu mora da izvrsi u
ugovorenom roku koji ne moze biti duzi od 14 dana i koji se racuna od dana kada je
osiguravac dobio obavestenje da se dogodio osigurani slucaj. Obaveza osiguranika tj
korisnika os , ne samo da prijavi nastupanje osiguranog slucaja nego i da pruzi
dokaze da je on za ista nastupio i da je obuhvacen osiguranjem , kao i da pruzi dokaze
za utvrdjivanje visine nastale stete. Kada osiguravac padne u docnju zbog
ne isplate stete, ukoliko je ugovoreno da osiguravac placa naknadu a ne ugovorenu
svotu, I ako je steta koju je poverila-osiguranik pretrpeo veca odiznosa koji bi dobio
na ime zatezne kamate, poverilacima pravo da zahteva razliku do potpune naknade
stete. Stete se moze ogledati u gubitku vrednosti odredjene stvari koju poverilac
nije mogao usled docnje duznika da pribavi ili u kakvom drugom gubitku. Osiguranik
moze da odbije dam u osiguravacisplati nakandu iz os jer nije zadovoljan visinom
ponudjene nagrade i ako se u sporu utvrdi da osiguranik nije bio u pravu, osiguravac
nije u obavezi da plati naknadu za stetu koju je osiguranik pretrpeo zato sto mu
naknada nije odmahisplacena, jer osiguravac nije kriv za zadocnjnje u isplati stete.
Osiguravac ne moze odbiti da isplati stetu pozivajuci se na uslove os prema kojima on
ne mora da placa stetu koju je prouzrokovao njegov siguranik vozeci vozilo u
alkoholisanom stanju, jer pravila os regulisu samo odnose izmedju ugovarac os ,
tako da je osiguravac duzan da isplati naknadu ili svotu odredjenu
ugovorom ostecenom licu u ugovorenom roku kada se dogodi osigurani slucaj.
Ako je ugovarac os, osiguranik ili korisnikizazvao osigurani slucaj namerno ili
prevarom, pravilo je da osiguravac nije obavezan ni na kakva davanja, a suptona
ugovorna obaveza nema pravna dejstva.

Trajanje i prestanak dejstva os

Ugovor o os je u nacelu zakljucen kada ugovorne strane potpisu polisu ili list
pokrica odnosno kada na drugi neformalan nacin zakljuce ugovor. Pocetak dejstva
ugovora o os opredeljuju stranke u ugovoru-na polisi. Uobicajeno je da se u uslovima

os predvidi izmedju ostalog . pocetak delovanja ugovora o os. Prema duzini trajanja
ugovor se moze zakljuciti na odredjeno i neodredjeno vreme trajanja. Ugovor o os se
moze zakljuciti kao kratkorocni, visegodisnji i dugorocni. Kratkorocni ugovor o os je
onaj koji se zakljucuje na period od jedne godine. Visegodisnji ugovor o os je ugovor
koji je zakljucen na odredjeni tok sa vaznoscu za perid preko jedne ili za vise godina.
Dugorocni ugovori o os sa neodredjenim rokom trajanja su oni ugovori kod kojih se
samo odredjuje datum pocetka dejstva ugovora. Kada se zakljuci ugovor o os sa
odredjenim rokom trajanja moguce je da nakon isteka toka trajanja dodje do
precutnog produzanja dejstva ugovora ukoliko ugovorne strane nastave da se
ponasaju kao da je ugovor na snazi, ugovarac placa premiju a osiguravac nosi
osiguravajuce pokrice i prima premiju os. Ugovor o os prestaje najcesce istekom toka
na koji je zakljucenili ispunjenjem. Smatra se da su redovni nacini prestanka ugovora
o os, pored navedenihi otkaz
ugovora
na
ugovoreni
nacin, nastupanje
osiguranog slucajjampropast stvari, promena vlasnika stvari, smrt osiguranog lica
pre isteka ugovora. Kao neredovni nacin prestanka ugovora smatraje se nistavost
ugovora, raskig, stecaj osiguravaca i sl. Propisano je da se ugovorom o os, odnosno
uslovima os ne moze iskljuciti pravo svake ugovorne strane da raskine ugovor na naci
na koji je zakonom propisano da se ugovor moze raskinuti. Ugovor o os prestaje i u
slucaju da dodje do propasti predmeta osiguranja. Kada nastupi osigurani slucaj i
predmet os prestane da postoji usled realizacije rizika na njemu ugovor
o os prestaje. Ukoliko dodje do propasti predmeta os u celini usled dejstva dogadjaja,
odnosno realizacije rizika koji nije pokriven osiguranjem, ugovor o os prestaje da
prozivodi dejstvo momentum propasti stvari. Moguce je da dodje do ponistenja
ugovora o od u situaciji kada je u momentu zakljucenja ugovora bio prisutan uzrok
bez prestanka. Ugovor moze biti apsolutno nistavili relativno nistavi moze biti nistav
ceo ugovorili samo neki delovi ugovora. Do raskida ugovora o os moze doci iz uzroka
koji su nastali nakon zakljucenja ugovora iz razloga predvidjenih zakonom ili
ugovorom. Nije moguce da do raskida dodje jednostranomizjavom ugovorne strane
pre isteka roka vaznosti ukoliko to nije predvidjeno samim ugovorom. Ukoliko dodje
do stecaja ugovaraca os, os se nastavlja, ali svaka ugovorna strana ima pravo da rskine
ugovor o os u roku od tri meseca od otvaranja stecaja. U tom slucaju stecajnoj masi
ugovaraca os pripada deo placene premije koji odgovara preostalom vremenu os. U
slucaju stecaja osiguravac, ugovor o os prestaje po isteku 30 dana od otvaranja
stecaja.

ZASTARELOST KOD UGOVORA O OS

U Zakonu o obligacionim odnosima zastarelost se definise uopsteno. sto znaci
da se ta univerzalna pravila primenjuju i na ugovor o os ali rokovi zastarelosti
za ovaj ugovor su utvrdjeni posebno. Zastareloscu prestaje pravo da se zahteva
ispunjenj obaveze i da on o nastupakada protekne zakonom odrdjeno vreme u kome je
poverilac mogao da zahteva ispunjenje obaveze. Potrazivanja ugovaraca os tj treceg
lica iz ugovorao os zivotu zastarevaju za 5 godinaa iz ostalih ugovra o os za tri
godine, racunajuci od prvog dana posle protekle kalendarske godine u kojoj je
potrazivanje nastalo. Ako za interesovano lice dokaze da do dana odredjenog na
prethodno navedeni nacin nioje znalo da se osigurani slucaj dogodio, zastarevanje
pocinje od dana kada je za to saznalo, s tim da u svakom slucaju potrazivanje
zastareva ko od zivota za 10 a kod ostalih za 5 godina odd nana odredjenog na
prethodno navedeni nacin. Osnovno pravilo je da zastarelost pocinje da tece prvog
dana posle dana kada je poverilacimao pravo da zahteva ispunjenj obaveza, ako

zakonom za pojedinacne slucajeve nije nesto drugo propisano. Medjutim, kog

ugovora o os zastarelost pocinje da tece racunajuci od prvog dana posle proteka
kalendarske godine u kojoj je potrazivanje nastalo, tj ako za interesovano
lice dokaze da do dana odredjenog na prethodni nacin nije znalo da se osigurani
slucaj dogodio, tada zastarevanje pocinje da tece od dana kada je za t
saznalo. U slucaju o sod odgovornosti treceg, osteceno lice zahteva naknadu od
osiguranika, ili je dobije od njega, zastarevanje osiguranikobog z\ahteva prema
osiguracu pocinje od dana kada je osteceno lice trazilo sudskim putem
naknadu od osiguranika tj kada ga je osiguranik obestetio. Neposredan zahtev treceg
ostecenog lica prema osiguravacu zastareva za isto vreme za koje zastareva
njegov
zahtev
prema
osiguraniku
odgovornom
za stetu. Zastarevanje
potrazivanje koje pripada osiguravacu prema
trecem licu odgovornom za
nastupanje osiguranog lsucaja pocinje da tece kada i zastarevajnje potrazivanja
osiguranika prema tom licu i navrsava se u istom roku.

UGOVOR O OS I DRUGI UGOVORI ROBNOG

PROMETA, ODNOSNO UGOVORI U PRIVREDI
Ugovor o os spada u ugovore robnog prometa tj ugovore u privredi. Zakon o
obligacionim odnosima ugovor o os, kao i uostalomi brojni drugi ugovori kao sto je
ugovor o prodaji, spediciji itd ne odredjuju se kao ugovori robnog prometa, ali je
uglavnom opsteprihvaceno u teoriji, da se navedeni ugovori blize nazivaju ugovori
robnog prometa, tj ugovori u prirodi. Ugovor o os je nesumljivo samostalan ugovor,
mada sus se u teoriji pojavljivala i misljenja da zbog velike razlicitosti pojedinih vrsta
ugovora o os, ne bi trebalo govoriti o jedinstvenom ugovoru o os, nego o vise
razlicitih ugovora o os su jedinstveni, tako da se radi o jedinstvenom
ugovoru kojih naravno ima vise vrsta i koji imaju svoje posebnosti. Najznacsjniji
ugovor robnog prometa je ugovor o prodaji koji se u Zakonu o obligacionim
odnosima definise tako sto se odredjuje da se ugovorom o prdaji obavezuje
prodavac da stvar koju prodaje preda kupcu tako da kupac stekne pravo raspolaganja ,
odnosno pravo svojine , a da se kupac obavezuje da prodavcu plati cenu, Ako je
predmet ugovora o prodaji osiguran a ponekad je to i uslo iz ugovora o prodaji, koji
moze biti obaveza i prodavca i kupca, tada vaze i pravila koja pro isticu iz
zakljucenog ugovora o os. Ugovor o posredovanju se u Zakonu definise tako da
se njim posrednik obavezuje d ace nastojati da nadje i dovede u vezu sa
nalogodavcem lice koje bi sa njim pregovaralo o zakljucivanju odredjenog ugovora
a nalogodavac se obavezuje dam u isplati odredjenu naknadu ako taj ugovor bude
zakljucen. Drustva za os zakljucuju ugovor o posredovanju sa registrovanim
agencijama koje posreduju pri zakljucivanju ugovora o os, pri cemu
ugovore zakljucuju osiguravaci i ugovoraci os, a posrednici samo olaksavju
zakljucivanje ugovora, dovodjenjem u vezi buducih ugovornih strana. Ugovorom o
trgovinskom zastupanju zastupnik se obavezuje da se stalno stara da treca lica
zakljucuju ugovore sa njegovim nalogodavcemi da u tom smislu posreduje izmedju
njihi nalogodavca, kao i dap o dobijenom ovlascenju zakljucuje ugovore sa trecim
licima u ime i za racun nalogodavca, koji mu se obavezuje dam u za svaki zakljuceni
ugovorisplati odredjenu naknadu. . Sustina tzv brokerskog ugovora je zakljucenje
ugovora o os u ime i za racun svog nalogodavca tj drustva za osi da za to broker ima
pravo na naknadu tj proviziju. Po Zakonu , ugovorom o spediciji ili otpremanje
otpremnik se obavezuje da radi prevoza odredjene stvari zakljuci u svoje ime

i za racun nalogodavca ugovor o prevozu i druge ugovore potrebe za

izvrsenje prevoza, kao i da obavi ostale uobicajene poslove i radnje, a
nalogodavac se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu. Celokupno
transportno os je prakticno nedvojivo od spedicije. Ugovorom o uskladistenju
skladistar se obavezuje da primi i cuva odredjenu robu i da preduzme
potrebne ili ugovorene mere radi njegovog ocuvanja u 31odredjenom stanju i
dalje preda na zahtev ostavodavca ili drugog ovlascenog lica, a
ostavodavac se obavezuje dam u za to plati odredjenu naknadu na cuvanje samo ako
je to ugovoreno

SAOSIGURANJE I REOSIGURANJE
SAOSIGURANJE
Saosiguranje je definisano u Zakonu o obligacionim odnosima,
Zakonu
o
pomorskoj i
unutrasnjoj plovidbi, Zakonu o os. U Zakonu o
obligacionim odnosima je odredjeno da kada je ugovor o os zakljucen sa vise
osiguravaca koji su se sporazumeli o zajednickom snosenju i raspodeli
rizika, svaki osiguravac naznacen u polisi os odgovara osiguraniku za
potpunu naknadu. Iz navedene definicije saosiguranja pro izilazi nekoliko bitnih
cinjenica:
1. da bi postojalo saosiguranje neophodno je postojanje najmanje dva osiguravaca, uz
mogucnost postojanja i vise osiguravaca
2. neophodan je Sporazum izmedju osiguravaca o zajednickom snosenju i raspodeli
rizika. Iako u Zakonu nije utvrdjena obavez ada se taj Sporazum zakljuci u
pismenoj formi , jasno je da se to mora uciniti, s obzirom da ni ugovora o
os nema bez potpisane polise os
3. neophodno je da se potpise jedinstvena polisa os u kojoj se moraju iamdju
ostalog, naznaciti ko su osiguravaci a ko je ugovarac os.
4. saosiguranje podrazumeva uspostavljanje dve vrste odnosa. Prvi odnos
nastaje izmedju dva ili vise osiguravaca, koji postaju saosiguraci i ugovaraci
osi drugi odnosizmedju osiguravaca tj saosiguravaca i tice se nacina
zajednickog nosenja i rapspodele rizika.
5. svaki saosiguravac odgovara osiguraniku za potpunu naknadu stete, bez obzira sto
u medjusobnom odnosu o zajednickom nosenju i raspodeli rizika preuzima
nosenje samo jednog dela rizika.
Za
razliku od Zakona o obligacionim odnosima gde
je utvrdjena
solidarna odgovornost saosiguraca, u Zakonu o pomorskoj i unutrasnjoj plovidbi
nije utvrdjena solidarna odgovornost, vec svaki saosiguraca samostalno i nezavisno
od drugih sadosiguraca odgvara samo za preuzeti deo rizika. I u Zakonu o os
definisani su poslovi saosiguranja pri cemu zapazamo da se govori o poslovima
saosiguranja, a ne o ugovoru o saosiguranju. Poslovi saosiguranja imovine i lica su
definisani kao poslovi zakljucenja i izvrsenja ugovora o os sa vise osiguravaca koji su

se sporazumeli o zajednickom snosenju i raspodeli rizika, tako da svaki osiguravac

naznacen u polisi os odgovara osiguraniku za potpunu naknadu/U praksi se cesto
desva da vise osiguraca osigurava imovinu, imovinske interese i zaposlene
jednog ugovaraca os a da se radi o samostalnim ugovorima os a ne o
saosiguranju. U takvim slucajevima ugovarac os je sacionio vise samostalnih
ugovora o os sa vise razlicitih osiguravaca, pri cemu je odvojio osigurane stvari
tj izvrsio raspodelu rizika. U tom slucaju radi se o potpuno odvojenim ugovorima
o os, gde osiguravaci nemaju nikakav medjusobni ugovorni odnos, pa nema ni
pravnog odnosa medju njima, solidarne odgovornosti a samim tim ni odnosa
saosiguranja

REOSIGURANJE
Reosiguranje je osiguranje osiguravaca
Pojam, uloga i znacaj
Reosiguranje se moze definisati kao ponovno os rizika od direktnog
osiguravaca. Osiguravac deo svojih obaveza iz ugovora o os prenosi u
reosiguranje, odnosno u pokrice kod drugog osiguravaca, na osnovu ugovora o
reosiguranju, kojim jedna strana, reosiguravac, preuzima obavezu da drugoj
strani, osiguravacu, plati deo iznosa ili cak i citav iznos koji je platio ili treba
da plati osiguraniku ili osiguranicima a osiguravac prima obavezu da osiguravacu
plati odredjenu premiju. Osnovni preduslov za postojanje reosiguranja jeste zakljucen
ugovor o os. Kada osiguravac oceni da je rizik prevelik, on odredjuje koliki deo
rizika moze podneti, odnosno isplatiti u slucaju nastanka stete a a da se ne
ugroze vlastiti fondovi. Rizik preuzet u os osiguravac moze podeliti izmedju
vise osiguravaca. Tada govorimo o saosiguranju i ovde osiguranik placa premiju
svakom osiguravacu, a isto tako naplacuje stetu od svakog osiguravaca. Retrocesija je
osiguranje reosiguravaca, kojim reosiguravac prenosi na druge reosiguravace deo
rizika koje je preuzeo u pokrice od osiguravaca ili drugih reosiguravaca. Ekonomska
svrha reosiguranja je potreba drustva za os za pokricem njihovih obaveza koje pro
izilaze iz ugovora o os koje ne mogu sami izvrsiti putem sopstvenih raspolozivih
sredstava.
Istorijski razvoj reosiguranja
Prvi ugovor koji je imao obelezja reosiguranja sklopljen je u Djenovi 1370
godine. Sklopljen je izmedju dvojice trgovca kao reosiguravaca i treceg trgovca
osiguravaca kojim su se prva dva obavezala da ce osiguravacu naknaditi iznos stete
koju bi ovaj bio duzanisplatiti osiguraniku ako nastupi osigurani slucaj za vreme
polovidbe izmedju Djenove i Slujsa, posto se ovaj deo puta smatrao najopasniji za
plovidbu. Prvi pisani propis u kome je pomenuto reosiguranje, donet je u 16 veku.
Radilo se o zbirci propisa iz pomorskog osiguranja koja je sacinjena za potrebe
suda u Rimu. Pravi razvoj reosiguranje dstize u 19 veku i kasnije, kada su
se i pojavile velike reosiguravajuce kompanije u Svajcarskoj i Nemackoj.
Poslovi reosiguranja su medjunarodnog karaktera i zahtevaju posebne metode analize
rizika i utvrdjivanja tehnickih rezervi i samim tim posebne metode nadzora. U
Evropskoj Uniji je radjeno na usaglasavanju nacionalnih propisa
u
domenu
reosiguranja, sto je rezultiralo usvajanjem Direktive Skupstine i Saveta

Evrope o reosiguranju. Direktiva se odnosi na profesionalna drustva za

osiguranje ali ne i na pulove i drzavne reosiguravaceciji je garant drzava. Na
osnovu odredbi Direktive omogucava se nadzor nad poslovanjem , odnosno kontrolu
finansijske poslovanja i solventnosti reosiguravaca, kao i postojanje adekvatnih
tehnickih rezervi i rezervi za izravnanje rizika vrsi nadzoni organ domicilne
drzave reosiguravaca. Propisuje se obaveza za reosiguravajuca drustva za
posedovanje adekvatnog kapitala za pokrice
tehnickih rezervi i rezervi za
izravnanje rizika, obaveza za adekvatnu disperziju investicija i raznovrsnostistih kao i
odredjena ogranicenja pri investiranju.
Osnovna nacela na kojima bazira reosiguranje
Ugovor o osiguranju je pretostavka za zakljucenje ugovora o reosiguranju. Sve
promene iz ugovora o os se reflektuju i na ugovor o reosiguranju. Osiguranje i
reosiguranje su dva nezavisna pravna odnosa. Osiguranik ne mora da zna za
ugovor o reosiguranju osiguravaca, niti moze crpeti nikakva prava iz
ugovora o reosiguranju. Onsvoja prava i obaveze ostvaruje iskljucivo iz
ugovora o os, pa se tako, ukoliko nastupi osigurani slucaj , sa zahtevom za
naknadu iz osiguranja moze obratiti iskljucivo osiguravacu. U reosiguranju je opste
prihvaceno da isplatom naknade iz reosiguranje na reosiguravaca ne prelaze preko
osiguravaca prema trecem licu odgovornom za nastupanje osiguranog slucaja. Jedino
se osiguravac moze obratiti trecem odgovornom licu za iznosisplacen osiguraniku pa i
za deo koji je primio od reosiguravaca.
Specificnosti reosiguranja zivota
Premijske stope se zasnivaju na tablicama smrtnosti. Rizik osiguranika , koji
umire u toku godine, povecava se sa njegovom staroscu. To znaci da se
premija da se pokrije taj rizik povecava iz godine u godinu. Reosiguranje
zivota je potrebno osiguravacu u cilju zastite svoje rezerve od nepovoljnogiskustva
smrtnosti. Kod malog osiguravaca mortalitetno iskustvo ce biti veoma promenljivo i
osiguravac ce zbog toga
ograniciti
svoj
samoppridrzaj, po
svakom
pojedniacnom osiguraniku na razuman nivo. Visinu samopridrzaja odredjuje
akutar, prema obimu rezervi, vrstama ugovora distribucije starosti i drugo. Veci
osiguravac ce da ostvari smrtnost koja je mnogo bliza statistici i kod njega je glavni
rizik smrtnosti onaj koji nastaje po velikim polisama. Trosak osiguravaca zivota od
odstetnog zahteva koji nasataje usled smrti osiguranika je osigurana suma, manje
rezerve upotrebive po polisi.
Razlike izmedju stvarnihi ocekivanih odstetnih zahteva mogu nastati usled:
1. promene u generalnom nivou smrtnosti
2. u slucaju rata, pozara , poplava i drugih prirodnih nepogoda
3. cinjenica da se ukupni portfelj moze sastojati od malog broja osiguranika sa
ishodom dace iskustvo podlegati slucajnim fluktuacijama.
Reosiguranje zivota ima svoje specificnosti koje se bitno razlikuju
od reosiguravajuceg posla kod nezivo itnih reosiguranja. Razlike se ogledaju:

1. Dok je reosiguranje zivota dugorocan posal, kod nezivotnih osiguranja radi se o

kratkorocnom poslu
2. Osigurane sume su uglavnom male, dok sukod nezivotnih reosiguranja u pitanju
velike osigurane sume
3. Posao reosiguranja zivota sadrzi podatke o individualnim rizicima a kod nezivotnih
reosiguranja samo nekoliko podataka o individualnim rizicima
4. Vecinu aranzmana stoprocentno cine okvirniugovori, dok to nije slucaj kod
nezivotnih reosiguranja, gde su generalni okvirni ugovori podeljeni izmedju
mnogih reosiguraca
5. Kod zivotnih reosiguranja ne postoji datum otkaza okvirnog ugovora, kao ni
mogucnost promene stope za posao na snazu, dok se kod nezivotnih
reosiguranja ugovori obnavljaju godisnje, a moguca su i godisnja revidiranja
6. Uglavnom ekscedentni, proporcionalni ugovori a tek povremeno kvotni,
karakteristicni
su za
zivotna, a proporcionalni i neproporcionalni za
nezivotna reosiguranja
7. Katastrofalni ugovori kod reosiguranja zivota se obavlja retko preko brokera,
zbog bliskog odnosa sa cedirajucim osiguravacima, dok to nije slucaj kod
nezivotnih reosiguranja
8. U poslu reosiguravaca zivota u pavilu je ogranicen broj reosiguravaca,
jer se radi o profesionalnim reosiguravacima dok posao nezivotnih
reosiguranja obavljaju mnogi reosiguravaci
9. Kada je u pitanju posao reosiguranja zivota, uvek se radi o totalnim stetama a kod
nezivotnih reosiguranja uglavnom su u pitanju delimicne stete
Oblici reosiguranja
Oblici reosiguranja mogu biti: fakultativno ili pojedinacno, ugovorno ili
obavezno, fakultativno-ugovorno i pul za reosiguranje.
Fakultativno reosiguranje je takav oblik reosiguranja kod koga se
svaki rizik pojedinacno predaje u reosiguranje, nakon zakljucenog ugovora o os a
reosiguravac osdlucuje koji ce rizik prihvatiti a koji nece. Ugovorno
reosiguranje je obavezujece za osiguravaca i reosiguravaca na osnovu
ugovora o reosiguranju. Fakultativno-ugovorno osiguranje predstavlja kombinaciju
fakultativnog i ugovornog reosiguranja.
Pul za reosiguranje predstavlja udruzenje osiguravaca u kojim se prema
unapred utvrdjenom kljucu, rasporedjuju rizici na svakog clana pula. S obzirom na
broj predmeta u reosiguranje razlikuju se tri osnovna tipa ugovora:

Pojedinacni ugovor o reosiguranju koji se zakljucuje za pokrice odredjenog

rizika u odredjenom poslu os i kod kojeg reosiguravac , nakon sto se upozna sa svim
elementima rizika, odlucuje da lice preuzeti taj rizik u pokrice ili nece
Opsti ugovor o reosiguranju predstavlja takav ugovor kod koga se
osiguravac i
reosiguravac unapred dogovaraju da ce reosiguravac primiti u
reosiguranje udeo u odredjenoj vrsti ili portfelju osiguravaca pod odredjenim
uslovima.
Otvoreno pokrice pojedinacnih rizika predstavljaju kombinaciju obaveznog i
pojedinacnog reosiguranja.
Prema nacinu na koji su odredjene obaveze reosiguravaca u odnosu
na obaveze osiguravaca prema osiguranicima, ugovori o reosiguranju se dele na:
Kvotno osiguranje ili reosiguranje srazmernog dela rizika kod koga
osiguravac predaje reosiguranje u pokrice odredjeni deo(kvotu od svih poslova
koje je zakljucio u pogledu rizika na koje se reosiguranje odnosi, a reosiguravac
se obavezuje da osiguravacu u odredjenom procentu isplati naknadu koju ovaj
duguje osiguraniku.
Ekcedentno reosiguranje ili reosiguranje viska rizika, kod koga se
reosiguranje ne odnosi na sve ugovore odredjenog rizika, nego samo na one kod kojih
osigurana suma ili vrednost osiguranog predmeta prelazi samopridrzaj osiguravaca.
Excess loss ili reosiguranje viska stete, kod koga do odredjene visine teret
snosi osiguravac, a preko toga stetu preuzima reosiguravac. Reosiguranje viska stete
se javlja u dva oblika i to:
1. reosiguranje drugog rizika, gde se utvrdjuje odredjena granica stete koja
moze nastati ako se ostvari osigurani slucaj u jednom odredjenom ugovoru
o osiguranju, a ako ova granica bude orekoracena visak snosi reosiguravac
2. cisto reosiguranje viska stete, koje se razlikuje od prethodnog po tome sto
reosiguravac preuzima sve stete koje prelaze odredjeni iznosiz vise osiguranja
pod uslovom da su nastale ostvarenjemistog dogadjaja.
Stop loss ili reosiguranje viska gubitaka je takvo reosiguranje kod koga
reosiguravac uzima obavezu da naknadi gubitak u jednoj vrsti osiguranja za jedan
period vremena, najcesce godinu dana
Reosiguranje rente i grupnog osiguranja zivota
Reosiguranje rente se sprovodi relativno na maloj skali. Uglavnom je
potraznja za ova reosiguranja ogranicena na nekoliko velikih ugovora o
renti. Dok se normalno, fakultativno reosiguranje neodlozne dozivotne rente,
dotle se odgodjene dozivotne licne rente veoma retko reosiguravaju

UGOVORI O REOSIGURAVANJU

Definicija i pravna priroda

U pravnoj teoriji se istice da je ugovor o reosiguranju ugovor o osiguranju
drustva za osiguranje kojim isto zadovoljava svoju potrebu za zastitom od rizika
sopstvene aktivnosti. Reosiguranje se moze definisati i kao instrument transfera
rizika sa osiguravaca na reosiguravaca, kome je osnovna ekonomska
funkcija savladjivanje buducih ekonomskih potreba osiguravaca. Ugovor o
reosiguranju bi mogli definisati kao ugovor u kome se jedna strana, reosiguravac,
obavezuje da drugoj strani, osiguravacu isplati deo iznosa ili ceo iznos koji je
osiguravacisplatio ili treba da plati osiguraniku, a osiguravac preuzima obavezu
placanja odredjene premije. Radi se o dvostrano obaveznom ugovoru , jer njegovim
nastankom nastaje obaveza za obe ugovorne strane-za osiguravaca da plati premiju a
za reosiguravaca da plati naknadu ako se ostvar ugovorom predvidjeni rizik. Ovaj
ugovor je aleatoran, posto je obaveza reosiguraca podvrgnuta ostvarenju ugovorom o
reosiguranju predvidjenog rizika. On je sukcesivan s trajnimizvrsenjem prestacija, jer
se prava i obaveze ugovornih strana ne izvrsavaju odjednom, vec sukcesivno
kroz odredjeno vremensko razdoblje. Ugovor o reosiguranje je konsenzualan, posto
je za njegovu valjanost potrebna saglasnost volje obe ugovorne strane, a takodje
spada u red neformalnih ugovora, posto za njegovo zakljucenje nije
predvidjena posebna forma
Ponuda za zakljucenje ugovora
Ponuda za zakljucenje ugovora sadrzi elemente: oznacenje osiguravaca, vrsta
ugovora broji naziv, pocetak dejstva i trajanje ugovora, odredjivanje poslova
direktnog osiguranja na koje treba da se proteze dejstvo ugovora, samopridrzaj
osiguravaca. maksimalnu obavezu reosiguravaca, premiju reosiguranja, proviziju
i ucesce osiguravaca u pozitivnom saldu iz poslova na koje se proteze
dejstvo reosiguranja, depoziti, spiskovi, stete koje se naplacuju odmah , posrednikova
provizija. Posebna oblik ponude je slip ponuda, u kojoj se tekst ugovora daje u
sumarnom obliku, ali uz pruzanje podataka o tome kako ce se pojedini elementi
ugovora regulisati.
Causa i predmet ugovora
Pravna causa ugovora o reosiguranje se manifestuje u kontinuiranom
transferu rizika sa osiguravaca na reosiguravaca, gde je sam rizik razlicit od rizika
koji se preuzima ugovorom o osiguranju. Predmet ugovora o reosiguranje pro izilazi
iz potrebe osiguravca za zastitom svoje imovine od rizika vlastitog
poslovanja, odnosno interesa za njegovim transferom na reosiguravaca uz
odgovarajucu naknadu, a interes se kvalifikuje kroz vrednostimovine koja se ugovorm
o reosiguranju zeli zastiti.
Prava i obaveze ugovornih strana
Obaveze reosiguranika
Obaveze
su
sledece: placanje
premije
reosiguranja, izvestavanje
reosiguravca o promenama rizika, sprecavanje ili ogranicavanje stetnih posledica
reosiguranog slucaja i obavestavanje reosiguravaca o nastupanje reosiguranog slucaja

Obaveze reosiguravaca
Glavna obaveza je isplata naknade iz reosiguranja. Ova obaveza se utvrdjuje
u trenutku prema kome ja nastala obaveza osiguravaca. Ako je poravnanje
zakljuceno na manji iznos od onoga koji bi trebalo platiti, to povlaci i smanjenje
obaveze reosiguravaca. Obrnuto, ako je poravnanje zakljuceno na veci iznos
a osiguravac pri tome postupao savesno, povecava se i obaveza i
reosiguravaca. Ako nije drugacije ugovoreno, reosiguravac je u obavezi platiti
naknadu iz reosiguranja neovisno o tome da li je placena naknada iz direktnog
osiguranja ili ne.
Sadrzaj ugovora i ugovorne klauzule
Ugovor o reosiguranje mora sadrzati sledece bitne elemente: ugovorne
strane sa nazivima i adresom ugovornih strana , predmet reosiguranja, rizike
koji se pokrivaju reosiguranjem, reosiguranu svotu, premiju reosiguranja, pocetaki
trajanje reosiguranja, uslove reosiguranja i ugovorne klauzule. Takve klauzule su:
1. right to business management prema kojij reosiguranikima pravo na direktno
ugovaranje i provodjenje osiguranja, ukljucujuci i likvidaciju stete, bezikakve
intervencije reosiguravaca
2. follow the fortune, prema kojoj je reosiguravac duzan slediti sudbinu
reosiguranika, odnosno da je reosiguravac vezan obavezom reosiguranika
prema svom osiguraniku samo u onim slucajevima i u onoj meri u kojoj je to
predvidjeno ugovorom o reosiguranju
3. follow the action , prema kojoj je reosiguravac obavezan slediti akcije
reosiguranika, odnosno reosiguravac je vezan poslovnim odlukama
reosiguranika
4. directinsurers renention prema kojoj je reosiguranik obavezan zadrzati odredjenu
kvotu rizika, osnosno da odredi deo osigurane svote ili stete kod
pojedinih vrsta osiguranja, koji nece pokriti dodatnim reosigrateljnim
pokricem
Trajanje i prestanak ugovora
Trajanje ugovora o reosiguranje nije striktno vezano uz odredjeni vremenski
rok, vec se isto u pravilu odredjuje prema trajanju rizika koji se zeli reosigurati.
Deluje sve do isteka roka na koji je reosiguranje zakljuceno. To moze biti tacno
odredjeni dan, ali se u praksi najveci broj ugovora o reosiguranju
zakljuceno. To moze biti tacno odredjeni dan, ali se u praksi najveci broj ugovora o
reosiguranju zakljucuje na neodredjeno vreme, odnosno do raskida. Raskid
ugovora se daje u pismenoj formi u skladu sa ugovorenim raskidnim rokom.
Do raskida moze doci i bez otkaznog roka

NEZIVOTNA OSIGURANJA

Osnovne karakteristike osiguranja imovine

Osnovne karakteristike su:
1. Predmet osiguranja moze biti imvina nekog lica koja ima materijalnu vrednost, koja
je procenjiva u novcu i na kojoj se moze realizovati rizik koji je obuhvacen
osiguranjem
2. Svrha osiguranja je naknada stete prouzrokovane ostvarenjem osiguranog rizika i
ne moze biti izvor bogacenja
3. Pravo da naplati naknadu iz osiguranja ima samo lice koje u momentu nastanka
stete ima materijalni interes da se steta ne dogodi.

Nadosiguranje
Nadosiguranje postoji kada je suma osiguranja veca od vrednosti
osigurane stvari. Moguce je da nadosiguranje postoji vec u momentu zakljucenja
ugovora ili da pak nastane u toku trajanja ugovora usled smanjenja vrednosti
osigurane stvari. Kod nadosiguranja ugovorac osiguranja placa vecu premiju od
premije koju bi inace platio da je suma osiguranja odredjena prema stvarnoj vredosti
osigurane stvari. Posledice nadosiguranja zavise od toga da li je isto zakljuceno
nesavesno ili savesno. Propisano je da u slucaju da se pri zakljucenju ugovora jedna
strana posluzi prevarom i tako ugovori svotu osiguranja vecu od strane vrednosti
osigurane stvari, druga strana moze treziti ponistenje ugovora. Ugovor je
nevazan od samog pocetka i osiguranik je u obavezi da vrati naknade iz osiguranja
ako ih je primio, dok osiguravacima pravo da zadrzi primljene premije. Ukoliko je
ugovorena svota os veca od vrednosti osigurane stvari a pri tome ni jedna strana nije
postupila nesavesno, ugovor ostaje na snazi, pri cemu se premija srazmerno smanjuje.

Visetruko i dvostruko osiguranje

Za postojanje vistestrukog osiguranja potrebno je da su ispunjene sledece
pretostavke:
1. mora postojati najmanje dva ili vise ugovora o osiguranju zakljucenih kod razlicitih
osiguravaca
2. ugovori o osiguranju se moraju odnositi na isti vremenski period koji se ne mora
apsolutno poklopiti
3. predmet svih zakljucenja ugovora o os treba da je ista stvar , odnosno imovina ili
pravo
4. ugovori o osiguranju moraju da pokrivaju isti rizik
5. da je interes svih lica koja su zakljucila ugovor o osiguranju istovetan

Visestruko osiguranje je punovazno ukoliko sume osiguranja iz svih

ugovora o osiguranju koji su zakljuceni ne prelaze vrednost osiguranog
predmeta. Ako je neka stvar osigurana kod dva ili vise osiguravaca od istog
rizika, za isti nteres i za isto vreme, tako da zbir svota osiguranja prelazi vrednost
osigurane stvari, tada se radi o tzv, dvostrukom osiguranja. Kada je ugovarac
osiguranja zakljucio ugovor o osiguranje kojim je nastalo dvostruko os, ne znajuci za
ranije zakljuceno os moze, bez obzira na to da li je ranija os zakljucio on ili neko
drugi, u roku od mesec dana od dana kada je saznao za to osiguranje, da zahteva
odgovarajuce snizenje svote osiguranja i premije docnijeg osiguranja, pri cemu
osiguravac zadzava premije i ima pravo na premiju za tekuci period.

Podosiguranje
Podosiguranje postoji kada je suma osiguranja niza od stvarne vrednosti stavri
koja je predmet osiguranja u momentu zakljucenja ugvora o os. Moze se dogoditi da
podosiguranje nastupi zato sto osiguranik namerno zakljuci ugovor o osiguranju na
manju sumu osiguranja od vrednosti osigurane stvari da bi platio manju premiju.
Moguce je i da se u momentu zxakljucenja ugovora stvar osigura na adekvatnu
vrednost a da u toku trajanja ugovora o osiguranju dodje do povecanja vrednosti
stvari i da nastupi podosiguranje. U slucaju podosiguranja iznos naknade koju
duguje osiguravac se smanjuje srazmerno, izuzev ako nije drugacije ugovoreno.
Kada dodje do podosiguranja nema opasnosti da osiguranik dobije vecu naknadu iz
osiguranja odiznosa pretrpljene stete, tako da ne moze doci do povrede nacela
obestecenja. Zbog toga zakonodavac predvidja da ce se u slucaju podosiguranja
primeniti nacelo proporcije ukoliko nije drugacije dogovoreno. U praksi se os ugovara
najcesce tako da se iskljucuje nacelo proporcije u slucaju podosiguranja ugovaranjem
posebnih klauzula. Zakon propisuje da je osiguravac duzan da da potpunu naknadu
sve do iznosa svote osiguranja ako je ugovoreno da odnos izmedju vrednosti
stvari i svote osiguranja nema znacaj za dredjivanje iznosa naknade. . Kada
se zakljuci osiguranje na prvi rizik ugovorom je iskljucena primena nacela
proporcije i osiguravac se obavezuje da ce kada nastupi osigurani slucajisplatiti iznos
celokupne stete alo najvise do visine sume osiguranja. Kao posebni oblik osiguranja
na prvi rizik u praksi se ugovora osiguranje na ugovorenu vrednost. Ovaj nacin
ugovaranje se primenjuje kod osiguranja od rizika od pozara i nekih drugih opasnosti i
osiguranja masina od loma. Kao osnov za obracun pre4mije osiguranja uzima se
knjigovodstvena nabavna revalorizovana vrednost stvari na dan 31. 12 prethodne
godine, a moze se suma osiguranja povecati kada je knjigovostvena vrednost manja
od stvarne vrednosti. Ukoliko se u toku trajanja ugovora o osiguranju znatno menja
kolicina i vrednost stvari, najcesce pro izvoda, poluprozivoda, zaliha i slicno, ove
stvari se osiguravaju na njihovu stvarnu vrednosti u svakom trenutku a
visina premije se izracunava na osnovu prosecne mesecne vrednosti ovih stvari u
knjigovodstvenoj evidenciji. Uslov za ovako flontano osiguranje je da osiguranik vodi
uredno knjigovodstvo o stanju zaliha.
Sprecavanje osiguranog slucaja i spasavanje stvari koja je predmet osiguranja
Osiguranik je duzan da preduzme propisane, ugovorene i sve ostale mere
potrebne da se spreci nastupanje osiguranog slucaja, a ako osigurani slucaj vec
nastupi , duznost mu je da preduzme sve sto je u njegovoj moci da se ogranice
njegove stetne posledice. Pre nastupanja osiguranog slucaja osiguranik ima

strozu obavezu jer mora preduzeti sve potrebne mere da spreci nastupanje osiguranog
lucaja. Zakon je propisao obavezu za osiguravaca da nadoknadi troskove,
gubitka kao i druge stete prouzrokovane razumnim pokusajem da se otkloni
neposredna opasnost nastupanja osiguranog slucaja, kao i pokusajem da se ogranici
njegove stvarne posledice. Takva obaveza osiguravac postoji cak i u slucaju da se
pokusaji otklanjanja neposredne opasnosti nastupanja osiguranog slucaja
polazu kao neuspesni. Osiguravaci u uslovima osiguranja ogranicavaju pravo na
naknadu ovih troskova od lica koja profesionalno pruzaju pomoc u slucaju
nastupanja osiguranog slucaja, kao sto su vatogasci. Obaveza je osiguravaca
da isplati ovu naknadu, cak i ako ona zajedno sa naknadom stete od
osiguranog slucaja prelazi svotu osiguranja. Osiguravac moze da dokazuje da
mere koje su preduzete nisu bile opravdane i razumne ili da 38nisu bile saglasne
mogucnostima osiguranika i da trazi smanjenje svoje obaveze. Ukoliko osiguranik
ne ispuni svoju obavezu sprecavanja osiguranog slucaja ili obavezu
spasavanja a za to nema opravdanje, obaveza osiguravaca smanjuje se za
onoliko za koliko je nastala veca steta zbog tog ne ispunjenja.
Propast stvari usled dogadjaja koji nije predvidjen u polisi osiguranja
U slucaju da osigurana stvar propadne pre pocetka dejsutva ugovora o os
osiguravac je u obavezi da vrati ceo iznos naplacene premije. Ako je do propasti doslo
u toku trajanja ugovora osiguravac je u obavezi da vrati srazmerni deo premije
od momenta prestanka dejstva ugovora jer bi se u suprotnom slucaju
obogatio. Srazmeran deo premije za period do raskida ugovora osiguravacimapravo
da zadrzi jer je u tom periodu nosio rizik. Kada jedna od vise stvari
obuhvacenih jednim ugovorom propadne usled nekog dogadjaja koji nije
predvidjen u polisi, osiguranje i dalje ostaje na snazi u pogledu ostalih stvari, uz
potrebne izmene zbog smanjenja predmeta osiguranja, Ako je stvar samo ostecena ne
primenjuje se princip deljivosti premije, ali ako je unistena neophodna je izmena
ugovora o osiguranjuOgranicenje osiguranih rizikaS obzirom da predmet osiguranja
moze biti izlozen raznim rizicima mora se jasno odrediti koji rizici mogu biti
pokriveni osiguranjem a koji ne, kao i odrediti granice rizika koji se prihvataju u
osiguranje. Pravilo je da dogadjaj u vezi sa kojim se zakljucuje osiguranje mora biti
buduci, ne izvestani nezavistan odiskljucive volje ugovoraca, kao i da je ugovor o
osiguranje nistavan ako je u casu njegovog zaklucivanja vec nastao osigurani slucaj,
ili je bio u nastupanju ili je bio izvesno da ce nastupiti ili ako je vec tada bila
prestala mogucnost da on nastane. Pored definisanja relevantnosti osiguranog slucaja
postoji i pravilo koje se stete mogu, odnosno ne mogu nadoknadjivati. Uobicajeno je
u uporednom zakonodavstvu da se iskljucuju iz osiguranja namreno prouzrokovana
steta od strane osiguranika, steta prouzrokovana nedostacima osigurane stvari, stete
prouzrokovane ratnim dogadjajima. Prema odredbama Zakona o obliga ico im
odnosima, osiguravac je duzan da nadoknadi stete nastale slucajno ili
krivicom ugovraca osiguranja, osiguranika ili korisnika os, izuzev ako je u pogledu
odredjene stete ova njegova obaveza izricito iskljucena ugovorom o os. Osiguravac
ne odgovara za stetu koju su za interesovana lica prouzrokovala namerno, pa je
nistava odredba u polisi koja bi predvidela njegovu odgovornosti u tom slucaju.
Osiguravac takodje nije duzan da nadoknadi stete prouzrokovane ratnim
operacijama , izuzev ako nije drukcije ugovoreno. Pri tome je ustanovljena
zakonska pretostavka da stete nije nastala usled ratnih operacija ili pobuna.

Prelaz ugovora i isplata naknade iz osiguranja drugom licu

Do prenosa ugovora o os moze doci i u slucaju statusnih promena
pravnog lica osiguranika, smrti osiguranika i slicno. Moguce je i da dodje do
promene osiguravaca sto se najcesce desava kada dodje do statusne
promene
osiguravac ili prenosa portfelja zbog prekida rada odredjene vrste
osiguranja ili u postupku likvidacije ili stecaja. Ugovor o os se prenosi u celini sa
svim pravima i obavezama na pribavioca osigurane stvari od momenta prenosa
vlasnistva. Obaveza placanja premije osiguranja do dana prenosa je na prenosiocu a
od dana prenosa na pribavioca. Ukoliko osiguravac ne obavesti osiguravaca da je
osigurana stvar otudjena, ostaje i dalje u obavezi da placa premije koje dospevaju i
posle dana otudjenja. Ugovor o osiguranju se ne moze raskinuti ako je polisa os
izdata na donosioca ili po naredbi. Smatra se da ke osiguravac pristao na prenos
ugovora o osiguranju cima je zakljucio polisu na donosioca ili po naredbi.

Prelaz osiguranikovih prava prema odgovornom licu

na osiguravaca-subrogacija
Nastupanjem stetnog dogadjaj u odnosu na stvar koja je predmet
osiguranja, za osiguranika, odnosno korisnika os nastaje situacija iz koje moze da
zahteva naknadu stete po dva pravna osnova:
1. po osnovu prouzrokovanja stete, kada se cinom nastupanja stetnog dogadjaja
uzispunjenje ostalih uslova uspostavlja obligacioni odnosizmedju ostecenogi
stetnika
2. po osnovu zakljucenog ugovora o osiguranju
Osnovno pravilo kod imovinskih osiguranja je da osteceni ne moze po oba
osnova da ostavri pravo na naknadu stete, jer bi se u tom slucaju mogao da po oba
pravna osnova dobije iznos veci nego sto je iznos stvrano nastale stete cime bi bilo
povredjeno nacelo obestecenja, Dozvoljeno je da osteceni po oba osnova zahteva i
dobije naknadu stete ali samo do iznosa stvarno nastale stete. U cilju nacela
obestecenja, odnosno da se spreci kulminiranje osiguranikovih pravamu uporednom
pravu u imovinskom osiguranju je prihvacen princio prelaza osiguranikovih orava
prema odgovornom licu na osiguravaca, nakon sto je osiguravacisplatio stetu
osiguraniku. Osnovni uslov za subrogaciju je da je osiguravacisplatio ostecenom licu
odnosno osiguraniku naknadu iz osi da postoji odstetni zahtev prema odgovornom
licu. Na osiguravaca ne mogu da predju prava koja nisu bila pokrivena
ugovorom o os, kao npr izgubljena dobit ako nije pokrivena osiguranjem.
Osiguravac se oslobadja u odgovarajucoj meri svoje obaveze prema osiguraniku
ukoliko je krivicom osiguranika onemogucen u potpunosti ili delimicno ovaj prelaz
prava na osiguravac. Moguce he da se osiguranik odrekne naknade ili se poravna sa
stetniko, dopusti da nastupi zastarelost potrazivanja. izuzeci od pravila o
subrogaciji kada na osiguravace ne prelaze prava iz osiguranja postoje
ukoliko je stetu prouzrokovalo lice u srodstvu u prvoj linijji sa osiguranikomili lice
za cije postupke osiguranik odgovara ili koji zivi sa njim u istom domacinstvu ili
lice koje je radnik osiguranika, osim ako ta lica stetu nisu prouzrokovala
namerno.

OSIGURANJE OD ODGOVOROSTI
Saglasno odredbama Zakona o obligacionim odnosima koje se primenjuje na
pojedine vidove osiguranja od odgovronosti, osiguravac odgovara za stetu nastalu
osiguranim slucajem samo ako osteceno lice zahteva njenu naknadu. Osiguravac
snosi, u granicama svote osiguranja, troskove spora koji se vodi
povodomutvrdjenja osiguranikove odgovornosti. Razlog zbog koga se os od
odgovornosti
svrstava u nezivotna-imovinska osiguranja su njegova osnovna
obelezja koja se ogledaju u sledecem:
1. obaveze osiguravaca sastoji se u nakandi pretrpljene stete sa primenom nacela
obestecenja
2. korisnik os moze da bude samo lice koje ima interes da se ne dogodi osigurani
slucaj
3. ne moze se kumulirati naknada iz osiguranja i naknada stete, tako da nakon sto plati
naknadu iz osiguranja osiguravac stupa u prava korisnika osiguranja, odnosno
osiguranika, prema trecem odgovornom lcu ili u prava korisnika osiguranja
prema osiguraniku ukoliko je izgubio osiguravajuce pokrice. Kod ove vrste
osiguranja pojavljuju se tri lica: osiguravac, osiguranik tj ugovarac osiguranja i
osteceni, tako da ovaj vid osiguranja pruza dvostruku zastitu sa jedne strane
osiguraniku a sa druge strane i ostecenom licu.
Osiguranjem od odgovornosti se pokriva steta koja moze da nastane imovini
osiguranika, tako da je predmet osiguranja imovina kao celina. Kod obaveznih
osiguranja od odgovornosti se najcesce zakonom utvrdjuje minimum osiguravajuceg
pokrica. Obaveza osiguravaca po osnovu osiguranja od odgovornosti nastaje samo
u slucaju da je osiguranik prema pravilima o gradjanskoj odgovornosti u
obavezi da ostecenom trecem licu naknadi stetu, Najcesce se u sudskom
postupku ceni da li postoji odgovornost osiguranika da naknadi nastalu stetu kao
i da li postoje razlozi za iskljucenje odgovornosti ili za prihvatanje prigovora
zastarelosti potrazivanja.

NEZIVOTNA OSIGURANJA KOJA SPADAJU U

OSIGURANJE IMOVINE
Osiguranje motornih vozila
Kasko osigranje motornih vozila
Predmet ovog osiguranja su pre svega sve vrste motornih vozila
standardne izvedbe, sve vrste prikljucnih, radnih i sinskih vozila i njihovi
sastavni delovi. Pri tome se pod sastavnim delovima podrazumevaju alat,
pribori rezervni delovi standardno isporuceni za tip vozila: radio apart koji je ugradje
u vozilo od strane pro izvodjaca vozila, uredjaj za obezbedjenje od kradje, aparat za
gasenje pozara kao i ostali prikljucni uredjaji. U zavisnosti od toga da li je zakljuceno
potupno ili deli icno kasko osiguranje postoje razlike i u obuhvacenim osiguranim
opasnostima. Kod potpunog kasko os, osiguravac je obavezan da nadoknadi

stetu koja je osigurani predmet unisten ili ostecen, kao posledica iznenadnih
i od volje osiguravaca os ili vozaca nezavisnih dogadjaja i saobracajne
nesrece, pada ili udara nekog predmeta, pozara, iznenadnog termickog ili
hemijskog delovanja spolja, udara groma, eksplozije, oluje, grada, snezne lavine
itd. Kradja kao rizik se mora posebno ugovoriti i shodno tome platiti dodatna premija.
Smatra se da je rizik kradje ostvaren, ako se vozilo ne pronadje u roku od 30 dana od
dana prijave nadleznom organu. Delimicno kasko osiguranje obuhvata rizike
pozara, udara groma , eksplozije, zemljotresa, pada letilice, loma i ostecenja stakla
itd. Kasko osiguranje motornih vozila spada u onu grupu osiguranja gde se posebno
insistira na nepromenljivosti osiguranika kao uslovu za punovaznost ugovora.
Uslovima je predvidjeno da promenom nosioca prava svojine na osiguranom
vozilu ugovor o osiguranju prestaje da vazi u 24, 00 casa onoga dana kada je
novi vlasnik preuzeo vozilo. Po vazecim pravilima, ponasanje ugovaraca osiguranja i
lica kojima je osiguranik prepustio upravljanje smatra se kao 40znanje i ponasanje
osiguranika. Osiguravac nije u obavezi da nadoknadi stetu i troskove nastale usledkvara za vreme pogona vozila, zbog snizavanja tecnosti u hladnjaku ili bloka motora,
stete na motoru nastale zbog gubitka ulja ili tecnosti iz hladnjaka, gubitkom
pogonskog materijala usled ostvarenog osiguranog slucaja, gubitkom ulja iz
motora, diferencijala i menjaca i tecnosti za hladjenje. Postoje i slucajevi gubitka
prava iz osiguranja i to za vreme dok vozilom upravlja lice bez odgovarajuce
dozvole, za vreme dok vozilom upravlja lice pod dejstvom alkohola ili narkotika.
ako je steta prouzrokovana namerno ili prevarom od strane ugovaraca osiguranja,
osiguranika ili clanova njihove uze porodice koji sa njim zivi u zajednickom
domacinstvu. Osnovno pravilo je da se osiguranje auto-kaska zakljucuje na
sumu osiguranja koju sam osiguranik odredjuje. Osiguranik se moze opredeliti-a. da
u momentu zakljucenja ugovora, ugovori mesecnu korekciju sume osiguranja i
placanja mesecne premije i to za koeficijent rasta cena industrijskih pro izvoda koji
objavljuje Savezni zavod za statistiku, -b.
da u momentu zakljucenja
ugovora ugovori mesecnu valorizaciju sume osiguranja uz placanje odgovarajuceg
doplatka na godisnju premiju osiguranja, -c. da u momentu zakljucenja ugovora
odredi fiksni iznos sume osiguranja koje se moze u toku trajanja osiguranja menjati
samo ako se do promene sume osiguranja nije desio osigurani slucaj. . Sva vozila za
koja se moze zakljuciti kasko osiguranje razvrstana su u sledece grupe
premija-putnicki automobili, teretna vozila, autobusi, vucna vozila, specijalna
motorna
vozila, motorbicikli, prikljucna
vozila, motorna
vozila inostrane
registracije, vozila na popravci, radna vozila, sinska vozila.

Osiguranje robe u prevozu

Pod od robe u prevozu tzv transportnim osiguranjem podrazumeva se
osiguranje stvari koje se prevoze, os stvari u skladistu dok pripremljene za prevoz
cekaju na otpremu i osiguranje prevoznih sredstva kojima se prevoze stvari i putnici
ili sluze kao tehnicka sredstva za obnavljanje radove. Najznacajnije specificnosti su:
da za sklapanje ugovora o os nije potrebna forma ili pismeni oblik, da se
polisa izdaje na zahtev ugovoraca os odnosno da moze imati vise originala, da se u
nju obicno ne unosi iznos premije os, ali da sadrzi klauzulu da premija os je
placena, da u plovidbenom os postoje specificni institute kao sto je
zajednicka havarija, spasavanje, ogranicena odgovornost brodara, transportna
osiguranja su vrlo fleksibilna. Imajuci u vidu predmet os transportna os se mogu
podeliti na :

1. os stvari koje se transportuju

2. os prevoznog sredstva koja obavlja transport.
U zavisnosti od toga cime se obvalja transport, odnosno kojim transportnim
sredstvom, os transporta semoze podeliti
na: pomorsko
transportno,
transportno os unutrasnje plovidbe, kopneno transportno os, vazdusno
transportno os, PTT osiguranje. U zavisnosti od toga da li se transport
obavlja unutar Srbije i Crne Gore ili i van njihovih granica, transportna
osiguranja se dele na: domace i medjunarodno transportno osiguranje.
Generalna ili tzv opsta polisa ispostavlja se u slucajevima kada so
iguravac i osiguranik imaju permanentan poslovni interes. Generalna
polisa predstvalja zakljucenje generalno ugovora i os na neodredjene kolicine
posiljki u nekoliko prevoza u odredjenom vremenskom periodu. Za razliku od
generalne polise , cije se pokrice odnosi na vise posiljki, zasnovano na
opstemugovoru o osiguranju, pojedinacan polisa se odnosi na osiguranje
odredjene posiljke.
Osiguranje robe u transportu kopnom, rekom, jezeromi postom
Osiguranje robe u transportu kopnom, rekom, jezeromi postom obuhvata
sledece osnovne rizike: gubitakili ostecenje stvari koje se osigurane koji se
razumno moze pri ista i pozaru ili eksploziji, saobracajnoj ili plovidbenoj
nezgodi prevoznog sredstva, zemljotresu, vulkanskoj erupciji, poplavi, lavi ,
odronu, gromu ili oluji. Ovim osiguranjem obuhvacen je rizik gubitka ili ostecenja
osiguranog predmeta nastao kradjomili ne isporukom celog koleta, prodorom
jezerske ili recne vode u vozilo kontejner ili mesto uskladistenja, Prednosti
transportnog osiguranja ogledaju se i u pogledu naknade stete. Da bi dobio
naknaduosiguranik u trenutku nastanka osiguranog slucaja mora imati
opravdani materijalni interes u odnosu na osigurani predmet. Posebnost
transportnog osiguranja je cesto koriscenje tzv klauzule osiguranja koje predstavljaju
standardizovana pravila, u kojima se dodatno regulise prava, obaveze i
odgovornost osiguravaca i ugovoaraca os na uobicajeni nacin. primena klauzule se ne
pretpostvalja vec se mora posebno ugovoriti. Ukoliko se to ucini , klauzula
predstavlja dodatak uz poslisu, s tim sto je njihova sadrzina standardizovana.

Osiguranje imovine od pozara i drugih opasnosti

Pozarni rizik se smatra osnovnim rizikom, ne samo u imovinskim
osiguranjima vec i u osiguranju uopste. Zakljucivanje mnogih drugih vrsta
osiguranja uslovljeno je time da se prethodno zakljuci osiguranje od opasnosti pozara
kao osnovno osiguranje. Predmet osiguranja se odredjuje na sledeci nacin:
1. kod os gradjevinskih objekata i drugih nepokretnih stvari osigurani su
svi
delovi
gradjevinskog objekta, temelji i
podrumski
zidov, sve
ugradjene instalacije, sva ugradjena oprema, a kada je u pitanja
osiguranje zgrade u gradnji osiguran je i gradjevinski materijal na gradilistu. Pri
tome se ne mogu odvojeno od celog objekta osigutari krovili izgoreli delovi
gradjevinskog objekta

2. u pogledu os pokretnih stvari vazi pravilo da su osigurane stvari sve stvari koje
se nalaze na mestu osiguranja i to i one koje su posojale u trenutku zaklucenja
ugovora i stvari koje naknado nabavljene ali pod uslovom da osiguranik vodi
odgovarajucu evidenciju, pri tome su osigurane sma one stvari koje su svojina
osiguranika i lica koja sa njim zive u zajednickom domacinstvu.
Kod ove vrste osiguranja koje se inace smatra bazicnim, osnovnim s obzirom
da je rizik od pozara jedan od najvecihi najcesce izrazenih rizika, veoma je znacajno
utvrditi vrednost stvari.
Vrednost osiguranih stvari, pod uslovom da drugacije nije ugovoreno je : za
gradjevinske objekte-gradjevinska cena objekta prema cenama u mestu gde se objekti
nalaze, umanjena za iznos procenjenog rabacenja, za zalihe robe, materijala i sirovinenabavna cena, a ako je trzisna cena niza od nabavne tada je to trzisna cena uvecana za
zavisne troskove, za zalihe gotovih prozivoda i nedovrsenje pro izvode kod
prizvodjaca. Sto se tice mesta os, princip je da osiguranje vazi za vreme dok se
osigurane stvari nalaze na mestu oznacenom u polisi, mada os vazi i kada se
sveosigurane stvari prenesu sa mesta oznacenog u polisi na neko mesto u okviru
sedista osiguranika, odnosno mesto stanovanja na teritoriji Srbije i Crne Gore. Ovom
vrstom osiguranja pored nepokretnih mogu biti obuhvacene i pokretne stvari. Ako su
predmet osiguranja pokretne stvari, tada su osigurane pokretne stvari koje
se nalaze u mestu osiguranja, pri cemu su osiguranjem obuhvacene one koje su
postojale u momentu zaljucenja ugovora ali ione koje su posle nabavljene , pod uslov
da osiguranik vodi o njima odgovarajucu evidenciju . Kod ove vrste osiguranja,
tarifiranje se vrsi tako sto se uzima u obzir: gradjevinska kategorija, klasa zastitnih
mera, klasa opasnosti robe. Kod osiguranja industrijskih, zanatskihi usluznih
organizacija od opasnosti pozara i nekih drugih opasnosti, osnov za tarifiranje
cini: klasa opasnosti, klasa zastitnih mera, sirina pokrica i druge okolnosti koje
povecavaju ili smanjuju opasnost. Pri tome se u polisi mraju uneti svi podaci
potrebni za odredjivanje visine premije. Klase opasnosti se odredjuju prema
osetljivosti izlozenih sirovina, poluprozivoda i finalnih pro izvoda pojedinim rizicima
od kojih se osiguravaju, kao i prema izvorima rizika koji pro izilaze iz tehnoloskog
procesa glavne prozivodnje.

Osiguranje od opasnosti provalne kradje i razbojnistva

Predmet ovog osiguranja mogu biti samo pokretne stvari. I ovde postoji
ogranicenje da ovim os ne mogu biti obuhvacene stvari izlozene na sajmovima i
vasarima, kao
ni
motorno
suvozemno
vozilo, plovna vozila, prikolice,
samohodne masine i letilice. Pokretne stvari pravnih lica su osigurane stvari koje se
nalaze na mestu osiguranja i stvari koje su postojale u trenutku zakljucenja ugovora,
ali i one koje su naknadno nabavljene ali pod uslovom da se onjima vodi
knjigovodstvena evidencija. Kada su u pitanju pokretne stvari gradjana, tada su
osigurane samo one stvari koje se nalaze na mestu osiguranja i koje su
postojale u momentu zakljucenja ugovora i pod uslovom da s epojedinacno
naveduu polisi ili na posebnom spisku. Osigurane opasnosti, po ovim Uslovima,
su izvrsenje ili pokusaj provalne kradje ili razbojnistva i obest u toku izvrsenja
provalne kradje. Pri tome se osiguravajuca zastita pruza i za stete nasale
odnosenjem, unistavanjem ili ostecenjem osiguranih stvari kao i stete
prouzrokovane ostecenjem gradjevinskih delova prostorija, instalacija i opreme u

kojima se nalaze osigurane stvari prilikomizvrsenja ili pokusaja izvrsenja provalne

kradje, odnosno razbojnistva i to u visini troskove opravke. Na osnovu ove vrste
osiguranje nece biti nadoknadjene stete nastale provalnom kradjom ili
razbojnistvom, a koje su izvrsene uz sudelovanje clanova porodice koje zive u
zajednickom domacinstvu sa osiguranikom, stete koje su
nastale
prevarom,
proneverom, obicnom kradjom, stete
u
vidu
gubitaka
zarade, dangube
Provalnom kradjom smatra se pre svega ona kradja kod koje njen izvrsilac provali u
prostorije u kojima se nalaze osigurane stvari razbijanjem ili obijanjem vrata i
prozora, provaljivanjem tavanice, zidova i podova ili otvaranjem mesta os
laznim kljucem, pravim kljucem ili njegovim duplikatom do kojeg je doslo
na nelegalan nacin. Pri tome su od rizika provalne kradje stvari osigurane samo za
vreme dok se nalaze u zatvorenim i zakljucanim prostorijama, dok su novac ,
hartije od vrednosti, stedne knjizice, nakit, zlatni predmeti i kolekcije osigurani
samo ako su smesteni u posebnom zakljucanommestu kao sto je gvozdena blagajna ,
trzorili sl.
Pod razbojnistvom se podrazumeva oduzimanje osigurane stvari primenom
pretnju dace ugroziti zivot ili zdravlje osiguranika. Vrednost zaliha robe, materijala
i sirovine odredjuje se prema nabavnoj ceni, uzimajuci u obzir rabacenja ili prema
trzisnoj ceni, pod uslovom da je niza od nabavne. Kada osiguranik na bilo koji nacin
sazna gde se nalaze ukradene stvari. U tom slucaju je duzan da odmah, preko
nadleznih organa preduzima sve potrebne mere, da se utvrdi identtitet ovih stvari i
dam u se one vrate. O svemu sto je preduzeo duzan je da odmah obavesti osiguravaca.

Osiguranje masine od loma i nekih drugih opasnosti

Predmet os mogu biti masine, masinski uredjaji, elektricni uredaji,
aparati i instalacije, zajedno sa postoljem, lezistemi temeljom, ukoliko je njiohova
vrednosti sadrzanau ukupnoj vrednosti masine. Ako se postepeno ugovori predmet
osiguranja
mogu
biti i
dalekovodi, kablovski vodovi, cevovod, gasovod,
naftovod, toplovodi, itd. Masine mogu biti osigurane ili grupni ili pojedinacno uz
vaznu napomenu da su osigurane samo one masine koje su naznacene u polisi. Rizici
obuhvaceni ovim osiguranjem su pre svega , razna ostecenja ili unistecenja
osigurane stvari usled nezgode u pogonu pod kojim se podrazumevaju dogadjaji koji
nastaju nepredvidjeno i iznenada u vezi sa koriscenjem osigurane stvari , kao i usled
nespretnsti, nehata ili zle namere radnika. Vrednost osigurane stvari, ukoliko nije
drukcije ugovoreno, jeste vrednost nove stvari umanjene za iznos procenjenog
tehnickog i ekonomskog rabacenja. Osnovno pravilo koje pro izilazi iz Tarife
premije je da se premije osiguranja masine od loma i nekig drugih opasnmosti
odredjuje tako sto se ima u vidu: tezina rizika, obim pokrica, vrsta predmeta
osiguranja, suma osiguranja, trajanje osiguranja. Pri tome se u polisi moraju upisati
elementi za odredjivanje visine premije. Kod os masina od loma znacajno je
utvrdjivanje bonusa i malusa u odnosu na premiju koji osiguranik treba da plati.
Bonus u obliku snizenja premije i malusa u obliku doplatka na premiju se utvrdjuju
pojedinacno za svakog osiguranika na osnovu tzv tehnickog rezultata ostvarenog u
poslednje tri godine a obracunavaju se unapred za naredni period trajanja osiguranja
Osiguranje elektronskih racunara, procesora i slicnih uredjaja

Predmet ovog os su elektronski racunari i slicni uredjaji i instalacije

sa opremom, pomocnim aparatima, klimomi energetskim uredjajima, racunara kao i
procesni elektronski racunari. Po ovim Uslovima osigurane opasnosti cine sva ona
ostecenja ili unistenja osiguranih stvari koja su nastala usled pozara i udara groma,
eksplozije, oluje, vodeci pare, pada letilice, klizanja tla, provalne kradje itd.
Medjutim, osiguravac nije duzan da nadokadi stete, kao sto je gubitak zarade, stete
koje su nastale u garantnom roku, koji je duzan da nadoknadi pro izvodjacili
prodavac, stete nastale usled ogrebotina na nosiocima podataka koje nastanu pri radu
racunara, stete koje su nastale na podacima zbog nemara. Osigurane se samo stvari
navedene u polisi , koje sun a podrucju pogona osiguranika na istom mestu i za
vreme kada su montirane i spremne za rad, kada se nalaze u pogonu, kada se
demontiraju i montiraju zbog remonta i za vreme popravke u radionici osiguranika,
kada se prevoze zbog ciscenja i popravke ili premestaju na drugo mesto ali najvise
15 km od mesta rada, I za vreme kada su date u zakupili zajam, ukoliko rade u
uslovima i sluze nameni za koje su projektovane . I kod ovog os je takodje uvedena
fakultativnost u isplati, ukoliko je osiguranik zakljucio i neko drugo os za stvari
koje se osiguraju po osnovu os elektronskih racunara, procesora i slicnih
uredjaja. Steta ce tada biti isplacena na osnovu tih drugih zakljucenih os, a po
osnovu os elektronskih racunara, procesora i slicnih uredjaja naknada ce se isplatiti
samo u slucaju kada pokrice po tim drugim osiguranjima nije dovoljno i to samo do
sume nepokrivenog dela stete.

Osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila,

vazduhoplova i plovnih objekata
Obavezna osiguranja
Osnovno pravilo je da je zakljucivanje ugovora o os dobrovoljno. Medjutim u
svim razvijenim zemljama postoje os koja se moraju zakljuciti sa drustvo za os, s
obzirom da se samo na taj nacin moze uspostaviti potpuna zastita odredjenih dobara i
odredjenih kategorija lica. Kod nas se na osnovu Zakona kao obavezna os moraju
zakljuciti:
1. Obavezno os putnika u javnom saobracaju od posledica nesrecnog slucaja. Putnici
se smatraju lica koja se radi putovanja nalaze u prevoznom sredstvu i to bez
obzira da li su kupili voznu kartu ili imaju pravi na besplatnu voznju, kao i lica
koja se nalaze u krugu stanice, pristanista, luke, aerodrome ili u neposrednoj
blizini prevoznog sredstva pre ukrcavanja odnosno posle iskrcavanja, lica koja
su imala nameru da putuju odredjenim prevoznim sredstvomili su u njime
putovala, izuzev lica kojima je mesto rada na prevoznom sredstvu.
2. Os vlasnika motornihi prikljucnih vozila od odgovornosti za stete pricinjene trecim
licima
3. os vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za stete pricinjene trecim licima.
Vlasnici jugoslovenskog vazduhoplova su takodje duzni da se osiguraju od
odgovornosti za stete koje nastanu iz osnova posedovanja ili
upotrebe
vazduhoplov. Vazduhoplov koji nije jugoslovenski a ulazi u vazdusni
proctor SR Jugosalavije, mora biti osigurana od odgovornosti za stete

pricinjene trecim, ukoliko nije oruzeno drugo obezbedjenje za naknadu stete ili
ako medjunarodnim ugovorom nije drukcije odredjeno. Ustanovljen je Garantni
fond radi ekonomske zastite putnika i trecih lica koji treba da cine sredstva
koja se obrazuju doprinosom osiguravajucih organizacija.
Predvidjeno je da sredstva garantnog fonda mogu koristiti:
1. ako je steta prouzrokovana upotrebom vozila
nije bio zakljucen ugovor o obaveznom os

odnosno

vazduhoplova, a

2. ako je steta zbog smrti, povrede tela ili narusavanja zdravlja prouzrokovana
upotrbom nepoznatog vozila ili vazduhoplova.
3. ako je steta prouzrokovana upotrebom vozila odnosno vazduhoplova, a prethodno
je zakljucen ugovor o obaveznom osiguranju sa osiguravajucom organizacijom
nad kojom je otvoren

Osiguranje od auto-odgovornosti
Saglasno zakonskim odredbama vlasnik, odnosno korisnik motornog i
prikljucnog vozila je duzan da zakljuci ugovor o o sod odgovornosti za stetu koju
upotrebom motornog vozila pricini trecim licima usled smrti, povrede tela,
narusavanja zdravlja, unistenja ili ostecenja stvari, osim za stetu na stvarima koje je
primio na prevoza. Na osnovu Zakona, Savezna vlada je donela Uredbu o
premijskim stopama i o sod auto-odgovornosti u kojoj su uredjeni
prakticno
svi
kljucni
odnosi-struktura
premijskih
stopa, pravila
za
izracunavanje premijskih stopa klasifikovanih prema grupama definisanim i
obelezenim
jednakim faktorima rizika, uslovi za uvodjenje novihili smanjenja
postojecih premijskih stopa, uslovi za odstupanje premijskih stopa os pojedinih vrsta
ili grupa motornih vozila, uzlovi za izracunavanje viskova premije radi smanjenja
premijskih stopa, iznosi maksimalnih naknada, odnosno provizija koja se
mogu placati za obavljanje poslova posredovanja i zastupanja u poslovima o sod
auto-odgovornosti prema vrsti i obimu izvrsenih usluga. Vlasnici prevoznih sredstva
na koje se odnose odredbe Zakona o obaveznom os imaju obavezu da zakljuce ugovor
o obaveznom os sa nekom od registrovanih drustva za os. Osiguravac je u obavezi da
naknadi stetu koja je nastala upotrebom motornog vozila a za koju se utvrdi da je
odgovoran opstvenik , odnosno lice koje je upravljalo motornim vozilom. Neophodno
je da trece osteceno lice dokaze da postoji uzrocna veza izmedju nastale stete i
upotrebe konkretnog vozila. Na osnovu ovog ugovora o os osiguravac naknadjuje
stete na stvarima i stete na licima, odnosno sve oblike stete za koje
postoji odgovornost osiguranika-stetnika. Oblici imovinske stete koja se nadoknadjuje
usled smrti, povrede tela izi zdravlja nekog lica su: troskovi lecenja povredjenog lica,
izgubljena zarada za vreme lecenja, izdaci za tudju pomoci negu u vreme oporavka,
izdaci za tudju pomoc u kucnim poslovima i dr. Pravo na naknadu stete, poosnovu os
autoodgovornosti nemaju vlasnik, odnosno korisnik , suvlasniki drugi imalac
motornog vozila cijom je upotrebom pricinjena steta koji je odgovoran za stetu, lice
koje je ucestvovoalo u protivpravnom oduzimanju motornog vozila cijom je
upotrebom prouzrokovana steta. Osiguranjem auto-odgovornosti su obuhvacene i
stete prouzrokovane upotrebom motornog vozila koje je koristilo, odnosno kojim je
upravljalo lice koje za to nije imalo ovlascenje. Kod ove vrste osiguranja posebnu

primenu nalaze pravila o bonusu tj umanjivanju

visine
premije
onim
osiguranicima koji u odredjenom vremenskom periodu nisu imali stete. Iako je
odredjivanje visine bonusa jedno od trzisnih komponenti na osnovu kojeg drustvo
za os medjusobno konkurisu jedno drugom, uobicajeno je da se maksimalni bonusi
krecu od 30-60% od visine premije. Pravilo je da stetu prouzrokovanu upotrebom
vozila inostrane registracije koje je osigurano kod domaceg drustva za os
nadoknadjuje to drustvo , i to odredbama zakona koji vazi za vozila jugoslovenske
registracije. Steta koja je prouzrokovana upotrebom vozila inostrane registracije ciji se
vlasnik noje osigurao od auto-odgovornopsti nadoknadjuje se iz garantnog fonda.

Osiguranje od odgovornosti iz delatnosti

Ovim os obuhvacena je odgovornost za prouzrokovanu stetu, ako je nastala iz
delatnosti osiguranika, ili iz posedovanja stvari, ili iz pravog odnosa ili iz odredjenog
svojstva kao izvora opasnosti koji su oznaceni u polisi osiguranj odnosno ponudi.
Takodje je ovim osiguranjem obuhvacena odgovornost za prouzrokovanu stetu iz
povecanja opasnosti ili prosirenja izvora opasnosti koji je oznacen u polisi u toku
trajanja os, novog izvora opasnosti koji se kod osiguranika pojavi posle zakljucenog
ugovora os. Ovim os nije obuhvacena odgovornost osiguranika za namerno
prouzrokovanu stetu, izuzev ukoliko je tu stetu namerno prouzrokovao radnik
osiguranika, pri cemu tada osiguravac stupa u pravo osiguranika prema radniku
kao osiguranom licu, odgovornost za stete koje su u neposrednoj vezi sa koriscenjem
radiaktivnih materija, odgovornost za stete nastale upotrebom motornog vozila,
vaazduhoplova, odgovornost osiguranika na osnivu ugovornog 47prosirenja njegove
odgovornosti i na slucajeve za koje inace ne odgovara. Sto se tice prostornog vazenja
ovog os isticemo da su obuhvaceni samo oni osigurani slucajevi koji su nastali na
teritoriji Srbije a na teritoriji drugih drzava samo ako se to posebno ugovori ili ao
je to predvidjeno dopunskim uslovima. U pogledu vremenskog vazenja ovog os
osiguravac je duzan da nadokandi stetu samo ako osigurani slucaj nastane u periodu
vazenja os/Po nastanku osiguranog slucaja osiguravac je u obavezi da
zajedno sa osiguranikom preduzme odbranu od neosnovanih ili preteranih
zahteva za naknadu stete, da udovolji osnovnim zahtevima za naknadu iz os,
kao i da nadoknadi troskove sudskog postupka. Osiguranje od odgovornosti
iz delatnosti moze se zakljuciti na jednu od sledecih kombinacija suma
osiguranja: kombinovano za lica i stvari, zajednicka suma za lica i stvari, suma za
lice, suma za stvari. Pri tome su za ovu vrstu os odredjene i minimalne sume os(npr za
lica 25 prosecno ostvarenih neto plata, za stavri 15 prosecno ostvarenih neto plata, za
zajednicku sumu od 25 prosecnih neto plata)
Osiguranje odgovornosti za greske na stvarima
Po Uslovima koje obrazlazemo stvari koje mogu biti osigurae su masine,
masinski uredjaji , aparati, gvozdene konstrukcije sa ili bez mehanickogili masinskog
uredjaja kao i razni alati, ka isevi, uzad , trake, lanci itd. Za razlku od klasicnih
imovinskih os kod kojih je osiguravac u obavezi da nadokandi stetu na osiguranoj

stvari, nastaloj
usled
ostecenja, unistenja ili
odnosenja
prouzrokovanih
pozarom ili nekom drugo opasnoscu, kod garancijskog ososiguravac je obavezan
da nadokandi stetu prouzrokovanu unistenjem ili ostecenjem osigurane stvari ali
usled greske u konstrukciji, greske u livenju, greske u tehnicko-racunskoj kalkulaciji,
greske ucinjene u radionici ili pri monatzi, a pod uslovom da je tu stetu duzan da
nadoknadi ugovorac os na osnovu ugovora o prodaji iisporuci. Ne nadoknadjuju se
troskovi koji su nacinjeni prilikom otklanjanja same greske. Osiguravac . takodje
nije duzan da nadoknadi stetu ukoliko je osigurana stvar prevremeno istrosena
a pokaze se da je pravilno izvrsena tehnicko-racunska kalkulacija i
konstrukcija, ukoliko je osigurana stvar ostecena korozijom, erozijom, usled
nedovoljne nege, nestrucnog rukovanja, usled gresaka u materijalu i konstrukciji
koje su ugovoarac os bile poznate pre nastupanje stetnog dogadjaja

Osiguranje od odgovornosti lekara

Predmet osiguranja prema Uslovima je zakonska odgovornost
osiguranika za stete nastale usled smrti, povrede tela ili zdravlja trecih liva,
koje su nastale kao posledica profesionalne greske lekara ili drugog medicinskog
osoblja. Osiguranje po ovim Uslovima zakljucuje se na rok trajanja od jedne ili vise
godina. Osiguranim slucajem u smislu odredbi ovih Uslova smatra se profesionalna
greska, nesavestan ili nestrucan postupakili propust lekara i/ili drugog medicinskog
osoblja, akoji je u suprotnosti sa aktuelnim propisima i standardima medicinske
struke i kao takav za direktnu posledicu ima nepovoljan ishod lecenja. Suma
osiguranja je gornja granica obaveze osiguravac na ime odstete i svih troskova po
jednom osiguranom slucaju caki za stetu odgovara vise lica koja se moze ugovoriti je
ogranicena u normalnom iznosu i ista je fiksna i ne menja se u toku trajanja os,
ukoliko se drugacije ne ugovori. Pored osnovne sume os ugovara se i ukupna suma os
koja je gornja granica obaveze osigiravaca u vezi svih osiguranih slucajeva koji se
dogode u toku jedne godine os. Ukupna suma os se ugovora u odnosu na osnovnu
sumu osi iznosi od 5 do 10 osnovnih suma os zavisno od toga ko je osiguranik.
Osiguranik je duzan da obavesti osiguravaca o nastanku osiguranog slucaja kao i o
podnetom zahtevu za nakandu stete najkasnije u toku od tri dana po saznanju.
Osiguranik je duzan da obavesti osiguravaca i o svim drugim aktivnostima kojima se
zahtev za makamdu stete protiv njega istice i to ako bude istaknut preko suda, kada
bude stavljen u pritvor, kada bude poveden postupak za obezbedjenje dokaaza, ako je
pokrenuta istraga, podvrgnuta optuznica ili je doneta odluka o krivicnom postupku a
takodje je duzan da dostavi nalaz nadleznog organa u vezi sa nastalim stetnim
dogadjajem. Osiguranik nije ovlascen da se bez prethodne saglasnosti
osiguravac izjasnjava o zahtevu za naknadu stete, a narocito da zahtev prizna
potpuno ili delimicno, niti da se o zahtevu za naknadu stete poravna, niti da izvrsi
isplatu, osim ako se prema cinjenicnom stanju nije moglo odbiti priznanje,
poravnanje, odnosno isplata, a da se time ne ucini ocigledna nepravda. U
vezi sa podnesenim zahtevom za nakandu stete od strane ostecenog lica, osiguravac
je u obavezi: da zajedno sa osiguranikom preduzme odbranu od neosnovanih ili
preteranih zahteva za naknadu stete pravna zastita, da udovolji osnovanim
zahtevima za naknadu iz osi da naknadi troskove sudkog postupka. Obaveza
osiguravacana pruzanje pravne zastite obuhvata ispitivanje odgovornosti osiguranika
za nastalu stetu, vodjenja spora u ime osiguranika ako osteceni ostvaruje
pravo na naknadu stete u parnicnom postupku, davanje svih izjava u ime
osiguranika koje smatra celishodno za zadovoljenje ili odbranu od neosnovanog ili

preteranog zahteva za nakandu stete. Osiguravac isplacuje naknadu iz os na

osnovu priznanja koje je dao ili odobrio, poravnanja koje je zakljucio ili
odobrio i sudske odluke. Obracunska naknada iz os se u svakom osiguranom
slucaju umanjuje za 10 posto na ime ucesca osiguranika u steti, ukoliko se
druugacije ne ugovori. Osiguravac nadoknaadjuje sve troskove parnickog postupka
ukoliko je sam vodio sporili je dao saglasnost osiguraniku za vodjenje spora, pa i onda
kada zahtev za naknadu stete nije bio osnovan.

Osiguranje od odgovornosti advokata

U zemljama calnicama Evropske unije je uvedena obaveza da se
advokati, odnosno advokatske kancelatije, biro i i partneri moraju osigurati.
Najcesce advokatske greske su kod nas propustanje roka za zalbu ili tuzbu,
napustanje glavnog pretresa i sl. Odgovornost advokata se utvrdjuje pred
sudom
a odgovornost advokata pro izilazi iz opstih pravnih principa jer nije
kodifikovana ni putem zakona ni putem drugih propisa. Ovaj vid obaveznog
osiguranja stiti klijente advokata i samog advokata od gubitaka koji bi mogao da
ugrozi njegovu egzistenciju. Predmet osiguranja mogu da budu samo stvarne
pretrpljene imovinske stete koje klijent zahteva od advokata. Moguce je da se posebno
ugovori, uz placanje vece sume osiguranja i pokrivenost rizika koji nisu obuhvaceni
obaveznim osiguranjem. Predmet osiguranja u smislu ovih uslova je zakonska
odgovornost advokata za stetu koju prozurokuje trecim licima obavljanjem
advokatske delatnosti. Osiguranjem po ovim uslovima nisu obuhvacene stete od
odgvornosti za propuste ili pogreske u obavljanju delatnosti koje su bile poznate u
vreme zakljucenja ugovora o osili nisu mogle ostati nepoznate. Smatra se da propustili
pogreska nisu mogli ostati nepoznati kada ih osiguranik sam utvrdi ili za njih dozna a
da nije jos postavljenili najavljen odstetni zahtev treceg lica. Ugovarac os duzan je da
prijavi stetu u roku od tri dana od dana nastanka osigurang slucaja odnosn od dana
kada je za stetu doznao i mogao je prijaviti. Ugovarac osiguranja duzan je da
nezavisno od roka u kome je podneo prijavu stete, predstavniku osiguravaca pruziti
sve podatke i druge dokaze koji su potrebi za utvrdjivanje uzroka obima i visine stete,
a osiguravac moze zahtevati da osiguraniku pribavi i druge dokaze ako je to potrebno
i opravdano. Osiguranik nije ovlascen da se bez prethodne saglasnosti osiguravaca
izjasnjava o zahtevu za naknadu stete, a posebo da ga prizna potpu ino ili delimicno,
da se o zahteva za naknadu stete nagodi, kao ni da izvrsi isplatu, osima koa se prema
cinjenicnom stanju nije moglo odbiti priznanje i nagodba odnosno isplata , a da se
time ne ucine ocigledna nepravda. Osiguravac isplacuje naknadu iz osna osnovu
priznanja koje je dao ili odobrio ili poravnanja koju je zakljucio ili odobrio ili
sudske odluke. Ako se osiguravac protivi predlogu osiguranika da se o zahtevu za
naknade stete nagodi, duzan je platiti naknadu, kamate , troskove i onda kada prelaze
sumu os. Osiguravac ucestvuje u deponovanju radi os naknade stete sto bi osiguranik
bio duzan da ucini na osnovu zakonskih propisa ili sudske odluke i to najvise do
iznosa njegove obaveze na naknadu stete. Kada se ispostavi da je advokat pricionio
stetu trecem licu namerno ili ig rube nepanje, osiguravacima pravo regresa prema
advokatu ili advokatskom pripravniku. Smatra se da je advokat odnosno
advokatski pripravnik ucionio stetu namerno, ako je kod obavljanja delatnosti stetnu
radnju ucinio s voljomi znanjem, s tim da se znanje i volja moraju odnositi
podjednako na uzroki posledicu stetne ranje.

Osiguranje troskova pravne zastite

Osiguranje pravne zastite

Osiguranje pravne zastite je kod nas uvedeno kao poseban vid nezivotnog os
odredbama Zakona o os. Do donosenja ovog zakona kod nas je ovo os bilo prisutno
samo delimicno u osiguranju od odgovornosti. U drugim zemljama sprovodi u
okviru drugih kombinovanih os i to sve vise preko specijalizovanih
osiguravajucih drustva. U Nemackoji Svarcaskoj osiguranjem pravne zastite se bave
samo specijalizovana osiguravajuca drustva , pri cemu samo u Nemackoj postoji 33
takva drustva, dok se u drugim zemljama Evropske unije ovim osiguranjem bave i
osiguravajuca drustva koja sprovode druge vrste osiguranja. U zemljama clanica
Evropske unije os pravne zastite je posebna vrsta os, koja predstavlja
znacajaninstrumen za ostvarivanje prava gradjana na sudsku zastitu. U oblasti os
pravne zastite izvrsena je materijalno pravna harmonizacija donosenjem posebne
Direktive 1987 godine, koja se odnosi na ugovaranje os pravne zastite.
Osiguranje pravne zastite , na osnovu placene premije, obezbedjuje naknadu
troskove sudskog postupka i drugih usluga koje pro izilaze iz osiguravajuceg pokrica
a narocito u vezi-ostvarivanje prava na naknadu stete koju je pretrpeo osiguranik u
vansudskom ili sudskom postupku, parnicnom ili krivicnom postupku, -odbrane ili
zastupanje osiguranika u parnicnom, krivicnom, upravnomili drugom postupku, kao i
u vezi nekog vansudskog zahteva. Nastanak osiguranog slucaja je po pravilu zavistan
od volje osiguranika u situaciji kada sam osiguranik pokrece odredjene postupke
smatrajuci da su isti neophodni u cilju zastite njegovihinteresa, Osiguravac se tada
opredeljuje da li ce placati troskove postupka ili ne, obicno zavisno od toga kakva je
procena uspesnosti postupka. Ukoliko osiguravac, proceni da postupak nece biti
uspesan i odbije da snosi troskove , osiguranikima pravo da trazi misljenje advokata o
tome ili nekog drugog pravnog strucnjaka ili pak putem tuzbe utvrdi uspesnost
buduceg postupka, sto se u praksi nije dogadjalo. Ako sam pokrene postupak i uspe
u njemu osiguranik imapravo da zahteva od osiguravaca da mu pokrije te
troskove. Veoma je bitno za ocenu da li je nastupio osigurani slucaj kada je nastao
stetan dogadjaj zbog koga je podnesen odstetni zahtev, posebno kada je uzrok
nastanka osiguranog slucaja nastao pre zakljucenja ugovora o os. Po pravilu se smtra
da osiguravac nema obavezu da pokrije posledice osiguranog slucaja koji je vezan za
dogadjaj koji je nastao vise od godinu dana pre zakljucenja ugovora.

OSIGURANJE LICA
Razlike izmedju osiguranja lica i osiguranja imovine
U pravnoj teoriji se istice da os zivota stiti osiguranike od dva
osnovna rizika: preranog rizika i dugovecnosti. Kod os lica rizik obuhvacen
osiguranjem ostvaruje se na licnosti osiguranog lice. Njegova licnost se ne moze
izraziti kroz materijalnu vrednost u novcu. Samim tim ni stata koja se ostvari
na osiguranom licu, koja se moze sastojati u povredi, invaliditeti, ostecenju zdravlja i
slicno ne moze se izraziti u novcu. Cilj os nije naknada stete prouzrokovane
osiguranim slucajem, vec isplata osigurane sume, koja je unapred utvrdjena. Uslov za
ostvarivanje prava iz osiguranja nije materijalni interes posto bi postojanje ovog
nacelakod osiguranja lica bilo nemoralno. Pravila na kojima se zasnivaju pravni
odnosi u ovoj oblasti-

1. osigurana suma je bitan element ugovora jer se jedino tako moze odrediti visina
premije. Osigurana suma se utvrdjuje i isplacuje ma koliki je iznos stete,
2. osiguranik stice pravo na isplatu nastupanjem osiguranog slucaja i nije obavezan
da dokazuje stetu. Osigurana suma se isplacuje ma koliki je iznos
stete,
3. kod osiguranja lica nema
osigurane vrednosti,

nadosiguranja

ni

podosiguranja

jer

nema

4. ugovor se moze zakljuciti i za slucaj smrti ili nezgode nekog treceg lica,
5. korisnik osiguranja moze kumulirati i zahteviz osiguranja i zahtev po osnovu
naknade stete.

Osiguranje lica od posledica nesrecnog slucaja

Pojami pravna priroda
To je takvo osiguranje kod kojeg osiguravac preuzima obavezu da isplati
osiguranu sumu osiguraniku ili drugom korisniku ako za vreme trajanja
osiguranja predvidjeni nesrecni slucaj prouzrokuje smrt ili invaliditet kao i da
naknadi stetu nastalu usled troskova lecenja i izgubljene zarade ili uslucaju narusenja
zdravlja ili prolazne nesposobnosti za rad. Posebna pravila u osiguranu nezgode
su-osigurana suma se naplacuje i utvrdjuje nezavisno od iznosa stete, ne
primenjuju se pravila o nadosiguranju i podosiguranju, korisnik osiguranja ima
pravo da kumulira osiguranu sumu i naknadu od strane odgovornog lica i ugovor se
moze zakljuciti i za slucaj smrti ili povrede treceg lica. -Zaklucenje ugovora-forma
ugovora-prema odredbi clana 901. stav 1. ZOO, ugovor je sklopljen kada
saugovaraci potpisu polisu osiguranja ili list pokrica. Ovakva resenja ZOO nam
ukazuju na to da je taj ugovor formalan ugovor. Ugovorne strane-ugovor se
zakljucuje na osnovu pismene ili usmene ponude ponudjaca osiguraniku i
u
zakljucenju ucestvuju najmanje dva lica-osiguravaci ugovarac osiguranja. Ugovarac
moze biti svako pravno ili fizicko lice
registrovano za ovakav vid osiguranja.
Osiguranik moze biti svako lice izmedju 14i 75 godina zivota a oni koji ne
spadaju u ovu kategoriju mogu biti osigurani po posebnim uslovima. Lica potpuno
lisena poslovne sposobnosti se ne mogu osigurati sem ako zakon ne nalaze drugacije. .
Korisniku osiguranja se isplacuje osigurana suma. -Trajanje osiguranja-Ugovor o os
se zakljucuje za period koji sledi nakon njegovog zakljucka, to znaci za ubuduce.
Ukoliko drugacije nije ugovoreni]o, osiguranje pocinje u 24. 00 casa dana koji je u
polisi oznacen kao pocetak osiguranja i prestaje u 24. oo casa dana kada je
u polisi oznacen kao dan prestanka osiguranja. Ako je u polisi obradjen samo
dan pocetka osiguranja, ono se produzava iz godine u godinu sve dok ga jedna od
ugovornih strana ne otkaze. Osiguranje prestaje za svakog pojedinog osiguranika u
24. 00 casa bez obzira da li je i koliko ugovoreno trajanje dana kada:
1. nastupi smrt osiguranika ili bude ustanovljeninvaliditet od 100 posto
2. osiguranik postane poslovno nesposoban

3. istakne godina osiguranja u kojoj je osiguranik navrsio 75 godina zivota

4. kada ugovor o os postane nistav
5. kada jedna od strana otkaze ugovori
6. kada osiguranik ne plati premiju do ugovorenog roka
U pogledu duzine trajanja os , ugovor se moze zakljuciti kao:
1. Kratkorocni-sa rokom trajanja od 1 godine
2. dugorocni, sa rokom trajanja koji nije odredjen, vec se produzava svake godine
3. visegodisnje os, ukoliko je odredjen rok trajanja duzi od 1 godine
Pojam nesrecnog slucajaPod nesrecnim slucajem se podrazumeva svaki iznenadni i od volje osigurnika
nezavisni dogadjaj koji, delujuci uglavnom spollja u naglo na telo osiguranika, ima
za posledicu njegovu smrt, potpuni ili delimicni invaliditet, prolaznu nesposobnost
za rad ili narusavanje zdravlja koje zahteva lekarsku pomoc. Da bi se neki dogadjaj
smatrao nesrecnim slucajem on mora da ispunjava sledece uslove: da je iznenadani
nagao, da je nezavistan od volje osiguranika, da dolazi spolja u odnosu na
osiguranika, da postoji uzrocna veza izmedju spoljne rednje i posledice po telo ili
zdravlje osiguranika. Posledice po telo se moraju manifestovati kao smrt, trajni ili
delimicni invaliditet, privremena nesposobnost za radili narusavanje zdravlja koje
zahteva lekarsku pomoc.
Osigurani slucajevi - Za slucaj smrti usled nezgode i usled bolesti, trajnog gubitka
opste radne sposobnosti i prolazne nesposobnosti za rad, narusenja zdravlja
koje
zahteva
lekarsku pomoc, odgovornosti ugovaraca prema licima
osiguranim od posledica nesrecnog slucaja i njihovim stvarima, za gubitak
zarade, za troskove spasavanja kod os clanova planinarskog saveza.
Invaliditet se definise kao delimicanili potpuni gubitak organa ili njegovih funkcija ili
pojedinih delova organa nakon lecenja, Odredjuje ga vestak-lekar na osnovu
tablica invalidnosti.
Obaveze osiguravaca - Obim kada nastane osigurani slucaj osiguravacisplacujeosiguranu sumu za slucaj smrti ili invaliditeta, procenat koji odgovara
procentu invaliditeta, dnevnu naknadu i naknadu troskova lecenja.
Ogranicenje i iskljucenje obaveze osiguravaca-ugovorene osigurane sume
smanjuju se srazmerno premiji ako slucaj nastane-pri upravljanju i voznji
avionom ili drugim vazduhoplovom, pri sportskim skokovima sa padobranom, pri
treningu i ucescu u javnom sportskom takmicenju, usled ratnih dogadjaja u kojima se
nadje izvan granica zemlje a da u njima nije ucestvovao, kod lica koja predstavljaju
anormalni rizik zbog toga sto su prelezala neku tezu bolestili imaju neku urodjenu ili
stecenu manu. Iskljucuju se sve obaveze osiguravaca usled zemljotresa, ratnih

aktivnosti, pri upravljanju svih vrsta vozila bez vozacke dozvole, usled
pokusaja ili izvrsenja samoubistva, usled delovanja narkotika ili alkohola,
namernog prouzrokovanja i pri pripremanju, pokusaju ili izvrsenju umisljenog
krivicnog dela.
Ugovor je nistavan ako je u casu njegovog zakljucenja vec nastao osigurani
slucajili je bio u nastupanju ili je bilo izvesno da ce nastupiti a uplacena premija se
vraca ugovaracu.
Isplata osigurane sume isplacuje se u roku od 14 dana od dana kada je osiguravac
utvrdio svoju obavezu i njenu visinu u protivnim mora biti isplacena zatezna
kamata. Procenat invaliditeta odredjuje se prema tabeli i to kada lekar ne
ocekuje nikakva poboljsanja ili pogorsanja stanja. Osiguravac nece isplatiti
akontaciju pre nego sto je utvrdjena njegova obaveza. Ako osiguranik umre pre
isteka godine dana od nastanka nesrecnog slucaja a prethodno je izvrsena isplata
na ime invaliditeta isplacuje se razlika do sume ugovorene u slucaju smrti.
Ukoliko dodje do prolazne nesposobnosti a u ugovoru je predvidjena isplata
dnevne naknade ova suma ce biti isplacena najvise do 200 dana. Obaveze
osiguranika-placanje premije osiguranja-ona se isplacuje unapredi odjednom za
svaku godinu osiguranja ili polugodisnje, tromesecno ili mesecno ako je tako
dogovoreno. Ako ugovarac ne isplati premiju do ugovorenog roka, ugovor
prestaje po isteku 30 dana a za svaki dan prekoracenja placa zateznu kamatu.
Obaveza prijave promene opasnosti u roku trajanja osiguranja
Osiguranik je duzan da prijavi promenu uslova i radnih zadataka koje
obavlja a do kojih dodje u roku trajanja osiguranja. Osiguravac moze
predloziti povecanje ili umanjenje osigurane sume i premije.
Prijava nesrecnog slucaja
Osigranik je duzan da se odmah javi lekaru, da se pridrzava lekarskih saveta u
pogledu lecenja, da o nesrecnom slucaju pismeno obavesti osiguravaca i pri tom mu
pruzi podatke o mestu I vremenu nastanka nesrecnog slucaja, opis dogadjaja, ime
lekara i nalaze. Osiguravac ima pravo da od osiguranika trazi dodatna obavestenja
kao i da ga o svom trosku uputi kod svojih lekara. Prijava nesrecnog slucaja je
obaveza osiguranika i bez nje osiguravac ne moze uredno da izvrsi svoje obaveze.
Utvrdjivanje prava korisnika osiguranja
U koliko je usled nesrecnog slucaja osiguranik umro korisnik je duzan da
podnese dokaz o osiguranju kao i dokaz da je smrt nastupila kao posledica nesrecnog
slucaja. Sto je slucaj i za nastanak invaliditeta. Procenat trajnog invaliditeta
odredjuje osiguravac kao i kod povreda pojedinih udova, kicme ili organa. U slucaju
gubitka vise udova ili organa procenat invaliditeta se sabira za svaki pojedini udili
organ. Ako je opsta radna sposobnost osiguranika bila trajno umanjena pre nesrecnog
slucaja obaveza osiguravaca se odredjuje prema novom invaliditetu osim u sledecim
slucajevima: ako je prijavljeni nesrecni slucaj prouzrokovao povecanje invaliditeta za
procenat visi od utvrdjenog za posledice prethodnog slucaja i ako osiguranik prilikom
nesrecnog slucaja izgubi ili povredi vec ranije povredjeni ud ili organ

Obaveza osiguravaca utvrdjuje se samo prema povecanom invaliditetu.

Odredjivanje korisnika osiguranja
Korisnik u slucaju smrti osiguranika se odredjuje u polisi. Ako u polisi to nije
predvidjeno korisnicima se smatraju deca i bracni drug u momentu smrti na jednake
delove, a ako deca nisu u zivotu njihovi potomci, ako nema dece ni njihovih
potomaka bracni drug i roditelji po jednu polovinu, ako nema bracnog
druga, samo roditelji. ako nema gore navedenih lica korisnici su zakonski
nasledici. Ako je osiguranik maloletno lice isplata se vrsi njegovim roditeljima ili
staratelju.
Vidovi osiguranja nezgode
Prema nacinu nastanka odnosa osiguranja delimo ga na dobrovoljno
i obavezno. Dobrovoljno nastaje na osnovu ugovora i ono je pravilo a obavezno na
osnovu ugovora kao i zakona i ono je izuzetak. Obavezno osiguranje putnika u
javnom saobracaju spada u osiguranje lica a obaveza zakljucivanja ugovora je na
vlasniku tj. korisniku vozila a ako ugovor nije zakljucen, putnik stice pravo na
isplatu osigurane sume iz Garantnog fonda.

POSTUPAK PROCENE I LIKVIDACIJE STETA

Znaca procene i likvidacije steta
Postupak procene i likvidacije sastoji se iz sledecih faza: prijave stete,
evidentiranja i formiranja predmeta stete, organizacije izvidjaja i procene. likvidacija,
kontrole stete u toku likvidacije, naknada kontrola, postupak po
prigovoru
osiguranika, rezervacija steta, utvrdjivanje osnova za regers, postupak za stete
po osnovu zakljucenih ugovora o reosiguranju i saosiguranju
Prijavljivanje stete
Citav postupak pocinje prijavljivanjem stete od strane osiguranika ili lica koje
on ovlasti. Za osiguravaca je relevantni momenat prijavljivanje stete, s obzirom da
objektivno nije u mogucnosti da sazna za nastanak stete, posto je osigurani
predmet u posedu osiguranika. Stete se moraju prijaviti popunjavanjem
odgovarajuceg obrasca koji se smtra zvanicnim samo ako je dosatvljen postomili
neposrednom ovalscenom radniku. Prijava stete mora da bude odgovarajuca, kako bi
se na osnovu nje mogao formirati predmet i nastaviti utvrdjena procedura. Prijava
stete se smatra odgovarajucom ako sadrzi osnovne podatke o osiguraniku,
ostecenom ili ugovaracu os , sa naznakom polise, uz navodjenje uzorka i
priblizne
visine stete. Prijava stete telegramomi teleksom se takodje smtraju
zvanicnim. U slucaju masovnih steta kao i steta vecih obima , prijava stete se
smatra zvanicnom ako se izvrsi telefonom, pri cemu se pismena prijava
obezbedjuje naknadno
Evidentiranje stete

Evidentiranje stete vrsi se u knjigama steta. Prijavljene stete zavode se u

knjige steta hronoloski, po redu prispeca. Radi preglednosti , knjige steta se vode po
vrstama osi sektorima vlasnistva. Knjiga stete treba da ima odgovarajuce uslove za
obavezan unos svih potrebnih elemenata iz kojih se mogu videti faze postupka
prijave, izvidjaja i procene, likvidacije stete i njene isplate. Elementi koje treba da
sadrzi knjiga stete su-redni broj, broj stete, broj polise, datum stete, datum
prijave, naziv osiguranika odnosno ostecenog, mesto stete, predmet ostecenja,
uzrok stete, visina naknade, datum isplate i drugi elementi bitni za pojedine vrste
osiguranja.
Formiranje predmeta
Primljene i zavedene prijave steta uluza se shodno Opstim uslovima koje
obrazlazemo u posebne omote koji se zovu korice steta-a u koje se unose
obavezni podaci. U korice steta se unosi kopija polise osiguranja koja pokriva
datumi predmet ostecenja. Nakon sto se formira predmet stete, vrsi se upucivanje
pismenih zahteva odgovarajucim institucijama radi
pribavljanja dokazne
dokumentacije koja se trazi po sluzbenoj duznosti, ukoliko to nije prilozeno od
strane osiguranika.

Izvidjaji procena
Nakon sto je formiran predmet, pristupa se izvidjaju i proceni stete sto
podrazumeva strucno utvrdjivanje uzroka, obima i visi ine stete. Izvidjaj treba da se
obavi odmah a najkasnije u roku od 3 dana od dana prijave stete osim kod masovnih
steta gde je za procenu potrebno vise vremena. Svaku stetu treba izvideti i
proceniti pa i u slucaju kada nema osnova po uslovima osiguranja, radi
mogucnosti da se vodi sudski spor. Procenu steta vrsi procenitelj-pojedinacili
komisija koju formira osiguravac a u zavisnosti od ostalih okolnosti procena treba da
se obavi u prisustvu predstavnika osiguranika pri tome je potrebno sastaviti
zapisnik na propisanom obrascu.
Likvidacija steta
Likvidacija steta definse se kao postupak koji obuhvata sve radnje u cilju
obezbedjenja, provere, ocene i usaglasavanja svih dokaznih dokumenata odstetnog
zahteva sa zakljucenim ugovorom o osiguranju, radi ocene osnovanosti isplate
stete. Celokupni postupak likvidacije vrsi strucno lice-likvidator, a kada su u
pitanju slozene ili po iznosima visoke stete, postupak likvidacije moze vrsiti komisija.
Postupak likvidacije sastoji se od
a-pribavljanja dokazne dokumentacije za utvrdjivanje osnova i visine stete,
b-utvrdjivanje osnovanosti odstetnog zahteva,
c-utvrdjivanje naknade po osnovu osiguranja,
d-izdavanja naloga za isplatu konacne ili delimicne stete ili odoravanje akontacija,
e-obavestavanja osiguranika o rezultatu sprovedenog postupka,
f-vodjenja potrebne dokumentacije. Nezaobilazni deo postupka je i utvrdjivanje da li
je i na koji nacin osiguranikizmirio svoju osnovnu obavezu placanja premije.
Interna usluzna procena i likvidacija
Osiguranik moze da prijavi stetu ne samu u glavnoj filijali nego i u
bilokojem organizacionom delu jedinstvenog osiguravajuceg drustva. U slucajevima
kada se steta prijavi u delu osiguravajuceg drustva koje nije zakljucilo osiguranje
predvidja se da taj organizacioni deo primi odsetni zahtev, izvrsi procenu,
likvidaciju i isplatu stete. Pre isplate stete proverava se da li je osiguranik platio
premiju i potrebno je rezervisati broj stete. Posle isplate stete predmet se dostavlja
organizacionom delu gde je osiguranje zavrseno.
Kontrola steta u toku likvidacije
Posle konacne obrade predmeta i datog predloga za isplatu svaki predmet
mora biti pregledan, provereni potpisan od lica ovlascenog da vrsi kontrolu steta.
Kontrolom treba da je obuhvacen predmet u celini i izvrsena sustinska kontrola
odnosno kontrola ispravnosti osnova za naknadu stete i racunska kontrola-provera

ispravnosti obracuna naknade stete. Cesto je slucaj da osteceni zahteva da se ivrse

popravke koje ne treba da budu obuhvacene naknadomiz osiguranja. Smatra se da je
predmet uredno likvidiran kada postoje potpisi ovlascenih lica-likvidatora odnosno
komisije, strucnog saradnika koji vrsi poslove sustinske kontrole i lica odgovornog za
odobrenje isplate.
Naknadna kontrola
Posle izvrsene procene likvidacije i isplate sluzba za kontrolu vrsi naknadnu
proveru svih faza procene i likvidacije steta. Postojanje ove naknadne kontrole se
opravdava cestim velikim stetama i po obimu i po slozenosti.
Postupak po prigovoru osiguranika
Jedno od najbitnijih pitanja u okviru citavog postupka je mogucnost
osiguranika da prigovor na nacin kako je procenjena, likvidirana i isplacena steta.
Prigovor razmatra strucna sluzba osiguravajuceg drustva. Prigovor mogu staviti i
ugovarasi osiguranik ali i osteceno lice koje nije ugovorna strana ali ima interes za
naknadu stete. Nakon sto se uputi prigovor, strucna sluzba kao drugostepeni ogan,
duzno je da prigovor razmotri i o tome pismeno obavesti ulagaca prigovora. U
istu svrhu moze se obrazovati komisija koja je takodje drugostepen organ.
Stav strucne sluzbe ili komisije
smatra se konacnim jer je obezbedjena
drugostepenost u odlucivanju.
Rezervacija stete
Krajem svakog obracunskog perioda i po zavrsnom racunu vrsi se
rezervacija svih onih steta koje nisu likvidirane u tekucem periodu. Pri tome,
prilikom rezervacije neresenih steta likvidatori su duzni
da pripreme
predmete steta, da se upoznaju sa njihovom osnovanoscu i da zajedno sa
proceniteljima predloze komisiji za ezervaciju steta iznos za rezervaciju steta.
Posebna evidencija se vodi za nastale a ne prijavljene stete.

Osnov za regres
Steta po ugovorima reosiguranja i saosiguranja
Pravilo je da se nakon sto se izvrsi isplata i razvodjenje steta na predmetu stete
konstatuje pravo po osnovu reosiguranja ili saosiguranja, iziuzev kod steta koje su
samo kvotno reosigurane i kod kojih se obaveze reosiguravaca vrse prema
knjigovodstvenim podatcim. Citav postupak procene ili likvidacije steta okoncava se
arhiviranjem predmeta steta.