GENETIKA

Genetika je nauka koja se bavi prouavanjem procesa nasleivanja i procesa koji

dovode do promena u nasleivanju.
Procesi nasleivanja se prouavaju na razliitim nivoima:
Molekularna genetika
Citogenetika
Genetika individua ili mendelovska genetika
Populaciona genetika sa kvantitativnom genetikom
Procese nasleivanja moemo prouavati pojedinano po vrstama ivih bia. U
tom smislu goverimo o genetici mikroorganizama, genetici biljaka, genetici ivotinja
(genetici konja, genetici pasa, genetici goveda, genetici svinja, genetici ivine...),
humanoj genetici itd.

Genetika istraivanja u dananje vreme slue za prouavanje:

Sistematike i filogeneze organizama
Procesa domestikacije
Varijacija u bojama i drugih morfolokih osobina
Varijacija proizvodnih osobina
Varijacija reproduktivnih osobina
Biohemijskog polimorfizma
Imunolokih procesa i rezistentnosti na bolesti
Anomalija, bolesti i poremaaja
Adaptacionih procesa
Mogunosti genetikog napretka putem metoda oplemenjivanja organizama
OSNOVNI POJMOVI U GENETICI
ABERACIJA HROMOZOMA- promena u strukturi hromozoma
ACENTRIK hromozom ili segment hromozoma bez centromere
ADITIVNI GENI minor geni sa kumulativnim dejstvom
AKROCENTRIK hromozom kod kojeg je centromera vrlo blizu jednog kraja
ALELI dve ili vie forme gena koji zauzimaju isti lokus na hromozomu (A a,
A1 A2..)
ANAFAZA stadijum mitoze ili mejoze u kome na polove odlaze razdvojene
hromatide ili celi hromozomi
ANTIGEN bilo koji agens koji dodat u organizam izaziva stvaranje antitela
ANTIKODON specifian triplet nukleotida tRNK koji odgovara kodonu i
RNK
ANTITELA specifini proteini ije prisustvo izaziva odreenu reakciju sa
antigenom
AUTOSOMI hromozomi kariotipa, osim polnih
AZOTNE BAZE gradivne komponente nukleinskih kiselina. Postoje purinske
(adenin i guanin) i pirimidinske (citozin, timin i uracil)
CENTRIOLA polovina centrozoma

CENTROMERA primarno suenje na hromozomu za koje se vezuju niti

deobnog vretena. Orijentie hromozom i odreuje mu oblik
CENTROZOM elijska organela prisutna u elijama ivotinja. Uestvuje u
formiranju deobnog vretena
CISTRON deo strukturalnog gena, veliine nekoliko desetina nukleotidnih
parova
CITOKINEZA deoba citoplazme i elijskih organela
CROSSINGOVER izmena delova homolognih hromozoma u pahitenu
DEFICIJA strukturna promena hromozoma, koja rezultira u gubitku dela
genetskog materijala
DESINAPSIS homologni hromozomi se razdvajaju posle pahitena ali pre
anafaze I
DIADE - krajnji produkt prve mejotike deobe, koji se sastoji od dve elije sa
haploidnim brojem hromozoma
DIJAKINEZA stadijum profaze I mejotike deobe u kojima su hromozomi
veoma skraeni. Homologni hromozomi se dre terminalnim hijazmama
DIPLOIDI (2n) organizmi sa parnim brojem hromozoma, od kojih je polovina
(n) od majke, a polovina (n) od oca
DIPLOTEN stadijum profaze I mejoze, gde poinje razdvajanje sparenih
homolognih hromozoma
DISOMIK organizam sa diploidnim brojem hromozoma
DNK dezoksiribonukleinska kiselina
DOMINANTNOST sposobnost jednog gena (dominantni) da u svojoj
ekspresiji preovladava nad drugim genom (recesivni), ija je ekspresija time
suzbijena to dovodi do razvoja svojstava determinisanog dominantnim
genom
DUPLIKACIJA strukturna promena hromozoma, koja rezultira u
udvostruenju dela genetskog materijala
EGZONUKLEAZA bilo koji enzim koji razgrauje DNK na njenim
slobodnim krajevima
EKVATORIJALNA RAVAN ravan u sredini elije u kojoj se postavljaju
hromozomi u metafazi
ENDONUKLEAZA bilo koji enzim koji je sposoban da see DNK lanac
unutar molekule
FENOTIP spoljanji izgled ili rezultati merenja kvantitativnih osobina, kao
rezultat interakcije genotipa i spoljne sredine
GAMETA muka ili enska polna elija sposobna za oplodnju
GEN specifian redosled nukleotida molekula DNK (ili RNK kod nekih
virusa), koji predstavlja funkcionalnu jedinicu naslednosti. Postoji vie vrsta
gena po funkciji. Veliina gena se kree najee od 500 1500, ali i vie od
2000 nukleotida.
GENETSKA SMRT eliminacija genotipova usled sterilnosti ili nemogunosti
da doe do oplodnje.
GENETSKI EKVILIBRIJUM u velikoj populaciji slobodne oplodnje
frekvencije gena i genotipova su konstante iz generacije u generaciju, pod
uslovom da su svi genotipovi podjednako fertilni i vitalni i da ne deluju
migracija, mutacija i selekcija. (Hardy - Weinbergov zakon).
GENETSKO OPTEREENJE (genetic load) proporcija sa kojom se smanjuje
adaptivna vrednost (fitness) optimalnih i prosenih genotipova usled

prisustva tetnih gena (letalni, semiletalni, subvitalni). Postoji mutaciono i

segregaciono genetsko optereenje
GENETSKO RAZILAENJE (genetic drift) bilo koja promena u frekvenciji
gena. Moe biti sluajna (random drift) ili ne sluajna (steady drift)
GENOM osnovni broj hromozoma eukariota, koji imaju isto filogenetsko
poreklo
GENOTIP skup vih naslednih osobina individue
HAPLOIDI hromozomi sa sa gametnim brojem hromozoma (n)
HEMIZIGOT individua koja poseduje samo jedan alel (A ili a). Haploidi
imaju sve gene hemizigotne
HERITABILNOST koeficijent nasledljivosti
HETEROGAMETAN organizam koji, u odnosu na pol, stvara dve vrste
gameta, te odreuje pol potomstava
HETEROZIGOT individua koja poseduje dva razliita alela na istom lokusu
homolognih hromozoma (Aa).
HETEROZIS pojava bujnosti F1 generacije, pri emu se ispoljava superiornost
heterozigota u jednom ili vie svojstava u odnosu na odgovarajue
homozigote
HIBRIDIZACIJA ukrtanje
HIJAZMA mesto gde se homologni hromozomi dre zajedno
HIJALINSKE NITI - niti deobnog vretena
HIPOSTATINI GEN dominantni gen koji je u svojoj ekspresiji slabiji od
drugog dominantnog gena
HOLANDRINI GENI - geni locirani samo na Y hromozomu , te nemaju
homologni alel na X hromozomu.
HOMOLOGNI HROMOZOMI hromozomi kod kojih je sadraj genetskog
materijala identian
HOMOGAMETAN organizam koji u odnosu na pol, stvara samo jednu vrstu
gameta
HOMOZIGOT individua koja poseduje identine alele na odreenom lokusu
homolognih hromozoma (AA ili aa)
HROMATIDA jedna od dve longitudinalne jedinice hromozoma
HROMOMERE takaste tvorevine ne hromozomu
HROMONEME nitaste uzdune tvorevine hromozoma i hromatida
HROMOZOMI - organele sa linearno rasporeenim naslednim osnovama
(genima), koje imaju posebnu funkciju u procesima nasleivanja
IDIOGRAM ematski prikaz kariotipa
INBREDING uzgoj u srodstvu
INHIBITORI geni koji spreavaju razvoj nekog svojstva
INTERFAZA stadijum mitoze ili mejoze u kome se vri samoreprodukcija
DNK tj. hromozoma koji se ne vide kao individualnosti zbog svoje velike
duine
INVERZIJA strukturna promena hromozoma koji karakterie prekid
hromozoma
IZOENZIMI razliite forme istog enzima koje imaju sline ili iste katalitike
aktivnosti
IZOHROMOZOMI hromozomi sa identinim kracima
JEDARCE (nucleolus)- organele unutar jedra kod eukariota. Obrazuje ga
posebna regija hromozoma, nuklearnih organizatora

JEDRO elijske organele eukariota u kojoj su smeteni hromozomi. Nosilac je

veine genetskih informacija i u njemu se vri samoreplikacija DNK i
transkripcija svih RNK Ostali procesi prema informacijama sadranim u
jedru odvijaju se u citoplazmi.
KARIOGRAM hromozomi poreani po veliini i morfologiji
KARIOKINEZA deoba jedra
KARIOTIP skup svih hromozoma u jednoj eliji
KLON organizam nastao mitotskom deobom jedne elije
KODOMINANTNI GENI geni sa istim stepenom dominacije
KODON specifian triplet baza nukleotida iRNK
KOEFICIJENT INBREDINGA (F) verovatnoa da su dva alela jednog lokusa
identina po poreklu
LEPTOTEN stadijum profaze I mejoze, gde se na tankim nitastim
hromozomima uoavaju takaste tvorevine-hromomere
LIGAZA bilo koji enzim koji spaja polinukleotide
LINIJA - potomstvo jednog istaknutog pretka
LINKAGE vezani geni
LOKUS mesto gena na hromozomu
MALA POPULACIJA predstavlja uzorak velike populacije. U njoj ne vlada
genetski ekvilibrijum.
MATRICA DNK - jedan od dva polinukleotidna lanca DNK prema kojem se
vri transkripcija iRNK.
MEJOZA redukciona deoba, odvija se u polnim elijama
METACENTRIK- hromozom kod kojeg je centromera u sredini, te ga deli na
dva jednaka dela
METAFAZA stadijum mitoze ili mejoze u kojem su hromozomi ili parovi
hromozoma smeteni u ekvatorijalnoj ravni
MIGRACIJA ulazak ili izak individua iz jedne populacije u drugu. Migracija
remeti ravnoteu u populaciji promenom frekfencije gena.
MITOHONDRIJE elijske organele u kojima se odvijaju oksidoredukcioni
procesi, te snabdevaju elije energijom. Sadre sopstvenu DNK, te imaju
odreenu ulogu u ekstranuklearnom nasleivanju
MITOZA deoba somatskih elija
MONOSOMIK - organizam kome nedostaje jedan hromozom
MULTIPLI ALELI pojedini aleli iz grupe koja ima vie od dve alternativne
forme
MUTACIJE nasledne promene u tripletu baza
MUTAGENS sredstvo koje izaziva nasledne promene, mutacije
MUTON najmanja jedinica mutacije, veliine jedne baze
NUKLEINSKE KISELINE osnovni genetski materijal (DNK i RNK)
NUKLEOTID osnovna komponenta nukleinskih kiselina. Sastoji se od azotne
baze, eera i fosforne kiseline
NULISOMIK organizam kome nedostaje jedan par hromozoma
OOGENEZA proces obrazovanja enskih polnih elija
PAHITEN stadijum profaze I mejotike deobe u kojem su homologni
hromozomi spareni po celoj duini
PALINDROMI strukture u obliku petlji koje nastaju presavijanjem
jednostrukog lanca DNK kao rezultat parenja invertirano ponovljenih
sekvenci baza
PEDIGRE geneoloki registar sa listom predaka neke individue

PLAZMAGENI citoplazmatski elementi koji uestvuju u nasleivanju

PLAZMATIP zbir svih ekstrahromozomalnih naslednih determinanti
PLAZMID mala molekula DNK prstenstog oblika van glavnog hromozoma
bakterijske elije. Moe da se razmnoava nezavisno ili ugraen u
hromozom bakterije. Plazmidi se koriste kao vektori u stvaranju
rekombinantnih DNK.
PLEIOTROPIZAM pojava kad jedan gen utie na razvoj veeg broja svojstava
POLIMERAZA bilo koji enzim (DNKp ili RNKp) koji katalizira spajanje
nukleotida u nukleinskim kiselinama
POLNI HROMOZOMI hromozomi koji karakteriu pol
POPULACIJA skup veeg broja individua na datom mestu i vremenu koji se
nalaze u odreenom odnosu oplodnje ili parenja. Genetsku konstituciju
populacije ine genotipovi (individue koje ine populaciju) i geni koji se
prenose iz generacije u generaciju u odreenim frekvencijama
POVRATNO UKRTANJE ukrtanje heterozigota sa jednim od roditelja
PROBAND prva osoba u porodici kod koje je bolest ili tetna osobina
otkrivena
PROFAZA stadijum metoze ili mejoze u kojoj hromozomi postaju vidljiviji
usled skraenja spiralizacijom
PROKARIOTI nii organizmi (virusi, bakterije, modrozelene alge)
PROMOTOR sekvenca nukleotida locirana na kraju operatora za koju se
vezuju enzimi polimeraze
RECESIVNOST suprotno od dominantnosti
RECIPRONO UKRTANJE ako se za direktno ukrtanje uzme rasa A za
majku i rasa B za oca, reciprono ukrtanje je ako se za majku uzme rasa B,
a za oca rasa A
REGULATORNI GENI u irem smislu to su bilo koji geni koji reguliu
aktivnost drugih gena , a u uem smislu regulatorni geni kodiraju stvaranje
specifinog proteina represora
RNK ribonukleinska kiselina
REKOMBINANTNA DNK hibridna DNK koja nastaje kao rezultat
kombinovanja razliitih sekvenci DNK razliitih vrsta. Dobija se
manipulacijom gena
RENATURACIJA DNK proces spajanja denaturisanih lanaca DNK.
Postupkom hlaenja uz prisustvo enzima ligaze vraa se prirodna
konfiguracija.
REPLIKACIJA samoreprodukcija DNK
REPLIKONI jedinice po kojima se vri samoreprodukcija DNK veliine
nekoliko stotina nukleotida (do 500)
RESTRIKCIJSKI ENZIMI specifini enzimi koji DNK seku na specifinim
mestima
RIBOZOMI elijske organele u kojima se vri sinteza proteina. Sadre rRNK
SATELITSKA DNK frakcija DNK eukariota
SAT-HROMOZOM hromozom sa satelitom usled prisustva sekundarnog
suenja na kraju hromozoma
SELEKCIJA promena u frekvenciji gena do koje dolazi usled razliitog
preivljavanja i nejednake reprodukcione sposobnosti. Selekcija moe biti
prirodna i vetaka
SINAPSIS - parenje homolognih hromozoma u I mejotikoj deobi

SINDROM grupa specifinih simptoma koja karakterie neko abnormalno

genetsko stanje
SLUAJNA OPLODNJA mogunost da svaka gameta moe da bude oploena
ili oplodi
SOMATSKI telesni
S period sintetski period u interfazi
SPERMATOGENEZA proces obrazovanja spermatozoida kod oveka i
ivotinja
STRUKTURALNI GENI jedinstveni segmenti DNK koji procesom
transkripcije i translacije determiniu redosled aminokiselina u proteinu
TELOCENTRIK hromozom kod kojeg se centromera nalazi na kraju, te ima
samo jedan krak
TELOFAZA stadij mitoze ili mejoze gde dolazi do formiranja fragmoplasta
koji deli majku eliju na dve keri elije
TELOMERE takaste tvorevine na krajevima hromozoma eukariota koje
spreavaju vezivanje delova drugih hromozoma
TETRASOMIK organizam koji ima par hromozoma u viku
TRANSKRIPCIJA prepisivanje genetske informacije sa DNK na iRNK
TRANSLACIJA vezivanje aminokiselina u polipeptidni lanac po obrascu
iRNK
TRANSLOKACIJA reciprona izmena delova nehomolognih hromozoma
TRANSVERZIJA zamena purinske baze pirimidinskom i obrnuto
TRANZICIJA zamena purinske baze purinske ili pirimidinske pirimidinskom
TRISOMIK organizam koji ima jedan hromozom u viku
UNIVALENT nespareni hromozomi u prvoj mejotikoj deobi
VEZANI GENA geni koji se nalaze na istom hromozomu
ZIGOTA elija nastala oplodnjom muke i enske gamete
ZIGOTEN - stadijum profaze I mejoze u kojem poinje parenje homolognih
hromozoma
GENETIKI RESURSI I KONZERVACIJA
ZNAAJ OUVANJA BIOLOKE RAZNOVRSNOSTI
Bioloka raznovrsnost podrazumeva raznovrsnost:
1) biolokih vrsta
2) genetiku raznovrsnost
3) raznolikost zajednica i ekosistema koje bioloke vrste formiraju
Diverzitet vrsta predstavlja celokupan broj organskih vrsta na Zemlji. Procenjuje
se da postoji izmeu 5 i 80 miliona vrsta od kojih je opisano samo oko 1, 5 miliona.
Genetiki diverzitet ini raznovrsnost kombinacija gena ivih bia.
Diverzitet ekosistema ini raznovrsnost stanita i biocenoza kao, i ekolokih
procesa koje ostvaruju iva bia.
Znaaj ouvanja bioloke raznovrsnosti je viestruk:
1) Globalni znaaj ogleda se u vezi ouvanja biodiverziteta i globalnih
biogeohemijskih ciklusa (vode, kiseonka, ugljen-dioksida, azota, fosfora,
sumpora i dr.) tj. kruenja materije i protoka energije. Biodiverzitet je jedini
izvor genetikog materijala za oplemenjivanje, revitalizaciju i biotehnologiju

2)
3)

4)
5)

6)
7)

kao i izvor sirovina za industriju i potpora ovekovom opstanku. Nema

tetnih i nepotrebnih gena, vrsta i ekosistema.
Nauni znaaj ogleda se u tome to su mnoge vrste jo uvek neistraene i
potencijalni su objekat za budua istraivanja (do sada je istraeno samo 35% biodiverziteta)
Praktini znaaj Predstavljen je neophodnou ouvanja raznih vrsta
biljaka i ivotinja kao izvora hrane za oveka. Pod uticajem vetake
selekcije, mnogi genotipovi kultivisanih biljaka i ivotinja su genetiki
ispoeni inbridingom. Takoe, iva bia su jo uvek nezamenljivi resurs za
tehnoloki napredak industrije: novootkrivene aktivne supstance za
farmaciju, sirovine za gumu, kauuk, celulizu, kou i drugo.
Ekonomski znaaj ogleda se u kirienju usluga ekosistema, koje
poboljavaju kvalitet ivota oveka.
Estetski znaaj vea raznovrsnostpodrazumeva i vei nivo i kompleksnost
ekolokog sklada ( i legenda o Noju pred potopom govori da nije spasavao
kvantitet ili kvalitet, ve upravo diverzitet od svega to se mie na Zemlji
po vrstama, po dvoje neka ue...).
Etiki znaaj savremeni ovek je sve vie otuen od prirode, ali ima
moralnu obavezu da ouvanje biosfere obezbedi angaovanjem u pravcu
ostvarenja trajno odrivog korienja, svakog prirodnog resursa.
Znaaj kao nacionalna kulturna batina svaka nacija je vezana za
odreenu prostorno-geografsku i istorijsku celinu, okarakterisanu
spesifinom biolokom raznovrsnou. Zato je jedan od osnovnih kriterijuma
civilizovanosti nacije, upravo poznavanje biodiverziteta sopstvene zemlje.
ZNAAJ AGRODIVERZITETA

Agrodiverzitet je jedan od vitalnih komponenti globalnog biodiverziteta. Iako

postoji svest o njegovom zanaju, propadanje agrodiverziteta je danas jako
intenzivirano.
Agrodiverzitet ivotinja ukljuuje rase domaih ivotinja, koje egzistiraju na
obradivim povrinama, umama i panjacima. Briga o agrodiverzitetu ivotinja
obuhvata i brigiu o vrstama koje ovek direktno ne koristi, a koje u irem okruenju
podravaju ekosisteme u kojima ivotinje ive i koje koristimo za proizvodnju hrane.
ivotinjski genetiki resursi, ini se vie od drugih u okviru agrodiverziteta, trpe
posledice nemara oveka za njihovo ouvanje. Zahvaljujui tome, samo u Evropi
izgubljena je polovina rasa domaih ivotinja. Znaaj preostalih u budunosti moe biti
kljuan za obezbeenje sigurnosti u proizvodnji hrane. Problem sa pojavom raznovrsnih
bolesti i neprilagoenosti uslovima sredine, kao i sve vea potreba za usklaivanjem
proizvodnje sa trajnim ouvanjem resursa, umesto beskrupulozne eksploatacije, ve
danas stavljaju skrivene potencijale ivotinjskih genetikih resurasa u prvi plan.
AUTOHNONE RASE
Autohton ( gr. auto-chton)- prstanovnik, starosedilac, uroenik.
U SCG razlikujemo sledee autohtone rase domaih ivotinja:
Goveda: podolsko govee, bua, domai bivo
Konji i magarci: domai-brdski konj (bosansko-brdski konj), nonius, domai balkanski
magarac

Svinje: mangulica, moravka, resavka

Ovce: pramenka i njeni sojevi, cigaja
Koze: domaa balkanska koza
ivina: domaa koko, domaa urka, domaa biserka (morka), domaa guska, domaa
plovka.
KONZERVACIJA UGROENIH RASA
Metode konzervacije su:
1) uvanje ivih ivotinja u reproduktivnim stadima
2) Kriokonzervacija semena
3) Kriokonzervacija embriona
Imajui u vidu da je konzervacija veoma skupa , ne mogu biti konzervirane sve
ugroene rase. Dva pristupa su znaajna u odabirurasa za konzervaciju:

Konzervisati one rase za koje se zna da nisu genetiki jednake sa drugim rasama
i koje imaju genetiki potencijal koji moe biti znaajan za budue odgajivake
opcije
Razvijati i odravatilinija sa divergentnim biolokim karakteristikama koje
potpuno pokrivaju itav opseg raznolikosti vrste.
PO PU LAC I O NA G E N E T I KA
Populacija, u genetskom smislu rei je grupa individua koja ivi na
odreenom geografskom prostoru i reprodukujui se slobodnom oplodnjom
izmenjuje svoj genetski materijal.
Najnii predstavnici populacije su dve individue razliitih polova, a
najvii predstavnik je species.
Populaciona genetika matematikim terminima opisuje naine
nasleivanja na nivou populacije.
Genetsku konstituciju poulacije ine genotipovi tj. individue u populaciji
i geni.
VELIKA POPULACIJA
U velikoj populaciji vai HARDY - WEINBERGOV zakon ravnotee
ili ekvilibrijuma koji glasi:
U velikoj populaciji pod uslovima slobodne oplodnje i jednake fertilnosti
svih genotipova, frekvencija genotipova odreene generacije zavisi od
frekvencije gena u prethodnoj generaciji, a ne od frekvencije genotipova.

Osnovne predpostavke na kojima se zasniva ovaj zakon su:

organizam je diploidan
razmnoavanje je polno
generacije se ne poklapaju (nema inbridinga)
parenje je po sluajnom principu
poulacija je velika
migracija je zanemarljiva

mutacija ne postoji
prirodna selekcija ne deluje

Nakon prve generacije slobodne oplodnje, frekvencija genotipova se

stabilizuje, tj. dolazi do ekvilibrijuma, pri bilo kojoj poetnoj frekvenciji gena.
Veza izmeu frekvencije gena i genotipova u bilo kojoj generaciji izraena je
odnosom:
p2 AA + 2pq Aa+q2 aa = 1

MALA POPULACIJA
Frekvencija gena u maloj populaciji je rezultat sluajne fluktuacije koja
nastaje usled uzimanja uzoraka gameta iz velike populacije
Ove sluajne promene u frekvenciji gena u maloj populaciji predstavljaju
disperzione procese koje je Wright (1931) nazvao sluajno razilaenje (random
drift), ije su posledice:
1) Diferencijacija populacije na potpopulacije, grupe ili linije
2) smanjenje genetske varijabilnosti unitar linija i poveanje
homozigotnosti u celoj populaciji
N AS LE I VAN J E
1. Nasleivanje kvalitativnih svojstava
2. Nasleivanje kvantitativnih svojstava
3. Nasleivanje bolesti i rezistentnosti na bolesti
NASLEIVANJE KVALITATIVNIH SVOJSTAVA
Karakteristika kvalitativnog nasleivanja svojstava je zavisnost od nekoliko
gena odnosno parova gena (alela). Gregor Mendel je 1865. godine prvi sagledao
zakoniosti u nasleivanju svojstava: a) dominantnost i recesivnost b) uniformnost F 1
generacije i c) razdvajanje (cepanje svojstava) u F2 generaciji.
Mendelovi rezultati ispitivanja na graku spadaju u ovaj tip nasleivanja, a u
domaih ivotinja nasleivanje oblika kreste u ivine, rogatost u goveda i ovaca, boja
dlake, boja perja itd.
Monohibridno nasleivanje
Monohibridi su organizmi heterozigotni na jedno svojstvo.
Kod konja vrana boja (B) je dominantna nad izabel bojom (b). Diploidan broj
hromozoma kod konja je 2n=60. Na jednom paru tih hromozoma nalazi se gen za
boju. Ukrtanjem homozigotnih kobila vrane boje (BB) i pastuva izabel boje (bb) u
procesu redukcione deobe majka e stvarati jednu vrstu jajnih elija (gamete B), a otac
jednu vrstu spermatozoida (gamete b) ijim e spajanjem nastati F1 generacija kod koje
su sve individue uniformne (vrane boje) i heterozigotne (Bb).

Individue u F1 generaciji daju dve vrste gamete ijim se spajanjem u F2

generaciji dobija odnos razdvajanja fenotipova u relativnoj frekvenciji 3:1 a
genotipova 1:2:1
P1
Gamete

BB

Mbb

F1

Bb
Gamete
M
F1
B
b
B BB
Bb
b Bb
bb
F2

BB homozigotne individue vrane boje

Bb heterozigotne individue vrane boje
bb homozigotne individue izabel boje
Monohibridno intermedijarno nasleivanje
U sluajevima kad jedno svojstvo samo delimino dominira nad drugim radi se
o parcijalnoj dominaciji ili intermedijarnosti.
Prilikom ukrtanja kokoaka sa crnom bojom perja (BB) i belom bojom perja
(bb) u F1 generaciji svo potomstvo e biti uniformno, intermedijarno (modre boje) i
heterozigotno. U F2 generaciji doi e do razdvajanja fenotipova i genotipova u
relativnoj frekvenciji 1:2:1
Dihibridno nasleivanje
Dihibridi su organizmi heterozigotni na dva svojstva.
Ukrtanjem kokoaka obraslih nogu (OO) i graaste kreste (PP) sa petlovima
golih nogu (oo) i obine kreste (pp) u F1 generaciji su sve individue uniformne
(obraslih nogu i graaste kreste) i heterozigotne (OoPp). u F2 generaciji dobija
odnos razdvajanja fenotipova u relativnoj frekvenciji 9:3:3:1.
P1
Gamete

OOPP

Moopp

OP

op

F1

OoPp
Gamete
F1
OP

Op
oP
op

OP
OOPP
OOPp
OoPP
OoPp

M
Op
OOPp
OOpp
OoPp
Oopp

oP
OoPP
OoPp
ooPP
ooPp

op
OoPp
Oopp
ooPp
oopp

10

F2
Genotip
O_P_
O_pp
ooP_
oopp

Fenotip
Relativna frekvencija
Obrsle noge, graasta kresta
9
Obrasle noge, obina kresta
3
Gole noge, graasta kresta
3
Gole noge, obina kresta
1
Trihibridno nasleivanje

Trihibridi se dobijaju ukrtanjem ivotinja koje se meusobno razlikuju u tri

para nezavisnih gena.
Ukrtanjem crno bele rase goveda sa crnom bojom tela (BB), rogovima (pp) i
crnom glavom (hh)sa hereford rasom crvene boje tela (bb), utom (PP) belom glavom
(HH) u F1 generaciji su sve individue uniformne (crne, , ute, bele glave) i
heterozigotne (BbPpHh). u F2 generaciji dobija odnos razdvajanja fenotipova u
relativnoj frekvenciji 27:9:9:9:3:3:3:1.
P1

BBpphh

Bph

Gamete
F1

MbbPPHH
bPH

BbPphh

Gamete : BPH, BPh, BpH, Bph, bPH, bpH, bPh, bph

Spajanjem gameta u F2 generaciji se dobijaju sledei genotipovi i fenotipovi:
Genotip
B_P_H_
B_P_hh
B_ppH_
bbP_H_
B-pphh
bbppH_
bbP_hh
bbpphh

Fenotip
Crno, uto, bele glave
Crno, uto, crna glava
Crno, rogato, bela glava
Crveno, uto, bela glava
Crno, rogato, crna glava
Crveno, rogato, bela glava
Crveno, uto, crna glava
Crveno, rogato, crna glava

Relativna frekvencija
27
9
9
9
3
3
3
1

SRODSTVO I UZGOJ U SRODSTVU

Dve jedinke su meusobno u srodstvu ako imaju zajednikog pretka.
Broj predaka = 2 t
gde je:
t- broj generacija unazad

11

Stepen srodstva:
najnie (I, II generacija)
umereno (III, IV generacija)
dalje srodstvo (V, VI generacija)

Dve jedinke koje su u srodstvu mogu da poseduju gene koji su identini po poreklu.
Ako se one meusobno pare postoji mogunost da se identini geni po poreklu
udrue.
Tipovi srodstva:
- direktno
- kolateralno ili bono
Jainu srodstva izmeu dve individue merimo koeficijentom srodstva (R xy). Koeficijent
srodsta pokazuje koliki je deo od ukupnog broja gena isti u dve individue.
n n

R xy

1
2
1
1 F A
2

1 Fx 1 Fy

gde je:
Rxy koeficijent srodstava izmeu individua x i y
n1 broj generacija od zajednikog pretka do individue x
n2 broj generacija od zajednikog pretka do individue y
zbir svih putanja
FA koeficijent inbridinga zajednikog pretka
Fx koeficijent inbridinga individue x
Fy koeficijent inbridinga individue y
ili
n

R xy

1
2 1 FA

1 Fx 1 Fy

n- broj putanja kojima su povezivane individue x i y

Inbriding je metod odgajivanja u kome su grla koja se pare u srodstvu. Inbriding
dovodi do poveanja homozigotnosti u potomaka. Keri se koeficijentom
inbridinga (Fx) koji predstavlja smanjenje heterozigotnosti kao rezultat parenja
individua u bliem srodstvu od proseka srodstva populacije.
Fx

n1 n2 1

1 F A

gde je:
Fx koeficijent inbridinga individue x
n1 broj generacija od oca do zajednikog pretka
n2 broj generacija od majke do zajednikog pretka

12

 zbir svih putanja

FA koeficijent inbridinga zajednikog pretka
1

Fx

n 1

1 F A

Ako su dva alela u lokusu identina po poreklu individua je autozigotna za taj

lokus.
Ako aleli nisu rezultat replikacije jednog gena svog pretka, individua je
alozigotna za taj lokus.
Posledice inbridinga:
- inbriding depresija (smanjenje srednje vrednosti pojedinih svojstava vezanih za
preivljavanje reprodukciju i proizvodnju)
Mogunost primene inbridinga:
- za otkrivanje recesivnih gena
- za odreivanje genetske vrednosti
- za stvaranje familije, rodova, populacija itd.
- za rotacijsko ukrtanje
NALEIVANJE ANOMALIJA, BOLESTI I REZISTENTOSTI NA
BOLESTI
Za vreme intrauterinog razvoja od oploene jajne elije do partusa kao i posle
partusa, domae ivotinje su izloene razliitim stresovima kao to su: infektivne
bolesti, neizbalansirani obroci hrane, neodgovarajua nega, klimatski uslovi
itd.Rezistentnost na spomenute stresoveje genetiki uslovljena, a interakcija izmeu
naslednosti i spoljne sredine je veoma komplikovana, tako da je nepodesna klasina
analiza procesa nasleivanja.
Za normalni razvoj svakog organa potrebno je da razliita tkiva postignu
odreeni razvoj u datoj fazi razvitka. U prcesu diferencijacije i razvitka mogu nastupiti
znatne promene koje se mogu kretati od potpunog prekida diferencijacije to izaziva
smrt, do manjih promena.
Anomalije i nasledne bolesti domaih ivotinja moguse svrstati u one koji ne
ugroavaju u velikom stepenu ivot i one letalnog karaktera.
Letalni geni se pojavljuju samo u odreenim genetikim kombinacijama:
- dominantni letalni geni, koji u heterozigotnom obliku deluju letalno
- dominantni letalni geni, koji u homozigotnom i hemizigotnom obliku deluju
letalno
- recesivni letalni geni, koji u homoigotnom obliku deluju letalno
Letalni geni mogu se nalaziti na:
- autosomnim hromozomima
- polnim hromozomima
Veoma je teko nainiti zadovoljavajuu klasifikaciju mnogobrojnih anomalija
jer iste anomalije mogu biti izazvane mutacionim genom, hromosomskom
aberacijom ili ekolokim faktorima.
Po tipa manifestacije anomalijae mogu biti:

13

morfolike
fizioloke
Kongenitalne anomalije su morfoloke koje su zapaene kod novoroenih
ivotinja.
Mutacije i mutacioni geni
Mutacioni geni vre promene u sistemima gena i promene u reakciji
genotipa na spoljnu sredinu.
Mutacije se mogu klasifikovati prema veliini, kvalitetu, poreklu,
fenotipskom efektu, pravcu i tipu elija koje zahvataju.
Prema veliini mutacije mogu biti:
- male promene zahvataju mali segment DNK
- velike promene zahvataju vie od jednog nukleotidnog para
Po kvalitetu razlikuju se mutacije nastale usled:
- strukturne promene
a) supstitucione zamena jednog nukleotida drugim (tranzicija i
transverziaja)
b) delicione gubitak jednog dela gena
c) adicione dodatak jednog ili vie nukleotida u genu
- promene nastale preureenjem promene lokacije gena unutar genoma
a) inverzije pomeranje genskog lokusa na istom hromozomu
b) translokacije pomeranje gena na nehomologne hromozome
Po poreklu mutacije mogu biti:
- spontane u prirodi je njihovo poreklo nepoznato
- inducirane usled izlaganjaorganizma neprirodnim uslovima sredine
- pod genetskom kontrolom mutabilnost nekih gena moe biti uslovljena
drugim
Prema fenotipskom efektu i uticaju na vitalnost mutacije mogu biti:
- semiletalne izazivaju smrt ivotinja u 1-50% sluajeva do puberteta
- subvitalne izazivaju smrt ivotinja u 50 - 100% sluajeva do puberteta
- letalne izazivaju smrt ivotinja u 100% sluajeva do puberteta
Prem pravcu mutacije mogu biti:
- progresivne
- reverzibilne
Prema tipu elija koje zahvataju mutacije mogu biti:
- somatske
- gametne
Bioloki test
Bioloki test se vri u cilju otkrivanja anomalija kod priplodnjaka.
Ukoliko se kod vie od 5% od minimalno 50, a optimalno 80 100 potomaka
jave anomalije priplodnjak se izbacije iz dalje upotrebe.
NASLEIVANJE KVANTITATIVNIH SVOJSTAVA
Veina ekonomski vanih svojstava (koliina mleka, koliina mlene masti,
prirast, konverziaj hrane, prinos vune itd.) pripada kvantitativnim svojstvima.
Fenotipska ispoljenost ovih svojstava zavisi od:

14

a) veeg broja (minor ili aditivnih) gena sa slabim pojedinanim efektom

(poligeni tip nasleivanja)
b) faktora spoljne sredine
F=G+E
F fenotip
G genotip
E- faktori spoljne sredine
Naslednost ovih svojstava se u osnovi odnosi na zakone populacione genetike,
ali delovanje gena ne moe da se posmatra individualno i zbog toga je neophodna
analiza ovih svojstava postupcima kvantitativne genetike tj. primena matematiko
statistikih metoda.
FENOTIP I FENOTIPSKI PARAMETRI
Fenotip je spoljanji izgled ili rezultati merenja kvantitativnih osobina, kao
rezultat interakcije genotipa i spoljne sredine.
Fenotipski parametri su statistiki parametri koji opisuju distribuciju frekvencija
rezultata merenja svojstava u populaciji.
SVOJSTVO

V%

Min

Max

Koliina
mleka
Dnevni
prirast
Prinos vune

X - srednja vrednost

X - standardna greka srednje vrednosti

- standardna devijacija
V% - koeficijent varijacije
Min - minimum
Max maksimum
NAINI DELOVANJA POLIGENA (ADITIVNIH ILI MINOR GENA)
Delovanje poligena moe biti:
-

aditivno
dominantno
epistatino

15

Delovanje gena je aditivno kad fenotip koji oni daju predstavlja zbir negativnih i
pozitivnih efekata pojedinanih gena. Aditivni efekat gena je u tesnoj vezi sa
oplemenjivakom vrednou grla.
Dominantno delovanje gena je posledica interakcije alela unutar lokusa.
Dominantnost moe biti:
- delimina
- puna
- overdominantnost
Na dominantnom efektu gena se zasniva pojava heterozisa
Epistatino delovanje gena je posledica interakcije izmeu lokusa.
FAKTORI SPOLJNE SREDINE I KVANTITATIVNE OSOBINE
Uticaji faktora spoljne sredine na kvantitativne osobine mogu biti:
- trenutni uticaji ishrane, nege, zdravstvenog stanja itd. koji se eliminiu
kada se posmatra srednja vrednost
- trajni uticaji farme, godine, sezone itd. koji se eliminiu izborom metoda
testiranja i matematiko statistikim metodama
- materinski uticaji koji se eliminiu izborom metoda testiranja i matematiko
statistikim metodama
G E N E T S K I PAR AM E T R I
HERITABILNOST
REPITABILNOST
GENETIKE KORELACIJE
FENOTIPSKE KORELACIJE
KORELACIJE OKOLINE
VARIJANSE I KOVARIJANSE

Slue za:
Izuavanje izvora varijabilnosti pre svega genetske
Prouavanje prirodne akcije gena koji determiniu odreena svojstva
Izbor pravca oplemenjivanja
Procenu oplemenjivakih vrednosti priplodnjaka i plotkinja
Izbor metoda selekcije sa odgovarajuim efektom tj. genetikim trendom
Modeliranje kriterijuma selekcije
Prouavanje interakcije izmeu genotipa ivotinje i okoline
HERITABILNOST
h2

16

Heritabilnost je jedan od najvanijih parametara kvantitativnih svojstava.

Koncept heritabilnosti je razradio i prvi primenio ameriki istraiva profesor Jay L.
Lush.
Heritabilnost se moe definisati na razliite naine, a najee se definie kao
deo ukupne varijabilnosti koji je uslovljen naslednim razlikama. Po profesoru Lau
postoji heritabilitet u irem i uem smislu.
U irem smislu heritabilnost je odnos fenotipske varijabilnosti prema ukupnoj
genetskoj varijabilnosti:

A2 D2 I2
G2
h 2 2

A D II2 E2 P2
2

U uem smislu heritabilnost je odnos izmeu fenotipske varijabilnosti i aditivne

genetske varijabilnosti:

A2
A2
h 2

A D2 II2 E2 P2
2

U izrazu regresije heritabilnost predstavlja oekivanu promenu u aditivnoj

genetskoj vrednosti za svaku jedinicu promene u fenotipu:
h2 = bAP
Vrednosti heritabilnosti se mogu kretati u intervalu od 0 do 1. Heritabilnost nije
bioloka konstanta, ve se razlikuje izmeu farmi, godina, sezona itd. zbog ega se
mora permanentno pratiti.
Postoje razliite metode za raunanje heritabilnosti kao to su: metod intraklasne
korelacije, metod hijerarhijske analize varijanse, metod regresije, metod najmanjih
kvadrata itd. Koji metod emo koristiti za izraunavanje zavisi pre svega od
raspoloivih informacija o ivotinjama. Najee primenjivan metod je metod
intraklasne korelacije.

STATISTIKI DEO METODA INTRAKLASNE KORELACIJE

Yik = + Ai + Eik
gde je:
Yik opaanje (merenje) na k-toj individui (potomku) i-tog oca
- opta srednja vrednost posmatrane osobine
Ai uticaj i-tog oca
Eik nekontrolisani izvori varijabilnosti
Tabela 1: Analiza varijanse

17

IZVORI
VARIJABILNOSTI

STEPENI
SLOBODE

SUME
KVADRATA

SREDINE
KVADRATA

E2

IZMEU OEVA

S-1

SKs

MKs

2w+k2S

IZMEU POTOMAKA
UNUTAR OEVA

n.-S

SKw

MKw

2w

s - broj oeva
n.- ukupan broj potomaka
ni- broj potomaka po oevima
k- koeficijent korekcije za nejednak broj potomaka po oevima
ni=k kod jednakog broja potomaka po oevima

FORMULE ZA IZRAUNAVANJE
KOREKCIJSKI FAKTOR
CT

(Y ..) 2
n.

SUME KVADRATA
OEVA
Yi.2
SKs
CT
ni

POTOMSTVA
Yi .2
SKw Y
ni
2
ik

SREDINE KVADRATA
OEVA

POTOMSTVA

SKs
MKs
s 1

MKw

SKw
n. s

VARIJANSE
OEVA
S2

MKs MKw
k

POTOMSTVA

UKUPNA FENOTIPSKA VARIJANSA

P2 = S2 + W2

W2 MKw

INTRAKLASNI KORELACIONI KOEFICIJENT

S2
P2

18

HERITABILNOST
h2=4*t
STANDARDNA GREKA HERITABILNOSTI
2(n. 1)(1 t ) 2 1 (k 1)t
( n. 1)
SGh 4
*
2
n.
k ( n. s )( s 1)
2

RAZLIKE U SLUAJU NEJEDNAKOG BROJA POTOMAKA PO OEVIMA

k

1
n .2
n. i
s 1
n..

STANDARDNA GREKA HERITABILNOSTI

SGh 2 4

2(n. 1)(1 t ) 2 1 ( K 1)t

k 2 (n. s )( S 1)

Primer1: Izraunati koeficijent naslednosti i standardnu greku istog, za osobinu

dnevnog prirasta kod potomstva 5 nerastova.
POTOMSTVO
1
2
3
4
5
6
7
8

1
678
688
790
677
703
756
710
719

2
621
676
596
680
634
696
692
735

N E RAS T O V I
3
620
688
761
748
677
740
731
608

4
599
659
664
602
720
690
664
645

5
716
665
670
615
677
782
655
692

Primer 2: Izraunati koeficijent naslednosti i standardnu greku istog, za prinos

mleka u standardnoj laktaciji kerki 4 bika
KERKE
1
2
3
4
5
6
7
8

1
4000
3500
3700
4300
3950

2
5100
4200
3000
3800

BIKOVI
3
3500
3750
4500

4
4750
4000
3900
4200
4150
4600
5500
4800

19

PONOVLJIVOST (R)
1. Za ocenu celokupne genetske varijanse, pri emu moramo uvaiti, da 2w
ocenjuje i deo varijanse spoljne sredine

w2
R 2
w e2
2. Za proveru tanosti merenja te izbor tehnike merenja
3. Za korekciju h2. Heritabilnost obino ocenjujemo na osnovu jednog merenja.
Ako je na aspolaganju vei broj merenja h2 je vea. Tada h2 mnoimo faktorom
m
1 (m 1) R

STATISTIKI MODEL
Ykm = + k+ ekm
gde je:
Ykm m-ta merenja na k-toj ivotinji
- opta srednja vrednost posmatrane osobine
k uticaj k-te ivotinje
ekm nekontrolisani izvori varijabilnosti
FENOTIPSKE, GENETSKE I KORELACIJE OKOLINE
U genetskim istraivanjima prouavajui dve pojave, esto uoavamo da izmeu
njih postoji uzajamna povezanost. Stepen te povezanosti pokazuje korelaciona analiza.
Koeficijent korelacije r pokazuje stepen slaganja izmeu promenjivih u linearnoj
meuzavisnosti.
Koeficijent korelacije se kree u intervalu od 1 do +1.
Fenotipske korelacije predstavljaju povezanost izmeu rezultata merenja dve
osobine na istoj individui.
Korelacije okoline su u veini sluajeva visoke zato to okolina utie na svaki
deo i sve f-cije individue. Korelacije okoline izmeu svojstava nastaju iz istih efekata
okoline koji izazivaju istovremenu varijabilnost kod oba svojstva.
Genetske korelacije pokazuju povezanost izmeu aditivnih efekata gena koji
uslovljavaju dve osobine. Uzroci povezanosti aditivnih efekata gena su:
- plejotropija pojava da isti geni utiu na ispoljavanje vie osobina
- ukopanost gena ukoliko su genski lokusi bliski n istom hromozomu
prenose se sa roditelja na potomke u blokovima

20

Ekonomski uspeh u stoarskoj proizvodnji najee zavisiod vie osobina.

Genetske korelacije mogu biti u nekim sluajevima prepreka, a u nekim pomo
pri selekciji na vie osobina.
Negativne genetske korelcije izmeu osobina umanjuju efekat selekcije (koliina
mleka i procenat mlene masti, svojstav mesnatosti i mlenosti, reproduktivna i tovna
svojstva, broj i masa jaja itd.). Negativne korelacije u ovom primerima utiu da se
selekcijom na jednu osobinu smanjuje ispoljenost druge osobine,
Genetske korelacije omoguuju posrednu ili indirektnu selekciju. Efekti
indirektne selekcije su manji od efekata direktne selekcije meutim, ima primera gde
je merenje osobina koje elimo da popravimo oteano. Takav je sluaj sa sa koliinom
mesa u ivih svinja. Mogue je , meutim, da se izmeri debljina lene i bone slanine.
Izmeu debljine slanine i koliine mesa na polutkama postoji negativna genetska
korelacija (r = -0,4 do 0,6), to znai da se selekcijom na tanju slaninu moe poveati
koliina mesa.
Teorijski gledano mogue je da efekat indirektne selekcije bude vei od uinka
direktne selekcije. Ako jedna osobina ima malu varijabilnost, a jaku korelaciju sa
drugom osobinom koja ima visoku varijabilnost onda e selekcija na osobinu sa
veom varijabilnou dovesti do veih promena u prvoj osobini.

OPLEMENJIVANJE RAZLIITIM POSTUPCIMA ODGAJIVANJA

DOMAIH IVOTINJA
Pod odgajivanjem se podrazumeva sistem parenja domaih ivotinja. Sistem
parenja je smiljeno korienje odabranih ivotinja u reprodukciji sa ciljem da se od
njih dobiju potomci sa naslednom osnovom koja najbolje odgovara CILJU odgajivaa.
1) Odgajivanje u istoj rasi
a) van srodstva
b) u srodstvu
c) osveavanje krvi
d) linijsko odgajivanje
e) ukrtanje linija unutar iste rase
2) Odgajivanje ukrtanjem rasa
a) diskontinuirano ukrtanje.
- jednostruko (singl cross) ili dvorasno
- dvostruko (double cross) ili etvororasno
- trostruko ili trorasno
- povratno
- melioracijsko
-

b) kontinuirano ukrtanje:
rotacijsko
pretapajue

c) specifino ukrtanje u cilju:

stvaranja sintetikih populacija
stvaranja nove rase

21

Cilj ukrtanja rasa je da se:

proizvedu nove rase
proizvede nova genetska varijabilnost
proizvedu razliiti tipovi heterozisa

Heterozis individue se javlja kod srednje naslednih svojstava (mlenost,

mesnatost itd.). Izraunava se poreenjem potomaka F1 generacije sa roditeljima:
HI

X F1 X P
XP

100

Heterozis majke se ispoljava kod reproduktivnih osobina enskih grla koje imaju
nizak stepen naslednosti. Izraunava se poreenjem enskih potomaka F2 generacije sa
enskim potomcima F1 generacije:

HM

X F2 X F1
X F1

100

Heterozis oca se ispoljava kod reproduktivnih osobina mukih grla koje imaju
nizak stepen naslednosti. Izraunava se poreenjem mukih potomaka F 2 generacije sa
mukim potomcima F1 generacije:

HM

X F2 X F1
X F1

100

SELEKCIJA
Bez obzira koji metod odgajivanja koristimo, uvek moramo izabrati najbolje
ivotinje roditelje sledeih generacija. Selekcija predstavlje najznaajniji faktor
promene frekvencije gena u populaciji.
EFEKAT SELEKCIJE
Efekat ili uspeh selekcije pokazuje promene u frekvenciji gena koje su izazvane
selekcijom. Efekat selkcije se moe unapred prognozirati, a ostvareni ili realizovani
uspeh selekcije moe se razlikovati od oekivanog. Vea ili manja odstupanja
ostvarenog od predvienog efekta selekcije zavisi od tanosti ocene oplemenjivakih
vrednosti ivotinja koja se procenjuje na osnovu podtaka o njihovom fenotipu,
informacija o njihovim predcima, bonim srodnicima i potomcima..
ES (G )

h 2 SD
t

SD = i x
h2 - heritabilnost

22

SD selekcijski diferencijal razlika u nekoj osobini izmeu proseka zapata i proseka

odabranih grla za priplod tj. buduih roditelja
t generacijski interval prosena starost roditelja kada su roeni njihovi potomci
odabrani za priplod
i intenzitet selekcije strogost pri odabiranju grla za priplod. Moe se poveati:
1) poveanjem broja testiranih ivotinja
- izborom naina testiranja (centralna testna stanica - farmski test; grupno
individualno dranje)
2) smanjenjem broja izabranih ivotinja
- tane metode za ocene oplemenjivakih vrednosti
- primena savremenih biotehnologija (VO, zamrzavanje sperme, embrio
transfer)
- fenotipska standardna devijacija
METODE SELEKCIJE (OCENA OPLEMENJIVAKIH VREDNOSTI)
U vezi sa postupcima ocene oplemenjivakih vrednsti ivotinja govori se o
metodama selekcije:
1) Individualna selekcija
2) Familijska selekcija
3) Unutarfamilijska selekcija
4) Kombinovana selekcija
5) SiB selekcija (SiB test)
6) Selekcija po poreklu
7) Selekcija po potomstvu (progeni test)
8) Indirektna selekcija
9) Selekcije na vie osobina
a) tandem
b) nezavisni nivo selekcije
c) SI selekcijski indeks
10) selekcija na osnovu lineranih meovitih modela (BLUP i AM)

23