Latentne rezerve

Nastaju bilo potcenjivanjem aktive, bilo precenjivanjem pasive.Nije re o tome da se kroz bilans ukae
da neto ne postoji; svaka pozicija je u bilansu dokazana, ali osnovica po kojoj je vrena procena nije
bila najpreciznija, tako da u preduzeu mogu da postoje bilo latentne rezerve, bilo skriveni
gubici.Latentne rezerve i skriveni gubici javljaju se kao razlika izmeu stvarnog i inventarnog
bilansa.Problem latentnih rezervi je usko povezan sa pitanjem procenjivanja.
VRSTE LATENTNIH REZERVI
1)prinudne latentne reterve,
2)procenjene latentne rezerve prema pravu izbora, i
3)latentne rezerve po slobodnoj volji
Prinudne latentne rezerve nastaju automatski, primenom (porast cena kada su dnevne cene vee od
nabavnih, a za preduzee su trokovi nabavke gornja granica procenjivanja)
Procenjene latentne rezerve pojavljuju se usled postojanja prava izbora izmeu razliitih zakonski
doputenih vrednosti ili usled stvarne procene (acovanja), u sluajevima kada to prilike zahtevaju.
Latentne rezerve po slobodnoj volji pojavljuju se u svim onim sluajevima kada se vrednost koja
odgovara propisima o procenjivanju ili naelima urednog knjigovodstva samovoljno potcenjuje.
Skriveni gubici
nastaju precenjivanjem aktive, ili potcenjivanjem pasive
Gubitak se nalazi u aktivi i ako on treba da postane skriven, onda je potrebno da ostale pozicije aktive
apsorbuju jedan njegov deo. Usled toga, svako precenjivanje aktive ima kao posledicu skrivanje
gubitaka.
Uzroci latentnih rezervi i SG
- berzanske pekulacije i razne poslovne malverzacije
- problem podele trokova izmeu obraunskih perioda koji su uslovljeni kako faktorima koji utiu na
njihovo troenje tako i primenom razliitih metoda obrauna amortizacije.
- primena principa opreznosti. Nastaju po osnovu zakonskih propisa (prinudnim putem) o obavezi ili
zabrani bilansiranju
- razne poslovno-politike tenje. Naime, preduzee koje u tekuoj godini stvara latentnu rezervu u
stvari odlae podelu jednog dela dobitka za kasnije.

Stvarni znaaj skrivanja dobitka i gubitka

Preduzee koje je izvrilo potcenjivanje robe na taj nain to je zalihe obraunalo po 20 din., umesto 30
din/kg. i tako smanjilo dobitak od 200.000 din. na 100.000 din. prilikom prodaje mora realizovati
latentnu rezervu u iznosu od 100.000 din. Zbog nie procene zaliha robe ono ipak nee tu robu prodati
po nioj ceni, ve po onoj koju moe da ostvari na tritu. Preduzee moe da odlae prodaju te robe,
ali jednom mora doi do objektiviranja latentne rezerve.
Slian je sluaj i sa skrivenim gubitkom. Ako je preduzee potcenilo svoju obavezu u stranom novcu i
na taj nain imalo skriveni gubitak u iznosu od 300.000 din., njegova se situacija stvarno noje nita
izmenila. Ono e morati jednog dana da izvri isplatu svoje obaveze u stranoj valuti, morae da nabavi
devize i tom prilikom platie stvarni kurs. Tada bezuslovno mora da doe do objektiviranja skrivenog
gubitka.Ako latentne rezerve i skriveni gubici stvarno ne menjaju finansijsku situaciju preduzea, to ne
znai da one ne mogu da uticati na poslovanje preduzea i da time izazovu izmenu u finansijskoj
situaciji.Latentne rezerve odnosno skriveni gubici moraju najkasnije prilikom likvidacije doi do
izraaja - ukazuje na njihov tranzitorni efekat.U razvijenim zemljama zapada preduzea vode politiku
latentnih rezervi iz vie razloga: pitanje poreza i berzanske spekulacije, malverzacije
Slini su motivi i kad je u pitanju skrivanje gubitka: pitanje poreza, berzanske spekulacije i interesi
raznih direktora
Osnovni zahtevi realnosti i ispravnosti bilansa
Osnovni bilansni zahtevi realnosti i ispravnosti, obuhvataju u principu problematiku procenjivanja
bilansnih pozicija i ispravnosti bialnsa.Procenjivanje bilansnih pozicija sastoji se u primeni odreenih
cena na odgovarajue materijalne i ostale poslovno-ekonomske veliine preduzea.Pri procenjivanju se
potuju opti principi i metodi procenjivanja pojedinih pozicija bilansa, zakonodavstvo i interna akta
preduzea o procenjivanju.Osim pojedinih bilansnih pozicija predmet procenjivanja moe biti i
preduzee u celini.
Problem procenjivanja bilansnih pozicija
Principi procenjivanja bilansnih pozicija znae, primeniti odreene cene na odgovarajue materijalne i
ostale vrednosti, poslovno-ekonomske veliine. Ima vie metoda procenjivanja, vie cena, koje se
primenjuju pri procenjivanju.Procenjivanje u bilansu ima karakter procene pojedinih pozicija bilansa po
odgovarajuim cenama.Prema autorima: dr P. Gerstner, L. Mayer, H. Knoll, H. reinheimer i U. Franc
pri procenjivanju bilansnih pozicija primenjuju se nabavna, odnosno cena kotanja, dnevna i nia

cena.Procenjivanje po nabavnoj ceni, odnosno ceni kotanja, zasptupljeno je kod autora: R. Boland i C.
Blind.Po K. Vasiljeviu procenjivanje bilansnih pozicija ini se, po principu nabavne cene, korekture
principa nabavne cene, dnevne cene, funkcionalne i likvidacione cene.Metoda procenjivanja bilansnih
pozicija teoretski i praktino svodi se na procenjivanje po nabavnoj i dnevnoj ceni, i njihovim
varijantama
Procenjivanje po nabavnoj ceni
Proceniti osnovna, vanposlovna i obrtna sredstva po nabavnoj ceni znai proceniti po kojoj su
nabavljene, odnosno po toj ceni se i evidentiraju u preduzeu.ta predstavlja nabavna cena - Prema
jednom stavu, pod nabavnom cenom se podrazumeva fakturna cena dobavljaa, a prema drugom
fakturna cena uveana za trokove nabavke (trokove dopreme, utovara, pretovara, carine) i lagerovanja
(uskladitenja, nabavne slube).Nabavna cena, kao najstariji nain procenjivanja, ima svojih pozitivnih i
negativnih crta.najlaka je za odreivanje i najlake se moe kontrolisati, s obzirom da se sredstva
preduzea vode po ovoj ceni, na osnovu fakturnog iznosa, uveanog za nastale zavisne
trokove.Nestabilnost cena, dovodi do nepovoljnih posledica u pogledu procenjivanja, to izaziva
sumnju u tanost procenjivanja po nabavnoj ceni, jer se nabavne cene stalno menjaju. U takvoj situaciji
pribegava se iznalaenju povoljnijih reenja, u smislu umanjenja fluktacije cena. Pribegava se
procenjivanju po metodama, koje se zasnivaju na principu nabavne cene, te zato imaju karakter varijanti
nabavne cene.Varijante nabavne cene: prva ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni (FIFO),
poslednja ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni (LIFO), najvina ulazna jednaka prvoj izlaznoj
nabavnoj ceni (HIFO), po metodi prosene nabavne cene i koeficijenta za revalorizaciju.
Prva ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni FIFO
Materijal nabavljen po jednoj ceni odlazi u proizvodnju po ceni po kojoj je nabavljen sve dok se time ne
iscrpu sve zalihe; tek posle toga dolazi do rasodovanja po ceni druge nabavke itd.
Ako cene u svom daljem kretanju pokazuju tendenciju porasta ili pada to se odraava na procenjivanje
zaliha i trokova materijalaKada cene rastu, zalihe materijala procenjuju se po docnijim nabavnim
cenama, koje su najblie dnevnoj, ali s obzirom na to da nabavne cene i dalje rastu, dolazi do pojave
potcenjivanja vrednosti zaliha, tj. pojave skrivenog dobitka.Obrnuto, kada cene opadaju dolazi do
precenjivanja vrednosti zaliha, tj. pojave skrivenih gubitaka. Kada cene rastu trokovi materijala
obraunavaju se po ranijim nabavnim cenama, te je njihov iznos manji, tj. podcenjeni su, to znai
pojavu skrivenih gubitaka.Obrnuto kada cene opadaju, trokovi su vii, tj. precenjeni su, a to znai
pojavu skrivenog dobitka.
LIFO metoda
procenjivanje trokova materijala vri po poslednjim a zaliha po ranijim nabavnim cenama.

poslednja cena po kojoj materijal ulazi u magacin je prva cena po kojoj izlazi iz magacina u
proizvodnju.Ova metoda u prvi plan stavlja raun uspeha.
HIFO metoda
sastoji u tome to se obraun trokova materijala vri po najvioj ulaznoj nabavnoj ceni.
Znai da je najvia cena materijala istovremeno i prva cena po kojoj se vri procena utroka
materijala.Tek nakon iscrpljene koliine po toj ceni, sledi obraun po prvoj nioj.
Primena ovog principa dolazi do izraaja kada se cene na tristu esto menjaju, padaju i rastu.Na
osnovu ovakvog principa, ukoliko cene pokazuju tendenciju porasta, povoljnije je procenjivanje sa
stanovita obrauna trokova materijala, jer se zalihe materijala procenjuju po najniima nabavnim
cenama, a obraun trokova materijala po najviim nabavnim cenama, koje se vie pribliavaju
dnevnim.
Metoda prosene nabavne cene
Sastoji se u primeni prosenih nabavnih cena (aritmetika odnosno ponderisana sredina ) na sirovine,
materijal, sitan inventar, ambalau i sl. kao i robu, ukoliko se vodi po nabavnim cenama.
Iznalaenje prosene nabavne cene posle svake nabavke, znai da se sa svakom nabavkom, ukoliko se
nabavne cene menjaju, menja i prosena nabavna cena, po kojoj se vri procenjivanje zaliha i trokova
materijala
Prosena nabavna cena na kraju meseca, odgovara vrednosti ukupne nabavke u toku meseca, u odnosu
na ukupno nabavljene koliine:
530.000 : 500 = 1.060 (prosena nabavna cena na kraju meseca)
UTROENO:
300 kom
= 310.000 (po prva ulazna jednako prvoj izlaznoj)
300 kom * 1.060 = 318.000 (prosena nabavna cena na kraju meseca)
+ 8.000 (korektura trokova)
Metoda koeficijenata za revalorizaciju
Sastoji se u usaglaavanju nabavne i dnevne cene, primenom odreenih koeficije nata na nabavnu
cenu.To se postie na taj nain to se nabavne cene pojedinih sredstava mnoe sa jedinstvenim ili
razliitim koeficijentima koji treba da izraze stepen rasta cena koje prati statistika.Cena koja se dobija
primenom koeficijenata naziva se revalorizaciona.
Revalorizaciona cena se najvie primenjuje kod osnovnih sredstava
Procenjivanje po dnevnoj ceni
Nastala kao posledica negativnih strana primene nabavnih cena u domenu procenjivanja.

Proceniti odreene vrste sredstava po dnevnoj ceni znai proceniti ih po trinoj ceni na odreeni
dan.Prednost dnevne cene to se moe lako kontrolisati i utvrditi. Meutim, to nije uvek sluaj. Itekako
se moe vetaki delovati na porast cena krajem godine. Kao posledica takve situacije i tenje za
povoljnije reenje procenjivanja po dnevnoj ceni, pristupilo se primeni prosene dnevne cene
Procenjivanje po nioj ceni
Princip nie cene poiva na komparaciji nabavnih i dnevnih cena.Po ovom principu pri procenjivanju
bilansnih pozicija treba se opredeliti za onu cenu koja je nia bez obzira kakav karakter ima.Uslov za
primenu ove metode procenjivanja je postojanje obe cene, jer bez toga nema mogunosti za izbor nie
cene.

Analiza bilansa uspeha

Pojam i forma prikazivanja bilansa uspeha
Znaaj BU naglo poinje da raste u drugoj deceniji dvadesetog veka sa razvojem novih preduzea,
konkurencije, i porastom znaaja poslovnog rezultata za budunost firme.Bilans uspeha predstavlja
finansijski izvetaj u kome su prikazani prihodi i rashodi za dati obraunski period iz ijeg sueljavanja
se utvruje rezultat koji moe biti pozitivan i negativan.Bilans uspeha moe biti prikazan u formi
jednostranog pregleda (forma liste ili tafelna forma) i u formi dvostranog pregleda (forma konta).Za
bilans uspeha u formi konta obino se kae da je pregledniji, jasniji iskaz komponenti periodinog
rezultata, kao i da je u neposrednoj vezi sa knjigovodstvom
Metode prikazivanja prihoda i rashoda
Rashodi i prihodi mogu da se prikazuju u bilansu uspeha u nesaldiranim i saldiranim iznosima.
U prvom sluaju (nesaldiranim iznosima) bilans uspeha se sastavlja po bruto, a u drugim sluajevima
(saldiranim iznosima) po neto principu.U bilansu uspeha sainjenom po bruto principu ne kompenziraju
se pojedine vrste prihoda i rashoda ve se svaka vrsta prihoda i rashoda iskazuje posebno.
Bilans uspeha sastavljen po neto principu moe da bude sastavljen na razliite naine.
Sadraj bilansa uspeha na osnovu naih propisa
Bilans uspeha sadri:
Poslovne prihode, rashode i rezultat,
Finansijske prihode, rashode i rezultat,
Ostali prihode, rashode i rezultat i
Ukupni rezultat pravnog lica.
Prihodi i rashodi, dakle, po svom karakteru mogu biti poslovni, finansijski i ostali.

Poslovni i finansijski prihodi i rashodi imaju atribut redovnih.

Poslovni su rezultat osnovne delatnosti preduzea i stalnog su karaktera.
Finansijski nastaju kao rezultat finansijskih transakcija preduzea sa okruenjem.
Vanredni prihodi i rashodi nastaju kao rezultat vanrednih aktivnosti preduzea.
Poslovni rashodi
Poslovne rashode (trokove perioda) ine: nabavna vrednost prodate robe, trokovi materijala, trokovi
zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi, trokovi proizvodnih usluga, trokovi amortizacije i
rezervisanja nezavisno od momenta plaanja. Korekturom smanjenja odnosno poveanja vrednosti
zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda, pri utvrivanju trokova perioda, uz poveanje za
iznos nabavne vrednosti prodate robe i materijala, upotpunjava se celina poslovnih rashoda.
Rashodi finansiranja
Rashodi finansiranja obuhvataju rashode iz odnosa sa povezanim preduzeima, kamate, negativne
kursne razlike, rahode po osnovu efekata valutne klauzule, rashodi od uea u gubitku zavisnih
pravnih lica i zajednikih ulaganja koji se obraunavaju korienjem metoda udela i ostali finansijski
rashodi.
Neposlovni ili vanredni rashodi
Vanredne (neposlovne ili ostale) rashode ine gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalmih
ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme, gubici po osnovu prodaje uea u kapitalu i hartija od
vrednosti, gubici od prodaje materijala, manjkovi, rashodi po osnovu efekata ugovorene zatite od
rizika, koji ne ispunjavaju uslove da se iskau u okviru revalorizacionih rezervi, rashodi po osnovu
direktnih otpisa potraivanja, rashodi po osnovu rashodovanja zaliha materijala i robe, ostali
nepomenuti rashodi.
Poslovni prihodi
Poslovni prihodi sadre: prihode od prodaje robe, prihode od prodaje proizvoda i usluga, prihode od
aktiviranja uinaka, promenu vrednosti zaliha, prihode od premija, subvencija, dotacija, donacija i ostali
poslovni prihodi koji su obraunati u knjigovodstvenoj ispravi, nezavisno od vremena naplate.
Finansijski prihodi
Finansijski prihodi obuhvataju: prihode od kamata, pozitivne kursne razlike, prihode po osnovu efekata
valutne klauzule, prihode od uea u dobitku zavisnih pravnih lica i zajednikih ulaganja, kao i ostale
finansijske prihode.
Neposlovni i vanredni prihodi
Ostale prihode ine: dobici od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme, dobici
od prodaje uea i dugoronih hartija od vrednosti, dobici od prodaje materijala, vikovi, naplaena
otpisana potraivanja, prihodi po osnovu efekata ugovorene zatite od rizika, prihodi od smanjenja
obaveza, prihodi od ukidanja dugoronih rezervisanja i ostali prihodi.

Analiza rashoda bilansa uspeha

Pojam rashoda obuhvata sve izdatke koji prate poslovanje preduzea. Rashodi preduzea se dele na
poslovne, finansijske i ostale. Svi oni su uslovljeni osnovnom delatnou preduzea. Razgranienje
izmeu pojma rashoda i trokova se zasniva na stavu da o naj deo rashoda koji je vezan za proizvodnju
proizvoda, koji moe biti ukalkulisan u cenu kotanja ini kategoriju trokova.Elementi rashodne
strane bilansa uspeha - baziraju se na preuzimanju vrednosti iz bilansa stanja po onim vrednostima po
kojima se one tamo bilansiraju (npr. po planskim cenama)Proces preuzimanja vrednosti iz bilansa stanja
odvija se na dva mogua naina:
Prvi: smanjenje vrednosti neke realne imovine
Drugi: formiranje neke obaveze
Bilans uspeha na rashodnoj strani prima elemente bilansa stanja kojima se smanjuje njihova vrednost,
ili pak vri njegovo tereenje putem poveanja obaveza.Bilans uspeha prima elemente bilansa stanja
onakve kakvi su bez obzira na to da li oni stvarno treba takvi da budu
Trokovi se iskazuju u bilansu uspeha nezavisno od toga da li su uopte uslovljeni odvijanjem bilo
kakvih procesa u preduzeu. Dovoljno je samo da su oni nastali.
Elementi prihodne strane bilansa uspeha
Kod prihodne strane bilansa uspeha znaajno je da se vrednosni iskazi objektiviziraju i iskau po
segmentima i nosiocima trokova, odnosno prihoda.Uslovi prodaje se ugrauju u prihodnu stranu
bilansa uspeha ako se radi o prodaji na popust ili o bilo kakvim bonifikacijama problemi u praksi:
-prodaja koja se realizuje pod specifinim okolnostima (npr. multilevel marketing)
-realizacija pod povlaenim komercijalnim uslovima
- prihodi se naplauju avansno
U svim ovakvim sluajevima javlja se nepotpuna slika za analitiko zakljuivanje, pa se ovakvi bilansi
moraju preureivati kada se formira valjan analitiki zakljuak i ocena poslovnepolitike
Analiza rezultata poslovanja
Prema klasinom shvatanju primarni cilj poslovanja preduzea je da maksimizira profit u korist
vlasnika kapitala;je maksimiranje rentabilnosti poslovnih ulaganja.
Sa aspekta vremena u teoriji se razlikuju totalni i periodini rezultat preduzea
Sa prostornog aspekta rezultat se moe odnositi na preduzee u celini ili na njegove organizacione
delove
Prema poreklu rezultat moe biti poslovni, finasijski i vanredni
Po svom karakteru rezultat moe biti uporediv i neuporediv, realizovan i nerealizovan, naplaen i
nenaplaen, pozitivan i negativan
I konano, rezultat preduzea moe biti pozitivan i negativan.

Analizom dobitka se izvode konstatacije o realnosti njegovog obrauna i karakteru, o njegovom obimu
u tekuoj godini, kao i trendu njegove dinamike u odnosu na prethodnu godinu.
Raspodela finansijskog rezultata
Preduzeu ostaje onaj deo profita koji dobije u raspodeli sa dravom- neto dobit.
Neto dobit se rasporeuje na:
Deo na ime dividende (zarada investitora)
Deo na ime participacije zaposlenih;
Deo na ime jaanja fondova preduzea;
Deo na ime ostalih namena;
Deo koji ostaje privremeno nerasporeen.
Posledice neregularnosti finansijskog rezultata
Ako se u bilansu uspeha umanje rashodi finansijski rezultat biti vei nego to bi realno trebalo da
bude.Posledica - oni trokovi koje je trebalo ukljuiti u bilans uspeha zadravaju se na zalihama
materijalnih vrednosti, ili pak na nekoj neiskazanoj obavezi u bilansnoj pasivi (zalihe repromaterijala ili
drugih materijalnih vrednosti su skuplje i sa veom vrednou se unose u bilans stanja). Naredni
obraunski period e biti tereen veim trokovima pa e finansijski rezultat perioda biti manji nego to
bi trebalo da bude.Ako se prihodi iskazuju nerealno vie, to znai da e potraivanje od kupca po
osnovu prodaje biti fiktivno uveano
Metode obraunavanja rezultata (metode sainjavanja bilansa uspeha)
Obraunavanje periodinog rezultata u bilansu uspeha pretpostavlja suprostavljanje meusobno
uporedivih veliina (prihoda i rashoda).Uporedivost se ne postavlja kao pitanje samo kada su
proizvedene i prodate koliine u obraunskom periodu jednake.Poto se, po pravilu, proizvedene i
prodate koliine ne podudaraju, one se moraju raunski dovesti u sklad da bi periodini rezultat mogao
da bude obraunat.To se moe postii primenom dve glavne metode bilansiranja rezultata, i to:
1) Metoda ukupnih trokova, i
2) Metoda prodatih trokova
Metoda ukupnih trokova (raun uinaka)
MUT se zasniva na stavu da kriterijum za povezivanje sa prihodima predstavljaju ukupni trokovi
perioda (ne trokovi prodatih proizvoda).Poslovni rezultat se utvruje suprostavljanjem svih rashoda
obraunskog perioda i svih uinaka istog perioda.U bilansu uspeha sainjenom po MUT na strani

rashoda iskazuju se ukupni rashodi a na strani prihoda se iskazuju ukupni prihodi ostvareni u toku
perioda.Problem s primenom MUT nastaje kada se prodaja koliinski ne podudara sa proizvodnjom u
istom periodu, odnosno kada postoje promenjive zalihe uinaka.
Raunska uporedivost (u pogledu njihove koliinske komponente) rashoda i prihoda ostvaruje se na taj
nain to se prihodima od prodaje dodaje poveanje zaliha uinaka (ako je u toku perioda dolo do
poveanja), a oduzima smanjenje stanja zaliha (ako su zalihe uinaka u toku perioda
smanjene).Ukljuivanje promene stanja zaliha u prihode moe biti shvaeno i kao indirektna korektura
ukupnih rashoda perioda, ime se oni svode na rashode prodatih uinaka.
Sadrina bilansa uspeha, dakle, zavisi od metoda po kojima je sainjen i naina ukljuivanja poreza i
doprinosa na finansijski rezultat u bilansu uspeha.Ako se bilans uspeha sainjava po metodi ukupnih
trokova mogua je primena ili bruto ili neto principa.
Neto princip metode ukupnih trokova
Po neto principu iz bilansiranja se iskljuuju poetne i krajnje zalihe materijala i trgovake robe i
nabavka materijala i trgovake robe u toku obraunskog perioda.
Bilans uspeha po neto principu metode ukupnih trokova moe da se saini na tri naina:
1) sa korekcijom na strani prihoda,
2) sa korekcijom na strani rashoda i
3) sa korekcijom na obe strane.
Metoda prodatih trokova (uinaka) - Raun prodaje

Prema ovoj metodi uspeh obraunskog perioda utvruje se suprostavljanjem prihoda od prodaje
proizvoda sa rashodima prodatih proizvoda (ne svih rashoda perioda, nego pored onih razgranienih po
vremenskom kriterijumu jo samo rashoda koji su nastali po osnovu prodaje proizvoda, usluga,
robe).Trokovi prodatih proizvoda zovu se jo i puna cena kotanja prodatih proizvoda. Nju ine
proizvodna cena kotanja (trokovi proizvodnje) prodatih proizvoda i poslovni trokovi perioda koji se
u datoj fazi prodaje vezuju za prodate proizvode.
Po ovoj metodi sadrinu bilansa uspeha ine prihodi od prodaje proizvoda i trokovi prodatih
proizvoda, a ne ukupni uinci perioda i ukupni trokovi preduzea, pa u bilansu uspeha nisu potrebne
nikakve korekcije na strani prihoda za promenu zaliha uinaka u toku perioda; to ostaje u krugu rauna
stanja.Rezultat obraunat po MPT se smatra nepotpunim periodinim rezultatom, jer nedostaju prihodi i
rashodi koji se odnose na neprodate zalihe.Da bi raun uspeha postao potpun te da bi se iz njega mogao
sagledati uticaj promene stanja zaliha poluproizvoda i gotovih proizvoda na visinu ostvarenog rezultata,
a da se pri tome ne izae iz okvira ove metode ine se razne adaptacije rashodne strane rauna uspeha.
Tako se npr. ukupnim rashodima proizvodnje odnosnog perioda, korigovanim za promene stanja zaliha
nedovrene proizvodnje, dodaju trokovi upravljanja i prodaje i vrednost zaliha gotovih proizvoda na
poetku perioda.

Doterivanje rauna uspeha po metodi prodatih trokova je uobiajena praksa uanglosaksonskim

zemljama, naroito u SAD.Bilansi uspeha se prikazuju obavezno u formi liste, to odgovara metodi, ali
uz isticanje poetnih zaliha gotovih proizvoda, trokova ostvarene prozvodnje, i zaliha gotovih gotovih
proizvoda na kraju godine, tako da prvi deo rauna uspeha izgleda:
Ralanjavanje u raunu uspeha
Sutina ralanjavanja u raunu uspeha je u segmentiranju ukupnog (bruto) rezultata prema unapred
izabranim kriterijumima.Zahtev kontrole ostvarenog uspeha namee potrebu ralanjavanja ukupnog
uspeha prema podrujima njegovog nastanka (izvora uspeha).Nezavisno od metode po kojoj je sainjen
bilans uspeha, prihodi mogu da budu bilansirani po sistemu fakturisane ili naplaene realizacije.
Raun uspeha po metodi ukupnih trokova
Izgradnja rauna uspeha po ovoj metodi pretpostavlja na samom poetku: 1) izbor forme prikazivanja i
2) izbor varijante metode ukupnih trokova.U upotrebi su obe forme i to forma konta i forma
liste.Metoda ukupnih trokova ima dve osnovne varijante. Prva bi se mogla nazvati metodom punih
ukupnih trokova, druga metodom nepotpunih ukupnih trokova.
Sutina prve je u tome to se na strani rashoda ne pojavljuje skontirana potronja materijala, nego se
iskazuje poetno stanje zaliha, ukupna nabavka perioda i korekcija zaliha na kraju perioda. Na taj nain,
na strani rashoda se ne prikazuje bruto kretanje nabavke, to je zgodna informacija za kontrolu ulaganja
u poslovni proces. Na strani prihoda pojavljuje se korektura zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih
proizvoda.Druga varijanta ove metode se razlikuje od prve po tome to se na strani rashoda ne prikazuje
bruto nabavka materijala sa korekturom zaliha, nego samo skontirana potronja materijala.
Meusobna uslovljenost bilansa stanja i uspeha
Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva meusobno povezana, ali po funkcijama razliita finansijska
izvetaja.
Bilans uspeha se zatvara na taj nain to se kao njegov krajni rezultat javlja dobitak ili gubitak,
odnosno ni jedno ni drugo ako je rezultat nula.
Bilans uspeha se zatvara na taj nain to se kao njegov krajni rezultat javlja dobitak ili gubitak,
odnosno ni jedno ni drugo ako je rezultat nula.
U sluaju pozitivnog finansijskog rezultata dobitak se evidentira na strani pasive bilansa stanja i na
rashodnoj strani bilansa uspeha.Obrnuto, u sluaju negativnog finansijskog rezultata gubitak se
evidentira u aktivi bilansa stanja i na prihodnoj strani bilansa uspeha.
Analiza rauna
Knjigovodstveni sistem raspolae knjigovodstvenim raunima (kontima ili samo raunima) koji u
znaajnoj meri pojednostavljuju nain voenja knjigovodstvene evidencije.Osobenost

10

knjigovodstvenog rauna u tradicionalnom obliku je njegova dvostranost. Kao to bilans ima levu i
desnu stranu obeleenu po konvenciji aktiva i pasiva isto tako i rauni imaju levu i desnu stranu
koje se po konvenciji obeleavaju sa duguje i potrauje.Razlikuju se rauni bilansa stanja i rauni
bilansa uspeha.Rauni bilansa stanja prikazuju pojedine oblike imovine i kapitala preduzea. U
zavisnosti od karaktera imovine, odnosno kapitala koji prikazuju, rauni se dele na aktivne, pasivne i
aktivnopasivne.
Analiza aktivnih rauna
Klasa 0: Neuplaeni upisani kapital i stalna imovina
00 Neuplaeni upisani kapital
01 Nematerijalna ulaganja
02 - Nekretnine, postrojenja, oprema i bioloka sredstva
03 Dugoroni finansijski plasmani
Klasa 1: Zalihe
10 Zalihe materijala
11 Nedovrena proizvodnja
12 Gotovi proizvodi
13 - Roba
14 Nekretnine pribavljene radi prodaje
15 Dati avansi
Klasa 2: Kratkorona potraivanja, plasmani i gotivina
20 Potraivanja po osnovu prodaje
21 Potraivanja iz specifinih poslova
22 - Druga potraivanja
23 Kratkoroni finansijski plasmani
24 Gotovinski ekvivalenti i gotovina
27 Porez na dodatu vrednost
28 Aktivna vremenska razgranienja
29 Gubitak iznad visine kapitala
Rauni rashoda koji, takoe, imaju aktivan karakter su sledei:
Klasa 5: Rashodi
50 Nabavna vrednost prodate robe
51 Trokovi materijala
52 Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi
53 Trokovi proizvodnih usluga
54 Trokovi amortizacije i rezervisanja

11

55 Nematerijalni trokovi
56 Finansijski rashodi
57 Ostali rashodi
58 Rashodi po osnovu obezvreenja imovine
59 Vanredni rashodi i prenos rashoda
Klasa 8: Vanbilansna evidencija
88 Vanbilansna aktiva
Analiza pasivnih rauna
Klasa 3: Kapital
30 Osnovni i ostali kapital
31 Neuplaeni upisani kapital
32 - Rezerve
33 Revalorizacione rezerve
34 Nerasporeena dobit
35 - Gubitak
Klasa 4: Dugorona rezervisanja i obaveze
40 Dugorona rezervisanja
41 Dugorone obaveze
42 Kratkorone finansijske obaveze
43 Obaveze iz poslovanja
44 Obaveze iz specifinih poslova
45 Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada
46 Druge obaveze
47 Obaveze za porez na dodatu vrednost
48 Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dabine
49 Pasivna vremenska razgranienja
Dodatni finansijski izvetaji
Dva tipa ili dve metode analize likvidnosti zasnovane na veliini novanog toka:
- Prva se zasniva na veliini novanog toka (cash-flow) a
- druga na svim finansijskim tokovima (funds flow).
Izvetaj o novanim tokovima (cash flow)
Koncept cash flow analize je novijeg datuma (pedesetih godin nastaje)

12

Danas se koristi u velikom broju zemalja kao sredstvo za procenu prinosne snage i za procenu
finansijske snage preduzeaCash flow je viak prihoda koji je po odbitku poreza na dobitak, slobodan
za isplatu dividendi, uea u dobitku, investiranje u osnovna sredstva i dospelih dugoronih zajmova.
Ukoliko postoji neupotrebljeni cash flow on poveava obrtna sredstva i koristi se za isplatu
kratkoronih obaveza, za ulaganje u zalihe, za profitabilno plasiranje ili poveanje rezervi
gotovine.injenica da postoji nesklad izmeu gotovine i rezultata je uticala da se ustanovi potreba za
njihovim posebnim utvrivanjem i prezentiranjem.
Namene i sadraj aktivnosti izvetaja o novanim tokovima
Cash flow izvetava o svim novanim aktivnostima (primanjima i isplatama) preduzea tokom
odreenog perioda.On objanjava uzroke koji su doveli do novanih promena istovremeno pruajui
informacije o poslovnim, finansijskim i investicionim aktivnostimaNa visinu gotovine u preduzeu
utiu odluke koje proistiu iz poslovnog upravljanja i iz finansijskog upravljanja.
Osnovne aktivnosti :
Poslovne aktivnosti su glavne aktivnosti preduzea koje donose prihod i druge aktivnosti, osim onih
koje su aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. Re je, dakle, o aktivnostima ili transakcijama
koje utiu na bilans uspeha.
Investicione aktivnosti su sticanje i otuivanje dugoronih sredstava i drugih ulaganja koaj nisu
ukljuena u gotovinske ekvivalente.
Finansijske aktivnosti su aktivnosti koje dovode do promena u visini i sastavu sopstvenog kapitala i
obaveza preduzea po osnovu uzetih zajmova.
Poslovne aktivnosti

Investicione aktivnosti

Finansijske aktivnosti

Gotovinski prilivi
Naplata od kupca
Naplacene kam.i dividende
Ostala poslovna primanja

Gotovinski odlivi
Got.isplate dobavlj.
Got.isplate zaposlenima
Plaena kam.i porezi
Ost.poslovne got.isplate
Prodaja imovine,postrojenja i Kupovina imovine postrojenja i
opreme
opreme
Prodaja
hov
koje
nisu Kupovina hov koje nisu
got.ekvivalenti
got.ekvivalenti
Primanje od otplata zajma
zaduivanje
Gotov.pozajmice od poverilaca Otplata pozajmljenih iznosa
Emitovanje hov
Otkup deoniarskih akcija
Deoniarskog kapitala
Isplata dividendi

Izrada izvetaja o novanim tokovima je jednostavna i praktino obuhvata dve faze:

13

1)prvo,navedu se aktivnosti koje poveavaju gotovinu(tj prilivi gotovog novca) i oni koji smanjuju
gotovinu (tj odlive gotovog novca)
2)drugo,izvri se klasifikacija svakog priliva i odliva gotovog novca u jednu od tri kategorije prema
vrsti aktivnosti koja je to prouzrokovala:poslovne aktivnosti,investicione ili finansijske aktivnosti.
Metode izvetavanja o novanim tokovima
1. metoda indirektnog utvrivanja tokova gotovine i gotovinskih ekvivalenata (indirektna metoda)osnovno obeleje indirektnog metoda ogleda se u tome to se tokovi gotovine i ekvivalenti gotovine iz
poslovanja utvruju polazei od neto dobitka
2. metoda direktnog utvrivanja tokova gotovine i gotovinskih ekvivalenata (direktna metoda)identifikacija gotovine i got.ekviv.iz poslovanja se vri na bazi bruto tokova
Utvrivanje cash flow i u jednom i u drugom sluaju se vri raunski na osnovu podataka iz bilansa
stanja i bilansa uspeha

ITG po metodi direktnog utvrivanja tokova gotovine iz poslovanja

Prema direktnoj metodi, informacije o glavnim stavkama bruto priliva gotovine i bruto odliva gotovine
mogu da se utvrde na jedan od sledeih naina:
-iz raunovodstvene evidencije preduzea; ili
-usklaivanjem prodaje, trokova prodatih proizvoda (prihodi od kamate i slini prihodi i rashodi
kamata i sline naknade za finansijske institucije) i drugih stavki bilansa uspeha za:
promene u stanju zaliha i poslovnih potraivanja i obaveza u toku perioda;
druge negotovinske stavke; i
-ostale stavke, gde uinci gotovine predstavljaju tokove gotovine iz aktivnosti investiranja ili
finansiranja.
Meuzavisnost IOGT i bilansa stanja
Ravnotea u bilansu stanja se moe predstaviti sledeom jednainom:
Aktiva (A) = Obaveze (L) + Akcionarski udeo (SE)
Gotovina + Bezgotovinska sredstva = Obaveze + Akcionarski udeo[2]
Gotovina = Obaveze + Akcionarski udeo Bezgotovinska sredstva
Bilo koja promena () u gotovini mora biti praena promenom jedne ili vie stavki na desnoj strani da
bi jednaina ostala u ravnotei:
Gotovina = Obaveza (L)+ Akcionarskog udela (SE) Bezgotovinskih sredstava(NCA)
Iz navedenog proizilazi da je:
Promena u gotovini = Promena u svim bezgotovinskim stanjima

14

U knigovodstvu je mogue napraviti pregled svih poslovnih transakcija tokom poslovne godine. Pregled
onih transakcija koje ukljuuju gotovinu su oznaene sa zvezdicom (*):
*2. Naplate potraivanja
*5. Plaanja dugovanja dobavljaima
*7. Isplata plata
*8. Priznavanje nastale kamate i isplata
*9. Priznavanje i isplata poreza na dohodak
*11. Nabavka osnovnih sredstava za gotovinu
*12. Prodaja osnovnih sredstava po knjienoj vrednosti
*13. Izdavanje dugoronog duga
*14. Emitovanje obinih akcija
*15. Objava i isplata dividendi
Izraunavanje gotovinskih tokova iz investicionih i finansijskih aktivnosti
Uobiajena pravila koja se koriste prilikom provere stanja gotovine a na bazi analize promena u
stavkama bilansa stanja su sledea:
1. Poveanja u gotovini (gotovinski prilivi) proistiu iz:
-Poveanja u obavezama ili akcionarskog udela
- Smanjenja u bezgotovinskoj aktivi
2. Smanjenja u gotovini (gotovinski odlivi) proistiu iz:
- Smanjenja u obavezama ili deoniarskom kapitalu
- Poveanja u bezgotovinskoj aktivi
moe se uoiti da su na gotovinske tokove iz investicionih aktivnosti ( odliv) i finansijskih aktivnosti
( priliv) kompanije uticale promene na sledeim pozicijama: (a) osnovna sredstva, (b) dugorone
obaveze i (c) deoniarski kapital.
a. Neto osnovna sredstva poveala su se za priliv u 20x2. Tri stavke obino objanjavaju promene: (1)
steena aktiva, (2) prodaja aktive (asset disposition), i (3) troak amortizacije za taj period. Stoga je:
Poveanje u neto aktivi imovine (postrojenja) = (Acqusisitions) nabavke prodaje (disposals) rashod
amortizacije
Elementi u ovoj jednaini objanjavaju investicione aktivnosti kompanije. Praenje gotovinskih tokova
iz investicionih aktivnosti zahteva osnovno poznavanje aktivnosti iz te godine. Ponekad imate samo
nepotpune informacije a sami morate da doete do nepoznatih vrednosti. Na primer, moda znate
poveanje u neto aktivi postrojenja, nabavke novih osnovnih sredstava, i rashod amortizacije a da ne
znate o prodaji aktive kompanije. kompanija je poveala knjigovodstvenu vrednost za iznos prodate
aktive to znai da se knjigovodstvena vrednost imovine slae sa prodatom vrednosu. No, u praksi su
veoma esta odstupanja knjigovodstvenih od prodatih vrednosti kao posledica prodaja koje mogu biti
vee ili manje od knjigovodstvene vrednosti.
b. Dugorona obaveza (dug) je poveana. Ovo poveanje je nastalo zbog novog dugoronog duga koji
je izdat finansijska aktivnost koja je poveala gotovinu.

15

c. Poveanje u deoniarskom kapitalu moe da se objasni pomou tri faktora: (1) emitovanjem
deoniarskih akcija, (2) neto dobitkom (ili gubitkom), (3) dividendama. Stoga je:
Poveanje u akcionarskom udelu = Novo emitovanje + Neto dobitak Dividende
Dakle, finansijske aktivnosti koje utiu na gotovinu su emitovanje novih deonica i isplata dividendi u
gotovini.
Bezgotovinske investicione i finansijske aktivnosti
kompanija nije imala nikakve bezgotovinske investicione ili finansijske aktivnosti. Da bismo ilustrovali
injenicu da bezgotovinske investicione i finansijske aktivnosti ne utiu na izvetaj o novanim
tokovima pretpostavimo da je kompanija imala sledee aktivnosti:
Nabavila je osnovna sredstva emitovanjem obinih akcija.Nabavila je malu zgradu potpisavi hipoteku
na odreeni iznosKonvertovala je dugoroni dug u obine akcije.
IONT po metodi indirektnog utvrivanja tokova gotovine iz poslovanja
Indirektna metoda polazi od toga da se neto novani tok od poslovnih aktivnosti utvruje usklaivanjem
neto dobitka ili gubitka za uinke:
- zaliha i slinih elemenata,
- nenovanih stavki (amortizacija, provizija, odreeni porezi) i drugo, i
- svih drugih stavki za koje se novani uinci ulau ili finansiraju novani tokovi.
Izrada izvetaja o novanim tokovima po indirektnoj metodi se zasniva na prethodno sainjenom
bilansu stanja i bilansu uspeha.Sastavljanje izvetaja po ovoj metodi poinje preuzimanjem neto dobitka
iz bilansa uspeha, kao glavnog priliva gotovine iz poslovanja.Zatim se prave dodaci ili odbici za
promene u odgovarajuim stanjima aktive ili obaveza, to jest za stavke koje razliito utiu na neto
dobitak i neto gotovinski tok.
Dobici i gubici - koji se pojavljuju u bilansu uspeha takoe ne utiu na tokove gotovine iz poslovnih
aktivnosti i treba ih iskljuiti iz ovog odeljka izvetaja o tokovima gotovine.
Gotovinske naplate nastale iz otuenja imovine koji su rezultirali dobicima ili gubicima prikazani su u
investicionom odeljku izvetaja o gotovinskim tokovima.Na primer, u bilansu uspeha je prikazala
dobitak u prodaji investicija, i ovo je oduzeto od neto prihoda s ciljem da prizna neto prihod kao neto
tok gotovine iz poslovnih aktivnosti.Isto tako, je pokazan gubitak na prodaji imovine, i to je dodato
na neto prihod u cilju priznavanja neto prihoda kao neto tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti.
Promene u tekuoj imovini - Umanjenja kod tekue imovine, sem u gotovini, imaju pozitivne efekte na
tokove gotovine, a poveanja u tekuoj imovini imaju negativne efekte na tokove gotovine.Na primer,
osvrnimo se na bilans stanja i bilans uspeha za Ryan Corporation u primeru 1. i 2. Neto prodaja je u
200X1 bila USD 698.000 i smanjenje potraivanja od kupaca je iznosilo USD 8.000.Dakle gotovinska
naplata od prodaje je bila USD 706.000 a kalkulisana je na sledei nain:USD 706.000 = USD 698.000
+ USD 8.000
Naplate su bile USD 8.000 vie nego prodaje zabeleene te godine.

16

Zalihe robe mogu biti analizirane na isti nain. Na primer zalihe su poveane za USD 34.000 od 20X0
do 20X1. Ovo znai da je Ryan Corporation potroila USD 34.000 vie u gotovini za kupovine nego
to je bilo ukljueno u cenu prodate robe u bilansu uspeha. Kao rezultat ovog troenja, neto prihod je
vei od neto tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti, tako da se USD 34.000 moraju oduzeti iz neto
prihoda.Primenjujui istu logiku, umanjenje od USD 4.000 kod aktivnih vremenskih razgranienja
(avansno plaenih trokova) dodato je neto prihodu u cilju prilagodjavanja neto prihoda neto tokovima
gotovine iz poslovanja.
Promene u tekuim obavezama - imaju suprotan efekat na tokove gotovine od onih u promenama
tekue imovine. Poveanja u tekuim obavezama dodata su neto prihodu a smanjenja u tekuim
obavezama su oduzeta od neto prihoda da bi uskladila neto prihod sa neto tokovima gotovine iz
poslovnih aktivnosti.Koristei se istom logikom, poveanje od USD 3.000 u akumuliranim
obavezama dodaje se na neto prihod i umanjene od USD 2.000 u dospelim obavezama iz poreza na
prihod se oduzima od neto prihoda da bi se uskladio neto prihod sa neto tokovima gotovine iz poslovnih
aktivnosti.
Raspored gotovine iz poslovnih aktivnosti - U rezimeu primera 3. se pokazuje da je korienjem
indirektne metode neto prihod od USD 16.000 uvean priznavanjem stavki iji je ukupan zbir od USD
14.000 i na taj nain se dobijaju neto tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti od USD 30.000. Ovo
znai, da iako je neto prihod bio USD 16.000, Ryan Corporation je zapravo imala neto tokove gotovine
raspoloive iz poslovnih aktivnosti aktivnosti od USD 30.000 za korienje u cilju kupovine imovine,
smanjenju dugova ili plaanju dividendi.Sumiranje usklaivanja - Efekti stavki bilansa uspeha koji ne
utiu na tokove gotovine mogu biti sumirani, na sledei nain:
Odreivanje tokova gotovine iz investicionih aktivnosti
Bilans stanja iz primera 1. pokazuje da Ryan Corporation ima dugorono investiranu imovinu i
postrojenjsku imovinu, ali ne kratkorone investicije. Bilans uspeha u primeru 2. pokazuje da Ryan
Corporatin, takoe, ima stavke koje se odose na investicije u formi dobitka u obliku prihoda na prodaju
investicija, i gubitak na prodaji poslovne imovine. Stavke na dnu primera 2. koje su vezane za
investicione aktivnosti u 20X1su:kupljene investicije u iznosu od $78.000
prodate investicije za $102. 000 koje kotaju $90.000,kupljena poslovna imovina u iznosu od $120
000,prodata poslovna imovina koja kota $10.000 sa akumuliranim umanjenjem vrednosti od $ 2.000 za
$5.000.izdatih $100.000 obveznica po nominalnoj vrednosti u bezgotovinsku zamenu za poslovnu
imovinu
Investicije da bi se objasnilo umanjenje investicija korporacije za potrebno je izvriti analizu
poveanja i umanjenja investicionog rauna u cilju odreivanja efekata na raun gotovine. Kupovine
poveavaju investicije, a prodaje ih smanjuju

17

Poslovna imovina - U sluaju poslovne imovine, neophodno je objasniti promene kod oba rauna:
raunu imovine i odnosnom raunu akumuliranog umanjenja vrednosti.
Kupovine uveavaju poslovnu imovinu, a prodaje umanjuju poslovnu imovinu.
Akumulirana amortizacija je poveana za iznos trokova amortizacije a umanjena iskljuenjem
amortizacije povezane sa poslovnom imovinom koja je prodata.
Odreivanje tokova gotovine iz finansijskih aktivnosti
Stavke iz primera 2 koje se odnose se na finansijske aktivnosti Ryan Corporation u 20X1 su:
5. izdatih $100.000 obveznica u nominalnoj vrednosti za bezgotovinsku razmenu za poslovnu imovinu;
6. otplata $50.000 obveznica po nominalnoj vrednosti po dospeu;
-izdato 15.200 akcija od $5.00 nominalne vrednosti u vrednosti obinih akcija za $150.000
-plaene dividende u gotovini u iznosu od $8.000
Obine akcije - Kao i poslovna imovina odnosni rauni akcija akcionara treba da budu analizirani
zajedno. Na primer uplaeni kapital iznad nominalne vrednosti, zajedniki treba da bude ispitivan sa
obinim akcijama. Godine 20X1 raun obinih akcija Ryan Corporation je povean za $76.000 i
uplaeni kapital iznad nominalne vrednosti, zajedniki povean za $74.000.Ova poveanja su
objanjena stavkom 7, koja navodi da je Ryan Corporation izdala USD15.200 deonica stoka za
USD150.000. Promena koja belei priliv gotovine je sledea:
Nerasporeena dobit neke stavke koje su uticale na nerasporeenu dobit su ve analizirane. Na
primer, u sluaju Ryan Corporation, neto prihod je korien kao deo analize tokova gotovine iz
poslovnih aktivnosti.Jedina stavka koja nije objanjena a koja je od uticaja na nerasporeenu dobit Ryan
Corporation je plaanje od $8000 u dividendiama u gotovu - (stavka 8.) to se reflektuje u sledeoj
transakciji.
Racio analiza likvidnosti
Najoptija definicija likvidnosti privrednog subjekta svodi se na njegovu sposobnost da izmiri svoje
obaveze.Likvidnost preduzea se ne sme nikako izjednaavati sa likvidnou imovine.
Likvidnost imovinskih delova (sredstava, ulaganja) tie se njihovog stanja i oekivane raspoloivosti u
novanom obliku.U zavisnosti od toga da li se imovinski delovi u uslovima normalnog odvijanja
poslovno-finansijskih procesa, obrnu odnosno pretvore u gotovinu, vri se podela ukupne imovine
preduzea na obrtnu (tekuu) imovinu i stalnu (fiksnu) imovinu
Na osnovu likvidnosti imovine ne moemo ocenjivati likvidnost preduzea dok ne uzmemo u obzir
visinu i rokove dospea obaveza preduzea.Likvidnost preduzea nije statiki ve dinamiki fenomen.
Dinamiki gledano, likvidnost preduzea se obezbeuje stalnom usklaenou novanih priliva u
preduzee i novanih odliva po osnovu isplata dospelih obaveza preduzea.
Racjia likvidnosti preduzea

18

Uvid u likvidnost poslovanja dobija se, u principu, kroz sagledavanje odnosa odreenih sredstava i
obaveza.U zavisnosti od toga ta se uzima za sredstva kao likvidna masa, a ta za obaveze i na koji
nain, razlikuju se i oblici likvidnosti.Merenje kratkorone likvidnosti preduzea se sprovodi
uporeivanjem vrednosti obrtne imovine sa kratkoronim obavezama. Na osnovu navedenih
principa i vrsta likvidnosti, kao minimum za praenje platene sposobnosti poslovanja, u analizi
godinjih rauna uobiajeno se koriste sledei statiki testovi likvidnosti. To su:
1.Racio tekue likvidnosti, odnosno test likvidnosti na bazi tekue (obrtne) imovine preduzea,
2. Racio redukovane likvidnosti, test likvidnosti na bazi tekue (obrtne) imovine umanjene za zalihe.
3. Racio likvidnosti na bazi novanog toka iz poslovanja, test likvidnosti na bazi tekue (obrtne)
imovine umanjene za zalihe i potraivanja.
4. Racio prinosa neto obrtnih sredstava, test likvidnosti na bazi tekue (obrtne) imovine umanjene za
tekue obaveze i prihoda od prodaje.
Racio tekue likvidnosti (RTL)
Meri se odnosom ukupne obrtne (tekue) imovine i svih kratkoronih obaveza na bilansni dan.
Tekua (obrtna) imovina
RTL = ------------------------------------Kratkorone obaveze
U vrednost brojioca (tekue aktive) moramo ukljuiti stanja svih zaliha (materijala, nedovrene
proizvodnje i gotovih proizvoda ili trgovake robe ako je preduzee ima), sve date avanse za budue
kupovine materijala, usluga ili robe i sva kratkorona aktivna vremenska razgranienja
to se tie kratkoronih obaveza dolaze u obzir sve obaveze koje imaju taj karakter, obaveze iz
poslovnih odnosa, kratkorone finansijske obaveze i ostale tekue obaveze.Standard za veinu
preduzea je da vrednost racia likvidnosti bude vea od 1,00.
Da bi se mogao doneti sud o likvidnosti preduzea mora se razjasniti pitanje likvidnosti sredstava koja
ine imovinu. Uproeno reeno, sva imovina koja u nekom preduzeu postoji kad-tad e se unoviti,
dakle prodati posredno ili neposredno. Zato se sva sredstva koja se javljaju u bilansnoj aktivi mogu
razvrstati po kriterijumu unovivosti priblino na sledei nain:
-novani oblik;
-promptno unoviva aktiva;
-aktiva unoviva u roku od 30 dana;
-aktiva unoviva u roku od 30-60 dana;
-aktiva unoviva u roku od 60-90 dana itd.
Raspored likvidnosti sredstava u normalnim okolnostima je sledeci:
Novac>hov>roba i gotovi proizvodi>poluproizvodi>repromaterijal>os
Racio redukovane (rigorozne) likvidnosti
Kratkorona potra. i plasmani + Got. i gotov. ekvival.
RRL = -------------------------------------------------------------------------------, ili
Kratkorone obaveze

19

Obrtna sredstva - Zalihe

RRL = ----------------------------------------Kratkorone obaveze
Bez stalnog prisustva makar gvozdenih zaliha (nivo ispod kojeg zalihe ne smeju da padnu) nema
kontinuiteta poslovanja preduzea. Zbog toga rigorozniji test likvidnosti zahteva iskljuivanje zaliha iz
brojioca za raunanje racia likvidnosti.
Ako vai generalno pravilo za ovaj odnos od 1:1, to bankari rado koriste kao orijentacionu vrednost u
odluivanju o kratkoronom kreditiranju preduzea, onda vrednost ovog koeficijenta ispod 1 ukazuje da
je preduzee ulo u zonu u kojoj poinje da raste opreznost poverilaca.U praksi se mogu sresti i
preduzea koja imaju konstantan racio tekue, ali opadajui racio redukovane likvidnosti. Ovo bi
trebalo da bude upozoravajui signal, jer predstavlja konstantan rast zaliha na utrb potraivanja.
Racio likvidnosti na bazi novanog toka iz poslovanja
Novani tok iz poslovanja
RLNT = -------------------------------------------------Prosene kratkorone obaveze
Novani (gotovinski) tok iz poslovanja predstavlja priliv gotovine iz poslovnih operacija preduzea
nakon zadovoljenja potreba finansiranja tekue (obrtne) imovine i podmirenja poslovnih obaveza.Ovaj
racio nam pokazuje sa koliko je dinara novanog toka iz poslovanja preduzea pokriven svaki dinar
prosenih obaveza u toku godine.Zasnovan na tokovima gotovine i prosenom stanju kratkoronih
obaveza, on je, oigledno, manje statian od prethodna dva racia likvidnosti.
Racio prinosa neto obrtnih sredstava
Proistie iz odnosa tekue (obrtne) imovine umanjene za tekue obaveze i prihoda od prodaje.Naime,
neto obrtna sredstva predstavljaju razliku izmeu obrtne imovine i kratkoronih obaveza preduzea (sa
pozicije aktive), odnosno viak dugoronog kapitala (sopstvenog i tueg) sa kojim preduzee raspolae.
Neto obrtna sredstva
RPNOS=---------------------------x100
Prihodi od prodaje
Dok RTL i RRL koriste iskluivo vrednosti iz bilansa stanja, kod racija prinosa neto obrtnih sredstava
se ukljuuje i jedna vrednost iz bilansa uspeha.Racio prinosa neto obrtnih sredstava je u mogunosti da
prikae trend koji su RTL i RRL propustili. Mogue je imati ak i stabilna oba prethodna racija, a da
racio prinosa neto obrtnih sredstava bude opadajui. Ovo se deava kada prodaja ima visoku stopu rasta,
a nivo neto obrtnih sredstava ostaje nepromenjen. Tada se moe govoriti o moguoj pojavi
overtrading-a.Izraz overtrading se upotrebljava za opisivanje situacije kada nema dovoljno
sredstava u bilansu stanja da podri postojei nivo poslovne razvijenosti preduzea.Javlja se u
preduzeima koja su rasla prebrzo ili koja imaju nedovoljno kapitala.Simptomi koji se javljaju su stalni
nedostatak gotovog novca koji dolazi do izraaja u svakodnevnom poslovanju

20

Poslovni leverid
Poslovni leverid je jo jedna od analitikih tehnika koja se zasniva na ispitivanju trokova preduzea.
Poslovni leverid predstavla odnos izmeu fiksnih trokova i ukupnih trokova preduzea. Poslovni
leverid je u uskoj vezi sa poslovnim rizikom, tj. rizikom uslovljenim postojanjem fiksnih trokova
(koji su konstantni sa porastom ili padom obima prodaje).
Faktor poslovnog leverida
Faktor poslovnog leverida moe se izraunati iz odnosa mare pokrie i poslovnog rezultata (dobitka).
Procenat promene poslovnog dobitka
Faktor poslovnog leverida = ----------------------------------------------Procenat promene mare pokria
Finansijski leverid
Finansijski leverid akcenat stavlja na finansijsku strukturu odnosno na prirodnu tenju svakog
poslovnog subjekta da "iskoristi" pogodnosti koje mu prua legislativa jedne drave u pogledu
vrednovanja kamata na pozajmljena sredstva.
Efekat finansijskog leverida
Kombinovani (sloeni) leverid se meri pomou faktora kombinovanog leverida koji pokazuje dejstvo
ukupnog rizika (poslovnog i finansijskog), tako da svako poveanje obima prodaje direktno utie na
poveanje neto-dobitka i stope prinosa na sopstvena poslovna sredstva. Pri tome, vai i obrnuto.faktor
kombinovanog ili sloenog leverida, a koji je jednak proizvodu poslovnog leverida i finansijskog
leverida, to se izraava sledeom formulom :
Faktor kombinovanog leverida = Faktor poslovnog leverida x Faktor finansijskog leverida
Racio duga prema kapitalu
Racio duga prema kapitalu je jedan od fundamentalnih mera u korporativnim finansijama. On
predstavlja veliki test za finansijsku snagu preduzea i pokazuje u kojoj meri kompanija koristi dug kao
izvor finansiranja. Iako je njegova primena veoma iroka pojavljuje se pod razliitim imenima i
izraunava se razliitim metodama.Iako sama ideja o izvoenju i sutini ovog racija deluje veoma
jednostavno potekoe se javljaju u dve sporne oblasti i to u:
oblasti definisanja duga,oblasti odreivanja formule za izraunavanje racia duga prema
kapitalu.Povodom prvog pitanja nailazimo na razliita znaenja pojma duga:
Dugoroni zajmovi (obaveze)
Dugoroni i kratkoroni zajmovi (sve obaveze sa kamatom)

21

Dugoroni zajmovi plus sve kratkorone obaveze (ukupan dug)

Metode izraunavanja racia dug/kapital
Metod 1 Racio dug/kapital (D/E - Debt to Equity)
Ovo je klasian pristup i ima najiru primenu. Racio dug/kapital se izraunava poreenjem svih obaveza
koje sadre i kamatu sa osnovnim kapitalom preduzea. Kada se navede racio duga prema kapitalu, bez
navedenog metoda, smatra se da se koristio ovaj metod.
Racio dug/kapital = Ukupan dug / Osnovni kapital
Metod 2 Kapital naspram ukupne imovine
Re je o metodu koji nije u estoj upotrebi. Naime, racio dug/kapital se dobija poreenjem osnovnog
kapitala sa ukupnim sredstvima. Rezultat koji se dobija predstavlja skoro recipronu vrednost rezultata
iz metoda 3.
Racio dug/kapital = Osnovni kapital / Ukupna sredstva
Metod 3 - Ukupan dug / ukupan kapital
Re je o metodu koji daje jasnu sliku pasive u bilansu stanja. Potrebni podaci za njegovo izraunavanje
se relativno lako izvlae i iz najsloenijih knjigovodstvenih rauna.
Racio dug/kapital = Ukupna sredstva/ Osnovni kapital
Znaaj racia dug/kapital
Raciju dug/kapital pridaje se mnogo znaaja jer ukoliko neto krene u neeljenom smeru preduzee e
imati dugoroan problem koji moe postati i krajnji.Opte je pravilo da to je vei dug vei je i
rizik.Kada preduzee podigne zajam, preuzima obavezu otplate (odliv gotovine) na neki unapred
definisani vremenski period. Situacija koja utie na pojavu i poveanje finansijskog rizika je kada
preduzee nema zagarantovan priliv gotovine u nekom periodu a ima konstantan odliv
gotovine.Postavlja se pitanje koji su razlozi za ulazak preduzea u ovakve aranmane?Uticaj razliitih
vrednosti racija duga prema kapitalu na stopu prinosa na akcijski kapital.Ako
kao primer uzmemo
kapital
preduzee koje raspolae sa sopstvenim i pozajmljenim kapitalom u ukupnom iznosu od USD 100.000,
prodajom od USD 120.000 i operativnim profitom od USD 15.000 (porez je zanemaren, a kamatna
stopa je fiksirana na 10%), efekat koji stvaraju razliiti nivoi leverida prema deoniarima je sledei:
Prvo emo analizirati samo jedan nivo leverida iz razloga demonstracije funkcionisanja. Ukoliko
imamo ukupnu imovinu u gore spomenutom iznosu, bez pozajmljenog kapitala, stopa prinosa na
uloeni kapital je 15%. Ukoliko preduzee pak raspolae sa istim iznosom od ega je 80% sopstvenog
kapitala i 20% pozajmljenih sredstava i ostvari isti obim prodaje stopa prinosa na uloeni kapital je
sledea: USD 15.000 - USD 2.000 (kamata) = USD 13.000; to nas dalje dovodi da je SPUK
16,25%.Izuzetne stope prinosa na uloeni kapital se mogu ostvariti i kod veoma zaduenih preduzea.
Cena ovako visokih stopa prinosa se plaa dodatnim poveanjem rizika poslovanja.

22

Racio solventnosti preduzea

Pod solventnou preduzea podrazumevamo njegovu sposobnost da o roku podmiruje trokove kamata
i otplate dugoronih obaveza prema ugovorenoj dinamici.Brojni su i sloeni inioci dugorone
finansijske sigurnosti preduzea. To su:
sredstva, odnosno vrednost i struktura imovine kojom preduzee raspolae,
struktura izvora finansiranja, ili ukupnog kapitala preduzea (vlasnikog i poverilakog),
rentabilnost preduzea, odnosno njegova zaraivaka mo.
Najvaniji indikatori za analizu solventnosti su: racia pokria imovine i racia izvora finansiranja.
Racia pokria imovine
U testiranju solventnosti preduzea preko njegove imovinske pozicije posluiemo se:
raciom pokria stalne imovine kapitalom (sopstvenim),
raciom pokria stalne imovine i zaliha kapitalom i dugoronim obavezama,
raciom pokria zaliha neto obrtnim kapitalom i
raciom pokria obrtne imovine neto obrtnim kapitalom.
Racio pokria stalne imovine kapitalom (sopstvenim)
Kapital-neuplaceni upisani kapital-gubitak
Racio pokria stalne imovine=-----------------------------------------------------Stalna imovina
Stalna imovina ukljuuje dugorona ulaganja(osnivaka ulaganja,odloeni trokovi istraivanja i
razvoja,odloene trokove probne proizvodnje,koncesije,patente,licence i sl.prava,gudvil)osnovna
sredstva(zemljite,graevine,oprema itd)i dugorone finansijske plasmane.U osnovi ovog racija se
nalazi zahtev da stalna imovina bude finansirana prevashodno iz sopstvenog kapitala.Vrednost ovog
koeficijenta oko 1 odnosno 100%,ukazuje na povoljnu solventnost preduzea.
Racio pokria stalne imovine i zaliha kapitalom i dugoronim obavezama
Racio pokria stalne imovine i zaliha =(Kapital umanjen za neuplaeni upisani kapital i
gubitak+Dugorona rezervisanja+Dugorone obaveze) / Stalna imovina + Zalihe
Smatra se da je vrednost racia pokria stalne imovine i zaliha preko 90% visoka vrednost i da uliva
poverenje u dugoronu sigurnost (solventnost) preduzea.
Racio pokria zaliha neto obrtnim kapitalom
Racio pokria zaliha NOK = (Kapital umanjen za neuplaeni upisani kapital - gubitak + Dugorona
rezervisanja + Dugorone obaveze) Stalna imovina / Zalihe

23

Neto obrtni kapital predstavlja deo sopstvenog i dugorono pozajmljenog kapitala namenjenog za
finansiranje obrtne (tekue) imovine.Iznos NOK treba da bude primeren potrebama dugoronog
finansiranja dela obrtnih sredstava, odnosno iznosu obrtne imovine koji ne sme biti finansiran iz
kratkoronih obaveza.Ukoliko je racio pokria zaliha NOK negativan to znai da zbir kapitala,
dugoronih rezervisanja i dugoronih obaveza nije dovoljan za pokrie stalne imovine, odnosno da se iz
kratkoronih izvora finansira celokupna obrtna imovina i deo stalne imovine, to je znak niske
solventnosti i tekih finansijskih poremeaja
Racio pokria obrtnih sredstava neto obrtnim kapitalom
Racio pokria obrtnih sredstava NOK =(Kapital - Neuplaeni upisani kapital - Gubitak + Dugorona
rezervisanja + Dugorone obaveze) Stalna imovina / Obrtna imovina
RPOS NOK je posebno znaajan za preduzea koja su po svojoj prirodi delatnosti upuena na prodaju
na dui poek.Vrednosti ovog racia se porede sa vrednostima ovog racia za industriju SCG i
grupacije kojoj preduzee pripada.
Racio izvora finansiranja
Kao najznaajniji racio pokazatelji ove grupe su:
racio sigurnosti dugoronih poverilaca
racio sigurnosti svih poverilaca
racio pokria obaveza novanim tokom iz poslovanja
racio pokria kamata zaradom preduzea
Racio sigurnosti dugoronih poverilaca
Racio sigurnosti dugoronih poverilaca = (Dugorona rezervisanja + Dugorone obaveze) / (Kapital
Neuplaeni upisani kapital - Gubitak)
Racio sigurnosti svih poverilaca
Racio sigurnosti svih poverilaca = (Dugorona rezervisanja + Dugorone obaveze + Kratkorone
obaveze) / (Kapital Neuplaeni upisani kapital - Gubitak)
RSSP pokazuje stepen ukupne zaduenosti vlasnikog kapitala
to je manja vrednost ovako iskazanog racia sigurnosti poverilaca, odnosno racia ukupne zaduenosti
vlasnikog kapitala, to je, pod ostalim jednakim uslovima, vea solventnost preduzea odnosno manji
rizici poverilaca
Staro pravilo je da orijentaciona vrednost odnosa dugovi / kapital treba da bude 1:1 ili 100%.
Racio pokria obaveza novanim tokom iz poslovanja =Novani tok iz poslovanja /(Dugorona
rezervisanja+Dugorone obaveze+Kratkorone obaveze)
Racio pokria kamata zaradom preduzea=(Neto dobitak+Rashodi kamata+Porez na dobitak)/Rashodi
kamata

24

On pokazuje koliko puta je dobitak pre kamata i poreza vei od plaenih kamata.
Racio pokria kamata mora biti vei od 1,0 da bi se kamate mogle platiti

25