Nikolaj Zernov

SIMBOLIKA IMENA U ROMANIMA DOSTOJEVSKOG

Gribojedov i Gogolj behu veliki majstori u davanju imena svojim zamiljenim herojima.
Imena kao: Skalozub, Molalin, Sobakevi, Koroboka ili Nozdrev, sama po sebi ve
ocrtavaju linosti, koje su pisci hteli da izobraze. Dostojevski je poao putem svojih
genijalnih predthodnika, s tim, to je jo vie produbio i proirio simvolizam, kako linih
tako i porodinih imena (prezimena), to zahteva paljivo ispitivanje, kako bi se taj
simvolizam pojasnio. Dostojevskog treba itati lagano, razmiljajui o svakoj napisanoj
rei, obraajui panju na sve nijanse njegove misli. Prilazei na ovakav nain
njegovom stvaralatvu, simvolizam imena zadobija svoje pravo znaenje i pomae da
se najbolje shvati zamisao autora.
Pet glavnih romana-misterija Dostojevskog, mogu se uporediti sa pet inova jedne
grandiozne drame u kojoj se kao heroj javlja sveovek" Adam. On stoji pred licem
svoga Stvoritelja-Boga, spori se sa NJim i zapitkuje Ga. Zbog ega si Ti stvorio mene,
pita Adam, zbog ega si me posalo da ivim ovde na zemlji, u zemlji tuoj", gde
postajem nemona rtva svojih strasti; zato moram da stradam, bolujem i ginem pod
teinom mojih grehova i zbog ega si na mene stavio nepodnosivo breme slobode?"
Ovaj Adam je razbijen na mnotvo paria. On je izgubio svoju celovitost. Svaki heroj
Dostojevskog ispoljava samo jednu crtu sveoveka" trudi se da pronae razreenje
jedne od zagonetki kojim je ovekov ivot na zemlji ispunjen. Imena glavnih junaka
razotkrivaju tajnu njihovih linosti, pomau nam u shvatanju tih munih pitanja na koje
heroj eli da dobije odgovor.
U Zlim dusima" i u Brai Karamazovima" tima dvema najveim misterijama koje je
Dostojevski stvorio, imena imaju osobito znaenje. Centralna linost u Zlim dusima"
jeste Nikolaj Stavrogin. Ime Nikolaj znai pobedilac naroda; Stavrogin ovek koji se
uzneo na krst. Stavrogin, ovek-bog, suprotstavlja sebe Bogu-oveku Isusu Hristu.
Stavrogin je sam odabrao raspee da bi ispitao svoju silu i sebi samome pokazao da je
gospodar svoje sudbine. Kao i Spasitelj sveta on je uzdignut nad ostalim oveanstvom
i druge ljude privlai sebi. Svi ostali heroji Zlih duhova" vrte se oko njega. I on lino je
iznenaen i zateen u svojoj jezivoj ukoenosti pod maskom spasitelja" on se gui u
pustoi svoga samozvanstva. NJegovo raspee se okonava smru, a ne vaskrsenjem,
poto ispoljavanje njegove samovolje predstavlja drsko izazivanje Stvoritelja.
Glavni Stavroginov uenik jeste Petar Verhovenski. Kao apostol Petar on obznanjuje
veru svoga uitelja, organizuje novu crkvu" koju sainjavaju sebinjaci, zagovornici

revolucije. No, ako je apostol Petar kamen", onda je Petar Verhovenski avanturista,
varalica i nevernik, koji ismeva sve one koji pooe za njim. On je spreman da rtvuje
ivot radi ideje, ali ne svoj, nego ivot drugih.
Drugi uenik, Kirilov, ne lii na Verhovenskog. On duboko prezire lakrdije brzopletog
Petra. Kirilov nosi ime gospodi" kirios. On je Stavroginu predznaio da ako Boga nema,
onda ovek treba da zauzme mesto Tvorca vaseljene. Da bi dokazao svoje gospodstvo,
on svoj ivot i okonava samoubistvom, to kasnije ini i sam Stavrogin.
atov je jo jedan od Stavroginovih uenika. On je velikoduan, pun dobrih i plemenitih
nastrojenja, ali istovremeno je i kao trska koju vetar ljulja i lomi; koleba se i nije kadar da
zadri stabilnost, te je zbog toga osuen na propast.
U Brai Karamazovima" posebno je vano njihovo prezime. Kara" crni, na jeziku
naroda naseljenih na istoku Rusije. Karamazovi su crni ljudi. Oni su izrasli na humusnoj
crnini i poseduju stihijsku silu plodorodne zemlje. Otac Fjodor Boiji dar". Darovit i po
prirodi bogat ovek, koji raskalano rasipa i skrnavi svoje darove. Ali nije ih konano
izgubio. Mada je on i razvratnik i dobrovoljni otpadnik, ipak u njemu nije iezla izvesna
tananost i oseajnost srca. Svoju silu dobra on spoznaje u svom najmlaem sinu. Od
svoje prve ene Adelaide Ivanovne, fantaste, iskvarene svojim vaspitanjem u
zapadnjakom maniru, rodio mu se sin Dimitrij, koji nosi ime boginje zemlje Demetre. To
je ovek oseanja, plahovit, u kome je dobro i zlo izmeano do te mere da on sam nije
kadar u njima da se snae. Sasvim su drugaija njegova polubraa, roena od druge
ene Sofije Ivanovne. Stariji od njih nosi ime Jovana Bogoslova. On je mislilac, mui
se svojim sumnjama i ozaruje se svojim provienjima. NJemu su otkrivene tajne
propalog sveta, ali gordost uma mu ne dozvoljava da ue u Crkvu i on postaje svesni
bogoborac. Trei Aljoa, po reima samog Dostojevskog, jeste ovekoljubac". Ime je
dobio u ast omiljenog i ljubljenog ruskog svetitelja Alekseja oveka Boijeg. Samo
ime Aleksej znai pomonik, i Aljou zaista postojano prizivaju u pomo svi oni koji sa
njim ive. etvrti sin Smerdjakov, rodio se od Jelisavete Smerdjae, predstavlja
Ivanovu karikaturu. On je ateista i filozof, a sve ideje koje izgledaju odvane kada ih
iznosi Ivan, postaju vulgarne i prostake kada pone da ih izlae lakej Smerdjakov. U
njemu se crna, plodorodna, zemlja Karamazovih, prevratila u lepljivo i smrdljivo blato,
koje blagodat Svetoga Duha vie ne osveuje.
Adam kod Dostojevskog ne stoji pred svojim Stvoriteljem sam. Zajedno sa njim je i
njegova vena saputnica Eva. Kod Dostojevskog ene nemaju svoju sudbu, ne spore
se sa Bogom, ali je zato u njihovim rukama sudbina mueva, te upropatavaju ili
spasavaju one koji ih odaberu za svoje drugarice i ivotne saputnice. I Eva je, kao i
Adam, izgubila svoje jedinstvo sa Bogom, izobliila se, ali peat njezine prvostvorene

krasote jo uvek je krasi. Naroito mesto u romanima Dostojevskog pripada enama sa

imenom Sofija Premudrost Boija, i Katarina svagda ista".
Sonja Marmeladova, Sofija Andrejevna mati Podrostka, Sofija Ivanovna mati Ivana i
Aljoe, Sofija Matvejevna Ulitinaknjigonoa, koja je delila poslednje dane sa Stepanom
Trofimoviem Verhovenskim sve su one zajedno nevine rtve ljudske estine i pohote.
One smerno nose krst, klecaju pod njim, ali ne padaju pod njegovom teinom. One su
spremne da zaborave na sebe, da oproste svojim muiteljima. No, one nisu ravnodune
po pitanju odnosa dobra i zla, ne mire se sa grehom, nego nadjaavaju zlo svojom
ljubavlju. One umeju izvorno, stvaralaki, da vole i u tome je nepresuni izvor sila koje
ih preporaaju. One veruju u konanu pobedu dobra i to ih spasava od oaja i mrnje
prema svojim muiteljima. Sofije odraavaju Boanstvenu svetlost i svedoe o
prisustvu, u ovom palom svetu, neke vie realnosti ivog, svevideeg i oveanstvu
sastradavajueg Boga.
Katarine su takoe rtve, privezane za muenika kola, ali u njihovom sluaju stradanja
ih ne iskupljuju, nego unitavaju. One ne mogu zaboraviti na sebe, niti mogu a da se ne
postave na prvo mesto. One su zaljubljene u svoju velikodunost i oduevljene svojom
rtvenou i istotom. One ne optuuju te zbog toga postaju pozornicom svojih
fantazija. Katarina Ivanovna Marmeladova na prvi pogled izgleda kao nezatiena rtva
svoga raskalanog i pijanog mua, ali u stvarnosti, ona ga je potaknula na takav ivot,
jer ona voli samo sebe i svoja stradanja.
U teku, zasienu strastima, atmosferu karamazovske familije, ulaze dve ene. Katarina
Ivanovna, bez obzira na svoje oigledno balgorodstvo i rtvene motive, donosi nesreu i
upropatava Dimitrija svojim egoizmom. Gruenjka-Agrafena, boginja ljubavi, izaziva
haos. Otac na sve zaboravlja u nastupu sladostraa, Dimitrij sagoreva ognjem erotske
ljubavi, ali Aljoa joj prilazi sa bratskim oseanjima. U Gruenjki pobeuje ljubav kojom
se i sama oiava i pred Dimitrijem otkriva put preporoda. Ovakvog preporoda se ne
udostojava lepotica Anastasija Filipovna. NJeno ime podsea na udo Vaskrsenja, ali se
u poslednjem momentu vera u njoj menja, ona se sroza i sve okonava smru.
Kao zasebna stoji Darja atova. NJezino ime znai silina, pobeujua". Ona se zaista
ne plai nikakve rtve, spremna je da ljubljenom oveku prui sve od sebe. Ipak nije
uspela da spase Stavrogina. Moda njega niko i nije mogao spasti; najverovatnije je
Dostojevski verovao kao su ene najbolji provodnik Boanstvene blagodati, poto su po
prirodi slabe i nazatiene, ali zato prepune ne svoje nego vie sile.
Ovakva ubeenja je Dostojevski najjasnije iskazao u prii o Stavroginovoj eni. Samo je
jedna hroma jurodiva Lebjatkina udostojena da nosi ime Marija. Ona je prozorljiva i

prva je sagledala bie svoga mua, razobliivi njegovo samozvanstvo. Ona je vezana
sa majkom zemljom, sa venom enstvenou i sa Preistom Bogorodicom. Svoju, pak,
linu i vrlo smelu prozorljivost, Dostojevski je ovlapotio u liku jurodive Marije
Timofejevne, u devi-eni, koja oekuje svoga nebeskog enika.
Osim imena koja nose misaonu adekvatnost sa karakterom heroja, Dostojevski je esto
pribegavao imenima sa jarko izraenom zvunom asocijacijom njegovih linosti. Takvo
je ime Svidrigajlova, uzeto iz istorije Litve. Ono odraava nepoznatu, punu unutranjih
prevrata, linost ovog mranog mistika, jednog od najoriginalnijih pievih tvorevina.
Takva su jo imena igaljev, Ferdienko, LJamin, Liputin, Lebezjatnikov i drugi.
Prouavajui ovo probirljivo i specifino arenilo imena, nesvesno se pitamo, koliko je
sam Dostojevski razmiljao o svima moguim zakljucima u vezi uinjenog izbora. Ne
moe se dati konani odgovor, ali je nesumnjivo da je Dostojevski podrobno razmiljao
o svemu, ispitivao i menjao imena sve dok nije pronalazio najpogodnija. On je otro
reagovao i na zvuni i na misaoni karakter imena. Time je samo nastavio duboko
ukorenjenu rusku tradiciju. Blagodarei praksi da se na krtenju prvenstveno daju grka
imena, Rusi su stekli naviku da meu imenima svetitelja trae i nalaze smisao samih
imena. U biblioteci Dostojevskog je postojao takav kalendar u kome su u prevodu na
ruski data imena optepriznatih svetitelja.
Heroji romana Dostojevskog su od poetka predstavljeni, a tako se i shvataju, kao ruski
raznoinci (intelektualci neplemikog porekla) 19. veka, odeveni u neukusnu odeu te
epohe i naseljeni u mrane zgrade studenog i promrzlog Peterburga. Istovremeno se
njegovi heroji pojavljuju kao grandiozni simvoli sudbe oveanstva, koji izlaze iz okvira
mile istorijske stvarnosti. Mada su uvueni u dramatine dogaaje, koje je Autor tako
ivo opisao, ipak oni pripadaju nekoj drugoj dramskoj prdstavi", koja je otpoela
grehovnim padom, a okonae se tek u dan drugog Dolaska Isusa Hrista. Raskrivanje
simvolizma imena pomae itaocu da u romanima-misterijama sagleda povezivanje
razliitih sfera, to ini jednu od osnovnih osobenosti stvaralatva Dostojevskoga.
sa ruskog preveo prezviter Milivoj Mijatov
(Beseda, knj. 1, 1991)
www.BesplatniSeminarskiRadovi.com