Aleister Crowley

Aleister Crowley
Liber LIX - Across the Gulf
PREKO
PONORA
HRUMACHIS XI OAZA
O.T.O.
Across the Gulf
_________________________________________________________________________________________________________
PREDGOVOR
PREKO PONORA je fantastian opis prethodne inkarnacije. Seanje Aleister Crowley-a na
njegov proivljeni ivot kao Svetenik Ankh-Af-Na-Khonsu u 26-toj egipatskoj dinastiji.
Dramatian opis promene Eona uz menjanje Boanstava koji su nosioci tih Eona (od Izis do
Ozirisa). Pomae itaocu da shvati (meditivno) promenu Eona od Ozirisa do Horusa. Krunisanog
i Osvajajueg Deteta.
- Urednik.
Elektronsko Izdanje
Hrumachis XI Oaza Ordo Templi Orientis
Beograd 2008
_________________________________________________________________________________________________________
Aleister Crowley
_________________________________________________________________________________________________________
GLAVA I
Konano, to mi se vratilo u seanje.
Sada je pet godina otkako sam otkrio svoju stelu u Bulaku, meutim, sve dok nisam primio
izvesnu inicijaciju u gradu Benaresu prole godine, nije ni poinjalo da mi se vraa seanje na
moj ivot u Dvadeset-estoj Dinastiji kada sam bio princ i svetenik u Tebi (Thebai). ak i sada
mnogo toga je nejasno; ali nareeno mi je da piem, tako da se pri pisanju celokupno pamenje
moe povratiti. Jer bez potpunog poznavanja i razumevanja tog udnog ivota kraj Nila ne mogu
u celosti znati i razumeti ovaj kasniji ivot, niti pronai onu Grobnicu za koju sam odreen da
pronaem, i u njoj uiniti ono to mora biti uinjeno.
Stoga sa verom i smelou ja koji sam bio - na neki mistini nain - Svetenik Prineva, Ankh-fna-khonsu, dete Ta-neha (Ta-nech), svetog i monog, i Bes-na-Maut, svetenice Zvezdanog
(Neba), reih da sebi ispriam udne stvari koje su me zadesile u tom ivotu.
Ovako.
U asu mog roenja Aphruimis se uzdizao u znaku Lava, a u njemu ta udna skrivena planeta
upravlja tamom, magijom i zabranjenom ljubavlju. Sunce je bilo sjedinjeno sa planetom
Amouna, ali u Ponoru, kao da pokazuje kako bi moja mo i slava trebale biti tajanstvene, i u
Aterechinisu, drugom dekanu Kue Maatine, tako da bi i moja strast i zadovoljstvo isto tako
trebali biti nesvetovni. U Kui Putovanja u Znaku Ovna bila je Luna moja slatka dama. I mudri
ljudi su to tumaili kao znamenje da bih ja mogao putovati daleko; moe biti do velikog hrama
na izvoritu majke Nila; moe biti...
Glupost! Skoro da se nisam micao iz Tebe.
A ipak sam istraio strane zemlje za koje oni nisu ni znali; i o tome u priati kasnije.
Seam se - to nikada nisam mogao dok sam iveo u zemlji Khemi - samog trenutka mog
roenja. Jer moja majka je bila iz najstarije kue u Tebi, a njena krv ne samo kraljevska, ve i sa
boanskom pomeana. Pedeset je devica u srebrnim tkaninama stajalo oko nje udarajui u
sistrume, ba kao da je smeh Bogova odzvanjao kricima ene. Kraj postelje je stajao Horusov
Svetenik sa svojim tapom moi, na ijem je vrhu bio Feniks, a iljak na dnu. Budno je motrio
da se Sebek ne bi digao iz ponora.
Na krovu Palate motrila su tri glavna Faraonova astrologa sa svojim instrumentima, a etiri
naoruana oveka sa uglova kule javljala su kako se kada koji bog uzdizao. Ona trojica su se
prilino muila i preznojavala na svom zadatku; jer oni su i bili najzabrinutiji.
itav dan se oekivalo moje roenje; ali kako se Tum (Toum) vukao ka Svom zalasku njihova su
lica postajala blea od neba; jer postojao je jedan jezivi trenutak u noi koji ni sva njihova
vetina nije mogla protumaiti. Bogovi koji su bdeli nad njim bili su prekriveni velom.
_________________________________________________________________________________________________________
Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
Across the Gulf
_________________________________________________________________________________________________________
Meutim, izgledalo je neverovatno da bi Sudbina mogla tako odluiti; pa ipak oni su se toliko
prestraili da su dole Totovom sveteniku poslali poruku da on mora po svaku cenu izbei taj
zastraujui trenutak, pa ak i po cenu ivota i majke i deteta; a ipak straari su najavljivali as.
Sada, Sada! - vikao je najstariji astrolog kako se onaj trenutak pribliavao - sada! Na to je dole
Totov svetenik crpio svo svoje umee.
Kad gle! grmljavina ponora. Palata se zaljulja i pade; die se Tifon moni u razaranju, i kroi
preko nebesa. Zemljotres zanjiha svet; zvezde se otrgoe od svojih veza i zadrhtae.
I gle u sredini Bes-na-Maut, majka moja; i u njenom naruju ja, nasmeen usred sve te ruevine.
Pa ipak nijedan ivi stvor ne oseti ni najmanji bol! A astrolozi pocepae svoje odore i udarae
licima po tlu; jer jezivi trenutak, Nepoznati Uas, je proao; a sa njim sam ja izaao na svetlost.
I zaista, u svom strahu, kao to sam doznao mnogo kasnije, oni su poslali glasnike najstarijem i
najmudrijem od svetenika; Prvosveteniku Nuite, koji je iveo na dnu jednog toliko dubokog
bunara da su njegove oi ak i po danu mogle ostati prikovane za zvezde.
Meutim, on im je odgovorio da poto su oni uinili sve to su mogli, a Sudbina izokrenula
njihov plan, bilo je oigledno da je stvar u rukama Sudbine, i da je za njih bolje da se to manje
meaju u to. Jer on je bio grub starac - a kako sam ga ja kasnije sreo bie opisano na drugom
mestu.
Zatim sam kao uprilieni trebao biti postavljen na svoju poloaj, polu-princ, polu-svetenik.
Trebao sam slediti svog oca, uzeti njegov tap i ankh, preuzeti njegov presto.
Sada se poinjem priseati nekih detalja moje pripreme za taj uzvien i sveti zadatak.
Seanje je udnovato fragmentarno i udesno ivo. Seam se kako su me, kad sam napunio etiri
meseca, svetenici uzeli i uvili u panterovu kou, ije su bljetavo-zlatne i ugljeno-crne mrlje bile
poput sunca. Odneli su me na renu obalu gde su se sunali sveti krokodili; i ostavili tamo. Ali,
kada su me ostavili uzdrali su se od bajanja protiv zlog duha krokodila; i tako sam tri dana leao
bez zatite. Samo je u odreeno vreme moja majka silazila da me nahrani; i ona je takoe bila
tiha, odevena samo kao princeza, bez svetih znakova njene slube.
Isto tako, u estom mesecu izloili su me Suncu u pustinji bez senke i odee, a u sedmom mesecu
stavili su me u krevet sa nekom arobnicom, koja se hranila krvlju mlade dece, i, poto je dugo
vremena provela u tamnici, bila je strano izgladnela; a u osmom mesecu ostavili su me da se
igram sa gujom iz Nila, zmijom Kraljevski Ureus i jednom otrovnicom iz June zemlje; ali sam
neozleen proao kroz sva ta iskuenja.
A u devetom mesecu bio sam odbijen od sise i moja majka mi je rekla zbogom, jer vie nikad
nije mogla pogledati moje lice, sem u tajnim ritualima Bogova, gde smo se mogli sresti ali ne
kao majka i dete, u odori onog Drugog Roenja koje smo mi iz Khemija poznavali.
Sledeih est godina mog ivota su veoma izbledele. Od svega to se mogu prisetiti jeste samo
vizija veliine naeg grada Tebe, i strogosti mog ivota. Jer iveo sam na leima konja, ak sam
jeo i pio u toku jahanja; jer tako se postaje princ. Takoe su me uili da udaram maem, i da
_________________________________________________________________________________________________________
Aleister Crowley
_________________________________________________________________________________________________________
koristim luk i koplje. Jer, govorilo se da je Horus - ili Men Tu, kako smo Ga mi u Tebi zvali - bio
moj Otac i moj Bog. Kasnije u priati o toj udnoj prii o mom zaetku.
Na kraju sedme godine ja sam, meutim, odrastao toliko veliki i jak da me je moj otac odveo
starom astrologu koji je iveo u bunaru da se posavetuje s njim. Toga se seam kao da je bilo
jue. Putovanje niz veliku reku sa njenim sporim danima! kripave klupe i znoj robova su mi jo
uvek u uima i nozdrvama. Pa brzi trenuci letee pene na nekom brzaku ili vodopadu.
Velianstveni hramovi koje smo prolazili; usamljeni Totov Ibis koji je meditirao na obali;
grimizni letovi ptica; - ali nita to smo videli tokom putovanjo nije bilo kao njegov kraj. Jer na
jednom pustom mestu nalazio se bunar, sa samo jednim malim hramom pored njega, u kojem su
sluge - i one takoe najsvetije! - tog svetog starca mogle boraviti.
I moj me otac odvede do otvora bunara i triput pozva ime Nuit. Tad doe glas uspinjui se i
vijugajui uz zidove poput zmije, "Neka to dete postane svetenica (boginje) Prekrivene Velom!"
Moj otac je bio dovoljno mudar da zna da starac nikada nije napravio greku; u pitanju je bilo
samo pravilno tumaenje proroanstva. Pa ipak je bio bolno zbunjen i oaloen, zato to sam ja
bio deko. Zato je po cenu svog ivota - jer starac je bio surov! - ponovo pozvao i rekao
"Pogledaj mog sina!"
Meutim, kako je izgovorio, jedna strela sunevog sjaja pogodi ga u grlo dok se naginjao nad
bunar; i lice mu pocrni, a krv mu izbi na usta. I starac poloka oevu krv svojim jezikom i radosno
povika svojim slugama da me vode u kuu Prekrivene Velom, da bih se tamo obuio za moj novi
ivot.
Tamo iz jedne kuice izae jedan evnuh i jedna izvanredno lepa mlada ena; i evnuh osedla dva
konja i mi sami odjahasmo u pustinju.
I mada sam mogao jahati kao ovek, oni mi nisu dali, i mlada svetenica me je nosila u svom
naruju. I mada sam jeo meso kao ratnik, oni mi nisu dali, ve me je mlada svetenica hranila na
svojim grudima.
Skinuli su sa mene oklop od pozlaene bronze, koji je otac napravio za mene, i krljuti nalik na
krokodilske ivene na krokodilskoj koi koju su veti ljudi tavili sa solju i zainima; i uvili me u
meku zelenu svilu.
Tako neobini stigli smo do jedne kuice u pustinji, a ta me tamo zadesilo bogovi mi ne daju da
priam u ovo vreme; zato u spavati; pa ujutro uz njihovu pomo seanje na to e se pojaviti u
meni, u meni ak i posle tih hiljada godina zemljinog kruenja u njenom pravcu.
_________________________________________________________________________________________________________
Across the Gulf
_________________________________________________________________________________________________________
GLAVA II
I tako sam sa godinama postajao sve uglaeniji i suptilniji u svojoj enskoj odei. A stari evnuh
(koji je bio veoma mudar) uputio me je u Magijsku Vetinu i u oboavanje Prekrivene Velom,
ija sam svetenica trebao da budem.
Seam se sada mnogih stvari u vezi sa tim udnim ritualima, stvari previe svetih za opisivanje.
Ipak, ispriau jednu avanturu koju sam imao u mojoj devetoj godini.
U jednoj od svetih knjiga zapisano je da tajna onog finog napitka koji daje viziju zvezdanih
boravita Duanta, iji pogled je ivot veni u slobodi i srei meu ivima, lei u upotrebi neke
male tajne kosti od Sirijskog Medveda. Ali kako da ja kao dete ubijem jednog takvog? Jer oni su
mi oduzeli svo oruje.
Ali u gradskom vrtu (jer mi smo se sada vratili u jednu kuu u predgrau Tebe) nalazila se jedna
kolonija medveda koju je drao jedan veliki gospodar radi svog zadovoljstva. I ja sam svojim
lukavstvom izmamio jedno mee od njegove majke, i ubio ga velikim kamenom. Zatim sam mu
odrao kou i sakrio se u nju, uzeo njegovu vilinu kost i naotrio je kamenom. Zatim je konano
dola i stara medvedica da me trai, i kad je spustila svoju njuku da me onjui, mislei da sam
njeno mladune, zabio sam joj naotrenu kost u grlo.
Udario sam sa mnogo sree, jer se ona samo jednom zakaljala, i uginula.
Zatim sam uzeo njenu kou sa velikim naporom; i (poto se ve spustila no) poao natrag kui.
Meutim, bio sam krajnje umoran i vie se nisam mogao popeti uz zid. Ipak sam ostao budan
cele noi, ponovo otrei na kaamenu vilinu kost onog meeta; i tada sam je vezao za jednu
granu koju sam odlomio sa nekog drveta koje je raslo u vrtu.
Pred zoru sam zaspao, uvijen u kou stare medvedice. I veliki medved lino, gospodar vrta,
video me je i, mislei da sam njegova enka, priao da mi se udvara. Tada sam ga trgnuvi se iz
sna, udario svom snagom u srce kad se on digao na mene, i beei iz svog sklonita otrao u
bunje. Ali nisam precizno udario, ili sam udario nakrivo. A stari medved, teko ranjen, razdera
kou svoje enke; i onda, otkrivi prevaru, poe za mnom.
Na sreu pronaoh i uvukoh se u jedne uzane vratnice, previe duboke za njega da bi me
dohvatio, iako nisam mogao proi, jer su vrata bila zatvorena iznad mene. A u uglu vrata bio je
jedan stari baeni ma. Bio je previe teak da bih lako rukovao njime, pa ipak sam ga podigao i
mlitavo udario medveda po apama. Toliko sam ga ranio da je on u bolu pao, povukao se i poeo
lizati ape. Tako je i zaboravio na mene; a ja, ohrabren, nasrnuh na njega. On je otvorio usta; ali
pre nego to je uspeo ustati, zario sam mu ma u eljusti.
On zabaci glavu, a ja, prilepljen za balak, poleteh u vazduh i teko padoh na lea. Glavom sam
udario o zemlju i ostao onesveen.
Kada sam doao sebi masa ljudi i ena mi je prosipala vodu u lice i govorila ini koje povraaju
iz nesvestice. Pored mene, sasvim blizu, leao je moj protivnik mrtav; a ja, ne zaboravljajui ono
_________________________________________________________________________________________________________
Aleister Crowley
_________________________________________________________________________________________________________
to sam traio, uzeh otricu maa (jer je bio slomljen) te odsekoh tajne delove medveda i uzeh
njegovu malu kost i htedoh da odem sa svojom nagradom. Meutim, veliki gospodar te kue
poe me ispitivati; a svi njegovi prijatelji kao da su mi se rugali. Ali ene nisu; one su stale oko
mene i mazile me i milovale; tako da su pale i srdite rei.
I ba dok su se oni meusobno svaali, moj uvar, stari evnuh, pojavi se meu njima; jer on je
dopratio moj trag do vrta.
A kada su ugledali prsten svetog starca astrologa zadrhtali su; i gospodar kue baci zlatni lanac
oko mog vrata, dok mi je njegova dama dala njen vlastiti svileni al, vezen sa oboavanjem Izide
i Neftide, i Apisa i Hathor. Niko se nije usudio da mi oduzme onu malu kost koju sam tako
eljno osvojio; i sa njom sam napravio arobni Eliksir, i posmatrao zvezdana boravita Duanta,
ba kako je pisalo u staroj mudroj knjizi.
Meutim, moji uvari behu posramljeni i zbunjeni; jer mada sam bio tako nean i fin, ipak je
moja mukost sijala u takvim delima poput ovoga - pa kako da ja stvarno postanem svetenica
Prekrivene Velom?
Stoga su bolje motrili na mene i negovali me u raskoi i laskanju. Imao sam dva crna deakaroba koji su me hranili i pirkali lepezama; imao sam jednog harfistu iz velikog grada Memfisa,
koji je svirao enjive melodije. Meutim iz inata sam ga stalno navodio na misli o ratu i ljubavi;
i njegova muzika je postajala sve silnija i glasnija, tako da je stari evnuh, utravajui unutra,
poinjao da ga mlati tapom.
Kako se dobro seam te sobe! Bila je iroka i visoka; sa rezbarenim stubovima od malahita i
lapis lazulija, od porfira i utog mermera. Pod je bio od crnog granita; krov od belog mermera.
Na Istonoj strani nalazio se moj kau, mekoa egzotinog krzna. Valjanje u tim krznima
mamilo je drhtaje zadovoljstva. U sredini sobe bila je mala fontana od istog zlata. Suneva
svetlost je dolazila kroz upljinu izmeu zidova i krova, dok sam na drugoj strani mogao gledati
vani i gore u beskonano plavetnilo.
U holu je iveo veliki piton; no on je bio veoma star, i previe mudar da bi se kretao. Ali - tako
sam tada verovao - on me je posmatrao i prenosio obavetenja starom magu iz bunara.
A onda se pokazala glupost mojih uvara; dok sam ja po ceo dan spavao, lenario i zaludno
svirao, nou kada su oni mislili da spavam, ja nisam spavao. Tada sam se dizao i podvrgavao
najeim vebama. Prvo, odlazio bih u bazen i zadravao dah ispod vode dok ne bih prizvao
Boginju Auramoth stotinu puta. Zatim, hodao sam na rukama po sobi, ak sam uspevao i
poskakivati na jednoj ruci. Dalje, penjao sam se uz svaki od dvadeset etiri glatka stuba. Onda
bih uvebavao sedamdeset dva atletska poloaja. Takoe sam i na mnoge druge naine teio da
maksimalno poveam svoju snagu; i sve to sam uvao u najveoj tajnosti od mojih uvara.
Jedne noi sam konano reio da isprobam svoju snagu; smaknuo sam zavesu i izaao u hodnik.
Skoivi na vojnika koji me je uvao, oborio sam ga na zemlju; i stavljajui desnu ruku pod
njegovu bradu, levu na desno rame i koleno na grkljan, otkinuo sam mu glavu od tela pre nego
to je uspeo kriknuti.
_________________________________________________________________________________________________________
Across the Gulf
_________________________________________________________________________________________________________
Tada sam imao petnaest godina; ali delo je bilo udovino. Niko nije sumnjao na mene; mislili su
da je to udo.
Stari evnuh, razoaran, otiao je po savet maga iz bunara; iji je odgovor glasio: "Neka
svetenica poloi zakletve!"
Smatrao sam tog starca najveom tvrdoglavom budalom; jer sam i sam bio tvrdoglav i budalast.
Jo uvek nisam shvatao njegovu mudrost niti nameru.
esto se tako deava. Nekada su ljudi slali svoje svetenike da prekore Nil zbog nadolaenja sve dok nisu shvatili da je njegovo nadolaenje uzrok plodnosti njihovih polja.
U nastavku u priati o zakletvama koje sam poloio i o mojoj slubi u ulozi svetenice (boginje)
Prekrivene Velom.
_________________________________________________________________________________________________________
Aleister Crowley
_________________________________________________________________________________________________________
GLAVA III
Bila je Prolena Ravnodnevica i sav se moj ivot pokrenuo u meni. Vodili su me niz hladne
kolonade od masivnog kamenja odevenog u bele odore izvezene srebrom i prekrivenog velom od
fine zlatne tkanine prikopane rubinima. Nisu mi stavili krunu Ureus, niti nemis, ni Ateph krunu,
ve su moje elo vezali obinom trakom od zelenog lia - vrbene i mandragore i nekih otrovnih
biljaka o kojima nije zgodno govoriti.
Svetenici Prekrivene Velom bili su alosno zbunjeni, zato to nikada dotad nijedan deko nije
bio izabrana svetenica. Jer pre nego to se zakletve mogu dati, trae se dokazi devianstva; a,
izgledalo je, da se taj deo rituala mora izostaviti ili prepraviti. Tad Prvosvetenik ree:
"Ispitaemo prvu enu koju on dotakne svojom rukom, i ona e biti dovoljna." Kada sam to uo,
pomislio sam da iskuam Boga; i, razgledajui gomilu, ugledah u rasputenim haljama sa
rumenim licem i bludnim oima, jednu kurtizanu dobro poznatu u gradu, i dodirnuh nju. Tad su
se oni svetenici koji su me mrzeli obradovali, jer su eleli da me odbace; i odvodei onu enu u
prostoriju za proveru obavie ispitivanje.
Zatim se vratie trei sa iscepanim odorama, uzvikujui protiv Prekrivene Velom; jer otkrili su
da je ona ena savreno nevina, i takva je ostala sve do svoje smrti, kao to se kasnije videlo.
Meutim, Prekrivena Velom se razgnevila na njih zbog toga, i pojavila se u svom blistavom velu
na stepenitu njenog hrama. Stajala je tamo i pozivala ih jednog po jednog; i podizala je samo
onaj deli vela ispred oiju i gledala ih u oi; i oni su padali mrtvi pred njom kao da ih je munja
pogaala.
A oni svetenici koji su mi bili naklonjeni i odani boginji uzeli su onu deviansku kurtizanu i
poveli je trijumfalno kroz grad, sa velom i krunom kao to je to bio obiaj. Nakon nekoliko dana
umro je onaj koji je uvao svetog jarca (nae zemlje) Khema, i oni su nju odredili na njegovo
mesto. Ona je bila prva ena tako poaena jo od vremena Zle Kraljice iz Osamnaeste
Dinastije, one koja je udela za mukarcima u doba kada ih druge ene nisu ni upoznale, koja se
predala bogovima i zverima.
Zatim me odvedoe do bazena sa tenim srebrom - ili bar tako su ga zvali; mislim da je to bila
iva, jer seam se da su imali velikih tekoa da me potope - koji se nalazi pod nogama
Prekrivene Velom. Jer to je tajna Proroita. Stojei udaljen svetenik posmatra njen odraz u
ogledalu, gledajui njene usne koje se kreu ispod vela; i on to tumai onome koji trai istinu.
Tako svetenik pogreno ita utanje Boginje, a trailac pogreno shvata ravi govor svetenika.
Zatim nailaze budale, govorei "Boginja lae" - i u svojoj gluposti umiru.
I tako, dok su me drali ispod povrine bazena, Prvosvetenica je davala zakletve umesto mene
govorei:
Kunem se kuglom Meseevom;
Kunem se krugom Zvezdanim;
Kunem se Velom i Licem iza Vela;
_________________________________________________________________________________________________________
Across the Gulf
_________________________________________________________________________________________________________
Kunem se Svetlom Nevidljivim i Tamom Vidljivom; U ime ove Device koja je pogruena u
tvoju vodu;
Da u iveti u istoti i sluenju;
Da u voleti u lepoti i istini;
Da u uvati Veo od profanog;
Da u umreti ispred Vela; ...
- i onda dolazi strani kazneni znak (u sluaju) neuspeha.
Ne usuujem se prisetiti ni polovine; pa ipak u njemu su bile ove rei: Neka je Setov Falus
rascepi, i nek joj utrobu Apep prodere; neka se podaje Besz-ovom strau, i nek joj lice proguta
Bog ________.
Nije dobro pisati Njegovo ime.
Zatim su me pustili, i ja sam smeei se leao u bazenu. Podigli su me i odveli do stopala
boginje, tako da sam ih mogao celivati. I dok sam ih ljubio takva je jeza prostrujala kroz mene da
sam pomislio da sam se uzneo u nebo Amouna, ili ba kao jeza kakvu je Asi osetila kada su Hoor
i Hoor-pa-krat, naputajui njenu matericu, naoruani iskoili u ivot. Zatim su mi svukli odore i
ibali me finim prutiima devianske leske, dok mi krv nije potekla u bazen. Meutim, povrina
srebra je progutala krv nekom tajanstvenom energijom; i oni su to smatrali znakom primanja.
Onda su me obukli u prave odore koje nosi svetenica Prekrivene Velom; stavili mi srebrni
sistrum u ruku, i rekli da izvedem obred oboavanja. Uinio sam to, i veo boginje je zablistao u
tami - jer utom je pala no - nekom udesnom zvezdanom svetlou.
Time je postalo jasno da sam ja zaista ispravno izabran.
Na kraju su me odveli u kuu za slavlje i postavili na visoki presto. Svetenici su jedan za
drugim dolazili i ljubili mi usne; svetenice su po redu dolazile i davale mi tajni stisak ruku koji
ima skrivenu mo. I slavlje je povealo radost; jer sva hrana je bila magijski pripremljena. Svaka
ivotinja koju su zaklali bila je nevina; svaka biljka koju su uzbrali uzgajale su i negovale device
u batama hrama. I vino je bilo samo izvorska voda, ali su ga svete svetenice tako posvetile da
je jedna aa istog bila opojnija od itave meine obinog vina. Pa ipak, ta opojnost je bila ista
radost, jedan sasvim boanski elan; i davala je snagu, i svravala se snom, i nije ostavljala tugu.
I na kraju, dok je prvo sivo rumenilo Hormakhua izbleivalo duboki noni indigo, krunisali su
me i odenuli belim lotosovim cvetovima, i radosno vratili u hram, da tamo proslavimo jutarnji
ritual buenja Prekrivene Velom.
Tako sam, i nikako drukije, postao svetenica te svete boginje, i za koji trenutak moj ivot je
prolazio mirno poput samog istog ogledala.
A od same Prekrivene Velom lino doao je Dah Promene.
Ovako.
_________________________________________________________________________________________________________
10
Aleister Crowley
_________________________________________________________________________________________________________
Sedme Ravnodnevice nakon moje inicijacije u njene misterije Prvosvetenica je pala na ispitu;
pri njenom prizivanju Veo vie nije blistao onako kako se elelo. Za to su osudili njenu neistotu,
i pribegli mnogim ritualima, ali bez koristi. Na kraju je ona u oaju otila u Setov hram i predala
se kao rtva tom uasnom bogu. Time su svi ljudi postali uznemireni, i uopte nisu znali ta bi
trebali initi.
Trebalo bi podsetiti da obrede uvek izvodi samo jedna svetenica sama pred boginjom, izuzev
kod Inicijacija.
Ostale su se takoe oseale odbaenim od nje; i kada su ule za straan kraj Prvosvetenice,
uplaile su se. U stvari, nekoliko njih je sakrilo svoj neuspeh od svetenika; meutim, uvek su u
toku dana i noi nalaene razderane u dvoritima; tako da je izgledalo manje zlo govoriti istinu.
tavie, ta stvar je postala javni skandal; jer je boginja morila ljude glau i stranom i gadnom
boleu.
to se mene tie, ja nisam znao ta da radim; jer meni je Veo uvek blistao, i to sjajnije nego
obino. Ipak nisam govorio nita, ve tumarao potiteno i tuno, ba kao da sam bio nesrean
koliko i oni. Nisam hteo da izgleda da se hvalim poau boginje.Slali su onda ljude starom
Magu iz bunara; a on im se smejao u lice, ne rekavi ni re. Slali su i svetom jarcu Khema, a
njegova svetenica je odgovorila samo, "Ja, i takvi kao ja, mogu biti Njeni ljubimci", to su oni
smatrali za skarednost i potsmevanje. Trei put su poslali u hram Tota Ibisa, boga mudrosti. A
Tot im je odgovorio sledeom zagonetkom: "Na koliko nogu moj Ibis stoji?"
Nisu ga razumeli.
Meutim, stari Prvosvetenik je odluio da rei misteriju, mada je prestup platio svojim ivotom.
Skrivajui se u hramu, on je posmatrao bazen ekajui odraz svetlucanja Vela, dok smo mi
(svetenice) po redu izvodile oboavanja. A iza njega stajali su svetenici, ekajui da im on da
znak. Mi to nismo znali; a kada je doao red na mene (poslednj(eg)u) da oboavam tu Prekrivenu
Velom, gle! Veo je zablistao, i stari svetenik je podigao ruke da javi ono to se desilo. I bljesak
Oka probi Veo, i on pade mrtav sa svog mesta na ostale svetenike.
Sahranili su ga uz mnoge poasti, jer on je dao svoj ivot za narod i hram, da bi povratio milost
Prekrivene Velom.
Zatim su svi veoma ponizno dolazili ka meni detetu i traili da im protumaim volju Boginje. A
njena volja je bila da bih joj samo ja trebao sluiti i nou i danju.
Onda su mi dali da pijem iz Pehara Muka; a njegovo svojstvo je da ako ovek govori lano,
prizivajui ime Boginje, goree u paklu pred oima celog sveta hiljadu godina; i taj se plamen
nikada nee ugasiti. Jedan takav postoji u njenom hramu u Memfisu, video sam ga roenim
oima. On tamo gori, previja se i vriti na hladnom mermernom podu; i goree sve dok mu
vreme ne istekne, i potonue u jo straniji pakao ispod Zapada. Ali ja sam se napio, i nebeska
rosa je poela sijati na mojoj koi, a neka neopisiva hladnoa prostrujala kroz mene; dok su se
svi ostali veselili i sluali glas boginje koji sam im ja objavljivao.
_________________________________________________________________________________________________________
11
Across the Gulf
_________________________________________________________________________________________________________
Zatim sam stalno bio nasamo sa onom koja je Prekrivena Velom, i moram do detalja zai u taj
tajni period mog ivota. Jer, uprkos njegovom kraju, koji je mnoge mudrace osramotio, meni je
to bilo kao jedna venost zanosa, nastojanja i postignua nakon toga koje veina smrtnika - pa
ak i njihovih inicijata! - naziva boanskim.
Prvo da sada objasnimo ta je ritual oboavanja nae Dame Prekrivene Velom.
Najpre, svetenica izvodi mistini ples, kojim se teraju sva bia bez razlike, bila ona bogovi bila
demoni, tako da mesto ostane isto. Zatim, u sledeem plesu, ak jo tajnijem i uzvienijem,
priziva se prisustvo Boginje u njen Lik. Zatim, svetenica ide na izvesno putovanje, obilazei
rtvenike mnogih velikih i stranih Bogova Khema, i pozdravlja ih. Na kraju, ona preuzima samo
sopstvo Boginje; i ako se to ispravno izvede, Veo pritom blista.
Stoga, ako Veo ne blista, zna se da na neki nain svetenica nije uspela da se postoveti sa
Boginjom. Tako jedna jedina neistoa u mislima svetenice mora izazvati neuspeh; jer boginja
je savreno ista.
Ipak, zadatak je uvek teak; jer kod drugih bogova zna se izgled njihovih likova; i istrajnim
razmiljanjem o njima lako se moe doi do njihovog podraavanja, a isto tako i do njihovog
razumeanja i sjedinjavanja svesti sa njima. Ali kod Nae Prekrivene Velom, niko ko joj je
ugledao lice nije iveo ni toliko da vrisne, a kamoli da izusti re.
Zato mi je tad bila ivotna nuda da budem u potpunom skladu sa tom istom duom, tako
mirnom, tako jakom. Sa kakvim sam uasom posmatrao sebe tada kada sam, gledajui u svoju
vlastitu duu, video da vie nema one savrene mirnoe. To je bilo udno, ba kao kad bi ovek
video neko jezero koje pirka neki vetar a kojeg on ne osea ni na svojim obrazima ni na elu!
Drhtei i stidei se, otiao sam na veernje oboavanje. Oseao sam se zabrinutim, razdraenim,
ali nisam znao zato. I uprkos svim mojim naporima, to je trajalo sve do samog trenutka
preuzimanja njenog boanstva.
A tada? Oh! i Veo zablista kako nikad nije; da, jo vie! prskao je iskrama svetlucave vatre,
srebrna rua, pljusak plamena i mirisa.
Bio sam krajnje zauen zbog toga i odrao Bdenje pred njom svu no, traei Re. Ali, ta re
nije dola.
O onome to se dalje desilo pisau kasnije.
_________________________________________________________________________________________________________
12
Aleister Crowley
_________________________________________________________________________________________________________
GLAVA IV
I tako se desilo da ja vie uopte nisam izlazio iz prisustva boginje, izuzev da jedem i spavam. I
milost njena ponovo pade na narod, tako da su se svi radovali.
I kad bi neko poinjao gunati, bio bi neumoljivo pogubljen, budui da su ljudi prezali od gladi i
bolesti i teili da ih vie ne doive, i da ih na svaki nain izbegnu. Stoga su bili preterano paljivi
u svojim darovima.
Meutim ja sam svakim danom bivao sve uplaeniji, budui u velikom znoju strastu, o kojoj se
nisam usudio govoriti nikome. Niti sam ak smeo o tome tajno govoriti ni u svom vlastitom srcu,
da ne bih otkrio njenu prirodu. Zato sam poslao moju miljenicu, devicu Istarah (vitk, bledu i
drhtavu poput mladog lotosa na zapadnom vetru), sa prstenom moje slube, da priupita starog
Maga iz bunara.
On joj je odgovorio pokazujui gore ka nebu a zatim dole ka zemlji. I ja sam to Proroanstvo
protumaio u smislu "Kako gore, tako dole". Do mene je to doprlo tako da sam se u oaju bacio
na noge moje Dame, prekrivajui ih suzama; jer sam tad po jednom prikazanom znamenju znao
da sam uinio neto to je toliko strano da ak i sada - posle vie hiljada godina od tada - jedva
se usuujem da to napiem.
Ja sam zavoleo Prekrivenu Velom.
Da, estokom strau zveri, oveka, boga, svom svojom duom, voleo sam je.
U isti mah kada sam to shvatio po prikazanom znamenju Veo se prolomio u prodirui plamen;
progutao je odoru moje slube liui ih svojim vatrenim jezicima kao tigrica koja lie krv; pa
ipak, pritom mene nije opekao, nijednu dlaku mi nije sprio.
Onako nag pobegao sam u strahu i u svom ludilu okliznuo se i upao u bazen tenog srebra, koje
je prsnulo po celoj dvorani; i dok sam beao taj ruiasti vodopad plamena koji me je obavijao
(dok je ikljao iz Vela) je izlazio - izlazio...
Veo je postao jedna mutna zlatna mrea, nita vie.
Tada sam zastraen dopuzao do nogu boginje i suzama i poljupcima pokuavao da je jo jednom
vratim u ivot. Ali Veo vie nije zasijao; samo se neka magla skupljala oko njega i ispunjavala
hram, skrivajui stvari od mog pogleda.
Tad se moja ljubimica Istarah vrati sa prstenom i porukom; i mislei da je donela loe vesti,
prerezao sam njeno jagnjee grlo magijskim srpom, a njen sam zmijski jezik iupao svojim
rukama i bacio ga psima i akalima.
Tu sam grdno pogreio, jer njene vesti behu dobre. Razmislivi o tome shvatio sam znaaj toga.
_________________________________________________________________________________________________________
13
Across the Gulf
_________________________________________________________________________________________________________
Jer poto je veo uvek plistao pri mom preuzimanju (oblija boanstva), bilo je izvesno da sam ja
bio u dubokom skladu sa tom svetom Prekrivenom Velom.
Ako sam ja bio zabrinut, a nisam znao zato; ako je moj dugi mir bio poremeen - al' ta je onda
s Njom!
"Kako gore, tako dole!" Jer ba kao to sam ja, ovek, traio da obuhvatim boanstvo i zdrobim
ga u svojim rukama, tako je i Ona, ista sutina, traila da se ispolji u obliku putem ljubavi.
Ipak se nisam usudio da ponovim obred u pono.
Umesto njega, ruku ispruenih od sramote i bola, leao sam niice na stepenitu kraj njenih
nogu.
I gle! Veo se zapali. Tad sam saznao da se i Ona Sama takoe stidela zbog svog ara i
uzdranosti. Tako sam leao sedam dana, ne miui; i svo to vreme Veo je plamteo fino i neno,
postojanim plaviastim sjajem koji se menjao u zeleni kako su se moje misli menjale od
melanholije do elje.
Osmog dana sam ustao, napustio svetilite i obukao se u nove odore, u odore crvene i zlatne, sa
krunom od vinove loze, lavorike, lovora i empresa. Okupao sam se i proglasio svetkovinu.
Svetenike i graane sam napio do besvesti. Zatim sam pozvao strau i sve do jednog isterao iz
celog hrama, obavezujui zapovednika strae da ni po cenu ivota nikoga ne puta unutra. Tako
sam mogao biti sasvim sam u itavom prostoru hrama.
Onda sam kao matori sivi vuk tumarao okolo po dvoritu, podiui glas u jedan bolni urlik.
Odgovorio mi je jedan urlik koji kao da je dolazio od stotinu hiljada vukova, tako dubok i
priguen, ba kao da je doao iz same zemljine utrobe.
Zatim sam u pono opet uao u svetilite i izveo ritual.
Dok sam radio raspalio sam se beskonanom strau prema Beskonanoj; i sada joj doputam da
nekontrolisano skae, poput lava. ak i tada je Veo blistao crveno kao nekom paklenom vatrom.
Stigao sam do trenutka preuzimanja; ali, umesto da sedim miran i hladan, udaljen, uzdran,
skupio sam snagu i ludaki skoio na Veo, hvatajui ga obema rukama. Sada je Veo bio od
pletenog zlata, tri hiljade upletenih ica; pedalj debeo! Ipak, zapeo sam svom svojom snagom da
ga razderem; i (poto je i ona upotrebila svoju silu) on se rascepi sa zemljotresnom grmljavinom.
Bejah zaslepljen sjajem njenog lica; htedoh pasti, ali me ona prigrabi sebi i prikova svoja
boanska usta na moja, prodirui me vatrom svojih oiju. Usta su joj jecala, grlo ridalo
ljubavlju; njen jezik se zari u mene poput strelice sunevog sjaja koji se zariva u gajeve palmi;
moje odore spadoe zguvane, i privismo telo uz telo.
Onda mi ona na neki udan nain stisnu telo i duu, uvijajui se oko mene i u meni ba poput
Smrti koja prodire smrtnika.
Ali ipak, ipak je moje bie raslo; moja svest se irila sve dok ja ne postadoh itava Priroda
viena kao jedno, oseana kao jedno, shvaena kao jedno, stvorena od mene, deo mene,
_________________________________________________________________________________________________________
14
Aleister Crowley
_________________________________________________________________________________________________________
odvojena od mene - sve to u istom trenutku - a istovremeno ljubavna ekstaza postade ogromna,
kula koja dotie zvezde, more koje potapa sunce.
Ne mogu da piem o tome... meutim na ulicama ljudi su skupljali zlatne jabuke koje su opadale
sa nevidljivih grana, a nevidljivi toioci su toili vino za sve, udno vino koje je leilo bolest i
starost, vino koje je, usuto izmeu zuba mrtvih (sve dok balzameri nisu poeli svoj posao),
vraalo ih iz mranog carstva u savreno zdravlje i mladost.
A ja, ja sam leao kao mrtvac u naruju svete Prekrivene Velom - koja to vie nije! - dok se ona
naslaivala mnome deset puta, hiljadu puta. U tom vihoru strasti sva moja snaga bee slamka u
peanoj oluji.
Pa ipak, ja nisam slabio ve jaao. Iako su mi rebra pucala, drao sam se vrsto. Ubrzo sam se
zaista uzbudio; izgledalo je kao da je njena snaga prela na mene. Zabacio sam joj glavu i zario
se na nju i u nju ba kao kometa koja nabija sunce na svoj rog! I moj dah se ubrza izmeu mojih i
njenih usana; njen jecaj poe da bledi, ko dete koje umire, ne vie kao divlja zver u mukama.
I tada, podivljao od strasti pobede, navalio sam na nju i borio se protiv nje. Rairio sam joj ruke i
oborio ih na tlo; onda sam ih prekrstio na grudima, tako da je ostala bespomona. I postadoh kao
mona plamena zmija, i obavih se oko nje, mrvei je svojim spiralnim zagrljajima.
Bio sam gospodar!...
Tad se oko mene prostre silan glas koji kao da je vikao: Postao sam svestan siunog svemira,
onoga koji izgleda odvojen od oveka sve dok je sam ovek odvojen od njega.
Ljudi su vikali "Hram gori! Hram Asi Prekrivene Velom gori! Moni hram koji je davao svoj
sjaj Tebi je u plamenu!"
Popustio sam svoje zagrljaje i sabrao se u obliku monog zlatnog sokola i rekao joj poslednju
re, re koja bi je podigla iz mrtvih.
Kad gle! to nije Asi, ve Asar!
Bela bee njegova odora, poprskana crvenim, plavim i utim zvezdama. Zeleno bee njegovo
Lice a u rukama je nosio Kuku i bi. On se dizao, dok je hram oko nas padao u ruevinama, i mi
ostasmo stojei tamo.
Nisam znao ta da kaem.
Graani su se gomilali oko nas i veina bi me rado ubila.
Ali Tot moni Bog, mudri, sa svojom Ibisovom glavom i nemisom boje indiga, sa Ateph-krunom
i Feniks-tapom, sa Ankhom od smaragda i magijskom keceljom u Tri boje; da, Tog, Bog
Mudrosti, ija je koa uto-smee-narandasta kao da je gorela u pei, pojavi se vidljiv svima
nama. I stari Mag iz Bunara, koga niko nije video izvan njegovog bunara skoro ezdeset godina,
bee u sredini; i vikae bunim glasom, govorei:
_________________________________________________________________________________________________________
15
Across the Gulf
_________________________________________________________________________________________________________
"Ravnodnevica Bogova!"
I poeo je objanjavati kako vie Priroda ne bi trebala biti sredite ovekovog oboavanja, nego
sam ovek, ovek sa njegovom patnjom i smru, ovek u njegovom proienju i usavravanju. I
recitovao je sledeu Ozirisovu Formulu, ba onakvu kakvu nama i danas prenose Braa Rue i
Krsta:
"Jer Asar Un-nefer je rekao;
Onaj koji je bio savren pred Bogovima je rekao:
Ovo su elementi mog tela, usavrenog kroz patnju,
proslavljenog preko iskuenja.
Jer Miris umirue Rue je prigueni uzdah moje patnje;
Plameno-crvena vatra je energija moje nepobedive volje;
Pehar Vina je izlivanje krvi mog srca, posveenog obnovi;
A Hleb i So su Temelji mog Tela
Koje unitavam da bi se mogli obnoviti.
Jer ja sam Asar pobednik, ak Asar Un-nefer Potvreni!
Ja sam Onaj koji je odeven telom od mesa,
A u Kome je ipak Duh monih Bogova.
Ja sam Gospodar ivota, pobednik nad smru;
onaj koji je sa mnom, sa mnom e se uzdii.
Ja sam ispoljitelj u Materiji onih iji je dom u Nevidljivom.
Ja sam proien; Ja zastupam Svemir;
Ja sam njegov Pomiritelj sa venim Bogovima;
ja sam Usavritelj Materije;
i bez mene Svemir ne postoji!"
On sve to ree i prikaza svete tajne Ozirisa pred svima njima; i na neki tajanstveni nain mi smo
svi simboliki uestvovali u njima. A to se mene tie! u Mirisu umirue Rue pre sam video
savrenstvo ljubavi moje dame Prekrivene Velom, koju sam pobedio, i u pobedi ubio!
Meutim, stari Mag me tada obue (jer sam jo uvek bio nag) u odeu Ozirisovog Svetenika.
Dao mi je odore od belog lanenog platna i leopardovu kou, tap i ankh. Dao mi je jo kuku i bi,
i opasao me kraljevskim pojasom. Na glavu mi je kao krunu stavio zmiju Ureus; a onda, okreui
se narodu, glasno povikao:
"Gledajte Asarovog Svetenika u Tebi!
"On e vam proglasiti oboavanje Asara; postarajte se da ga sledite!"
I tada, pre no to bi se moglo rei "Britva!" on je nestao iz naeg vidokruga.
Raspustio sam ljude; bio sam sam sa mrtvim Bogom; sa Ozirisom, Gospodarem Amentija, onog
koga je Tifon ubio, Apofis prodrao...
Da, stvarno, bio sam sam!
_________________________________________________________________________________________________________
16
Aleister Crowley
_________________________________________________________________________________________________________
GLAVA V
Zatim me obuzela krajnja iscrpljenost i ja sam kao mrtav pao kraj Ozirisovih nogu. Svo znanje
zemaljskih stvari je izalo iz mene i uao sam u carstvo mrtvih kroz Zapadnu kapiju. Jer
oboavanje Ozirisa i jeste spajanje zemlje sa Zapadom; to je kult Zalazeeg Sunca. Preko Izide
ovek dobija snagu prirode; preko Ozirisa on dobija snagu patnje i iskuenja, a kao to je
uvebani atleta superioran divljaku, tako je i Ozirisova magija jaa od Izidine magije. Tako sam
ja putem mojih tajnih nonih vebanja, dok su se moji uvari trudili da mi duh uglade poput
devojakog, smogao snage da izvedem taj stravini dogaaj, Ravnodnevicu Bogova.
Ba kao to je i hiljadama godina kasnije moj tajni revolt prema Ozirisu - zato to je svet
dovoljno dugo patio! - odluio da izvedem jo jednu Ravnodnevicu u kojoj je Horus trebao da
doe na mesto Pogubljenog sa svojom mladou, hrabrou i pobedom.
Stoga sam uao u ta blistava boravita Amentija, odeven u gustu tamu, dok je moje telo lealo u
transu kraj Ozirisovih nogu u razruenom hramu.
Tada je bog Oziris poslao svoju udnu tamu da nas prekrije, da ljudi ne primete i da se ne
uznemire. Tako sam mirno leao u transu i boravio u Amentiju. Tamo sam se suoio sa
prodiruim bogom, tamo je moje srce mereno i potvreno kao savreno; tamo su mi etrdeset i
dva Suca rekla da proem kroz vratnice koje su oni uvali; govorio sam sa Sedmoricom, i sa
Devetoricom, i sa Trideset-trojicom; i na kraju sam izaao u boravite Svete Hathor, u njenu
mistinu planinu, i budui tamo krunisan i ovenan veoma sam se radovao, izlazei kroz Istonu
kapiju, Predivnu kapiju, u Zemlju Khemi, i grad Tebu, i hram koji je bio hram Prekrivene
Velom. Tamo sam ponovo sastavio svoje telo, povezujui magijske veze na propisani nain,
podigao se i izveo oboavanje Ozirisa etvorostrukim znakom. Usled toga je Ozirisova Svetlost
poela svitati; obilazila je grad kovitlajui se, obilna, buna, dok su ljudi izvodili oboavanja,
pokoreni nenormalnim strahom. tavie, oni su posluali svoje mudrace i donosili zlatne poklone,
tako da se stvorila velika gomila na podu hrama; a volova je prineto toliko da nisu mogli stati u
dvorite hrama; i robova toliko da je liilo na monu vojsku.
Tada sam se povukao, i posavetovavi se sa najmudrijim svetenicima, graditeljima i vajarima,
izdao sam nareenja da se hram propisno izgradi. Uz boju pomo sve je ilo sasvim glatko; pa
ipak sam bio svestan neke greke u radu; ili, ako hoete, neke slabosti u meni i mojoj elji.
Vidite, nisam mogao zaboraviti Prekrivenu Velom, dane tiine i samoe sa Njom, duge zore nae
blistave strasti, vrhunac svog tog uda u njenom krahu!
I tako kako se pribliavao dan za posveenje hrama poeo sam se plaiti neke velike katastrofe.
A ipak, sve je ilo dobro - moda i previe dobro.
Meutim, narod i svetenici nisu nita znali o tome. Jer bog je ispoljavao izuzetnu milost; kao to
to jedan novi bog i mora initi, jer kako bi inae uvrstio svoj poloaj? etve su se
uetvorostruile, stoka uosmostruila; sve ene su bile plodne - da! jalove ene od ezdeset
godina nosile su blizance! - u gradu ne bee ni tuge ni bolesti.
Velianstven je bio zbor graana na veliki dan posveenja.
_________________________________________________________________________________________________________
17
Across the Gulf
_________________________________________________________________________________________________________
Divotno se uzdizao hram, tvrava od crnog granita. Stubovi su izrezbareni divnim likovima svih
bogova koji slave Ozirisa; uda od slika blistala su na zidovima; one su priale priu o Ozirisu,
njegovom roenju, ivotu, smrti u Tifonovim rukama, o potrazi za njegovim razbacanim
udovima, o roenju Horusa i Harpokrata, o osveti prema Tifonu Setu, o uskrsnuu Ozirisovom.
Sam bog je sedeo na prestolu ugraenom u zid. Presto je bio od lapis-lazulija i ilibara, ukraen
umecima smaragda i rubina. Ogledala od sjajnog zlata, od zlata uglaanog suenim zmijskim
otrovom, tako da su robovi koji su na tome radili neminovno umirali. Jer, bilo je nedopustivo da
ta ogledala ikad odraze bilo koje smrtno lice, pa su robovi bili oslepljivani i prekrivani velovima;
pa ipak i tada, najbolje bi bilo kada bi umrli.
Konano, poeo je obred. Blistavim reima, reima koje su sijale poput plamena, posvetio sam
sve to je tu bilo prisutno, ak i ceo grad Tebu.
I pozdravio sam sve prisutne bogove, veoma mono, tako da su oni odgovorili odjecima mog
oboavanja. A Oziris je moje oboavanje primio sa radou dok sam obilazio etiri pravca
hrama.
Na redu je misteriozni obred Preuzimanja. Preuzeo sam oblik boga; pokuavao sam svoje srce
dovesti u sklad sa njegovim.
Avaj! Avaj! Ja sam bio u skladu sa mrtvom duom Izide; moje srce je bilo kao plamen iste
strasti i lepote; nisam mogao - nisam mogao. Tad se nebesa spustie i crni oblaci se sabrae na
Svodu (boginje) Nu. Crni plamenovi munja parali su oblake, ne dajui svetlost. Gromovi su
urlali; ljudi su bili preplaeni. U njegovom mranom svetilitu Oziris potamni, nezadovoljstvo na
njegovom elu, povreeno dostojanstvo u oima. Onda se jedan stub praine skovitla iz
nebeskog svoda, pravo na mene dok sam stajao usamljen, poluizazivaki, u sredini hrama dok su
ljudi i svetenici plaljivo ustuknuli i kukali u daljini. Probio je masivni krov kao da je bio od
slame, razbacajui granitne blokove ak do Nila. Spustio se, urlajui i vitlajui, poput nekog
ranjenog demonskog zmijskog cara u samrtnom hropcu; udario me je i digao iz hrama; nosio me
je miljama kroz vazduh u pustinju; onda se odvojio i oholo me bacio na brdo peska. Leao sam
oamuen i bez daha, gnev i bol su mi kidali srce.
Ustao sam da izreknem monu kletvu; ali, iscrpljenost me savlada i ja bez svesti klonuh na
zemlju.
Kad sam doao sebi bila je skoro zora. Popeo sam se na vrh brdaca i pogledao okolo. Samo
pesak, na sve strane pesak. I u srcu mi je takoe bio pesak.
Jedini vodi mojim koracima (po izlasku sunca) bio je zeleniji odblesak na istoku, za koji sam
mislio da bi mogla biti odraena dolina Nila. Tamo sam usmerio svoje korake; itav dan sam se
borio sa paklenom vruinom; i pokretnim peskom. U no sam pokuavao zaspati, na to me je
krajnji umor nagonio. Ali, kad god bih legao, tad bi me neki nemir terao napred. Za as bih se
zateturao, pa posrnuo i pao. Tek sam u zoru odspavao moda jedan sat i probudio se skroz
zaleen svojim vlastitim znojem. Bio sam toliko slab da skoro ni ruku nisam mogao dii; jezik
mi je otekao, tako da nisam mogao pozdraviti sunev kolut uobiajenim oboavanjem. Mozak mi
je izmakao kontroli; ak vie nisam mogao misliti ni o prikladnim basmama koje su mi mogle
doneti pomo. Umesto toga, strani likovi su se pribliavali; jedan, gnusni demon u vidu kamile,
_________________________________________________________________________________________________________
18
Aleister Crowley
_________________________________________________________________________________________________________
bestidna prljava zver; drugi, crni majmun sa plavom njukom i crvenom zadnjicom, sa koom
bez dlaka i ugavom, sa ogromnom grivom nauljenom i doteranom kao kod neke lepe kurtizane
Taj mi se rugao zavodnikim gestovima nalik njenim, i bacao svoj izmet na mene. Pored njih,
bili su tu i drugi, grozni i strani, ogromni magloviti demonski oblici...
Nisam se mogao prisetiti rei moi koje ih kontroliu.
Sunce koje je grejalo moje smrznute kosti i dalje je peklo. Jezik mi je toliko otekao da sam jedva
disao; lice mi je pocrnelo; oi nabubrile. Demoni su se primicali; crpli snagu iz moje slabosti,
materijalizovali se, vukli me, ubadali, udarali. Okretao sam se ka njima i udarao ih mlitavo,
udarao; ali oni su lako izmicali a njihov kretavi smeh pakleno je odzvanjao u mojim uima. Pa
ipak, uvideo sam da su me napadali samo sa jedne strane, kao da su hteli da me nateraju na jedan
put. Ali, bio sam dovoljno mudar da stalno odravam senku iza sebe; a oni, videi to, postajali su
sve benji; a ja sve tvrdoglaviji na svom putu. Zatim su promenili taktiku i pravili se kao da me
gone u pravcu koji sam ja odabrao; i videi to, postao sam siguran.
Zaista sam sa bogovima iao! jer ubrzo sam stigao do bare sa vodom i visoke palme kraj nje.
Stropotao sam se u taj hladni talas; snaga mi se vraala, mada polako; pa ipak, na jedan zamah
moje ruke u odgovarajuem gestu svi demoni iezoe; i za jedan sat sam se dovoljno oporavio
da sam mogao pozvati moje prijatelje iz bare - male ribice, moje drugove u igri - i vodena nimfa
izae i pokloni se preda mnom i skuva mi ribe na onoj vatri koja vodi daje bistrinu i blistavost. I
kidala mi je slatke, sone plodove sa drveta i ja sam ih jeo.
To mi je veoma prijalo; i kada sam jeo, poloila je moju glavu na svoje krilo; i pevala mi
uspavanku; a glas joj je bio kao mrekanje jezera pod prolenim vetrom i kao grgor izvora i kao
zveckanje vodoskoka po leaju od mahovine. Imala je i dubokih nota poput mora koje udara o
kamenitu obalu.
Spavao sam dugo, dugo, dugo...
Kad sam se probudio nimfa ve bee otila; ali ja sam sa grudi uzeo malu kutijicu nekih svetih
biljki; i bacajui nekoliko zrna u vodu, uzvratio joj na ljubaznosti. I blagosiljao sam je u ime nae
mrtve dame Izide, i krenuo osnaen tim izvrsnim obrokom na veliki put. Pa ipak, nisam znao ta
da radim; jer bio sam kao mrtvac, iako mi je bilo tek dvadeset i dve godine.
ta me je ovo, u stvari, zadesilo?
Ipak sam poao dalje; i, uspinjui se na vrh brda, konano sam ugledao iroki Nil i blistavi grad
koji nisam poznavao.
Stajao sam tamo na vrhu i odavao hvale velikim bogovima Neba, Eonima beskrajnih godina, to
sam stigao tu. Jer, videvi Nil u meni je poeo svitati jedan novi ivot.
_________________________________________________________________________________________________________
19
Across the Gulf
_________________________________________________________________________________________________________
GLAVA VI
Bez veeg oklevanja spustio sam se niz padine i uao u grad. Ne znajui ta se sve moglo desiti u
Tebi i kakve su vesti mogle stii ovamo, nisam se usudio predstaviti, nego sam potraio
Horusovog Prvosvetenika, pokazao mu odreeni znak, govorei da sam doao iz Memfisa i da
sam na putovanju, te da nameravam posetiti Tebu da bih ukazao potovanje Izidinom hramu. Ali
on mi, pun novih vesti, ispria da je stara Izidina svetenica, koja je postala Ozirisov svetenik,
uzneta na nebo kao znak izrazite milosti Boga. Na to sam se jedva uzdrao od smeha; pa ipak
sam se kontrolisao i odgovorio mu da se sad spremam natrag u Memfis, poto sam se ja
zavetovao Izidi, i da mi Oziris tu ne moe posluiti.
Tada me on zamoli da ostanem kao njegov gost i da odem oboavati Izidu u njenom hramu u
ovom gradu. Pristao sam i taj dobri ovek mi dade odore i dragulje iz riznice njegovog linog
hrama. Tu sam se i fino odmorio na mekim jastucima dok su me deaci hladili irokim palminim
listovima. Poslao mi je i plesaicu Sna. Umee te devojke bee da tka tako fine kretnje da svest,
posmatrajui je, nestaje; i dok se njihala pevala je sve tie i tie i kretala se sve sporije i sporije,
sve dok se posmatra-slualac ne rastvori u blaenstvu usnulosti i predivnog sna.
Zatim, dok abi on spavao ona bi se nadvila nad njim ba kao to se Nuit Zvezdana Dama nadvija
nad crnom zemljom, i aputala mu u ui udne ritmove, tajne izraze, pomou kojih se njegov duh
uznosio u predele Hathor ili neke druge zlatne boginje, da tamo u jednoj noi poanje etvu
osveenja kakvu polja smrtnog sna nikada ne mogu dati.
Probudio sam se u zoru, nalazei je kako jo uvek motri, jo uvek gleda u moje oi sa nenim
osmehom na usnama koje su gugutale neizmerno umirujui apat. U stvari, probudila me je
nenim poljupcem, jer u tom Umeu postoji jedan pravi trenutak za uspavljivanje i jedan za
buenje; za to je ona bila dobro obuena i znala da proceni.
Onda sam ustao - ona je odleprala kao ptica - i obukao se; i, naavi mog domaina, otiao sa
njim u Izidin Hram.
Njihov ritual se (kako se pokazalo) razlikovao u jednoj stvari od onoga na koji sam ja bio
navikao. Nije bilo smrtne zabrane za posmatranje obreda sem za obine ljude. Svetenici
izvesnog ranga posveenja mogli su ga posmatrati ako su hteli. Zato sam ja, elei da ponovo
vidim taj udesni sjaj Vela, otkrio Prvosveteniku zadovoljavajui znak.
Na to se on veoma zaudio; i, po nogama prepoznavajui Herkula, poeo misliti da bih ja mogao
biti neki sveti izaslanik ili inspektor od samih Bogova. Dopustio sam mu da tako misli; dok smo
za to vreme uli u svetilite i stali iza stubova, nevidljivi, u propisanom poloaju.
Sluajno se desilo da je i sama Prvosvetenica odabrala taj dan za izvoenje rituala.
Bila je to visoka, crna ena, veoma dostojanstvena, sa jakim udovima kao u mukarca. Pogled joj
je bio otar kao u sokola, a elo zapovedniko. Meutim, kod Preuzimanja Bogo-oblija ona se
pribliila i aputala u Veo, tako tiho da mi to nismo mogli uti; ali, izgledalo je sa estokom
snagom, sa nekom strau koja joj je nabrekla miie, tako da su joj se ruke previjale kao ranjene
_________________________________________________________________________________________________________
20
Aleister Crowley
_________________________________________________________________________________________________________
zmije. I vene na njenom elu nabrekoe, i pena joj poe na usta. Pomislili smo da je umrla; telo
joj se zatalasa i zadrhta; a na kraju iz grla joj se prolomi grozan krik, neartikulisan, jeziv.
Pa ipak, za svo to vreme Veo je blistao, mada nekako tmurno. I vazduh je bio ispunjen nekom
divljom mahnitom muzikom, koja je parala ui svojom neobinom magijom. Jer ona nije liila ni
na jednu dotad uvenu muziku. Konano, Svetenica se otre od Vela i zatetura - kao pijanac po hramu. Uzdasi i jecaji su joj razdirali grudi; a njeni nokti su pravili krvave brazde na vlanim
bokovima.
Iznenada ona spazi mene i mog ortaka; sa nekim ormanom ona ga obori na zemlju - nedopustivo
je opirati se Svetenici kad je ona u Ekstazi Sjedinjenja - i padajui na mene, kao divlja zver zari
svoje zube u moj vrat, obarajui me na tlo. Zatim, putajui me, dok je krv ikljala iz mene,
upravi svoje blistave oi na to sa nekom udnom radou i rukama me protrese kao to lav
protrese nekog srndaa. Ruke su joj bile miiave, sa velikim zglobovima, a njena snaga bee
poput gvozdenih uadi. Ipak, njena mo je bila samo mo smrtnika; ubrzo ona zadahta kao
davljenik; telo joj omlitavi i pade svom teinom na moje, usta joj se prilepie na moja u jedan
straan poljubac. Straan; jer poto su ga moja usta uzvratila, skoro mehaniki, krv iknu iz
njenih nozdrva i zaslepi me. Zatim i ja, vie mrtav nego iv, padoh onesveen u blaenstvo, u
trans. Probudio me je Horusov Prvosvetenik. "Hajde", ree on; "ona je mrtva". Oslobodio sam
se svog tog bremena ludila - i telo joj se grevito uvijalo dok sam ga preokretao - poljubio sam
one zapenjene usne, jer u smrti je bila neverovatno lepa, neopisivo radosna - onda sam odteturao
do Vela, i pozdravio svom svojom snagom, tako da je zablistao silom moje iste volje. Zatim
sam se okrenuo i sa Prvosvetenikom poao njegovoj kui.
Zaista sam udno izgledao dok sam iao gradom; moje nove odore bile su zatamnjene krvlju one
najsvetije arobnice.
Ali niko se nije usudio ak ni da podigne pogled; niti smo mi ita priali. Meutim, kad smo uli
u prvosvetenikovu kuu, strogo je istupio.
"ta je ovo, sine moj?"
A ja, umoran od gluposti sveta i beskorisnosti stvari, odgovorih:
"Oe, vraam se u Memfis. Ja sam Mag Bunara."
On je poznavao Maga, pa ree:
"Zato lae?"
A ja rekoh, "Uao sam u svet gde je sav govor laan, i gde je sav govor istinit."
Tad mi on izrazi duboko potovanje, klanjajui se do zemlje ak devedeset i devet puta.
Ukorio sam ga i rekao, "Dovedi plesaicu Sna; jer ujutro odlazim za Memfis."
I ona doe, a ja sam je opsovao i povikao: "Budi plesaica Ljubavi!"
_________________________________________________________________________________________________________
21
Across the Gulf
_________________________________________________________________________________________________________
I bi tako. I ja uoh kod nje, i spoznah je; a ujutru sam se opasao, i ukrcao na Prvosvetenikovu
sveanu barku, i okruio zlatom i purpurom, i zabavljao se sa lautama, lirama i papagajima, i
crnim robovima, i, vinom i izvrsnim voem, dok nisam stigao u sveti grad Memfis. A tamo sam
pozvao Faraonove vojnike, i surovo dao pobiti sve one koji su me pratili, i spalio barku,
ostavljenu na Nilu na sunevom zalasku, tako da su plamenovi uzbunili priglupe graane. Sve to
sam uinio, i plesao nag u svom ludilu kroz grad, dok nisam stigao do Starog Magusa Bunara.
I smejui se, bacio sam kamen na njega, viui: "Odgonetni mi zagonetku mog ivota!"
A on ne odgovori nita.
Onda sam bacio veliku stenu na njega, i uo kako mu kosti pucaju, i povikao podrugljivo:
"Odgonetni mi zagonetku tvog ivota!"
Ali on ne odgovori.
Zatim sam sruio zid bunara; i zapalio kuu vatrom koja se razbuktala; sa slukinjama i slugama.
I niko se nije usudio da me zaustavi; jer ja sam se smejao i kliktao u svom ludilu. Da, stvarno, ja
sam se smejao, i smejao - i smejao.
_________________________________________________________________________________________________________
22
Aleister Crowley
_________________________________________________________________________________________________________
GLAVA VII
Zatim sam, povrativi se iz ludila, uzeo svo blago onog starog Magusa koje je on gomilao
godinama - i niko mi to nije sporio. Ono je bilo ogromno i prekrasno; zlata vie no to bi
dvanaest junaca moglo povui, balakih rubina, i sardoniksa, berila i hrizofraza; dijamanata i
zvezdanih safira, mnogo smaragda, veoma mnogo, veliki divni dragulji od topaza i ametista.
Imao je i kip Nuite, vei od ene, koji je nainjen od lazurnog kamena poprskanog zlatom,
isklesan sa udovinim umeem. Imao je i tajni dragulj Hadita koji nije naen na zemlji, zato to
je on nevidljiv sem u sluaju kad se vie nita drugo ne vidi.
Zatim sam otiao na pijacu i kupio robove. Kupio sam jednog naroitog dina, Nubijca crnjeg od
glaanog granita na svetlosti zvezda, visokog i pravog poput mlade palme, a ipak gnusnijeg od
Totovog Majmuna. Kupio sam i jednog mladog bledog dekia sa Severa, luckastog momka sa
lenjim enjivim manirima. Ali usta su mu gorela poput sunevog zalaska u peanoj oluji. Bio
je tako bled i slab da su ga svi prezirali i nazivali devojkom. Tad je on uzeo usijano gvoe iz
vatre i hijeroglifima ispisao moje ime na svojim grudima; nijednom mu se osmeh nije promenio
dok je meso cvralo i dimilo.
Tako smo otili velikim karavanom na jedno kamenito ostrvce u Nilu, teko dostupno poto je
voda penila i opasno vrtloila oko njega. Tamo smo sagradili jedan mali hram u obliku konice;
ali u njemu nije bilo ni rtvenika ni svetilita; jer u tom je hramu bog trebao biti rtvovan samom
sebi.
Sebe sam uinio njegovim bogom; kosu sam napraio zlatom i ukrasio cveem. Pozlatio sam
one kapke i usne namazao svetlo-crvenom bojom. Pozlatio sam grudi i nokte, i kao Bog i rtva
u jednom, svakodnevno sam bio rtvovan toj udnoj stvari koja nije bila nita drugo do ja sam.
Mog dina Nubijca uinio sam prvosvetenikom i napunio njegov tap magikom silom, tako da
je mogao propisno izvoditi moje rituale. On je to inio sa ciljem da mnogi ljudi iz Memfisa, pa
ak i iz daljih gradova, naputajui svoje bogove, dou ovamo i prinesu rtve. Zatim sam bledog
deaka naimenovao za uvara Hrama; i zakleo mi se na vernost do smrti.
Dolo je do velikog sukoba u Memfisu, i mnotvo glupavih i raskalanih ena je diglo dreku na
nas. Tako je estoka bila uzbuna da je velika skupina ena izala iz grada i dola na ostrvo. Ubile
su mog bledog deka na ulazu, mada se sa maem u ruci borio protiv njih. Onda su nasrnule
dalje, i ja sam stao pred njih u svom sjaju. Oklevale su, i u tom trenutku pogodio sam ih
smrtonosnim svrabom, tako da su u trku cepale svoje haljine i poele da se eu, a moji ljudi su
se smejali njihovim mukama.
Ustvari, na kraju su sve poumirale od iscrpljenosti i gubitka krvi; etiri stotine i dve ene
poginule su u velikom pokolju tog dana. Tako se narod Memfisa za as smirio.
A to se mene tie, bio sam oeloen zbog gubitka mog malog roba. Balsamovao sam njegovo
telo iako je to obiaj samo za kraljeve. A na vratima hrama stavio sam njegov sarkofag ispod
ograde od kopalja i noeva, tako da nije bilo drugog pristupa mom velianstvu.
Poast kakvu nijedan rob nikad nije imao.
_________________________________________________________________________________________________________
23
Across the Gulf
_________________________________________________________________________________________________________
Tako sam onda tu boravio tri godinja ciklusa; i na kraju tog vremena Prvosvetenik je umro.
Meni je preostalo da izvedem udan i straan ritual; niko drugi, niko ko ne poseduje magijsku
mo, ne bi to mogao izvesti.
Ipak, i ja sam oboleo od tog neprekidnog rtvovanja. Postao sam iscrpljen i bled; u mojim
venama tekao je led umesto krvi. Zaista sam postao skoro bog...
Stoga sam uzeo telo mog Nubijca, ubio etiri mlade devojke, i njihovom krvlju ispunio sve
upljine njegovog tela. Onda sam zapeatio njegovo telo sa osam peata; a deveti peat bio je
moj vlastiti, sredite mog boanstva.
Zatim se on digao lagano, posrui dok sam ja izgovarao strane rei:
A ka dua
Tuf ur biu
Bi aa Kefu
Dudu ner af an nuteru!
Tad ga dodirnuh mojim tapom i on usta u punoj snazi njegovog bia; i mi uosmo, i po
poslednji put (mada nemo) on izvede ceremoniju. Na kraju on lee zgren i nemoan, skupljen
kao stara meima; pa ipak njegova krv i nita nije koristila. Bio sam hladniji nego pre.
Sada sam stvarno bio Oziris, jer sam odailjao plamenove hladno-sivog sjaja iz moje koe, a
moje oi su bile ukoene u ekstazi.
Da, samim Ozirisom, mogu se zakleti u to! Ba kao to se oi svih ivih neprestano obru, moje
su bile ukoene!
Onda sam se protresao i otiao u grad Memfis, sa velom ispred lica i robovima ispred mene.
Tamo sam ulazio u hramove, jedan za drugim; i naglo sam razmicao veo, na ta su svi ljudi
padali trenutno mrtvi, a bogovi se prevrtali sa svojih postolja, i razbijali o pod u paramparad.
Odgurnuo sam se velom, otiao na pijacu, povisio glas u pesmu i povokao:
Smrt, pusto i oaj!
Ja podiem svoj glas i svi bogovi zaneme.
Ja razotkrivam svoje lice, i sve to ivi nestaje.
Ja udiem ivot, a izdiem razaranje.
Ja sluam muziku sveta, a njen odjek je Tiina.
Smrt, pusto i oaj!
Deljenje puteva dolazi; Ravnodnevnica Bogova je prola.
Drugi dan; drugi put.
Neka oni koji me uju budu ponieni preda mnom!
Smrt, pusto i oaj!
_________________________________________________________________________________________________________
24
Aleister Crowley
_________________________________________________________________________________________________________
Tada sam svukao veo, i hladne munje smrti poletee, i graani su na mestu padali mrtvi.
Samo jedan mladi deko, svira na flauti, koji je bio slep, i nije video te moje oi, nije umro.
Onda sam se obratio njemu govorei:
Ustani, sakupi svetenike i ljude, sve koji su ostali. I neka sagrade hram Ozirisu Bogu mrtvih, i
neka mrtvi budu veno oboavani.
To sam rekao, i izaao iz grada sa dva roba koja sam ostavio na kapiji, i otili smo ka Nilu,
prema jednoj peini kraj relne obale; i tamo sam boravio mesecima, plaui za Izidom mojom
Damom. Jer iako sam se osvetio mnogim stravinim delima, ipak se nisam povratio u ivot.
tavie, njena ljubav kao da je umrla u meni, tako da se moje srce nije uzbuivalo pri pomisli na
nju. Recimo da je moja ljubav lutala kao neki duh nesahranjen, zamrznut, preputen vetrovima!
O mojim delima u tom periodu skoro da je strano i govoriti. Jer, izvodio sam veliko kajanje, u
nadi da bih oiveo taj mrtvi princip u meni koji ljudi nazivaju duom.
Sramno sam skapavao od gladi, na sledei nain. Prvo sam se okruivao svom moguom
raskonom hranom, koja je topla i ukusna unoena iz sata u sat, a osudio sam sebe da ivim sa
malo belog luka i soli, i malo vode u kojoj je bila izdrobljena zob.
I tada, kad bi se u meni javila bilo kakva elja da pojedem neku od poslastica koje su stajale
okolo, otrim kamenom bih napravio veliku brazgotinu na telu.
Pored toga, potpalio sam veliku vatru u peini tako da su robovi padali i malaksavali kad su
prilazili. A dim me je guio tako da sam stalno povraao crnu smrdljvu sluz iz plua, tu i tamo
umrljanu zapenjenom krvlju.
Kosu sam odgajio ogromno dugu, i u njoj gajio crve.
A kad bih legao da spavam, iako to nisam inio sve dok sa oteenim jezikom i pocrnelim grlom
vie nisam ni bio u stanju uzvikivati ime moje mrtve Dame, tada bih (kaem) mazao udove
medom, da bi ih peinski pacovi mogli glodati dok sam ja spavao. tavie, glavu sam naslanjao
na jedan le umrlog od gube, i kad god bi se ta moja mrtva dua uopte uzbudila ljubavlju prema
mojoj Dami, ja sam mazio i ljubio taj le, i pevao mu nene pesme, igrajui se sa milostivim
reima i gestovima. Sve to sam glasno govorio mojoj dui, prekorevajui je zbog njene slabosti i
podmitljivosti. Takoe, gorina i runoa mog ivota esto bi preskakale granicu osetljivosti; i
tada bi se satima gubio u besnom kovitlacu smeha. Tada su se moji robovi plaili da mi se
priblie, i ja bih istravajui iz peine hvatao prvog za kosu i uvlaei ga unutra stavljao na
uzbudljivu torturu. To mi je zaista mnogo koristilo; jer sam izmiljao uasne stvari, i ako su
uspevale da izazovu njegovo krajnje muenje isprobavao sam ih na sebi. Tako sam zabijao igle
potopljene u blato Nila pod nokte, tako da su rane koje su se gnojile izazivale odvratnu agoniju.
Ili sam izrezivao trake na koi i kidao ih; ali to ba i nije uspevalo kod mene, mada je kod robova
dobro ilo, budui da je moja koa postala previe krta. Zatim bih uzeo komad tvrdog drveta, i
kamenom ga zabijao izmeu kostiju, povreujui opnu koja ih prekriva, izazivajui tako njihovo
oticanje.
_________________________________________________________________________________________________________
25
Across the Gulf
_________________________________________________________________________________________________________
I to sam morao napustiti, jer bi ud roba odumirao, oticao, trulio i zeleneo, i on je umirao u
sablanjivoj agoniji.
Tada sam bio prisiljen da se magijski leim, a to je bio veliki gubitak moi.
Pa ipak sam bio "Daleko od srenih", iako su mi usne visile na sasuenom licu kao mahune uvele
i pocrnele, i iako nijedan in moje koe na itavom telu nije ostao neunakaen.
Ipak, moje iskuenje se bliilo kraju. Jer ljudi u Memfisu, udei se to jedan te isti rob stalno
kupuje mrtve gubavce, poee, kao to je to navika neznalica, da ire budalaste glasine. Na kraju
su otvoreno priali "Ima jedan sveti pustinjak u staroj peini kraj Nila". Tada su mi jalove ene iz
grada dolazile kriom u nadi da bi pomou moje svetosti njihovi suvi stapii mogli procvetati.
A ja sam im pokazivao mog mrtvog gubavca i govorio: "Saekajte da prvo rodim dete sa ovim,
pa u se posle pozabaviti vama". To im se nije svialo; pa ipak me nisu ostavljale na miru, jer su
odlazile kui i vikale da sam ja uas, pustinjski leinar, vampir... A na to su se sve mlade i lepe
ene iz grada, ostavljajui svoje ljubavnike i mueve, skupljale kod mene, donosei darove. Ali
ja sam ih vodio do mrtvog gubavca i govorio, "Kad vi budete lepe kao to je on, i kad se ja
zasitim njegove lepote i uivanja, tada u se zadovoljiti vama".
Onda su se one estoko razbesnele, i nahukale ljude iz grada da me unite. A ja, ne elei da
prikazujem svoju magijsku mo, otiao sam nou (im sam uo za to) i naao utoite u hramu
Ozirisa koji sam im i zapovedio da izgrade.
I tamo sam naao zadovoljstvo; zbog sjedinjavanja moje svesti sa boanskom, postigao sam
irenje te svesti. Zar kraljevstvo mrtvih nije mono kraljevstvo?
Tako sam opazio svemir kao jednu jedinu taku beskrajnog nitavila pa ipak u beskonanom
irenju; i postajui taj svemir, u njemu sam se potpuno rastvorio. tavie, moje telo se samo
uzdie i podie u vazduh do velike visine iznad zemljine senke, a zemlja je kruila ispod mene;
ipak ja o tome nisam nita znao, jer ja sam bio sve to i nita od toga. Pored toga, bio sam
sjedinjen i sa Izidom Ozirisovom majkom, budui ipak i njen brat i njen gospodar.
Jao, jao meni! Jer sve je to bilo samo delimino i nesavreno; niti sam ja stvarno shvatio ta se
desilo.
Znao sam samo to, da bih se trebao vratiti u moj grad Tebu (Tebai) i vladati u njemu kao
Ozirisov Prvosvetenik, ne stremei vie ka nekom nepoznatom ili nemoguem cilju, ve mirno i
strpljivo iveti u zadovoljstvu svojih poasti i bogatstva, bas kao ovek.
Ipak, video sam i jo jednu stvar, i to da ba kao to je Izida Dama celokupne Prirode, ivih; i
kao to je Oziris bog mrtvih, tako e doi i Horus, Sokoglavi bog, kao malo dete, lik cele Prirode
i celokupnog oveka uzdignutih iznad ivota i Smrti, pod vrhovnom vlau Hadita koji je Sila i
Nuite koja je Materija - mada su oni ona Materija i Sila koje prevazilaze sve nae ljudske
predstave o tim stvarima.
Ali o tome kasnije, na pogodnom mestu.
_________________________________________________________________________________________________________
26
Aleister Crowley
_________________________________________________________________________________________________________
GLAVA VIII
I onda sam se, eto, vratio u Tebu! Bio sam toliko unakaen i izmenjen, iako jo nisam imao ni
trideset godina, pa me nisu ni prepoznali. Ponudio sam se da budem sluga u hramu Ozirisa, i
veoma zadovoljio svetenike, jer sam pomou svoje magijske snage - mada su oni mislili da je to
prirodno! - pevao pesme bogu i izvodio himne. Stoga su oni za manje od godinu dana poeli
priati o mom iniciranju u svetenstvo. U to vreme Prvosvetenik je bio jedan mlad i snaan
ovek, crnobrad po Ozirisovoj modi, sa jednim etvrtastim pramenom ispod brade. Njega su
izabrali nakon mog odlaska u vihoru. A Prvosvetenica je bila ena od etrdeset-dve godine, crna
i lepa, sa blistavim oima i strogim usnama. Ipak, telo joj je bilo vitko i gipko kao u mlade
devojke. Jednom se desilo da je bio moj red da je posluim pogrebnim darovima; goveim i
gujim mesom, hlebom i vinom. I dok je jela ona je razgovarala sa mnom; poto je pomou
svoje vetine uvidela da ja nisam bio obian sluga. Tada sam izvadio posveeni tap Khem-a koji
sam dobio od mog oca; i stavio joj u ruku. Na to se ona zaudila, jer taj tap je znak visoke i
svete inicijacije, tako redak da (kako kau) do sada skoro nijedna ena nije dola do njega.
Blagosiljala je sebe zato to joj je bilo dozvoljeno da ga pogleda, i zamolila me da utim izvesno
vreme, jer ona je naumila da neto uini. A ja sam podigao tap na nju u etrdeset-devetostruki
blagoslov, i ona je od toga doivela prosvetljenje, i bila srena. Zatim sam joj pao pred noge - jer
ona je bila Prvosvetenica - poljubio ih s dubokim potovanjem, i povukao se.
Tri dana kasnije, kako sam doznao, ona je poslala po jednu svetenicu koja je bila veta u nekim
smrtonosnim vetinama i zatraila od nje otrov. Ona joj je dala, govorei: "Neka Prvosvetenik
Boga mrtvih sie ka mrtvima!" Onda mu je ta pokvarena Prvosvetenica lukavo podmetnula
otrov u same sakramente, i on je umro od toga. Zatim je svojom spretnou uspela da za
prvosvetenika postavi nekog mladia koji je bio nemaran i glup, mislei u sebi: "Bog e ga
sigurno odbaciti." Ali, po njegovim reima, Lik boga je sjao kao i pre. A ona je pri tom znala - i
svi mi smo znali - da je sjaj iezao; jer su svetenici pravu ceremoniju zamenili nekim trikom
varke i lukavstva.
Na to se ona jako raalostila, jer iako pokvarena i slavoljubiva, ipak je posedovala mnogo moi i
znanja.
Meutim, umesto da upotrebi tu mo i to znanje ona je htela da se lukavstvu suprotstavi
lukavstvom. I sumnjajui (pravilno) ija je vetina uradila tako neto ona ga je podmitila da
okrene mehanizam, tako da je Prvosvetenik morao biti posramljen.
Ali on nije bio posramljen, jer je lagao, govorei da je Bog sijao sjajnije od Sunca; a lagao je
sigurno, jer Maat, Dama Istine, nije imala svoje mesto u tom hramu. U tu niskost su svi pali
mojim prvim neuspehom da preuzmem bogooblije, i na njihovu sveteniku la da me je moja
svetost uznela u nebo. A ni bogatstvo zbog kojeg su lagali nije im nita koristilo; jer je Faraon
siao u Tebu i nemilosrdno zahvatio iz riznice hrama, tako da su oni osiromaili. ak su i dobra
predskazanja prodavali za zlato; a ona su bila ista propast i za one koji su kupovali. Zatim su
prodavali kletve i posejali neslogu u gradu. Zato su ljudi sve vie siromaili i njihovi pokloni
hramu bili su sve oskudniji.
Jer nema vee gluposti od gladi za dobitkom.
_________________________________________________________________________________________________________
27
Across the Gulf
_________________________________________________________________________________________________________
Nekada su bogovi davali blagoslove, a ljudi su dobrovoljno nudili od svog obilja.

Sada su svetenici sejali plevu, a eli jalovinu.
Ja sam utke strpljivo ekao da vidim ta e se desiti. A ona glupava svetenica nije mogla
smisliti nijedan bolji nain od prethodnog. Meutim, onaj glupi mladi je pogodio kako je njegov
prethodnik umro, pa nije ni doticao sakramente, ve se samo pretvarao.
Onda je ona pozvala mene - a ja sam sada bio zareeni svetenik - da joj dam savet; jer ona je
nameravala da mene postavi na njegovo mesto.
Tako je ona priredila veliku svetkovinu u moju ast; i kad smo se dobro napili ona je poloila
glavu na moje grudi i priala mi udesne stvari o ljubavi; meni, koji sam voleo Prekrivenu
Velom! A ja sam izigravao svo ludilo strasti i zaveo je time, tako da je ona izgovarala velike rei,
koje su penile k'o mrtve ribe nadute na suncu, o tome kako emo mi vladati Tebom a (moda)
smaknuti i Faraona i preuzeti njegov presto i skiptar. A ipak, glupava ena! - nije umela smisliti
kako da ukloni tog glupog prvosvetenika, koga je sama naimenovala!
Ja sam joj odgovorio: "Preuzmi Oblik Ozirisa i sve e se srediti u Ozirisovom Hramu."
Potsmevao sam joj se, jer sam znao da ona to ne bi mogla. Ipak, ona je bila toliko pijana od
ljubavi i vina da je odmah zatim izvela ritual Oboavanja i Preuzimanja. Tad ja u veselom
raspoloenju primenih svoju mo, i uinih da ona stvarno postane Oziris, tako da se ona zaledi, i
oi joj se ukoie...
Pokuala je da uplaeno krikne, ali nije mogla; jer ja sam na nju stavio grobnu tiinu.
A za svo to vreme ja sam se pravio zauenim i oduevljenim, tako da je ona bila skroz
prevarena. I umorivi se od potsmevanja, rekoh joj da se vrati. Ona to uini, i nije znala ta da
kae. Najpre se pretvarala da je primila neku veliku tajnu; a kasnije, znajui koliko je vii moj
stepen inicijacije, nije se usuivala. Konano, na kraju, uplaivi se, bacila mi se pred noge i
priznala sve, branei se da je bar njena ljubav prema meni bila istinita.
To je moglo biti tano; u svakom sluaju imao sam saaljenja prema njoj, jer njeno telo je zaista
bilo kao cvet, belo i isto, mada su joj usta bila teka i jaka, oi naborane od strasti, a obrazi
varljivo mlitavi.
Uteio sam je, pritiskajui njeno neno telo u svom naruju, pijui vino njenih oiju, hranei se
medom njenih usana.
Na kraju sam je posavetovao da bi ga trebala pozvati na tajnu gozbu, i da bih ih ja sluio,
preruen u moju staru odoru sluge.
Sledee noi kada je on doao, ja sam ih posluio, a ona mu je otvoreno (pretvarajui se) izrazila
ljubav. Pa ipak veto, tako da je on nju zamiljao srnom a sebe lavom. Zatim je konano sasvim
poludeo i rekao: "Dau ti ono to eli za jedan poljubac tih tvojih udesnih usana." Onda ga ona
natera da se zakune Faraonovim zavetom - za kojeg, ako bi prekrio, Faraon bi mu uzeo glavu - i
poljubi ga jednom, i kao da je njena strast bila poput strasti Nila pri poplavi prema peanim
branama koje prodire pa onda preskae, i ree mu: "Daj mi svoju slubu za ovog mog
_________________________________________________________________________________________________________
28
Aleister Crowley
_________________________________________________________________________________________________________
ljubavnika!" Pri tom me ona uze i zagrli. On zinu, zapanjen; zatim skide prsten slube i baci ga
pred njene noge; izgovori joj jednu re u lice; i otunja se postieno.
A ja, podiui prsten slube, povikah za njim: "ta e uraditi onome koji vrea Prvosvetenicu?"
On se okrenu i odgovori smrknuto: "Bio sam Prvosvetenik". "Tad vie nisi imao prsten!"
pobesne ona na njega, lice joj pobledi od gneva, iz usta joj je kapala pena od besa - jer ta re je
bila psovka!...
Ona udari u zvono i pojavi se straa. Po njenoj zapovesti oni donee instrumente smrti, pozvae
delata, i ostavie nas tamo. Onda ga delat priveza na gvozdeni toak za lanke, oko struka i
oko grla, i odreza mu one kapke da bi mogao gledati njegovu smrt. Zatim mu makazama odsee
usne, govorei, "Ovim usnama si opsovao Svetu, Nevestu Ozirisovu". Onda mu je trgao jedan po
jedan zub, govorei svaki put: "Ovim zubom si izgovorio psovku protiv Svete, Neveste
Ozirisove." Zatim mu je kletima iupao jezik, govorei: "Ovim jezikom si izgovorio psovku
protiv Svete, Neveste Ozirisove." Onda je uzeo jaku razjedajuu kiselinu i razjeo mu grlo,
govorei: "Iz tog grla si opsovao Svetu, Nevestu Ozirisovu." Zatim je uzeo usijanu elinu ipku
i spalio njegove intimne delove, govorei: "Budi osramoen ti koji si opsovao Svetu, Nevestu
Ozirisovu." Nakon toga je uzeo mladog akala i pustio ga da mu jede jetru, govorei: "Neka
zveri koje prodiru leine proderu jetru koja se osmelila da opsuje Svetu, Nevestu Ozirisovu."
Sa tim nesrenik umre, a oni su izneli njegovo telo u gradski kanal i psi su ga proderali.
A za svo to vreme moja dama se zaljubljeno ljubakala sa mnom, isputajui tako strasne ljubavne
jecaje kao nikad pre, pa ipak njeno je lice bilo prikovano u oima onoga koji ju je voleo, koje su
piljile u paklenim mukama, a telo se stalno borilo protiv due koja se htela uzdii.
I po mojoj proceni, uz Setovu pomo Dua je nadvladala.
Uz to, iako ovo piem sada, hladno, vie hiljada godina nakon toga, nikad nisam uivao u ljubavi
nijedne ene tako kao to sam u njenoj, i u tom asu, tako da dok ovo piem dobro se seam kroz
maglu vremena svake medene rei koju je izgovorila, svakog arobnog poljupca (postrance
istegnutih usta) koji je ona upijala iz mojih malaksalih usana, svakog drhtaja njenog nenog
vrstog tela. Seam se bisernih uvojaka kose, koji su ubadali poput guja dok su me doticali;
otrog zanosa njenih iljatih noktiju koji su me pritiskali, as barunasto-meki, as udljivosurovi, as (u ljubavnom ludilu) duboko zabadani do krvi, kao da su svirali du moje kime. Ali
ja nisam video nita; kunem se Ozirisom u to! Nisam video nita, sem bljeska u oima one
izgubljene due koja se previjala na toku.
U stvari, poto je delat izneo le, mi smo se povukli i legli meu otpatke od gozbe; vrevi
prevrnuti, aravi na stolovima poguvani, lampe pogaene ili prosute, zlatni pehari sa
ugraviranim bestidnim likovima razbacani tamo-amo, meso je visilo sa rubova draguljima
ukraenih posuda, sok iz njega je umrljao beli rasko platna, i usred toga mi, nai udovi nemarni
poput vetra, nepokretni.
Neko bi pomislio da je doao smak sveta. Meutim, kroz sav taj vatreni ponor sna u koji sam
toliko duboko zaronio, jo me je uzrujavala divota saznanja da sam dobio ono to sam hteo, da
sam postao Ozirisov Prvosvetenik u Tebi.
_________________________________________________________________________________________________________
29
Across the Gulf
_________________________________________________________________________________________________________
Ali, ujutro kad smo se probudili gadili smo se jedno drugog, usta su nam bila naherena, jezici
landarali iz uglova usana kao kod ednih pasa, oi mirkale u agoniji od nepodnoljivog dnevnog
svetla, udovi su bili lepljivi od ustajalog znoja.
Ustali smo i pozdravili jedno drugo u dostojanstvu naih visokih slubi, razdvojili se i otili na
kupanje.
Posle toga sam otiao na Ozirisov Obred i po poslednji put je odigrana ta sramna lakrdija.
Jer ja sam se tajno zakleo u srcu da u oistiti hram od podvala i gluposti. Stoga sam na kraju
ceremonije izveo jedno mono teranje, teranje svih stvari i smrtnih i besmrtnih, ak od Nuite
koja obuhvata beskonani Svemir do Hadita, Jezgra Stvar; od Amouna koji vlada ispred svih
bogova do Pitona, strane zmije koja boravi na kraju stvari, od Ptaha, boga iste due etira do
Besza, brutalne sile onoga to je grublje od zemlje, koje nema imena, koje je gue od olova i
tvre od elika, koje je crnje od guste tame ponora, a ipak je u svemu i okolo svega.
Amen!
Zatim sam se tog dana posavetovao sa samim sobom, i smislio jedno lukavstvo koje je bilo ravno
lukavstvu onih koji su bogohulili Ozirisa, koji je konano postao moj Bog.
Da! ujutro u ga estoko osvetiti.
_________________________________________________________________________________________________________
30
Aleister Crowley
_________________________________________________________________________________________________________
GLAVA IX
Postupio sam na taj nain to sam nadahnuo Prvosvetenicu na jedno Proroanstvo, tako da je
ona proricala, govorei da Oziris nikada nee biti zadovoljan svojim slugama sve dok one ne
prou etiri iskuenja elemenata. A ti rituali su nekad bili rezervisani za jedan poseban stepen
inicijacije. Sveteniki savet se zbog toga poprilino uzbunio, dok se nisu prisetili koliko je
sramno sva prava magija podraavana, tako da su kolale prie da je to samo jedan plan
Prvosvetenice da povea ugled hrama radi svetosti. I, poto ih je njihova glupost u to ubedila,
oni su se radosno sloili i hvalili time. Onda sam ih ja povio jednog po jednog u Ozirisove
pogrebne odore, vezujui na grudima jedan, stvarno posveen, lik boga, sa po jednim
talismanom protiv etiri elementa.
Zatim sam ih popeo jednog za drugim na jednu uzanu i visoku kulu, postavljao u ravnoteu, ali
tako da ih je i najmanji daak vetra mogao oduvati u nepovrat.
One koje je vazduh potedeo bacao sam u Nil gde je on najvie penio i vrtloio. Samo mali broj
njih voda je ponovo vratila na povrinu. Meutim, te sam tri dana zakopao u zemlju bez groba i
kovega, tako da ih je elemenat zemlje mogao napadati. A one retke koje je zemlja potedela
bacao sam u vatru raspaljenog uglja.
Ova iskuenja nisu teka za onoga ko je pripremljen za njih (i prvo se prilagodi elementima). On
ostaje miran i kada bura besni na kuli; po vodi on pluta lako i lagano; zakopan, on se samo uvede
u trans; i, konano, njegovi ogrtai ga tite od vatre, pa makar i itava Teba raspirivala plamen.
Ali to nije bio sluaj sa ovim lanim Ozirisovim svetenstvom. Jer od tri stotine njih samo devet
se pokazalo vrednim. Prvosvetenicu sam ja, meutim, proveo uz pomo moje magije, jer ona
me je silno zabavljala, i veoma sam uivao u njenoj ljubavi, koja je bila vie divlja od siline svih
elemenata zajedno.
Onda sam pozvao onu preivelu devetoricu skupa, svi su bili mukarci, i dao im uputstvo i savet
da bi trebali oformiti jedno tajno bratstvo za uenje i pouavanje Ozirisove formule u njenoj
najvioj funkciji posveivanja ljudske due. Da bi trebali odravati disciplinu u hramu samo radi
ljudi, a da njih i samo doputanje bilo kakve korupcije izbacuje iz njega. Zar telo nije kvarljivo, a
koa najistija? Isto tako e se i drevna praksa balzamovanja izobiajiti, i to uskoro; jer svet je
proao kroz vladavinu Ozirisa koji voli mrtvaca i grob.
Poto su se svi dostojno zakleli u ovo tajno bratstvo ja sam ih naimenovao, tako da svaki vlada
po jednim stepenom, a onog iz najnieg stepena da odabira kandidate i upravlja hramom.
Zatim sam izveo prizivni Ritual Ozirisa, unitivi bogohulni mehanizam; i tada mi Bog konano
odgovori blistajui beskonanim sjajem. Tada sam se predstavio Svetenicima, i oni su se veoma
obradovali to je nakon svih tih godina stara la poreena i to se majstor vratio na svoje mesto.
Meutim, bog je izgovorio jedno Proroanstvo: "Ovo je poslednji put da u zablistati sjajem u
Mom hramu; jer ja sam bog ivota u Smrti, skriven. Zato e od sada vaa magija biti najtajnija
_________________________________________________________________________________________________________
31
Across the Gulf
_________________________________________________________________________________________________________
magija u srcu; i ko god da javno izvede neko udo, znajte da je laov i oponaatelj u svetoj
Mudrosti.
Iz tog razloga sam ja uvek uvijen u beli mrtvaki pokrov sa zvezdama od tri aktivne boje; te
stvari Me skrivaju, tako da je onaj koji Me zna proao iza njih."
Zatim nas je bog pozvao sebi svakog ponaosob, i svakom na uho apnuo tajnu formulu i re
moi, koje pripadaju stepenu koji sam im ja odredio.
A meni je dao vrhovnu formulu i vrhovnu re, re koja ima sedamdesetosam slova, formulu koja
ima ezdesetpet delova.
Zatim sam se odmah posvetio potpunijem razumevanju Ozirisa mog Boga, da bih razotkrio
njegovu funkciju u itavom toku Svemira.
Jer onaj ko se rodi u godinama moi jednog Boga misli da je Bog vean, jedini, sam. Meutim,
onaj ko se rodi u trenutku slabosti boga, pri smrti jednog i roenju drugog, vidi neto (mada ne
mnogo) od toka stvari. I za njega je nuno da u potpunosti shvati tu promenu slube (jer bogovi
niti umiru niti se ponovo raaju, ve sad jedan inicira a drugi uva, a sad jedan objavljuje a drugi
posveuje), njenu svrhu i znaenje u celokupnom poretku stvari.
I zato u ja, u ovoj V-oj godini Ravnodnevice bogova (1908) u kojoj je Horus preuzeo Ozirisovo
mesto, pokuati da u svetlu ovog mog magijskog pamenja shvatim u potpunosti formulu Horusa
- Ra Hoor Khuit - mog boga, koji upravlja svetom pod kontrolom Nuit i Hadita. Zatim, poto mi
je Ankh-f-na-khonsu ostavio stel 666 sa kljuevima za to znanje, isto tako mogu hijeroglifima
zapisati formulu Dame Ravastog tapa i Pera, koja e preuzeti njegov tron i mesto kada
Horusova snaga bude iscrpena.
Tako je sada sluba Bogovima morala biti tajna a njihova magija skrivena od ljudi. Oni su pred
oima ljudi morali pasti sa svojih mesta, a mali pacovi iz kanalizacije su dolazili i rugali im se, a
da ih nijedan ovek nije ovetio, a oni krajnje bezbrini, neupadljivi. Pa ipak postojalo je njihovo
znanje koje je inicijat mogao zadobiti, mada ukoliko tee, neuporedivo vie i istinskije.
Od tog trenutka moj ivot je postao veoma usmeren na samog sebe. Nisam imao vremena ni za
asketske tehnike niti za bilo kakva zadovoljstva; niti sam uzimao bilo kakvu aktivnu ulogu u
slubi hrama koji je, proien i obnovljen, postao suptilno savren i savreno suptilan.
Bilo je onih koji uopte nisu razumeli promenu koja se desila; a drugi su se pokoravali i verovali
da razumeju, da ih njihovi drugovi ne bi prezirali.
Tako se deavalo da to je neka osoba bila gluplja i vea neznalica ona se vie pretvarala da
razume; tako da je najmanje poboan izgledao najpobonijim - kao to je to i danas.
Meutim, ja na sve to uopte nisam obraao panju, jer sam stalno prouavao prirodu Ozirisa,
koncentriui se u tajanstveno istih simbola. Shvatio sam zato je reeno da Izida nije uspela da
pronae Ozirisov Falus, i tako opazio nunost da Horus doe iza njega u velikom nizu
Ravnodnevica. Sem toga, napravio sam talismane od iste svetlosti za Ozirisa, i izvodio u toj
svetlosti sve obrede posveenja u njegove misterije.
_________________________________________________________________________________________________________
32
Aleister Crowley
_________________________________________________________________________________________________________
Njih su tumaili mudraci i preveli na jezik sumraka i urezali na kamenu i u seanjima ljudi.
A ja sam ipak bio sve vie obmanjivan u toj velikoj bici da razumem tok stvari, kad se pogleda sa
stanovita Sudbine. Tako da sam morao ostaviti prave i razumljive likove da prosvetle um onoga
(bilo mene bilo nekog drugog) koji bi trebao doi posle mene da proslavi Ravnodnevicu Bogova
i kraj Ozirisovog vremena.
Kao i sada, dogodilo se.
Zatim sam tako iveo trideset i tri godine u Ozirisovom hramu kao Prvosvetenik; i sve ljude
potinio sebi. Ukinuo sam i slubu svetenice. Pa zar Izida nije propustila da pronae taj uveni
Falus bez kojeg Oziris mora biti jedan tako potiten Bog? Zbog toga je Khemi morao propasti, a
svet biti u tami i patnji toliko godina.
Stoga sam moju Prvosvetenicu uinio slukinjom, i ona me je sa velom na licu sluila sve te
godine, nikad ne izustivi ni rei.
Pa ipak, kad su se te godine navrile, smatrao sam podesnim da je nagradim. Magijski sam u
njenom telu oiveo telo mlade devojeke i ona me je godinu dana sluila, razotkrivena i priala
ta joj je volja.
I njeno vreme je dolo; umrla je.
Tada sam ponovo pogledao u moju sudbinu i video da je sav moj posao valjano obavljen.
Nikakve koristi ni vrednosti vie nije bilo u mom telu.
Zato sam odluio da primim moju veliku nagradu koja mi je podarena kao vernom sveteniku
boga F.I.A.T. koji je iza svake manifestacije Volje i Inteligencije, kojeg su Izida, Oziris i Horus
samo izaslanici.
O tome, i o mojoj smrti, priau nekom drugom prilikom. Ali prvo u govoriti o stanovnicima
kraljevstva koje okruuje svet, tako da oni koji se plae mogu biti uteeni.
_________________________________________________________________________________________________________
33
Across the Gulf
_________________________________________________________________________________________________________
GLAVA X
Ali upozorili su me da neu sada biti svestan tih stvari, jer sadre velike misterije koje se odnose
na stepen inicijacije koga sam jos uvek nedostojan.
(Na taj nain se zapis iznenada prekida.)
Production - SATURNUS
Digital Imprimatur - DCLXVI
_________________________________________________________________________________________________________
34

Aleister Crowley - Preko Ponora

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Aleister Crowley - Preko Ponora

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Liber LIX - Across the Gulf

Across the Gulf

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Across the Gulf

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Across the Gulf

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Across the Gulf

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Across the Gulf

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Across the Gulf

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Across the Gulf

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Across the Gulf

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Across the Gulf

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Across the Gulf

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Across the Gulf

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Across the Gulf

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Across the Gulf

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Across the Gulf

Nekada su bogovi davali blagoslove, a ljudi su dobrovoljno nudili od svog obilja.

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Across the Gulf

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Across the Gulf

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

Across the Gulf

Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

You might also like