Istorijski razvoj valjanih betona (RCC)

Prema ACI 207 "Valjani beton predstavlja novi koncept transporta, ugradnje i zbijanja
betona sa sleganjm nula u sveem stanju korienjem opreme za zemljane i kamene
nasipe". To je suv betonski materijal koji se konsoliduje spoljnim vibriranjem, koristei
vibrovaljke. Od klasinog betona se razlikuje po konzistenciji; za efikasno zbijanje valjani
beton mora biti dovoljno suv da nosi teinu viboopreme, ali i dovoljno vlaan da dopusti
odgovarajuu distribuciju veziva kroz masu u procesu meanja i vibriranja. Brzina ugradnje
je mnogo vea, a cena mnogo nia u odnosu na klasian beton. Od granulisanog ljunka
stabilizovanog cementom, valjani beton se prvenstveno razlikuje po tome to sadri krupni
agregat i razvija svojstva slina klasino ugraenom betonu.
Koncept valjanog betona je nastao 60-tih godina kombinovanjem ekonominosti i brzine
graenja nasutih brana sa sigurnou betonskih brana. U proteklih 40 godina, od nastanka
ideje o graenju brana od valjanog betona, probnih graevina 70-tih godina, preko prvih
brana poetkom 80-tih i uspeno zavrenih velikih brana krajem 80-tih godina, do
graenja brana visine preko 200 m, valjani beton je preao put od ideje do opte
prihvaene metode graenja brana. Ovde se daje pregled nekih velikih projekata izvedenih
od valjanog betona.
Poetkom 60-tih godina u Italiji, pod rukovodstvom Giulia Gentile-a, zapoinje izgradnja
172 m visoke brane Alpe Gera kod koje je primenjeno ekonomisanje sa koliinom cementa
za meavinu od koje je izgraen vei deo jezgra brane u kojem su smiui naponi bili mali.
Meavinu za jezgro jesu dopremali kamioni, kako je kasnije i graena veina objekata na
bazi RCC-a, ali je ona klasino ugraivana masivnim pervibratorima montiranim na ram
dozera koji je meavinu razastirao.
1960. godine John Lowe III prvi put primenjuje termin rollcrete za materijal koji je
primenjen za izradu jezgra brane Shihmen (Taiwan). Da bi iskoristili pear koji je na
deponijama zbog kia suvie ovlaio, graditelji su mu, na 1 m 3 , dodavali dak cementa i
dak leteeg pepela, razastirali ga u slojevima po 30 cm i zbijali kretanjem transportnih
sredstava i tekih dozera koji su ujedno vrili razastiranje.
1965. godine na maloj brani Quebeck-a (Kanada) mravu betonsku meavinu jezgra
razastiru dozeri a uzvodno i nizvodno lice se ojaavaju protiv dejstva vode i atmosferalija
primenom oplate i prefabrikovanih blokova, posmatrano respektivno. Uteda, poredei sa
varijantom iste brane koja bi bila izgraena od klasinog betona, je bila za to vreme
neoekivana: 20% u novcu i preko 60% u vremenu.
Pored ovih primera tipian primer su i brane u SAD Willow Creek, prva brana izgraena u
potpunosti od valjanog betona 1982. godine, kao i Upper Stillwater jedna od najveih
brana od valjanog betona visine 90 m i zapremine 1281000 m 3 od ega je 88% valjani
beton.

Sa druge strane, u Japanu je razvijen RCD (Rolled Concrete Dam) metod, gde se valjani
beton ugrauje u 3-4 sloja i zbija u debljim slojevima (70-100 cm).
Konstitutivni materijali u RCC
Uvod
RCC se moe napraviti sa svim osnovnim tipovima cementa kao i svim poznatim
kombinacijama cementa i pucolana.
vrstoa RCC-a primarno zavisi od kvaliteta i vrstoe agregata, stepena zbijanja i odnosa
cementa i pucolana sa vodom. Tip cementnih materijala ima najznaajni uticaj na stepen
hidratacije i stepen razvoja vrstoe a samim tim najznaajniji uticaj na rane vrstoe
betona.

Cement
Valjani betoni se mogu napraviti sa bilo kojom vrstom cementa ili kombinacijom cementa i
pucolana. Odabir cementujuih materijala za hemijsku otpornost na sulfate i potencijalnu
alkalnu reaktivnost se mora paljivo vriti i planirati.
vrstoa valajnih betona primarno zavisi od kvaliteta agregata, stepena zbijanja i odnosa
cementa pucolana i vode. Tip cementujuih materijala ima znaajan efekat na stepen
hidratacije i stepen razvoja ranih vrstoa. U starostima veim od 28 dana pokazalo se da
cementi sa sporijim prirastom imaju vee konane vrstoe.
U razmatranje se mora uzeti u obzir i generisanje toplote hidratacije u masi valjanog
betona. Preporuljiva je upotreba cemenata niskih toplota hidratacije i maksimalnih
koliina pucolana sa odgovarajuim ispunjavanjem zahteva vrstoe. Efektivnost pucolana
u redukovanju koliine toplote hidratacije zavisi od zahteva za vrstoom i sposobnosti
pucolana da redukuju zahteve za vodom bolje od koliine cementa. Ekonomska
opravdavost redukcije toplote hidratacije korienjem pucolana zavisi od relativnih
trokova materijala ukljuujui i njihovo uvanje. Strukture sa niskim zahtevima za
vrstoom betona i samim tim niskim sadrajem cementa nisu povoljne za zamenu
cementa pucolanima ni u ekonomskom ni u smislu redukcije toplote hidratacije. Kod
struktura koje zahtevaju vee vrstoe betona ili koliine paste moe se primeniti visok
procenat pucolana i obe ekonomska opravdanost i redukcija toplote hidratacije bie
zadovoljene.
Ukoliko u agregatu postoji velika koliina estica veliine cementnih estica posebna
panja se mora obratiti na agregat. U tom sluaju redukcija w/(c+p) odnosa moe a i ne
mora biti neophodna da bi se dobila zahtevana vrstoa. Kada ukupne koliine sitnih

estica manjih od 0.075 mm u malteru prelazi 20% zapremine maltera, moe doi do
velikog poveanja za zahtevima za vodom pomerajui vreme potrebno za njihovo zbijanja.
Pucolani
Izbor pucolana pogodnih za primenu u valjanim betonima treba da bude baziran u
saglasnosti sa standardom kao i dostupnou i cenom. Skoro svi projekti izvedeni u
valjanom betonu koristili su pucolane u obliku leteeg pepela, najvie zahvaljujui efektu
sferinih estica na ugradljivost betona.
Korienje leteeg pepela u valajnom betonu ima trostruku svrhu: 1. Kao delimina
zamena cementa kako bi se redukovala toplota hidratacije, 2. redukcija trokova graenja,
3. kao mineralni dodatak za poveanje finih estica i samim tim poveanje obradljivosti i
ugradljivosti betona.
Agregat
Odabir agregata i kontrole granulometrije agregata su vani faktori koji utiu na kvalitet i
karakteristike valjanih betona. Promenljivost agregata u toku izgradnje znaajno utie na
zahteve za cementom i vodom a samim tim utie na vrstou. Zahtevi za vrstoom i
prijanjanje razdelnica su faktori koje treba razmotriti u specifikaciji agregata. Ukoliko je
potrebno kvalitetan beton, tada specifikacijama je potrebno propisati odeen stepen
kontrole kvaliteta agregata i granulometrije. U manje kvalitetnim zahtevima za beton
mogu se dozvoliti varijacije u kvalitetu i kontroli valjanih betona.
Krupan agregat
Zbijanje valjanog betona je ograniena veliinom agregata. Ipak, maksimalno zrno
agregata ima malo efekta kada je debljina sloja ugraivanja vea tri puta od maksimalnog
zrna agregata. Tada je segregacija minimalna i mogu se upotrebiti veliki vibro valjci za
zbijanje valjanih betona. Kada se koriste mali valjci za zbijanje valajnih betona i kada se
zahteva visoka zapreminska masa i vrstoa potrebno je smanjiti maksimalno zrno
agregata i debljinu slojeva za zbijanje. Postoji vea tendencija ka segregaciji betona kada
se upotrebljavaju zrna vea od 37 mm. Prevencija segregacije se mora razmatrati kada se
bira vrsta transpotra, nain ugradnje kao i nain zbijanja betona u konstrukciju.
Sitan agregat
Granulometrija sitnog agregata utie na zahteve za
betona. Pesak moda zahteva vie cementujuih
uobiajene meavine koje koriste agregat sa vie finih
5% poveanja finog agregata ispod 0.1 mm moe dati
Proporcije agregata

pastom i kompaktibilnost valjanog

estica nego to je potrebno za
estica. Kada se ne koriste pucolani,
dobre rezultate.

Koliine neophodne za zbijanje meavine direktno su proporcionalne zapremini krupnog

agregata. Ukoliko nema dovoljno paste, iroko definisan krupan i sitan agregat nisu
poeljni jer utiu na osteljivost valjanih betona kada se zbija velikom opremom. Ovo moe
dozvoliti upotrebu dostupnih agregata koje nisu u saglasnosti sa standardnim betonima da
bi se dobila dobra meavina za valjanje betone.
Granulometrija sitnog agregata utie na minimalnu koliinu paste. U oblastima gde
pucolani nisu dostupni, ekonomino je i preporuljivo da se pesak melje ili upotrebljvaju
mineralne fine estice da bi se poboljali nedostaci sitnog agregata. Dodavanje mlevenog
peska ili sitnih mineralnih dodataka mogu poboljati efekate o minimumu zapremine paste.