TEHNOLOKA KOLA

PARAIN
PODRUJE RADA:POLJOPRIVREDA,
PROIZVODNJA I PRERADA HRANE
OBRAZOVANI PROFIL:PROIZVOA
PREHRAMBENIH PROIZVODA

MATURSKI RAD
TEMA: Proizvodnja Komprimata

Profesor:

uenik:

Prolost i sadanjost a.d Parainka-Parain

A.D. Parainka vue korene od firme Braten brae
Milojkovi. Formirana je 1924.god. kao zanatska radionica a
onda kao fabrika bombona,okolade ,ratluka i biskvita.Radi sve
do II svetskog rata. Proizvodnja u ovoj industriji obnovljena je
tek posle osloboenja 1946.god. U posleratnim uslovima, u
periodu obnove sa slabom tehniko-tehnolokom
pripremljeniu ova a.d. beleila je znatne uspehe.
Posle 1945.god. biva nacionalizovana i ona nastavlja delatnost
pod nazivom Parainka.Linija za proizvodnju bombona i
karamela je kupljena 1960.god.Od 1970.proiruje se asortiman
kupovinom linije za vakae gume.
Pogon za proizvodnju okoladnih proizvoda otvoren je
1990.god,a aprila 1998. radi novi pogon za proizvodnju
kukuruznog ipsa.

Proizvodni asortiman a.d. "Parainke"

"Parainka" u svom proizvodnom
asortimanu ima:
Sve vrste punjenih i tvrdih bombona
Sve vrste karamela
Sve vrste ratluka
Sve vrste elea
Komprimate
Dra proizvode
Sve vrste vakaih guma
okoladne proizvode i okolane figure

PODELA KOMPRIMATA
Komprimati su proizvodi koji se dobijaju
presovanjem eera kome se dodaju

Vezivno sredstvo
Klizno sredstvo
Arome
Boje

Kod nas se rade sledee vrste komprimata:

Perpermint
Malina
Narana
Limun

SIROVINE ZA PROIZVODNJU KOMPRIMATA

Za proizvodnju komprimata potrebne su odrene
sirovine:

eer(saharoza,glukoza)
Mg stearat
Arome
Voda
Boje
Limunska kiselina

EER
P ostoje vie vrsta eera, ali za komprimate imalju
vanu ulogu dve vrste eera: saharoza i dekstroza
Saharoza
Saharoza je repin ili trani eer i rasprostranjen je
u prirodi u biljnom svetu.Njena formula je
C12H22O11.Saharoza u prometu se naziva konzumni
beli i konzumni rafinisani eer.
Saharoza sadri najmanje 99,6% iste saharoze,a
ostali sastojci su voda,redukujui eer i mineralne
materije.
Saharoza se kristalizuje u bezbojnim
kristalima.ista saharoza nije hidroskopna i to je
stepen istoe vei, to je ona hidroskopnija.Dobro
se rastvara u vodi i njena rastvorljivost zavisi od
porasta temperature rastvora.
Zagrevanjem saharoze se topi na 160 oC, a pri
daljem zagrevanju dobijamo tamnu boju tako da na
200 oC prelazi u karamel eer uto-mrke boje sa
svojstvenim mirisom.Na veoj temperaturi preko
200 oC eer se ugljenie.

Glukoza
Glukoza(dextroza,groani eer) je monosaharid
C6 H12 O6 Koji se industrijski dobija iz
skroba(kukuruza,penice,krompira).
Dextroza je prah bele boje.
Sadri sve materije minimalno 90%.Sadraj D
glukoze minimalno 99,5%.
Sadraj sulfatnog pepela maksimalno
0,25%.Sadraj ukupnog sumpro-dioksida
maksimalno 15 mg/kg.Kontrolie se boja prisustvo
mehanikih neistoa struktura praha.

MAGNEZIJUM STERAT
Magnezijum stearat mora da ima sledee karakteristike :

Fini beli prah

Nerastvorljiv u vodi, alkoholu i etru
Kiselinski broj masnih kiselina 195 -210
Hloridi ne vie od 0,025%
Teki metali ne vie od 20pmm
Gubitak suenjem ne vie od 60%
Ne manje od 3,8% i ne vie od 5%
magnezijuma na suenu supstancu
Zapreminska masa oko 0,35g/mg
Veliina estica prosena veliina 20-80
mikrona
Kontroliu se:
Boja
Miris
Ukus
Finoa praha
Prisustvo mehanikih neistoa

AROME
Arome su dodaci u malim koliinama i slue za
aromatizovanje komprimata. One doprinose da
proizvod ima povoljna dejstva na organizam
Arome se dele na:
Prirodne
Vetake
Prirodne arome su: eterina ulja i esencije.Eterina
ulja su sastave komponente nekih biljaka.Eterina
ulja se nalaze u zainima ili mirisnim
travama.Eterina ulja su laka isparljiva tena slabo
rastvorljiva u vodi taka kljuanja se kree od
150 o-300 oC.
Neka eterina ulja imaju baktericidna a neka
lekovita dejsva.
Dobijaju se razliitim tehnolokim postupcima i to:
Izolovanjem
Destilacijom
Presovanjem
Ekstrakcijom

Esencije se izdvaju od eterinih ulja ili nekih

komponenti eterinih ulja.Vetake arome se
izrauju od sirovina koje potiu od prirodnih
materija.Vetaka aroma moe da ima hemijski
sastav kao i prirodna aroma ili da bude drugaijeg
hemijskog sastava nego prirodna aroma ili da ima
ista svojstva.

VODA
U industriji voda ulazi u sastav proizvida kao
sastojak,slui za proizvodnju kao prenosnik
toplote.slui za rastvaranje odreenih materija i
slui kao sredstvo za pranje i odravanje higijene
Voda mora da bude bakterijoloki i hemijski ista,
da ne sari primese,stran ukus i miris,ne sme da
bude zamuena ph treba da bude izmeu 6,5 i 9.
Tvrdoa vode je najvaniji pokazatelj kvaliteta
vode sa tehnolokog aspekta,jer sadrane soli mogu
da reaguju sa sastojcima proizvoda naroito sa
mastima i da tako vre autooksidaciju to utie na
finalni proizvod i na njegovu stabilnost
Razlikuju se:
Prolazna(karbonatna,nepostojana)tvrdoa
Stalna(nekarbonatna,postojana)tvrdoa
Ukupna tvrdoa vode

Prolaznu tvrdou vode uslovljavaju Ca i Mg soli

ugljene kiseline bikarbonati.Pri zagrevanju ove soli
su nepostojane i prolazne i nerastvorene soli
karbonata Ca(HCO3)2-CaCO3+H2O+CO2
Prema ukupnoj tvrdoi vode se dele na:
meke,srednje meke,tvrde i vrlo tvrde.Bakterioloka
kontrola je obavezna.U cilju sigurnosti kvaliteta
vode vri se dezinfekcija.Bistre i bezbojne vode
dezinfikuju se kuvanjem,filtriranjem kroz
specijalne filtere ili hlornim preparatima.
Kao dezinfekciono sredstvo koristi se hlop koji se
vodi dodaje kao elementarni hlor u vidu gasa ili
kao rastvor hlornog krea(kalcijum hidroksida).

BOJE

Za bojenje prehrambenih proizvoda koriste se

prirodne i sintetike boje koje moraju biti sintetiki
iste.Bojenje prehrambenih proizvoda je
dozvoljeno samo kada je to predvieno
odgovarajuim propisima.Boje i razreivai za boje
koji se koristi u prehrambenoj industriji ne smeju
imati tetno fizioloko dejstvo na oveka i ne smeju
sadrati nikakve otrovne materije.
Prema poreklu sirovina od kojih su proizvedene i
nainu dobijanja boje za bojenje dele se na:
Prirodne boje koje se dobijaju iz prirodnih
materija,
Sintetike ili vetake koje se dobijau sintezom
iz hemijskih jedinjenja.
Prirodne i sintetike boje imaju odrene
karakteristike i odren hemijski sastav koji je
sloen i obino nije naznaen na pakovanju.

Iste boje esto nose razliite trgovake

nazive,nap:indigo nlufinska kiselina se pojavljuje
pod nazivom: indigotip indigokarmin.
Iz ovih razloga uvedena je meunarodna
klasifikacija boja koje slui za indikovanje boja
proizvodena u razliitim zemljama.
U prirodne boje spadaju: karotin i
karotinoip,hlorofil karminska kiselina,biljni
ugalj,cvekla,crno groe, borovnica.
Dozvoljene sintetike boje rastvorljive u vodi.One
veoma dobro zamenjuju prirodne boje.Ravnomerno
se rasporeuju.

LIMUNSKA(CITRONSKA) KISELINA
Limunska kiselina(C6H8O7) se proizvodi kao
kristalna i kao anhrid limunska kiselin.
Kristalna limunska kiselina kristalizuje sa jednim
molekulom vode u obliku bezbojnih prozirnih
kristala romboidnog oblika.Poinje da se topi na
70 o -75oC.
Limunska kiselina nema miris i pseduje ist,kiseo
osveavajui ukus.Kristalna limunska kiselina je
hidroskopna a anhidrid limunske kiseline nije
hidroskopna ali se tee rastvara.
Koristi se kao zain za bombone,karamele,ele i
druge mase, regulator ph vrednosti rastvora i dr.
Limunska kiselina je veoma rasprostranjena u
prirodi,nalazi se u vou,povu mleku i mesu.
Limunska kiselina se dobija iz razreenog rastvora
melase, fermentacijom saharoze pomu
glivica(Aspergiluss niger).

TEHNOLOKI POSTUPAK
PROIZVODNJE KOMPRIMATA
Priprema ae vri u otvorenom bubnju gde se
dodaje:eer, Mg- stearat i arome kod pepermita a
kod maline je malo drugaije.U eer se dodaje
boja,aroma i kiselina.Kad se masa izmea dodaje se
Mg stearat i onda se celokupna masa ponovo
izmea(15-20 min).
Granulacija kod ovih sirovina trebalo bi da bude
ista.Izmeane sirovine se tablatiraju na maini za
tablatiranje pod pritiskom(5-6t).
Kao klizno sredstvo radi boljeg klizanja nejee
se koriste soli stearinske kiseline,kalcijum i
magnezijum stearat.
Pakovanje proizvoda se vri runo, a zatvaranje
termiki.U jednom pakovanju ima 10 tableta a
pakovanje je teko 30gr.
Komercijalna kutija sadei 100 pakivanja i teko
je 3kg.
Papir kojim se pakuje po 10 tabletica zove se
alufolija a kutije su od kartona.
Skladita ge se uvaju upakovani proizvodi
moraju biti u besprekornoj istoi.

LITERATURA
1.
Svetomirka Cvejanov,Borislava
Toi,Smiljka Kaluerski Prehrambena
tehnologija za II razred tehnolokih kola
2.
Pripravniki radovi AD"Parainke"