MEDICINSKI ZNAAJ BUKE I VIBRACIJA

BUKA
Zvuk nastaje vibratornim kretanjem molekula u vrstim telima i fluidima, pri emu
dolazi do niza promena pritisaka. Ljudsko uvo registruje promene pritiska u opsegu od 20
Pa (prag sluha) do 20 Pa (granica bola) i uestanosti od 16 Hz do 20 000 Hz. Ove promene
pritiska dovode do vibriranja mehanikog sistema bubna opna-slune koice-endolimfa u
kohlei. Vibriranje endolimfe u scali medii dovodi do nadraaja spoljnih trepljastih senzomih
elija Kortijevog organa na bazilarnoj membrani u kohlei, pri emu se stvaraju neuroelektrini
impulsi. Ovi nadraaji prenose se akustikim putevima do kortikalnih auditivnih centara u
Helovim vijugama temporalnog renja mozga, gde se formira svest o zvuku.Ukoliko se zvuk
doivljava kao neprijatan i neeljen, naziva se buka.
Buka je sveprisutni tetni inilac u ivotnoj i radnoj sredini u savremenom svetu.
Procenjuje se da je oko 16% evropskog stanovnitva ili 113 miliona ljudi izloeno
ekvivalentnom 24-asovnom nivou buke iznad 65 dBA. Navedeni nivo buke slui za definisanje
crnih akustikih zona prema kriterijumima OECD, u kojima se znaajno poveava rizik ometanja
spavanja, subjektivnog ometanja i svih prateih psihosomatskih simptoma akustikog stresa
stanovnitva. Pri tome dominira drumski saobraaj kao izvor buke, a zatim slede buka
eleznikog i avionskog saobraaja.
Posebno veliki akustiki problem predstavljaju megalopolisi sa preko deset miliona
stanovnika. Dok ih je 1960. godine bilo samo dva u svetu, na kraju XX veka bilo ih je etrnaest,
a za 2025. godinu predvia se ak dvadeset osam ovakvih gradova, dok se ak sto gradova
predvia sa preko pet miliona stanovnika. Intenzivna urbanizacija dovodi do migracije seoskog
stanovnitva prema gradovima, tako da se za 2025. godinu predvida da se sadanji procenat
gradske populacije u svetu povea sa 50% na ak 75%. U industriji savremenog sveta buka
predstavlja najznaajniji tetni fiziki inilac, prisutan na oko 50% radnih mesta,dok se nivo
iznad 85 dBA, koji ugroava sluh, belei na 10% radnih mesta. Oteenje sluha bukom jedno je
od najeih profesionalnih oboljenja.
Tabela 1 -EKVIVALENTNI NIVOI BUKE U IVOTNOJ I RADNOJ SREDINI

SREDINA - IZVORI BUKE

Spavaa soba
itaonica
Dnevna soba
Normlan razgovor
Kancelarija
Prometna ulica
Buna industrija
Diskoteke
Rok koncerti

NIVO BUKE (dBA)

25-35
35-40
40-45
60
60-70
80-90
90-105
95-100
100-110

OTEENJA SLUHA BUKOM

Sposobnost oveka da uje zvuke u frekvencijskom opsegu 16-20000 Hz i
dinamikom opsegu od 10-12 do 102 W/m2 naziva se normalan sluh. Poznato je da osetljivost
ula sluha opada sa ivotnom dobi i ta pojava se naziva presbyacusis.Boravak u veoma bunoj
sredini moe dovesti do audiometrijski merljivog smanjenja osetljivosti ula sluha oveka, koje
se moe oporaviti posle vraanja u tihu sredinu. Ova pojava se naziva privremeni pomeraj
praga sluha (PPPS) i obino je praen simptomom tinnitusa. Stepen PPPS procenjuje se
uporeivanjem audiograma pre i posle izlaganja buci. Ukoliko do ponovnog izlaganja buci doe
pre potpunog oporavka, PPPS moe prerasti u trajni pomeraj praga sluha.Kada TPPS
dostigne prosean nivo od 25 dB na frekvencijama od 500,1000,2000 i 4000 Hz ovu pojavu
nazivamo trajno oteenje sluha. Tada ovek poinje da osea smetnje u razumevanju govora i
to oboljenje je neizleivo.
Znaajno poveanje rizika od trajnog oteenja sluha nastaje pri profesionalnom
izlaganju buci nivoa veeg od 85 dBA. Ukoliko je ovek izloen impulsnoj buci, npr. pucanju iz
vatrenog oruja, nivoa preko 140 dB, trajna oteenja sluha mogu nastati trenutno. I
neprofesionalno izlaganje buci (socioacusis) u svakodnevnim aktivnostima moe imati tetne
posledice po sluh. Istraivanje vreno sa francuskim srednjokolcima 1996. godine pokazalo je
da 20% mladih koji vie puta nedeljno izlaze u diskoteke imaju oteen sluh.
Meutim, postoji velika individualna raznolikost reagovanja ula sluha na buku. To je
uslovljeno nizom faktora:
koncentracijom vitamina B-grupe, posebno B1 u organizmu
stanjem autonomnog nervnog sistema
anatomskom osobenou uva
zatitnom efikasnou akustikog refleksa
Ovaj refleks nastaje pri nivoima zvuka iznad 75 dBA i predstavlja kontrakciju musculus
stapediusa,pri emu se ceo sistem tri koice pomeri, tako da se povea zvuna impedanca
sistema. Na taj nain se za 15 dB smanji zvuna energija koja se doprema do unutranjeg uva i to
na srednjim i niskim frekvencijama.
Izlaganje buci, uz istovremeno uzimanje ototoksinih lekova ili uz prisustvo nekih
hemijskih tetnosti, moe dovesti pri inae nekodljivim nivoima zvuka do oteenja sluha.
Lekovi za koje je dokazan ototoksian efekat su antibiotici streptomicin i gentamicin i citostatik
cisplatin. U ototoksine hemijske agense ubrajaju se ugljen-monoksid, organski rastvarai i
metali.Radnici puai su pod poveanim rizikom oteenja sluha pri radu u bunim uslovima
upravo zbog poveane koncentacije karboksihemoglobina u krvi.U organske rastvarae sa
dokazanim ototoksinim efektom ubrajaju se toluen, ugljen-disulfid, trihlor-etilen.Teki metali,
kao npr. olovo, arsen i iva svojim neurotoksinim dejstvom, takoe sinergistiki sa bukom
oteuju sluh.
Patohistoloko objanjenje za oteenje sluha bukom zasnovano je na teoriji
mehanikog oteenja neuroreceptorskih spoljnih trepljastih elija Kortijevog organa u
kohlei, kao i na efektu vazokonstrikcije i hipoksije, koja je posebno opasna za ove elije, jer
im se kiseonik doprema posredno, kroz endolimfu. U uslovima hipoksije kohlee, uzrokovane
vazokonstrikcijom usled jake buke, dolazi do poveanog stvaranja slobodnih radikala u
mitohondrijama-hidroksila i peroksinitrita. Oni dovode do poremeaja jonske homeostaze i
indukuju peroksidaciju lipida u membrani neuroreceptorskih elija, te dolazi do oteenja
membrane i smrti elije.Prirodna zatita organizma od dejstva slobodnih radikala je endogeni
antioksidans glutation, koji omoguava regeneracione procese kojima se gubi privremeni

pomeraj praga sluha (PPPS). Pored slobodnih radikala, u patogenezi oteenja sluha dejstvom
buke znaajnu ulogu ima i neurotransmiter glutamat, koji dovodi do produene depolarizacije
postsinaptikih receptora na dendritima neurona spiralnog gangliona i njihovog bubrenja usled
osmotskog prodiranja vode.Membrane dendrita mogu da prsnu, to dovodi do smrti neurona, ali
je mogua regeneracija dendrita i formiranje novih sinapsi.
BUKA I STRES
Fizioloki, psiholoki i bihevioralni aspekti stresnog delovanja buke su povezani jedni sa
drugim. Osnovni patofizioloki mehanizam ovih efekata je hiperaktivnost hipotalamohipofizo-adrenalne osovine, koja moe imati dva opta oblika. U prvoj formi buka kao stresor
deluje na vie kortikalne strukture, ije eferentne grane izlaze iz frontalnog i temporalnog
korteksa i prolaze napred prednjim putem do limbikog sistema kroz nuclei amigdala i potom
stimulie simpako-adreno-medulami sistem. Trenutni fizioloki efekat je porast sekrecije
kateholamina.Pridrueni psiholoki efekat je oseanje agresivnosti ili straha. Ponaanje u vezi
sa oseanjem agresivnosti je uobiajeno borbeno, dok je sa strahom povezano beanje. U
drugom obliku opteg odgovora na buku kao stresor iz viih kortikalnih struktura eferentne grane
prolaze zadnjim putevima do hipokampusa,a potom se stimulusi sputaju du hipofize do
adrenalnog korteksa. Prvi fizioloki odgovor bio bi poveanje luenja ACTH i kortikosteroida.
Pridrueni psiholoki odgovor bio bi depresivnost, a bihevioralni efekat povlaenje ili
predaja.
OMETANJE SPAVANJA
Normalno spavanje deli se na etiri faze, koje su definisane na osnovu EEG nalaza.
Tokom oputanja organizma pred spavanje brzi i nepravilni EEG talasi budnosti postaju pravilni
alfa talasi. Zatim sledi faza 1 spavanja-spori talasi male amplitude. U fazi 2 javljaju se Kkompleksi- iljak talas praen jednim velikim sporim talasom. Faza 3 poinje posle oko 45
minuta od zaspivanja, a EEG nalaz karakterie pojava pravilnih, sporih talasa velike amplitude
delta talasi.Kada delta talasi zauzmu 50% u odnosu na period EEG snimanja, dostignuta je faza
4-duboko spavanje. Oko jedan as posle dostizanja dubokog spavanja EEG se menja i podsea
na fazu 1,dok elektrode postavljene u blizini oiju belee pokrete onih jabuica - REM (Rapid
Eye Movement). Tokom REM faze spavanja se sanja. Starenjem se spavanje skrauje u fazi 4
i REM-u, da bi posle 60. godine duboko spavanje potpuno nestalo, verovatno usled starenja
mozga.
Meu brojnim negativnim psiholokim posledicama koje se kod stanovnitva ugroenog
komunalnom bukom mogu oekivati, remeenje spavanja smatra se osnovnim i najvanijim. Na
osnovu nivoa buke, u najveem broju zemalja limit ustanovljen za neometano spavanje je 30
dBA. Isprekidana buka ima negativnije efekte na spavanje od stalne, posebno u periodima
dubokog spavanja (faze 3 i 4).U pogledu izvora buke, posebno nepovoljno deluje na spavanje
buka tekih vozila i vozova, jer je karakterie dominacija niskih frekvencija i vibracije.U
dosadanjim terenskim i laboratorijskim studijama dokazano je da buka produava vreme
neophodno da se zaspi, ini spavanje povrnim i dovodi do estih buenja. Minimalan nivo buke
koji dovodi do buenja je od 45 do 55 dB, to zavisi od individualne osetljivosti i stadijuma
spavanja. Efekti buke posle buenja ispoljavaju se u vidu umora, promena u raspoloenju, slabije
subjektivno procenjenom kvalitetu sna, smanjenju radne sposobnosti i dugoronim psihosocijalnim i zdravstvenim efektima.

KARDIOVASKULARNI EFEKTI
Kardiovaskulami efekti buke imaju prevashodan znaaj u etiologiji psihosomatskih
oboljenja, sa sociomedicinskim znaajem. Najvanija kardiovaskularna oboljenja zbog kojih se
buka izuava kao inilac rizika su arterijska hipertenzija i ishemijska bolest srca.Profesionalno
izlaganje buci nivoa iznad 85 dB tokom 10-20 godina znaajno poveava rizik nastanka
esencijalne arterijske hipertenzije. S obzirom na relativno visok procenat (15%) ljudi izloenih u
razvijenim zemljama nivoima komunalne buke iznad 65 dB, izuavana je i prevalenca
ishemijske bolesti srca u ovim gradskim regionima u odnosu na tihe krajeve gradova. Rezultati
ovih istraivanja su ukazali na to da je relativan rizik oboljevanja od ishemijske bolesti srca oko
1,3 za ljude koji ive u sredini sa ekvivalentnim nivoom buke (Leq) iznad 65 dB, sa prometom
od najmanje 500 motomih vozila na as i sa najmanje 15% tekih vozila. Ovaj podatak ima
sociomedicinski znaaj jer su kardiovaskulama oboljenja na prvom mestu od prirodnih uzroka
smrti.
BUKA I MENTALNO ZDRAVLJE
Niz terenskih studija ukazao je na veoma uestale psiholoke subjektivne smetnje kada su
u pitanju ljudi nastanjeni u oblastima sa visokim nivoom komunalne buke. to se tie stanovnika
okoline velikih aerodroma i prometnih ulica, zabeleen je veliki broj albi na glavobolje,oseanje
napetosti i nemira, razdraljivost, depresivno raspoloenje, i izraziti umor.Uoeno je da ovo
stanovnitvo ima poveanu potronju sedativa i analgetika u odnosu na kontrolni region sa
niskim nivoom buke. Pri psihijatrijskim pregledima ee se dijagnostikuje neurotinost osoba
nastanjenih u krajevima grada sa visokim nivoom saobraajne buke nego onih koji stanuju u
tihim gradskim regionima, to posebno vai za visokoobrazovane osobe.
Ljudi se razlikuju po individualnoj osetljivosti na buku.Subjektivna osetljivost na buku
definie se kao inilac koji lei u osnovi stavova prema buci uopte, ukazujui na razliito
znaenje ueg pojma uznemiravanje bukom, kao odnos prema specifinoj buci ili
bunoj sredini. Subjektivna osetljivost na buku predstavlja relativno stabilnu osobinu linosti
koja utie na efekte buke.Faktori koji utiu na povienje stepena subjektivne osetljivosti na buku
su stepen obrazovanja, intravertivnost i neurotinost.Svi hronini bolesnici osetljiviji su na buku
od zdravih osoba. Osetljivost na buku ne zavisi od ivotne dobi, pola ili izloenosti buci u
radnoj ili ivotnoj sredini.
VIBROAKUSTINA BOLEST
Ovo je profesionalno oboljenje od kojeg oboljevaju radnici dugorono (>10 godina)
izloeni nivou buke vee od 90 dBA, dominantno niskih frekfrencija (<500 Hz).Odvija se u
tri faze.
U prvoj fazi javljaju se nespecifine promene raspoloenja, ponaanje koje se ogleda u
izbegavanju bunih mesta i sklonosti povreivanju.
U drugoj fazi pacijenti se ale na stenokardiju i bol u leima, premor, este infekcije
koe, farinksa, konjuktiva, dispepsiju i urinarne infekcije. Audiogram pokazuje sputanje
praga ujnosti na niskim frekfrencijama, ispod 500 Hz.
U treoj fazi javljaju se ozbiljni psihiki poremeaji u vidu anksioznosti, depresije i
suicidalnih tendencija.Javljaju se duodenalni ulkus i spastiki kolon, glavobolje koje ne
reaguju na terapiju analgeticima, epilepsija i uestala maligna oboljenja.

MERE ZATITE OD BUKE

Mere zatite od buke sprovode se:

od mesta gde se stvara buka

preko puta prenosa zvuka

sve do oveka kao recipijenta

Na izvoru buke primenjuju se:

mere redukcije buke i sonoizolacije tehnikim reenjima na motorima drumsko
saobraajnih vozila i aviona, industrijskim mainama i alatima, kunim aparatima i sl.
reim saobraaja pri kojem se izmetaju teretna vozila iz stambenih zona i redukuje se
saobraaj u nonom periodu od 22h-06h
u nonom periodu ograniava se rad restorana sa muzikim programom, kune zabave,
ulini radovi
peaki dani u inae veoma prometnim ulicama
ekoloki semafori
Mere kontrole komunalne buke treba da se sprovode u stambenim, bolnikim, kolskim i
rekreativnim zonama.
U mere zatite na putu prenosa zvuka ubrajaju se:
asfaltiranje kolovoza
postavljanje sonoizolacionih prozora i vrata
postavljanje sonoizolacionih ploa na zidovima, podovima i tavanicama prostorija
podizanje zelenih povrina ili pomonih zgrada na ivicama prometnih saobraajnica
izgraivanje poslovnog prostora u bunim stambenim zonama
Pri planiranju naselja industrijske zone naselja treba odvojiti pojasevima zelenila od
stambenih zona.
Ako prethodnim merama nije postignuto snienje nivoa buke ispod zdravstvenih tetnih
vrednosti, moraju se primeniti mere individualne zatite od buke.
Lina zatitna sredstva su:epovi, naunice i kacige.Ova sredstva obavezno se primenjuju
ukoliko nivo buke prelazi 85 dBA.Vrednost priguenja buke primenom epova mora biti
najmanje 15 dBA, naunica 25 dBA, a kaciga, koje se primenjuju u izuzetno tekim akustinim
uslovima (npr. piste aerodroma) 40 dBA.
Medicinske mere zatite od buke ukljuuju mere profesionalne orijentacije i selekcije,
kao i prethodne i periodine preglede kod zaposlenih na bunim radnim mestima. Obavezno je
audiometrijsko ispitivanje jednom godinje. Ukoliko se utvrdi oteenje sluha, radno mesto se
mora promeniti.
ULTRAZVUK
Zvuk frekfrencije iznad 20 kHz naziva se ultrazvuk i neujan je za oveka, ali ima
bioloki efekat zasnovan na kompresiji i dilataciji tkiva i na pretvaranju mehanike
energije u toplotnu, odnosno zagrevanje tkiva.
Termalni efekat je posebno izraen na masnom tkivu i kori velikog mozga.
UZ ima iroku primenu u industriji, a u medicini znaajna je primena u fizikalnoj
terapiji parcijalnih atrofija ivaca, kontraktura i degenerativnih promena na kimi, zatim u
urologiji za razbijanje mokranih kamenova.

Ultrasonografija je savremeni dijagnostiki postupak koji se zasniva na detakciji

odbijenih UZ talasa od tkiva razliite gustine.
Od posebnog je znaaja upotreba UZ u akuerstvu. Preporuuje se da se trudnice ne pregledaju
UZ ee od jednom meseno. Indikativan je nalaz da pri eim UZ pregledima trudnica
znaajno raste uestalost levorukosti kod njihove dece, to ukazuje na promenu dominantne
sfere mozga.
INFRAZVUK
Zvuni talasi frekfrencije ispod 16 Hz su za oveka neujni, ali se mogu osetiti taktilnim i
proprioceptivnim receptorima, kao pratea pojava pri izlaganju vibracijama.Visoki nivoi IZ,
iznad 100 dB, mogu dovesti do sputanja praga ujnosti u polju veoma niskih frekfrencija.
VIBRACIJE
Vibracije su oscilatorna kretanja estica oko svog ravnotenog poloaja u nekom vrstom
telu ili fluidu.Za efekat na oveka neophodno je da vibrirajua povrina bude u kontaktu sa
telom. Najvaniji izvori vibracija u ivotnoj sredini su:transportna vozila (automobili,
motocikli, autobusi, avioni, vozovi, plovni objekti); dok su u radnoj sredini to vibrirajui alati
(testere, builice, kompresioni ekii), graevinske maine i teretna vozila.
Po dejstvu vibracije mogu biti:
opte (kada deluju na celo telo)
lokalne (najei efekat na
akama)
Lokalno dejstvo ispoljava se najee pri radu sa vibrirajuim alatima, dok se opte dejstvo
ispoljava pri stajanju ili sedenju na vibrirajuoj podlozi.
Patogenetski mehanizam delovanja vibracija zasniva se na fenomenu rezonancije.

Vibracije veoma niskih frekfrencija (ispod 2 Hz) deluju na vestibularni aparat,

naroito za vreme putovanja brodom, motornim vozilima ili avionima i dovode do
pojave putne bolesti-cinetosis.Posebno su ovim poremeajima sklona mala deca, a
karakteristini simptomi su bledilo, muka i povraanje.
Vibracije niskih frekfrencija (izmeu 2 i 20 Hz) karakteristine su pri rukovanju
graevinskim mainama, vonji helikoptera i vozova.Posebno nepovoljno delovanje
ispoljava se na kimenom stubu, na kojem dolazi do pojave spondiloze, osteoporoze i
diskus hernije.to se tie ena, ove vibracije mogu dovesti do poremeaja menstrualnog
ciklusa ili infertiliteta.Usled prenaprezanja miino-tetivnog sistema, mogu se javiti
distrofine promene, a u GIT-u dispepsija, gastritis, ulkusna bolest.
Vibracije visokih frekfrencija karakteristine su za vibrirajue aparate i deluju
prevashodno na ake.Bolest mrtvih prstiju prolazi kroz etiri faze.U poetnom
stadijumu javljaju se parestezije na vrhovima prstiju i osetljivost na hladno.Ukoliko se
nastavi sa izlaganjem vibarcijama, javlja se hipoestezija, hladne ake, ispadanje alata iz
aka pri radu i izrazito bledilo aka na hladnoi, ali bez motornih ispada.Ove promene
uslovljene su angiospazmom na arterijama aka.U treem stadijumu javljaju se bolovi i
u etvrtom doalzi do pojave ovih simptoma na nogama i itavom telu. Na zglobovima
ake javljaju se artrotine promene, na PNS polineuritisi, a na CNS-u amiotrofina
lateralna skleroza.Bolest dovodi do trajne nesposobnosti za rad ukoliko je u treem
stadijumu.

Mere zatite od vibracija dele se na:

MEDICINSKE MERE

TEHNIKE MERE

MEDICINSKE MERE ukljuuju mere profesionalne orijentacije i selekcije, kao i prethodne i

periodine preglede kod zaposlenih na bunim radnim mestima. Gravidne ene ne smeju da
rade na radnim mestima gde su izloene lokalnim ili optim vibracijama. Ako vibraciona bolest
brzo progredira, vreme izlaganja treba skratiti ili prekfalifikovati radnika.
Najvanije TEHNIKE MERE su:
primena specijalnih antivibracionih
antivibraciona konstrukcija sedita,
rukavica za rad vibrirajuim
kabine vozaa i amortizera
alatima
antivibraciona postolja za maine u
noenje sigurnosnog pojasa pri
fabrikim halama
vonji
Kod nas se koriste preporuke Internacionalne organizacije za standardizaciju sa tri razliite
krive doputenih vrednosti ubrzanja vibracija po pojedinim frekfrencijama, a u odnosu na:
naruavanje komfora
ugroavanje zdravlja
zamor
Literatura:
1. Kocijani R, gl. urednik.Higijena. Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Beograd
2002.