Memorije

definicije
RAM memorije
ROM memorije
Fle memorije

Definicije
Memorije su digitalna elektronska kola namenjena skladitenju vee
koliine podataka.

Podaci su organizovani u grupe koje su celobrojni umnoci osnovne

jedinice (bita) i to najee u grupe od po 8 bitova koje se nazivaju
bajtovi. Grupe od po 2n bajtova nazivaju se rei.
Svaki pojedinani bit se unutar memorije smeta na lokaciju koja se
naziva elija. Skup elija organizovan u oblik matrice naziva se
memorijski niz (array).
Memorija se identifikuje prema proizvodu broja rei koje moe da
uskladiti i veliine rei. Na primer 16k8 memorija moe da
uskladiti 16.384 rei od kojih svaka ima po 8 bitova.

 Lokacija elije unutar memorijskog niza se naziva adresa. Broj vrste i

kolone predstavlja jedinstveni identifikator adrese jednog bita koji je
smeten u eliju. Adresiranje 8 8 niza se moe vriti i po bajtu, u kom
sluaju je vaan samo broj vrste.
Kapacitet memorije je ukupan broj bitova koji u nju moe biti
smeten.
8 8 memorijski niz

Niz se moe organizovati i kao npr. 16 4 ili 64 1.

Adresiranje po bitu i bajtu u 2-D memorijskom nizu

Adresiranje u 3-D memorijskom nizu se implicitno vri po bajtu

Osnovne memorijske operacije

Pisanje (write) predstavlja skladitenje podataka na odreenu adresu
u memoriji.
itanje (read) predstavlja kopiranje podataka sa odreene adrese u
memoriji u neki drugi deo digitalnog sistema.
Tokom obe operacije podaci iz memorije i u memoriju putuju preko
skupa linija koje se zajedno nazivaju magistrala podataka (data bus).
Magistrala je bidirekciona. Kada je memorija organizovana na nivou
bajta magistrala ima najmanje 8 linija preko kojih se bitovi prenose
paralelno. Za operacije itanja i pisanja potrebno je izabrati adresu, to
se ostvaruje preko adresne magistrale (address bus).

Blok dijagram

Operacija upisa

Operacija upisa odvija se u tri koraka:

Kd adrese se iz registra preko magistrale prenosi u enkoder koji
bira adresu (u ovom sluaju vrstu br. 3)
Bajt podataka se iz registra smeta na magistralu podataka.
Komandom za upis se bajt podataka smeta na izabranu adresu,
zamenjujui prethodno smetene podatke na toj adresi.

Operacija itanja

Operacija itanja odvija se u tri koraka:

Kd adrese se iz registra preko magistrale prenosi u enkoder koji
bira adresu (u ovom sluaju vrstu br. 3)
Izdaje se komanda za itanje.
Bajt podataka se preko magistrale podataka uitava u registar.
Proitani bajt ostaje u memorijskom nizu.

RAM memorije
Random Access Memory
Podaci se u RAM memorije mogu upisivati ili iz njih itati proizvoljnim
redosledom sa bilo koje adrese. Kada se podatak upie, prethodni
podatak koji se nalazio na tom mestu biva zamenjen novim. Kada se
podatak proita, njegova kopija ostaje u memoriji. Ovaj tip memorija se
koristi za kratkotrajno skladitenje podataka, jer se sadraj ne uva u
memoriji po iskljuenju napajanja (volatile memories). Dva osnovna
tipa RAM memorija su:

Statiki RAM, koji za skladitenje podataka koristi bravice (latches)

i podatke moe drati sve dok ima napajanja.
Dinamiki RAM, koji za skladitenje podataka koristi
kondenzatore i zahteva njihovo povremeno dopunjavanje, bez obzira
na stalno prisustvo napajanja.

Statiki RAM (SRAM)

Memorijska elija:

elija se bira dovoenjem signala na Select ulaz i bit podataka sa Data

in ulaza se upisuje u nju. itanje se vri sa Data out izlaza.

Asinhroni SRAM

Operacije upisa i itanja kod

asinhronog RAM-a nisu usklaene
sa sistemskim CLK impulsom.
Linije za podatke su deljene, tj.
slue i za itanje i za upis podataka.
Simbol oznaava da su na
izlazu baferi sa tri stanja: LOW (0),
HIGH (1) i HIGH-Z (open).

Sinhroni SRAM
SRAM koji je sinhronizovan sa sistemskim CLK impulsom

Svi ulazni registri se sinhronizuju sa sistemskim CLK impulsom. Sa

nailaskom prednje ivice CLK impulsa:
Adresni bitovi A0 do A14 bivaju zapisani (latched) u adresni
registar na pozitivnoj ivici CLK impulsa.

Stanja WE i CS bivaju zapisana u registar upisa i enable registar,

respektivno. Ova dva registra su obini flip-flopovi.
Ulazni podaci bivaju zapisani u registar ulaznih podataka (ako je
u pitanju operacija upisa) ili u registar izlaznih podataka (ako je u
pitanju operacija itanja), to odreuje blok kontrole U/I podataka.
Tipovi sinhronog SRAM-a:
Protoni (flow-through) SRAM nema registar izlaznih podataka,
tako da se oni kreu U/I magistralom preko izlaznih bafera asinhrono
u odnosu na CLK impuls.
Cevovodni (pipelined) SRAM ima registrar izlaznih podataka, tako
da se oni kreu U/I magistralom sinhrono sa CLK impulsom.

Burst mogunost

Omoguava istovremeni upis na etiri lokacije korienjem jedne

adrese.
Kada adresa bude zapisana u adresni registar, dva najnia bita (A0 i
A1) pojavljuju se na ulazu kola burst logike. Kolo na izlazu daje
sekvencu od 4 interne adrese dodajui 00, 01, 10 i 11 ulaznim adresnim
bitovima sinhrono sa uzastopnim CLK impulsima.

Ako je poetno stanje brojaa 00 i A0 = 0, A1 = 0, na izlazu se dobija

sekvenca: 00 01 10 i 11.

Ke memorija
Jedna od glavnih primena SRAM-a je ke (cache) memorija.

Slui za uvanje poslednjih podataka koje je koristio

mikroprocesor, na osnovu pretpostavke da e podaci biti ponovo
korieni u bliskoj budunosti.
Primarni ke (L1 cache) je integrisan u samo jezgro
mikroprocesora.
Sekundarni ke (L2 cache) moe biti poseban ip ili je integrisan u
mikroprocesor i veeg je kapaciteta od primarnog kea.

Dinamiki RAM (DRAM)

Za uvanje podataka koriste se kondenzatori.
Prednost u odnosu na SRAM je jednostavnija konstrukcija
memorijske elije.
Da bi se informacija ouvala, naelektrisanja na kondenzatorima
moraju se periodino dopunjavati, to je proces koji se naziva
osveavanje (refreshing).
DRAM je sporiji od SRAM-a.

Tranzistor radi kao prekida,

povezujui kondenzator sa
linijom kolone (linijom bita).

Upis logike jedinice u DRAM eliju

Kada je R/W na logikom nivou LOW ulazni bafer sa tri stanja je

ukljuen, a izlazni iskljuen.
Din se postavlja na logiki nivo HIGH.
Linija vrste se postavlja na logiki nivo HIGH, to ukljuuje
tranzistor, preko koga se vri punjenje kondenzatora.

itanje logike jedinice iz DRAM elije

Kada je R/W na logikom nivou HIGH ulazni bafer sa tri stanja je

iskljuen, a izlazni ukljuen.
Linija vrste se postavlja na logiki nivo HIGH, to ukljuuje
tranzistor, ime se na Dout pojavljuje logika jedinica.

Upis logike nule u DRAM eliju

Kada je R/W na logikom nivou LOW ulazni bafer sa tri stanja je

ukljuen, a izlazni iskljuen.
Din se postavlja na logiki nivo LOW.
Linija vrste se postavlja na logiki nivo HIGH, to ukljuuje
tranzistor, preko koga se vri pranjenje kondenzatora

ROM memorije
ROM (Read Only memory) su memorije namenjene trajnom uvanju
podataka. Podaci koji su jednom upisani u memoriju mogu se itati, ali
se u memoriju ne moe vriti upis. Da bi se postojei podaci izbrisali iz
sadraja memorije i upisali novi potrebno je upotrebiti specijalizovani
hardver. ROM memorije uvaju podatke i u odsustvu spoljanjeg
napajanja (nonvolatile memories).
Podela ROM memorija
ROM - podaci se upisuju tokom procesa proizvodnje ipa; naknadno
brisanje nije mogue.
PROM (Programmable ROM) - podaci se upisuju elektrino, pomou
specijalizovanog hardvera; naknadno brisanje nije mogue.
EPROM (Erasable PROM) - podaci se upisuju elektrino, pomou
specijalizovanog hardvera; naknadno brisanje je mogue pomou
specijalizovanog hardvera.
EEPROM (Electrically Erasable PROM) - podaci se upisuju i briu
elektrino.

MOS ROM
Skladitenje logike jedinice u
memorijsku eliju

Skladitenje logike nule u

memorijsku eliju

168-bitni memorijski niz

ROM ima 16 adresa, od kojih je na svakoj uskladiten jedan bajt (8 bitova

podataka).
Kada se eljena adresa dovede na linije adrese, adresni dekoder podie
odgovarajue linije vrsta na logiki nivo HIGH. Svi tranzistori u elijama koje
skladite logiku jedinicu provedu, pa odgovarajue linije kolone odlaze na
logiki nivo HIGH.
Svi tranzistori u elijama koje skladite logiku nulu ostaju neprovodni, pa
odgovarajue linije kolone ostaju na logikom nivou LOW.
Bajt podataka se pojavljuje na linijama podataka.

MOS PROM
Osigurai u kolu sorsa su
polisilicijumske ili metalne linije
na ipu.
Programiranje se vri
pregorevanjem osiguraa, pomou
PROM programatora.
elija sa pregorelim
osiguraem skladiti logiku nulu.
OTP (One Time Programming)
kola.

EPROM

Programiranje se vri elektrino, uz pomo EPROM programatora.

Brisanje se vri pomou UV zraenja, nakon ega je mogue novo
programiranje.

Testiranje ROM-a
Metod kontrolne sume (checksum)
Testiranje se vri nakon programiranja ROM-a ili prilikom
inicijalizacije sistema.
Bitovi kontrolne sume predstavljaju zbir bitova sadraja ROM-a po
kolonama, pri emu se bitovi prenosa zanemaruju.
Kontrolna suma se upisuje u posebno memorijsko polje u ROM-u.
Prilikom testiranja se vri sabiranje sadraja ROM-a (XOR funkcija) i
poredi sa kontrolnom sumom.

Fle memorije
MOS tranzistori sa viestrukim gejtom (stacked gate).

Dovoenjem odgovarajueg napona na kontrolni gejt, elektroni iz

kanala bivaju zahvaeni u plivajui gejt, gde ostaju po prestanku dejstva
tog napona.
Proces zahvata je FowlerNordheim-ovo tunelovanje.

Programiranje (upis)

Na kontrolni gejt se dovodi napon Vprog, a

na drejn napon VD, tako da tranzistor
provede. Elektroni iz kanala bivaju
zahvaeni u plivajui gejt, gde ostaju po
prestanku dejstva oba napona. Na taj
nain je upisana logika nula. Ako se na
kontrolni gejt ne dovede napon Vprog,
plivajui gejt ne zahvata naelektrisanja i
smatra se da je upisana logika jedinica.

itanje
Na kontrolni gejt se dovodi napon Vread, a
na drejn napon VD. Ako je upisana logika
nula, tranzistor nee provoditi jer napon
Vread nije dovoljan da izazove inverziju u
kanalu poto mu se suprotstavlja
nagomilano naelektrisanje u plivajuem
gejtu. Ako je upisana logika jedinica
tranzistor e provoditi i struja koja
tee predstavlja indikator logike jedinice.

Brisanje

Na sors se dovodi napon Verase, ime se uklanja naelektrisanje iz plivajueg gejta.

Brisanje se uvek obavlja pre novog upisa (reprogramiranja).

Fle memorijski niz

U jednom trenutku bira se samo jedna vrsta.
Kada je vrsta izabrana, bira se odgovarajua kolona, kako bi se pristupilo odreenoj
adresi u nizu.

Kada neki od tranzistora provede tokom operacije itanja, protok struje du linije
bita izaziva pad napona na aktivnom optereenju. Komparator poredi promene napona
na liniji bita sa referentnim naponom i na svom izlazu daje naponski nivo koji
odgovara logikoj jedinici.

CCD memorije
Sastoje se od niza kondenzatora.
Podaci se upisuju serijski i osveavaju se periodino.

Karakterie ih velika gustina pakovanja i relativno dugo vreme

pristupa.
Koriste se u ureajima za procesiranje slike.

FIFO memorije
First In-First Out
FIFO memorije se sastoje od pomerakih registara.

Kod standardnih pomerakih registara bit podataka se pomera kroz

registar samo kada nailazi novi bit.
Kod FIFO memorija bit podataka se odmah smeta na najdalju
lokaciju koja je prazna (gledano s leva na desno).

Primenjuju se za povezivanje sistema sa razliitim protokom podataka:

LIFO memorije
Last In-First Out
Sastoje se od niza registara (stack). Broj registara u steku odreuje
dubinu (depth) steka.
Podaci se upisuju guranjem prethodnog podatka u donji registar
(push-down stack).

Podaci se itaju (pop-up) obrnutim redosledom od onoga kojim su

upisani.
Prvi registar se naziva vrh steka top-of-stack. Adresu prvog
registra sadri poseban registar koji se naziva pokaziva steka (stack
pointer).

Punjenje steka

Pranjenje steka

Memorijski stek
64kB RAM
Adresa se sastoji od 16 bitova.
Prva adresa u nizu: 000016 (heksadekadno).
Zadnja adresa u nizu: FFFF16.
Svaka adresa adresira jedan bajt podataka u nizu.

 Deo niza se koristi kao stek.

Neka pokaziva steka sadri adresu FFEE. To znai da je na ovoj
adresi vrh steka.

Pokaziva steka se pomera za dve adrese nanie, tj. na adresu FFEC,

ime se pomera i vrh steka. Kada se na tu adresu upie re (dva bajta)
podataka, operacija se naziva guranje (push) u stek.
Izvlaenje (pop-up) podataka iz steka znai da se poslednja re u
steku ita prva. Pokaziva steka se pomera sa adrese FFEC za dve
adrese navie, tj. na adresu FFEE i ita se jedna re (dva bajta). Podaci
ostaju u RAM-u sve dok se preko njih ne upiu novi.

Ostali tipovi memorija

Magnetne (vrsti diskovi, trake).
Optike (CD, DVD, itd.).
Magnetno-optike.