Ram memorija

Operativna memorija ili RAM (Random access memory) je memorija sa proizvoljnim pristupom u kojoj se
nalaze programi i podaci koji se trenutno izvrsavaju u centralnom procesoru.Ona je izvor privremenih
podataka,ali je glavno podrucje memorije kojoj pristupa procesor. Predstavlja “Prolaznu stanicu” izmedju
cvrstog diska i procesora.Sto se vise podataka moze imati u Ram memoriji to ce Pc raditi brze.
 Ram memorija je prikljucena na procesor preko njenih magistrala za adrese i podatke.Svaka mogistrala se
sastoji od izvesnog broja bitova.Sirina adresne magistrale odredjuje kolikom broju razlicitih memoriskih
lokacija se moze pristupiti,a sirina magistrale za podatke koliko je informacija smesteno u svakoj od
memoriskih lokacija.
 Memorije su digitalna elektronska kola nemenjena skladistenju vece kolicine podataka. Podaci su
organizovani u grupe koje su celobrojni umnosci osnovne jedinice (bita) I to najcesce grupe od 8 bitova koje
se nazivaju bajtovi.Grupe od po 2na n bajtova se nazivaju reci.Svaki pojedinacni bit smesta se na lokaciju koja
se naziva bitska celija.Skup celija organizovan u obliku matrice naziva se memoriski niz (array).
  
 
 
 
 
 Memorija se identifikuje prema proizvodu izmedju broja reci koje moze da uskladisti I velicine reci. Naprimer
16kX8 memorija moze da uskladisti 16.384 reci od kojih svaka ima po 8 bitova.
 Osnovne operacije memorije su:
Pisanje (Write) predstavlja skladistenje podataka na odrdjenu adresu u memoriji.
Citanje (Read) predstavlja kopiranje podataka sa odredjene adrese u memoriji u neki
drugi deo digitalnog sistema.
Tokom obe operacije podaci putuju iz ili u memoriju preko skupa linija koje se nazivaju
magistrala podataka (data bus).Za operaciju citanja I pisanja potrebno je izabrati
adresu sto se ostvaruje preko adresne magistrale (address bus).
Lokacija celije unutar memorijskog niza se naziva adresa.
Broj vrste i kolone predstavlja jedinstveni identifikator
adrese jednog bita koji je smesten u celiju.
Adresiranje 8x8 niza se moze vrsiti i po bajtu u
kom slucaju je vazan samo broj vrste.
Blok dijagram RAM memorije:

MEMORIJSKI
ADRESNI DEKODER MEMORIJA
REGISTAR ADRESE M
(MAR)

MEMORIJSKI
MEÐUREGISTAR
(MBR)
 Operacija upisa se odvija u tri koraka:
• Adresa se iz adresnog registra preko magistrale prenosi u enkoder koji bira
adresu.
• Bajt podataka se iz registra smesta na magistralu podataka.
• Komandom za upis se bajt podataka smesta na izabranu
adresu,zamenjujuci prethodno smestene podatke na toj adresi.
Operacija citanja odvija se u tri koraka:

• Adresa se iz adresnog registra preko magistrale prenosi u enkoder koji bira

adresu.
• Izdaje se komanda za citanje.
• Bajt podataka se preko magistrale podataka ucitava u registar.Procitani
bajt ostaje u memoriskom nizu.
 Osnovne karakteristike RAM memorije su :
• TIP: PROIZVOLJAN PRISTUP - Podaci se u Ram memoriju mogu upisivati ili iz
njih citati proizvoljnim redosledom sa bilo koje adrese.Kada se podatak upise
prethodni podatak koji se nalazio na tom mestu biva zamenjen novim.Kada se
podatak procita,njegova kopija ostaje u memoriji.Ovaj vid memorija se koristi
za kratkotrajno skladistenje podataka,jer se sadrzaj ne cuva u memoriji po
iskljucenju napajanja (volatile memories).
• KAPACITET - broj bitova koji se mogu upisati tj sačuvati.
• BRZINA – podrazumeva vreme koje je potrebno da protekne od trenutka kada
joj se procesor obrati do trenutka kada mu ona odgovori (ovo vreme se
drugacije zove vreme pristupa).
• NACIN PAKOVANJA – moze biti :
- SIMM (single inline memory module)
- DIMM (dual inline memory module)
• CENA -npr. 30 evra/gigabajt(pri kupovini Ram memorije treba obratiti paznju
na to koji modul uzimamo,stariji racunari su koristili SIMM module,dok noviji
sistemi se sluze DIMM modulima.
 Dva osnovna tipa ram memorije su:
• Staticki RAM – koji za skladistenje podataka koristi flip flopove I podatke
moze drzati sve dok ima napajanja. Nosioc informacije je napon. Kod
statickog rama (SRAM) memorijska celija se bira dovodjenjem signala na
Select ulaz I bit podataka sa Data IN ulaza se upisuje u nju. Citanje se vrsi
sa Data Out izlaza.

Staticki ram moze biti asinhroni i sinhroni. 

Operacije citanja I upisa kod asinhronog
rama nisu uskladjeni sa sistemskim CLK
implusom,dok su kod sinhronog SRAM-a
uskladjene sa CLK implusom.
• Dinamicki RAM - koji za skladistenje podataka koristi kondezatore i
zahteva njihovo povremeno dopunjavanje bez obzira da li ima napajanja.
Nosioc informacije je količina naelektrisanja. 
DRAM ili dinamicka memorija za skladistenje podataka koristi kondezatore.
Prednosti DRAM-a u odnosu na SRAM su jednostavna konstrukcija
memorijske celije i smanjena potrosnja energije,dok su mane sto zahteva
povremeno osvezavanje (refreshing) podataka .
 
 DRAM celija u CMOS tehnologiji:

Tranzistor radi kao

prekidac I povezuje
kondezator sa
linijom kolone
(linijom bita).
Kolo novije generacije tzv.BURST kolo omogucava istovremeni upis na cetiri
lokacije koriscenjem jedne adrese.

Ako je pocetno stanje brojaca 00 i A0=0,A1=0,na izlazu se dobija

A1’A0’ sekvenca : 00 01 10 i 11.
• Principi osvezavanja:
  - Sve vrste se osvezavaju u pravilnim vremenskim intervalima(burst refresh).Za vreme
osvezavanja suspenduju se operacije citanja I upisa.
- Vrste se osvezavaju naizmenicno izmedju ciklusa citanja I upisa (distributed refresh).Ako je
period osvezavanja za sve vrste npr. 8ms onda se pojedinacna vrsta u 1Mbit DRAM-a osvezava
svakih 8ms/1024= 7.6µs.

• Tipovi RAM-a (hronološki):

  - Extended Data Output (EDO)
- Burst Extended Data Output (BEDO)
- Sunchronous DRAM ( SDRAM)
- Double Data Rate (DDR)
- ...
 
• * DDR II SD RAM DIMM memorija
  - DDR Double Data Rate
- II Druga generacija (komercijalna oznaka)
-S Sinhrona memorija
-D Dinamička memorija (zahteva osvežavanje)
- RAM Random Access Memory
- DIMM Dvostruki SIMM (mehanička konstrukcija)
 SDRAM i DDR su tipovi memorije u smislu arhitekture, a DIMM je tip memorije u smislu načina pakovanja
(izrade).
 
•SDRAM -- Synchronous Dynamic Random Access Memory -- Sinhrona Dinamička memorija.
 
- Sinhrona -- znači da memorija radi u skladu sa signalom takta (clock). Dakle, ako procesor postavi read
zahtev za podatkom sa neke adrese u taktu X, očekuje da će u taktu X+n traženi podatak biti na magistrali
podataka. Suprotnost bi bila asinhrona memorija, kod koje se ne zna unapred vreme potrebno za čitanje
podatka iz memorije, pa mora da postoji jedan poseban signal (posebna žica) preko koga memorija javlja
procesoru da je podatak spreman tj. prenet. Definiše se početak i kraj podatka koji se prenosi..
 
- Dinamička – Ovo znači da podaci u memoriji ne mogu da se održe proizvoljno dugo sami od sebe, već da je
sadržaj memorije potrebno stalno osvežavati. Kod statičkih memorija (kao što je recimo CMOS) se za
skladištenje svakog bita koristi par komplementarnih tranzistora, koji se napajaju nekim malim naponom i
mogu da održe zadato stanje (jedinicu ili nulu) jako dugo sa malom baterijom. Međutim ova tehnologija je
dosta skupa kad su u pitanju memorije velikog kapaciteta (stotine megabajta), pa se radna memorija računara
obično realizuje u obliku jednog tranzistora i jednog kondenzatora za jedan bit, što je dovoljno da se vrednost
(1 ili 0) zadrži jedan takt (najmanje), nakon čega se stanje ponovo osvežava. Dakle, pošto imaš stalni "refresh"
podataka, stoga se memorija naziva dinamičkom.
 
- Random Access -- ovo znači da je moguće i pisanje i brisanje podataka sa proizvoljnih memorijskih lokacija.
 
•DIMM - Dual Inline Memory Module, odnosno dvostruki SIMM na jednoj pločici (sa obe strane). Ovaj termin
označava jedan od načina pakovanja memorije, i nema nikakve veze sa performansama. Bitno je da se
memorija danas isključivo prodaje u obliku DIMM-ova.
DDR -- Double Data Rate. (Duplirani protok podataka) Ovo je tehnologija
izrade sinhrone memorije kod koje se podaci šalju i na uzlaznu i na silaznu
ivicu takta. Obično, kad se u računarskoj terminologiji kaže da se nešto dešava
na signal takta, misli se da se to dešava na početku takta, kada se stanje
promeni sa nule na jedinicu. Međutim kod ove tehnologije, podatak može da
se šalje i kada se stanje vraća na nulu, što efektivno daje duplu količinu
podataka u istom broju taktova. Tako, na primer, DDRI magistrala koja radi na
taktu 100 MHz (sto-miliona-otkucaja-u-sekundi) ima protok ravan standardnoj
magistrali koja radi na 200 MHz, a DDRII ima protok od čak 400 MHz!
 Rezime:

• Bez sumnje sistemski RAM je jedan od najvaznijih elemenata za efikasniji rad.

Osim brzine CPU –a adekvatan sistemski RAM omogucava nesmetan protok
podataka. Sa rastom operativnih sistema I aplikacja rasce I zahtevi u pogledu
Sistemskog RAM –a.
 
• Ugradnja RAM memorije je kao I njena kupovina krajnje jednostavna, zahvaljujuci
PNP (plug and play) tehnici dovoljno je modul samo ubaciti u odgovarajuce
leziste(bank) I sistem ce sam prepoznati o kom modulu je rec.Pre nego sto kupite
RAM memoriju potrebno je da ustanovite svoje potrebe tj da znate kakve
aplikacije ce te pokretati.
 
• Koliko je RAM –a potrebno?Istinski receno koliko god je moguce.Razlog lezi u
cinjenici da ce se racunar prilagoditi radu u prosirenoj konfiguraciji. Nakon
prosirenja osecacete se komfornije u radu sa vise programa,ili u radu sa browser-
om I drugim aplikacijama.

• Dodavanje RAM –a moze uneti “živahnost” u slozene aplikacije I poboljsati

performanse rada gotovo u istoj meri kao sto to mogu novi CPU ili graficka
kartica.Bez dovoljno memorije PC gubi vreme na prekomerno ocitavanje podataka