OBLAST DEFINISANOSTI FUNKCIJE (DOMEN)

Prva taka u ispitivanju toka funkcije je odredjivanje oblasti definisanosti , u oznaci D f .

Pre nego to krenete sa prouavanjem ovog fajla, obavezno pogledajte fajl ELEMENTARNE FUNKCIJE , jer se na
osnovu toga i radi odredjivanje oblasti definisanosti funkcija.
1. Ako je data racionalna funkcija ili funkcija u kojoj bilo gde imamo razlomak

P( x)
onda je Q(x) 0 , odnosno
Q( x)

sve to je u imeniocu mora biti razliito od 0.

2. Ako je data logaritamska funkcija , onda sve iza logaritma mora biti vee od 0. ( log ili ln , onda je >0)
Zato ovo?
Podsetimo se grafika logaritamskih funkcija:
y

y = log a x

y = ln x
y = log a x

a >1

0 < a <1

slika 1

slika 3

slika 2

Vidimo da je logaritamska funkcija postoji samo za vrednosti x koje su vee od 0. U situaciji kad iza log ili ln
nije samo x ve neka funkcija od x ( recimo ) cela ta funkcija mora biti vea od 0. ( >0 )
3. Ako nam je data korena funkcija, onda moramo razlikovati dve situacije: kada je u pitanju paran koren ( 2,4,6....)
i kad je u pitanju neparan koren ( 3,5,7...)
y

y=n x

y=n x
n-neparan broj

n-paran broj

Iz grafika elementarnih funkcija moemo zakljuiti da je :

i)

Ako imamo y = n , n paran onda je 0 , dakle sve unutar korena je vee ili jednako 0.

ii)

Ako imamo y = n , n neparan onda je ta funkcija svuda definisana , sem naravno ako u izrazu nema
neto drugo da nam smeta.

4. U sluaju kada su nam date eksponencijalne funkcije y = a x odnosno y = e x , funkcija je svuda definisana:
y

y = ax

y = ax

y = ex

0 < a <1

a >1

Trebamo voditi rauna da ako u eksponentu postoji razlomak , logaritam ili parni koren to odradimo po
prethodnim stavkama....

5. U sluaju da nam je zadata trigonometrijska funkcija , odlast definisanosti traimo na osnovu elementarnih
grafika:

3
2

y = sin x
3
2

-1

3
2

3
2

-1

3
2

y=tgx

3
2

y=ctgx

3
2

3
2

y=arccosx

-1
1

-1

y=arcsinx

Funkcija je definisana za x [1,1]

Funkcija je definisana za x [1,1]

y
y=arctgx

y=arcctgx

Funkcija je definisana na celom skupu R.

2
0

Funkcija je definisana na celom skupu R.

PRIMERI
1. Odrediti oblast definisanosti sledeih funkcija:
x 2 + 3x
x+4
2 x3
b) y = 2
x 4
2 x2 5
v) y = 2
x +1

a) y =

Reenje:
a) y =

x 2 + 3x
x+4

Sve to je u imeniocu mora biti razliito od 0 .

x+4 0
x 4
Oblast definisanosti je D f = (, 4) ( 4, ) ili neki profesori vole da zapiu x R \ {4}
ta ovo konkretno znai?
Ovo znai da funkcija ima prekid u x = - 4 i da je tu potencijalna vertikalna asimptota!

b) y =

2 x3
x2 4

Sve to je u imeniocu mora biti razliito od 0 .

Dakle x 2 4 0 .
Ovo moemo reavati kao kvadratnu jednainu sa x1,2 =

b b 2 4ac
a u ovoj situaciji moemo upotrebiti I razliku
2a

kvadrata.
( x 2)( x + 2) 0 x 2 0 x + 2 0 x 2 x 2
Ako vam je lake , vi prvo reite ovo sa ( x 2)( x + 2) = 0 pa na kraju precrtajte = , to jest .
Odlast definisanosti ove funkcije je : D f = (, 2) ( 2, 2) (2, )
Ovo znai da funkcija ima prekide u x = -2 i x = 2 i da su tu potencijalne vertikalne asimptote.

2 x2 5
v) y = 2
x +1

Sve to je u imeniocu mora biti razliito od 0 .

Dakle: x 2 + 1 0
Razmislimo malo....
Izraz x 2 + 1 > 0 pa nikad ne moe biti nula! To nam govori da je ova funkcija definisana na celom skupu realnih
brojeva I da nema vertikalnih asimptota. To jest D f = (, ) .
2. Odrediti oblast definisanosti sledeih funkcija:
a) y = log 2

x2
x +1

b) y =

x
ln x

v) y =

1 + ln x
1 ln x

Reenje:
a) y = log 2

x2
x +1

Ovde imamo prvo razlomak, pa mora da je x + 1 0 x 1

Imamo i logaritamsku funkciju pa mora da je

x2
> 0.
x +1

Ovu nejednainu moemo reavati na vie naina ali mi preferiramo tablicu ( pogledajte fajl iz II godine o
nejednainama)

Oblast definisanosti je D f = (, 1) (2, )

Ovo znai da je funkcija nema izmedju prava x = -1 i x = 2 , to bi na slici izgledalo:
5

b) y =

x
ln x

Zbog razlomka mora da je ln x 0 x 1 , a zbog ln funkcije mora da je x > 0 , to jest, oblast definisanosti je:
D f = (0,1) (1, ) a na slici bi to izgledalo:

v) y =

1 + ln x
1 ln x

Sve u imeniocu mora da je razliito od nule:

1 ln x 0
ln x 1
x e1 x e

Kako imamo i ln x to mora biti x > 0 pa je oblast definisanosti : D f = (0, e) (e, )

Grafik bi bio slian kao u prethodnom primeru samo bi potencijalna vertikalna asimptota bila u x = e .
6

3. Odrediti oblast definisanosti sledeih funkcija:

a) y =

e x
x +1
1

b) y = x e x 2

Reenje:
a) y =

e x
x +1

Imamo razlomak , pa je x 1 0 x 1 , a kako je e x uvek definisano , onda je D f = (,1) (1, )

1

b) y = x e x 2
Pazite ovde! Jeste da je funkcija e x uvek definisana, ali kad u eksponentu ima razlomak on ne sme da bude 0.
Dakle: x 2 0 x 2 pa je D f = (, 2) (2, )
4. Odrediti oblast definisanosti sledeih funkcija:
x3
x +1

a) y =

x2

b) y =

x 4x + 3
v) y = 3 ( x + 1) 2 3 ( x + 1) 2
g) y =

x2
3

x3 1

Reenje:
a) y =

x3
x +1

Najpre uoimo da postoji razlomak , pa mora biti x + 1 0 x 1

Dalje, poto se radi o parnom korenu ( kvadratni koran) sve unutar korena mora biti vee ili jednako 0.
x3
0 , ovo je najbolje reiti upotrebom tablice.
x +1

Dobijamo x (, 1] [0, ) , ali ovo nije oblast definisanosti , jer moramo uzeti u obzir da je x 1 , pa je onda:
D f = (, 1) [0, ) .
x2

b) y =

x 4x + 3
Imamo razlomak , pa je

x 2 4 x + 3 0 a zbog korena mora biti x 2 4 x + 3 0 .

Kad spakujemo ova dva uslova dobijemo x 2 4 x + 3 > 0 .

b b 2 4ac
Reimo prvo ovu kvadratnu jednainu: x1,2 =
x1 = 1 x2 = 3
2a
Sad moemo kvadratnu napisati u onom drugom obliku proizvoda a ( x x1 )( x x2 ) = ( x 1)( x 3) pa da koristimo
tablicu a moe i bre ( koristei injenicu da kvadratni trinom ima znak broja a svuda osim izmedju nula)

Oblast definisanosti je D f = (,1) (3, ) .

v) y = 3 ( x + 1) 2 3 ( x + 1) 2
Ovde nemamo razlomaka a ve smo rekli da su neparni koreni svuda definisani ( trei koren bilo kog realnog broja je
realan broj) pa je oblast definisanosti ove funkcije D f = (, ) .
g) y =

x2
3

x3 1

Ovde nam najpre smeta razlomak :

x3 1 0 a kako je trei koren uvek definisan, ostaje da je x3 1 0 .

Iskoristiemo formulu za razliku kubova:

A3 B 3 = ( A B )( A2 + AB + B 2 ) pa je x3 1 = ( x 1)( x 2 + x + 1) .
Dalje razmiljamo : izraz x 2 + x + 1 > 0 jer je kod njega a > 0 D < 0 ( pogledajte fajl kvadratna funkcija iz druge
godine). Ostade samo da je x 1 0 x 1 pa je oblast definisanosti: D f = (,1) (1, )

5. Odrediti oblast definisanosti sledeih funkcija:

a) y = arcsin

2x
1 + x2

b) y = arctg

x 1
x 5x + 6
2

Reenje:
a) y = arcsin

2x
1 + x2

Iz elementarnog grafika arcsinx funkcije zakljuujemo da ako imamo arcsin 1 1 , to znai da sve iza
arcsin mora biti izmedju -1 i 1. (slino je i za arccos x)
Za na zadatak je dakle:

2x
1
1 + x2

E sad ovo moemo odmah raditi kao dve nejednaine pa onda upakovati reenja na istoj brojevnoj pravoj.
U naoj situaciji emo sve pomnoiti sa 1 + x 2 . Zato to smemo ovde? Pazite, to smemo da uradimo samo ako je izraz
u imeniocu pozitivan, a mi smo ovde sigurni da je 1 + x 2 > 0
2x
1..............................* (1 + x 2 )
2
1+ x
(1 + x 2 ) 2 x (1 + x 2 )
1

1 x 2 2 x 1 + x 2 sad razdvojimo na dve nejednakosti

1 x 2 2 x 2 x 1 + x 2
0 1 + x2 + 2 x 0 1 + x2 2x
0 ( x + 1) 2 0 ( x 1) 2
Ovo oigledno uvek vai, za svako x iz skupa R, pa je D f = (, ) .

b) y = arctg

x 1
x 5x + 6
2

Videli smo na poetku fajla da je funkcija arctgx definisana za svako x. Ovde nama smeta samo razlomak!
x 2 5 x + 6 0 . Reenja ove kvadratne jednaine su x1 = 2 x2 = 3 , pa je onda : x 2 5 x + 6 0 x1 2 x2 3
a oblast definisanosti je : D f = (, 2) (2, 3) (3, )

6. Odrediti oblast definisanosti funkcije

x 2 7 x + 12
x2
y = log
+
+ e x 3,5
1 x
x+2

Reenje:
Evo jednog zadatka u kome imamo kombinaciju vie uslova
Prvo emo da odradimo sve razlomke:
1 x 0 x 1
x + 2 0 x 2
x 3, 5 0 x 3,5
Sad idemo redom, da najpre odradimo logaritam:
( x 3)( x 4)
>0
1 x

Ovde je reenje x (,1) (3, 4)

Sad unitimo koren:

x2
0
x+2

Ovde je reenje: x (, 2) [2, ) s obzirom da smo ve rekli da je x 2 .

Sad sve upakujemo na jednoj brojevnoj pravoj:

D f = (, 2) (3;3,5) (3,5; 4) je traena oblast definisanosti!

10