IDEJA EVROPSKOG UJEDINJENJA

POSLE PRVOG SVETSKOG

RATA
Dvadesetih godina XX veka, nakon okonanja Prvog svetskog rata ideja
evropskog ujedinjenja dobila je jednu novu dimenziju. Naime, Evropa,
iznurena dugotrajnim ratom, traila je nain da obezbedi mir za dui period, i
tako se javila ideja o stvaranju svetske mirovne organizacije. Tako je
osnovano Drutvo naroda (Liga naroda) 1919. godine Pariskim ugovorima, a
inicijator je bio ameriki predsednik Vudro Vilson (Woodrow
Izvor: Stepanov R.,Despotovi Lj., 2002, Evropska unija nastanak, institucije, pravo, NATO,
Stylos,
Novi Sad, strana 9.
2 Izvor: Stepanov R., Despotovi Lj., 2002, Evropska unija nastanak, institucije, pravo,
NATO, Stylos,
Novi Sad, strana 10.
1

Seminarski rad Nastanak Evropske unije Wilson), dobitnik Nobelove

nagrade za mir. Osnovni zadatak Drutva, kao vojnog pakta za odranje
novonastalog teritorijalnog poretka, bio je ouvanje mira, kolektivne
bezbednosti i nezavisnosti njegovih lanica. Kako Drutvo nije imalo efikasne
instrumente da sprovede svoja naela, njegovo dejstvo vie je imalo moralni
nego stvarni efekat.
Sledei stepenik ka zdruivanju Evrope predstavlja govor britanskog
premijera
Vinstona erila u Cirihu, 19. septembra 1946. U njemu je eril prikazao svoju
viziju
stvaranja Sjedinjenih Evropskih Drava, iji je prvi korak trebalo da bude
stvaranje Saveta Evrope.
Medjutim, asom raanja Evropskog pokreta se smatra Evropski kongres
1948., odran u Hagu. Uesnici ovoga kongresa su bili uticajni politiari Robert
uman, Alkid de Gasperi, Pol Anri Spak, Konard Adenauer... Zakljuci ovog
Kongresa su bili
sprovedeni kroz Savet Evrope. Meu njima je i Evropska konvencija o zatiti
ljudskih
prava i osnovnih sloboda, Evropski sud za ljudska prava, Evropska
parlamentarna
skuptine Saveta Evrope.1
Osnovu ujedinjenja Evrope predstavlja plan Roberta umana, francuskog
ministra

spoljnih poslova. Ovaj dokument, poznat je kao umanov plan, je donet 9. maja
1950.
Dan njegovog donoenja, deveti maj, slavi se kao Dan Evrope. Na inicijativu
umana i
francuskog komesara za planiranje ana Monea 18. aprila 1951. dolo je do
potpisivanja
Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i elik (European Coal and
Steel
Community, ili ti ECSC). ECSC je trebalo da obezbedi zajedniko trite za ugalj i
elik,
to podrazumeva i zajedniku kontrolu, planiranje i korienje ovih sirovina.
Iznoenje
ovog plana je imalo vrlo duboke korene. Najbitniji je dugogodinje neprijateljsvto
Nemake i Francuske. Potpisivanjem ovakvog ugovora, Francuska ne bi bila
ugroena od
strane Nemake ni na koji nain. Druga velika korist za Francusku je bilo to to
Francuska
politikim vezama sa u to vreme diskreditovanom Nemakom ostvaruje vei
uticaj u
Evropi. I ekonomska korist Francuske bi bila velika. Ona je obezbedila svoje
uee u
nemakim rezervama uglja. Nemaki politiar Adenauer je bio saglasan sa ovim
planom.
On je u njemu uvideo obostranu korist jer je on omoguavao tada nesuverenoj
Saveznoj
Republici Nemakoj da vodi meunarodne pregovore. Ugovor je stupio na snagu
23. jula
1952. Po ovom ugovoru postojala je Zajednika skuptina koja je imala
ograniena prava
u oblasti kontrole. Poseban ministarski savet je imao nadlenost da odredi
politike
smernice zajednice. Sudsko vee je nadgledalo tumaenje ugovora. Jo jedan
organ
zajednice je bio Savetodavni odbor, koji su sainjavali predstavnici interesnih
grupa
uesnica. Potpisnice umanovog plana i ovog ugovora su bile Francuska, Italija,
Nemaka
i zemlje Beneluksa - Belgija, Holandija i Luksamburg. Proces udruivanja se
odvijao po
principu funkcionalne integracije. To podrazumeva da integracija odreenih
sektora
dovodi do tenje da se sve vei broj funkcija prenese na organe zajednice. To je
trebalo da
dovede od ekonomskih integracija iz oblasti raspolaganja ugljem i elikom do
kasnijeg
politikog ujedinjenja.

Predstavnici drava lanica ECSC su potpisali i Ugovor o stvaranju

Evropske
Vajdenfeld V, Vesels V, 2005, Evropa od A do , prirunik za evropsku integraciju, Fondacija
Konard
Adenauer, strana 12.odbrambene zajednice. Ovaj dalji korak ka ujedinjenju je bio
1

veoma veliki jer je podrazumevao odraeni stepen integracije vojnih snaga,

jednog od najbitijih inilaca
suvereniteta. Sledei in je predstavljao stvaranje Evropske politike zajednice.
Na konferenciji ministara spoljnih poslova zemalja ECSC, 1955. godine,
donet je
zakljuak da bi integracija ovih zemalja trebalo da se nastavi na dva nova polja.
25.3.1957.
potpisani su takozvani Rimski ugovori koji su podrazumevali formiranje Evropske
ekonomske zajednice (EEZ) i Evropske zajednice za atomsku energiju (Euratom).
Tenja
Velike estorke je bila da formiranjem EEZ ostvari stalnu privrednu ekspanziju
drava
Zajednice, da podigne ivotni standard graana i daljim usklaivanjem i
povezivanjem
nacionalnih privreda omogui harmonian privredni razvoj. Namera drava
potpisnika je
bila i formiranje carinske unije koja bi omoguila smanjenje trgovinskih barijera
i
zajedniku spoljnu carinu. Zadaci Euratom-a su bili obezbeivanje atomskih
goriva
dravama lanica, kao i stvaranje propisa o zatiti ivotne sredine i sigurnosti
graana koji
bi vaili na nivou Zajednice. Ugovor o meusobnom spajanju ove dve
organizacije, kao i
integraciju sa ECSC je donet 8. maja 1965. Po Ugovoru o spajanju, koji je inae
stupio na
snagu 1. jula 1967, od ove tri institucije nastala je jedna Evropska zajednica
(EZ).