Akustika U Arhitekturi

Miomir Miji
AKUSTIKA U ARHITEKTURI
Beograd, 2000.
Miomir Miji
Akustika u arhitekturi
Recenzenti:
Prof dr Mirjana Mihajlovi Ristivojevi
Prof dr Milica Jovanovi Popovi
Izdava:
Izdavako preduzee Nauka
Bulevar Revolucije 314/25, 11000 Beograd
Tel/fax: 011/421-834
Za izdavaa:
Nikola Donev, direktor i glavni i odgovorni urednik
Urednik:
Marija Doneva
Lektor i korektor:
Stanislava Miji
Tehniko ureenje, korice i likovno grafika obrada:
Perollo
Ilustracije:
Sandra Skenderija
tampa:
Beopres
ISBN 86-7621-042-X
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
534.84
MIJI, Miomir
Akustika u arhitekturi / Miomir Miji. Beograd : Nauka, 2000 (Beograd : Beopres). 130 str. : ilustr. ; 23 cm
Tira 500. - Bibliografija: str. 125-130.
a) Akustika
ID=84895244
Sadraj
Predgovor .................................................................. 7
1. Uvod .......................................................................... 11
Definicija akustike i zvuka .......................................... 11
Znaaj zvunih pojava za oveka .............................. 13
Fizioloki i estetski aspekti zvuka ............................. 14
Arhitektonska akustika .............................................. 14
Akustika u irem smislu ............................................ 16
2. Akustika izmeu ivota i arhitekture ............ 19

Pojam akustikog kvaliteta i akustikog komfora ...... 19
Preslikavanje akustikih aspekata iz ivota u
arhitekturu, i nazad ..................................................... 21
Detaljnija struktura "akustikog interfejsa" .............. 23
3. Akustiki aspekti ovekovog ivota ................ 27

Nastanak zvuka u ovekovom okruenju .................... 27
Vazduni i strukturni zvuk .......................................... 28
Oblasti ivota sa izraenom akustikom
konotacijom ................................................................ 30
3.1 Ekologija ...................................................................... 30
Definicija buke ............................................................ 31
Geneza buke kao ekolokog faktora ............................ 31
Oblici ugroavanja zvukom ......................................... 32
Mesto arhitekture u reavanju problema buke ........... 34
M. Miji
Sadraj
3.2 Komunikacije ............................................................... 35

Pojam zvune informacije ........................................... 35
Znaaj ljudske komunikacije zvukom ......................... 37
Uloga arhitekture u komunikacijama zvukom ........... 38
Kvalitet govorne komunikacije ................................... 38
Zatita privatnosti ....................................................... 39
3.3 Umetnost ..................................................................... 41
ujnost muzikog zvuka ............................................. 41
Estetika zvuka u prostorima za sluanje muzike ........ 42
4. Forme akustikog uticaja na arhitekturu ..... 45

Vrste akustikih normativa ......................................... 46
4.1 Akustiki normativi od neposrednog znaaja za
projektovanje ............................................................... 48
Zakon o zatiti ivotne sredine ................................... 48
Osnovni standard arhitektonske akustike ................... 49
Buka u spoljanjoj sredini ........................................... 56
Buka u ivotnoj sredini ............................................... 58
Buka u radnim prostorima .......................................... 59
4.2 Ostali normativi .......................................................... 62
Termini i definicije ...................................................... 62
Merenja zvune izolacije u objektima ........................ 64
Merenje izolacije od udarnog zvuka ........................... 65
Akustiki kvalitet prostorija ........................................ 67
Preciznost akustikih merenja .................................... 68
Zahtevi korisnika ......................................................... 70
5. Odrazi u arhitekturi ............................................. 73

5.1 Naselja .......................................................................... 73
Akustiko zoniranje naselja ......................................... 74
Raspored graevinskih objekata .................................. 75
Orijentacija objekata u prostoru ................................. 78
5.2 Objekti ......................................................................... 79
Unutranja organizacija prostora ................................ 80
Gabariti prostorija ....................................................... 83
Instalacije .................................................................... 85
5.3 Konstrukcije ................................................................. 89
4
Sadraj
Izolaciona mo graevinskih pregrada ....................... 89

Vrata ............................................................................. 91
Prozori ......................................................................... 94
5.4 Enterijer ....................................................................... 95
Akustike osobine enterijera ....................................... 95
Izbor adekvatnih materijala ......................................... 97
Primena adekvatnih konstrukcija ................................ 98
Primena adekvatnih oblika ........................................ 102
6. Generalizacija akustinih problema u

arhitekturi .............................................................. 107
Blok ema strukture akustikih problema ................. 107
Smisao blok eme u procesu projektovanja .............. 109
6.1 Zvuni izvori ............................................................... 110
Subjektivna podela zvunih izvora ............................ 111
6.2 Prenosni sistem ........................................................... 112
Akustiko modelovanje prenosnih sistema ............... 113
Vazduh kao prenosni sistem ....................................... 116
Sloeniji oblici prenosnih sistema ............................. 118
Uticaji prenosnog sistema .......................................... 119
6.3 Prijemnik .................................................................... 120
Vrste prijemnika ......................................................... 120
Poloaj prijemnika kao akustiki faktor .................... 122
7. Literatura ................................................................. 125
M. Miji
Predgovor
kustika spada u relativno vane pratee strune oblasti u arhitekturi. Njen znaaj proizilazi iz injenice
da se u savremenom ivotu poklanja sve vea panja
akustikom kvalitetu graevinskih objekata. Naalost, u
nastavi na arhitektonskim fakultetima kod nas po pravilu
joj (uz asne izuzetke) nije posveena dovoljna panja, ili se
ponegde akustika pojavljuje sa veoma skromnim fondom
asova. Zato je danas uobiajeno da arhitekti u svom radu
na projektima uglavnom ne znaju gde se sve i u kom obimu
pojavljuju akustiki problemi.
Praksa je pokazala da to u projektovanju ima tri mogue
posledice:
1) Projektanti potpuno previaju potrebu reavanja akustikih problema (osim to moda angauju nekog da im za
ve isprojektovani objekat "ispie" deo projekta pod najeim nazivom "Proraun zvune zatite").
2) Projektanti pozivaju u svoj tim konsultanta za akustiku, ali se s njim teko razumeju poto razmiljaju u potpuno razliitim kategorijama i, shodno tome, razgovaraju s
njim na pogrean nain.
3) Projektanti angauju akustikog konsultanta, razumeju njegove zahteve i preporuke, ali ih na kraju odbacuju jer
im remete poetnu viziju objekta, odnosno ne uklapaju se u
unapred smiljena prostorna ili estetska reenja (esto uz primedbu da konsultant "ograniava kreativnost" projektanta).
Moje dosadanje iskustvo bazira se na brojnim pojedinanim kontaktima s arhitektama i timovima po projekt-
M. Miji
Predgovor
nim biroima, a i na uvidu u veliki broj izvedenih graevinskih objekata prilikom raznih akustikih merenja. To iskustvo potvruje da je danas kod nas u strunom radu,
naalost, procentualno najei prvi sluaj. Arhitekte ovakav pristup imaju uglavnom iz neznanja. Interesantno je da
u ovoj kategoriji postoje i "povratnici", koji to postaju
nakon razliitih problema na koje su nailazili pri pokuajima da ipak sarauju s akustikim konsultantima (drugi i
trei navedeni sluaj).
Sve u svemu, moe se rei da problemi arhitekata s akustikom tokom projektovanja uglavnom nastaju pre nego to
se uopte doe do nekakvog uskostrunog akustikog rada,
to jest do prorauna i primene matematikih modela (prorauni zvune izolacije, proraun vremena reverberacije
prostorija itd.). Iz toga proizilazi zakljuak da bi mnogo toga tokom kolovanja trebalo predoiti buduim arhitektama kako bi uspostavili pravilan odnos prema problemima
arhitektonske akustike ne bi li se predupredili problemi svrstani u tri navedene kategorije.
Svi oblici nastave akustike koji se tu i tamo pojavljuju na
arhitektonskim fakultetima uglavnom sadre fizike osnove
zvunih pojava i manje sloene primere prorauna nekih elementarnih akustikih veliina. ini se da takav pristup ima
jedan ozbiljan nedostatak. On bi se mogao jednostavno objasniti paralelom sa bilo kojim kolektivnim sportom. Svi koji
imaju nameru da, u irem smislu, uestvuju u igri (igrai,
gledaoci, sudije, novinari, funkcioneri) moraju prvo biti upoznati s pravilima igre, ciljevima, osnovnim principima kolektivnog igranja, organizacijom lige itd. Samo neki od njih
poelee da budu aktivni igrai, ali svi moraju znati pravila.
Slino je u arhitektonskoj akustici. Projektovanje graevinskog objekta je "kolektivni sport" u kome uestvuju projektanti raznih struka, investitori, ali i budui korisnici, jer
oni utvruju polazne zahteve. U takvoj "igri" svi uesnici
moraju da znaju pravila, ciljeve, zahteve, a samo neki od
njih e uvebavati individualnu "tehniku" akustikog projektovanja. Poeti kurs arhitektonske akustike fizikom
zvunih pojava i proraunima znai preskoiti neka vana
objanjenja o njihovoj svrsi. Tada opti aspekt arhitektonske
akustike i njeno mesto u filozofiji projektovanja uglavnom
ostaju nerazjanjeni ili se samo provlae izmeu redova.
Ova knjiga je nastala upravo iz potrebe da se studentima,
buduim arhitektama, priblie "pravila igre", a to znai
Predgovor
mesto i uloga akustike u projektovanju i izgradnji graevinskih objekata. Pri tome je uinjen pokuaj da se najoptija
problematika akustike u arhitekturi izloi na studentima prihvatljiv nain. Zbog toga u knjizi nema matematikih izraza
ni posebnih inenjerskih detalja koji ukazuju na egzaktna
reenja pojedinih akustikih problema unutar graevinskih
objekata. Uostalom, za dovoljno iroko opisivanje matematikog aparata koji se koristi u arhitektonskoj akustici, sve
do nivoa potrebnog da bi se to zaista moglo pouzdano primenjivati u reavanju konkretnih problema, potrebno je
relativno obimno gradivo i ire inenjersko predznanje, pre
svega iz oblasti matematike i fizike. Takvo gradivo bi predstavljalo drugu fazu obrazovanja u arhitektonskoj akustici,
samo za one koji imaju posebnu sklonost prema tome.
Tekst koji sledi nastao je evolucijom tokom desetak godina nastave na nekoliko arhitektonskih fakulteta: na kursu
arhitektonske akustike u okviru posebnog programa nastave
"Principi bioklimatske arhitekture", na Arhitektonskom
fakultetu u Beogradu na Arhitektonskom fakultetu u Skoplju, a sada na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu,
smer arhitektura. Izlaganje je koncipirano tako da studentima prui znanja koja su im potrebna da u svojoj buduoj
praksi minimiziraju eventualne posledice pobrojane na
poetku ovog predgovora. Knjiga je napisana u nadi da e
budue arhitekte zahvaljujui njoj umeti:
- da u svom radu prepoznaju akustike probleme,
- da se uspeno sporazumevaju s akustikim konsultantom koga pozovu u svoj projektantski tim,
- da, kad treba, prihvate dobra akustika reenja spremni
da ih "plate" odustajanjem od nekih svojih prvobitnih
projektantskih zamisli i
- da razumeju potrebu da se u konanoj varijanti projekta
za sve uoene akustike probleme nau adekvatna
reenja.
Nakon uvoda, u kome se objanjavaju osnovne definicije i pojam arhitektonske akustike, tekst je podeljen u jo pet
poglavlja. U poglavlju "Akustika izmeu ivota i arhitekture" analizira se smisao akustike, koja se postavlja izmeu
ovekovih ivotnih problema, s jedne, i problema arhitektonske struke, s druge strane. Poglavlje pod nazivom "Akustiki aspekti ovekovog ivota" obuhvata iri opis onih
segmenata ekologije, komunikacija i umetnosti koji se
M. Miji
Predgovor
zasnivaju na zvunim pojavama. Poglavlje "Forme akustikog uticaja na arhitekturu" sadri kratke opise svih relevantnih propisa i standarda na kojima se zasnivaju projektovanje i izgradnja graevinskih objekata. "Odrazi u arhitekturi" predstavljaju kratak prikaz onih elemenata arhitekture na koje utiu zahtevi iz akustikih propisa i standarda.
U poglavlju "Generalizacija akustikih problema u arhitekturi" pokazuje se da sve u arhitekturi znaajne zvune pojave mogu biti posmatrane preko jednog opteg modela, koji
je detaljnije obrazloen i komentarisan. Na kraju, u spisku
literature, navedeni su neki vaniji naslovi iz oblasti arhitektonske akustike, kao i potpun spisak standarda i pravilnika koji se odnose na akustiku problematiku u graevinarstvu i zatitu od buke.
Sastavni deo izlaganja ovog gradiva na asovima inili su
komentari i digresije iji je cilj bio da dodatno rasvetle neke
sloenije detalje, ilustruju pojedine teme primerima iz ivota, da prikau zanimljive detalje iz akustike teorije i prakse, ili su odgovarali na studentska pitanja. Neki od tih
komentara sa asova nali su svoje mesto i u knjizi. U strukturi teksta oni se pojavljuju kao delovi izdvojeni u okvirima. Prilikom itanja se ovi delovi teksta mogu preskakati.
Tekst je koncipiran tako da se moe itati i na preskok,
to jest po fragmentima. Svako poglavlje se moe shvatiti
kao zaokruena celina koja dozvoljava izdvojeno itanje. To
pogotovo vai za komentare i digresije u okvirima, od kojih
veina moe za arhitekte biti interesantna i izvan konteksta
celine knjige.
Zahvaljujem se prijateljima i kolegama arhitektama koji
su svojim zapaanjima i sugestijama pomogli da izlaganje u
knjizi dobije svoju konanu formu. To su Mirjana Mihajlovi-Ristivojevi, Radivoje Dinulovi i Sandra Skenderija.
Nadam se da e u obradi kolskog gradiva arhitektonske
akustike ovaj, moda pomalo neobian pristup pomoi buduim arhitektama da lake sagledaju kompleksnu problematiku akustikog kvaliteta graevinskih objekata, i da ta
saznanja uspeno primene u svom profesionalnom radu.
Beograd, 2000. M. Miji
10
1. Uvod
vako kolsko gradivo iz oblasti arhitektonske akustike,

a ovaj tekst je upravo to, mora poeti nekim osnovnim
definicijama. To su u ovom sluaju, pre svih, definicija akustike i definicija zvuka. Iz toga se zatim lako dolazi do
ostalih vanih pojmova na osnovu kojih se mogu razjasniti
definicija i smisao arhitektonske akustike, to je osnovna
tema ovog poglavlja.
Definicija akustike i zvuka

Akustika je nauka o zvuku. Tako glasi njena osnovna
definicija koja se moe nai u svakom akustikom udbeniku. Budui da je zvuk fizika pojava, akustika je nastala u
okvirima fizike i danas predstavlja jednu od brojnih uih
oblasti ove najoptije prirodne nauke.
Vremenom je akustika postala vrlo obimna i razgranata
multidisciplinarna nauka. U svojim uim usmerenjima ona
se razvijala prema mnogim oblastima ivota, to jest ka veoma raznovrsnim ovekovim delatnostima. Gde god se na
ma koji nain pojavljivala problematika zvuka ili vibracija
tokom vremena se razvila neka ua oblast akustike koja se
time bavi. Detaljniji prikaz akustike kakva je danas nalazi
se pri kraju ovog uvodnog poglavlja.
Jednostavna definicija akustike pokazuje da je njena
sutina u pojmu zvuka, kome je kao nauka posveena. Potpuna definicija zvuka na prvi pogled moda nije mnogo
informativna za arhitekte. Ona glasi: zvuk je svaki fiziki
M. Miji
11
UVOD
poremeaj u elastinoj sredini. Elastini mediji u kojima se

zvune pojave mogu javiti jesu sve vrste, tene i gasovite
sredine. Ovakva definicija zvuka veoma je znaajna jer podrazumeva da je njegova sutina u mehanikim vibracijama.
Ta injenica uglavnom nije dostupna ljudskim ulima jer se
mehanika kretanja koja ine zvuk najee deavaju na
molekularnom, dakle na mikro nivou. Meutim, takva definicija pod pojam zvuka uvodi, osim onoga to ovek intuitivno shvata kao definiciju zvuka, i niz pojava kao to su sve
vrste mehanikih vibracija, zatim zvune pojave veoma
niskih i veoma visokih frekvencija, seizmike pojave itd.
Svoenje pojma zvuka iskljuivo na
ujnu pojavu, to jest na aspekt ovekove
percepcije pitanje je njegovih frekvencija. Oblast frekvencija u kojoj ovek
moe uti zvuk nominalno je ograniena na opseg od 20 Hz do 20.000 Hz
(Hz je oznaka za herc - jedinicu za frekvenciju). Pri tome, ove dve granice su
apsolutni limiti, koje ima samo zdrav
sluh dovoljno mladih ljudi. Veina ipak
ne moe uti zvune pojave do gornje
granice od 20.000 Hz, jer se ona sa
starou neumitno pomera nanie. To
sputanje gornje granice mogu dodatno
ubrzati ekscesni zvuni dogaaji (prekomerno izlaganje jakim zvukovima) ili
posledice nekih oboljenja.
Sve druge definicije zvuka, koje se u

nekim specifinim okolnostima koriste,
izvedene su iz pomenute osnovne definicije
izvesnim pojednostavljivanjem. Jedna od
njih, zasnovana na isto subjektivistikom
stavu, esto se koristi u kolskim udbenicima i glasi: zvuk je sve ono to ulo sluha
registruje. S obzirom na to da se arhitektura
bavi ovekovim ivotnim okruenjem, dakle
stavlja oveka u sredite stvari, moda je
ovakva subjektivistika definicija zvuka i
najprikladnija za poetak prie o akustici u
arhitekturi.
Povratak osnovnoj definiciji zvuka i

injenici da se njegova stvarna priroda
zasniva na mikrovibracijama sredine bie
Postoje zvune pojave ije su frekvenciznaajan za razumevanje nekih od problema
je mnogo iznad ili ispod ovih ujnih
u oblasti arhitektonske akustike. To se u prgranica i stoga nedostupne ovekovom
vom redu odnosi na problematiku zvune
ulu sluha. Medicinski ureaji za
izolacije. U pokuajima da int uitivno, bez
ultrazvunu dijagnostiku generiu
posebnog predznanja objasni fenomen jedne
zvune talase u tkivu ije su frekvencitakve, okom nevidljive pojave kakva je proje reda megaherca (oznaka je MHz i ozstiranje zvuka po pravilu se ini greka jer se
naava milion herca). S druge strane, u
pribegava analogijama sa elektromagnetnim
oblasti vibracija posmatraju se i pojapojavama (svetlost), toplotom i drugim
ve ije frekvencije mogu biti znatno
manje od 1 Hz.
slinim fizikim fenomenima. Pri tome se
ovoj fizikoj pojavi pripisuju odgovarajue
osobine zraenja. Meutim, priroda zvuka je mehanika,
to ini da je njegovo ponaanje pri prostiranju i u susretima sa fizikim preprekama, makroskopski posmatrano,
u mnogim elementima razliito od kretanja elektromagnetskih talasa ili toplotnog zraenja.
12
Znaaj zvunih pojava za oveka
Znaaj zvunih pojava za oveka

Znaaj akustike u arhitekturi proizilazi iz
znaaja zvuka i zvunih pojava u svakodnevnom ivotu ljudi. U tom pogledu je svakako
vana injenica da je evolucija obdarila oveka
sa dva posebna, moe se rei akustika organa.
Prvi je ulo sluha, senzor za registrovanje zvukova i stvaranje odgovarajue ulne senzacije.
Ono je svojstveno svim razvijenim oblicima
ivotinja. Drugi akustiki organ je vokalni
trakt, koji predstavlja kontrolisani izvor zvuka
veoma velikih izraajnih mogunosti. U tom
pogledu ovek je izuzetak u itavom ivom svetu jer nijedna druga vrsta ne raspolae
mogunou tako kontrolisanog generisanja
zvuka. Tokom evolucije ljudske zajednice to je
dovelo do stvaranja artikulisanog govora,
govornog jezika, kao i svih onih oblika ovekove kreativnosti koje su se razvile u domenu
zvuka (pevanje kao oblik primene glasa u
muzici, glasovni dramski izraz itd.).
Mogunosti ljudskog ula sluha su, u apsolutnom smislu, izuzetno velike. Ono svakako
nema najefikasniju sposobnost percepcije meu
razvijenim oblicima ivotinja, ali su granice
osetljivosti ovog ula bliske nekakvim teorijskim fizikim granicama (vidi tekst u okviru).
Zvune senzacije na veoma sloen nain
nastaju u okviru funkcije centralnog nervnog
sistema, a na osnovu fizikih i biohemijskih
reakcija senzora u unutranjem uhu. To sve
zajedno unosi posebnu dimenziju u rad ula
sluha u celini. Kao ilustraciju te sloenosti
dovoljno je navesti da su razliiti modani
centri zadueni za obradu pojedinih vrsta zvukova i da se prostorno nalaze na razliitim
mestima u kori velikog mozga. U literaturi je
pokazana ta utvrena razdvojenost modanih
centara za umove, muziki zvuk, vokale, konsonante. Sloenost percepcije zvuka ogleda se
izmeu ostalog i u injenici da se pri sluanju
sloenih zvukova aktivira nekoliko prostorno
razdvojenih delova kore velikog mozga.
M. Miji
Kao ilustraciju granica ovekovog ula sluha

dovoljno je navesti da najtii zvuk koji ono
moe da registruje podrazumeva vibracije u
vazduhu sa pomerajima molekula koji su izuzetno mali. Ovo se moe potkrepiti jednostavnim numerikim primerom. Na frekvenciji
1.000 Hz granica ujnosti, najtii zvuk koji
ovek moe da registruje, odreena je zvunim
pritiskom od oko 210-5 Pa. Proraun pokazuje da je tada veliina pomeraja molekula u
slobodnom vazdunom prostoru pri zvunim
vibracijama priblino 7,710-12 m (to su milijarditi delovi milimetra). Zaokruivanjem
ovog rezultata moe se zakljuiti da granica
osetljivosti ovekovog ula sluha podrazumeva pomeraje molekula vazduha u slobodnom
prostoru koji su reda veliine 10-11 m.
Da bi se stekao utisak o ovoj veliini moe se
napraviti poreenje sa dimenzijama mikroestica. U enciklopedijama se nalazi podatak
da prenik atoma vodonika, koji ima najmanji atom u prirodi, iznosi 1,0410-10 m. Prema tome, pomeraji molekula vazduha pri
zvunim pojavama koje ljudsko ulo sluha u
idealnim uslovima jo moe da registruje
manji su od dimenzija vodonikovog atoma.
Dakle, ak i tako malo pomeranje bubne opne pod odreenim okolnostima moe izazvati
ulni nadraaj uha.
Naravno, ovo je apsolutna fizika granica. U
realnim okolnostima i najtii zvukovi koji
okruuju oveka znatno su iznad nje.
Meutim, jaina nekog zvuka nije i garancija
da e ga ulo sluha registrovati. Poto u ivotnoj sredini uvek postoji mnotvo zvukova
meu kojima treba prepoznati "pravi", odnosno eljeni, sposobnost ula da u takvim okolnostima izdvoji i prepozna neki zvuk zavisi od
ugraenih mogunosti procesiranja dobijenih
zvunih informacija u uhu i odgovarajuim
modanim centrima. Nekada ni jak zvuk
nee biti registrovan zbog toga to je uho istovremeno izloeno drugim, jaim od njega.
Problem percepcije predstavlja posebnu temu
kojom se bavi jedna od uih oblasti akustike,
tesno povezana sa fiziologijom i psihologijom.
13
UVOD
Fizioloki i estetski aspekt zvuka

Subjektivistiki pristup definiciji zvunih pojava, kakav
se prirodno namee u oblasti arhitekture, dovodi u centar
teme ovekovo ulo sluha. Zbog toga se u arhitektonskim
pogledima na zvune pojave i na okolnosti u kojima se one
javljaju sva panja poklanja zadovoljenju moguih zahteva
ovog ula.
Zahtevi ula sluha mogli bi se podeliti na fizioloke i
estetske. Fizioloki zahtevi odnose se na energetske aspekte
zvunih pojava, odnosno na jainu zvukova u pojedinim
okolnostima. S jedne strane, ulo sluha zahteva dovoljan
energetski nivo zvuka da bi percepciralo razliite informacije koje zvuk moe nositi; sa druge strane, prekomeran
energetski nivo zvuka moe delovati tetno na organizam.
U tom domenu se u ivotu javlja irok spektar pojektantskih problema, od ujnosti glasa govornika u nekom amfiteatru do zatite od buke u ivotnoj sredini. Zbog znaaja
koji energetski aspekt zvunih pojava u ivotnoj sredini
moe imati za zdravlje, ova problematika jednim svojim delom podlee posebnoj zakonskoj regulativi.
Estetski zahtevi ula sluha prema zvunim pojavama u
okolini javljaju se uvek kada zvuk postaje izraajno sredstvo
umetnosti, na primer u muzici, ali i u drugim umetnostima
koje se, uz ostala sredstva, slue zvukom (recimo pozorite).
Ocena stanja je u svim tim sluajevima rezultat potpuno
nematerijalnih, estetskih kriterijuma. Oni proizilaze iz ireg
miljea ovekovih shvatanja ivota, iskustva, tradicije, mode
itd. Egzaktni, fiziki pokazatelji stanja u zvunom polju
samo su pomono sredstvo, dok subjektivna ocena ostaje
osnovna mera stvari.
Interesantno je da se kod podele na fizioloke i estetske
zahteve ula sluha moe uspostaviti potpuna analogija sa
ulom vida. U domenu fiziolokih zahteva potrebe ula vida odnose se na intenzitete osvetljaja. Estetski zahtevi se
javljaju u domenu izbora boja (to je u fizikom smislu
stvar spektralnog sadraja svetla) i kada se svetlost koristi
kao izraajno sredstvo umetnosti. U poglavljima koja slede
detaljnije je objanjen uticaj fiziolokih i estetskih zahteva
ula sluha na razne ivotne okolnosti.
Arhitektonska akustika
Arhitektura se moe shvatiti kao delatnost koja se bavi
kvalitetom ovekovog okruenja. Poto zvuk ima vano
14
Arhitektonska akustika
mesto u ljudskom ivotu, neki aspekti tog kvaliteta odnose

se i na zvuk, to jest na zvune pojave. Pojam kvaliteta ovekovog okruenja ima i svoju akustiku dimenziju, omeenu
fiziolokim i estetskim zahtevima njegovog ula sluha. Tako
je akustika, silom prilika, uvuena u sferu strunog rada
arhitekata i itava jedna njena oblast nosi naziv "ahitektonska akustika".
Moe se rei da se problemi kojima se bavi arhitektonska
akustika jednostavno mogu definisati kao akustiki kvalitet
graevinskih objekata. U mnotvu elemenata pod ijim se
uticajem formira kvalitet objekta (konstruktivni, estetski,
funkcionalni itd.) postoji i komponenta akustike, odnosno
komponenta akustikog kvaliteta. Ovakvo mesto akustike
simboliki je prikazano na slici 1.1. Pojam akustikog kvaliteta je neto detaljnije objanjen u narednom poglavlju.
Prisustvo arhitektonske akustike verovatno je najoiglednije u oblasti graevinske fizike, i u tom je segmentu njeno
mesto manje-vie opteprihvaeno. Njena funkcija tu proizlazi iz fiziolokog aspekta zvunih pojava i obuhvata svu pro-
SLIKA 1.1 - Mesto akustike u realizaciji graevinskog objekta
blematiku zvune zatite, danas zakonski obavezne u sklopu

projektne dokumentacije graevinskih objekata. Interesantno je da je ovaj segment arhitektonske akustike danas kod nas
arhitektama najee i jedini poznat. Zbog toga se taj njen
deo ve moe smatrati "klasinim".
Naalost, ak se i taj klasini deo arhitektonske akustike,
tanije akustikog kvaliteta objekata, esto zanemaruje u
M. Miji
15
UVOD
projektantskom radu, sve dok se u ivotu, kao posledica tog

zanemarivanja, ne pojavi nekakav spor izmeu aktera
umeanih u proces nastanka objekta (projekInteresantno je da su poslednjih godina
tanti, investitori, izvoai, korisnici). Takvi
u Beogradu sve brojniji sudski sporovi
sporovi ponekad imaju i sudski epilog (vidi
u kojima je povod nekakav akustiki
tekst u okviru).
problem. Ovo je sasvim pouzdan podatak jer se akustiari od zanata sve ee
pojavljuju kao vetaci na suenjima.
Najee je to banalno uznemiravanje
bukom, ali ponekad sudski sporovi iz
oblasti akustike proizlaze iz projektantskih ili izvoakih greaka.
U tom domenu svakako je najinteresantniji viegodinji spor izmeu jednog stranog investitora i domaeg
graevinskog preduzea. Investitor
odbija da plati izvoaa po konanom
obraunu nakon zavretka izgradnje
objekta koristei kao jedan u nizu
argumenata i evidentno dokazane izvoake i projektantske greke u oblasti
zvune zatite. Verovatno nije daleko
dan kada e i domai investitori poeti
iz istih razloga da odbijaju izvoakoprojektantske fakture.
Meutim, veza akustike i arhitekture mnogo je sloenija i prevazilazi okvire zvune izolacije, jer je to samo jedan aspekt celokupnog
akustikog kvaliteta graevinskih objekata. irina akustike kao nauke i sloenost problematike koju ona obrauje u arhitekturi sasvim
sigurno je nedovoljno poznata, osim uskom
krugu posveenih. Zato je za razumevanje pojma akustikog kvaliteta, a time i odnosa akustike i arhitekture, neophodno ire predstaviti
akustiku kao nauku.
Akustika u irem smislu
Moe se rei da je akustika danas postala

jedna od irih multidisciplinarnih naunih i
tehnikih oblasti. Arhitektura je samo jedna
od ljudskih delatnosti koje su tokom svog razvoja ostvarile vezu sa akustikom. Ta multidisciplinarnost akustike moe se predstaviti na
razne naine. Jedna od veoma dobrih ematskih ilustracija
unutranje podela akustike i njene veze sa drugim naukama prikazana je na slici 1.2 (preuzeto iz lit. 18).
Na prikazanoj emi itava oblast nauke, to jest naunih
delatnosti u kojima i zvuk moe da ima neku funkciju, prikazana je celinom povrine polja slike. Ona je podeljena na
etiri kvadranta koji simboliki prikazuju etiri velike oblasti: inenjerstvo, umetnost, nauke o ivotu i nauke o
zemlji. Svaki kvadrant predstavlja jednu od te etiri oblasti.
U tako podeljenom prostoru na emi su postavljeni koncentrini prstenovi. Na spoljanjem prstenu nalaze se razliite
nauke grupisane prema pripadnosti nekoj od etiri opte
naune oblasti. U domenu inenjerstva oznaene su: elektrotehnika sa tehnologijom, mainstvo i arhitektura. U oblasti
umetnosti oznaene su vizuelne umetnosti, muzika i govor
(jednim svojim delom). Poloaj ovog polja oznaava da je
govor predmet izuavanja i u oblasti nauka o ivotu, gde su
jo psihologija, fiziologija i medicina. Najzad, u oblasti nauka
o zemlji nalaze se okeanografija, fizika tla i fizika atmosfere.
16
Akustika u irem smislu
SLIKA 1.2 - ematski prikaz podele akustike i njenog mesta u

odnosu na druge nauke
Pozicija koju unutar prstena zauzimaju pojedine delatnosti

pokazuje, u izvesnom smislu, i njihovu meusobnu bliskost.
Tako se arhitektura u ovom prikazu nala pored vizuelnih
umetnosti i mainstva, govor pored psihologije i muzike itd.
U centralnom krugu na emi nalaze se fundamentalne
discipline akustike koje se bave sutinom zvuka kao fizike
pojave, a to su nastanak zvuka i zvuni izvori, fiziki procesi u zvunom polju i mehanizmi zraenja zvuka. Zbog toga
se ovaj deo akustike naziva fizika akustika. On je tematski
najblii fizici, a za primenjene akustike discipline, kao to
je arhitektonska akustika, znaajna su saznanja upotrebljiva
za globalno opisivanje rada zvunih izvora i za opisivanje
pojavnih oblika zvuka u raznim sredinama.
U srednjem koncentrinom prstenu eme oznaene su
najvanije osnovne ue oblasti koje danas ine akustiku.
Tako su u njemu navedene: elektroakustika (snimanje i
reprodukcija zvuka) sa ultrazvukom, buka i vibracije, akustika prostorija i auditorijuma, muzika akustika (matemaM. Miji
17
UVOD
tiki dizajn muzikih skala i fizika muzikih instrumenata),

komunikacije zvukom, psiholoka akustika, sluanje (problematika ula sluha), bioakustika (interakcija ivih tkiva sa
zvunim talasom), oblast seizmikih talasa, atmosferski
zvuk i podvodni zvuk (ova oblast se naziva i hidroakustika).
Sami nazivi tematski objanjavaju sadraj pojedinih oblasti,
pa dodatni komentari nisu potrebni.
Meusobna povezanost pojedinih uih oblasti akustike sa
ostalim naunim oblastima oznaenim na emi kodovana je
njihovom pozicijom u prostoru dijagrama. Tako, na primer,
ema pokazuje da se veza arhitekture s akustikom oitava u
njenoj bliskosti s akustikom prostorija i auditorijuma i s
oblau buke, udara i vibracija, jer se povrine u kojima su
predstavljene ove oblasti na crteu meusobno dodiruju.
Na isti nain je i uzajamna bliskost pojedinih uih oblasti
akustike kodovana njihovim meusobnim prostornim odnosima na emi. Interesantno je da se oblast akustike prostorija,
veoma znaajna i u arhitekturi, na prikazanoj podeli nalazi
na prelazu izmeu dve vane oblasti ivota i okrenuta je prema inenjerstvu, s jedne, i prema umetnosti, s druge strane.
Iako istorijski gledano potiu od iste oblasti fizike, pojedine ue grane akustike danas se meusobno veoma razlikuju. To povlai za sobom usko specijalizovanje ljudi koji se
njima bave. Bavljenje psiholokom akustikom ili govornim
komunikacijama sasvim je razliito od bavljenja ultrazvukom, zvunom izolacijom ili akustikom prostorija. Moe se
rei da u praksi tako udaljene oblasti, iako pod zajednikom "kapom" akustike, predstavljaju praktino potpuno nezavisne strune delatnosti.
Prikaz podele akustike sa slike 1.2 ne treba shvatiti kao
jedini mogu. Sloenost podela u akustici i sloenost
meusobnih veza pojedinih njenih segmenata ukazuju da
se verovatno moe napraviti i drugaiji, manje ili vie slian
prikaz odnosa razliitih naunih oblasti i podoblasti akustike. Zbog toga ovu emu treba shvatiti samo kao jednu
dovoljno tanu, ilustraciju pogodnu za uvod knjige o arhitektonskoj akustici.
18
2. Akustika izmeu
ivota i arhitekture
prethodnom poglavlju je ukazano da se arhitektura

moe shvatiti kao jedna od ljudskih delatnosti koje
najneposrednije utiu na kvalitet ivota. Ona to
postie posredno, odreujui fizike, organizacione i estetske parametre ovekovog okruenja. Takav uticaj arhitekture ostvaruje se na mikroplanu, svojstvima enterijera i
graevinskih objekata u kojima ljudi borave, i na makro
planu, karakteristikama naselja u kojima ovek ivi.
Opte je poznato da je celokupno delovanje u oblasti
arhitekture (planiranje, projektovanje, izgradnja graevinskih objekata i naselja) u znatnoj meri kanalisan brojnim i
raznorodnim tehnikim standardima, normama i preporukama. U tim dokumentima su sadrana sva ogranienja
nametnuta pre svega osnovnim fizikim zakonima bitnim
za konstruktivni integritet i trajnost graevinskog objekta.
Ogranienja unose mehanika i fizika svojstva graevinskih materijala i razni objektivni uslovi bitni za postojanje i
funkciju graevinskog objekta. Takav sistem ogranienja
zasnovan je, osim na fizikim zakonima, i na zahtevima
ovekovog subjektivnog i objektivnog shvatanja kvaliteta
ivotnog prostora i ivota u celini. Upravo u toj kategoriji
ogranienja koja vladaju u arhtekturi nalazi se i odreeni
skup akustikih zahteva.
Pojam akustikog kvaliteta i akustikog komfora

Relativno vaan element ireg pojma kvaliteta ivota
jeste i pojam akustikog kvaliteta. On direktno proizlazi iz
fiziolokih i estetskih zahteva ovekovog ula sluha. U pretM. Miji
19
AKUSTIKA IZMEU IVOTA I ARHITEKTURE
hodnom poglavlju akustiki kvalitet je definisan kao osnovni cilj arhitektonske akustike.
Akustiki kvalitet se uvek pripisuje prostoru, odnosno
celinama okruenja u kome se odvija ovekov ivot. To je
prilino kompleksan pojam koji se moe dalje razloiti na
niz svojih elementarnih komponenti. Jedan od
primarnih zadataka ovog poglavlja upravo je
Akustiki kvalitet je verovatno najdelipokuaj da se pobroje i objasne sve kompokatnije definisan u oblasti koncertnih
nente koje zajedno odreuju akustiki kvalitet
prostora i slinih ambijenata visokih
ovekovog okruenja.
akustikih zahteva. Osim onih opte
poznatih parametara, poput vremena
reverberacije ili nivoa ambijentalne
buke, tu su i vrlo sofisticirani pokazatelji. Neka ovde budu pomenuti samo
nazivi nekih od njih: jasnost, definisanost, interauralni kroskorelacioni koeficijent itd. Akustiki kvalitet jedne
koncertne sale opisuje se pomou desetina objektivnih, fizikih parametara,
i za svaki od njih postoje nekakvi
utvreni rasponi prihvatljivih vrednosti. Svi se oni, naravno, mogu proraunavati ili meriti na licu mesta, mada
njihovo merenje zahteva primenu sloene raunarske opreme i odgovarajueg namenskog hardvera i softvera.
Ukratko, nain na koji se dolazi do
akustikih parametara kojim se opisuje akustiki kvalitet koncertnih sala
veoma je sloen. S druge strane, akustiki kvalitet prostora kao to je kancelarija moe se opisati sa svega nekoliko podataka. Iz ta dva primera vidi se
kolike mogu biti razlike u pojmu akustikog kvaliteta u zavisnosti od namene prostora, odnosno subjektivnih zahteva koji im se postavljaju.
Sve zvune pojave u bilo kakvom okruenju

mogu se kvantifikovati skupom fizikih parametara koji tu pojavu opisuju. Akustika kao
nauka bavi se definisanjem tih parametara,
nainima njihovog merenja i postupcima
modelovanja, to jest predikcijom. U tom smislu, akustiki kvalitet nekog posmatranog prostora, nekog dela sredine u kojoj ovek boravi
ili graevinskog objekta u celini definisan je
skupom fizikih podataka. Oni pokazuju akustiki odziv, ponaanje prostora pri pojavi
zvuka, dovoljno uopteno kako bi se omoguilo predvianje stanja pri razliitim oblicima zvune pobude. Broj nezavisnih parametara kojima se utvruje akustiki kvalitet nekog
prostora u prvom redu zavisi od njegove
namene i zahteva ula sluha koje takva namena namee (vidi tekst u okviru).
Prema tome, akustiki kvalitet ivotnog

prostora zavisi od objektivnih akustikih parametara. Oni mogu biti po svojoj fizikoj prirodi veoma razliiti, ali im je zajedniko da su
uslovljeni nainom materijalizacije okruenja.
Tu materijalizaciju gotovo u potpunosti definie arhitektura. Ona to postie razliitim
materijalnim faktorima kao to su elementi
enterijera, pregradni elementi graevinskih objekata, raspored i veliina prostorija itd. Ukratko, rezultati rada arhitekata, na raznim nivoima, dominantno odreuju celinu akustikog kvaliteta graevinskih objekata.
Budui da je zvuk fizika pojava, on podlee osnovnim
akustikim zakonima koji su, opet, u celini izvedeni iz fundamentalnih zakona fizike. Zato se moe rei da se u proce-
20
Preslikavanje akustikih problema iz ivota u arhitekturu, i nazad
su materijalizacije graevinskih objekata postizanje njihovog akustikog kvaliteta bazira na sasvim egzaktnim,
fizikim zakonima. Upravo ti osnovni akustiki zakoni, njihova neumitnost i "surovost" najee ostaju skriveni od
arhitekata. Zbog toga se poneka akustika reenja koja su
arhitekte sklone da predlau mogu izjednaiti sa poznatom
idejom o realizaciji perpetuum mobile, jer se zasnivaju na
ignorisanju osnovnih postavki fizike. Interesantno je da se
takva reenja esto baziraju na usmenom predanju koje se
odrava unutar arhitektonskog esnafa, zbog ega se,
naalost, ponavljaju.
Sreom, za razumevanje osnovnih akustikih zakona nije potrebna obimna matematika analiza. Njihovi principi
se mogu prikazati i pomou relativno jednostavnih
objanjenja. Upravo je to jedan od ciljeva ove knjige.
U domenu akustikog kvaliteta definisan je i ui pojam,
esto pominjan u arhitekturi, koji se naziva "akustiki
komfor". Pod tim se podrazumeva zadovoljenost skupa elemenata akustikog kvaliteta koji neposredno utiu na kvalitet boravka oveka u radnim ili stambenim prostorima
unutar objekta. Zbog toga akustiki komfor znai pre svega
zadovoljenje fiziolokih aspekata zvuka.
Preslikavanje akustikih problema iz ivota u

arhitekturu, i nazad
Postupak globalnog opisivanja mesta i znaaja koje akustika ima u radu arhitekata, to je nain da se sagleda pristup kojim se ostvaruje akustiki kvalitet graevinskih objekata, vodi preko razumevanja itavog lanca meusobnih
veza zvunih pojava iz ovekovog okruenja i arhitekture.
Jedan mogui nain vizuelizacije tih veza jeste i blok ema
prikazana na slici 2.1.
Tumaenje akustike veze ivota i arhitekture treba
poeti od leve strane eme, gde se nalazi njen deo oznaen
kao "IVOT". U ovom delu su smeteni svi akustiki rele-
Slika 2.1 - Mesto akustike izmeu svakodnevnog ivota i

arhitekt ure
M. Miji
21
vantni elementi ivotne sredine, a to znai zvune pojave i

ovekov stav prema njima. Meusobno povezivanje prema
suprotnom delu eme oznaenom kao "ARHITEKTUR A"
poinje od pojedinanih zvunih pojava iz ivota i zahteva
koje ulo sluha s tim u vezi postavlja. Za svaku od takvih
pojava, na osnovu raspoloivih akustikih teorija i modela,
formiraju se tehnika reenja koja e zadovoljiti ulo sluha.
Kao rezultat, u oblasti "AKUSTIKE" pojavljuju se norme i
preporuke za projektovanje i izvoenje graevinskih objekata. One se nude ili, po potrebi, zakonski nameu arhitektonskom zanatu. Na taj nain se, preko srednjeg dela eme,
oznaenog kao "akustika", deluje na oblast arhitekture da
bi se zadovoljili zahtevi ula sluha u odnosu na zvune
pojave. Ovaj pravac povezivanja ivota i arhitekture preko
akustike prikazan je u gornjoj polovini blok-eme.
Posmatrano obrnutim redosledom, arhitektura preko
materijalizacije objekata odreuje sve akustike karakteristike prostora, to jest ivotnog ambijenta. Na osnovu skupa
tih karakteristika utvruje se akustiki kvalitet pojedinih
prostora ili graevinskih objekata u celini. Ova povratna
veza od arhitekture prema ivotu preko akustike prikazana
je u donjoj polovini blok-eme.
Sa eme se vidi da se akustika pojavljuje kao oblast koja
lei izmeu svakodnevnog ivota oveka, s jedne, i principa arhitektonskog zanata, sa druge strane. Posmatrano s
aspekta arhitekte, arhitektonska akustika se nala u funkciji posrednika izmeu jednog segmenta ivota i arhitekture.
Naravno, onog segmenta koji se odnosi na zvune pojave u
ivotnom okruenju i ovekovu upotrebu zvuka.
Takvo mesto akustike kao nauke, na poziciji izmeu ivota i arhitekture, logino upuuje na moguu definiciju
arhitektonske akustike kao nekakvog interfejsa, sa svim onim to taj raunarski pojam danas podrazumeva. Upravo to
simboliki pokazuje i blok ema na slici 2.1. Arhitekta u
svom poslu "vidi" samo akustike propise i preporuke kojima su zahtevi iz ivota prevedeni na jezik aritekture i
graevine. Prema ivotu deluje utiui na akustike karakteristike projektovanih prostora. Sa druge strane, ovek u
svom svakodnevnom ivotu "vidi" samo akustike karakteristike ambijenta u kome boravi. Prema arhitekturi upuuje
zahteve pretoene u norme i preporuke. S obe strane, iz ivota i iz arhitekture, pristupa se akustici koja deluje kao
posrednik izmeu njih.
22
Detaljnija struktura akustikog interfejsa
Uloga akustike kao interfejsa ukazuje i na njeno mesto u

sistemu kolovanja arhitekata. Znanje iz ove oblasti treba da
im omogui razumevanje uspostavljenih veza sa slike 2.1. To
znai sagledavanje zvunih pojava i normi koje iz toga proizlaze i shvatanje pojma akustikog kvaliteta ivotnog
okruenja. Akustika teorija koja se bavi pojedinanim
aspektima zvunih pojava i na kojoj su zasnovane sve teorijske postavke ugraene u norme i preporuke uglavnom ostaje pitanje ireg obrazovanja arhitekte, ali ne i deo njegovog
zanata. Taj segment rada preputa se posebnoj profesiji koju
u procesu projektovanja zastupa akustiki konsultant, i za
koga se podrazumeva da mora biti deo projektantskog tima.
Detaljnija struktura "akustikog interfejsa"

Funkcija arhitektonske akustike sagledana kao interfejs
izmeu ivota i arhitekture moe se dalje razloiti na skup
uih tema i njihovih meusobnih veza. Od blok-eme sa
slike 2.1, njenom daljom razradom, dolazi se do strukture
koja je prikazana blok-emom na slici 2.2.
U gornjem delu ove eme prikazani su segmenti ivota
oveka u kojima zvune pojave imaju nekakvu ulogu. To su
ekologija, komunikacije i umetnost. Svaka od ovih oblasti
ima neke svoje aspekte koji su tesno povezani sa zvunim
pojavama. Oni su pojedinano pobrojani unutar blokova
eme. U ekologiji se zvune pojave pojavljuju kao faktor koji moe uticati na zdravlje ljudi ili ih uznemiravati. U oblasti komunikacija postoje paralelna pitanja kvaliteta govornih komunikacija i njihove zatite (zatita privatnosti). Najzad, u oblasti umetnosti postoji problem estetike zvuka, to
podrazumeva akustiki kvalitet tumaen u domenu estetskih kriterijuma, i ujnosti zvuka kada se on koristi kao
izraajno sredstvo (muzika, dramski govor). Ove teme su
detaljnije obraene u poglavljima 3.1, 3.2 i 3.3.
Iz pobrojanih akustikih aspekata koji mogu biti znaajni u ivotu, a koji su, kako se na prvi pogled moe videti
na slici, veoma raznovrsni po svojoj prirodi, nastao je skup
akustikih zahteva i ogranienja. Oni su s formalnog aspekta iskazani u vidu akustikih normi (to su standardi i pravilnici sa obaveznom primenom) ili preporuka. Poto su
akustika ogranienja rezultat delovanja raznih egzaktnih,
fizikih zakona, u svim tako nastalim dokumentima zahtevi
iz ivota uglavnom su kvantifikovani korienjem pogodnih
numerikih parametara.
M. Miji
23
Interesantno je da se broj ovako nastalih akustikih normi i preporuka stalno menja. Naime, shvatanja ivotnih
potreba podlona su stalnom menjanju, to je posledica
razvoja drutva. Zato se spisak akustikih normi na kojima
SLIKA 2.2 - Detaljniji ematski prikaz posrednike uloge akustike izmeu ivota i arhitekture sa segmentima koji su vani za
akustiki kvalitet
drutvena sredina insistira permanentno iri. Sadanje stanje stvari u toj oblasti detaljnije je prikazano u poglavlju 4.
ema sa slike 2.2 pokazuje da se uticaj akustikih zahteva iz ivota preko normi i preporuka iri na sve nivoe arhitektonske problematike: u oblast urbanistike organizacije
24
Detaljnija struktura akustikog interfejsa
naselja, organizacije i materijalizacije objekata, kvaliteta

graevinskih konstrukcija i enterijera. U svakoj od nabrojanih oblasti arhitekture akustika ima nekakvog uticaja.
U poljima eme koja predstavljaju etiri relevantne oblasti arhitekture navedeni su njihovi pojedinani segmenti na
koje se akustiki zahtevi direktno odraavaju. Tako se u
oblasti organizacije naselja pojavljuje akustiki zahtevi za
optimalno zoniranje, za adekvatan raspored objekata na
terenu i adekvatnu orijentaciju pojedinanih objekata u
prostoru. U domenu opteg reavanja nekog graevinskog
objekata akustika postavlja zahteve koji se odraavaju na
njihovu unutranju organizaciju, na definisanje gabarita
pojedinih prostorija i organizaciju i izvoenje instalacija.
Graevinske konstrukcije u objektu, a to znai pregrade
izmeu pojedinih prostorija, vrata i prozori, diktirane su,
izmeu ostalog, i akustikim zahtevima. Najzad, u prostorijama za koje se postavlja pitanje njihovog akustikog kvaliteta akustiki zahtevi utiu na enterijerska reenja pri
izboru materijala, konstrukcija i unutranjih oblika.
Naredna poglavlja ove knjige imaju zadatak da razjasne
tri nivoa koja postoje na slici 2.2: oblasti ivota u kojima
zvuk ima nekakvu ulogu, akustike norme i segmente arhitekture u kojima sve to ima nekakav znaaj. Akustiki kvalitet graevinskih objekata, dakle i ovekovog ivotnog
okruenja, treba shvatiti kao pojam koji se dostie kada su
svi zahtevi akustike zadovoljeni.
M. Miji
25
26
3. Akustiki aspekti
ovekovog ivota
va ovekova akustika organa, ulo sluha i vokalni

trakt, uveli su zvuk, svaki na svoj nain, u svakodnevni ivot. Pri tome, prisutnost ula sluha u percepciji je permanentna jer je ulo sluha stalno aktivno, ak
i u snu. Dokaz za to je injenica da jaki zvuci, ali i oekivani zvuci (poput zvuka budilnika i kad je tih, ili plaa bebe)
mogu probuditi oveka iz najdubljeg sna. Gotovo da nema
trenutka u ivotu kada se zvuk moe iskljuiti iz ivotnih
funkcija, ak i ako se to eli. Stoga je jasna vanost koju
zvuk ima za oveka, sve do njegovih refleksija u arhitekturi.
Nastanak zvuka u ovekovom okruenju

Gotovo sve pojave, dogaaji ili procesi u ivotnoj sredini kao uzgrednu manifestaciju stvaraju zvunu energiju. Svi
ureaji koje ovek u ivotu koristi stvaraju zvuk, sve ljudske aktivnosti: hod, rad, ak i pokreti takoe stvaraju nekakav zvuk. Ovaj fenomen se, od sluaja do sluaja, moe razlikovati po veliini nastale zvune energije i po njenim
svojstvima. Neke pojave stvaraju veoma visoke nivoe zvuka, a druge umerene ili jedva ujne. Neki ureaji pri radu
proizvode zvuk jedva ujan, npr. kretanje trake u kasetofonu ili kuckanje sata, ali neki i veoma glasan, recimo razne
vrste motora, motorna vozila, itd.
Osim optih zvukova koji oveka okruuju i deluju na
ulo sluha, posebno je znaajno to sluanje i emitovanje
govora zauzimaju veliki segment ovekovog vremena jer
predstavljaju osnovni nain komuniciranja sa okolinom. To
M. Miji
27
AKUSTIKI ASPEKTI OVEKOVOG IVOTA
moe biti neposredna, interaktivna komunikacija sa ljudima

u okolini, posredna komunikacija pomou tehnikih sredstava kao to je telefon ili samo jednosmerna
komunikacija poput pasivnog praenja radijU teoriji o nastanku zvuka pobrojani
skog i TV programa. Bez obzira na vrstu komusu naini na koje se u vazdunoj sredinikacije, ona se uvek odigrava u nekom prostoni moe generisati zvuna energija, to
ru ije akustike osobine utiu na samu komujest "mehaniki poremeaj u vazdunoj
nikaciju.
sredini", kako to utvruje osnovna
definicija zvuka. To su:
- vibracije vrstih tela (zvunik, zid
prema bunoj prostoriji),
- turbulencije u fluidima (um u ventilacionim kanalima, um u vodovodnim instalacijama, zvuk konsonanata
u ovekovom govoru),
- brze termike pojave (pucketanje plamena, elektrina varnica, elektrini
luk, tutnjava velikih kotlova),
- presecanje struje vazduha (sirena,
zvuk vokala u ljudskom govoru).
Postoje zvune pojave kod kojih se
javljaju i kombinacije dva ili vie nezavisnih naina nastanka zvuka. Tako,
na primer, u ovekovom govoru zvuk
nastaje smenjivanjem presecanja struje vazduha, to rade glasnice, turbulencija, kao u glasovima "s" i "", ili
kombinacijama ova dva naina.
U tom smislu moe biti interesantan i
primer elektromotora kao izvora zvuka.
Zvuk koji se moe uti pri njegovom
obrtanju nastaje istovremenim dejstvom ak tri pojave: vibracijama zidova kuita, turbulencijama u vazduhu
koji zbog hlaenja prolazi kroz njega i,
najzad, presecanjem ove vazdune struje pojedinim mehanikim delovima
rotora. Meusobni procentualni odnos
koliina zvune energije nastale na ova
tri naina zavisi od vrste motora, njegove konstrukcije i reima rada.
Zvukovi koji okruuju oveka mogu se

posmatrati sa dva aspekta: kao fizika pojava
koja u veoj ili manjoj meri angauje, tj.
pobuuje ulo sluha, i kao pojava koja nosi
izvesne informacije. Nivo angaovanja ula
sluha zavisi od energetskog aspekta, i to je
nain na koji se pojave uglavnom posmatraju u
oblasti zvune zatite. Posmatranje zvunih
pojava kao prenosilaca informacija mnogo je
delikatnije jer informacioni sadraj zvuka moe
zavisiti od veoma suptilnih razlika (npr. razlika izmeu izgovorenih glasova "s" i ""). Ova
dva aspekta zvuka, energetski i informacioni,
neposredno su povezana sa fiziolokim i estetskim kriterijumima ula sluha, o emu je bilo
rei u uvodnom poglavlju.
Vazduni i strukturni zvuk

U ovekovom okruenju zvuk moe nastajati u vazduhu i u vrstim telima. U tom
pogledu moe se napraviti podela meu izvorima zvuka, ali i meu zvunim pojavama u
celini. Zvuna energija koja nastaje neposredno u vazduhu naziva se vazduni zvuk, a
zvuna energija koja nastaje u vrstim telima
naziva se strukturni zvuk. Ovaj naziv potie iz
graevinske terminologije jer podrazumeva da
takav zvuk nastaje direktno u strukturi
graevinskog objekta.
Zvuni izvori koji se uobiajeno nalaze

unutar zgrada ili u njihovoj neposrednoj okolini mogu se prema nainu funkcionisanja razvrstati u jednu od ove dve opte kategorije. Tako buka
raznih ureaja koji se mogu nai u prostorijama ili na otvorenom prostoru, ukljuujui i zvuk nastao pomou zvuni-
28
Vazduni i strukturni zvuk
SLIKA 3.1 - Vazduni i strukturni zvuk
ka, spada u kategoriju vazdunog zvuka. Sa druge strane,

tipian primer strukturnog zvuka u graevinskim objektima je pojava poznata pod nazivom "zvuk koraka". Javlja se
kad zvuna energija pod dejstvom potpetica nastaje neposredno u materijalu meuspratne konstrukcije.
U mnogim ivotnim okolnostima mogua je i pojava
kombinovanog dejstva jednog izvora, kada on istovremeno
stvara i vazduni i strukturni zvuk, to je prikazano na slici
3.1. Primer moe biti vodena pumpa postavljena u podrumu neke zgrade. Ona pri radu stvara vazduni zvuk koji se
moe neposredno uti u prostoriji gde se ona nalazi.
Meutim, ista pumpa razliitim mehanizmima generie u
sebi vibracije koje preko oslonaca stvaraju zvuk u podlozi
na koju je postavljena. Prema tome, takav jedan izvor istovremeno stvara vazduni zvuk u neposrednoj okolini i
strukturni zvuk u graevinskoj konstrukciji sa kojom ima
kontakt. Lako se mogu nai i mnogi drugi primeri zvunih
izvora u graevinskim objektima koji istovremeno stvaraju
obe komponente zvuka. U tu kategoriju spadaju svi mainski ureaji, kao to su kompresori, agregati, motori svih vrsta itd. Pitanje je samo uticaja razliitih fizikih fenomena
koji u svakom konkretnom sluaju odreuju kako se kod
ovakvih izvora ukupna zvuna energija raspodeljuje na
njenu vazdunu i strukturnu komponentu.
M. Miji
29
Podela na vazduni i strukturni zvuk znaajna je u praksi jer ova dva pojavna oblika zvunih dogaaja imaju razliite mehanizme prostiranja unutar graevinskog objekta. Samim tim se razlikuju i naini njihovog matematikog
modelovanja, odnosno razliite su procedure koje se pri
projektovanju koriste za predikciju akustikog kvaliteta. U
arhitekturi je podela zvuka na vazduni i strukturni vana
jer se metode za smanjenje buke, kad se ona pojavi u
graevinskim objektima, veoma razlikuju u zavisnosti od
kategorizacije izvora koji je stvara.
Oblasti ivota sa izraenom akustikom

konotacijom
Postoje razliite okolnosti u ivotu oveka kada je neophodno da se zvune pojave u ivotnoj sredini podese, ogranie ili kontroliu u skladu s nekim postavljenim kriterijumima, odnosno potrebama. Te ivotne okolnosti su po svojoj prirodi vrlo raznolike, od problema zatite od buke, to
spada u kategoriju ovekovih fiziolokih, prirodnih potreba,
do zahteva da akustiki kvalitet neke koncertne sale bude u
utvrenim okvirima, to je rezultat konvencija nastalih na
osnovu estetskih, dakle subjektivnih kriterijuma.
Postoje tri vane sfere ljudskog ivota u kojima zvune
pojave imaju veliki znaaj. One su oznaene na prvom
nivou slike 2.2 u prethodnom poglavlju. To su:
- ekologija,
- komunikacije i
- umetnost.
Svaka na svoj nain, ove oblasti u veoj ili manjoj meri
ukljuuju akustiku problematiku stvaranja, prostiranja i
percepcije zvuka.
U nastavku su blie opisani akustiki aspekti ovih oblasti ivota i naini na koje se oni preslikavaju u problematiku ureenja ovekovog okruenja.
3.1 Ekologija
Ekologija je relativno nova oblast ljudskog interesovanja
koja se bavi kvalitetom ivotne sredine. Ispod njenog
osnovnog nivoa globalne politike zatite okoline, ona se
sastoji od razliitih uih disciplina koje se, svaka za sebe i
praktino nezavisno, bave pojedinim oblicima zagaenja.
30
Ekologija
Tako se u ekologiji kao jedna od znaajnih uih tema

nalazi i buka, odnosno problematika ugroavanja ivotne
sredine zvukom. Relativno veliki znaaj ovoj oblasti daju
dve bitne injenice: prvo, buka je kao ekoloki faktor u
ovekovom okruenju danas veoma rasprostranjena; drugo,
prekomerno dejstvo buke moe imato vrlo ozbiljne zdravstvene posledice.
Definicija buke
Re "buka" jedna je od onih rei koje se u svakodnevnom govoru relativno esto pojavljuju. Ipak, tanost upotrebe tog pojma vrlo esto se moe dovesti u pitanje. Prema
meunarodnoj definiciji, buka je svaki neeljeni zvuk. To
znai da za definiciju buke nije bitan energetski sadraj zvuka ve injenica da je on za nekoga neeljen. Sutinu problema ini pojava uznemiravanja zvukom, a to zavisi od
njegove eljenosti za ljude ijem je ulu sluha dostupan.
Iz takve definicije buke dalje proizlazi nekoliko vanih
injenica ije nerazumevanje vodi pogrenoj upotrebi toga
pojma. Prvo, ne mora svaki zvuk visokog nivoa da bude buka. Drugo, buka moe biti i tih zvuk ako postoji neko kome
on kao takav smeta. Najzad, isti zvuk jednovremeno za
nekoga moe biti buka, a za nekog ne.
Relativnost ovih pojmova zahteva veliku panju pri izboru rei "zvuk" ili "buka" kada se oznaava neka akustika
pojava. Vozau je zvuk motora vaan indikator stanja automobila (npr. za odreivanje trenutka kada menja treba prebaciti u viu brzinu). Za njega taj zvuk nije neeljen, pa se
samim tim ne moe nazvati bukom. Istovremeno, isti zvuk
je ometajui faktor za osobu koja stoji na ulici, pa je, s te
strane posmatrano, u pitanju buka. Dakle, vana je paljiva
distinkcija ova dva pojma, jer su sve akustike pojave uvek
zvuk, a samo ponekad su buka.
Geneza buke kao ekolokog faktora

Evolucija je formirala oveka u okolnostima relativne
tiine. U prirodi ne postoje snani izvori zvuka. Najjai
meu njima su zvuk grmljavine i rika ivotinja, ali su u
ovekovom okruenju to bile samo povremene pojave.
Erupcije vulkana i zemljotresi, koje takoe prate veoma jaki
zvuci, u istoriji ivota na zemlji ipak su, i vremenski i prostorno, bili ekstremno retke pojave. Zbog toga ulo sluha
M. Miji
31
ljudi i ivotinja nema odbrambene mehanizme protiv prejakih zvunih nadraaja. Za razliku od organa vida, koji je
kod svih kopnenih ivotinja onim kapcima zatien od
jakog svetla, ui nemaju, analogno tome, nikakve ugraene
"zatvarae" i potpuno su preputene dejstvu
Interesantno je da izvesna "ugraena"
najrazliitijih spoljnih nadraaja (vidi tekst u
prirodna zatita ula sluha ipak postoji.
okviru).
U srednjem uhu sistem bubne opne sa
slunim koicama i prateim sitnim
miiima slui za prenos zvune energije
iz spoljne vazdune sredine na unutranje uho gde se nalaze senzori. Pri
jaim zvukovima taj prenosni sistem
pod dejstvom nadraaja iz centralnog
ner vnog sistema ima donekle sposobnost razdeavanja. Refleks koji deluje na
miie oko slunih koica i stvara takav
efekat obino se javlja pri nivoima zvuka 70-90 dB, a posebno je izraen pri jo
viim nivoima. Proces razdeavanja
umanjuje prenos energije ka unutranjem uhu u ekscesnim zvunim
situacijama, odnosno smanjuje efikasnost prenosnog sistema izmeu spoljanje sredine i unutranjeg uha gde se
nalaze receptori zvuka. U literaturi se
navodi da zatitni efekat ove pojave
moe biti ekvivalentan smanjenju nivoa
zvuka i do 30 dB, odnosno toliko moe
biti maksimalno umanjenje energije koja se prenosi ka unutranjem uhu.
Pojava ove refleksne zatite moe se primetiti kada se nakon boravka u
bunom ambijentu, kao to je diskoteka ili rok koncert, brzo izae u prostor
gde vlada relativna tiina. Tada se
primeuje izvesna "zagluenost" koja
je upravo posledica razdeenosti prenosnog mehanizma u srednjem uhu. Kada se to desi potrebno je izvesno vreme
da se osetljivost ula sluha vrati u
poetno stanje. Naalost, mehanizam
zatite zasnovan na reakciji prenosnog
sklopa srednjeg uha nije uvek dovoljan
da se ulo sluha sasvim zatiti od prekomerne pobude.
32
S industrijskom revolucijom i optim razvojem drutva, a to je period od poslednjih par

stotina godina, u ovekovom okruenju pojavili su se moni izvori zvuka. Naravno, sve njih
je stvorio ovek. Za takvu pojavu su iva bia
bila potpuno nespremna, pa se postavio ozbiljan problem zatite ula sluha. Meutim,
mnogo znaajnije je da su istraivanja pokazala
kako se pri pojavi jakih zvukova istovremeno
postavlja i problem zatite opteg zdravlja organizma. Kako je savremena medicina utvrdila,
preko ula sluha posredno mogu biti ugroeni
i drugi sistemi u organizmu.
Karakteristino je da se ekologija kao aktuelna socijalna i tehnika drutvena tema pojavljuje tek kad drutvo u svom razvoju optim
bogatstvom preskoi neki minimalni prag. Zato je interesovanje za ekologiju danas najintenzivnije u razvijenim dravama. Sreom,
zahvaljujui savremenim komunikacijama i
optoj globalizaciji sveta, saznanje o tetnosti
pojedinih ekolokih faktora vremenom probija te finansijske barijere. Otuda ekologija i
pokret za zatitu ivotne sredine uzimaju maha i tamo gde materijalne mogunosti nisu
uvek dorasle realnim ekolokim potrebama.
Zahtevi u pogledu buke, kao jedan segment
opteg ekolokog pokreta, usmereni su i ka
arhitekturi. To je uslovilo pojavu itave grupe
specifinih akustikih normi koje se postavljaju pred projektante i urbaniste.
Oblici ugroavanja zvukom

Ugroavanje oveka zvukom moe biti trojako, u zavisnosti od okolnosti i nivoa zvuka.
Ova podela je ematski prikazana na slici 3.2.
Ekologija
SLIKA 3.2 - ematski prikaz ugroavanja oveka bukom
Prvi mogui oblik ugroavanja javlja se kad zvuni

nadraaj uznemirava, ometa koncentraciju, to jest prinudno
skree panju oveka. Za ovaj sluaj je karakteristino da stepen uznemiravanja ne zavisi od koliine zvune energije kojoj je ovek izloen ve od okolnosti i prirode zvuka. Karakteristino je da su pod odreenim okolnostima mogua
ugroavanja i veoma niskim nivoima zvuka.
Kad nekome iz susednog stana kroz zid dopire muzika,
njen objektivni nivo praktino nikada nije visok. U svakom
sluaju, daleko je od granica kad moe da ugrozi svojom
jainom. Ipak, kao neeljeni zvuk, ovako dospela muzika
ima sve odlike buke. Stepen ometanja koje ona izaziva moe
pod odreenim okolnostima biti veoma visok, jer je ocena
ometanja subjektivna kategorija (vidi tekst u okviru na
sledeoj strani).
Drugi mogui oblik ugroavanja zvukom nastaje prekomernom zvunom energijom, to jest veoma visokim nivoima zvuka. Tada su mogue privremene ili trajne fizioloke
promene u organizmu, pre svega u unutranjem uhu.
Uglavnom se ne zna da ugroavanje prekomernom
zvunom energijom ima i svoju znatno ozbiljniju fizioloku
stranu. Naime, medicina je pokazala da delovanje ekstremnih nivoa zvuka, osim tetnosti za pojedine delove uha i
zvune receptore, prouzrokuje indirektno itavu lananu
reakciju u organizmu. Detaljna i dugotrajna istraivanja
pokazala su da pri dejstvu prekomerne buke krvni pritisak
u ljudskom organizmu reaguje izvesnim porastom nakon
svega nekoliko sekundi. Stanje povienog pritiska u duem
trajanju deluje, po manje-vie poznatim mehanizmima, na
organizam u celini. Postoje rezultati istraivanja koji pokazuju da je jedna od moguih posledica dejstva buke ak i
slabljenje vida.
M. Miji
33
Brojni su primeri iz ivota koji ilustruju pojavu ugroavanja veoma tihim

zvucima. U crtanim filmovima mnogo
eksploatisana scena kapanja esme koje ne dozvoljava glavnom junaku da
zaspi verovatno je paradigma ove pojave. Posebno je vano ako pri tome vrsta
zvuka koji dospeva do oveka ima neko
iskustveno negativno znaenje.
Jedan karakteristian primer takvog
problema u oblasti arhitektonske akustike jeste tiho brujanje velikih distributivnih elektroenergetskih transformatora, koje se ponekad moe uti u njima najbliim stanovima. Niz razloga je
uslovio da se danas u urbanim sredinama distributivni transformatori smetaju u prizemlja stambenih i poslovnih
zgrada umesto u izdvojene objekte. Zatita boravinih prostorija najbliih
stanova jedan je od sloenijih projektantskih problema, iako se ovaj zadatak pogreno smatra banalnim i davno
razreenim. ak i veoma tiho, jedva
ujno brujanje, ako dospeva u neiju
spavau sobu, nesumnjivo e izazvati
uznemiravanje, jer ovek u izvesnoj
meri ima sposobnost fokusiranja na
odreeni zvuk.
Ovakva vrsta zvuka subjektivno je
povezana sa opasnostima svojstvenim
elektrinim pojavama i optim strahovima koje ljudi podsvesno imaju u
odnosu na njih. Zato tihi zvuk brujanja transformatora moe da uznemirava, a da istovremeno neke mnogo jae
svakodnevne zvukove ljudi uopte ne
primeuju (npr. zvuci saobraaja sa
ulice, ljudski amor u okolini itd.).
Moe se rei da zadovoljenje akustikih
normi u pogledu dozvoljenih nivoa
buke ne garantuje da e budui stanari
zgrade u kojoj se nalazi transformator
biti poteeni uznemiravanja njegovim
zvukom.
34
Interesantno je da i u ovakvom, isto fiziolokom obliku ugroavanja zvukom nemali uticaj ima njegova neeljenost, koja je sasvim
subjektivna kategorija. Neka istraivanja pokazuju da u odreenim okolnostima dejstvo visokih
nivoa zvuka, ali kada je taj zvuk poeljan, kao
to je to sluaj na rok koncertima i u diskotekama, ima manje tetne efekte na organizam nego
u sluajevima istih nivoa "klasine" buke koja
potie od maina i slinih zvunih izvora. Prema
tome, eljenost zvuka, ak i kada je on relativno
visokih energetskih nivoa, na neki nain utie
na mogue posledice u organizmu. Iza toga se
kriju veoma sloeni mehanizmi percepcije zvuka i jo sloeniji mehanizmi zvune senzacije u
centralnom nervnom sistemu. U krajnjoj liniji,
to samo pokazuje da je osnovna definicija buke
prema neeljenosti zvuka sasvim ispravna.
U ekstremnim sluajevima veoma visokih
nivoa zvuka mogue je i anatomsko ugroavanje ula sluha kada dolazi do njegovih mehanikih oteenja. Ova vrsta ugroavanja se javlja kada usled velikog intenziteta zvuka
veliina pomeraja bubne opne i drugih delova
uha postane prevelika za njihove prirodne
mogunosti kretanja.
Mesto arhitekture u reavanju problema buke

Bilo da se razmatra problem uznemiravanja
zvukom ili ugroavanje njegovim prekomernim energetskim nivoima, zbog prirodne
ovekove nezatienosti jedino mogue reenje u takvoj situaciji jeste spreavanje pojave
tetnih zvukova u ivotnom okruenju.
Mogui naini ekolokog delovanja na zatiti
od tetnih dejstava buke podrazumevaju akcije u dva osnovna domena. To su:
- domen zakona koji reguliu smetaj i upotrebu izvora buke (naravno, i problem njihovog sprovoenja) i
- domen adekvatne materijalizacije ovekovog okruenja da bi se ostvarila neophodna
zvuna zatita.
Komunikacije
U tom smislu, arhitektura je dobila vanu ekoloku

funkciju jer se bavi materijalizacijom svega to okruuje
oveka. S jedne strane, to se odnosi na urbanistiki aspekt,
to znai na meusobne odnose objekata i izvora buke u
prostoru. Sa druge, to je aspekt projektovanja i izgradnje
graevinskih objekata, gde se javljaju problemi smetaja razliitih izvora buke i zatite pojedinih delova prostora u
objektu od neeljenih zvukova. Najzad, i karakteristike
enterijera mogu u izvesnoj meri uticati na zatitu od buke.
Moe se rei da se gotovo sve praktine mere za reavanje
ekolokog problema buke nalaze u sferi arhitekture ili su
bar tangente sa njom.
3.2 Komunikacije
Zvuk je jedno od prirodnih sredstava meuljudske
komunikacije. On je zauzeo to mesto jer ispunjava dva
vana uslova. Prvi uslov je da moe svojim
prostiranjem u obliku zvunog talasa savladaElementarni informativni nivo javlja
ti prostor, odnosno prevaljivati odreena
se kad sama pojava zvuka donosi neku
rastojanja u njemu i tako energetski spajati
jednostavnu informaciju. U ivotu poudaljene take. Drugi vaan uslov je da zvuk,
stoji mnotvo takvih primera, kao to
to jest zvuna pojava, moe biti prenosilac
su zvona, sirene i slini zvuni signali.
informacija.
Tipian primer je zvuk zvona na ula-
Pojam zvune informacije

Pojam informacija koju neki zvuk moe da
nosi veoma je sloen, kako s aspekta koliine
tako i s aspekta dostupnosti potencijalnim
sluaocima. Nekada su informacije sadrane u
zvuku na sasvim elementarnom nivou, a nekada su veoma sloene i kodovane na izuzetno
komplikovane naine. Takoe je karakteristino da sve informacije koje sadri neki zvuk
nisu svima koji ga uju uvek prepoznatljive.
Principe kodovanja informacija zvukom esto
ne sagledavaju svi sluaoci na isti nain i u
itavom njihovom obimu.
Zvuk kao pojava moe da prenosi sloene
informacije. U njega se mogu ak i veoma koncentrisano "utisnuti" velike koliine informacija. U svakodnevnom ivotu to je najoiglednije u govoru i muzici. Kad muziar na svom
M. Miji
znim vratima stana, koje ukuanima

donosi informaciju da neko stoji pred
vratima i eli da ue u kuu. To je primer elementarne informacije koja pojavom zvuka pokazuje da je nastupila
promena u okviru dva mogua stanja.
Ta dva mogua stanja su: "neko je
pred vratima" i "pred vratima nema
nikoga". Zvuk zvona oznaava promenu stanja od "pred vratima nema nikog" do "neko je pred vratima".
Drugi primer okolnosti kad sama pojava nekog zvuka nosi informaciju mogao bi biti tresak vratima kojim demonstrativno elimo staviti na znanje
da smo izali (kome god da je takva
informacija upuena). Zvuk treska
upravo sadri jednostavnu informaciju
da je onaj ko je izaao ljut.
35
Jedna dobra ilustracija informacionih potencijala zvuka sadrana je u

standardu koji definie principe digitalnog zvunog zapisa na CD-u.
Poznavaoci znaju da taj standard
podrazume va odmeravanje (semplovanje) zvunog signala frekvencijom
44.100 Hz uz primenu 16-bitne analogno-digitalne konverzije. Pre vedno
na jednostavniji jezik, to znai da u
sukcesivnim, jednakim vremenskim
inter valima, ije je trajanje svega
0,0000227 sekundi (to je 2,2710-6 s),
zvuni signal moe da ima razliite
veliine. Pri tome, ta veliina moe
imati neku iz skupa od preko 65.000
moguih razliitih vrednosti (npr.
vrednosti elektrinog napona).
Ovi brojevi kvantitativno ilustruju
informacioni potencijal zvuka. Svaka
promena vrednosti zvunog signala
nosi mogunost kodovanja neke nove
informacije, a broj razliitih vrednosti
koje se pri takvoj promeni mogu pojaviti odreuju potencijalnu koliinu
informacija po svakoj promeni vrednosti. Brzina promene veliine signala na
CD snimcima (svakih 0,0000227
sekundi) i broj moguih varijacija te
veliine (65.000) na svoj nain pokazuju ogromni informacioni kapacitet
zvukova koji nas okruuju.
Naravno, sasvim je drugo pitanje koliko
je takvih informacija jedan slualac u
stanju da primi. To zavisi od vie faktora, kao to su kvalitet ureaja za reprodukciju, karakteristike akustikog
okruenja u kome se slua, obuenost
ula sluha sluaoca itd. Informacije koje nosi snimak sa CD-a postaju dostupne u punom obimu samo u idealnim
uslovima, i to sluaocu kolovanog ula.
instrumentu odsvira samo jedan kratak ton, u

nastalom zvuku moe se prepoznati mnotvo
informacija kao to su: koji je to instrument,
koji je ton odsviran, nain na koji je odsviran
(da li je ton odsviran "stakato", tj. odseno, ili
ne) itd. Dobri poznavaoci iz istog zvuka mogu
jo izvui grubu informaciju o umenosti
muziara i kvalitetu upotrebljenog muzikog
instrumenta. Ukratko, ak i jedan kratak ton
krije u sebi mnotvo kodovanih informacija,
samo to nisu sve te informacije dostupne svakom sluaocu (vidi tekst u okviru). Za njihovo
razumevanje potrebni su odreeno sluno
iskustvo i obuenost ula.
U domenu dostupnosti zvunih informacija sluaocu karakteristina je mogunost
kolovanja ula sluha koje, uz odreene prirodne predispozicije, poveava ovekovu sposobnost prepoznavanja sloenih informacionih
nivoa kodovanih zvukom. Primer su snimatelji zvuka kojima je obuenost sluha jedna od
osnovnih pretpostavki za bavljenje tim zanatom. Prema tome, moe se rei da dostupnost
zvunih informacija nije univerzalna sposobnost oveka, odnosno njegovog ula, ve sposobnost koja se moe razvijati.
Za pojam zvune informacije posebno je
znaajna injenica da se pri prostiranju zvuka
kroz prostor njegov informacioni sadraj menja. Te promene su rezultat:
- smanjivanja i degradacije koliine informacija usled raznih promena koje zvuk pretrpi
na svom putu i
- prihvatanje novih informacija o okruenju
kroz koje zvuk prolazi.
U oba sluaja u promenama informacionog

sadraja zvuka uestvuju elementi arhitekture
koji ograniavaju prostor zvunog polja, to
jest dolaze u interakciju sa zvunim talasima.
Iskustveno je poznato da se sluanjem nekog zvunog izvora ponekad moe prepoznati i ambijent u kome se on nalazi (sala golih betonskih zidova u kojoj se uje odjek,
36
Komunikacije
dugaki hodnici itd.). U poglavlju 5 ove knjige detaljnije je

razmotren uticaj okruenja na zvune informacije koje
dopiru do sluaoca.
Znaaj ljudske komunikacije zvukom

Ljudska komunikacija zvukom prevashodno podrazumeva govor, jer je on osnov svake ovekove komunikacije, mada se poruke okolini mogu prenositi i zvucima druge vrste.
U tom smislu karakteristian primer jeste muzika, jer je taj
oblik stvaranja zvukova takoe namenjen okolini, odnosno
muziar zvukom komunicira sa sluaocima. Meutim,
muzika je izuzetno specifian oblik zvunih poruka, gde
dominira umetnika dimenzija kao posebna komponenta
zvunih pojava.
ovek ima sposobnost proizvodnje zvuka, koju u izvesnoj meri imaju i druge ivotinje, ali je on evolucijom stekao mogunost njegove vrlo suptilne artikulacije. U procesu fonacije i artikulacije ovek veoma efikasno koduje zvukom sloeni informacioni sadraj namenjen okolini. Artikulacijom osnovnog zvuka koji stvaraju glasnice, to jest
vokalni trakt u celini, ovek formira pojedinane glasove,
rei i reenice.
Govorom se okolini mogu prenositi sloene informacije
iskazane jezikim sadrajem, ali to nisu i granice komunikacijskih mogunosti govornog zvuka. Sluanjem sagovornika shvata se smisao onoga to on govori, ali se naporedo
primaju i vii nivoi informacija: prepoznaje se sagovornik,
ocenjuje se njegovo emocionalno stanje, prepoznaje se
ambijent u kome govori itd. Ukratko, iz govora je mogue
dekodovati zvune informacije koje su u njega "utisnute"
na nekoliko razliitih nivoa.
Posebnu specifinost u oblasti komunikacije govorom,
vanu u sferi arhitektonske akustike, ine okolnosti kada se
govornik istovremeno obraa veem broju ljudi rasporeenih u prostoru. Da bi se informacioni sadraj govora
maksimalno ouvao i preneo zvunim poljem, okruenje
mora da zadovoljava neke akustike uslove. Tako je u arhitektonskoj akustici nastao problem dizajniranja sluaonica,
sala za predavanje, amfiteatara. Ukratko, ljudska komunikacija zvukom stvorila je u arhitekturi, pre svega u domenu
enterijera, jedno posebno poglavlje.
M. Miji
37
Uloga arhitekture u komunikacijama zvukom

Arhitektura je po sutini svoje delatnosti dobila ulogu
da odreuje okruenje u kome se odvija govorna komunikacija izmeu ljudi. Taj njen uticaj se prevashodno realizuje
u domenu enterijera. Zbog toga je problem kvaliteta govora koji e se prenositi kroz prostor jedan od aktuelnih aspekata u materijalizaciji enterijera.
Govorna komunikacija pred arhitektu donosi dva akustika problema, meusobno potpuno suprotna. To su:
- problem ouvanja kvaliteta govorne komunikacije i
- problem zatite privatnosti govora.
Drugim reima, s jedne strane se moe postaviti problem
obezbeenja kvaliteta govorne komunikacije u prostorima
koji imaju takvu namenu, a sa druge se moe zahtevati da
neiji govor ostane nedostupan okolini.
Kvalitet govora je jedan od segmenata optijeg pojma
akustikog kvaliteta prostora. Iza pojma obezbeenja kvaliteta govora krije se ouvanje njegovog informacionog
sadraja. Nasuprot tome, postoje okolnosti kada je potrebno spreiti da govor bude dostupan i razumljiv onima kojima nije namenjen, bez obzira na razloge. Da bi se to postiglo, potrebno je informacije koje on nosi u dovoljnoj meri
degradirati, do nivoa neprepoznatljivosti. U oba sluaja na
raspolaganju su samo enterijerske i graevinske mere kojima se to moe postii.
Ovde je interesantno pomenuti da je sloenost ouvanja
informacija koje sadri neki zvuk pri njegovom irenju od
izvora uvek direktno srazmerna ukupnoj koliini informacija. Kad je zvuk intenzivno nabijen informacijama, kao to
je to sluaj sa govorom ili muzikom, svaka, pa i najmanja
promena pod uticajem okruenja ugroava njegov ukupni
kvalitet. Nasuprot tome, kad zvuk nosi samo elementarnu
informaciju, kao to je to sluaj sa zvukom zvona na ulaznim vratima ili sirene za uzbunjivanje u gradovima,
dovoljno je voditi rauna samo o njegovoj ujnosti. Eventualne promene kvaliteta takvog zvuka pod uticajem sredine ne ugroavaju osnovnu informaciju koju on nosi.
Kvalitet govorne komunikacije

Kvalitet govorne komunikacije, kao segment ukupnog
akustikog kvaliteta, definie se pojmom koji se naziva
"razumljvost govora". On se utvruje na mestu krajnjeg
38
Komunikacije
korisnika, odnosno sluaoca kome je govor

namenjen. Danas postoje razliite metode da se
razumljivost govora objektivno kvantifikuje
preko nekih manje ili vie egzaktnih parametara (vidi tekst u okviru). Ovi parametri se u
zadatim prostornim i enterijerskim uslovima
mogu meriti, ili se u fazi projektovanja mogu
proraunavati adekvatnim matematikim metodama, ukljuujui i simulaciju pomou
raunara. Na takvim mogunostima merenja i
prorauna zasniva se pristup u arhitektonskoj
akustici kojim se dolazi do kvalitetnih reenja
materijalizacije prostora i obezbeenja tog segmenta akustikog kvaliteta.
Metode koje arhitektama stoje na raspolaganju u reavanju prostora tako da se obezbedi
potreban akustiki kvalitet govorne komunikacije prevashodno su u domenu geometrije (oblik
auditorijuma, prosena udaljenost sluaoca od
govornika itd.) i adekvatne materijalizacije enterijera. Osim toga, reavanje tog problema delom
zadire i u oblast smanjenja ometajuih faktora, u
koje se pre svega ubraja ambijentalna buka.
U najgorim sluajevima, ako pri zadatim
uslovima arhitektura nema prihvatljivih reenja za postizanje traenog akustikog kvaliteta, kao krajnjoj mogunosti moe se pribei
primeni elektroakustikih sistema za ozvuavanje. To je sasvim nezavisan struni problem
koji se reava u domenu elektrotehnike i akustike. Mogunosti ovih, esto veoma sofisticiranih tehnolokih sistema danas su veoma
velike, ali nameu arhitekturi neke sasvim
nove zahteve. Oni se kreu od posebnih, specifinih zahteva za akustiku obradu u prostoriji do vizuelnog uklapanja zvunika u enterijer.
Zatita privatnosti
Za razliku od situacija u kojima se zahteva
odreeni kvalitet govorne komunikacije, koji
je sam po sebi vrlo jasan, postoje okolnosti kada neiji govor treba uiniti nerazumljivim
svima u okolini kojima on nije namenjen. Pri
M. Miji
U akustikoj praksi do sada je definisan vei broj parametara koji na neki

nain pokazuju kvalitet govorne komunikacije, odnosno veliinu degradacije
govora na putu od izvora (zvunika ili
govornika) do sluaoca. Neki od njih
namenjeni su primeni u projektovanju,
a neki su prilagoeni merenjima, to
jest utvrivanju stanja u realnim prostorima.
Danas se iroko primenjuje parametar
koji se zove Indeks prenosa govora i oznaava sa STI (Speech Transmission Index). On moe imati vrednosti u intervalu od 0 do 1, pri emu vrednost 1 oznaava prenos govora bez ikakvih degradacija, a vrednost 0 oznaava apsolutnu degradiranost do neprepoznatljivosti. Postoji i jednostavnija varijanta
istog parametra prilagoena merenjima
(RASTI - Rapid Speech Transmission Index). Ranije je pri projektovanju bio
mnogo primenjivan, posebno u anglosaksonskom svetu, parametar koji se
naziva Artikulacioni gubitak konsonanata i oznaava se sa ALcons (Articulation Lost of Consonants).
Najzad, kvalitet govorne komunikacije
u realnim uslovima moe se proveravati i nekom od subjektivnih metoda.
Oblast subjektivnog testiranja podrazumeva uee ljudi koji sluaju namenski emitovan govor. Ve decenijama je
u upotrebi subjektivni parametar koji
se naziva "logatomska razumljivost".
Ona se odreuje slanjem (reprodukcijom, izgovaranjem) posebno formiranih rei bez smisla koje se nazivaju
logatomi. Merenje logatomske razumljivosti podrazumeva uee u ocenjivanju dovoljnog broja ljudi koji sluaju logatome. Kvalitet testiranog prostora iskazuje se procentom tano primljenih rei (logatoma). Konana ocena se
dobija usrednjavanjem pojedinanih
rezultata svih uesnika u testiranju.
39
tome, to nije samo pitanje tajnovitosti sadraja razgovora.

Svakako da se u odreenim situacijama javlja i takva potreba, ali razlozi zbog kojih je potrebno neki govor uiniti
nerazumljivim osobama iz okoline uglavnom je mnogo
banalniji.
Naime, priroda govora je takva da sadri jasne i sluaocu
direktno dostupne informacije. Zbog toga svaki govor
dostupan ovekovom sluhu privlai panju i skree koncentraciju na svoj sadraj, bez obzira na to kome je informacija namenjena. U okolnostima kada se od oveka iz bilo
kojih razloga zahteva poveana koncentracija, pojava glasnog govora iz okoline moe biti ozbiljan ometajui faktor.
U ivotu je lako nai primere za to: na teniskim meevima zabranjuje se glasan razgovor u publici da se igrai ne
bi dekoncentrisali, iako istovremeno u okolini moe postojati mnogo jaa jednolina buka koja potie od oblinjeg
saobraaja; nekoga ko pokuava da zaspi razgovor ukuana
u njegovoj neposrednoj blizini moe da ometa, a da istovremeno ambijentalna buka uniformnog nivoa koja dopire kroz otvoren prozor ili muzika iste jaine ne deluju
ometajue.
Ovi primeri ilustruju specifinost govora kao zvune
pojave koja zbog svoje prirode moe veoma da smeta. Nije
uvek mogue svaki govor iz okoline uiniti neujnim, ali
postoje okolnosti kada je dovoljno spreiti da on bude razumljiv. Takav zahtev akutno se javlja u poslovnim objektima,
gde se nerazumljivost govora iz okoline (susednih kancelarija, susednih radnih mesta u velikim biroima itd.) postavlja
kao vaan kriterijum akustikog kvaliteta prostora. Jasno je
da su sva mogua reenja tog problema gotovo iskljuivo u
domenu graevinskih konstrukcija i enterijera.
Postoje okolnosti kada u domenu arhitekture raspoloive mere ne mogu obezbediti zatitu privatnosti. Kao i
kada se zahteva kvalitet govora, problem se moe reiti primenom elektroakustikih sistema za ozvuavanje. Postoje
primeri objekata u kojima je za te svrhe instaliran sistem za
ozvuavanje preko koga se reprodukuje zvuk karakteristian za bune ambijente ili muzika. To su sluajevi velikih kancelarijskih prostora sa mnogo radnih mesta u jedinstvenom vazdunom prostoru. Vetaki generisanim zvukovima, koji su sami dovoljno neutralni i ne privlae
panju, maskira se govor iz okoline koji bi mogao dekoncentrisati ljude na radnim mestima.
40
Umetnost
3.3 Umetnost
Meu svim vrstama umetnosti kojima se ovek bavi jedna vana oblast, muzika, slui se zvukom i ritmom. To su
sve izraajna sredstva koja ovek registruje i obrauje
ulom sluha. Zbog toga se u prostorima namenjenim izvoenju muzikih dela postavljaju dva bitna zahteva:
- dovoljna ujnost, to jest dovoljno visok nivo zvuka i
- zadovoljenje uslova estetike zvuka u prostoru.
Stepen zadovoljenosti ovih zahteva zavisi do okruenja
koje je, naravno, uvek rezultat projektantskog rada nekog
arhitekte. Meutim, nisu uvek dovoljno poznate sve specifinosti akustikih zahteva u oblasti umetnosti. Zbog toga
je neophodno ire objasniti neke osnovne pojmove.
ujnost muzikog zvuka

ujnost muzikog zvuka zavisi od energetskih parametara
zvunog polja. Dva su takva parametra odluujua za ujnost:
nivo muzikog zvuka i nivo ambijentalne buke
u sredini gde se muzika slua. Postoje iskustveProblem nelinearnosti ljudskog ula
sluha i njen uticaj na percepciju muzino utvreni, za percepciju muzike optimalni
ke moe se objasniti jednostavnim prinivoi zvuka kojima treba teiti, bez obzira na to
merom. Granica ujnosti, a to znai
da li se ona slua u koncertnoj sali ili pri repronajtii zvuk koji se jo moe uti, na
dukciji pomou zvunika. Vrednosti tih nivoa
frekvenciji 20 Hz priblino je na nivou
odreene su fiziolokim karakteristikama oveod oko 70 dB. To znai da e na toj frekovog ula sluha. Suvie niski nivoi zvuka pri
kvenciji biti ujni samo zvuci iji su
sluanju mogu deo muzikih informacija uininivoi vii od ove vrednosti. Istovremeti nedostupnim ulu sluha zbog veoma
no, na srednjim frekvencijama, na priizraenih nelinearnosti slunih senzora (vidi
mer na 1.000 Hz, zvuk nivoa od 70 dB
tekst u okviru).
za sluaoca je prilino glasan, jer je
Primena elektroakustike, reprodukcija pomou zvunika, prua mogunost sluanja prema
individualnim eljama, ak i pri suvie visokim
nivoima koji svakako izlaze iz okvira koji bi bili
optimalni sa subjektivnog aspekta. To je pojava
svojstvena savremenom dobu, pa se moe ak
smatrati da je upotreba elektroakustikih ureaja
za reprodukciju jednim svojim segmentom iz
oblasti muzike prela u oblast ekologije.
granica ujnosti na ovoj frekvenciji oko

0 dB. Prema tome, zvuk iste objektivne
jaine na jednoj frekvenciji bie tek
jedva ujan, a na drugoj e se doivljavati kao dovoljno glasan.
Ova razlika u osetljivosti koje ulo sluha
pokazuje po frekvencijama posledica je
njegove nelinearnosti. Zbog toga sluanje muzike ima svoje standarde za optimalne nivoe koji e obezbediti ujnost
svih komponenti muzikog zvuka.
Na ujnost muzike, kao i na govor, moe da

utie i prisustvo ambijentalne buke suvie
visokog nivoa. Problem je utoliko delikatniji to neki
klasini, akustiki instrumenti stvaraju zvuk relativno
M. Miji
41
U vezi sa problemom akustikog kvaliteta prostora interesantno je napomenuti da je rang lista koncertnih sala u
svetu utvrena iskljuivo njihovim
subjektivnim ocenjivanjem. Tek nakon
toga je objektivnim akustikim merenjima i statistikom analizom rezultata u
ocenjenim salama ustanovljeno ta taj
kvalitet znai, ta podrazumeva u fizikom smislu. Na osnovu toga izvedene su i preporuke za projektovanje.
Jo tokom ezdesetih godina organizovano je subjektivno ocenjivanje sedamdesetak u svetu najznaajnijih koncertnih sala (za ire informacije videti lit.
6 i 7). Dobijeni rezultati posluili su za
njihovu klasifikaciju po kvalitetu. U
kategoriji najbolje ocenjenih nale su
se tri poznate sale: beka "Grosser
Musikvereinssaal" (popularna po novogodinjem koncertu koji se televizijski
prenosi irom sveta), sala Bostonske filharmonije i amsterdamska sala "Concertgebouw". Ove sale su ocenjene najviom ocenom "A+". U klasi odlinih,
to znai malo ispod nivoa kvaliteta tri
navedene, nalo se devet ocenjenih
sala. Meu njima su sala Berlinske filharmonije, Karnegi hol u Njujorku itd.
Prema tome, u sluaju koncertnih sala,
ali i drugih auditorijuma, rang lista
kvaliteta ustanovljena je subjektivnim
ocenjivanjem, a objektivne analize, to
znai akustika merenja, iskljuivo
imaju za cilj da prue osnovu za postizanje tog kvaliteta u novim prostorima.
Interesantno je da oblast akustike prostorija postoji kao egzaktna nauka
itav jedan vek, ali su detaljnija teorijska saznanja na kojima se zasniva
pouzdano projektovanje koncertnih sala ustanovljena tek u poslednjih nekoliko decenija. tavie, neka fundamentalna saznanja u toj oblasti ustanovljena su tek tokom proteklih dvadesetak
godina.
42
niskog nivoa. Izmeu nivoa buke i nivoa

muzike po svim frekvencijama moraju biti
zadovoljene odreene minimalne razlike. U
protivnom, buka kao jaa moe da maskira
muziki, koristan zvuk i uini ga neprimetnim, to znai da e neki delovi muzikih
informacija biti nedostupni sluaocu.
Buka ambijenta uvek postoji, ak i kada je
njen nivo veoma nizak i kada, zbog toga,
ovek nije svestan njenog prisustva. Zbog toga
su razvijene norme koje definiu koliki je maksimalni dozvoljeni nivo buke u prostorima gde
se slua muzika. Zadovoljavanje tih normi u
potpunosti je u domenu arhitekture i prateih
projektantskih oblasti (npr. mainske instalacije za ventilaciju).
Estetika zvuka u prostorima za

sluanje muzike
U oblasti muzike umetnosti postoji vrlo
delikatan, subjektivno ustanovljen pojam akustikog kvaliteta prostora u kome se slua
muzika. On je posledica subjektivnih shvatanja estetike u domenu percepcije muzikog
zvuka. Za ilustraciju je dovoljno napomenuti
da na akustiki kvalitet nekog prostora za
sluanje muzike odreeni uticaj imaju recimo
zastupljenost pravaca iz kojih zvuk dolazi do
sluaoca, vremenska raspodela stizanja pojedinih jakih refleksija itd.
Zbog naina na koji je definisan, pojam
potrebnog akustikog kvaliteta prostora za
sluanje muzike nije jednoznaan. Primer
svako moe lako pronai u sopstvenom iskustvu. Za izvoenje muzike na orguljama
estetski kriterijumi zahtevaju dovoljno veliki
prostor u kome je vreme reverberacije veliko
(prostor koji "odjekuje"). Nasuprot tome,
kamerna muzika zahteva sasvim drugaiji
prostor, kraeg vremena reverberacije. Najzad, za reprodukciju muzike preko zvunika
poeljno je da okruenje u akustikom smislu ima to manji uticaj kako bi utisak ambiAKUSTIKA U ARHITEKTURI
Umetnost
jenta stvaralo samo ono to dolazi iz zvunika, ne i lokalno okruenje.

Sva objektivna akustika pravila za dizajn prostora
namenjenih sluanju muzike utvrena su na osnovu prethodno ustanovljenih subjektivnih estetskih stavova. Znai,
akustiki kvalitet prostora za sluanje muzike izvorno je
subjektivna kategorija. Tek nakon toga izvedene su fizike
injenice koje taj kvalitet opisuju (vidi tekst u okviru na
prethodnoj strani).
Zahtevi za akustikim kvalitetom nekog prostora preslikavaju se na problematiku njegove materijalizacije. Mnotvo
je materijalnih detalja koji utiu na akustiki kvalitet. Taj
problem spada u najsloenije oblasti arhitektonske akustike.
O njemu su napisane brojne knjige i nauni radovi, postoje
preporuke i uputstva. I pored svega, velika je mogunost
greaka u tom najsloenijem obliku akustikog projektovanja, ak i kada su na tom poslu angaovana najpoznatija
projektantska imena.
M. Miji
43
44
4. Forme akustikog
uticaja na arhitekturu
rhitektonska akustika nastoji da teorijski objasni pojave iz ivota koje su povezane sa zvukom u graevinskim objektima. Taj posao je zavren kada se definiu
svi relevantni akustiki parametri zvunog polja i ustanove
upotrebljivi matematiki modeli kojim se omoguava njihovo predvianje u raznim zadatim uslovima. U tom procesu
predvianja najznaajnije je utvrivanje elemenata koji
odreuju akustiki kvalitet ovekovog okruenja. Proces njihovog predvianja predstavlja osnov akustiarskog dela
posla u projektovanju graevinskih objekata.
Skup takvih znanja koje prua akustika predstavlja osnov njenog uticaja na arhitekturu, odnosno predstavlja
interfejs izmeu ivota i arhitekture, u smislu kako je to oznaeno na slici 2.1. U jednom smeru eme prikazane na toj
slici akustika znanja slue za formiranje normi ili preporuka, a u drugom smeru slue za ocenu kvaliteta ostvarenih
arhitektonskih rezultata.
Skup znanja koji ini tako shvaen akustiki interfejs u
praksi je grupisan u dve celine. Saznanja o zvunim pojavama koje predstavljaju oblik ugoavanja okoline iskazana su
zakonskim odredbama, odnosno standardima i pravilnicima koji imaju snagu zakona. Ostala akustika saznanja iz
sfere kvaliteta, komunikacionog ili umetnikog, dakle izvan
oblasti ekologije, sadrana su u projektantskim preporukama za adekvatno reavanje prostora i konstrukcija u
graevinskim objektima. Njih ne namee zakon, ve je njihova primena preputena savesti arhitekata i njihovoj elji
M. Miji
45
FORME AKUSTIKOG UTICAJA NA ARHITEKTURU
da projektovani objekat postigne odgovarajui akustiki

kvalitet. Prema tome, moe se rei da forme akustikog uticaja na arhitekturu podrazumevaju skup zakonskih normi i
projektantskih preporuka.
Zbog specifinosti prirode zvunih pojava, pored normi i
preporuka za projektovanje i izvoenje graevinskih objekata postoji i dodatak koji ine norme, neke sa snagom
zakona, kojima se utvruju pravila ponaanja ljudi u ivotnoj sredini. Tako neto je bilo neophodno jer iza svakog
izvora zvuka postoji neko ko je njegov vlasnik, ili ko njime
upravlja. Tek zajedno sa ovakvim dodatkom zaokruuje se
skup pravila kojima se obezbeuje oekivani akustiki kvalitet ovekovog okruenja.
Vrste akustikih normativa

U oblasti akustikih normativa postoji vei broj dokumenata koji, zajedno, sveobuhvatno reguliu relevantnu materiju. Kod nas u naelu postoje dve grupe akustikih normi:
nacionalni standardi (JUS) i pravilnici.
Pojava akustikih standarda u Jugoslaviji uglavnom datira s poetka osamdesetih godina. Meutim, u toj oblasti se
upravo tokom poslednjih par godina intenzivno radilo na
usaglaavanju sa meunarodnim normama. U tom smislu,
sve vie se doslovno prihvataju prevodi tekstova releventnih
meunarodnih standarda.
Nacionalne standarde donosi Jugoslovenski zavod za
standardizaciju. Njihovi nazivi, odnosno oznake, podvedeni su pod jedinstvenu nomenklaturu. Svi jugoslovenski
nacionalni standardi u oblasti akustike u graevinarstvu
imaju oznake iji je opti oblik:
JUS U.J6.xxx: 19yy
Sve oznake poinju sa "JUS". Iza toga sledi blia odredba
koja se sastoji od tri grupe znakova. Standardi iz serije
posveene akustici u graevinarstvu imaju na mestu prve
grupe znakova "U.J6.". Druga grupa znakova je trocifren
broj, ovde u optem obliku predstavljen sa "xxx", i to je
konkretna oznaka svakog pojedinanog standarda. Iza dvotake sledi trea grupa znakova koja predstavlja godinu kada
je standard usvojen, odnosno kada je stupio na snagu (oznaka godine se pri navoenju naziva standarda u mnogim okolnostima izostavlja). Kao ilustracija ovog naina oznaavanja
46
Vrste akustikih normativa
mogu se navesti primeri kao to su JUS U.J6.201:1989, ili

JUS U.J6.205:1992, o kojima e u nastavku biti rei.
Meunarodna organizacija za standardizaciju ISO (International Organisation for Standardisation) donosi standarde
iz svih domena. Time se nacionalnim organizacijama za standardizaciju olakava rad, ali jo je vanije da se time izjednaavaju standardi meu zemljama. Umesto smiljanja i pisanja sopstvenih nacionalnih standarda, to zahteva formiranje
dovoljno kompetentnih strunih timova koje je u nekim
zemljama teko okupiti, postoji pozitivan trend prevoenja i
prihvatanja meunarodnih standarda u celini. Danas je nacionalna standardizacija gotovo sasvim preorijentisana na prevoenje brojnih, esto vrlo obimnih i detaljnih meunarodnih standarda. Nesporno je da takav pristup olakava komunikaciju projektanata na meunarodnom nivou.
U jugoslovenskoj nacionalnoj standardizaciji prevedeni
ISO standardi dobijaju oznake koje se u izvesnoj meri razlikuju od gornjeg opisa i koje nastaju dodavanjem "JUS" ispred njihove originalne oznake (npr. "JUS ISO 1683", gde
je "ISO 1683" oznaka meunarodnog standarda koji je,
znai, preveden i usvojen).
Posebnu kategoriju normativa ine pravilnici. Danas u
oblasti akustike postoje dva osnovna pravilnika, to e
kasnije biti detaljnije objanjeno, i njihov domen je konkretno normiranje dozvoljenih nivoa buke. Pravilnici imaju
snagu zakona i njima drava utvruje konkretne vrednosti
nivoa buke u pojedinim okolnostima i na pojedinim mestima u ivotnoj sredini.
Potpun spisak svih vrsta normativa koji imaju neki
znaaj u arhitektonskoj akustici relativno je dug. Sreom,
nisu svi od esencijalnog znaaja za rad u oblasti projektovanja. Zbog toga je u nastavku izlaganje podeljeno u dva dela:
- normativi sa obaveznom primenom u projektovanju i
- ostali normativi koji ire reguliu materiju.
Iz ove druge kategorije u nastavku poglavlja detaljnije su
opisani samo najznaajniji meu njima. Na samom kraju, u
spisku literature, dat je manje-vie kompletan popis svih
relevantnih akustikih normativa u trenutku kada je ovaj
tekst nastao. Oni koji nisu obuhvaeni detaljnijim prikazima u ovom poglavlju uglavnom se odnose na materiju koja
nije od neposrednog znaaja za arhitekte i interesantni su
samo profesionalnim akustiarima, to jest akustikim konM. Miji
47
sultantima. To su standardi iz oblast arhitektonsko-akustikih laboratorijskih ispitivanja, zatim oni koji utvruju
referentne vrednosti u akustici, postupke merenja razliitih
akustikih parametara materijala itd.
Prikaz normativa iz oblasti arhitektonske akustike, koji
sledi u nastavku ovog poglavlja, mora se shvatiti samo kao
presek stanja u trenutku kada su ovi redovi napisani. Treba
oekivati da se vremenom narui sveobuhvatnost prikaza
zbog stalnog poveanja broja vaeih standarda. tavie,
upravo ovo su godine kada se domaa standardizacija u
oblasti arhitektonske akustike intenzivno razvija i prilagoava svetskim tokovima. Zbog toga se i nastojalo da svoje
mesto u ovom tekstu dobije samo ono to predstavlja
bazine okvire akustikih normativa. Uvoenje raznih
novih standarda, to je proces u toku, sasvim sigurno nee
naruiti principe o kojima govore normativi ire prikazani
u nastavku.
4.1 Akustiki normativi od neposrednog znaaja za projektovanje

U trenutku kada ovaj tekst nastaje u Jugoslaviji postoji
pet normativa najdirektnije vezanih za razne aspekte projektovanja, izvoenja i korienja graevinskih objekata, i
koji se moraju obavezno primenjivati. To su:
- jedan zakon,
- dva standarda i
- dva pravilnika.
Obaveznost primene znai da u projektantskom radu sve
njihove relevantne odredbe moraju biti zadovoljene. To se,
naravno, direktno odraava i na arhitektonsku praksu.
Zakon o zatiti ivotne sredine

Zakon o zatiti ivotne sredine (ozvanien u Slubenom
glasniku RS broj 66 iz 1991. godine) jeste najoptiji zakon
koji ureuje oblast zatite ivotne sredine u svim relevantnim aspektima, pa izmeu ostalog i zatitu od buke. U njegovoj prvoj reenici utvruje se da zakon ureuje "sistem
zatite i unapreivanja ivotne sredine", to obuhvata skup
mera i uslova za zatitu, ali i za unapreenje kvaliteta ovekovog okruenja, odnosno popravljanje postojeeg stanja.
48
Zakon o zatiti ivotne sredine
Jedan manji deo ovog zakona posveen je obavezi voenja rauna o zatiti od buke. Obaveza se, eksplicitno iskazano, odnosi na projektante, investitore i korisnike objekata.
U tom smislu, svaki projekat objekta u kome se javljaju
izvori buke, shvaeni u najirem smislu, mora obuhvatiti i
neophodne mere zatite. Tako se Zakon o zatiti ivotne sredine posredno odrazio i na oblast arhitekture.
Zakon ne sadri numerike podatke ili bilo kakve
tehnike detalje. U njemu se ne pominju decibeli, kao ni
uputstva za reavanje pojedinanih ekolokih problema. On
samo slui kao zakonski osnov po kome su kasnije doneti
drugi akti, odgovarajui standardi i pravilnici. Tek u njima
se precizno definiu konkretni podaci vani za projektovanje, za proveru postojeeg stanja ugroenosti ivotne sredine i za funkcionisanje itavog sistema kojim se obezbeuje
kvalitet ovekovog ivotnog okruenja.
Zakon sadri i kaznene odredbe, teorijski interesantne
projektantima koji u fazi projektovanja ne obrate panju na
aspekt zatite od buke ili za izvoae koji svojim propustima stvore okolnosti ugroavanja bukom. Na bazi istog
zakona razvijene su inspekcijske slube koje po dunosti
mogu da interveniu kad se negde u ivotu pojavi problem
ugroavanja bukom, bez obzira na to da li je on nastao
grekom projektanta, izvoaa ili korisnika. To pitanje se
razjanjava na sudu, shodno odredbama Zakona o zatiti
ivotne sredine, a u skladu s rezultatima eventualnih
strunih ekspertiza.
Vreme e svakako uiniti da se zakoni menjaju. Tako e i
Zakon o zatiti ivotne sredine sigurno doiveti vremenom
izvesne promene u sadraju, a moda i u samom naslovu.
Meutim, bez obzira na sve te budue promene, od 1991.
godine, kada je ovaj zakon donet, pa nadalje, a to znai i u
budunosti, uvek e postojati neki zakon koji e utvrivati
obavezu projektanata i graditelja da ispotuju vaee zahteve o zatiti od buke. Taj princip, kada je jednom donet,
sigurno nikada vie nee biti ukinut. Mnogo toga u zakonu
moda e se menjati, ali se nikada nee promeniti njegova
sutina, poto je takav trend razvoja savremenog drutva.
Osnovni standard arhitektonske akustike

Osnovni akustiki standard za projektovanje graevinskih objekata je JUS U.J6.201 - "Akustika u zgradarstvu M. Miji
49
Pojava standarda JUS U.J6.201 poetak je

kompleksnije brige o akustikom kvalitetu graevinskih objekata. Pr vi nagovetaji takvog trenda i uvoenje nekakve
projektantske obaveze pojavili su se znatno ranije. Jo 1967. godine obnarodovan
je dokument pod nazivom: "Pravilnik o
minimalnim tehnikim uslovima za izgradnju stanova" (Slubeni list SFRJ, broj
45 iz 1967). U njemu postoji samo jedan
lan posveen akustikom kvalitetu, i
odnosi se na zvunu izolaciju izmeu stanova. U tekstu se iskljuivo utvruje zahtev minimalne izolacione moi pregrada
izmeu njih. Tada postavljena norma
nia je od dananje. Njihovo direktno
poreenje nije mogue jer su iskazane na
razliite naine. Moe se proceniti da je
zahtev koji su zidovi i tavanice u to
vreme morali da zadovolje za oko 7 dB
nii od dananjeg.
Ve nakon tri godine pojavio se "Pravilnik
o tehnikim merama i uslovima za zvunu
zatitu zgrada" (Slubeni list SFRJ, broj 35 iz
1970). Njegova sadrina predstavlja prelazak na nivo zahteva i nain njihovog definisanja kakav postoji danas. U ovom pravilniku se nalaze mnogi elementi koji su
docnije, u irem obliku, obraeni u nekoliko standarda i pravilnika. Stoga se ovaj
dokument moe smatrati preteom savremenih normativa u oblasti akustikog
kvaliteta graevinskih objekata.
Na kraju ovog podseanja jedna sasvim
lokalna tema. U Beogradu su 1983. godine
utvreni "Uslovi i tehniki normativi za
projektovanje stambenih zgrada i stanova". Taj dokument je imao i deo pod nazivom "Zatita od buke", pa je i on uao u
istoriju razvoja akustikih normativa.
Izmeu ostalog, ovaj dokument sadri i
minimalne zahteve u pogledu izolacione
moi pregradnih konstrukcija. Interesantno je da se u tom domenu ovaj dokument
u potpunosti preklapao sa godinu dana ranije donesenim standardom JUS U.J6.201.
50
Tehniki uslovi za projektovanje i graenje

zgrada". Njegova primena je obavezna (ima
snagu zakona). Zato se moe rei da svaki rad
na akustikom projektovanju zapoinje njegovim listanjem.
Danas vaea varijanta standarda doneta je
1989. godine, ali je njegova prethodna verzija
iz 1982. godine oznaila poetak obavezne primene zvune zatite u arhitektonskom projektovanju, utvrena na nivou nacionalnog standarda. Od tada postoji zakonska obaveza da
projektanti i izvoai u itavoj dravi garantuju akustiki kvalitet graevinskih objekata (vidi tekst u okviru).
Ovim standardom propisuju se razni akustiki tehniki uslovi koji se moraju zadovoljiti tokom tri osnovne faze rada na graevinskim objektima:
- pri projektovanju,
- pri graenju ili rekonstrukciji i
- pri ispitivanju za potrebe tehnikog prijema.
Njegov tekst je podeljen na nekoliko delova u kojima se posebno obrauju pojedinani
aspekti zune zatite graevinskih objekata.
To su:
- klasifikacija prostorija po bunosti,
- minimalni zahtevi za izolacione moi
pregrada,
- akustiki kvalitet prozora i vrata,
- maksimalne vrednosti nivoa buke u
prostorijama,
- principi akustikih ispitivanja za tehniki
prijem,
- ukupna ocena kvaliteta zvune zatite u
objektu.
Klasifikacija prostorija po bunosti - predstavlja polaznu taku u razmatranju zvune zatite pri projektovanju svakog graevinskog
objekta To podrazumeva podelu prostorija prema akustikom aspektu njihovog sadraja,
odnosno prema prosenim vrednostima buke
u njima tokom normalnog korienja objekta.
Standard u svakom objektu definie tri grupe

prostorija. To su:
- obine prostorije, u kojima je prosena vrednost buke uvek ispod 70 dBA (vidi tekst u okviru),
- bune pogonske ili poslovne prostorije, u
kojima prosena vrednost buke moe povremeno dostizati vrednost izmeu 70 dBA i 85 dBA i
- vrlo bune prostorije, u kojima nivo buke
moe biti 85 dBA ili vii od toga.
Standard takoe utvruje da buka u prostoriji prelazi neku od utvrenih granica (70 dBA
za bune pogonske ili poslovne, odnosno 85
dBA za vrlo bune prostorije) ako se ona premauje u najmanje tri petnaestominutna
intervala tokom dana ili noi. To znai da se
mogunost sporadinih zvunih ekscesa u
svim prostorijama smatra normalnim, pa su i u
tiim kategorijama prostorija uglavnom dozvoljeni povremeni, kratkotrajni ekstremni zvuni
dogaaji. Kategorizacija prostorija po bunosti
koju predvia standard ne zasniva se na takvim
ekscesima ve na dovoljno uestalim pojavama.
Ovde se uestalim smatra ako premaenja
dozvoljenih vrednosti nivoa buke traju due
od petnaest minuta i pojavljuju se vie od tri
puta tokom dana ili noi.
U standardnim graevinskim objektima
(stambene i poslovne zgrade) prostorije stanova i kancelarije po definiciji spadaju u kategoriju obinih prostorija. Smatra se da u normalnim okolnostima eventualna premaenja
utvrenog nivoa buke zbog razliitih zbivanja
u njima ne prelaze definisanu vremensku granicu uestalosti pojavljivanja. Naravno, postoji
istovremena obaveza korisnika prostora da svoje aktivnosti prilagodi ovakvoj definiciji.
Svi podaci o nivoima buke, kao to su

navedene granine vrednosti za podelu
prostorija po bunosti, iskazuju se u
dBA (ita se "decibeli A"). Kasnije e
biti pokazano i da se sve vrednosti za
dozvoljene nivoe buke utvrene drugim
normativima definiu takoe u dBA.
Za one koji nisu upoznati s ovim jedinicama sledi kratko objanjenje. Oni
drugi ovu napomenu mogu preskoiti.
Merenje buke radi ocene ugroenosti
oveka mora da uzima u obzir i neke
karakteristike ula sluha, pre svega njegovu nejednaku osetljvost po frekvencijama (frekvencijska nelinearnost ula
sluha). O toj pojavi neto je ve napisano ranije u napomeni uz poglavlje
"ujnost muzikog zvuka". Zbog takve
osobine ula sluha buka istog nivoa a
razliitih frekvencija izaziva kod ljudi
razliite subjektivne doivljaje.
Da bi se na neki nain realizovalo merenje iji e rezultati biti bliski ovekovom subjektivnom utisku, injeni su
pokuaji da se u mernoj proceduri,
odnosno mernom opremom, u manjoj
ili veoj meri simuliraju nelinearne
karakteristike ula sluha. Danas je u
najiroj upotrebi merenje buke pri kome
se signal proputa kroz specijalni filtar.
On svojom karakteristikom sasvim
grubo simulira frekvencijsku nelinearnost uha, slabei niske i visoke frekvencije na nain slian onome to se deava u uhu, a istovremeno tehniki prihvatljiv za jednostavnu realizaciju u
svakodnevnoj praksi. Ovaj specijalni
filtar, kojim su opremljeni svi ureaji
za merenje buke, naziva se "A" filtar.
Zbog toga se i vrednosti nivoa buke
izmerene na takav nain oznaavaju sa
"dBA", a ne samo sa "dB".
Poetak akustike analize unutranjosti nekog graevinskog objekta tokom izrade njegovog projekta podrazumeva da se sve prostorije
klasifikuju prema ovim akustikim odredbama. Posao projektovanja je olakan injenicom da veina prostorija u
standardnim objektima spada u kategoriju obinih prostorija, pa su bune i veoma bune prostorije u njima ipak spoM. Miji
51
radine. Zbog toga se poetna klasifikacija u projektantskoj

praksi svodi na utvrivanje onih malobrojnih prostorija koje nisu obine, dakle spadaju u kategoriju bunih ili vrlo
bunih prostorija.
Uvoenje zakonskog perioda "dana" i
"noi" na pr vi pogled izgleda banalno,
ali je to samo zbog toga to se dometi
takvog stava s aspekta arhitekture
moda ne mogu odmah sagledati.
Brojni su primeri kada je upravo to
posebno znaajno za projektovanje, jer
su norme za dozvoljene nivoe buke po
pravilu blae za period dana nego za
period noi.
Jedan primer takvog sluaja su poslovni objekti. U njima se veina aktivnosti deava tokom dana. Prilikom izrade projekta neophodno je utvrditi koji
delovi ili elementi objekta rade i
nakon tog roka, to jest u periodu
zakonske "noi". Podela dana je izuzetno vana za razne mainske sisteme
u takvim objektima, koji mogu bukom
da ugroavaju okolne objekte osetljivijeg sadraja (npr. stambene zgrade).
Ako je rad mainskih sistema planiran
samo tokom radnog vremena, onda u
domenu zvune zatite (graevinske
pregrade i stolarija u tom delu objekta) vae blae norme. Jedino ako su to
sistemi koji rade i tokom noi (npr.
nekakvi sistemi za hlaenje), onda se
primenjuju druge, stroe norme nonog perioda, pa se zahtevaju i ozbiljnije mere zvune zatite.
Ne treba napominjati da blae akustike norme znae i jeftinija sredstva
za zatitu od buke, odnosno jeftiniji
objekat u celini. To je i glavni razlog
to je vremenska podela dana znaajna za arhitekturu.
Dalja akustika razrada konstruktivnih detalja tokom rada na projektovanju zavisi od

prethodno napravljene klasifikacije prostorija
po bunosti. Tako su zahtevi koji se postavljaju
za pregradne konstrukcije izmeu prostorija,
to je drugi projektantski korak, uslovljeni njihovom prethodnom akustikom klasifikacijom. Ova podela se kasnije odraava na akustiki tretman instalacija, stolarije itd.
Interesantno je da standard u zakonskom
smislu definie i pojam dana i noi, jer se propisane norme za dozvoljene nivoe buke u
ivotnoj sredini po pravilu razlikuju za razliite periode dana. Tako je standardom utvreno da je period dana od 6 do 22 asa, a no
"traje" od 22 do 6 asova.
Minimalni zahtevi za izolacionu mo pregrada - obuhvataju najvei deo teksta standarda. Ovi zahtevi su dati tabelama u kojima se
propisuju minimalne vrednosti izolacionih
svojstava pregradnih konstrukcija na pozicijama izmeu prostorija u zavisnosti od klase
bunosti u koju su svrstani i osetljivosti njihovog sadraja na buku. Zahtevi su posebno definisani za stambene, stambeno-poslovne,
poslovne zgrade, zatim bolnice, kole, restorane, hotele itd. Za svaku vrstu objekata
utvrene su kombinacije moguih sueljavanja prostorija po namenama, ukljuujui i klasifikaciju prostorija prema moguem nivou
buke u njima. Za svaku od moguih kombinacija u standardu su utvrena minimalna zahtevana izolaciona svojstva pregradnih konstrukcija (zidova i tavanica).
Kao mala ilustracija ovog segmenta standarda moe se citirati njegov deo u kome su
navedene norme za objekte iz kategorije
"Hoteli, moteli, studentski domovi, samaki hoteli,
staraki domovi i sl.". Za te objekte standard definie
52
minimalna izolaciona svojstva pregradnih konstrukcija za

sledee pozicije:
- izmeu susednih hotelskih soba (B kategorije i niih
kategorija),
- izmeu susednih hotelskih soba (A kategorije i viih
kategorija),
- izmeu hotelske sobe i zajednikog hodnika,
- izmeu hotelske sobe i prostorija opte namene itd.
Za svaku od navedenih pozicija u standardu je definisana
posebna numerika vrednost u decibelima minimalne zahtevane izolacione moi, to ima znaenje minimalnog akustikog kvaliteta. Na slian nain su utvreni minimalni
zahtevi izolacionih svojstava pregradnih konstrukcija po
svim vrstama graevinskih objekata i na pozicijama sueljavanja moguih kategorija prostorija u njima.
Akustiki kvalitet prozora i vrata - takoe je utvren
ovim standardom. Definisana je njihova podela po klasama
u zavisnosti od vrednosti izolacione moi. Tako su vrata
podeljena na etiri akustike klase. Najvia je "specijalna
klasa", koja podrazumeva najveu vrednost izolacione
moi, a zatim slede I, II i III klasa, poreane sa opadajuim
izolacionim svojstvima. Prozori su podeljeni u pet klasa.
Najvia se takoe naziva "specijalna klasa", a slede I, II, III i
IV klasa, takoe sa opadajuim vrednostima izolacionih
svojstava. Ovakva podela se primenjuje i na balkonska vrata.
Zahvaljujui akustikoj podeli, u projektima se potreba
za adekvatnom zvunom izolacijom prozora i vrata iskazuje
jednostavnim navoenjem zahteva za odreenom klasom
na pojednim pozicijama u objektu. Nije potrebno nikakvo
uputanje u razradu detalja izrade prozora i vrata koji bi
obezbedili traeni rezultat. Detaljniji zahtevi ostaju samo za
njihove dimenzije, povrinsku obradu i sline neakustike
detalje.
Ovakav nain reavanja problema izuzetno je vaan za
realizaciju projekata graevinskih objekata jer eventualni
detalji izrade stolarije, koji bi bili obraeni u projektu, nikako ne mogu garantovati njihov akustiki kvalitet. Naime,
stolarija izraena prema istim projektantskim detaljima
moe imati izolaciona svojstva u irokim granicama vrednosti izolacione moi, zavisno samo od preciznosti sa kojom
su detalji realizovani, kvaliteta primenjenog materijala, kvaliteta arki i mehanizma za zatvaranje, naina ugradnje itd.
M. Miji
53
Kod nas je problem merenja za tehniki

prijem postao danas prevashodno ekonomsko pitanje. Naime, takvo ispitivanje na
objektu ima svoju cenu. Ona obuhvata
angaovanje specijalizovane ustanove i
ekipe koja izlazi na teren. Ta procedura se,
po definiciji, obavlja na samom kraju
zidanja objekta, neposredno pred njegovo
useljenje. Pokazalo se da u naim uslovima to esto znai i trenutak kada je
prosean investitor ve ostao bez finansijskih sredstava. Kada je zvanini zavretak
izgradnje na dohvat ruke, uobiajene cene
takvih merenja esto predstavljaju ozbiljan
problem za investitora.
Dosadanja praksa pokazuje da takvo stanje podrazumeva svakojaka snalaenja. Na
objektima se meri uglavnom nekakav minimum pregrada da bi se stekla gruba slika o
akustikom kvalitetu objekta. U takvim
okolnostima jasno je da se na realizaciju
merenja sa brojem pozicija koji proizilazi iz
standarda uglavnom niko ne osvre.
U besparici, investitori esto idu i dalje.
Kad se proceni da okolnosti to doputaju,
kopiraju se raspoloivi stari izvetaji sa
drugih objekata izgraenih sa istom
graevinskom operativom. Reklo bi se da
oni koji obavljaju tehnike preglede objekata danas imaju razumevanja za teku situaciju investitora i uglavnom prihvataju sve
ovakve kombinacije.
ini se da saznanje o obaveznosti akustikih merenja za tehniki prijem nije jo
dospelo do manjih gradova u unutranjosti, iako je standard JUS U.J6.201 ne bitno
promenjenog sadraja usvojen jo daleke
1982. godine. Nije poznato, ili su to bar izuzetno retke situacije, da je u manjim sredinama raeno akustiko merenje po zavretku gradnje objekata. Moe se rei da je
za sada dejstvo standarda ipak ogranieno
na velike centre, esto samo na Beograd.
Razlog za to je moda i injenica da su i sve
ustanove osposobljene za specijalizovana
akustika merenja takoe u Beogradu.
54
Detaljnije objanjenje problema ostvarivanja

izolacionih kvaliteta prozora i vrata nalazi se u
poglavlju 5.3.
Utvrujui u projektu samo traenu klasu
stolarije, njihov isporuilac na objektu duan
je da garantuje zahtevani akustiki kvalitet. To
se dokazuje pribavljenim atestom sa rezultatima merenja na identinim uzorcima koje izdaje ovlaena ustanova. Na izolacionu mo prozora i vrata moe znatno da utie i nain njihove ugradnje. Zbog toga se na posebno kritinim pozicijama u objektu moe zahtevati i
provera akustikim merenjem na ugraenoj
stolariji.
Maksimalne dozvoljene vrednosti nivoa
buke u prostorijama - takoe su navedene u
standardu. Definisane su maksimalne vrednosti nivoa buke za razne vrste namena prostorija u razliitim vrstama objekata. U tom domenu se ovaj standard delimino preklapa sa
sadrajem nekih drugih normativa, ali su propisane vrednosti meu njima usaglaene.
Principi akustikih ispitivanja za tehniki
prijem - utvreni su ovim standardom, ali
samo na globalnom nivou. U graevinskim
objektima pri tehnikom prijemu kontrolie
se, izmeu ostalog, da li su ispunjeni akustiki
zahtevi za pregradne konstrukcije i nivoe buke
koji su utvreni ovim standardom. Obaveza
primene standarda pri projektovanju graevinskih objekata namee i obavezu akustikih
merenja nakon zavretka njihove izgradnje.
Osnovna ideja ovakvog ispitivanja prevashodno se bazira na potrebi provere rada izvoaa. injenica je da tokom izgradnje objekta oni imaju iroke mogunosti da ugroze projektovani koncept zvune zatite, i to: izgradnjom tanjih pregradnih zidova zbog utede u
materijalu, ugradnjom akustiki nezadovoljavajue, neatestirane stolarije, grubim izvoakim propustima u izradi detalja itd.
Meutim, za arhitekte je bitno saznanje da
postoje primeri kako su, osim provere rada izAKUSTIKA U ARHITEKTURI
voaa, i neke projektantske greke otkrivene tek merenjem

tokom tehnikog prijema. To znai da su promakle u prvoj
instanci kontrole, pri reviziji projekta. injenica da se ovakve projektantske greke mogu otkriti i nakon zavretka
projektovanja i formalnog prijema projektne dokumentacije treba da bude deo opteg znanja svakog arhitekte. Grube
greke projektanata u sferi zvune zatite uvek se na kraju
otkriju, samo je pitanje trenutka. Moe to biti na merenju
prilikom tehnikog prijema po proceduri utvrenoj ovim
standardom, ali i po proceduri pokrenutoj tubom nekog
nezadovoljnog korisnika objekta.
Sama tehnika procedura merenja definisana je drugim,
specijalizovanim standardima (neki od njih opisani su u
poglavlju 4.2), ali je ovde utvren princip odreivanja obima potrebnih merenja u svakom konkretnom objektu. Kao
ilustracija se moe navesti da se prema odredbama ovog
standarda u stambenim objektima veliine do 30 stanova
merenjem ispituje po jedan uzorak pregradne konstrukcije
za svaki razliiti sastav pregrade koji se pojavljuje i za svaku
razliitu funkciju, odnosno kombinaciju namena prostorija koje takva pregrada odvaja. U veim objektima za svakih
daljih 30 stanova potrebno je jo po jedno merenje za svaku
poziciju. Na slian nain utvreni su obimi merenja i za
druge vrste objekata (poslovni, javni itd.).
Ukupna ocena kvaliteta zvune zatite u objektu podrazumeva finalni zakljuak o pregradama u objektu, a
zatim i o objektu u celini, na osnovu rezultata sprovedenih
merenja izolacionih svojstava pregradnih konstrukcija.
Standard utvruje kriterijume za klasifikaciju kvaliteta projektovane i ostvarene zvune zatite uvodei podelu na tri
klase:
- klasa "nije po JUS-u",
- klasa "minimalna zvuna zatita" i
- klasa "poboljana zvuna zatita".
Ova podela je napravljena na osnovu uporeivanja
izraunate ili izmerene vrednosti izolacionih svojstava sa
normama postavljenim istim standardom. Ako je izraunata
ili izmerena vrednost jednaka postavljenoj normi ili je malo premauje, onda je zadovoljena klasa "minimalne zvune
zatite" (pojam "malog premaenja" je do 3 dB za izolaciju
od vazdunog zvuka i do 7 dB za izolaciju od udarnog zvuka). Ako su premaenja dovoljno velika, onda je zadovoljena klasa "poboljane zvune zatite".
M. Miji
55
Interesantno je da je ova klasifikacija u arhitektonskoj

praksi po pravilu nepoznata. U procesu projektovanja polazi se od stava da treba zadovoljiti norme, pri emu se misli
tek na dostizanje zadate vrednosti. Posmatrajui standard i
nain na koji je ova oblast postavljena, investitor bi trebalo
da u projektnom zadatku odredi koju klasu zvune zatite
zahteva u objektu. Na osnovu toga prilagodila bi se struktura pregradnih konstrukcija. Praktino svi projekti do sada
realizovani kod nas, osim retkih izuzetaka, preutno su
podrazumevali klasu "minimalne zvune zatite", iako to
nigde nije eksplicitno iskazano.
Buka u spoljanjoj sredini

Za razliku od prethodno opisanog standarda, koji se bavi
unutranjou objekata, utvrivanje dozvoljenih nivoa buke
u spoljanjoj sredini definisano je standardom JUS U.J6.205
- "Akustika u graevinarstvu - Akustiko zoniranje prostora". Ovaj standard definie nain akustikog zoniranja prostora u naseljima. Pri tome se pod akustikim zoniranjem
podrazumeva podela teritorije naselja na manje prostorne
celine (zone) po akustikoj srodnosti njihovih sadraja.
Klasifikacija pojedinih prostornih celina u naseljima
odreena je dominantnom namenom i sadrajem objekata
koji se nalaze u njima (stambena, poslovna, industrijska
itd.). Za akustiku podelu na razliite zone relevantna je
osetljivost unutranjih sadraja graevinskih objekata na
ugroavanje spoljanjom bukom, s jedne strane, i pojava
izvora buke u njima koji mogu ugroavati iru okolinu, s
druge. Stoga se moe rei da se pod pojmom akustikog
zoniranja naselja podrazumeva:
- utvrivanje prostornih celina (zona) naselja sa akustiki srodnim sadrajem i
- utvrivanje najviih dozvoljenih nivoa buke u tako
definisanim zonama.
Da bi se objasnio smisao akustikog zoniranja dovoljno
je navesti da standard prema dozvoljenim nivoima buke u
spoljanjoj sredini razlikuje sledee zone naselja (citat iz
teksta standarda):
1. podruja za odmor i rekreaciju, bolnike zone i oporavilita, kulturno-istorijski lokaliteti i veliki parkovi;
2. turistika podruja, mala i seoska naselja, kampovi i
kolske zone;
56
Buka u spoljanjoj sredini
3. isto stambena podruja;

4. poslovno-stambena podruja, trgovako-stambena podruja, deja igralita;
5. zona gradskog centra, zanatska, trgovaka, administrativno-upravna zona sa stanovima, zone du autoputeva, magistralnih i gradskih saobraajnica.
6. industrijska, skladina i servisna podruja, transportni terminali bez stambenih zgrada
Svaka od ovih zona ima drugaiji zahtev za dozvoljeni
nivo buke u spoljanjoj sredini. Najstroi je za prvu navedenu grupu ("podruja za odmor..."), a za "zonu gradskog
centra" (navedena pod brojem 5) dozvoljeni nivo buke je
najvii. Za zonu koja je poslednja navedena u gornjem spisku ("industrijska, skladina i servisna podruja...") praktino nema ogranienja za buku u spoljanjoj sredini, osim
na eventualnim radnim mestima zaposlenih van graevinskih objekata, ali je to predmet regulisan drugim dokumentom (vidi u nastavku "Buka u radnim prostorima").
Primena ovog standarda u praksi zahtevala je i neka
dodatna tumaenja koja nisu data u samom tekstu, to se
svakako moe smatrati njegovim nedostatkom. Tako je
utvreno da se norme za dozvoljene nivoe buke u spoljanjoj sredini primenjuju na "granici vlasnitva". Granica vlasnitva je pravni pojam koji je nuno uveden u akustiku praksu. Da bi se ovaj pojam ilustrovao moe se rei
da u "svom dvoritu" svako moe da radi ta hoe, ali na
granicama svog vlasnitva, a to znai i na granici teritorije
gde poinje "tue dvorite", mora obezbediti propisane
vrednosti nivoa buke. Naravno, fiziki zakoni opadanja zvuka pri prostiranju (opadanje nivoa zvuka sa rastojanjem)
ipak limitiraju mogue granice ekscesnog ponaanja u sopstvenom dvoritu da bi traene norme na njegovim granicama bile zadovoljene.
U gradskim sredinama se granice vlasnitva u spoljanjoj
sredini definiu na povrinama fasada objekata. To znai da
granine vrednosti nivoa buke, koje su za naselja propisane
standardom, moraju biti zadovoljene na spoljanjim povrinama fasada graevinskih objekata. Norme koje utvruju
detalje postupaka merenja buke detaljnije definiu pojam
"povrine fasade", odnosno utvruju rastojanje od fizike
povrine fasade na kome se postavlja mikrofon instrumenta
pri merenju buke.
M. Miji
57
Na osnovu ovog standarda, a uz pomo nekih naknadnih

tumaenja, utvren je stav da nivo buke u proizvoljnim
takama gradskih ulica nije niim propisan. Buka u zoni javnih povrina znaajna je samo u onoj meri u kojoj se odraava
na ugroavanje fasada, odnosno na granicama neijeg vlasnitva. Ovo je esto predmet nerazumevanja u praksi, pa se
ponekad insistira na postizanju zadatih nivoa buke u sasvim
proizvoljno odabranim takama gradskih ulica.
Interesantno je da s aspekta projektovanja stambenih
objekata u naseljima i njihove eventualne ugroenosti spoljanjom bukom standard pravi razliku izmeu isto stambene zone i zone koja sadri stanove ali i druge sadraje
(npr. administrativno-upravna zona sa stanovima). Time se
implicitno uvodi injenica da pojam stana s
Karakteristian je sluaj jednog relativaspekta zatite od spoljanje buke nije jedinno novog naselja u Beogradu koje je,
stven, i da razliku meu njima pravi postojee
sticajem okolnosti, delom svoje teritostanje u okruenju. Prihvata se realnost da pri
rije locirano upravo ispod putanje kootvorenim prozorima ne mogu biti isti uslovi
jom preleu avioni pri sletanju na
u stanovima koji se nalaze u isto stambenim
surinski aerodrom. To se znatno odranaseljima, poslovno-stambenim zonama ili u
zilo na stanje buke u spoljanjoj sredizoni centra grada. To povlai za sobom i evenni naselja. Iako je u pitanju isto stamtualne razlike akustikog kvaliteta fasadne stobena zona, daleko od centra grada
larije u zavisnosti od zone u kojoj se objekat
(taka 3 u citiranoj tabeli standarda),
postojee stanje zahtevalo je drugaije
nalazi (videti tekst u okviru).
tumaenje kategorije. Zbog toga je sva
fasadna stolarija u ugroenom delu
naselja izvedena po posebnim zahtevima, sa trostrukim staklima, a sve loe
i terase zatvorene su staklom.
Ovde treba naglasiti da se norme za dozvoljene nivoe buke u prostorijama unutar objekata, definisane u standardu JUS U.J6.201, podrazumevaju samo za okolnost kada su svi prozori
i vrata zatvoreni. To, naravno, nije uvek uteno
za stanare, ali je jedini nain da se problem zatite od buke
uini reivim. Utoliko je znaajnije pitanje akustikog zoniranja koje utvruje ovaj standard, jer je pri otvorenom prozoru stanje buke u sobi uslovljeno samo bukom u spoljanjoj sredini, to znai zonom u kojoj se graevinski objekat nalazi, a ne akustikim kvalitetom objekta.
Buka u ivotnoj sredini

Dozvoljene granice buke u zgradama odreene su "Pravilnikom o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini"
(objavljen u Slubenom glasniku RS broj 4 iz 1992. godine).
Ovaj dokument propisuje konkretne vrednosti dozvoljenih
nivoa buke u sredini u kojoj ovek boravi, kao i osnovne
postupke za njeno merenje. Pojmom ivotne sredine obu-
58
Buka u ivotnoj sredini
hvaene su prostorije u graevinskim objektima namenjene boravku oveka. U tu kategoriju eksplicitno su svrstane
boravine prostorije u stanovima i u javnim i drugim objektima kao to su: bolnice, klinike, domovi zdravlja, zatim
prostori za odmor dece, sobe u domovima penzionera,
uionice, sluaonice, kabineti, itaonice, hotelske sobe. Za
svaku od ovih kategorija utvrene su maksimalne vrednosti dozvoljenih nivoa buke u periodu dana i noi.
Interesantno je da se unutar graevinskih objekata pod
pojmom "sredine u kojoj ovek boravi" ne podrazumevaju
sve prostorije, ve samo one koje se mogu smatrati "boravinim". U stanovima su to prostorije u standardnoj nomenklaturi deklarisane kao "sobe". Zbog toga se propisane
norme za dozvoljene nivoe buke u stambenim zgradama ne
odnose na komunikacione prostore, sanitarne vorove, kuhinje, pomone prostorije itd. U javnim objektima primenjen
je isti pristup, pa su utvrene dozvoljene granice buke za
hotelske sobe, sobe u domovima i slino, a one se ne odnose
na pomone prostorije, sanitarne vorove, predsoblja itd.
Pravilnik u svim vrstama objekata razlikuje dve kategorije
izvora buke koji mogu da uznemiravaju: oni koji se nalaze
unutar zgrade i oni koji su van nje. Zakonodavac je predvideo da su dozvoljene norme za maksimalnu vrednost nivoa
buke koju prave izvori smeteni u zgradi blae. Kao rezultat,
dozvoljeni nivoi takvih izvora buke za 5 dB su vii od normi
za buku koja u objekat dospeva iz spoljanje sredine. Ova
razlika proizilazi iz ovekovog subjektivnog shvatanja
ugroenosti bukom. Zvukovi koje mogu stvarati izvori u
samoj zgradi prihvatljiviji su (esto su i predvidljivi jer se
ponavljaju), i uglavnom su poznati, za razliku od onih koji
mogu doi spolja i na koje ovek najee nije pripremljen.
Buka u radnim prostorima

Oblast zatite od buke u prostorijama gde se nalaze neija
radna mesta regulisana je "Pravilnikom o merama i normativima zatite na radu od buke u radnim prostorijama"
(vaea verzija objavljena je u Slubenom listu SFRJ broj 21
iz 1992. godine). S aspekta arhitektonske akustike ovaj pravilnik predstavlja komplement prethodnog. U njemu su
sadrani pravno-tehniki elementi neophodni za utvrivanje
kriterijuma zatite od buke na radnim mestima. To je
znaajno za projektante graevinskih objekata u kojima se
obavljaju razne profesionalne delatnosti, ali je i osnov za
M. Miji
59
funkcionisanje slube zatite na radu koja postoji u nekim

velikim firmama. Ovakav normativ predstavlja jednu od
polaznih taaka pri projektovanju zvune zatite poslovnih
objekata, ali i svih drugih gde se pojavljuje bar jedno radno
mesto (domar, uvar, serviser, straar, kontrolor).
U pravilniku se propisuju dozvoljeni nivoi buke na razliitim vrstama radnih mesta. Najznaajniji deo teksta pravilnika sadri definiciju podele ljudskih delatnosti po,
uslovno reeno, akustikim kategorijama. Podela je napravljena na osnovu prirode delatnosti, odnosno osetljivosti
ljudskog rada na buku iz okoline. Tako su prema razlikama
u doputenim nivoima buke na radnom mestu definisane
sledee kategorije (citat iz teksta pravilnika):
1. Fiziki rad bez zahteva za mentalnim naprezanjem i
zapaanjem okoline sluhom.
2. Fiziki rad usmeren na tanost i koncentraciju; povremeno praenje i kontrola okoline sluhom; upravljanje
transportnim sredstvima.
3. Rad koji se obavlja pod estim govornim komandama i
akustikim signalima; rad koji zahteva stalno praenje
okoline sluhom; rad preteno mentalnog karaktera, ali
rutinski.
4. Rad preteno mentalnog karaktera koji zahteva koncentraciju, ali rutinski.
5. Mentalni rad usmeren na kontrolu rada grupe ljudi koja obavlja preteno fiziki rad; rad koji zahteva koncentraciju ili neposredno komuniciranje govorom ili telefonom.
6. Mentalni rad usmeren na kontrolu rada grupe ljudi koja obavlja preteno mentalni rad; rad koji zahteva koncentraciju, neposredno komuniciranje govorom i telefonom; rad iskljuivo vezan za razgovore preko komunikacionih sredstava (telefon i dr.).
7. Mentalni rad koji zahteva veliku koncentraciju,
iskljuivanje iz okoline, preciznu psihomotoriku ili
komuniciranje sa grupom ljudi.
8. Mentalni rad, kao izrada koncepcija, rad vezan za veliku odgovornost, komuniciranje radi dogovora sa grupom ljudi.
9. Koncertne i pozorine sale.
Za svaku od navedenih kategorija u pravilniku su utvrene maksimalno dozvoljene vrednosti nivoa buke. Pri tome,
one su u gornjoj listi navedene po opadajuim vrednostima
60
Buka u radnim prostorima
dozvoljenih nivoa. Najvii dovoljeni nivo buke je za kategoriju pod takom 1 ("Fiziki rad..."), ak 85 dBA, a najnii
nivoi su utvreni za koncertnu i pozorinu salu kao specifine radne prostore, svega 30 dBA.
Propisana vrednost za najgoru kategoriju, fiziki rad,
podrazumeva dejstvo buke na oveka tokom punog radnog
vremena od osam sati. Ova norma se moe smatrati fiziolokom granicom, kada se buka ograniava iskljuivo radi
zatite ula sluha. Ostalim kategorijama iz tabele norme za
maksimalne dozvoljene vrednosti buke nisu odreene uslovima zatite ula sluha ve su prilagoene stepenu ometanja zvukovima koje se za datu vrstu posla moe prihvatiti.
Iz definicija navedenih kategorija rada moe se videti da su
pri utvrivanju konkretnih vrednosti dozvoljenih nivoa
buke najvaniji uticaj na koncentraciju i ometanje meuljudske komunikacije.
Osnovna injenica utvrena pravilinikom, a koja se
neposredno odraava na proces projektovanja, podrazumeva da dozvoljeni nivoi buke u poslovnim objektima, od
kancelarijskih prostora do fabrika, nisu jednoznano definisani. Sve zavisi od kategorije iz navedene opte akustike
podele poslova, u koju se svako konkretno radno mesto mora svrstati. Tako norme u pogledu buke nisu iste u kancelariji namenjenoj za projektni biro, u kancelariji u kojoj e
biti delovi raunovodstva ili u sobi gde se nalazi telefonistkinja na centrali.
Pravilnik utvruje i generalnu podelu izvora buke iji
uticaj moe da se javi na radnim mestima. Definisana je
podela na tri kategorije: buka koju stvara orue za rad, to
jest orue koje ovek koristi na radnom mestu, buka tuih
orua za rad iz neposredne okoline i, najzad, buka koju na
radnom mestu stvaraju ostali izvori zvuka (ventilacija,
ulini saobraaj i slino). U tom smislu je karakteristino da
su zahtevi stroi za buku izvora iz okoline nego za buku koju stvara orue za rad. Smatra se da buka ureaja sa kojim
se neposredno radi manje ometa oveka od buke koja dolazi sa strane i na koju on nema uticaja. Upravo tu komponentu buke, koja dolazi iz okruenja, dominantno odreuje
arhitektura, tanije akustike karakteristike objekta u kome
se nalazi radno mesto.
Oigledno je da se tokom izrade projekta poslovnih zgrada, fabrika i slinih objekata, pre nego to se pristupi definisanju elemenata vanih za zvunu zatitu, mora utvrditi
M. Miji
61
preciznija namena pojedinih prostora da bi se, u skladu s

tim, odredile norme za dozvoljene nivoe buke. Prema tako
odreenim normama utvruje se akustiki kvalitet pregradnih konstrukcija i stolarije, dimenzioniu se sistemi ventilacije i drugi mainski sistemi, odreuje se mogui raspored
u objektu bunih prostorija sa mainskim instalacijama itd.
Ako u trenutku izrade projekta nekog poslovnog objekta
precizna namena prostorija nije poznata, to je est sluaj,
poeljno je da se objekat u akustikom smislu dimenzionie
prema nekom najgorem sluaju. To znai prema kategorijama moguih delatnosti u objektu za koje vae najstroi
uslovi za dozvoljeni nivo buke.
4.2 Ostali normativi

Pored normativa sa obaveznom primenom u projektovanju, pobrojanih i opisanih u prvom delu ovog poglavlja,
postoji izvestan broj standarda koji u irem smislu definiu
oblast akustike u graevinarstvu i arhitekturi. Neki od njih
utvruju pratee elemente u oblasti arhitektonske akustike,
neki definiu postupke merenja pojedinih akustikih
veliina ili sadre preporuke za reavanje nekih specifinih
akustikih problema u prostorijama itd. Njihov potpun spisak nalazi se na kraju knjige u popisu relevantne literature.
Veina standarda sa ovog ireg spiska nije neophodna
arhitektama za njihov projektantski rad, jer teme koje
obrauju spadaju iskljuivo u domen rada akustikog konsultanta. Meutim, neki od njih u svojim fragmentima ipak
imaju izvestan znaaj za arhitekte jer omoguavaju ire
sagledavanje za rad na projektovanju relativno vanih akustikih detalja. Zbog toga su u nastavku ukratko prikazani
neki od ovih standarda, tanije oni njihovi delovi koji mogu
biti interesantni za projektovanje graevinskih objekata.
Redosled kojim su standardi opisani u nastavku odreen
je numerikim oznakama iz njihovog naslova, i koje su
poreane po veliini, a ne po svom eventualnom znaaju.
Termini i definicije
Akustika terminologija od znaaja za arhitekturu i
graevinarstvo utvrena je standardom JUS U.J6.001:1982 "Akustika u graevinarstvu - Termini i definicije". Standard
sadri sve najvanije termine koji se koriste u arhitektonskoj
62
Termini i definicije
akustici, sa potrebnim objanjenjem njihovih definicija

(ukljuujui i matematiku definiciju tamo gde priroda termina to podrazumeva). Takav standard je vaan za arhitekte jer
pokazuje da korienje terminologije po nekakvoj ustaljenoj,
neformalno steenoj navici, izraavanje u argonu i sline
manje-vie uobiajene jezike slobodne forme nisu dozvoljene u zvaninim dokumentima, to jest u projektima.
U tom smislu postoji vie primera koji su, kako iskustvo
pokazuje, uobiajeno nejasni u komunikaciji meu arhitektama. Ilustracije radi moe se citirati kako su u standardu
definisani akustiki termini zvuna izolacija, zvuna izolovanost i izolaciona mo:
Zvuna izolacija -
Svojstvo neke konstrukcije da u odreenoj meri sprei prenoenje zvune

energije (to znai: opta osobina,
svojstvo, nije definisana fizika veliina)
Zvuna izolovanost - Razlika srednjih nivoa zvunog pritiska u predajnoj i prijemnoj prostoriji (to znai: posledica zvune izolacije;
izraava se u decibelima)
Izolaciona mo -
Desetostruki dekadni logaritam koeficijenta transmisije pregrade (sledi

matematika definicija); (to znai:
precizno definisano svojstvo konkretne pregradne konstrukcije; izraava se u decibelima)
Pobrojani primeri dobro ilustruju problem preciznosti

izraavanja. Oni su izvaeni iz standarda (uz manja prilagoavanja, odnosno skraivanja u tekstu opisa) da bi se
pokazalo koliko je vano razlikovati nijanse u terminologiji.
Naime, tri navedena pojma jeziki su, na prvi pogled, veoma slina ali su zato fiziki sasvim razliita (u pitanju su
potpuno razliite fizike veliine, odnosno osobine).
Iskustvo pokazuje da se, u okolnostima maglovitih predstava o teorijskim osnovama arhitektonske akustike, ova tri
pojma u svakodnevnoj komunikaciji lako meaju. Zbog toga elementarno akustiko obrazovanje u oblasti arhitekture podrazumeva, izmeu ostalog, razlikovanje najvanijih
pojmova da bi se omoguila njihova precizna upotreba.
Upravo je to svrha ovog stadarda.
M. Miji
63
Merenja zvune izolacije u objektima

Postupak merenja izolacione moi pregradnih konstrukcija u izgraenim objektima utvren je standardom JUS
U.J6.043 - "Akustika u graevinarstvu - Terenska merenja
izolacije od vazdunog zvuka" (naknadno je izdata dopuna
ovog standarda pod istim imenom, koja nosi oznaku JUS
U.J6.043/1:1990 - "Izmene i dopune"). Njegova primena je
primarna prilikom tehnikog prijema graevinskih objekata koji se obavlja pred useljenje. Obaveza takvih merenja
utvrena je standardom JUS U.J6.201, to je ranije objanjeno u poglavlju 4.1. Meutim, merenja prema ovom standardu mogu se obavljati ne samo pri tehnikom prijemu ve
i u svim drugim okolnostima kad treba proveriti postojee
stanje izolacione moi nekih pregradnih konstrukcija u
objektu.
Merenja po ovom standardu radi ovlaena ustanova.
Sam postupak merenja zasniva se na primeni dovoljno
SLIKA 4.1 - Izgled formulara propisanog standardnom sa rezultatima merenja izolacije od vazdunog zvuka uraenog na jednom objektu. Vidi se eksplicitna konstatacija da pregrada zadovoljava zahteve postavljene standardom JUS U.J6.201
64
Merenja zvune izolacije u objektima
snanog vetakog izvora zvuka koji se postavlja s jedne strane merene pregrade (u tzv. predajnoj prostoriji). Nivo buke
se meri dva puta: na strani pregrade gde je postavljen vetaki izvor i sa njene druge strane, u tzv. prijemnoj prostoriji (u koju zvuk dospeva prolaSa slike 4.1 vidi se da izolaciona mo
pregradne konstrukcije predstavlja veliskom kroz analiziranu pregradu). Na osnovu
inu koja se posmatra po frekvencijaizmerene razlike u nivoima zvuka i drugih relema. Merenjem je odreena njena vredvantnih akustikih i geometrijskih parametara
nost u opsegu od 100 Hz do 3150 Hz. To
koji se uzimaju u obzir izraunava se vrednost
je standardni frekvencijski opseg u
izolacione moi.
Rezultat merenja na nekom graevinskom
objektu predstavlja se u posebnom izvetaju
koji se pravi kao skup pojedinanih rezultata
unetih u poseban formular. Izgled ovog formulara takoe je utvren u tekstu standarda.
Primer rezultata merenja jedne pregradne konstrukcije prikazan je na slici 4.1. Vidi se da
popunjen formular sadri opte podatke o
mestu merenja, prikaz strukture pregradne
konstrukcije, dijagram izmerene vrednosti izolacione moi i eksplicitnu konstataciju da li
izmerena pregradna konstrukcija zadovoljava
zahteve iz standarda JUS U.J6.201.
Merenje izolacije od udarnog zvuka
kome se u graevinskoj akustici posmatraju frekvencijski promenljive veliine.
Karakteristina osobina izolacione

moi svih masivnih pregrada jeste porast vrednosti sa frekvencijom, to se
jasno uoava i na slici (dijagram raste
ka viim frekvencijama). Takva osobina proizilazi iz fizikih zakona prostiranja zvuka kroz materijal pregrade.
Na istom dijagramu vidi se ucrtana
jedna izlomljena linija sastavljena od
tri ravna segmenta. Oznaena je kao
"standardna kriva", i ona slui za
uporeivanje sa izmerenim vrednostima. Na osnovu razlike standardne krive i krive izmerenih vrednosti izraunava se pokazatelj veliine izolacione moi izraen jednim brojem. To je ona vrednost na formularu koja je oznaena
sa Rw. Procedura analize njihove razlike utvrena je takoe standardom.
Vrednost Rw je merodavna za zakljuivanje da li merena konstrukcija zadovoljava postavljene norme. U standardu JUS U.J6.201 svi zahtevi su
utvreni upravo minimalnim vrednostima Rw koje pregrade moraju imati
na pojedinim pozicijama u objektu.
Specifina vrsta izolacije od tzv. udarnog

zvuka meri se procedurom koja je regulisana
standardom JUS U.J6.049 - "Akustika u graevinarstvu - Terenska merenja izolacije meuspratne konstrukcije od udarnog zvuka". To je
veliina koja predstavlja pokazatelj izolacionih
svojstava meuspratnih konstrukcija u odnosu
na zvuk koraka, zvuk koji nastaje kad tvrdi
predmeti padnu na pod i druge sline zvune
pojave koje nastaju direktnim mehanikim dejstvom na materijal poda. Prilikom tehnikog
prijema graevinskog objekta merenje izolacije od udarnog
zvuka treba da pokae kvalitet izrade plivajuih podova i
drugih akustiki znaajnih detalja u strukturi meuspratnih
konstrukcija ija je uloga da smanje prenos zvuka nastalog
udarima po podu. Ovakvo merenje je provera rada izvoaa
koji su gradili testirani objekat, ali to uvek podrazumeva i
proveru projekta, to znai projektantskih reenja.
M. Miji
65
Za merenje izolacije od udarnog zvuka koristi se poseban

ureaj koji se naziva "standardni izvor zvuka udara". Njegova
konstrukcija je utvrena namenskim standardom, koji je
naveden u spisku literature [25]. On se sastoji od mehanizma
sa elektromotorom koji tegove kalibrisane teine konstantnom brzinom (deset puta u sekundi) podie i puta ih da sa
zadate visine, reda veliine nekoliko centimetara, padnu na
pod. Time se dobija kontinualna, ponovljiva udarna pobuda
poda na mestu gde je maina postavljena. Ova mehanika
sprava sastavni je deo standardne akustike merne opreme.
Izolacija od udarnog zvuka odreuje se merenjem nivoa zvuka koji takav izvor, postavljen na pod u nekoj prostoriji, proizvodi u prostoriji neposredno ispod nje.
Kao i kod izolacije od vazdunog zvuka, za izolaciju od
zvuka udara postoje propisane granine vrednosti koje se
moraju ostvariti na pojedinim pozicijama u objektu. One
su utvrene osnovnim standardom JUS U.J6.201.
SLIKA 4.2 - Izgled formulara propisanog standardom sa rezultatima merenja izolacije od udarnog zvuka uraenog na jednom
objektu
66
Merenje izolacije od udarnog zvuka
Rezultat ovakvih merenja prikazuje se u posebnom formularu ija je forma utvrena u tekstu standarda. Na slici 4.2
prikazan je takav formular sa unetim rezultatima merenja
jedne meuspratne konstrukcije. Vidi se da je njegov izgled
uglavnom identian formularu za merenja izloacije od vazdunog zvuka sa slike 4.1. Sadri opte podatke o mestu
merenja, prikaz strukture meuspratne konstrukcije, dijagram izmerene vrednosti izolacije od udarnog zvuka i eksplicitnu konstataciju da li izmerena meuspratna konstrukcija zadovoljava zahteve iz standarda JUS U.J6.201.
Akustiki kvalitet prostorija

Akustiki kvalitet prostorija predmet je standarda JUS
U.J6.215 - "Akustika u graevinarstvu - Tehniki uslovi za
projektovanje i izradu: Akustiki kvalitet malih i srednjih
prostorija". On je unekoliko drugaiji od ostalih dosad opisanih, u kojima se propisuju razni obavezni zahtevi. Ovaj
standard nita ne propisuje ve sadri uputstva za reavanje
nekih konkretnih projektantskih problema. On omoguava
arhitektama da se reavanje unutranjeg dizajna prostora
jednostavnijih akustikih zahteva realizuje bez "velike
nauke" i, eventualno, bez vee pomoi akustikog konsultanta. Takva kategorija standarda postoji i na meunarodnom nivou, da bi reavanje svih elementarnih, rutinskih
akustikih problema u projektovanju bilo jedinstveno
obraeno dokumentom koji sadri skup preporuka i uputstava za projektantski rad.
Ovaj standard se konkretno odnosi na akustike intervencije koje treba izvesti u domenu enterijera da bi se dobio dovoljan akustiki kvalitet u malim i srednjim prostorijama namenjenim za govor. U njegovom tekstu eksplicitno je utvreno da se pod pojmom malih i srednjih prostorija podrazumevaju prostorije ija je zapremina do 1.000
m3. Akustiki kvalitet u smislu ovog standarda podrazumeva razumljivost govora, pa se preporuke sadrane u standardu direktno odnose na prostore kao to su uionice,
manji amfiteatri, sudnice, alterske sale i svi slini prostori gde se okupljaju ljudi koji komuniciraju govorom a gde
se ne upotrebljavaju sredstva za ozvuavanje. Standard se
ne odnosi na prostorije sa posebnim akustikim zahtevima kao to su pozorita, bioskopi, koncertne sale, studijski prostori, veliki amfiteatri. Projekat takvih prostorija
podrazumeva sloenu akustiku analizu, i na njih se ne
M. Miji
67
mogu primeniti jednostavna uputstva iz nekog ovakvog

dokumenta.
U tekstu standarda definisane su preporuke za geometrijsko oblikovanje enterijera prostora, vrste i raspored apsorpcionih povrina, za oblike zvune zatite radi poboljanja
razumljivosti govora itd. Nekoliko primera moe detaljnije
da pokae njegov sadraj. Na slici 4.3 prikazana je jedna od
ilustracija koje se nalaze u tekstu standarda. Crtei pokazuju naine na koje treba da se primenjuju apsorpcioni materijali. Ilustracija na slici pod a) predstavlja pogrean pristup, a ilustracije pod b) i c) predstavljaju pravilnu primenu apsorpcionih materijala da bi se ostvarila adekvatna
razumljivost govora.
SLIKA 4.3 - Ilustracije iz standarda JUS U.J6.215 koje pokazuju

pogrene (a) i ispravne (b i c) naine akustike obrade sluaonica (rafirano je prikazan apsorpcioni materijal)
Drugi primer iz standarda, prikazan na istoj slici, detalj je

u kome se daje uputstvo za akustiku obradu dugakih prostorija. Standard savetuje da se u takvim sluajevima na zadnji zid (nasuprot govorniku) postavi apsorpcioni materijal ili
da se povrina tog zida nagne prema auditorijumu radi
usmeravanja zvunih refleksija prema zadnjim redovima.
Preciznost akustikih merenja

Problem potrebne preciznosti prilikom merenja zvune
izolacije obraen je standardom JUS ISO 140-2 - "Akustika Merenje zvune izolacije u zgradama i graevinskih eleme-
68
Preciznost akustikih merenja
nata - Deo 2: Odreivanje, verifikacija i primena podataka

o preciznosti". Ovaj standard je doslovan prevod teksta meunarodnog standarda, usvojenog na nacionalnom nivou.
Time je zamenjen raniji standard JUS U.J6.039 - "Utvrdjivanje zahteva preciznosti akustikih merenja".
Sam po sebi ovaj standard verovatno ne izgleda interesantan arhtektama, bar ne na prvi pogled, jer se bavi uskostrunim pitanjima iz domena akustikih merenja. Meutim, u njemu postoje informacije veoma vane i poune
za sve koji su umeani u graevinsko projektovanje. U tekstu standarda eksplicitno se kae da postoji odreena nesigurnost u akustikim merenjima koja nastaje usled raznih
sluajnih i sistematskih uticaja. Posledica toga je nesigurnost u utvrivanju vrednosti pojedinih akustikih parametara koji se koriste u projektovanju (izolaciona mo pregrada, akustike karakteristike materijala itd.).
Prirodu akustikih pojava i postupaka za njihova merenja po pravilu karakterie znatna tolerancija u preciznosti
rezultata. Takva nepouzdanost u ovom standardu iskazana
je vrednostima ponovljivosti i reproduktivnosti. Ponovljivost je, po definiciji, bliskost podudaranja rezultata nezavisnih uzastopnih ispitivanja dobijenih istom metodom istog
ispitivanog materijala, npr. jednog uzorka neke pregradne
konstrukcije, mereno istom opremom u istoj laboratoriji. To
istovremeno predstavlja konstataciju da eventualno sukcesivno ponavljanje merenja izolacione moi neke pregrade,
ili neke druge akustike veliine, u potpuno istim uslovima
sasvim oekivano moe dati rezultate koji se meusobno u
nekoj maloj meri razlikuju. Takva je priroda zvunog polja i
svih prisutnih akustikih fenomena.
Reproduktivnost je pojam po svojoj prirodi jednak ponovljivosti, i utvruje bliskost rezultata nezavisnih ispitivanja, ali izvedenih na razliitim mestima. To znai da reproduktivnost definie razlike koje se mogu dobiti pri ispitivanju istog materijala ali u razliitim laboratorijama.
U standardu je utvreno kolike te varijacije rezultata
mogu biti u praksi. Ponovljivost laboratorijskih merenja
veliina koje su izraene jednim brojem, kao to je izolaciona mo, jeste oko 1 dB. Meutim, reproduktivnost merenja
zvune izolacije varira sa frekvencijom ak i za nekoliko
decibela za merenja iste veliine u razliitim laboratorijama. To znai da se ispitivanjem uzorka neke nove konstrukcije mogu u razliitim laboratorijama sasvim normalno
M. Miji
69
dobiti rezultati koji se u izvesnoj meri meusobno razlikuju. Ovome treba dodati da na normalna rasturanja rezultata
mogu uticati i varijacije u nainu izrade pregrada, granini
uslovi na spojevima sa susednim pregradama itd.
Zato je sve ovo znaajno za projektovanje? Ovaj standard eksplicitno tvrdi da su izmerene ili izraunate vrednosti akustikih veliina po svojoj prirodi relativno ograniene tanosti, koja teko moe biti bolja od 1 dB (ako im
je priroda takva da se izraavaju u decibelima). Zato rezultati bilo kakvih akustikih prorauna, npr. izraunata izolaciona mo u okviru analize graevinske fizike objekta, logino moraju biti prilagoeni takvom stanju stvari. U praksi to znai zaokruivanje na vrednosti celog broja decibela.
injenica je da se povremeno u projektima mogu sresti
rezultati akustikih prorauna iskazani veim brojem decimala. Savremena sredstva za izraunavanje to omoguavaju. Meutim, prekomerni broj decimala, to jest znaajnih
cifara u rezultatu, nikako nije znak preciznosti projektanta.
Takva pojava samo pokazuje projektantovo nepoznavanje
osnovnih zakonitosti akustike i akustikih standarda.
Zahtevi korisnika
Akustiki zahtevi koje korisnici raznih graevinskih objekata mogu da postavljaju konstatovani su standardom JUS ISO
6242-3:1995 - "Visokogradnja - Izraavanje zahteva korisnika Deo 3: Akustiki zahtevi". Ovaj standard, kao i prethodni, prevod je odgovarajueg meunarodnog standarda, sa dodatim
nacionalnim predgovorom, odnosno uvodnim delom koji objanjava njegovo poreklo, namenu i vezu sa drugim domaim
standardima. On je deo serije koja se sastoji od nekoliko standarda iz oblasti graevinske fizike. Svi oni nose istu osnovnu
oznaku, a menja se samo broj iza povlake. Dodatak 3 odnosi
se na akustiku, a dodaci 1, 2 i 4 sadre takoe stavove korisnika, samo posveene toplotnim zahtevima, zahtevima istoe
vazduha i zahtevima za osvetljenost, respektivno.
Nakon prikaza svih relevantnih akustikih standarda sadranih u ovom poglavlju moe se rei da u tekstu standarda JUS ISO 6242-3 nema nieg posebno novog. Sve u njemu
konstatovane injenice ve su utvrene brojnim standardima iz oblasti akustike u graevinarstvu. Meutim, njegov
znaaj je to je to, kako ve naslov govori, standard iz oblasti
visokogradnje a ne akustike, pa je s njim uesnicima u pro-
70
Zahtevi korisnika
jektovanju i izgradnji objekata koji deluju van akustike

struke ukazano na postojanje odreenih akustikih zahteva.
Opti je utisak da se ovaj standard moe smatrati "dajdestiranom" verzijom grupe akustikih standarda (serija
JUS U.J6.xxx) prireenom za arhitekte i graevinare. Njegovim sadrajem predoavaju im se elementi akustikog komfora u graevinskim objektima. Veza sa postojeim akustikim standardima eksplicitno se navodi na samom
poetku teksta, gde su svi oni i pobrojani.
Ono to je svakako znaajno jeste to u sklopu utvrivanja akustikih zahteva eksplicitno uvodi pojam "zahtevi
korisnika". Tim pojmom su obuhvaeni:
- zatita od smetnji izazvanih bukom,
- zatita od presluavanja (misli se: izmeu prostorija) i
- obezbeivanje akustikog kvaliteta prostorija.
To su akustiki elementi koje korisnik u manjoj ili veoj
meri zahteva od graevinskog objekta. Nakon utvrivanja zahteva korisnika, u tekstu standarda slede definicije parametara
za njihovo izraavanje. Njegov centralni deo zauzima tabela u
kojoj su pobrojani bitni akustiki parametri, njihove definicije,
nain izraavanja i nain kvantitativnog vrednovanja.
Prema tome, moe se rei da je znaaj ovog dokumenta
upravo u injenici da se u sklopu grupe standarda iz oblasti
graevinarstva, dakle izvan normativa arhitektonske akustike, konstatuje postojanje akustikih zahteva korisnika i
naina, tanije parametara, kojima se ti zahtevi definiu.
Sama realizacija akustikog dela projekta, to jest izgradnja
objekata, ostvaruje se uz pomo ostalih, detaljnijih standarda iz oblasti arhitektonske akustike.
M. Miji
71
72
5. Odrazi u arhitekturi
stvarivanje akustikog kvaliteta graevinskih objekata predstavlja kompleksan problem. Zato skup
akustikih normi sadran u standardima i pravilnicima detaljnije prikazanim u prethodnom poglavlju direktno utie na itav niz aspekata projektantskog rada u arhitekturi. Blok ema sa slike 2.2 pokazuje da akustiki zahtevi
u arhitekturi podrazumevaju manje ili vee uticaje u
sledeim oblastima projektovanja:
- prostorna organizacija naselja,
- unutranja organizacija graevinskih objekata,
- elementi graevinskih konstrukcija objekata i
- enterijer.
U ovom poglavlju detaljnije su opisani naini na koje se
akustiki zahtevi reflektuju u svakoj od navedenih oblasti
arhitekture.
5.1 Naselja
Deo arhitekture koji je na emi sa slike 2.2 definisan pod
kratkim pojmom "naselja" podrazumeva urbanistike,
odnosno globalne aspekte u kojima se akustika pojavljuje
sa nekim od svojih zahteva. Njen uticaj se u ovom domenu
ogleda u sledeim segmentima projektantskog rada:
- akustiko zoniranje naselja,
- raspored graevinskih objekata na terenu i
- orijentacija objekata u prostoru.
M. Miji
73
ODRAZI U ARHITEKTURI
Vidi se da su to sve u izvesnom smislu globalne teme koje ne zadiru neposredno u sam proces projektantskog
reavanja detalja pojedinanih graevinskih objekata.
Moda je najbolje rei da su to pitanja akustikog aspekta
odnosa pojedinanih graevinskih objekata prema njihovom okruenju. Pravilan stav arhitekte prema ovim temama indirektno moe imati velikog znaaja za ukupan akustiki kvalitet projektovanih objekata.
Akustiko zoniranje naselja

Akustiko zoniranje naselja kao pojam objanjeno je u
poglavlju 4.1. Tamo je detaljnije prikazan sadraj standarda
JUS U.J6.205 kojim je ta problematika regulisana. Objanjen je princip podele teritorije naselja na akustike zone
prema njihovoj osetljivosti na buku, pri emu svaka zona
ima razliite dozvoljene maksimalne vrednosti nivoa buke
u spoljanjoj sredini. Lista razliitih vrsta zona pokazuje da
je njihova klasifikacija napravljena prevashodno prema
nameni i unutranjim sadrajima objekata koji preovladavaju. Svaka urbanistika promena, svaki novi projektovani
i izgraeni objekat ili bilo kakva graevinska intervencija u
naseljima mora potovati usvojeno ili, u krajnjoj liniji,
zateeno stanje akustikih zona.
Globalna karakterizacija objekata s aspekta akustikog
zoniranja utvruje se po dva bitna osnova. To su:
- osetljivost sadraja objekata na buku i
- prisustvo jaih izvora buke u objektima i oko njih.
Postoje kategorije objekata koji su posebno osetljive na
buku. U njih spadaju pre svega bolnice, oporavilita i slini
objekti, no tu su i sve stambene zgrade, koje su u svakom
naselju najbrojnije, a stanovi su, izmeu ostalog, i prostor
za odmor. Sa druge strane, postoje objekti koji zbog svog
sadraja stvaraju buku u neposrednoj okolini. Takve su fabrike, saobraajni terminali (stanice svih vrsta), servisne zone,
itd. I obini poslovni objekti sa kancelarijskim prostorima
mogu podrazumevati izvesnu uurbanost, amor i povean
intenzitet saobraaja u okolini, to sve zajedno povlai vii
nivo buke u njihovom neposrednom okruenju.
Izvori buke u naseljima nisu iskljuivo vezani za graevinske objekte. Sve saobraajnice predstavljaju manje ili
vee izvore buke, to zavisi od njihove vrste (ulica, pruga,
autoput), dnevnog reima i ranga u optoj komunikacionoj
emi naselja.
74
Naselja
Kada se sve to ima u vidu, akustiki aspekt izgradnje naselja

nalae logiku grupisanja objekata u prostoru prema njihovoj
akustikoj srodnosti. Takvo ujednaavanje po sadraju sutina
je ideje o akustikom zoniranju. U pitanju je meusobno usaglaavanje prostornih lokacija objekata osetljivih na buku, objekata koji sadre izvore buke i paljivo pozicioniranje trasa saobraajnica u skladu sa usvojenim prostornim rasporedom.
Akustika svakako omoguava da se posebnim akustikim
intervencijama svi objekti koji sadre izvore buke uine
"benignim" po okolinu. Postoje teorijski osnovi za projektovanje i realizaciju kvalitetnih mera zatite od bilo kog
izvora buke ako su pri tome zadovoljeni neki jednostavni
tehniki i drugi preduslovi (npr. dovoljni unutranji gabariti postorija u kojima se nalaze izvori buke). Sasvim je
mogue, primenom posebnih akustikih mera i uz paljivo
izvoenje radova, bilo koju bunu fabriku ili slian industrijski objekat uiniti praktino neujnim za okolinu.
Meutim, intenzivna primena drastinih reenja akustikih
problema otvara sasvim novu oblast finansijskih ulaganja, to
jest poveava investicije za izgradnju takvih specijalno graenih objekata. U ekstremnim sluajevima poveanje investicije zbog uvoenja posebnih mera zvune zatite moe biti izuzetno veliko. Zato u svakoj takvoj situaciji ostaje pitanje isplativosti poduhvata i generalnog smisla itavog koncepta ako se
sve to moe izbei gradnjom bunih objekata na nekom drugom, manje kritinom mestu. Odluivanje o takvim pitanjima
prvi je odraz uticaja akustike u arhitekturi.
I pored mogunosti savremene akustike, postoje problemi
za koje se ini da nemaju reenja. Problemi intenzivnih povrinskih saobraajnih resursa (kamionski saobraaj, eleznica, aerodromi) uglavnom se ne mogu potpuno reiti ni posebnim ulaganjem. Reenja koja otklanjaju akustiki problem bila bi problematina u svakom drugom pogledu (npr. potpuno uklanjanje drumskog saobraaja pod zemlju, gradnja aerodroma na
veoma velikim udaljenostima od naselja itd.). Zato akustiko
zoniranje mora obuhvatati i problem komunikacija, pa zone sa
objektima iji je sadraj osetljiv na buku treba okruiti saobraajnicama dovoljno niskog intenziteta saobraaja.
Raspored graevinskih objekata

Postoje okolnosti kada se sadraj neke zone naselja u
akustikom smislu ne moe sasvim unificirati, recimo u
M. Miji
75
Kada zvuni talas naie na neku vrstu

prepreku, oko njenih ivica dolazi do izvesnog savijanja putanje zvune energije. Talas koji prolazi neposredno pored ivice prepreke ne nastavlja put potpuno pravolinijski, ve jedan deo njegove energije skree u
prostor iza prepreke. Ovo savijanje talasa
oko prepreke naziva se difrakcija. Pojava se
teorijski objanjava injenicom da ivica
prepreke, na osnovu zvune energije koja je
pogaa, postaje novi izvor zvuka koji zrai
u okolinu, pa i u prostor iza prepreke.
Fenomen difrakcije nije specifinost samo
zvuka ve je svojstven svim talasnim pojavama u prirodi. Oko prepreka se savijaju
elektromagnetski talas (radio talasi, svetlost), ak i talasi na povrini vode.
Osnovno pitanje pri pojavi difrakcije jeste
koliko e zvune energije, usled tog savijanja, dospeti u prostor iza prepreke. To pitanje se u domenu akustike moe i drugaije
formulisati, pa se utvruje smanjenje nivoa
zvuka koje unosi prepreka u odnosu na stanje u prostoru koje bi bilo da ona ne postoji.
Uticaj prepreke, odnosno efekat difrakcije,
ma kako se fiziki iskazivao, zavisi od
odnosa dimenzije prepreke i talasne duine
zvuka. I pored sloenog matematikog
aparata kojim se pojava teorijski definie,
njene opte osobine mogu se kvalitativno
opisati na relativno jednostavan nain.
Kada je talasna duina zvuka veoma
mala u odnosu na dimenzije prepreke, a to
u praksi znai na visokim frekvencijama
ili kada je prepreka veoma velika, uticaj
prepreke je znatan. Tada relativno mali
deo zvune energije dospeva u zonu zvune senke. Nasuprot tome, kada je talasna
duina zvuka velika u odnosu na prepreku, to znai na dovoljno niskim frekvencijama ili kada je prepreka relativno mala, uticaj difrakcije moe biti zanemarljiv.
Naravno da izmeu ove dve krajnosti stoji
iroka prelazna zona u kojoj se uticaj prepreke menja od zanemarljivog do veoma
velikog.
76
zonama gradskog centra ili u zonama saobraajnih terminala (to su sve kategorije iz
standarda JUS U.J6.205). Kao primer se moe
navesti da se u centrima naselja obino smenjuju stambene i poslovne zgrade, iako se
njihovi akustiki zahtevi u odnosu na okruenje znatno razlikuju. U takvim okolnostima pojavljuje se sledei nivo akustikih uticaja: optimizacija rasporeda i meusobnog
odnosa graevinskih objekata na terenu.
Pri prostiranju zvunog talasa sve fizike
prepreke na njegovom putu, kao to su zgrade i drugi objekti, stvaraju "zvune senke".
To znai da je iza prepreke nivo zvuka uvek
nii nego to bi bio da te prepreke nema.
Moe se rei da gubitak vidljivosti zvunog
izvora povlai za sobom i smanjenje ujnosti
(vidi tekst u okviru).
Kada se unutar jedne zone zajedno pojavljuju objekti veoma razliite osetljivosti na
buku ili pojedinani objekti koji u sebi
sadre jake izvore buke, poeljno je da se njihov meusobni odnos na terenu akustiki
optimizira. To znai da se manje osetljivi
objekti postavljaju blie potencijalnim izvorima buke i time stvori izvesna zvuna senka
iza njih, pogodna za smetaj onih ija je osetljivost na buku vea. Na fasadama poslovnih
objekata mogu se tolerisati vii nivoi buke
nego na fasadama stambenih zgrada. U zonama gradskog centra posebno neosetljivi na
buku jesu trni centri svih vrsta i slini
objekti. U zvunoj senci takvih zgrada mogu
se pozicionirati osetljiviji objekti, kao to su
stambene zgrade, objekti bolniko-medicinske namene i slino.
Jedan primer koji ilustruje korienje
zvune senke u organizaciji objekata na terenu prikazan je na slici 5.1. Neposredno uz
glavnu ulicu koja prolazi kroz prikazano
naselje postavljeni su objekti manje osetljivosti na buku, kao to su trni centri i drugi
poslovni objekti. Tek se iza njih nalaze stamAKUSTIKA U ARHITEKTURI
Naselja
bene zgrade, te su one u manjoj ili veoj zvunoj senci u

odnosu na glavnu ulicu, a u svakom sluaju poveano je
njihovo rastojanje od potencijalnih izvora buke. U zonu
stambenih zgrada zalaze samo pomone, pristupne saobraajnice u kojima je saobraaj obino nieg intenziteta.
Parametar koji moe da poslui kao pokazatelj akustikog
kvaliteta nekog projektantskog reenja organizacije objekata na terenu jeste eksponiranost fasada bukom. U tom smislu, cilj svakog koncepta u prostornoj organizaciji treba da
vodi minimizaciji eksponiranosti fasada zvunom energijom
koja dolazi iz moguih izvora zvuka u okolini. Zvuna senka je jedna od metoda kojom se to moe postii. Odgovarajue zatitno postavljanje manje kritinih objekata, kao na
ilustraciji sa slike 5.1, smanjuje eksponiranost bukom fasada objekata osetljivijeg sadraja.
SLIKA 5.1 - Jedan primer zatitne pozicije objekata koji su manje osetljivi na buku. Stambeni objekti (oznaeni sa 1) u izvesnoj meri su zatieni od saobraajne buke zvunom senkom
objekata druge namene (oznaeni sa 2)
M. Miji
77
Orijentacija objekata u prostoru

Princip minimizacije eksponiranosti fasada bukom moe
se primeniti i za vrednovanje reenja kada se fokusira samo
jedan objekat u sklopu nekog veeg bloka zgrada. U nekim
zadatim uslovima i sa zateenom prostornom dispozicijom
potencijalnih izvora buke, malim promenama pozicije
objekta u odnosu na okruenje moe se dosta uticati na
eksponiranost njegovih fasada bukom, a time i na ukupni
akustiki kvalitet.
Evo jednog hipotetikog primera. Ako je neka zgrada u
svojoj osnovi pravougaona, razumljivo je da e eksponiranost njenih fasada bukom biti procentualno manja kada je
prema potencijalnim zvunim izvorima okrenuta svojom
uom stranom. Tada sama zgrada formira zvunu senku na
pojedinim delovima svojih fasada. Veliini fasade koja je
neposredno izloena buci direktno je srazmeran i broj prostorija iji se prozori, a time i njihova unutranjost, eksponiraju istom bukom. ak i ako se neka fasada ne nalazi u
zvunoj senci, energija koja pogaa neki
prozor na njoj zavisi
od ugla pod kojim
zvuni talas nailazi.
Kada je taj ugao veliki
u odnosu na osu prozora, odnosno kada
zvuk na prozor nailazi ukoso, energija kojom je prozor eksponiran znatno je manja nego kada bi isti
talas pogaao prozor
pod pravim uglom,
odnosno kada bi nailazio u osi prozora.
SLIKA 5.2 - Jedan primer uticaja orijentacije objekata na akustiki kvalitet (vidi objanjenje u tekstu)
78
Da bi se razjasnio
ovaj koncept, jedan
hipotetiki
primer
akustiki bolje i loije
orijentacije objekata
na terenu prikazan je
na slici 5.2. Prikazane
su etiri zgrade koje
Naselja
se nalaze neposredno uz jednu saobraajnicu sa okretnicom. Neke od njih okrenute su prema potencijalnim izvorima buke na ulici svojim veim fasadama. Ako su to stambeni objekti, skoro polovina stanova u njima maksimalno
je izloena saobraajnoj buci. Jedna zgrada je okrenuta prema ulici svojom manjom fasadom. To u zadatim okolnostima predstavlja akustiki korektniju poziciju. Samo je ui
deo objekta u neposrednoj blizini potencijalnih izvora buke
i direktno eksponiran, pa je sasvim sigurno manji broj stanova ugroen.
Pokazani primer sa slike 5.2 razmatran je pod pretpostavkom da su to stambeni objekti. Da su prikazani objekti po
svom sadraju poslovni, dakle manje osetljivi na buku, akustika analiza mogla bi voditi zakljuku da je bolje ako su
oni prema saobraajnici okrenuti najveim fasadama, jer je
tada i zvuna senka iza njih vea. U nekim okolnostima to
moe biti vano.
Prema tome, princip orijentacije objekata ne moe se jednoznano definisati. On zavisi od unutranjeg sadraja
objekta i uslova oko njih. Utvrivanje optimalnog reenja
zahteva precizno poznavanje sadraja objekta i poznavanje
najee moguih pozicija izvora buke u okolini. Nakon toga u procesu projektovanja sledi analiza najoptimalnijeg
koncepta pozicije objekta u odnosu na zadate okolnosti.
U uslovima precizno determinisanog fasadnog fronta,
kao to je sluaj u svim gradskim ulicama, optimizacija poloaja zgrade svakako nije mogua jer postoji samo jedna,
unapred zadata, linija fasade. U novim gradskim blokovima,
gde pozicija objekata uglavnom nije striktno diktirana
nekim drugim uslovima, uvek se prostom rotacijom svakog
objekta mogu nai njegove akustiki bolje i loije pozicije.
5.2 Objekti
Akustiki aspekti arhitektonskog projektovanja se jednim svojim segmentom odraavaju i na problematiku globalnog reavanja unutranjosti graevinskih objekata.
Nakon razmatranja odnosa objekta prema spoljnim izvorima buke, projektantski rad u oblasti zvune zatite nastavlja se u fazi razrade njegovog unutranjeg koncepta. Tu se
pojavljuju razliiti zahtevi prilikom definisanja opteg organizacionog i konstruktivnog koncepta objekta, ali je uvek
M. Miji
79
prvi korak u domenu njegove unutranje organizacije. U toj

fazi projektovanja sve su odluke u rukama arhitekte. Neka
akustiki loa projektantska reenja nastala u toj fazi ne
mogu se nikako popraviti kasnijim radom akustikog konsultanta ili nekakvim specijalnim metodama obrade.
Kao to je naznaeno na slici 2.2, u domenu unutranje
organizacije objekta s akustikog aspekta znaajne su sledee teme:
- unutranja organizacija, to jest meusobni prostorni
odnosi prostorija u zavisnosti od njihove namene,
- gabariti prostorija i
- naini reavanja vanijih instalacija.
U ovom poglavlju su detaljnije opisani naini na koje se
akustiki zahtevi reflektuju u svakoj od navedenih tema.
Unutranja organizacija prostora

Kao to se u naseljima pribegava akustikom zoniranju, to
podrazumeva grupisanje objekata po akustikoj srodnosti,
ista metodologija se primenjuje, samo na mikroplanu, u unutranjosti graevinskih objekata. Sama metodologija je vrlo
slina onoj kojom se zoniraju naselja i podrazumeva grupisanje prostorija po bunosti njihovih sadraja, s jedne strane, i
po osetljivosti na buku, sa druge. Prostorije u kojima nema
izvora buke i iji sadraj nije osetljiv na buku mogu biti tampon zone izmeu bunih i osetljivih delova objekta.
U tom smislu, prvi korak u akustikom delu posla na
projektovanju nekog graevinskog objekta podrazumeva
kategorizaciju prostorija po bunosti. Principijelno se mogu
definisati tri bitne akustike kategorije:
- bune prostorije,
- prostorije osetljive na buku i
- neutralne prostorije.
Bune prostorije su one u kojima postoje jai izvori buke.
Tipian primer su prostorije sa raznom mainskom opremom,
sanitarni vorovi i slino. Prostorije osetljive na buku su one
u kojima se nalaze korisnici iji zahtevi ukljuuju i relativno
niske nivoe buke u okruenju. Primer su spavae sobe stanova. Najzad, neutralne prostorije su one u kojima nema izvora
buke, ali u kojima ni prisustvo buke nije kontraindikovano.
Tipian primer su razni magacini, komunikacioni prostori,
ostave i prostorije slinih namena. U kategoriju neutralnih
prostora u objektu mogu se svrstati i neke tehnike etae.
80
Objekti
Navedena kategorizacija samo je principijelna, a u svakom objektu se moe napraviti neto finija skala akustike
podele prostora. Tako su u standardu JUS U.J6.201 definisane obine, bune i vrlo bune prostorije. Ova podela je
napravljena egzaktno, prema nivoima buke koji se u njima
mogu javiti. Slina gradacija moe se utvrditi i za prostorije
osetljive na buku. U poslovnim objektima za to se koristi
Pravilnik o merama i normativima zatite na radu od buke
u radnim prostorijama (pogledati poglavlje 4.1).
Na slici 5.3 prikazan je jedan primer akustiki pogreno
reene organizacije prostora u stambenoj zgradi. Kupatilo,
zbog instalacija i uobiajenih aktivnosti u njemu, predstavlja potencijalni izvor
vazdune i strukturne
buke. Zbog toga je projektantsko reenje po
kome kupatilo od spavae sobe deli samo jedan zajedniki zid veoma
nepovoljno. Na ovako
prikazanom crteu ne vidi se da u zidu koji deli
kupatilo od sobe postoji
vodovodna
instalacija
(da bi ucrtani lavabo
imao neku funkciju), koja bi stvarala strukturnu
buku unutar zida i ozbiljno ugroavala bukom
sobu sa druge strane.
Reavanje akustikog
problema u primeru sa
slike 5.3 teorijski je mogue. Potrebno je primeniti posebne akustike Slika 5.3 - Jedan primer akustikog defekta u organizaciji promere zatite, to bi zah- storija u objektu jer se dodiruju spavaa soba i kupatilo, pri
emu su u njihov zajedniki zid ugraene vodovodne instalacije
tevalo sloeniju konstrukciju pregradnog zida
i sasvim nestandardne naine ugradnje svih instalacija u
njemu. Jasno je da to povlai poveanje debljine zida, posebno delikatne mere elastinog oslanjanja sistema cevi unutar instalacionih kanala u zidu i, samim tim, poveanje
cene izgradnje.
M. Miji
81
Osim to te posebne akustike intervencije poveavaju

ukupnu cenu izgradnje objekta, praksa je pokazala da se
takvi akustiki detalji zbog svoje delikatnosti teko mogu
izvesti kvalitetno sa uobiajenom graevinskom operativom. Uglavnom su u pitanju radovi koji zahtevaju izvoae
specijalizovane za takve vrste poslova. I pored paljivo razraenog akustikog projekta zvune zatite, sa svim
potrebnim detaljima oslanjanja instalacija i uz znatno
poveanje debljine pregradnog zida, izvesno je da se u
normalnoj izgradnji stambenih objekata takvi elementi u
velikom procentu ne mogu izvesti bez veih ili manjih
propusta. Zbog toga se u startu moe smatrati da e pod
normalnim okolostima akustiki kvalitet takvog objekta, i
pored svih preduzetih mera i poskupljenja gradnje, biti
veoma problematian.
U primeru sa slike soba i kupatilo pripadaju istom stanu.
Posebno bi bilo delikatno ako bi ove dve prostorije sa takvim
meusobnim prostornim odnosom pripadale razliitim stanovima, to jest razliitim korisnicima. Tada bi zid izmeu
njih bio granica dva susedna stana, to bi u akustikom smislu svakako bilo ekstremno loe reenje.
Primer sa slike 5.3 vodi zakljuku da akustiki kvalitetno reenje
prostorne organizacije
stambenih objekata zahteva grupisanje kuhinja,
odnosno soba na mestu
sueljavanja stanova. To
znai da je na granici
susednih stanova poeljno da budu kuhinja prema kuhinji, soba prema
sobi. Po podeli prostorija uvedenoj na poetku
poglavlja, to znai da
bune prostorije u objektu moraju biti grupisane i, po mogustvu,
okruene raznim komuodnosno
SLIKA 5.4 - Primer dobre organizacije prostora s akustikog nikacionim,
aspekta. Kupatila, kuhinje i stepenite grupisani su tako da akustiki
neutralnim
ugroavanje bukom bude minimalno
prostorima stana.
82
Objekti
Na slici 5.4 prikazan je jedan primer akustiki korektne organizacije prostora u stambenom objektu. Kupatila i kuhinje su prostorno grupisane oko stepenita, ime su objedinjeni svi potencijalni izvori buke. Ne postoji
spavaa soba koja bi neposredno bila ugroena
bukom drugog korisnika, to znai zvukom iz
tueg kupatila, kuhinje ili sa stepenita. Ako
jo prostorija stana pored kupatila nije spavaa
soba ve neki drugi prostor, akustiki zahtevi
koji se odnose na unutranju organizaciju prostora u potpunosti su ispotovani.
Posebnu panju pri reavanju organizacije prostora zahtevaju veoma bune prostorije, definisane standardom JUS U.J6.201. To
su prostorije sa raznim mainskim i drugim
bunim elementima instalacija. U jednoj uobiajenoj stambenoj zgradi u t u kategoriju
spadaju pogonska prostorija lifta, prostorija
podstanice za grejanje i prostorija sa pumpama za vodu. U poslovnim objektima taj
spisak moe biti neto dui, jer se javljaju
bune prostorije sa ureajima za ventilaciju
i klimatizaciju, prostorije agregata za vanredno napajanje i slina mainska oprema.
Izbor adekvatne pozicije u objekt u za ove
vrste prostorija moe znatno da utedi sredstva za zvunu izolaciju, kao to njihov neadekvatan smetaj moe stvoriti nereiv akustiki problem.
Gabariti prostorija
Jedan od meu arhitektama verovatno najmanje poznatih akustikih zahteva jeste ostavljanje dovoljnog gabarita unutar graevinskog objekta na svim pozicijama koje su kritine s aspekta bilo kog elementa akustikog
kvaliteta. Taj zahtev za dovoljnim gabaritima
uglavnom se pojavljuje u tri opta sluaja:
- u prostorijama gde se nalaze jaki izvori
buke neophodno je predvideti njihove
dovoljno velike dimenzije radi eventualnog
smetanja sredstava za priguenje buke,
M. Miji
Interesantno je da se u kategoriji bunih, bolje reeno vrlo bunih prostorija

upravo u dananje vreme iri jedna nova vrsta. To je bioskop sa savremenim
sistemima za reprodukciju zvuka, mada taj problem prati sva mesta gde se
primenjuju aktuelni sistemi reprodukcije filmskog zvuka, ukljuujui i dobro
opremljene "kune bioskope" sa televizijskim prijemnicima velikog ekrana i
monim zvunikim sistemom.
Merenja su pokazala da se u pojedinim
sekvencama dananjih filmova u reprodukovanom zvuku pojavljuju impulsi
iji nivo premauje 110 dB. Sistemi za
reprodukciju zvuka u bioskopu imaju
snagu reda veliine i do desetina kW.
Posebno je vana injenica da nove
tehnologije omoguavaju i reprodukciju zvukova veoma niskih frekvencija. U
jednom beogradskom bioskopu koji je
nedavno renoviran i opremljen savremenom tehnologijom za reprodukciju
zvuka tokom projekcije najava za nove
filmove izmereni su udari na frekvencijama ispod 100 Hz (tzv. basovi) koji su
povremeno dostizali 110-112 dB.
Danas je u akustici jedan od najsloenijih projektantskih zadataka postalo projektovanje multipleks bioskopa, tj.
bioskopa sa vie sala u istom graevinskom objektu. Zvuna izolacija izmeu
sala zahteva veliku panju projektanta
i podrazumeva primenu vrhunskih znanja iz oblasti arhitektonske akustike.
ini se da nije daleko od toga ni problem zvune izolacije stana u kome bi
vlasnik eleo da koristi sve pogodnosti
savremene opreme za "kuni bioskop".
U tom smislu je ve klasian projektantski problem klubova i diskoteka, u
kojima se danas podrazumevaju veoma
snani sistemi za ozvuavanje, nita
slabiji od bioskopskih.
83
Brojni su primeri iz prakse koji govore o

projektantskim grekama nastalim
zbog nepotovanja principa "dovoljne
zapremine". Pokazalo se da buka dizelagregata u graevinskim objektima
moe ostati nereiv problem samo zato
to u prostoriji u kojoj se on nalazi nema dovoljno prostora za primenu
zatitnih akustikih mera. To su, po
definiciji, posebne dodatne obloge sa
unutranje strane prostorije, priguivai na putu prolaska vazduha za
hlaenje motora, priguivai u izduvnoj cevi itd. Sve to zajedno zahteva
prostor koji se mora predvideti projektom. U sluaju dizel-agregata akustiki
zahtevi za prostorom gotovo uvek su
vei od onog to se u katalozima zahteva kao njihov minimalni radni volumen. On je utvren potrebama rada
dizel-motora, a akustike potrebe uglavnom podrazumevaju vie.
Za ilustraciju akustikog zahteva za
odreenom debljinom zidova radi postizanja velike izolacione moi dovoljno
je prelistati bilo koji akustiki prirunik. Za to je svakako referentna publikacija britanske radiodifuzne kue
BBC, koja sadri pregled karakteristika
raznih pregradnih konstrukcija primenjenih u njihovim studijskim prostorima (lit. 24).
U njoj se moe videti da je uobiajeno
da zidovi studija, u zavisnosti od zahtevane zvune izolacije, budu debljine
30-50 cm, na nekim pozicijama u
objektima imaju debljinu ak 100 cm.
To su gabariti pregrada koji su neophodni kada se trai izuzetno velika
zvuna izolacija dostojna jednog studija, ali i drugih prostorija za koje se
trai veliko slabljenje buke u pregradnim konstrukcijama. Prema tome, kvalitetno reenje unutranje organizacije
graevinskih objekata, kada je to
potrebno, mora predvideti dovoljan
prostor za ovakve zidove.
84
- na svim pozicijama gde se od pregradnih

konstrukcija zahteva velika izolaciona mo
mora se predvideti prostor za smetaj
dovoljno debelih pregradnih zidova, odnosno meuspratnih konstrukcija i
- u prostorijama namenjenim sluanju muzike ili govora (koncertne sale, bioskopi,
amfiteatri) mora se obezbediti zapremina
u skladu s akustikim zahtevima koji proizlaze iz domena estetike zvuka.
U prostorijama gde postoje jaki izvori buke
neophodne su posebne akustike mere za spreavanje njenog irenja po objektu. Bez obzira
na vrstu primenjene zatite, vai opti princip
da je broj decibela za koji treba umanjiti nivo
buke direktno srazmeran dimenzijama konstrukcija kojima se to postie. U prostoru koji
je nedovoljno veliki ne postoji ni teorijska
mogunost da se nivo buke spusti ispod granice koja je odreena ostavljenim prostorom.
Zbog toga se u bunim prostorijama mora jo
u fazi razrade unutranje organizacije objekta
ostaviti gabarit koji e omoguiti postavljanje
dodatnih akustikih konstrukcija.
Potpuno isti problem javlja se i u reavanju
pregradnih konstrukcija. Velika izolaciona mo
moe se dobiti samo dovoljno velikom debljinom zida. Na malom prostoru predvienom za
neku pregradu u objektu to je nemogue.
Moe se rei da svaki decibel slabljenja zvuka
pri prolasku kroz neku pregradu ima svoj ekvivalent u centimetrima njene debljine. Vie o
tome napisano je u poglavlju 5.3.
Kao ilustracija problema prostora kad su pregrade u pitanju moe posluiti podatak da se
na mestima gde je neophodno izuzetno veliko
slabljenje zvuka pojavljuju pregradne konstrukcije debele vie desetina centimetara (vidi tekst
u okviru). Naalost, ne postoje "tajne" formule niti "nove tehnologije" koje tankim pregradama mogu reiti ozbiljne izolacione zahteve.
U prostorijama u kojima je odziv vaan s
aspekta estetike zvuka, kao to su sale svih
Objekti
moguih namena, prvo to treba definisati pre pristupanja

izradi projekta jeste njihova neophodna zapremina. Naime,
postoje akustiki efekti koji su tesno vezani s ukupnom
zapreminom prostorija. U prirunicima je taj zahtev obino
iskazan u podataku o traenoj zapremini po jednom gledaocu. Tako se navodi podatak o potrebnom broju kubnih
metara zapremine po gledaocu u koncertnim salama, bioskopima, itd. Za ilustraciju se moe navesti da se u koncertnim salama iz akustikih razloga zahteva zapremina 8-12 m3
po osobi. Zbog prirode zvunog polja i fizikih zakona koji
u njemu vae, u salama suvie malih zapremina uglavnom
je nemogue dobiti potreban akustiki kvalitet.
Instalacije
U svim vrstama graevinskih objekata postoje manje ili
vie sloene mainske i hidro-instalacije. One obuhvataju
vodovod, kanalizaciju, grejanje, sisteme ventilacije i klimatizacije. Zajedniko svim nabrojanim vrstama instalacija
jeste to da kroz njih protiu nekakvi fluidi, kao i da negde
u okviru sistema mogu postojati mainski ureaji za potiskivanje tih fluida. Zbog toga instalacije u graevinskim
objektima predstavljaju potencijalne izvore buke. Istovremeno, priroda ljudskih zahteva diktira potrebu da instalacije prolaze kroz gotovo sve delove objekta.
Osnovni zvuk koji nastaje u instalacijama uglavnom je
posledica proticanja fluida (voda, vazduh, para) ili rada
obrtnih maina u sistemu (ventilatori, pumpe). Najzad,
mogua je pojava zvune energije i usled nekih nepravilnosti kao to su udaranja, kloparanja, vibracije nedovoljno
privrenih delova, itd. Takvi zvuni izvori nisu stalni ve
se mogu pojaviti i naknadno, tokom eksploatacije objekta.
Najrasprostranjeniji izvor zvune energije u fluidima jesu
turbulencije. One se javljaju svuda gde se u procesu proticanja pojavljuju fizike prepreke. To mogu biti kolena i ventili
u cevovodima, odnosno kolena i reetke u ventilacionim
kanalima. Koliina zvune energije nastale u fluidima srazmerna je njihovoj brzini proticanja. Zbog toga su potencijalni akustiki problemi koje stvaraju instalacije srazmerni brzinama proticanja fluida u njima (vidi tekst u okviru na sledeoj strani).
Karakteristino je za instalacije da se one u objektima
pojavljuju kao dvostruki izvori zvuka: i vazdunog i strukturM. Miji
85
Koliko ozbiljan problem moe biti buka

instalacija nastala unutranjim turbulencijama najbolje pokazuje primer gasovoda prirodnog gasa, koji je kod nas ve
uobiajen u mnogim industrijskim objektima. U nekim okolnostima turbulencije
u ovom gasu, zbog uslova proticanja,
mogu biti veoma snaan izvor zvuka.
U nekim termoelektranama i toplanama
kao gorivo se koristi prirodni gas. Negde
u neposrednoj okolini takvog objekta gas
prolazi kroz specijalni sistem ventila koji
menja pritisak i brzinu, i koji se naziva
reducir-stanica. injenica da gas sukcesivno prolazi kroz vie ventila i pri tome
menja parametre kretanja (brzina, pritisak) podrazumeva neumitnu pojavu
snanih turbulencija.
Kao posledica toga, cev gasovoda iza
reducir-stanice postaje izuzetno snaan
izvor buke. U nekim takvim objektima
izmeren je nivo od preko 100 dBA na
rastojanju 1 m od povrine zida cevi gasovoda. Naravno da takva cev, kada se uvede u objekat, postaje ozbiljan izvor buke u
njegovoj unutranjosti. Primer gasovoda
kvantitativno pokazuje koliko snana
moe biti buka nastala iskljuivo proticanjem nekog fluida kroz sistem cevi.
Drugi aspekt problema buke instalacija
ilustruje, na sasvim drugom nivou, primer ventilacionih sistema u nekim pozoritima. Naime, za neke od postojeih
sala upueniji posetioci, pa i glumci,
misle da imaju akustikih problema jer
se govor glumaca ne uje uvek dobro na
svim mestima.
Meutim, merenja su pokazala da je takvo akustiko stanje posledica relativno
visokog nivoa buke ventilacije. Gledalac
se na takvu buku navikne i lako doe u
situaciju da je ne primeuje kao izdvojen
zvuk. Ali takav zvuk moe da maskira
tie glasove u govoru glumaca, posebno
neke konsonante koji nose relativno malu
energiju a bitni su za razumevanje izgovorenog. Posledica toga je smanjena razumljivost govora sa bine. Nesvesni uticaja
buke, ljudi su skloni da to pripisuju nedovoljnom akustikom kvalitetu prostora.
86
nog. Instalacije vodovoda, kanalizacije i grejanja dominantno generiu strukturni zvuk u

materijalu pregrada unutar kojih se nalaze.
Instalacije ventilacionih sistema kao izvori buke
u graevinskim objektima prevashodno su problem vazdune buke koja se kroz ventilacione
otvore zrai u prostorije, ili koju zrae limeni
zidovi kanala u svoju okolinu. Ventilacioni
kanali mogu u manjoj meri stvarati i strukturnu buku u pregradnim konstrukcijama preko
taki veanja ili oslonaca.
Akustika praksa nudi niz raznovrsnih
mera za smanjenje uticaja buke instalacija.
Njihova eventualna primena u objektu zavisi
od vie faktora. Meutim, najvanija mera zatite jeste paljivo odreivanje trasa instalacija jo u fazi razrade unutranje organizacije
objekta. Pri tome se mora voditi rauna da se
minimiziraju prolasci instalacija u blizini prostorija koje su kritine s aspekta zvune zatite (spavae sobe i slini prostori). Ova mera
je uvek jeftinija od svih naknadnih reenja
koje nudi akustika.
Kada se prostornim rasporedom instalacija
u objektu ipak ne moe izbei ugroavanje
bukom, na raspolaganju su razliite mere
zvune zatite. One mogu imati tri mogue
funkcije:
Slika 5.5 - Primer smanjenja prenosa strukturne

buke sa cevi na graevinsku konstrukciju zgrade
primenom elastinog oslanjanja instalacije
Objekti
- smanjenje prenosa strukturne buke sa materijala cevi

na konstrukciju zgrade,
- slabljenje zvune energije koja se prostire du cevi i
- slabljenje zvune energije koja se prostire fluidom.
Na slici 5.5 prikazan je jedan primer postupka elastinog
oslanjanja cevi u sistemu grejanja ili vodovoda. Ovakvi
detalji su dobro razraeni i prikazani u brojnim prirunicima zvune zatite. Mekanim umetkom eliminie se direktan dodir materijala cevi u kome se generie zvuna energija i materijala pregrade. Time se minimizira irenje buke iz
instalacije preko graevinskih pregrada do vazdunog prostora soba u kojima bi se ona mogla uti.
Na slici 5.6 prikazan je metod za slabljenje zvune energije koja se prostire du cevi. Ono se postie umetanjem u
cevovod elastine spojnice koja se obino izrauje od gume,
ime se odvaja deo instalacije koji sadri neki dominantan
izvor buke (npr. pumpa) od ostatka instalacije koja na svom
putu prolazi blizu mesta koje treba zatititi od buke.
Slika 5.6 - Izgled elastine

spojnice za cevovod (boni
izgled i presek) kojom se
ostvaruje slabljenje zvune
energije koja se prostire
du cevi
Na slici 5.7 prikazan je izgled standardnog priguivaa

kakav se koristi u kanalima sistema za ventilaciju i klimatizaciju, koji se po potrebi ubacuje u sastav kanalske mree.
Pomou njega se postie slabljenje zvune energije koja se
prostire fluidom, u ovom sluaju vazduhom. Prikazan je
tzv. kulisni priguiva. On u sebi sadri elemente ("kulise")
napravljene od akustikog apsorpcionog materijala izmeu
kojih prolazi vazduna struja. Ovakva konstrukcija u ventilacioni kanal unosi slabljenje buke ventilatora koja moe da
se prostire du kanala. Veliina slabljenja srazmerna je
duini priguivaa, pa je s aspekta arhitekture neophodno
voditi rauna o veliini prostora u kome se oni mogu smestiti. Slini principi se primenjuju i u drugim vrstama fluida
Iako prikazani primeri elemenata za smanjenje buke
instalacija svakako mogu doprineti reavanju problema
buke, njihova primena zahteva odreene arhitektonske
preduslove. Jo u fazi planiranja unutranje organizacije
objekta trebalo bi predvideti prostorne zahteve za njihovu
eventualnu primenu. Ako se planira postavljanje elastinih
oslonaca cevovoda, sa slike 5.5 se vidi da to trai odreeni
prostor. Zidovi kojima se vode instalacije moraju imati
instalacione kanale dovoljno iroke da prihvate cev sa dodatnim osloncem i spree svaki dodir zida cevi sa graevinskim materijalom. Ako se planira postavljanje priguivaa u
M. Miji
87
Slika 5.7 - Izgled standardnog kulisnog priguivaa

buke kakav se koristi u ventilacionim kanalima za slabljenje zvune energije koja se prostire fluidom (vazduhom)
Problem presluavanja preko instalacija veoma je est uzrok defekata u zvunoj zatiti. Koliko je to ozbiljan problem vidi se na nekim objektima gde je
primeen efekat presluavanja ak i
preko instalacija centralnog grejanja.
Radijator u prostoriji u kojoj vlada buka svojom relativno velikom povrinom
prima zvunu energiju. Ona zatim putuje cevnom instalacijom po objektu.
Ako se u neposrednoj blizini, u nekoj
susednoj tihoj prostoriji, na istom cevovodu grejanja takoe nalazi radijator, on e itavom svojom povrinom
zraiti zvunu energiju u prostoriju.
Koliina energije koja tako moe da
proe iz jedne prostorije u drugu srazmerna je prijemnoj i predajnoj povrini radijatora. to su radijatori vei,
pojava je intenzivnija.
Teorijski posmatrano, reenje ovog akustikog problema moglo bi biti u oklapanju radijatora, ali se time, naravno,
gubi njihova osnovna funkcija emitovanja toplotne energije. Zato je jedino
mogue reenje problema pravilno planiranje ove vrste instalacija. Nije uvek
jednostavno objasniti projektantima
grejanja da njihova reenja cevne
mree i rasporeda radijatora mogu uticati na zvunu izolaciju izmeu susednih stanova.
Interesantan je i primer presluavanja
konstatovan u jednoj termoelektrani.
Kanali kojima se klimatizuje sala za
sastanke u objektu prolazili su relativno velikom duinom kroz mainsku
halu elektrane. Buka iz hale je kroz
tanak limeni zid kanala dospevala u
njihovu unutranjost i dalje kroz ventilacione reetke u salu za sastanke.
Zahvaljujui takvom putu presluavanja sala je bila neupotrebljiva zbog veoma visokog nivoa buke u njoj.
88
kanalsku mreu ventilacije, neophodno je na

pravom mestu u objektu predvideti prostor za
dovoljno dugaku ravnu deonicu kanala na
kojoj se priguiva moe postaviti. Prema
tome, primena raspoloivih mera za smanjenje
buke instalacija ne amnestira arhitekte adekvatnog planiranja prostora.
Instalacije u objektima, osim to mogu imati
aktivnu ulogu jer nose u sebi generatore zvune
energije, imaju ponekad i izvesne sekundarne
akustike efekte. Budui da dopiru do gotovo
svih prostorija u objektu (kao npr. u sistemima
grejanja ili ventilacije), instalacije mogu biti
pasivni prenosioci zvuka izmeu prostorno razdvojenih celina objekta. Takva pojava naziva se
"presluavanje" jer instalacija prima zvunu
energiju u nekoj bunoj prostoriji i prenosi je u
susedne, tihe prostorije. Zbog pojave presluavanja mogu se stvoriti uslovi da meusobnu izolovanost prostorija dominantno odreuje
zvuna propustljivost instalacije a ne akustiki
kvalitet (izolaciona mo) graevinskih pregrada.
Najea i najintenzivnija ovakva pojava u
objektima jeste presluavanje kroz ventilacione
kanale, zato to, zahvaljujui njihovoj uobiajenoj konfiguraciji, tim putem zvuk moe veoma
lako da proe iz jedne prostorije u drugu. Koliina zvune energije koja e u nekim okolnostima prolaziti instalacijama iz jedne prostorije
u drugu zavisi od veliine prijemne povrine u
prostoriji gde vlada buka (npr. povrina ventilacione reetke) i zraee povrine u prostoriji
gde instalacije odaju zvunu energiju.
Naravno da takva pojava obezvreuje eventualna ulaganja u akustiki kvalitetne pregradne
konstrukcije. Brojni primeri iz prakse pokazuju
da uticaj ovakvih puteva prolaska buke nije
zanemarljiv (vidi tekst u okviru). Zbog toga je
veoma vano tokom projektovanja paljivo planirati trase instalacija, posebno instalacija grejanja i ventilacije. Ako se planiranjem ipak ne mogu izbei negativne pojave, u instalacijama za
ventilaciju se na kritinim mestima postavljaju
Konstrukcije
tzv. sekundarni priguivai. Njihov glavni zadatak je da smanje zvunu energiju koja eventualno prolazi kanalima izmeu
prostorija.
5.3 Konstrukcije
Karakteristike pregradnih konstrukcija unutar graevinskih objekata dominantno su uslovljene osnovnim konstruktivnim zahtevima: zahtevima statike i seizmike. Osim
ovih, svakako kljunih uslova, pri definisanju strukture pregrada trebalo bi ispotovati i izvesne zahteve akustike iz
domena zvune izolacije.
Akustiki zahtevi u odnosu na pregradne konstrukcije u
graevinskim objektima obuhvataju:
- graevinske pregrade (zidovi, meuspratne konstrukcije),
- vrata i
- prozore.
Osnovni akustiki uslov odnosi se na minimalne vrednosti
njihovih izolacionih svojstava koje se moraju ostvariti na pojedinim pozicijama u objektu. Ove vrednosti su kvantitativno
utvrene standardom JUS U.J6.201, to je ranije opisano u
poglavlju 4.1. ta sve podrazumevaju pokazatelji izolacionih
svojstava pojedinih pregradnih konstrukcija i od ega zavise
njihove vrednosti ire je reeno u nastavku ovog poglavlja.
Izolaciona mo graevinskih pregrada

Izolaciona mo graevinskih pregradnih konstrukcija
(zidova, tavanica, vrata, prozora) pokazatelj je njihove sposobnosti da zadravaju zvunu energiju. To je veliina koja
se izraava u decibelima, pri emu vea vrednost oznaava
vee zadravanje energije, odnosno manji prolazak kroz pregradu. Realne pregrade u graevinskim objektima imaju izolacionu mo u opsegu od oko 20 dB (slabija vrata) do preko
60 dB (veoma masivni zidovi). O nekim svojstvima izolacione moi ve je ranije bilo rei u poglavlju 4.1, u delu koji
opisuje standard za njeno merenje.
Vrednost izolacione moi pregrade zavisi od njenih fizikih svojstava. Na to utiu teina, odnosno povrinska masa,
i sloenost unutranje strukture. Zato se zahtevi za minimalnu izolacionu mo masivne pregrade na nekoj poziciji
u objektu, utvreni standardom, mogu prevesti na uslove
M. Miji
89
izbora materijala od koga se izrauje pregrada, njenu unutranju konstrukciju i ukupnu debljinu.
Osnovni zakon fizike koji vai u ovoj oblasti jeste takozvani zakon mase. Pojednostavljeno reeno, izolaciona mo
pregrade direktno je srazmerna njenoj povrinPodaci iz akustikih prirunika mogu
skoj masi (vidi tekst u okviru). Srazmernost je
slikovito ilustrovati "zakon mase". Pretakve prirode da udvostruavanje mase
grada od lakog betona (gasbeton) treba
poveava izolacionu mo za 6 dB. To istovreda ima debljinu ak 22 cm da bi primeno znai da e pri konstantnoj debljini preblino ostvarila izolacionu mo koju
grade njena izolaciona mo biti vea ako je
imaju pregrade od samo 7 cm obinog
materijal od koga je ona nainjena vee speciarmiranog betona ili obostrano maltefine teine. Ako se iz bilo kojih razloga za izrarisan zid od pune opeke na kant (za
du neke pregrade predlae primena materijala
ostale primere vidi lit. 17).
manje specifine teine, to je est zahtev statiara, traena izolaciona svojstva moraju se "platiti"
poveanjem debljine.
Dobijanje na izolacionoj moi poveavanjem povrinske
mase pregrade do potrebne vrednosti ima svoja praktina
ogranienja. Naime, izrada jednostrukih monolitnih pregrada velikih vrednosti izolacione moi dovodi do toga da one
postaju suvie debele i teke. Ipak, osim poveanja mase,
postoji i drugi pristup u realizaciji pregradnih konstrukcija
kojim se mogu zadovoljiti akustiki zahtevi. On se zasniva
na formiranju diskontinuiteta u njihovoj unutranjoj strukturi. To su tzv. viestruke pregrade. Neke vrste viestrukih
konstrukcija nazivaju se "sendvi-konstrukcije".
Akustiki pojam viestruke pregrade podrazumeva unutranju strukturu koja ima dva sloja ili vie slojeva vrstog materijala izmeu kojih se ostavlja izvestan razmak. Meuprostor
izmeu vrstih slojeva je vazduh, koji eventualno moe biti popunjen nekim poroznim
apsorpcionim materijalom. Izolaciona svojstva
takvih pregrada odreuju vrsti slojevi, njihova teina, njihovo meusobno rastojanje i
nain na koji su slojevi meusobno fiziki
povezani. Popuna meuprostora apsorpcionim materijalom
samo je dodatak koji u izvesnoj meri doprinosi poveanju
izolacione moi.
Zanimljivo je da u vezi s tim postoje

izvesne zablude, pa se esto smatra da
je ta unutranja ispuna (npr. mineralna vuna) sutina zvune izolacije. Meutim, jasno je da zid podignut iskljuivo od tabli mineralne vune ne bi bio
nikakva prepreka zvuku, to dokazuje
da prisustvo mineralne vune ne ini
sutinu izolacione moi pregrade.
Prema tome, "tajna" izolacione moi pregradnih konstrukcija je u dovoljnoj masi i, po potrebi, u diskontinuitetu
slojeva adekvatne mase. Sve ostalo su sitnice koje mogu malo da poveaju ili malo da smanje izolacionu mo odreenu
90
Konstrukcije
masivnim slojevima. Naalost, oba faktora, masa i diskontinuiteti, znae i neumitno poveanje debljine pregrade. U
projektantskom poslu stvar je u optimizaciji raspodele
teina pojedinanih slojeva i njihovih meusobnih razmaka da bi se postavljeni akustiki ciljevi postigli sa minimalnom moguom ukupnom debljinom pregrade.
Zbog toga, opet naalost, u oblasti zvune izolacije nema jednostavnih, "arobnih" reenja. Nema premaza za
zidove, folija koje bi se lepile, "specijalnih" ploa koje treba samo postaviti na povrinu zida pa da se izolaciona mo
zida rapidno povea. I tu postoje mnoge zablude. esto se
po stanovima mogu videti tanke ploe od plute nalepljene
na povrinu zida sa idejom da se time rei problem nekakve
buke koja dopire iz susedstva. Isto obrazloenje prati nalepljene table stiropora. Takvi dodaci niti poveavaju masu zida niti formiraju diskontinuitet masa u pregradi. Svojom
beznaajnom masom, direktno dodatom materijalu osnovne pregrade, takve intervencije predstavljaju nepotrebno
razbacivanje novca bez primetnih akustikih efekata.
Nesporan je samo enterijerski uinak poto takva "akustika" obrada ima samo funkciju zavrne obrade zida.
Vrata
Pojednostavljenje, dozvoljeno s aspekta akustike, definie vrata kao pregradnu konstrukciju koja se otvara i koja
se, kao poseban deo, ugrauje u za to pripremljene otvore.
Upravo te dve injenice (otvaranje i ugradnja) presudno
odreuju realan akustiki kvalitet svakih vrata u graevinskim objektima.
Na slici 5.8 ematski su prikazana tri glavna puta prolaska zvuka kroz vrata ugraena u neku graevinsku pregradu. Osim kroz materijal krila, zvuk prolazi kroz fuge izmeu krila i okvira i kroz fuge izmeu okvira i zida. Meusobni relativni odnos doprinosa ova tri paralelna puta
ukupnoj izolacionoj moi vrata zavisi od nekoliko faktora.
Akustiki kvalitet vrata u celini obino odreuje najslabiji
od njih. To znai da u nekim okolnostima materijal od koga
je napravljeno krilo vrata moe biti bez znaaja, a da njihovu izolacionu mo diktiraju detalji izrade i ugradnje, recimo velika fuga izmeu okvira i zida ili kada ne postoji prag.
Izolaciona mo krila vrata odreena je njegovom unutranjom strukturom. Za krilo vrata, kada se posmatra kao
M. Miji
Slika 5.8 - Ilustracija putanja kojima zvuna energija

prolazi kroz vrata. Osim
kroz krilo (1), zvuk prolazi
kroz fuge izmeu krila i
okvira (2) i kroz fuge izmeu okvira i zida (3)
91
nezavisna pregrada, vae svi principi kao i za zidove. Izolaciona mo se postie masom, znai debljinom, i eventualno diskontinuitetima u unutranjosti krila. Zbog toga se, kao i kod
svake druge pregrade, akustiki kvalitetna vrata mogu dobiti
samo sa krilom dovoljno velike povrinske mase. Na izuzetno kritinim mestima, a to su pre svega radio i TV studiji,
pozorine, koncertne i bioskopske sale i slini objekti, krilo
jednostrukih vrata standardnih dimenzija moe biti teko i
do 100 kg ("specijalna" klasa prema JUS U.J6.201).
S akustikog aspekta, pojava fuge znai
otvaranje putanje za prolazak zvuka
mimo krila. U literaturi se mogu nai
veoma ilustrativni rezultati merenja
uticaja fuge oko krila vrata na njihovu
izolacionu mo. Podaci pokazuju da
fuga irine 1 mm smanjuje ukupnu
izolacionu mo vrata za oko 5 dB u
odnosu na vrednost koja bi se dobila
da je fuga potpuno zaptivena. Fuge
vee od 2 mm ve potpuno degradiraju
akustiki kvalitet vrata, i tada postaje
gotovo nebitno od kog je materijala
izraeno krilo.
Maksimalnu vrednost izolacione moi
vrata odreuje, naravno, materijal od
koga je napravljeno krilo. Interesantno
je da se ta maksimalna, odnosno teorijska vrednost moe ostvariti samo ako je
krilo ulepljeno u okvir, jer se time eliminie svaka mogua fuga. Rezultat merenja izolacione moi vrata sa istim krilom ali sa funkcijom otvaranja, uz potpuno zaptivenu fugu po ivici, pokazuje
da je njena vrednost za oko 3 dB manja
od one koja se moe izmeriti sa krilom
zalepljenim u okviru (17).
Poseban aspekt kod vrata jeste njihovo otvaranje. Na pregradama izmeu prostorija svaka,
pa i najmanja pukotina znatno utie na smanjenje vrednosti izolacione moi. Po prirodi
stvari, mnogo je mesta na kojima se oko vrata
moe pojaviti fuga kroz koju e zvuna energija nai sebi put. Podrazumeva se velika verovatnoa pojavljivanja fuga izmeu krila i okvira. Kvantitativna i frekvencijska zavisnost akustikog uticaja fuga zavisi od veliine tako
nastalih otvora (vidi tekst u okviru). Veliinu
fuga koje ostaju oko krila kada su vrata u
zatvorenom poloaju odreuju preciznost izrade i mehanika stabilnost primenjenih materijala, kvalitet mehanizma za veanje krila
(arke), kvalitet i funkcionalnost mehanizma
za zatvaranje, a vaan je i uticaj materijala primenjenih za zaptivanje (zaptivne trake). Visok
nivo preciznosti izrade moe se postii samo
elinim konstrukcijama. Zbog toga su ram i
okvir krila vrata velike izolacione moi uvek
izraeni od elinih profila. Za zaptivanje se
najee koriste uplji gumeni profili.
Na konstrukciji ugraenih vrata mogu se

pojaviti i drugi otvori koji mogu olakati prolazak zvuka. U praksi je to najee nedostatak
praga. Ako na vratima ne postoji prag i ako
izmeu povrine poda i donje ivice krila postoji povei razmak, materijal krila vrata gotovo da nema uticaja na izolacionu mo. Ukupan rezultat odreuje isljuivo povrina
otvora izmeu poda i krila. Vrata koja zadovoljavaju stroe
akustike zahteve moraju imati prag ili poseban mehanizam
kojim se ovaj otvor popunjava kada su vrata u zatvorenom
poloaju (razne metlice i sline konstrukcije koje izlaze sa
donje strane krila). Treba napomenuti da i brava, odnosno
92
Konstrukcije
kljuaonica, takoe predstavlja manji ili vei otvor. Zato

vrata sa visokim vrednostima izolacione moi ne smeju
imati obinu bravu koja, to je uobiajeno, prolazi itavom
debljinom krila.
Veoma je specifian problem fuge koja se javlja izmeu
okvira vrata i ivice graevinskog otvora. Iako se ona vizuelno zatvara, tanije maskira ukrasnim lajsnama, zvuk uvek
prolazi i tim putem. Zato se pri ugradnji vrata velike izolacione moi mora voditi rauna o dva bitna zahteva:
- dovoljnoj preciznosti u realizaciji zadatih dimenzija
graevinskog otvora, da bi se spreila pojava iroke
fuge na toj poziciji i
- nainu popunjavanja prostora fuge odgovarajuim masivnim zaptivnim materijalom.
Iako to zvui paradoksalno, sloenost problema dobijanja izolacione moi vrata na izvestan nain je pojednostavila posao arhitekte kao projektanta objekta. Zbog opisane
specifinosti vrata, sasvim je nepotrebno u projektima iz
akustikih razloga razraivati detalje njihove konstrukcije
jer oni sami nisu nikakva garancija akustikog kvaliteta u
izvedenom stanju. Preciznost izrade pojedinih kritinih
delova, nain ugradnje i izbor materijala za izradu bitnih
detalja, sve to dominantno odreuje izolacionu mo vrata
na objektu, a ne moe se do kraja specificirati u projektu.
Da bi se taj projektantski problem pojednostavio, uvedena je akustika podela vrata na klase. Ta podela je opisana u
standardu JUS U.J6.201 (vidi poglavlje 4.1). Specificiranje
traenih akustikih klasa vrata jedini je mogui pristup pri
projektovanju. Stvarna garancija kvaliteta vrata moe biti
samo laboratorijski atest koji podnosi isporuilac ili, alternativno, njihova provera nakon ugradnje merenjem na licu
mesta u objektu. Oba naina provere kvaliteta u domenu su
meusobnih relacija isporuioca vrata i investitora, odnosno
njihovih ugovornih odnosa. Osim za definisanje akustike
klase vrata, projektant ostaje odgovoran za sve neakustike
osobine: dimenzije, zavrnu obradu itd.
Zbog injenice da je izolaciona mo vrata uvek znatno
manja od izolacione moi okolnog zida, na svakoj pregradi
e vrata biti kritian element koji neumitno umanjuje izolaciona svojstva pregrade u celini. Samim tim, prilikom
projektovanja treba proceniti koja je to minimalna izolaciona mo vrata na pojedinim pozicijama koja nee degradirati zvunu zatitu. Na posebno kritinim pozicijama u objekM. Miji
93
Poeljno je navesti neke konkretne primere

koji pokazuju znaaj debljine stakla i njihovog meusobnog rastojanja. Jedna
karakteristina konstrukcija, uobiajeno
nazvana "studijski prozor", pojavljuje se u
muzikim, radio i TV studijima i slui za
vizuelnu komunikaciju izmeu studija i
tehnike reije. Prema podacima iz literature, jedan takav prozor sa dva okna
debljine 10 mm i 12 mm koji su na meusobnom rastojanju 40-50 cm ima izolacionu mo blisku vrednosti za betonski zid
debljine 15 cm. Kod ovakvih prozora primenjuju se i posebne mere pri izradi okvira i njegovoj ugradnji u graevinski otvor
kako bi se eliminisali svi mogui parazitski
putevi prolaska zvuka, u smislu kako je to
prikazano na slici 5.8.
Interesantne su akustike osobine sendvia
od dva stakla na relativno malom meusobnom rastojanju (termoizolaciona stakla). Detalji konstrukcije mogu biti razliiti, ali rasprostranjen primer je okno od dva
stakla debljine 3-4 mm, sa meuprostorom
10-12 mm. Ovakvo okno se esto koristi ,
pri emu je jedno od obrazloenja primene
da ima dobra akustika svojstva. Ako se ne
ulazi u njegove termoizolacione karakteristike, u akustikoj literaturi moe se nai
rezultat merenja koji pokazuju da ovakvo
dvostruko okno sa staklima debljine od po
3 mm, ako je rastojanje meu staklima
manje od 13 mm, ima malo manju izolacionu mo od jednostrukog stakla debljine
5,5 mm. Pogoranje u odnosu na jednostruko okno posledica je rezonantnih pojava koje se javljaju u vazdunom prostoru
izmeu dva meusobno bliska stakla.
Ukratko, ovakvo dvostruko okno akustiki
je neznatno slabije od jednostrukog okna
iste ukupne mase stakla.
Naravno, ovi podaci ne dovode u sumnju
termike kvalitete, ve samo ukazuju da
termika poboljanja ne daju uvek i akustika poboljanja. tavie, ovaj primer
pokazuje da se, u najboljoj nameri, njima
mogu pogorati akustike osobine prozora.
94
tu adekvatnom organizacijom prostora i komunikacionih pravaca treba izbegavati vrata.
Prozori
Prozori predstavljaju pregradne konstrukcije
koje, s akustikog aspekta, spadaju u potpuno
istu kategoriju kao i vrata. To je takoe element
pregrade koji se otvara, pa otuda i sve njegove
specifinosti. Meu njima u akustikom smislu
ipak postoji jedna znaajna razlika. Materijal za
izradu krila vrata moe se birati proizvoljno, pa
i na osnovu nekih akustikih zahteva ako je to
potrebno. U posebnim sluajevima krila vrata se
prave od debelog elinog lima. Pri izradi prozora ne postoji sloboda izbora u nainu izrade
njegovih krila. To uvek mora biti staklo. Zato je
akustiki kvalitet prozora dominantno odreen
izolacionim svojstvima staklenog okna, jednog
ili vie, i svim problemima zaptivanja koji su
ve opisani u poglavlju o vratima.
Izolaciona svojstva jednog staklenog okna zavise iskljuivo od njegove mase, a to znai od
debljine. Zbog toga se na prozore od kojih se trai
vea vrednost izolacione moi moraju postavljati
debela stakla. U posebno kritinim okolnostima
koriste se stakla debljine i do 10-12 mm.
Kada jednostruka stakla ne mogu da obezbede dovoljnu izolacionu mo, a to je pravilo na
gotovo svim pozicijama u graevinskim objektima, pribegava se dvostrukim, u nekim okolnostima ak viestrukim oknima. Kod prozora sa
dvostrukim oknom, to je svakako najrasprostranjeniji oblik, izolaciona mo pri usvojenoj
debljini stakala zavisi od njihovog meusobnog
rastojanja. to je rastojanje izmeu unutranjeg
i spoljanjeg stakla vee, vea je i izolaciona
mo. Ukratko, deblja stakla i vea rastojanja
meu njima donose veu izolacionu mo (vidi
tekst u okviru).
Sve to je objanjeno o zaptivanju kao faktoru
koji utie na izolacionu mo vrata pojavljuje se
kao problem i kod prozora. Fuge izmeu krila
Enterijer
prozora i okvira, kao i izmeu okvira i graevinskog otvora,

put su stalnog prolaska zvune energije. Ovde u potpunosti
vai slika data kao ilustracija za puteve prolaska zvune energije kroz vrata (slika 5.8). Treba samo pretpostaviti da se u slici na mestu krila nalazi stakleno okno u odgovarajuem ramu.
5.4 Enterijer
Zahtevi estetike zvuka i njegove ujnosti u nekom prostoru, uobiajeni u sferama umetnosti i komunikacija, ranije su objanjeni u poglavljima 3.2 i 3.3. Domen njihove realizacije prevashodno je u arhitekturi, i to u razliitim enterijerskim reenjima, jer svi znaajni akustiki parametri koji
u tom smislu karakteriu neki prostor, osim ambijentalne
buke, zavise iskljuivo od svojstava unutranjeg prostora. U
projektantskoj terminologiji sve enterijerske intervencije
diktirane akustikim zahtevima obuhvaene su pojmom
"akustika obrada prostora".
Akustike osobine enterijera

Postoji nekoliko pojava u zvunom polju unutar zatvorenog prostora, to jest akustikih karakteristika prostorija,
koje neposredno utiu na ovekov stav o ostvarenom akustikom kvalitetu. To su vreme reverberacije, difuznost i
prve refleksije. Ove tri akustike odlike prostorija najdirektnije su povezane sa percepcijom zvunog polja.
Najire poznata akustika osobina zatvorenog prostora
jeste reverberacija, koja se kvantifikuje parametrom nazvanim vreme reverberacije. Bez uputanja u opisivanje prirode fizikih procesa moe se rei da je to podatak koji
iskljuivo zavisi od sposobnosti enterijerskih elemenata
(unutranjih povrina, fizikih predmeta, itd.) da upijaju
zvunu energiju. Globalno posmatrano, svaka konkretna
namena prostora ima svoje specifine zahteve u tom pogledu i svoju optimalnu vrednost vremena reverberacije. Podaci o tome mogu se nai u gotovo svakom akustikom priruniku. Zadatak projektanta enterijera je da svojim reenjima zadovolji utvrene zahteve podeavajui materijalizaciju
ambijenta, odnosno birajui materijale i konstrukcije prema njihovim sposobnostima upijanja zvune energije.
Druga bitna akustika karakteristika prostora jeste difuznost zvunog polja. Ona nema svoj opte usvojeni numeriki ekvivalent, kao reverberacija ali, opisno, difuznost je
M. Miji
95
svojstvo zvunog polja da u svaku taku prostora zvuna

energija dospeva to je mogue ravnomernije iz svih pravaca. Difuznost polja je vea to su pravci nailaska zvuka do
neke posmatrane take uniformnije rasporeeni (moe se
takoe rei: manje pravilni). Krajnja suprotnost tako shvaene difuznosti javlja se u okolnostima kada zvuna energija dolazi iz samo jednog pravca, kao to je to uobiajeno
na otvorenom prostoru. Posmatrano globalno, vano je da
u odreenim okolnostima postoji subjektivna estetska
potreba za difuznou zvunog polja, odnosno da se zvuk
kada dolazi ravnomerno sa svih strana identifikuje kao lep.
Zato je difuznost veoma vana u koncertnim salama, studijima i slinim prostorima visokih akustikih zahteva.
Najzad, trei bitan akustiki parametar kvaliteta prostora
jesu prve refleksije. To su one komponente zvune energije
koje do sluaoca stiu ubrzo nakon direktnog zvuka, koji po
definiciji najkraim putem prelazi rastojanje od izvora do
sluaoca. Prve refleksije uvek su posledica reflektovanja
energije od povrina koje okruuju izvor ili su u blizini
sluaoca. Zbog toga su one dominantno odreene geometrijskim osobinama unutranjosti prostorije. Za ulo sluha prve
refleksije imaju poseban znaaj jer ih unutranji mehanizam
ula sluha integrie sa direktnim zvukom u jedinstvenu
ujnu senzaciju. Zahvaljujui tome zvuk se subjektivno ini
glasnijim. Prema tome, postoje subjektivni, ak fizioloki
razlozi zbog kojih su prve refleksije toliko vane.
Projektantska reenja koja omoguavaju potreban nivo
akustikog kvaliteta prostora podrazumevaju optimalni izbor elemenata enterijera koji e, u zavisnosti od namene,
zadovoljiti zahteve vremena reverberacije, difuznosti i
prvih refleksija. Ni u jednom prostoru takvo reenje nije
jednoznano. Sva mogua akustika reenja iskljuivo su u
domenu adekvatne materijalizacije enterijera.
Kao to je oznaeno na emi sa slike 2.2, pravilno akustiko reavanje enterijera, to jest akustika obrada, svodi se
pri projektovanju na odgovarajue kombinovanje intervencija u sledeim domenima:
- izbor adekvatnih materijala,
- primena adekvatnih konstrukcija i
- primena adekvatnih oblika.
Pod pojmom akustike obrade meu arhitektama se uglavnom podrazumeva samo prva taka: izbor adekvatnih mate-
96
Enterijer
rijala. Preostale dve teme najee ostaju nepoznate. Zbog toga je smisao ovih intervencija ire objanjen u nastavku.
Izbor adekvatnih materijala

Dananja ponuda na tritu obuhvata iroku gamu
razliitih materijala za akustiku obradu. Smisao njihovog
postavljanja u prostoriji jeste, pre svega, podeavanje vremena reverberacije. Sve su to razliite porozne strukture koje se
danas prave na bazi poliuretana (suner),
Sposobnost materijala da apsorbuje zvuobraene mineralne vune, tekstilnih vlakana,
nu energiju iskazuje se veliinom koja se
njihovom kombinacijom ili od drugih materijanaziva koeficijent apsorpcije. Ona se ozla sline strukture.
naava grkim slovom (ita se "alfa").
Porozni materijali imaju svojstvo da apsorOvaj koeficijent moe imati vrednosti
buju zvunu energiju. Ovaj proces se odvija u
od 0 do 1, pri emu 0 znai da materijal
njihovim sitnim unutranjim porama. Pri osciuopte ne apsorbuje zvuk, a 1 znai da se
lovanju molekula vazduha unutar tih upljina
zvuna energija koja ga pogaa apsorbuje u potpunosti.
izvestan broj njih tare se o unutranje zidove
pora. U tom mehanikom procesu zvuna enerVrednost koeficijenta apsorpcije svih dagija se pretvara u toplotu (vidi tekst u okviru).
nas korienih materijala zavisi od frePretvaranje zvune energije u toplotu srazmerno je intenzivnije to je struktura materijala finija, jer su tada vee ukupne unutranje
povrine sa kojima molekuli mogu doi u kontakt. Tada je vei i broj molekula koji pri zvunoj
pobudi ostvaruju trenje. Za efekat apsorpcije
vana je i unutranja forma upljina u materijalu, jer od toga zavisi dostupnost svih unutranjih
prostora nailazeem zvunom talasu.
Procenat zvune energije koja e se u poroznom materijalu pretvoriti u toplotu zavisi od
ukupnog broja molekula koji su u kontaktu sa
zidovima materijala, a to je, u krajnjoj liniji,
direktno srazmerno ukupnoj koliini materijala izloenog zvunom polju. Prevedeno na
praktian jezik, to znai da veliina akustikih
gubitaka zavisi od debljine sloja primenjenog
materijala i od njegove gustine. Ovo dalje znai
da nema velike apsorpcije sa veoma tankim
materijalima, sa tkaninama stavljenim preko
povrine zida, sa tankim poroznim premazima
ili slinim zidnim aplikacijama male debljine.
kvencije. U akustikim prirunicima mogu se nai podaci o vrednosti koeficijenta apsorpcije po frekvencijama za sve
standardne graevinske materijale. Proizvoai novih materijala koji se pojavljuju na tritu daju ovakve podatke u
prospektnoj literaturi.
Sve porozne materijale odlikuje opta
osobina da efikasnije apsorbuju zvuk, to
jest da imaju vei koeficijent apsorpcije
na viim frekvencijama. S druge strane,
njihov nedostatak je mala efikasnost
apsorpcije na niskim frekvencijama (osim u sluaju primene u posebno formiranim, ekstremno debelim slojevima).
Ovde treba napomenuti da koeficijent
apsorpcije nekog poroznog materijala zavisi, osim od njegove unutranje strukture i debljine, i od naina montae na
povrinu zida. U zavisnosti od toga mogu
se ispoljiti razni dodatni akustiki efekti
koji pospeuju apsorpciju. Sutina tih
pojava prevazilazi okvire ovoga teksta.
Porozni materijali koji se danas koriste u obradi enterijera meusobno se razlikuju po dva bitna kriterijuma: po svoM. Miji
97
joj apsorpcionoj moi i po estetskim svojstvima. Koliina i

raspored odabranih materijala u okviru prostorije reava se
akustikim proraunima za svaki konkretan prostor i za
svaku konkretnu namenu. Projektantski rad arhitekte u
takvim okolnostima svodi se pre svega na izbor najoptimalnijih materijala koji e biti primenjeni s aspekta njihovih
estetskih osobina (povrinska obrada, boja itd.). O ostalim
uslovima trebalo bi da odluuje akustiki konsultant na
osnovu rezultata prorauna. Ti prorauni, zajedno s odgovarajuim obrazloenjima i uslovima, trebalo bi da budu
prikazani u delu projektne dokumentacije koji se naziva
"Elaborat prostorne akustike".
Pored akustikih i estetskih aspekata, na izbor materijala tokom projektovanja mogu uticati i drugi faktori. To su
pre svega zapaljivost (karakteristike u domenu protivpoarne zatite), vremenska postojanost, postupak montae, cena, itd. Zbog toga konaan izbor materijala za obradu prostorija uglavnom podrazumeva razne kompromise.
Primena adekvatnih konstrukcija

Velika efikasnost u apsorbovanju zvune energije na
niskim frekvencijama sa poroznim materijalima moe se
postii samo uz primenu njihovih ekstremno debelih slojeva. Osim to se mora ugraditi velika koliina materijala,
neminovno se gubi korisna zapremina u prostoriji gde se
primenjuju takva reenja. Zbog toga se akustika obrada
veoma debelim slojevima poroznog materijala pojavljuje
samo u posebnim laboratorijskim prostorijama koje se nazivaju "anehoine prostorije" (poznatije kao "gluve sobe").
U njima se zahteva maksimalna apsorpcija na svim relevantnim frekvencijama, pa i na veoma niskim. To se postie
obradom unutranjih povrina posebno dizajniranim slojevima poroznog apsorpcionog materijala ija ukupna debljina u nekim sluajevima moe biti i preko 1 m.
Naravno da se iz ekonomskih, ali i iz prostornih razloga u
standardnim prostorijama ne moe primeniti ovakvo reenje.
Zbog toga su u akustikoj obradi za apsorpciju zvuka na
niim frekvencijama vremenom razvijene posebne konstrukcije koje imaju funkciju apsorbera. Postoje dve vrste takvih
konstrukcija: akustiki rezonatori i mehaniki rezonatori.
Akustiki rezonator moe biti svaka konstrukcija nainjena od dovoljno masivnog materijala koja se sastoji od jedne
98
Enterijer
zatvorene vazdune komore na kojoj se nalazi

relativno mali otvor. Za akustiku funkciju
nebitan je oblik komore, vana je iskljuivo
njena zapremina. Na mestu otvora moe biti
pridodata dua ili kraa cev, takoe dovoljno
masivnih zidova. Povrina otvora, odnosno cevi, trebalo bi da bude jedini put kojim zvuna
energija moe ui i izai iz unutranjosti rezonatora. Mogunosti fizike realizacije rezonatora praktino su neograniene. ak i obina
flaa u odreenim okolnostima moe postati
rezonator, a kroz istoriju su se u toj funkciji
primenjivali razliiti oblici sudova od peene
zemlje.
Kada se njegov otvor izloi dejstvu spoljanjeg zvunog polja, u rezonatoru nastaju
zvune oscilacije koje upravo predstavljaju
osnovno svojstvo akustikog rezonatora kao
konstrukcije. Energija iz zvunog polja kroz
otvor dospeva u unutranjost rezonatora, gde
odrava njegove sopstvene oscilacije. Ako se u
komoru doda izvesna koliina poroznog materijala, u njegovoj strukturi e se zvuna energija sopstvenih oscilacija rezonatora pretvarati
u toplotu na nain opisan u prethodnom poglavlju. Ukratko, s aspekta prostorije u kojoj se
nalazi, rezonator deluje kao zvuni apsorber
jer oduzima energiju iz zvunog polja i u svojoj unutranjosti je pretvara u toplotu (vidi
tekst u okviru).
Akustiki rezonator svojim oscilovanjem
potencira efekte gubitaka unutar poroznog
materijala, i to je razlika u odnosu na okolnosti kada bi se isti porozni materijal postavio
samostalno na zid. Naalost, ovo poveanje se
ispoljava samo u okolini rezonantne frekvencije samog rezonatora, koja zavisi od gabarita
komore i dimenzija otvora. To znai da se
itav proces u rezonatoru odigrava samo na
jednoj frekvenciji, eventualno i u njenoj neposrednoj okolini. Zato je rad akustikog rezonatora u tom pogledu, iako efikasan, veoma
selektivan. S druge strane, podeavanjem rezoM. Miji
Dve fizike pojave karakteristine su za

funkciju akustikog rezonatora. Pr va je
elastinost koju ispoljava vazduh kada je
zatvoren u komori. Ta pojava moe postati oigledna i u svakodnevnom ivotu
pri upotrebi pumpe za bicikle ili prica za
injekcije. Vazduh zatvoren u unutranjosti pumpe, kada se pokua sabijanje klipom, deluje kao da se unutra nalazi
opruga koja se tome suprotstavlja. Isto
suprotstavljanje, samo suprotnog smera,
javilo bi se i pri pokuaju irenja komore
i razreivanja vazduha. Elastinost vazduha kao fizika pojava, opipljiva ulima u navedenim eksperimentima, ima
svoju funkciju u unutranjosti komore
akustikog rezonatora.
Druga fizika pojava jeste inercija molekula vazduha, koja je posledica njihove mase
(ma kako mala ona bila). Kada se molekuli vazduha neim podstaknu na kretanje,
oni svojom inercijom mogu da vre rad
kao to bilo koje obino telo u makrosvetu
svojim kretanjem to moe, zahvaljujui
inerciji. U akustikom rezonatoru vana je
pojava inercije koju molekuli vazduha
ispoljavaju ako se neim nateraju na kretanje kroz ulaznu cev, odnosno otvor.
U sluaju akustikog rezonatora kretanje
molekula vazduha kroz ulazni otvor, odnosno cev, izaziva spoljanje zvuno polje.
Fiziki rad koji vre tako pokrenuti molekuli
manifestuje se sabijanjem vazduha u komori. Inercija vazduha u otvoru i elastinost
vazduha u komori u meusobnoj su interakciji, poput klatna koje se moe nainiti od
opruge na koju se obesi teg. Rezultat su oscilacije u vazduhu unutar rezonatora.
Akustiki rezonatori su najstariji oblik
enterijerskih konstrukcija s akustikom
funkcijom. Istu namenu imali su jo u antiko doba. U to vreme, a i mnogo kasnije,
kao rezonatori su korieni sudovi od
peene zemlje, jer oni su po svojoj konstrukciji upravo vazduna komora sa otvorom. O njihovoj primeni u akustikoj obradi prostorija postoje sauvani dokazi.
99
natora moe se postii da se njegova maksimalna apsorpciona svojstva ispoljavaju u okolini neke unapred eljene frekvencije. Podeavanjem
dimenzija komore i
otvora moe se podesiti
rezonanca ak i u oblasti
relativno niskih frekvencija, upravo tamo gde
porozni materijal sam i
u uobiajenim koliinama nije dovoljno efikasan.
Danas se akustiki
rezonatori izrauju u
formi koja se veoma razlikuje od flaa i tradicionalnih sudova od peene
zemlje. To su najee
perforirane ploe postavljene na nekom rastojanju od masivnog zida.
Funkciju komore ima
prostor iza perforirane
SLIKA 5.9 - Prefabrikovani moduli akustikih rezonatora za
ploe
u koji se postavlja
akustiku obradu prostorija
porozni materijal. Funkciju otvora ima perforacija na ploi. Prema tome, perforirane ploe i meuprostor iza nje imaju fiziki istu funkciju
kao upovi u drevnim objektima. Danas se rezonatori kao
akustika konstrukcija primenjuju u mnogim okolnostima
kada enterijerski, odnosno estetski kriterijumi to dozvoljavaju. Na slici 5.9 prikazan je izgled rezonatorskih modula kakvi se koriste u akustikoj obradi
prostorija.
Na slici 5.10 prikazan
je presek jedne esto priSLIKA 5.10 - Jedan primer kombinovane konstrukcije koja pred- menjivane varijante akustavlja akustiki rezonator sa prorezima: 1 - zid, 2 - drvena gre- stikog rezonatora. Umedica, 3 - mineralna vuna ili slian porozni materijal, 4 - trakasti sto otvora, ovde su napranosa spoljnje maske, 5 - maska od drvenih profila
vljeni prorezi koji imaju
istu akustiku funkciju kao i otvori na perforiranoj ploi.
Oigledno je mogue varirati osnovnu konstrukciju rezonatora a da njegova akustika funkcija ostane ouvana.
100
Enterijer
Druga vrsta akustike enterijerske konstrukcije jeste

mehaniki rezonator. On se sastoji od masivne ploe,
nainjene najee od drvenih preraevina ili gipsa, koja se
u akustici naziva membrana, i vazdunog prostora iza nje.
Ploa se postavlja na
odgovarajuu potkonstrukciju, koja moe biti
od drveta ili limenih
profila. Meuprostor se i
ovde, kao i kod aku- SLIKA 5.11 - Primer konstrukcije mehanikog rezonatora koji se
stikog rezonatora, ispu- primenjuje za apsorpciju niskih frekvencija: 1 - mineralna vuna ili neki slian porozni materijal, 2 - drvena ili slina ploa
njava nekim poroznim
apsorpcionim materijalom. Principijelni izgled mehanikog
rezonatora prikazan je presekom na slici 5.11.
Pod dejstvom zvunog polja iz prostora na njenu spoljanju povrinu, ploa se pobuuje na mehanike vibracije.
Samim tim deo zvune energije prelazi iz vazduha u mehaniku energiju oscilovanja ploe, to znai da je oduzeta iz
zvunog polja. Nain oscilovanja zavisi od mase ploe, njene
elastinosti i elastinosti vazduha zatvorenog u komori
izmeu ploe i zida. U procesu oscilovanja mehanika energija kretanja ploe pretvara se u toplotu, delom unutar same
ploe, delom u poroznom materijalu smetenom u
meuprostoru iza nje.
S aspekta zvunog polja u prostoriji, ovakva konstrukcija
deluje kao akustiki apsorber jer oduzima zvunu energiju
iz vazduha. Meutim, mehaniki rezonator deluje kao
apsorber samo na niskim frekvencijama. To je posledica
injenice da se, sticajem fizikih okolnosti - a to znai sa
realnim masama i elastinostima ploa i realnim dubinama
meuprostora - rezonantna frekvencija mehanikog sistema
koji osciluje prirodno nalazi u oblasti relativno niskih frekvencija.
Treba napomenuti da smetaj obe vrste akustikih konstrukcija, i akustikih i mehanikih rezonatora, zahteva
mesta u prostoriji. Njihovim postavljanjem na zidove smanjuju se unutranje dimenzije sobe. Rezonantne frekvencije
tih sistema podeavaju se, izmeu ostalog, i razmakom
ploe (perforirane ili pune) od zida. Zato je podeavanje
zvune apsorpcije akustikih konstrukcija skopano sa definisanjem njihove dubine. Ukupna dubina rezonatora u
praksi moe biti razliita, od nekoliko centimetara do nekoliko desetina centimetara. Stoga se tu ispoljava jo jedan,
ranije ve pomenuti aspekt uticaja akustike na arhitekturu,
M. Miji
101
Mehaniki rezonatori pojavljuju se u

enterijerima i van akustikog konteksta. Ploe (medijapan, gips) na odgovarajuoj potkonstrukciji koja sadri vazduni meuprostor esto su reenje u
obradi zidova. S tim u vezi, interesantni su primeri gde je prekomerna primena ovakvih ploa u obradi enterijera
imala ozbiljne negativne akustike
posledice.
U jednoj beogradskoj sali veliki deo zidnih povrina prekriven je furniranom
perploom na dr venoj potkonstrukciji.
Ovakva obrada svakako daje vizuelni
identitet prostoru, ali stvara akustiki
defekt koji se manifestuje suvinom
apsorpcijom niskih frekvencija.
Prilikom rekonstrukcije sale Narodnog
pozorita u Beogradu, krajem osamdesetih godina, jedan od postavljenih
zadataka akustikog projekta bilo je
uklanjanje brojnih membranskih elemenata koji su inili nekadanji enterijer sale. Tom inter vencijom poboljan
je njen odziv na niskim frekvencijama,
koje su pre rekonstrukcije sale bile prekomerno apsorbovane.
povezan sa problemom blagovremenog planiranja dovoljnih gabarita prostorija.
Primena adekvatnih oblika

Ima sluajeva kada se akustiki zahtevi u
prostorijama ne mogu razreiti iskljuivo izborom i postavljanjem apsorpcionih materijala
ili konstrukcija. To su po pravilu prostori za
koje se definiu sofisticirani akustiki uslovi iz
domena estetike zvuka, to znai u sferi govora i muzike. Tada se na zvuno polje mora uticati pogodnim oblicima graninih povrina
koje reflektuju zvuk.
U tom smislu, enterijerske forme koje
namee akustika mogu imati dvojaku namenu:
- kao akustiki reflektori i
- kao akustiki difuzori.
Akustiki reflektori su posebno oblikovane
povrine, ravne ili zakrivljene, izraene od
materijala koji u dovoljnoj meri reflektuje
zvuk. To u praksi znai da moraju biti dovoljno masivni. Akustiki reflektori mogu biti
napravljeni i od providnog materijala (stakla
ili pleksiglasa), tako da vizuelno ne zaklanjaju
enterijer iza njih.
Akustiki reflektori se postavljaju da bi

refleksijama usmeravali zvunu energiju u eljenim pravcima. Njihov poloaj u prostoru, odnosno pravci refleksija,
odreuju se proraunima prema poetnim uslovima koje
diktira ciljni akustiki kvalitet prostora. Akustiki reflektori se najee koriste u koncertnim salama i sluaonicama.
Na slici 5.12 prikazan je primer primene akustikih
reflektora u jednoj koncertnoj sali. To su ploe od dovoljno
masivnog materijala koje vise u prostoru iznad bine. Njihov
zadatak je da zvunu energiju koja kree sa bine uvis usmere prema odreenim delovima auditorijuma. U prikazanom
sluaju reflektori su postavljeni jer je u zadatoj konfiguraciji sale tavanica bila s akustikog aspekta suvie visoka, pa
bi zvuna energija koja bi se od nje reflektovala suvie
kasnila na mestu slualaca u odnosu na direktan zvuk. Prema tome, ovde su reflektori iskorieni da skrate i usmere
put zvune energije, ime se poboljava akustiki kvalitet
sale. Primer sa slike predstavlja est nain primene reflek-
102
Enterijer
SLIKA 5.12 -Ilustracija naina primene akustikih reflektora u

jednoj koncertnoj sali
tora kojima se u akustikom smislu sniava tavanica, pri

emu se ne remeti projektovana konfiguracija objekta.
Nasuprot primerima gde su potrebni akustiki reflektori, postoje okolnosti u kojima bi pojava jake refleksije od
neke povrine u prostoriji bila tetna za njen ukupni odziv.
To je sluaj kad povrina stvara refleksiju koja suvie kasni
na putu do sluaoca u odnosu na direktan zvuk. Uobiajen
nain da se takve pojave eliminiu jeste pokrivanje relevantnih povrina apsorpcionim materijalom. Meutim, u nekim
okolnostima ukupna koliina apsorpcionog materijala u
prostoriji, odreena i postavljena po drugim kriterijumima,
moe biti ve dovoljno velika, pa bi dodavanje novih umanjivalo ukupni akustiki kvalitet prostora.
Kada se pojavi takav akustiki problem, jedino reenje je
da se na mestu u prostoriji od koga se odbija tetna refleksija zvuna energija raspri umesto da se apsorbuje. Rasprivanje pri refleksiji postie se izradom adekvatnih reljefnih
formi na povrini zida. Takva konstrukcija naziva se akustiki difuzor.
Osim ovakvih zahteva, u prostorima gde je relevantna
estetika zvuka pojam kvaliteta je uslovljen, izmeu ostalog, i
difuznou, odnosno ravnomernou pravaca iz kojih zvuk
nailazi na sluaoca. Takav zahtev se u prostorijama moe realizovati iskljuivo stvaranjem fizikih uslova da se zvuna
M. Miji
103
SLIKA 5.13 -Primeri enterijerskih formi koje imaju akustiku

funkciju difuzora
energija pri svakoj refleksiji to vie raspruje. Jedini nain da

se postigne takav efekat jeste primena akustikih difuzora.
U ranije graenim salama velike zidne povrine bile su
prekrivene gipsanim radovima, raznim ukrasima, a u njima
su se pojavljivale i druge vrste sloenih geometrijskih formi
(galerije, loe). Sve to imalo je upravo funkciju difuzora i
pozitivan efekat na ukupni akustiki kvalitet prostora (slika 5.13). Sve najbolje koncertne sale u svetu imaju velike
delove zidova i tavanice pokrivene takvim formama.
U arhitektonskoj praksi koriene su razliite enterijerske
konstrukcije sa ciljem da deluju kao akustiki difuzori. esto se mogu videti poluobliaste ili kalotne forme po povrini zidova. Na tavanicama se izrauju delovi kasetirani uzdunim i poprenim gredama vidljivim u prostoru, to je
esto reenje u koncertnim salama. Cilj svih ovakvih mera
je da geometrijska nepravilnost povrina na odgovarajuim
mestima doprinese rasprivanju zvuka pri refleksiji.
104
Enterijer
Primenom matematikih metoda vremenom su razvijene posebne reljefne forme, bolje reeno konstrukcije, koje
veoma ravnomerno i kontrolisano raspruju zvunu energiju. U literaturi su opisani raznovrsni oblici difuzora do kojih se dolo razliitim matematikim modelovanjima. Na slici 5.14 prikazan je jedan takav oblik. Naziva se "kvadratnorezidualni difuzor" (skraeno QRD). Postoje i prefabrikovane difuzorske forme koje se mogu nabaviti na tritu za tipsku primenu u akustikoj obradi prostorija.
Za sve difuzore, svejedno da li su to gipsani radovi u
koncertnim salama iz prolog veka ili savremene specijalne
konstrukcije, vae neki osnovni akustiki zakoni. Prvi je da
njihova efikasnost u rasprivanju energije moe biti velika
samo kada su dimenzije reljefnih formi poredljive sa talasnim duinama zvuka ili vee od njih. Iz takvog zakona
proizlazi da gipsani radovi u salama, po pravilu relativno
plitki, mogu rasprivati zvuk samo na visokim fekvencijama. Na niskim frekvencijama, gde su talasne duine zvuka
velike, rasprivanje energije pri refleksiji moe biti efikasno
samo ako su oblici difuzora dovoljno veliki. Zato krupne
geometrijske forme galerija i loa deluju kao difuzori i na
najniim frekvencijama koje se mogu javiti u jednoj sali.
Time se i ovde pria ponovo vraa na ranije utvren akustiki zahtev za dovoljne gabarite. Taj gabarit mora se obezbediti u arhitektonskom planiranju prostora.
M. Miji
SLIKA 5.14 - Jedan primer

akustikog difuzora razvijenog matematikim metodama. Naziva se "kvadratnorezidualni difuzor" (QRD) i
esto se primenjuje u akustikoj obradi audio studija
za snimanje muzike
105
106
6. Generalizacija
akustikih problema u
arhitekturi
rethodna poglavlja predstavljaju pokuaj da se manje ili vie sistematizovano prikae odnos izmeu akustikih problema koji postoje u ovekovom svakodnevnom ivotu, s jedne, i akustikih principa nametnutih arhitekturi, s druge strane. Na njihovim uzajamnim
vezama uspostavljena je arhitektonska akustika kao posebna struna oblasti, pa se moe rei da elementarna znanja
o tome ine obavezan deo zanata arhitekte. Da bi se
olakalo razumevanje procesa akustikog projektovanja,
moe se napraviti korak dalje da se generalizuju svi dosad
navedeni akustiki problemi u arhitekturi.
Kada se sa ireg spiska tema pobrojanih u prethodnim
poglavljima fokusira bilo koji konkretan akustiki problem koji se moe pojaviti u arhitektonskoj akustici
(ekoloki, komunikacioni, umetniki) - bez obzira na
sloenost problematike, dakle delikatnost pojedinih akustikih segmenata projektantskog posla, sofisticiranost
definicija raznih akustikih parametara ili eventualne
komplikovanosti njihovih prorauna - svaki sadri neto
to je za sve njih zajedniko. To ne zavisi od specifinosti
samog problema, i moe se jasno predstaviti bez poznavanja svih njegovih konkretnih detalja, a i bez korienja
jezika matematike.
Blok ema strukture akustikih problema

Svaki od problema u arhitektonskoj akustici kakvi se
realno pojavljuju u projektantskom poslu moe se predstaM. Miji
107
GENERALIZACIUJA AKUSTIKIH PROBLEMA U ARHITEKTURI
viti generalizovanom blok emom prikazanom na slici 6.1.

Ona moe predstavljati sluaj iz domena zatite od buke,
sluaonicu, problem zatite neije privatnosti, koncertnu
salu itd. Kao to se vidi, ema je veoma opta i moe se, kao
takva, sasvim sigurno primeniti i izvan oblasti arhitektonske akustike. Ma kako banalno na prvi pogled izgledala, ona
predstavlja najmanji zajedniki sadralac svih zadataka iz
oblasti akustikog projektovanja.
ema sa slike sadri tri osnovna elementa bez kojih nema nijednog akustikog dogaaja. Pri tome se pojmom
"akustiki" dogaaja moe oznaiti svaka pojava zvune
energije u nekom okruenju pri emu postoji neko, ili neto, ko e je registrovati. Tri elementa koja ine emu su:
- izvor zvuka,
- prenosni sistem i
- prijemnik.
Svaka zvuna pojava, svaki problem, dakle sve to se
moe javiti kao zadatak u domenu arhitektonske akustike
mora sadrati zvuni izvor koji generie zvunu energiju,
nekakvo okruenje, odnosno prostor u kome se proizvedena energija iri, na emi oznaen kao prenosni sistem, i najzad mesto na kome se nalazi prijemnik koji registruje prisustvo zvune energije.
SLIKA 6.1 - Blok ema koja
prikazuje generalizovanu
strukturu akustikih problema
U arhitektonskoj akustici kao prijemnik se, praktino u

svim sluajevima, pojavljuje ovekovo uho. Zato su karakteristike ovog ula, ak i one sasvim subjektivne, implicitno
ugraene u sutinu vrlo konkretnih fizikih zahteva koje arhitektonska akustika postavlja pred projektante. Samo u posebnim okolnostima prijemnik moe biti i neki drugi akustiki
senzor (npr. mikrofon kao senzor u radijskim i TV studijima,
u telefonu ili za govornicom). Prema tome, u arhitektonskoj
praksi je broj moguih opcija prijemnika sa prikazane eme
veoma ogranien, za razliku od broja varijacija koje se u praksi javljaju u osobinama izvora i u strukturi prenosnih sistema.
Generalizovanu emu treba shvatiti kao prikaz procesa
prenosa od izvora do prijemnika koji se moe posmatrati na
dva naina:
- kao prenos zvune energije i
- kao prenos informacija kodovanih zvukom.
S obzirom na taj dualizam u prirodi zvunih pojava, i u
arhitektonskoj akustici se analizi problema moe pristupati
na dva naina.
108
Blok ema strukture akustikih problema
Prvi nain je analiza prenosa sa energetskog aspekta. Tada je znaajan samo energetski nivo zvuka koji dospeva do
prijemnika. Zadatak arhitekture je da ga uini to je
mogue viim ili niim. U arhitektonskoj akustici ovaj
nain se najee primenjuje kada zvuk iz nekog izvora
ugroava okolinu, dakle u oblasti zvune zatite, zatim kada
se zahteva dovoljno glasan govor u sluaonicama itd.
Drugi nain je analiza s informacionog aspekta. U arhitekturi je takav sluaj najei tamo gde se pojavljuju govor ili muzika namenjeni potencijalnim sluaocima. Tada je
znaajan informacioni sadraj zvuka koji putuje od izvora
do prijemnika, pa je zadatak arhitektonske akustike da se
zvune informacije na tom putu maksimalno ouvaju. Projektantski problemi koji proizlaze iz ovog aspekta uglavnom zahtevaju veoma sofisticirane metode prorauna, sloenije od onih koje se primenjuju kada treba voditi rauna
samo o energiji zvuka.
Smisao blok eme u procesu projektovanja

Postupak akustikog projektovanja sutinski zapoinje
otkrivanjem svih pozicija u buduem objektu gde se moe
primeniti ema sa slike 6.1. Nekada su takva mesta sama po
sebi jasna. Na primer, svuda gde jedan zid odvaja boravine
prostorije dva susedna stana postoji takvo mesto. Tada se
pretpostavlja postojanje zvunog izvora s jedne, a prijemnika sa druge strane zida. Prijemnik je uvek neije ulo sluha,
a izvor u susednom stanu moe biti sve ono to u svakodnevnom ivotu proizvodi zvuk. Projektantski zadatak je da
na taj sluaj primeni generalizovanu blok emu i definie
sve njene elemente.
Postoje okolnosti kada mesta gde se pri projektovanju
mora postaviti generalizovana ema nisu na prvi pogled
oigledna, pa je za njihovo nalaenje potrebno odreeno
zanatsko iskustvo. Primer manje oigledne pozicije u objektu moe biti pojava kada udarni zvuk, koji nastaje sluajnim
ili namernim udarcima po betonskom podu terase stana,
kroz elemente strukture zgrade dospeva u sobu susednog
stana sa donjeg sprata, dijagonalno u odnosu na posmatranu terasu. Takoe, pri projektovanju esto promakne da
zvuk izmeu dve relativno udaljene prostorije moe prolaziti unutranjim prostorima konstrukcije staklenih fasada.
Mnogo je ovakvih primera kada je teko na prvi pogled
uoiti da postoji akustiki problem, odnosno da se na
M. Miji
109
Primena generalizovane eme i definisanje njenih elemenata u jednostavnom sluaju dve boravine prostorije
susednih stanova ima vrlo logian tok.
Pr vo se utvruju osobine izvora zvuka.
Kada su u pitanju stanovi izvor buke je
ovekova svakodnevna aktivnost. Izvor
zvuka se definie utvrdjivanjem reda
veliine zvune snage takvog izvora, to
jest maksimalnog nivoa zvuka koji
moe nastati u njegovom okruenju.
Da bi se problem uinio reivim, zakonski su regulisani akustiki okviri ljudskih aktivnosti u stanu, o emu je ire
pisano u poglavlju 4.1. Tako je propisan
maksimalni dozvoljeni nivo zvuka u
stanu, ime je definisan zvuni izvor.
Drugi korak bilo bi definisanje prijemnika. Iako je to uvek ljudsko uvo, kad je
buka u pitanju apsolutni prag prihvatljivosti nije uvek isti. On zavisi od niza
oklonosti. Zahtevi ovekovog uva u spavaoj sobi razlikuju se od njegovih zahteva u kuhinji ili kupatilu. Zato je definisanje prijemnika na emi uslovljeno
namenom prostorije. Istovremeno, zakonska definicija dana i noi, utvrena
standardom JUS J.U6.201 (opisana u
poglavlju 4.1), moe se shvatiti i kao
propisivanje karakteristika prijemnika.
Najzad, definisanje prenosnog sistema
podrazumeva uoavanje svih pregradnih elemenata kroz koje prolazi nezanemarljiva zvuna energija izmeu dve
posmatrane prostorije. U mnogim situacijama to moe biti samo pregradni
zid, to je najjednostavniji sluaj. U sloenijim okolnostima u prenosnom sistemu mogu biti i drugi delovi objekta koji spajaju dve prostorije, kao to su boni zidovi, zajednika meuspratna
konstrukcija, dimnjaki kanali itd.
nekom mestu u objektu moe primeniti generalizovana ema.

Za svaku utvrenu poziciju u objektu treba imati jasnu predstavu o konkretnim elementima blok eme koja se tu moe postaviti. Zato pri projektovanju nekog objekta reavanje praktinih zadataka ima dva osnovna
koraka. To su:
- analiza pojedinanih karakteristika sva tri
elementa sa generalizovane eme koje treba, u zavisnosti od specifinosti konkretnog problema, manje ili vie precizno
utvrditi i
- analiza njihovih meusobnih odnosa, a to
znai meusobnog prilagoenja izvora sa
prenosnim sistemom, s jedne, i prenosnog
sistema sa prijemnikom, s druge strane.
Na kraju slede eventualne projektantske
intervencije prilikom materijalizacije konstrukcije i enterijera objekta. To znai na izvoru, ako je mogue, a uglavnom na prenosnom
sistemu.
Ukratko, uvoenje generalizacije strukture
akustikih problema, izloene u ovom poglavlju, u izvesnoj meri omoguava sistematizaciju i loginost pojedinih koraka u projektantskom radu. To dalje omoguava eventualno
definisanje optih projektantskih procedura
arhitektonske akustike.
6.1 Zvuni izvori
Da bi se jedan akustiki dogadjaj odigrao,

odnosno da bi se pojavila zvuna energija u
nekom prostoru, mora da postoji izvor koji
stvara zvuk. Procesi generisanja zvuka u ovekovom okruenju mogu biti razliiti, a fiziki
naini na koje se moe proizvesti zvuk u
vazduhu ve su detaljnije pobrojani u napomeni na poetku
poglavlja 3. Nezavisno od podele koja je tamo prikazana,
zvunu energiju u vazduhu moe stvarati neko vrsto telo,
odnosno mehaniki sklop, ili neka fizika pojava.
110
Zvuni izvori
vrsto telo kao izvor zvuka moe biti povrina koja vibrira, kao to su to membrana zvunika, pregradni zid koji
zrai buku nastalu u susednoj sobi, telo muzikog instrumenta itd. vrsto telo kao izvor zvuka moe biti i mehaniki
sklop koji dovoljno brzo preseca struju vazduha, to je glavni mehanizam nastanka zvuka u ventilatorima i sirenama.
Zvuk mogu stvarati i neke fizike pojave, to znai bez
posredovanja mehanikih, to jest vrstih delova. U tu kategoriju izvora zvuka spadaju turbulencije u fluidima (to je,
na primer, pojava koja nastaje pri prolasku vode kroz ventil u kupatilu), brze termike pojave (kao to su procesi
sagorevanja, od pucketanja vatre do tutnjave gorionika u
velikim kotlovima), elektrina varnica, elektrini luk itd.
Subjektivna podela zvunih izvora

Ve na samom poetku ove knjige, u prvom poglavlju,
objanjeno je da se zvuk, iako predstavlja fiziku pojavu,
moe i subjektivno vrednovati, jer se u arhitektonskoj akustici ovek stavlja u sredite stvari. Uvoenje pojma buke,
iji su definicija i smisao komentarisani u poglavlju 3.1, na
svoj nain pokazuje opti znaaj subjektivnog u arhitektonskoj akustici. Opravdanje za takav pristup jeste injenica da
se zvuk javlja u ovekovom okruenju i da stoga njegova
percepcija ulom sluha postaje "mera svih stvari". Upravo
u arhitekturi takav pogled na zvuk kao fiziku pojavu
postaje jedini mogui nain njegovog posmatranja.
Subjektivno posmatrano zvuk, bez obzira na to kako je
nastao, moe biti koristan ili tetan. Ovakva podela se prenosi i na izvore, pa se i oni po istom principu mogu podeliti na izvore korisnog i tetnog zvuka. Ako okolnosti nalau
da zvuk ima neku namenu za oveka, ako ga treba to bolje
uti ili registrovati mikrofonom, onda se on moe smatrati
korisnim. Koristan zvuk se najire pojavljuju u oblasti govora i muzike. Nasuprot tome, tetan zvuk nema nikakvu
namenu ve je dominantna njegova osobina da u nekim
okolnostima ometa, to jest uznemirava ljude. Oigledno je
da se podela na koristan i tetan zvuk moe smatrati generalizacijom ranije objanjene razlike izmeu pojmova
"zvuk" i "buka" (videti poglavlje 3.1).
Subjektivna podela zvunih izvora na osnovu efekta
njihovog zvuka na oveka odreena je znaajem energetske, odnosno informacione dimenzije zvuka. Zvuci se svrM. Miji
111
stavaju u kategoriju korisnih iskljuivo zbog nekog svog

informacionog sadraja, pa su izvori korisnog zvuka
uglavnom oni koji zvukom koduju neke informacije. Sa
druge strane, izvori tetnog zvuka su po pravilu oni iji je
zvuk interesantan samo sa energetskog aspekta, kako bi se
ovek uspeno od njega titio. Ipak, ovo
Budui da je podela na koristan i tepoklapanje podela nije apsolutno. U poglatan zvuk samo generalizacija stavova
vlju 3.2 objanjen je problem zatite privatkoji su doveli do pojma buke, jasno je
nosti. To je sluaj kada se ometanje postie
da ovakva klasifikacija zvukova, a
informacionim sadrajem tueg govora, a ne
samim tim i klasifikacija njihovih
njegovim apsolutnim nivoom (vidi tekst u
izvora, nije uvek apsolutna. Naime, isti
okviru).
se zvuk, u zavisnosti od okolnosti, moe smatrati korisnim ili tetnim, pa se
taj dualizam projektuje i na zvune
izvore. Muzika, iako po svojim osobinama navedena kao specifina kategorija
korisnog zvuka, ne mora uvek biti tretirana na takav nain.
Ranije je naveden primer muzike koja
nekome u nevreme dopire iz komijskog
stana. Za komiju koji se nalazi neposredno pored izvora, i verovatno uiva u
muzici, ona svakako predstavlja koristan zvuk. Za onoga ko se nalazi u
susednom stanu, do koga muzika dospeva kroz zid i ometa ga, takav zvuk
ima sve odlike buke jer je neeljen i
uznemirava. Takav, manje-vie est sluaj pokazuje svu relativnost podele na
korisne i tetne zvukove.
Relativnost definicije korisnog i tetnog
zvuka prisutna je i u mnogim drugim
ivotnim okolnostima. Zbog toga je
neophodna odreena opreznost pri
kategorizaciji izvora zvuka u projektantskom radu. Naravno, tetnost ostaje nesumnjiva kada zvuk svojim intenzitetima zdravstveno ugroava ulo
sluha slualaca u okolini, bez obzira na
njegovu osnovnu prirodu i namenu,
odnosno neiji subjektivni stav.
Subjektivna klasifikacija izvora zvuka znaajna je u arhitektonskoj akustici jer se projektantski pristup analizi sledeeg elementa sa
blok eme, prenosnom sistemu, odreuje na
osnovu prethodno utvrene klasifikacije izvora, odnosno zvuka koji on stvara. Inenjerski
pristup prenosnom sistemu znatno se razlikuje u zavisnosti od toga da li je na poetku
izvor korisnog ili tetnog zvuka.
6.2 Prenosni sistem

Pri svakom zvunom dogaaju, bez obzira
na to kako je zvuk nastao, zvuna energija se
udaljava od izvora irei se dalje kroz prostor.
To je neumitnost fizikih zakona. U fizikom
okruenju koje preuzima energiju od izvora,
kroz koje se ona dalje prostire, nalazi se i prenosni sistem, kako je to definisano generalizovanom blok emom sa slike 6.1. Moe se
rei da je to jedan deo ukupnog prostora oko
izvora, i to onaj deo kroz koji prolazi zvuna
energija dospevajui do prijemnika.
Prenosni sistemi se u arhitektonskoj akustici pojavljuju u veoma razliitim oblicima.

Mogu biti predstavljeni vazdunim prostorom, vrstim strukturama ili njihovom kombinacijom. Od okolnosti u kojima se nalaze izvor zvuka i
prijemnik zavisi putanja zvune energije izmeu njih, pa
time i karakter prenosnog sistema koji ih povezuje. Oni
su, po pravilu, trodimenzionalni (sem retkih izuzetaka,
112
Prenosni sistem
vidi tekst u okviru). To je posledica fizike

prirode prostora u kome ovek ivi. Zato se i
proces prenosa izmeu izvora i prijemnika
odvija u trodimenzionalnom prostoru.
Za arhitektonsku akustiku vano je da prenosni sistem uvek mora, u veoj ili manjoj
meri, uticati na svaku zvunu pojavu koju
prenosi, a to znai na energiju koju zvuk
sadri i informacije koje on sobom nosi. Zvuk
koji se pojavi na izlazu sistema, na mestu prijemnika, svakako zavisi od onoga to se pojavilo na ulazu, odnosno to je generisao izvor,
ali i od osobina samog prenosnog sistema.
Projektantski posao u sferi arhitektonske akustike sastoji se u prilagoavanju materijalnih
elemenata objekta koji ulaze u sastav utvrenog prenosnog sistema da bi se promene
zvuka koje e nastati pri prenosu podesile
prema unapred zadatim zahtevima.
Kao primer izuzetka od trodimenzionalnosti moe se uzeti ventilacioni

kanal kakav se koristi u sistemima za
ventilaciju i klimatizaciju prostorija.
Kanal predstavlja posebnu vrstu prenosnog sistema na ijem se ulazu, kao
izvor zvuka, nalazi ventilator za pokretanje vazduha i, eventualno, kompresor za njegovo hlaenje, a na izlazu je
ovek kao prijemnik koji uje buku iz
ventilacionog otvora.
Specifinost kanala kao prenosnog
sistema ogleda se u njegovoj prostornoj
ogranienosti. Dve njegove dimenzije,
koje odreuju povrinu poprenog preseka, zanemarljive su u odnosu na duinu kanala. Zidovi spreavaju bono
rasipanje zvune energije, pa je prostiranje zvuka omogueno jedino du
kanalske mree. Zbog toga se vazduni
prostor kanala u praksi posmatra kao
jednodimenzionalni prenosni sistem.
Jedna od posledica toga je da se u procesu projektovanja slabljenje zvuka
izraava po metru duine kanala.
U inenjerskom domenu arhitektonske akustike najznaajniji segment s aspekta projektovanja predstavljaju metode za predvianje prenosnih karakteristika sistema u svim okolnostima koje se mogu pojaviti unutar buduih
graevinskih objekata. Matematiki model kojim se opisuje ponaanje prenosnog sistema, odnosno
utvruju promene zvuka pri prolasku kroz njega naziva se
prenosna karakteristika. Do nje se moe doi merenjem na
postojeim objektima, merenjem na fizikom modelu koji
simulira realni objekat ili teorijskim analizama.
Akustiko modelovanje prenosnih sistema

Svaki pokuaj da se na neki nain predvidi ponaanje
akustikog prenosnog sistema naziva se modelovanje.
Modelovati se u optem sluaju moe pomou matematikog aparata ili na neki drugi pogodan nain. Nevidljivost
zvunih pojava uslovila je da arhitektonski poslenici
pokuaju da ih vizuelizuju. Kao rezultat, esto se u razgovorima tokom izrade projekata moe uti kako mnogi zvuno
polje u mislima predstavljaju nekakvim zracima poput svetlosnih, samo nevidljivim. Sasvim je sigurno da se i takva
predstava moe nazvati modelom, samo je pitanje njegove
realne tanosti.
M. Miji
113
Ono to se zaista deava u zvunom polju jeste oscilovanje enormnog broja molekula vazduha i okolnih vrstih
materijala uz sloenu meusobnu interakciju koja podrazumeva stalno meusobno predavanje i primanje energije po
sili fizikih zakona. To je sutina postojanja zvunog polja.
Modelovanje prenosnog sistema koje bi pretendovalo na
veliku tanost moralo bi da se bazira na matematikom
opisu tog procesa, uzimajui u obzir sve delove materijala,
odnosno sve molekule koji uestvuju u zvunom oscilovanju i sve fizike zakone koji pri tome deluju.
Intuitivno je jasno da je takva procedura modelovanja
praktino neizvodljiva, i pored svih mogunosti koje prua
savremene raunarska tehnika, s jedne strane zbog enormnog broja molekula razliitih sudbina koje se teko mogu
obuhvatiti procedurama analize, a sa druge zbog sloenosti
procesa njihove interakcije. Takvi pokuaji se, naravno, rade
u istraivake svrhe, ali i to samo u sluajevima koji podrazumevaju mnoga ogranienja i pojednostavljenja. Njihova
primena u proizvoljnim okolnostima reavanja inenjerskih
problema prilikom projektovanja praktino je nemogua.
Odustajanje od takvog izvornog modela zvunog polja u
inenjerskim aplikacijama, znai i u arhitektonskoj akustici, olakava i injenica da je tanost prorauna koja je
potrebna u ivotu iz raznih razloga relativno ograniena.
Problem tanosti podataka u akustici ve je analiziran u
poglavlju 4.2 ("Preciznost akustikih merenja"). Samim
tim, u projektantskom radu nije ni neophodno polaziti od
tako preciznog opisa zvunog polja.
U inenjerskoj analizi akustikih prenosnih sistema
danas su na raspolaganju tri mogua pristupa. To su matematiko, geometrijsko i fiziko modelovanje
zvunog polja.
U arhitektonskoj akustici matematiko
modelovanje na bazi empirije verovatno je najee u oblasti zvune izolacije. Formule za izraunavanje izolacionih moi raznih pregradnih konstrukcija formirane su kombinacijom teorije i analize rezultata brojnih merenja
realnih pregrada. Zakljuci dobijeni
analizom izmerenih vrednosti posluili
su za modifikacije formula sa jedinim
ciljem da se rezultati modelovanja priblie realnosti.
114
Matematiko modelovanje podrazumeva

nalaenje formula kojima se, manje ili vie
tano, opisuje zbivanje u zvunom polju. Vrlo
esto se stvari u teorijskom smislu krajnje uproavaju, pa se na osnovu iskustvenih podataka, dakle empirijski, koncipira formula koja
u praktinim okolnostima dovoljno tano opisuje zvune pojave (vidi tekst u okviru). To
znai odustajanje od modelovanja fizikih
procesa, odnosno teorijskih postavki u akustikim pojavama. Primarnim se smatra slagaAKUSTIKA U ARHITEKTURI
Prenosni sistem
nje rezultata dobijenih izraunavanjem sa rezultatima koji

se dobijaju merenjem u realnim situacijama, bez obzira na
put kojim se do toga dolazi.
Geometrijsko modelovanje je najpriblinije intuitivnom
modelu omiljenom u oblasti arhitekture, ve pomenutom
na poetku. Osnovu geometrijskog modela
Jedan karakteristian sluaj koji iluzvunog polja ini postulat da se zraenje
struje nedostatak geometrijskog modezvunog izvora zamenjuje velikim brojem zrala jeste pojava difrakcije. U arhitektonka koji nose neku energiju i koji od izvora
skoj akustici difrakcija se najee
odlaze u prostor. Procedura modelovanja
manifestuje kada zvuni talas pogodi
sastoji se od praenja sudbine velikog broja
prepreku koja je svojim dimenzijama
zraka koji na svom putu podleu geometrijporedljiva sa njegovom talasnom duskim zakonima refleksije. Ovakav pristup je
inom. U modelovanju postorija karakveoma pogodan za raunarsku analizu. Ipak,
teristian primer su reljefni oblici na
jednostavnost geometrijskog modela plaa se
zidovima, gipsani radovi, stubovi i
ozbiljnim ogranienjima. Prvo, tanost rezulsline forme. Kada zvuni talas pogodi
tata zavisi od broja zraka ija se sudbina
takve geometrijske oblike, pri refleksiji
posmatra. Za bilo kakvu ozbiljnu predikciju
dolazi do rasprivanja energije po pravponaanja nekog prenosnog sistema, npr. velicima, pa takvo mesto postaje novi
zvuni izvor koji zrai zvuk na sve strake koncertne sale, potreban minimum broja
ne. Geometrijski model u svom osnovzraka je reda veliine desetina i stotina hiljanom obliku takvu pojavu "ne vidi".
da. Drugo, geometrijski model zanemaruje sve
Zbog toga se tanost geometrijskog
pojave koje su posledica talasne prirode zvuka
modelovanja ograniava samo na pro(difrakcija, rezonantne pojave itd.). U mnogim
storije ograniene ravnim povrinama
okolnostima ovo zanemarivanje je ozbiljan
i na zvuk viih frekvencija.
nedostatak (vidi tekst u okviru).
Najvei nedostatak geometrijskog mo-
Fiziko modelovanje zvunog polja podradela pri analizi manjih prostorija jeste
zumeva izradu makete prostora u kome se zvuk
to on "ne vidi" pojavu stojeih talasa.
javlja i adekvatna merenja u njemu. Time se
Njihova pojava je karakteristina za
dobija precizna slika o odzivu prenosnog sistemale prostorije i predstavlja osnovni
ma koji je projektantima znaajan u posmatraakustiki fenomen u njima. Zbog svoje
nom prostoru. Maketa koja predstavlja prostor
prirode taj fenomen se ne moe predviu kome se javlja zvuno polje naziva se fiziki
deti geometrijskim modelom.
model. Pri tome se, da bi takav pristup imao
nekog smisla, obino primenjuju modeli u smanjenoj razmeri, iji izbor zavisi od veliine realnog prostora.
Podaci iz literature govore o primeni modela smanjenih
u rasponu razmera od 1:10 do 1:40. Interakcija talasa sa
povrinom i difrakcione pojave pri tome zavise od odnosa
veliine talasne duine zvuka i geometrijskih dimenzija
reljefnih formi. U smanjenim fizikim modelima za merenje se koristi zvuk adekvatno smanjene talasne duine da bi
njihov odnos ostao isti. Upravo ta potreba da se analize
M. Miji
115
obavljaju na 10 ili 40 puta viim frekvencijama jeste najvanije ogranienje fizikog modelovanja. Time se ulazi u
oblast ultrazvuka gde poinju da deluju i neke
Primena fizikog modelovanja u prakdruge fizike pojave, pa se rezultat modelovasi je uglavnom ograniena na projektonja udaljava od realnosti. Drugi, ne manje
vanje prostora u kojima je akustiki
znaajni aspekti fizikog modelovanja jesu
kvalitet od primarnog znaaja, poput
relativno skupa i dugotrajna izrada modela i
koncertnih sala, kada se na modelu
relativno dugo vreme potrebno za obavljanje
akustiki analiziraju razliita enterimerenja. Rokovi i budet predvieni za izradu
jerska reenja, i na prouavanje nekih
projektne dokumentacije retko kad dozvoljaurbanistikih problema buke, kada se
vaju primenu fizikih modela (vidi tekst u
analizira prostiranje zvuka u veim
okviru).
urbanim zonama sa brojnim objektima kao preprekama. To su problemi u
kojima ostali postupci modelovanja ne
mogu dati dovoljno tane rezultate.
Vreme potrebno za izradu modela jedne koncertne sale i obavljanje merenja na njemu teko moe biti krae od
est meseci. Ne manje bitno je i da takav projektantski zahvat, izrada modela i sva merenja na njemu, ukljuujui i promene radi akustike analize
razliitih enterijerskih reenja, zahteva investiciju reda veliine 50.000100.000 DEM (svetska cena). Retke su
prilike kada su kod nas takvi rokovi i
cena prihvatljivi u ugovaranju izrade
projekta. Meutim, u projektovanju
kvalitetnih koncertnih, operskih i slinih sala primena fizikih modela je
gotovo nuna, pa se predvianje potrebnih rokova i budeta mora smatrati
standardom pri ugovaranju projekata
za objekte koji sadre takve prostore.
Sva tri mogua pristupa u akustikom modelovanju imaju svoje prednosti i svoja ogranienja. Moe se rei da razvoj i usavravanje
metoda za modelovanje zvunog polja, a time i
prenosnih sistema, ni izdaleka nije zavren posao. To je polje na kome i danas istraivai
ozbiljno rade. U tom domenu postoje stalni
pomaci, to akustikim konsultantima namee
obavezu da stalno prate literaturu. Posebno je
znaajno pitanje korelacije rezultata dobijenih
u procesu modelovanja i ovekovog subjektivnog doivljaja zvunog polja. Ukljuivanje
subjektivnog aspekta u razvijanje metoda modelovanja ini osnovu savremenih istraivanja
u akustici.
Vazduh kao prenosni sistem
U ovekovom okruenju najzastupljeniji

prenosni sistem je vazduni prostor, u manjoj
ili veoj meri ogranien povrinama nainjenim od vrstog materijala. U zavisnosti od stepena fizike ogranienosti, mogue je napraviti akustiku
klasifikaciju vazdunih prostora. U tom smislu, postoje dva
karakteristina oblika vazdunog prostora kao prenosnog
sistema. To su:
- otvoren prostor i
- zatvoren prostor (prostorije)
Na otvorenom prostoru zvuna energija kad jednom
krene od izvora, osim sporadinih refleksija od prepreka
(zidovi, zgrade, tlo), odlazi nepovratno u prostor. Zahvaljujui tome, primenom osnovnih fizikih zakona o irenju
116
Prenosni sistem
talasa mogu se predvideti vrednosti nivoa zvuka u bilo kojoj taki gde se moe nai prijemnik. Za otvoreni prostor je karakteristino da
od ukupne energije koja kree od izvora samo
jedan njen veoma mali deo moe da se nae u
neposrednoj blizini prijemnika, i to samo
jedanput pre nego to nestane putujui u prostor. Ostala stvorena zvuna energija rasipa se
u svim pravcima i ostaje nedostupna potencijalnim sluaocima (vidi tekst u okviru).
Nasuprot tome, u zatvorenom prostoru
zvuna energija ostaje "zarobljena" unutar
zidova, prisiljena da putuje tako ogranienim
prostorom dok se nekim mehanizmom disipacije sasvim ne potroi. Pojava kretanja zvune
energije po ogranienoj zapremini i njeno
troenje na povrinama zidova osnovna je
karakteristika akustikog pojma prostorije. U
njoj se, za razliku od otvorenog prostora,
mogu ak stvoriti uslovi da skoro svaki deo
stvorene zvune energije, pre ili kasnije tokom
svog "lutanja", proe pored prijemnika.
tavie, ako je proces troenja energije dovoljno spor, mogue je da se ista "porcija" energije tokom vremena vie puta nae na istom
mestu u prostoriji, pa i tamo gde se nalazi prijemnik. Ova pojava se moe smatrati najvanijom odlikom zvunog polja u zatvorenom
prostoru.
Zanimiljiva ilustracija pojave rasipanja

zvune energije u prostoru moe se nai
u inenjerskim problemima sa kojima
se susree elektroakustika. Prilikom
ozvuavanja na otvorenom prostoru
samo mali deo zvune energije koju
stvaraju zvunici stie do onih kojima
je ona namenjena, tj. do slualaca koji
se nalaze negde u okolini. Najvei deo
proizvedene energije odlazi "u nebo",
jer zvunici kao izvori zvuka zrae
energiju na sve strane. To je svakako
rasipanje, kako s aspekta elektrine
snage uloene u rad ozvuenja, tako i
sa finansijskog aspekta, jer su neophodni adekvatno moni sistemi da bi
samo jedan mali procenat njihove proizvedene zvune energije, koji se zapravo jedini iskoristi jer dospe do sluaoca,
bio dovoljan.
Reenje ovoga problema trai se u
posebnim konstrukcijama zvunikih
sistema koji mogu energiju da zrae sa
to je mogue veom usmerenou prema zoni gde se nalaze sluaoci. U akustici je apsolutna usmerenost zvunog
izvora nemogua zbog delovanja nekih
optih fizikih zakona. Dananja tehnologija omoguava konstrukcije zvunikih sistema velike usmerenosti zraenja (zvunici sa levkom, zvuni stubovi), ijom se upotrebom minimizira
efekat rasipanja.
Proces troenja zvune energije odigrava se

na povrinama zidova (tavanice, poda), uvek
kada ih na svom putu zvuni talas pogodi.
Tom prilikom deo energije nepovratno odlazi u pogoeni
materijal i nestaje iz vazdunog prostora sobe. Sve to se
karakteristino deava za zvukom u prostorijama proizlazi
iz ravnotee ta dva suprotna procesa: stvaranja zvune energije u izvoru i njenog troenja na povrinama zidova (vidi
tekst u okviru na sledee dve strane).
Prema tome, otvoren i zatvoren prostor dva su potpuno
suprotna oblika zvunog polja. Zbog toga su i metode njihovog matematikog modelovanja veoma razliite. U sluaju
otvorenog prostora primenjuju se osnovni zakoni prostiranja
zvuka, uz eventualnu pojavu sporadinih refleksija od
M. Miji
117
Ponaanje neke prostorije u kojoj radi

izvor konstantnog zvuka moe se objasniti analogijom sa procesom punjenja
nekog zamiljenog bazena vodom, ako
se pri tome pretpostavi da su njegovi
zidovi perforirani, da se po njima nalazi mnotvo malih otvora kroz koje voda
slobodno otie. Moe se takoe pretpostaviti da je koliina vode koja u takav
bazen dotie konstantna i da zavisi samo od veliine dovodne cevi, to jest
njenog protoka. Meutim, koliina vode koja otie kroz rupe po zidovima bazena zavisi od nivoa vode u njemu. to
je nivo vode vii, vei je broj rupa koje
su pod vodom pa je i koliina vode koja otie vea.
U toku punjenja takvog bazena postoji
jedan trenutak kada e se koliina vode
koja dotie u bazen i ukupna koliina
vode koja kroz potopljene rupe istie iz
bazena izjednaiti. Od tog trenutka
proces punjenja prelazi u stacionarno
stanje a nivo vode u bazenu ostaje konstantan i pored toga to neprekidno
dolaze nove koliine vode. Znai da je
punjenje takvog "perforiranog" bazena
proces koji se sam u jednom momentu
zaustavlja pri odreenom nivou vode.
Nivo na kome e se proces punjenja
zaustaviti zavisi od odnosa protoka vode kojom se bazen puni i gustine otvora po njegovim zidovima, to jest protoka vode koja otie.
Kada u prostoriji konstantno radi zvuni izvor, zvuno polje u njoj moe se
uporediti sa tim zamiljenim bazenom.
Zvuna energija koju stvara izvor analogna je vodi kojom se bazen puni, odnosno snaga zvunog izvora analogna
je veliini protoka u dovodnoj cevi.
Otvori na zidovima bazena analogni
su apsorpciji na zidovima prostorije.
Kada se ukljui konstantan zvuni izvor, vazduni prostor prostorije kontinualno se puni zvunom energijom, i nivo
118
povrine tla ili graevinskih objekata. Analiza

zvunih pojava u prostorijama zasniva se na statistikom pristupu kojim se opisuju odnosi proizvodnje i troenja zvune energije.
Sloeniji oblici prenosnih sistema

Prenosni sistem, osim vazdunog prostora,
moe biti i neka vrsta struktura. Karakteristian sluaj je kada se na poetku sistema
nalazi izvor strukturnog zvuka koji zvunu
energiju emituje u graevinsku konstrukciju za
koju je mehaniki vezan. U realnim okolnostima, najei oblici akustikog prenosnog sistema jesu kombinovane strukture sastavljene od
delova vazdunog prostora i masivnih konstrukcija izmeu njih. Pri tome, vazduni prostor moe biti prostorija ili otvoreni prostor.
Brojni primeri kombinovanih sistema mogu se
nai u svakom graevinskom objektu.
Najjednostavniji primer kombinovanog prenosnog sistema pojavljuje se u klasinom problemu zvune zatite kada zvuk iz jedne prostorije prodire u njoj susednu. Zvuk obino
nastaje u vazdunom prostoru prve prostorije
i prelazi u materijal pregradnog zida, dakle
vrstu strukturu. Zahvaljujui primljenoj energiji, taj zid sa druge strane zrai zvuk u vazduni prostor susedne prostorije, u kojoj se moe
nalaziti slualac, dakle prijemnik. Prema tome,
u takvom najjednostavnijem sluaju zvune
zatite prenosni sistem je kombinovan jer se
sastoji od dva nezavisna vazduna prostora i
vrste strukture izmeu njih.
Posebno sloen oblik akustikog prenosnog
sistema javlja se u sluajevima kada izmeu
izvora i prijemnika postoje formirani paralelni
putevi prostiranja zvune energije. U primeru
prenosa izmedju dve susedne prostorije u zgradi zvuk dominantno prodire direktno kroz pregradni zid. Meutim, u mnogim okolnostima
ima i drugih, paralelnih puteva, mimo pregradnog zida, kojima zvuna energija moe lake
dospeti sa druge strane pregrade. To mogu biti
Prenosni sistem
ventilacioni kanali, kanali raznih kablovskih

instalacija, dimnjaki kanali, otvori vrata i prozora, zajednika sputena tavanica, upljine u
fasadi itd. Tada se na mestu koje predstavlja
izlaz iz prenosnog sistema, gde se nalazi slualac, delovi zvune energije pojavljuju prolazei potpuno nezavisnim, meusobno paralelnim putevima da bi tu, na kraju, dolo do njihovog sabiranja. Ukupnu izolovanost izmeu
dve takve prostorije dominantno odreuje onaj
od paralelnih puteva kojim prolazi najvei deo
energije (vidi tekst u okviru na strani 122).
Uticaji prenosnog sistema

U prostiranju kroz prenosni sistem zvuna
energija uvek trpi izvesne promene. Te promene mogu biti raznovrsne a, globalno posmatrano, manifestuju se razlikama u energetskom i
informativnom sadraju zvuka na ulazu prenosnog sistema i na izlazu iz njega.
Najvanija promena unutar prenosnog sistema jeste energetsko slabljenje. Ono je posledica vie razliitih fizikih procesa u zvunom
polju. Njihov rezultat uvek je smanjivanje
energije zvunog talasa sa udaljavanjem od
mesta nastanka, to jest od izvora. Priroda tih
fizikih procesa je takva da veliina slabljenja
nije jednaka na svim ujnim frekvencijama
zvuka. Zbog toga prenosni sistem pri prostiranju utie i na spektralne osobine zvuka, a to
znai i na subjektivni doivljaj koji ovek ima
kada sa izlaza sistema zvuk dospe do njegovog
ula sluha. Po pravilu, slabljenje zvune energije u realnim prenosnim sistemima uvek je
relativno vee na viim frekvencijama (vidi
tekst u okviru na strani 123).
zvuka u svim takama prostorije raste.

Istovremeno, zvuna energija se troi u
procesu apsorpcije na zidovima (ali i
svim drugim povrinama izloenim
zvuku). Sudbina te energije koja ode u
zidove nije od znaaja na ovakvom
nivou objanjenja, kao to nije bilo
znaajno kuda otie sva ona voda koja
prolazi kroz rupe po zidovima bazena.
Karakteristino je za prostorije da snaga
disipacije, to jest brzina troenja zvune
energije na zidovima prostorije, zavisi od
koliine energije u prostoriji, tanije od
njene gustine u tom vazdunom prostoru. Kada zvuni talasi pogaaju zid,
uvek se troi isti procenat njihove energije. Zato se, to je gua zvuna energija
koja pogaa zidove, troi vie energije.
Snaga disipacije se od trenutka ukljuenja zvunog izvora stalno poveava,
kao to se stalno poveava koliina vode
koja istie iz perforiranog bazena. U jednom trenutku e se snaga zvunog izvora (brzina stvaranja zvune energije u
prostoriji) i snaga disipacije (brzina
troenja iste energije na zidovima) izjednaiti. Od tog trenutka koliina energije
u prostoriji, a time i nivo zvuka u njoj,
ostaju konstantni dogod zvuni izvor radi, kao to i nivo vode u zamiljenom
bazenu ostaje konstantan.
Ovakav opis, preko odnosa snage kojom
se stvara zvuk u prostoriji i snage njegovog troenja na povrinama zidova,
predstavlja polazni stav u jednom od
postojeih matematikih modela kojim
se u akustici opisuju prostorije. Iz toga
je dalje razvijen matematiki aparat
koji se najee primenjuje u akustikom projektovanju.
Tokom projektovanja u svakom konkretnom problemu arhitektonske akustike unapred se definiu zahtevi koje svaki uoeni prenosni sistem
treba da ostvari. Ovi zahtevi mogu biti razliiti, ali uvek
zavise od prirode zvuka, odnosno od subjektivne kategorije u koju se on svrstava. Kada se posmatra prostiranje tetnog zvuka, to jest buke, prenosni sistem treba da ostvari to
M. Miji
119
U graevinskoj praksi esti su raznovrsni primeri paralelnih puteva prolaska

zvuka koji utiu na zvunu zatitu.
Jedan takav karakteristian i vrlo aktuelan akustiki problem javlja se kod
elektroenergetskih distributivnih trafostanica, koje se obino grade u prizemlju stambenih i poslovnih objekata.
Iako se prilikom projektovanja po pravilu vodi rauna o graevinskoj zvunoj
izolaciji, u mnogim objektima pojavljuju se paralelni putevi koji ugroavaju
ukupnu zvunu zatitu okoline.
U arhitektonsko-graevinskim projektima utvruju se tavanice i zidovi izmeu
prostorija trafostanice i stana ili kancelarije iznad, odnosno pored nje. Pri
tome se vodi rauna da pregrade na
ovim pozicijama svojim izolacionim
svojstvima zadovolje zahteve iz standarda JUS U.J6.201. Istovremeno, projekat
trafostanice na istoj prostoriji predvia
velike otvore sa aluzinama koji slue za
hlaenje njene unutranjosti.
Tako se javlja putanja zvuka iz prostorije sa transformatorom koja vodi kroz
otvore sa aluzinama, spoljanju sredinu i prozore prostorija iznad nje, i koja
predstavlja put paralelan u odnosu na
put zvune energije koja prolazi meuspratnom konstrukcijom ili zidom.
Merenja su pokazala da u praksi uticaj
ove putanje zvuka uglavnom dominira
i odreuje kvalitet zvune zatite susednih prostorija od buke transformatora.
Time se obezvreuje ulaganje u materijal za akustiko ojaavanje meuspratne konstrukcije.
vee energetsko slabljenje kako bi zvuna

energija na izlazu, na mestu prijemnika, bila
to manja. Na tome je formirana itava jedna
inenjerska oblast, vaan deo arhitektonske
akustike koji se bavi zvunom izolacijom,
odnosno zatitom od buke. Ona ima zadatak
da prouava i predlae intervencije kojima se
moe uticati na poveavanje slabljenja u prenosnim sistemima razliitih struktura.
Kada se radi o korisnom zvuku u prenosnom sistemu, to znai o govoru ili muzici,
zahtevi su vrlo sofisticirani. Oni idu ka ostvarivanju to manjeg slabljenja i postizanja
dovoljnog akustikog kvaliteta na mestu prijema. Taj kvalitet se utvruje pre svega u domenu njegovog informativnog sadraja i estetike
zvuka na mestu sluaoca. Ovi akustiki aspekti detaljnije su opisani u poglavljima 3.2 i 3.3.
6.3 Prijemnik
U trodimenzionalnom prostoru prenosnog
sistema, na putu prostiranja zvuka, uvek
postoji neko mesto gde se nalazi prijemnik
kao zavretak procesa predstavljenog generalizovanom blok emom. U arhitektonskoj akustici prijemnici imaju poseban znaaj jer su
oni "mera svih stvari". Zbog toga se moe rei
da je pristup blok emi sa slike 6.1, odnosno
analiza izvora i prenosnog sistema, umnogome
diktiran prirodom prijemnika kao poslednjeg
elementa u lancu. To znai da na emi pri njenoj analizi postoji uticaj "unazad".
U okolini izvora zvuka, u njegovom zvunom polju, esto moe biti vie od jednog prijemnika. Za svaki od njih postoje razlike u prenosnim sistemima, a i zraenje izvora esto nije jednako u
svim pravcima. Zbog toga svaki prijemnik, kada ih ima vie,
moe podrazumevati nezavisnu generalizovanu blok emu.
Vrste prijemnika
U projektantskim zadacima iz domena arhitektonske akustike kao prijemnik se, po definiciji, uzima ljudsko ulo
120
Prijemnik
sluha, to je ve naglaeno na poetku ovog

poglavlja. Svi problemi ekologije, komunikacija i umetnosti utvreni su uz podrazumevanje
da se na kraju eme sa slike 6.1 nalazi ulo
sluha. Funkcija i naini reagovanja uha na
zvunu pobudu veoma su sloeni, i time se bave
posebne grane akustike. Na slici 1.2, u uvodnom poglavlju ove knjige, one su oznaene pod
nazivima "psiholoka akustika" i "sluanje".
iroko i detaljno poznavanje rada ula sluha sasvim sigurno nije neophodno u bavljenju
arhitektonskom akustikom, ali je neophodno
poznavanje nekih njegovih najvanijih karakteristika. Kada se razmatra problem buke, ljudsko uho kao prijemnik i njegova osetljivost
uzimaju se kao reper za formiranje kriterijuma
ocene stanja. Ve je ranije objanjeno da uvoenje "A" karakteristike u procesu merenja
buke i izraavanje njenog nivoa u dBA predstavlja prilagoavanje fiziolokim karakteristikama uha. U sluaju korisnih zvukova primarne
su neke druge karakteristike ula sluha iz domena percepcije govora i estetskih kriterijuma.
Postoje okolnosti kada se kao prijemnik na
kraju prikazane blok eme pojavljuje mikrofon.
Ovi, s aspekta arhitekture relativno retki sluajevi, postaju sve ei zahvaljujui razvoju tehnologije i njene uloge u svakodnevnom ivotu.
Mikrofon kao akustiki prijemnik pojavljuje se
u radio i TV stanicama, produkcionim studijima
za snimanje muzikog i TV materijala, salama sa
ozvuenjem itd. ak i obino korienje telefona podrazumeva da e njegov mikrofon biti prijemnik u zvunom polju koje stvaraju izvori
buke u neposrednoj okolini govornika.
S aspekta akustike, mikrofon kao prijemnik
mnogo je jednostavnije opisati nego ulo
sluha. Meutim, i tada treba imati u vidu da
se na kraju lanca prenosa zvunih signala ipak
pojavljuje neije uho koje slua ono to je
mikrofon registrovao. Zbog toga mikrofon kao
prijemnik na izlazu iz prenosnog sistema ne
eliminie potrebu da se zvune pojave posmaM. Miji
Na izraenije slabljenje visokih frekvencija pri prostiranju utie nekoliko

fizikih pojava. Njihova primetnost i
relativni znaaj zavise od strukture prenosnog sistema. Ipak, jedna meu njima je uvek prisutna. To je disipativna
pojava u samom vazduhu koja se deava na nivou molekula i izrazito doprinosi relativno brzom slabljenju viih
frekvencija. Uticaj disipacije u vazduhu pogotovo je primetan pri prostiranju zvunog talasa na vea rastojanja.
Postoji jedna dobro poznata situacija iz
obinog ivota koja jasno ilustruje stalnu prisutnost disipacije. Kada se o praznicima na ulicama grada pojave brojni
limeni duvaki orkestri, njihovo muziciranje moe se uti gotovo na svakom trgu. Nekome ko se orkestru iz daljine pribliava ulicom ujan postaje pr vo bubanj, odnosno najnie frekvencije iz
zvuka koje orkestar proizvodi. Sa pribliavanjem polako se pojavljuju, odnosno postaju ujne, i ostale spektralne
komponente. Tek kada se slualac sasvim priblii moe se uti solo truba sa
svojim visokim tonovima. Ovakav efekat je upravo posledica izraenijeg slabljenja visokih frekvencija u vazduhu,
zbog ega se na veim distancama moe
uti samo veliki bubanj, a truba samo
na relativno malim rastojanjima.
Postoje i druge pojave koje doprinose
brem slabljenju visokih frekvencija u
prenosnim sistemima. Sve pregrade
mnogo efikasnije zadravaju zvunu
energiju visokih frekvencija nego niskih. To je prirodni zakon ugraen u
mehanizam prostiranja zvuka kroz zidove. Zbog toga se u muzici koja dospeva iz komijskog stana lake razaznaju
niske frekvencije ("basovi") nego njene
ostale komponente.
121
traju kroz prizmu karakteristika ula sluha. Projektantski

kriterijumi za prostorije s mikrofonima bazirani su na
potrebama nekog mogueg krajnjeg sluaoca, iako se on
formalno ne pojavljuje u blok emi utvrenoj u projektovanom objektu.
Poloaj prijemnika kao akustiki faktor

Na poetku poglavlja o prenosnim sistemima komentarisana je injenica da je zvuno polje trodimenzionalna
fizika pojava. Zbog toga stanje u njemu, odnosno vrednosti parametara kojima se ono opisuje, uvek zavise i od geometrijskih, prostornih koordinata, a mesto prijemnika u
prostoru, to jest koordinate take gde se on nalazi, znatno
utie na ono to e biti registrovano.
U trodimenzionalnom prostoru unutar dometa svakog
zvunog izvora gotovo uvek se istovremeno javlja vie prijemnika. Oni su po pravilu razliito rasporeeni u prostoru, pa su zbog toga razliiti i putevi zvune energije od
izvora do njih. Drugim reima, prenosni sistemi nisu identini za sve aktivne prijemnike u okolini istog zvunog
izvora.
U arhitektonskoj akustici moe se nai mnogo primera
kada u zvunom polju postoje viestruki prijemnici. U
koncertnoj sali ili uionici svaki je slualac prijemnik. Oni
se meusobno razlikuju po svom poloaju u prostoru u
odnosu na zvuni izvor. Njihovi prenosni sistemi su moda
slini, ali izvesne razlike ipak postoje. Putanje zvune energije izmeu zvunog izvora na bini i slualaca koji se nalaze u prvom i poslednjem redu svakako nisu jednake.
Primeri viestrukih prijemnika posebno su znaajni u
oblasti zatite od buke. Kada neki zvuni izvor ugroava
okolinu, sve osobe koje to uju predstavljaju prijemnike.
Za razliku od sala u kojima se slua govor ili muzika, gde
su razlike moguih prenosnih sistema u apsolutnom smislu ipak relativno male, u okolini izvora buke prenosni
sistemi koji se definiu za svakog od potencijalnih prijemnika mogu se meusobno veoma razlikovati.
Prema tome, u jednom graevinskom objektu izmeu
nekog izvora buke i ljudi koji tu buku sluaju mogu biti razliita rastojanja, a moe biti veoma razliita i sloenost
struktura kroz koju zvuna energija prolazi. Tako se moe,
od oveka do oveka, pojaviti manji ili vei broj paralelnih
122
Prijemnik
puteva prolaska buke, vei ili manji udeo prenosa energije kroz graevinske konstrukcije itd.
Jasno je da se u procesu reavanja nekog
akustikog problema ne mogu proraunima
obuhvatiti svi potencijalni prijemnici, jer bi tada projektovanje bilo beskrajno dugotrajan,
zamoran i sasvim neisplativ posao. U nekim
okolnostima to bi ak mogao biti nereiv problem. Sreom, za ostvarenje dovoljnog akustikog kvaliteta objekta koji se projektuje to
nije neophodno. Akustika analiza problema
sa viestrukim prijemnicima mora slediti
jedan od dva mogua principa:
Kada u podrumu nekog graevinskog

objekta postoji pumpa iji rad stvara
zvuk, neko ko se nalazi u stanu neposredno iznad nje uje buku koja dospeva prolaskom vazdunog zvuka kroz
tavanicu i strukturnog zvuka preko oslonaca pumpe i dalje preko graevinske
strukture. Na vie spratove istog objekta
buka pumpe dospeva samo kao strukturna komponenta zvuka, kroz konstrukciju zgrade ili kroz instalacije.
- princip najgoreg sluaja, koji se najee primenjuje u

razmatranju problema zvune zatite i
- princip prosenog prijemnika, koji se najee primenjuje kada se razmatra prostiranje korisnog zvuka.
Princip najgoreg sluaja, standardno primenjivan u oblasti zvune zatite, podrazumeva analizu prenosnog sistema
do prijemnika koji e, prema poetnim procenama, biti
najugroeniji. To e biti onaj prijemnik prema kome je slabljenje prenosnog sistema najmanje, zbog ega e nivo
ugroavanja bukom biti najvii. Ako se za sluaj takvih prijemnika odreenim projektantskim intervencijama problem
razrei, pretpostavlja se da e u optem sluaju i na mestima ostalih prijemnika stanje buke biti zadovoljavajue. Na
primer, ako u nekoj prostoriji graevinskog objekta postoji
izvor buke, najgori sluajevi ugroavanja uvek su u susednim prostorijama (po horizontali i vertikali). Ako se razree
ti problemi, u svim ostalim prostorijama u objektu gde se
takoe nalaze potencijalni prijemnici problem ugroavanja
bukom bie sa velikom verovatnoom reen.
Princip prosenog prijemnika uvodi se kada u nekom
prostoru postoji veliki broj relativno bliskih prijemnika.
Odreivanjem meu njima samo jednog, prosenog, analiza se usmerava samo na jedan odgovarajui prenosni sistem.
Takav pristup najei je u projektovanju auditorijuma, gde
se gotovo nikada ne razmatraju parametri zvunog polja na
svim predvienim seditima. Po nekim poetnim kriterijumima utvruju se u prostoru mesta prosenih slualaca za
koje se zatim odreuje prenosni sistem i pravi akustika analiza. Dobijeni rezultati e biti, s manjim ili veim tolerancijama, primenjivi i za sve ostale, prostorno bliske sluaoce.
M. Miji
123
Uvoenjem ovakvih principa u pristupu reavanju akustikih problema akustiko projektovanje se u standardnim
okolnostima svodi na inenjerske rutine. Naravno, uvek
ostaju neke okolnosti kada se zbog znaaja problema mora
posmatrati svaki pojedinani prijemnik, bez izvlaenja najgoreg ili prosenog meu njima. Takve situacije su izuzetno
retke i ne mogu biti svrstane u standardne procedure projektovanja.
124
7. Literatura
7.1 Knjige
1. D. Egan, "Architectural Acoustics", McGraw-Hill, New
York, 1988.
2. D. Egan, "Concept in Architectural Acoustics", McGrawHill, New York, 1972.
3. F. Ingerslev, "Acoustics in Modern Building Practice",
The Architectural Press, London, 1952.
4. Parkih-Hamfris, "Acoustics, noise and Buildings", Faber
and Faber Ltd., London, 1958. (postoji i u srpskom spskom
prevodu: "Akustika, buka, zgrade", Neimar, Beograd, 1969)
5. M. Forsyth, "Buildings for Music", The MIT Press, Cambridge, 1985.
6. L. Beranek, "Concert and Opera Halls: How They
Sound", Acoustical Society of America, New York, 1996.
7. L. Beranek, "Music, Acoustics and Architecture", John
Wiley and Sons, Inc., New York, 1962.
8. H. Burry-Meyer, L. Goodfriend, "Acoustics for Architect",
Reinhold Publishing Corp., New York, 1957.
9. "Halls for Music Performance: Two Decade of Experience", Acoustical Society of America, New York, 1982.
10. T. Jelakovi, "Arhitektonska akustika", Tehnika knjiga,
Zagreb, 1962.
11. T. Jelakovi, "Zvuk, sluh arhitektonska akustika", kolska knjiga, Zagreb, 1978.
M. Miji
125
Literatura
12. M. Barron, "Auditorium Acoustics and Architectural Design", E. and F. N. Spon, London, 1993.
13. H. Burris-Meyer, E. Cole, "Theatres and Auditoriums",
Reinhold Publishing Corp., New York, 1964.
14. "Practical Building Acoustics", Sound Research Laboratories, Ltd., Sudbury, E. and F. N. Spon, London, 1976.
15. V. Knudsen, C. Harris, "Acoustical Designing in Architecture", Acoustical Society of America, Syracuse, 1988.
16. "Guide to Acoustic Practice", BBC Engineering, Architectural and Civil Engineering Department, London, 1980.
17. W. Fasold, E. Sonntag, "Bauakustik", VEB Verlag fur
Bauwesen, Berlin, 1976.
18. A. Pierce, "Acoustics - An Introduction to Its Physical Principles and Applications", McGraw-Hill, New York, 1981.
19. H. Kurtovi, "Osnovi tehnike akustike", Nauna knjiga, Beograd, 1990.
20. M. Simonovi, D. Kali, P. Pravica, "Buka - tetna dejstva, merenje i zatita", Institut za dokumentaciju zatite na radu, Ni, 1982.
21. V. L. Jordan, "Acoustical Design of Concert Halls and
Theatres", Applied Science Publishers, London, 1980.
22. C. Zwikker, C. W. Kosten, "Sound Absorbing Materials",
Elsevier Publishing Company., New York, 1949.
23. H. Kuttruff, "Room Acoustics", Applied Science Publishers, London, 1973.
24. C. Gilford, "Acoustics for Radio and Television Studios", IEE Monograph Series 11, Peter Peregrinus Ltd.,
London, 1972.
25. K. Randal, D. Meares, K. Rose, "Sound insulation of partitions in Broadcasting Studio Centres: field measurement data", BBC Engineering, Research department,
Engineering Division, London, 1986.
26. E. McMue, R. Talaske (editori), "Acoustical Design of
Music Education Facilities", Acoustical Society of America, Syracuse, 1990.
27. M. Miji, "Apsorpcione karakteristike materijala i konstrukcija (zbornik podataka)", Elektrotehniki fakultet,
Laboratorija za akustiku, Beograd, 1993.
28. D.Templeton, P.Lord, "Detailing for acoustics", The Architectural Press, London, 1988.
126
Literatura
7.2 Standardi i pravilnici

29. JUS U.J6.001 - Akustika u gradjevinarstvu - Termini i
definicije
30. JUS ISO 1683 - Akustika - Normalne referentne veliine
za akustike nivoe (napomena: zamenio standard JUS
U.J6.003:1982)
31. JUS U.J6.003:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Referentne vrednosti nivoa u akustici
32. JUS U.J6.009:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Razmere i dimenzije dijagrama za prikazivanje akustikih
veliina u zavisnosti od frekvencije
33. JUS U.J6.029:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Standardni izvor zvuka udara
34. JUS U.J6.037:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Laboratorije za merenje zvune izolacije
35. JUS U.J6.039:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Utvrdjivanje zahteva preciznosti akustikih merenja
36. JUS U.J6.041:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Laboratorijska merenja zvune izolacione moi gradjevinskih
elemenata
37. JUS U.J6.041/1:1990 - Akustika u gradjevinarstvu - Laboratorijska merenja zvune izolacione moi gradjevinskih
elemenata - Izmene i dopune
38. JUS U.J6.043:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Terenska merenja izolacije od vazdunog zvuka
39. JUS U.J6.043/1:1982 - Akustika u gradjevinarstvu Terenska merenja izolacije od vazdunog zvuka - Izmene i dopune
40. JUS U.J6.045:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Terenska merenja zvune izolacione moi fasadnih elemenata
i fasada
41. JUS U.J6.045/1:1990 - Akustika u gradjevinarstvu Terenska merenja zvune izolacione moi fasadnih elemenata i fasada - Izmene i dopune
42. JUS U.J6.047:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Laboratorijska merenja izolacije medjuspratnih konstrukcija
od zvuka udara
43. JUS U.J6.047/1:1990 - Akustika u gradjevinarstvu Laboratorijska merenja izolacije medjuspratnih konstrukcija od zvuka udara - Izmene i dopune
M. Miji
127
Literatura
44. JUS U.J6.049:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Terenska merenja izolacije medjuspratnih konstrukcija od
zvuka udara
45. JUS U.J6.049/1:1990 - Akustika u gradjevinarstvu Terenska merenja izolacije medjuspratnih konstrukcija
od zvuka udara - Izmene i dopune
46. JUS U.J6.051:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Merenje poboljanja izolacije medjuspratnih konstrukcija od
zvuka udara
47. JUS U.J6.057:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Merenje vremena reverberacije u dvoranama
48. JUS U.J6.059:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Merenje
koeficijenta zvune apsorpcije u reverberacionoj komori
49. JUS ISO 9052-1:1994 - Akustika - Odreivanje dinamike
krutosti - Deo 1: Materijali koji se postavljaju ispod plivajuih podova u stanovima
50. JUS U.J6.087:1982 - Akustika u gradjevinarstvu Odreivanje dinamikog modula elastinosti mekih slojeva plivajuih podova
51. JUS U.J6.090:1992 - Akustika u gradjevinarstvu - Merenje buke u komunalnoj sredini
52. JUS U.J6.151:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Standardne vrednosti za ocenu zvune izolacije
53. JUS U.J6.153:1989 - Akustika u gradjevinarstvu - Metoda za izraavanje zvune izolacije jednim brojem
54. JUS U.J6.201:1989 - Akustika u gradjevinarstvu Tehniki uslovi za projektovanje i gradjenje zgrada
55. JUS U.J6.215 - Akustika u gradjevinarstvu - Tehniki
uslovi za projektovanje i izradu - Akustiki kvalitet malih i srednjih prostorija
56. JUS U.J6.224:1983 - Akustika u gradjevinarstvu Odreivanje koeficijenta apsorpcije u Kuntovoj cevi
57. JUS U.J6.225:1983 - Akustika u gradjevinarstvu - Merenje impedanse pomou Kuntove cevi
58. JUS U.J6.226:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Ispitivanje penastih materijala - Odreivanje dinamikog
modula elastinosti i faktora gubitaka
59. JUS U.J6.228:1982 - Akustika u gradjevinarstvu - Metode ispitivanja priguivaa ventilacionih sistema - Merenje unetog priguenja
128
Literatura
60. JUS U.J6.232:1984 - Gradjevinska akustika - merenje

buke vodovodnih instalacija na terenu
61. JUS ISO 140-9:1996 - Akustika - Merenje zvune izolacije
u zgradama i graevinskih elemenata - Deo 9: Laboratorijsko merenje zvune izolacije sputenog plafona izmeu
dve susedne prostorije sa zajednikim plenumom
62. Zakon o zatiti ivotne sredine, Slubeni glasnik RS broj
66 iz 1991.
63. Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini,
Slubeni glasnik RS broj 4 iz 1992.
64. Pravilnik o merama i normativima zatite na radu od
buke u radnim prostorijama, Slubeni list SFRJ broj 21
iz 1992.
7.3 Neki lanci iz relevantnih

oblasti na srpskom jeziku
65. H. Kurtovi, "Zatita od buke u stambenim zgradama i
slinim objektima", Arhitektonski prirunik, 190-221,
Savez arhitekata Srbje, Beograd 1983.
66. H. Kurtovi, M. Miji, "Uticaj obilaznih puteva
prenoenja buke iz bunih prostorija", IX Jugoslovensko
savetovanje "Zatita od buke i vibracija u ivotnoj i radnoj sredini", Beograd 1986, Zbornik radova, 1-5
67. M. Miji, H. Kurtovi, Z. Perolo, "Izolaciona svojstva
pregradnih konstrukcija u praksi", Revija rada, No 206207/88 juli-avgust 1988, 54-59
68. H. Kurtovi, M. Miji, "Zatita od buke transformatora
u zgradama - graevinski ili mainski problem?", Savetovanje "Transformatori u elektroenergetici", Beograd,
23.-24. april 1996, Zbornik radova, 277
69. M. Miji, "Akustiki dizajn studijskih prostora", TELSIKS 99, Seminar "Zemaljska radio-difuzija", Ni, 1999,
Zbornik radova,
70. H. Kurtovi, "Akustika prostora za spektakle", I
meunarodni simpozijum "Spektakl-grad-identitet",
Beograd, 1996, Zbornik radova 89-99
71. M. Merkle, M. Miji, "Statistika analiza nivoa zvuka u
stambenim prostorijama", XXXII Jugoslovenska konferencija ETAN-a, Sarajevo 1988, Zbornik radova, VI.109-114
M. Miji
129
Literatura
72. M. Miji, P. Bojovi, "Akustika svojstva apsorbera od

mekih poliuretanskih pena", VII Jugoslovensko savetovanje "Zatita od buke i vibracija u ivotnoj i radnoj sredini", Beograd 1985, Zbornik radova, 49-53
73. D. Kali, "Problemi terminologije graevinske akustike
u srpskom jeziku", Buka - osnovi, analiza, izvori, i zatita, 217-223, Graevinski fakultet, IMS, Arhitektonski
fakultet, Beograd, 1998.
74. B. Budisavljevi, "Izolacija od zvuka udara plivajuim
podovima" Buka - osnovi, analiza, izvori, i zatita, 194215, Graevinski fakultet, IMS, Arhitektonski fakultet,
Beograd, 1998.
75. H. Kurtovi, "Potrebna srednja izolaciona mo pregrade
za zatitu od pojedinih vrsta buke", VII Jugoslovensko
savetovanje "Zatita od buke i vibracija u ivotnoj i radnoj sredini", Beograd 1983, Zbornik radova, 17-22
76. Z. Perolo, "Buka kunih podstanica", Klimatizacija, grejanje, hlaenje, broj 4, 1986.
77. D. Kali, "Zvuna zatita", Arhitektonski prirunik,
Savez arhitekata Srbje, Beograd 1982, 233-269
78. D. Kali, "Zvuna zatita zgrada", Arhitektonski
prirunik, Savez arhitekata Srbije, Beograd 1985, 51-112
130

Akustika U Arhitekturi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Akustika U Arhitekturi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Miomir Miji

2. Akustika izmeu ivota i arhitekture ............ 19

3. Akustiki aspekti ovekovog ivota ................ 27

3.2 Komunikacije ............................................................... 35

4. Forme akustikog uticaja na arhitekturu ..... 45

5. Odrazi u arhitekturi ............................................. 73

Izolaciona mo graevinskih pregrada ....................... 89

6. Generalizacija akustinih problema u

7. Literatura ................................................................. 125

vako kolsko gradivo iz oblasti arhitektonske akustike,

Definicija akustike i zvuka

poremeaj u elastinoj sredini. Elastini mediji u kojima se

Sve druge definicije zvuka, koje se u

Povratak osnovnoj definiciji zvuka i

Znaaj zvunih pojava za oveka

Znaaj zvunih pojava za oveka

Kao ilustraciju granica ovekovog ula sluha

Fizioloki i estetski aspekt zvuka

mesto u ljudskom ivotu, neki aspekti tog kvaliteta odnose

SLIKA 1.1 - Mesto akustike u realizaciji graevinskog objekta

blematiku zvune zatite, danas zakonski obavezne u sklopu

projektantskom radu, sve dok se u ivotu, kao posledica tog

Akustika u irem smislu

Moe se rei da je akustika danas postala

Akustika u irem smislu

SLIKA 1.2 - ematski prikaz podele akustike i njenog mesta u

Pozicija koju unutar prstena zauzimaju pojedine delatnosti

tiki dizajn muzikih skala i fizika muzikih instrumenata),

prethodnom poglavlju je ukazano da se arhitektura

Pojam akustikog kvaliteta i akustikog komfora

AKUSTIKA IZMEU IVOTA I ARHITEKTURE

Sve zvune pojave u bilo kakvom okruenju

Prema tome, akustiki kvalitet ivotnog

Preslikavanje akustikih problema iz ivota u arhitekturu, i nazad

Preslikavanje akustikih problema iz ivota u

Slika 2.1 - Mesto akustike izmeu svakodnevnog ivota i

AKUSTIKA IZMEU IVOTA I ARHITEKTURE

vantni elementi ivotne sredine, a to znai zvune pojave i

Detaljnija struktura akustikog interfejsa

Uloga akustike kao interfejsa ukazuje i na njeno mesto u

Detaljnija struktura "akustikog interfejsa"

AKUSTIKA IZMEU IVOTA I ARHITEKTURE

Detaljnija struktura akustikog interfejsa

naselja, organizacije i materijalizacije objekata, kvaliteta

va ovekova akustika organa, ulo sluha i vokalni

Nastanak zvuka u ovekovom okruenju

AKUSTIKI ASPEKTI OVEKOVOG IVOTA

moe biti neposredna, interaktivna komunikacija sa ljudima

Zvukovi koji okruuju oveka mogu se

Vazduni i strukturni zvuk

Zvuni izvori koji se uobiajeno nalaze

Vazduni i strukturni zvuk

SLIKA 3.1 - Vazduni i strukturni zvuk

ka, spada u kategoriju vazdunog zvuka. Sa druge strane,

AKUSTIKI ASPEKTI OVEKOVOG IVOTA

Oblasti ivota sa izraenom akustikom

Tako se u ekologiji kao jedna od znaajnih uih tema

Geneza buke kao ekolokog faktora

AKUSTIKI ASPEKTI OVEKOVOG IVOTA

S industrijskom revolucijom i optim razvojem drutva, a to je period od poslednjih par

Oblici ugroavanja zvukom

SLIKA 3.2 - ematski prikaz ugroavanja oveka bukom

Prvi mogui oblik ugroavanja javlja se kad zvuni