Etarska ulja su smea razliitih jedinjenja: aldehida, ketona, alkohola i razliitih i

mnogobrojnih masnih kiselina. Osnovna komponenta su svakako terpenoidi i to njihove dve

klase: terpeni (monoterpeni) i seskviterpeni. Etarska ulja se primenjuju u kozmetici, ali i sve vie
u terapijske svrhe kroz aromaterapiju. Pod pojmom aromaterapija podrazumeva se nain leenja
upotrebom etarskih (esencijalnih) ulja. Terapija se najee sprovodi: inhalacijom, masaom
(dermalno), a ponekad i oralnom i rektalnom primenom etarskih ulja. Kvalitet etarskih ulja zavisi
od naina dobijanja, ali i kvaliteta same biljke od koje dobijamo etarsko ulje.
Etarska ulja su lako isparljive, zapaljive, nemasne i nerastvorljive tenosti u vodi. Biljke
koje sadre etarska ulja najee se klasifikuju kao aromatine ili zainske. Obrazuju se u svim
delovima biljke, ali u njima nisu rasporeena ravnomerno ve su u najveoj koliini prisutna u
listu, korenu, cvetu i plodu. Zastupnjena su u jako malim koliinama, svega oko 1% od ukupne
teine biljke. Dobijaju se od razliitih delova biljke primenom jedne od tri tehnike:
1. Prva i najea je destilacija vodenom parom. Industrijska etarska ulja dobijaju se
destilacijom na visokoj temperaturi i pri visokom pritisku. Zbog toga mogu imati slabo ili
nikakvo lekovito delovanje (iako mogu imati prijatan miris). U mnogim takozvanim
aromaterapijskim proizvodima koriste se industrijska ili sintetika etarska ulja, jer su najjeftinija.
2. Drugi nain je destilacija pri niskom pritisku i niskoj temperaturi. Na takav nain se
dobijaju najkvalitetnija etarska ulja jer ostaju sauvane stotine lekovitih prirodnih komponenti.
Njihova prisutnost utie i ublaava miris samog etarskog ulja pa imaju intenzivniju prirodnu
aromu.
3. Trei nain dobijanja eterskih ulja je hladno presovanje i tako se dobijaju ulja iz kore
ploda (najee citrusa). I u ovom nainu proizvodnje je bitno da se proces proizvodnje odvija
pri niskom pritisku i niskoj temperaturi kako bi se sauvali svi vredni terapeutski sastojci.
Etarska ulja potvreno brojnim naunim ispitivanjima imaju antiseptiku i antibakterijsku
aktivnost i najee se njima tretiraju infekcije disajnih puteva, kona oboljenja, potpomau u
jaanju imuniteta ali i oslobaanju od stresa. Danas postoji oko 40 razliitih etarskih ulja koja se
koriste i svako ima specifina lekovita svojstva. Potrebno je odabrati ono koje nama najvie
odgovara. U mnogim aromaterapijskim tretmanima osoba bira intuicijom ulje koje joj odgovara.

1.1. Najee koriena etarska ulja

Lavanda (Lavandula officinalis)
Dobija se destilacijom cveta lavande. Protivupalno i
antibakterijsko dejstvo etarskog ulja lavande korisno je kod
infektivnih bolesti disajnih puteva, probavnog trakta (upale
debelog creva, zarazne dijareje, zapaljenja creva, parazita i
crevnih glista), urogenitalnog sistema (upale mokranog
mehura, venerinih oboljenja, za eliminaciju menstrualnih
tegoba), usne duplje (ir, ciste, afte, upale desni) i koe (rane,
povrede, opekotine, crvenilo koe, infekcije),

Slika br.1
-Etarsko ulje Lavande1

za bolove uopte (smanjuje i eliminie glavobolju, reumatske i druge bolove u miiima). Veoma
je dobar dezodorans, kako za linu upotrebu, tako i za osveenje prostorija. Od velike je koristi u
proizvodnji kozmetikih preparata za negu normalne i masne koe i kose.
Bergamot (Citrus aurantium spp. Bergamia)
Dobija se od kore ploda primenom hladnog ceenja. Eterino
ulje bergamota je slatkastog i vonog mirisa sa cvetnom
primesom. Deluje antiseptino i pomae kod svih vrsta
infekcija, prehlada, bronhitisa, astme, zapaljenja grla,
problematine koe, beike i polnih organa. Umiruje probavne
smetnje. Poboljava psihiko stanje, te otklanja nervne smetnje,
napetost i depresiju, poboljava koncentraciju i podie duh.
Slika br.2
-BergamotLimun (Citrus limon)
Dobija se ceenjem kore ploda. Glavni sastojci su
limonen, sekviterpen i citral. Aktivira i pojaava odbrambene
snage organizma time to pospeuje stvaranje belih krvnih
zrnaca. Svojim sastojcima ovo etarsko ulje ima preventivno i
lekovito dejstvo na prehladu i grip. Deluje na sistem za varenje
(stimulie rad jetre i pankreasa, protiv dijareje, za suzbijanje
crevnih parazita), korisno je kod proirenih vena, hemoroida i
arteroskleroze. Protiv infekcija usne duplje, upale desni.
Slika br.3
-Etarsko ulje LimunaMatinjak/ Melisa (Melissa officinalis L.)
Etarsko ulje melise ili matinjaka dobija se destilacijom iz listova i stabljike ove
biljke. Iskoritenje je vrlo malo (oko 0,05%) pa ga nema na tritu u veim
koliinama, zbog ega je skupo - kao i etarsko ulje rua. U promet dolazi
najee razreeno sa etarskim uljima slinog hemijskog sastava citronelom (Cymbopogon nardus) i limunskom travom (Cymbopogon
citratus ili Cymbopogon flexorus) ili zbog slinog mirisa destiluje se sa
uljem limuna (Citrus limon). Deluje umirujue i antidepresivno, a koristi se
protiv migrene, bezvoljnosti, straha i napetosti. Etarsko ulje melise
povoljno deluje i kod neredovnih menstruacija, visokog pritiska i lupanja
bronhitisa, astme i kalja.

srca,

Slika br.4
-Etarsko ulje MatinjakaEukaliptus (Aetheroleum eucalypti)
2

Destiluju se uglavnom svei listovi zrele biljke.

Glavni sastojak je cineol (80%). Etarsko ulje izaziva
znojenje i deluje na bilo koju vrstu temperature, od
porodiljske do one koja prati infektivne bolesti
(posebno grip). Zaustavlja sekreciju prilikom
prehlade, upale sinusa, akutnog bronhitisa i
olakava iskaljavanje, smiruje upalu sluznice. Ima
sposobnost da isti krv. Spreava upale mokranih
puteva. Dobro je za dezinfekciju koe, potpomae
zarastanje i stimulie perifernu cirkulaciju. Ublaava
pri ujedu insekata.

svrab
Slika br.5
-Etarsko ulje Eukaliptusa-

2.1. Rasprostranjenost, lokalizacija i bioloka uloga

3

Etarska ulja su uglavnom produkti viih biljaka (Asteraceae, Lamiaceae, Rutaceae,

Myrtaceae, Lauraceae i druge). Lokalizovana su u razliitim delovima biljaka (koren, stablo,
list, cvet, plod). Interesantno je to da se u razliitim delovima iste biljke, moe nai slian ili
potpuno drugaiji sastav etarskog ulja (zeleni i zreo plod). Etarska ulja nastaju aktivnou
endogenih i egzogenih sekretornih biljnih tkiva. Tkiva se mogu javiti kao pojedinane elije u
parenhimu (Lauraceae, Zingiberaceae), kao upljine lezdanog epitela (Rutaceae, Myrtaceae ) ili
kao kanali (Apiaceae). Nekada se mogu nai u vidu lezda i lezdanih dlaka.
2.1.1. Bioloka uloga etarskih ulja
1.
2.
3.
4.
5.

Antitranspirantna
Atraktantna
Antimikrobna (fitoaleksini)
Antifidna
Alelopatska i autopatska.

Privlae insekte i pomau u opraivanju, mogu da inhibiraju klijanje semena kako drugih
tako i sopstvenih biljaka, tite biljku od napada insekata i dr. ivotinja, stvaraju specifinu
mikroklimu koja ih titi od prekomerne transpiracije, spreavaju razvoj mikroorganizama (tite
biljku od infekcije).
Dugo se smatralo da jedinjenja koja ulaze u sastav etarskih ulja nemaju znaajnu ulogu u
fiziolokim procesima biljke, niti predstavljaju deo njenog adaptivnog sistema. Pretpostavljalo se
da su mnoga tetna za organizam, zbog ega su izolovana u specijalizovanim elijama i
odstranjuju se iz organizma kao ekskreti. Brojnim eksperimentima je dokazano da etarska ulja
aktivno uestvuju u metabolizmu biljke (fizioloka funkcija) i da su biljci znaajna za adaptaciju
na postojee ekoloke uslove (ekoloka funkcija). Variranjem koliine i sastava etarskog ulja
biljke reaguju na varijabilnosti u ekolokim uslovima ivotne sredine. Smatra se da etarska ulja
doprinose boljem podnoenju promenljivih uslova ivotne sredine. U stresnim klimatskim
okolnostima etarska ulja mogu uticati na smanjenje transpiracije ili poboljanje opteg
temperaturnog stanja biljnog organizma. Takoe, mirisom mogu pomoi u privlaenju insekata
opraivaa. Pretpostavlja se da je metabolizam etarskih ulja pod kontrolom primarnog
metabolizma i da zavisi od balansa fotosinteze i iskorienja njenih produkata.
U studiji o alelopatiji priobalnih jugoistonih borovih uma Amerike, aleopatski efekt
(uticaj jedne biljke na drugu biljku) naen je kod bunja Calaminthe ashei i Conradina canescebs
(Labiatae). Aktivna jedinjenja navedenih biljnih vrsta su, takoe, monoterpeni. U navedenoj
studiji potvrena je alelopatska aktivnost borneola i (+)-kamfora, koji u koncentracijama od 5
ppm, inhibiraju klijanje biljke (Rudbeckia). Kao veoma toksian inhibitor klijanja u literaturi se
navodi i pulegon. Pulegon je etri puta toksiniji za seme i klijanac rotkve (Raphanus sativus,
Brassicaceae) od cijanida. Miris biljaka znaajan je faktor u komunikaciji biljka - ivotinja.
Analizama kvalitativnog i kvantitativnog sastava etarskog ulja utvreno je da se produkcija
etarskog ulja menja u toku dana, u zavisnosti od vremena opraivanja date biljne vrste. Kod
4

biljaka koje se oprauju danju produkcija mirisa je najvea u podne, kada su insekti najaktivniji,
dok kod biljaka koje se oprauju nou najvea je pred vee. Etarsko ulje titi biljke od preivara i
drugih herbivora, koje ne mogu da podnesu miris i ukus takvih biljaka. Poznato je da razliiti
monoterpenski alkoholi deluju na sluzokou eluca oteavajui varenje hrane kod jelena i ovaca.
Insekticidno svojstvo pulegona, limonena i linalola na domau muvu (Musca domestica) i
bubavabu (Blattella germanica) iskorieno je u industriji insekticida za dobijanje prirodnih, za
ljude netoksinih insekticida. Neki insekti vremenom razvijaju sposobnost detoksikacije
pojedinih toksinih supstanci iz ulja. Zbog toga se javlja potreba biljke da stvori novo jedinjenje
koje e imati toksian efekat na takve insekte. Iz toga proistie velika raznovrsnost sastava
etarskih ulja. Etarska ulja su biljci i jedna vrsta patogene barijere. Etarsko ulje semena kupusa
(Brassica oleracea) sadri inhibitor rasta mikroorganizama, zbog ega su krstaice (Brassicaceae)
rezistentne na infekciju koju izaziva Plasmodiophora brassicae. Etarsko ulje kore Pinus radiata
potpuno eliminie sporangije gljivice Phytophora cinnamonii. Smatra se da je to razlog zbog
koga veliki broj aromatinih i lekovitih biljaka ne podlee uobiajenim bolestima. Odbrambena
uloga etarskih ulja zasniva se pre svega na njihovim baktericidnim i fungicidnim svojstvima.
Etarska ulja mogu delovati kao fitoncidi, sastojci biljaka pre kontakta sa
mikrooranizmima, ili nastati kao odgovor na infekciju - fitoaleksini. Primeeno je da prilikom
oteenja (od strane insekta, glodara, gusenica, ljudi itd.) biljka lui etarska ulja, koja svojom
antimikrobnom aktivnou speavaju patogene agense da prodru dalje.
2.1.2. Fiziko-hemijske osobine
Etarska ulja su najee tenosti, ree imaju viskoznu ili poluvrstu konzistenciju. Lako
su pokretljiva, bezbojna ili slabo obojena, bistra. Rastvaraju se u nepolarnim organskim
rastvaraima i nerastvorna su u vodi. Prema svom hemijskom sastavu to su jedinjenja terpena
(isparljivi mono- i seskviterpeni) i fenilpropanskih derivata. Najvaniji faktori koji mogu uticati
na sasatav etarskog ulja su:
1. genotip (produkcija etarskog ulja je genetski definisana)
2. fenofaza ontogenetskog razvoja (vreme prikupljanja materijala)
3. ekoloki faktori (temperatura, vlanost...)
4. nain obrade biljne sirovine
5. nain izolacije etarskog ulja.
Bioloka aktivnost ulja se moe porediti sa dejstvom sintetikih farmaceutskih preparata i
trebalo bi je ispitati na isti nain. Moe se rei da je njihova aktivnost rezultat kombinovanog
dejstva aktivnih i neaktivnih komponenata ulja. Neaktivne komponente mogu poboljati
resorpciju, brzinu reakcije i biopostojanje aktivne komponente. Nekoliko aktivnih sastojaka
mogu imati sinergetiki efekat. Sastav etarskog ulja zavisi i od toga kad se biljka bere. Genotip i
5

hemotip biljne vrste, geografsko poreklo, ekoloki i agronomski uslovi su bitni faktori koji utiu
na sastav dobijenog etarskog ulja. Bioloka aktivnost ulja moe varirati i od enantiomernog
sastava odreenih monoterpena. Varijabilnost u sastavu etarskih ulja je uticala da se
farmaceutska industrija radije opredeljuje za sintetske ili polusintetske preparate. Njihov interes
je usmeren, uglavnom, na izolovanje aktivnih supstanci iz biljnog materijala, kako bi se one
kasnije sintetisale i napravili sintetski analozi. Etarska ulja, inhalirana ili aplikovana na kou,
deluju tako to lipofilna frakcija reaguje s lipidima elijske membrane i modifikuje aktvnost
kalcijumskih kanala. Etarska ulja aplikovana u adekvatnoj koncentraciji deluju kao lokalni
anestetici i analgetici. Pored toga, brojna istraivanja ukazuju da se ova ulja mogu uspeno
primenjivati i kao laksativi, imunomodelirajue supstance, kod bolesti respiratornih organa, u
urologiji, gastroenterologiji i dermatologiji.
2.1.3. Uloga etarskih ulja
Etarska ulja (eterina ili esencijalna ulja) biljkama daju karakteristian miris i aromu. To
su lako isparljive uljaste tenosti (izuzetno vrsti i poluvrsti preparati) dobijene iz aromatinih
biljaka razliitim fizikim postupcima. Prema nekim autorima, naroito u Francuskoj, pod
etarskim uljima podrazumevaju se samo proizvodi dobijeni destilacijom pomou vodene pare.
Termin etarska ulja se, takoe, primenjuje i za sintetike supstance dobijene iz katrana uglja ili za
polusintetske supstance dobijene iz prirodnih etarskih ulja. Svetska godinja proizvodnja etarskih
ulja se procenjuje na otprilike 50.000 tona, od toga 50% ine citrus ulja (naranda, limun,
mandarina, grejpfrut), 20% ulja biljnih vrsta roda Mentha. Ostatak se, mahom, dobija iz
aromatinih biljaka familija Rutaceae (Citrus vrste), Lamiaceae (Labiates), Apiaceae
(Umbelliferes), Asteraceae (Composites) i Myrtaceae (Eucalyptus vrste).
Etarska ulja su kompleksne smee razliitih hemijskih jedinjenja (u jednom etarskom ulju
moe se nai i do 800 jedinjenja). Dominantna grupa jedinjenja etarskog ulja su terpeni, bolje
reeno monoterpeni, seskviterpeni i diterpeni, kao i njihovi oksidovani produkti. Pored terpena, u
etarskim uljima mogu se nai i druga isparljiva jedinjenja: alifatina (tipa dodekana, tridekana,
tetradekana, dekanola, metildodekanala, metilo-leata i dr.), aromatina (derivati benzoeve
kiseline, fenilpropanoidi, kumarini, eugenol, safrol, miristicin, koniferilalkohol i apiol) i
specifina jedinjenja koja sadre sumpor (najee izosulfocijanati i organski disulfidi) i azot
(derivati indola ili alifatini amini). Osim kod viih biljaka, etarska ulja se mogu nai i u nekim
organizmima nie telesne organizacije (mrke i crvene alge). Golosemenice ih sadre u listovima i
iglicama etine (Pinus). Mogu biti ravnomerno rasporeena u svim organima ili usredsreena
samo na izvesne organe. Ako neka biljka sadri etarska ulja u vie organa, tada pojedini organi
sadre relativno isti kvalitet ulja (cejlonsko cimetno iblje). Dogaa se da i razliiti organi jedne
iste biljke sadre etarsko ulje razliitog sastava (cimet). Smatra se da je razlika u kvantitativnom
sastavu etarskih ulja iste biljne vrste, najverovatnije posledica uticaja ekolokih faktora ili
ontogenetskog stadijuma razvoja biljke. Kvalitativni sastav je specifina karakteristika odreene
vrste ili varijeteta i genetski je uslovljen, te predstavlja ''finger print'' (otisak prsta) date vrste.

2.2. Organoleptika svojstva, rastvorljivost i toksinost etarskih

ulja
Kada je re o organoleptikim svojstvima etarskih ulja, ona su uglavnom bezbojna, uta
ili utozelena, mada postoje i etarska ulja jarkih boja (npr. etarsko ulje cimeta, karanfilia). Njihov miris je intenzivan, a njegovo poreklo potie od komponenata sa kiseonikom grupom. Ukus
je takoe intenzivan.
Eterina (etarska) ulja proizvodi posebnih biljnih elija ili se stvaraju u meuelijskim
prostorima, veoma jakog mirisa i na papiru ostavljaju mrlje koje brzo isparavaju. Predstavljaju
smeu razliitih jedinjenja: aldehida, ketona, alkohola i razliitih i mnogobrojnih masnih
kiselina. Osnovna komponenta su svakako terpenoidi i to njihove dve klase: terpeni
(monoterpeni) i seskviterpeni. U biljkama se najee nalaze u slobodnom obliku, ali mogu biti
prisutna i u formi glikozida.
Obrazuju se u svim delovima biljke, ali u njima nisu rasporeena ravnomerno ve su u
najveoj koliini prisutna u listu, korenu, cvetu i plodu. Zastupljeni su u jako malim koliinama,
svega oko 1% od ukupne teine biljke pa je tako za dobijanje npr. 1 g etarskog ulja potrebno
utroiti oko 4 kg kruninih listia rue.
Primenjuju se u medicini, proizvodnji finih sapuna, prehrambenoj industriji, a koriste se i
u kozmetici, za dobijanje parfema i drugih kozmetikih preparata. Biljke koje sadre eterina
ulja nazivaju se aromatine biljke. Mnoge od njih se koriste kao lekovite (alfija, nana) ili kao
zainske biljke (origano, ubar)
Mirisne smese isparljivih, lipofilnih sastojaka (sekundarnih biljnih metabolita), koje se
sintetiu i lokalizuju u specijalnim sekretornim strukturama biljaka i mogu predestilovati
vodenom parom. Naroito su zastupljena u biljkama familija Lamiaceae, Asteraceae, Lauraceae,
Zingiberaceae, Myrthaceae, Rutaceae, Apiaceae, Pinaceae,...). Od znaaja za farmaciju su one
biljke, odnosno droge koje destilacijom vodenom parom daju preko 0,01% etarskog ulja.
Etarska ulja su uglavnom lako pokretljive tenosti. Pojedina su na sobnoj temperaturi
viskozna ili vrste konzistencije (npr. etarsko ulje perunike, zbog visokog sadraja miristinske
kiseline). Hlaenjem nekih etarskih ulja izdvajaju se vrsti sastojci - stearopteni ili biljni
kamfori (npr. kamfor, mentol, timol). Preostali teni deo etarskog ulja naziva se eleopten.
Etarska ulja nastaju aktivnou sekretornih biljnih tkiva. Lokalizacija: Endogeno i
egzogeno. Etarska ulja predstavljaju specifine, najee tene produkte biljnih tkiva. To su
sloene smee razliitih isparljivih mono-, seskviterpena i fenilpropanskih jedinjenja.

Najea primena je u terapijske svrhe, zatim u kozmetikoj, parfimerijskoj i

prehrambenoj industriji. Biljke koje sadre etarska ulja nazivaju se aromatine biljke, pa se kao
takve svakodnevno koriste kao kulinarski zaini.
2.2.1. Rastvorljivost etarskih ulja
Etarska ulja su lipofilna: dobro se rastvaraju u nepolarnim organskim rastvaraima
(petroletar, etar, heksan, ksilen, metilenhlorid, toluen,...), koncentrovanom i apsolutnom etanolu i
masnim uljima. Rastvorljivost u razblaenom etanolu zavisi od koncentracije etanola i vrste
etarskog ulja. U vodi se rastvaraju samo sastojci sa kiseoninim funkcionalnim grupama,
prvenstveno alkoholi i kiseline (to su oni sastojci etarskih ulja koji se nalaze u infuzu
aromatinih droga). Vodeni rastvori hidrosolubilnih sastojaka etarskih ulja koji se dobijaju npr.
kao sporedni produkti prilikom izolovanja etarskih ulja destilacijom vodenom parom ili
izmukavanjem etarskih ulja vodom, nazivaju se aromatine vode.
2.2.2. Toksinost etarskih ulja
Treba napomenuti da upotreba ovih ulja mora biti pod nadzorom strunih lica. Svaki lek
je i otrov neprimenjen adekvatno. Korienje pojedinih etarskih ulja je ogranieno zbog moguih
kontraindikacija u smislu fitotoksinog efekta, alergijskih reakcija i dr. Dokazani su toksini
efekti propenil benzena u koje spada safrol, cinamaldehid, anetol, estragol, izoeugenol i
metileugenol. Etarska ulja bogata azaronom (propenil benzen) dovode do duboke depresije i
deluju hepatotoksino. Tujon je jo jedna od komponenti etarskog ulja sa dokazanim tetnim
dejstvom, pre svega na centralni nervni sistem. ak i u malim dozama, tujon se apsorbuje i
akumulira, te treba voditi rauna kada se koristi svei biljni materijal koji sadri tujon, a to su pre
svega alfija (Salvia officinalis), pelin (Artemisia absinthium), (Achillea millefolium) i povrati
(Tanaceotum vulgare). Pulegon, glavna komponenta mnogih etarskih ulja porodice Lamiaceae,
ispoljava toksino dejstvo i moe prouzrokovati oteenje jetre i bubrega, prekid trudnoe i
poremeaj koagulacije. Iritirajuce i toksino dejstvo na bubrege imaju, u prvom redu, -pinen i
-pinen. Pri prekomernom uzimanju preparata na bazi ulja kleke (Juniperus communis L.) dolazi
do albuminurija, makrohematurija i poremeaja u radu srca i disanja. Ako se ulje prekomerno
utrljava u kou, izaziva upalu i crvenilo sa pojavom mehuria i jakog otoka. Poznato je da i ulje
alfije iritira kou.

2.3. Hemijski sastav etarskih ulja

Terpeni su strukturno najraznolikija klasa biljnih prirodnih produkata (preko 30 000

terpena). Ime terpenoid ili terpen izvedeno je iz injenice da su prvi lanovi ove klase izolovani
iz terpentina (lat balsamum terebinthinae), volatilnog ulja dobijenog iz drveta bora (Pinaceae),
smola borova drveta , iji je glavni sastojak -pinen.

Svi terpenoidi se izvode ponovljenom kondenzacijom razgranatih peterolanih

ugljenikovih jedinica zasnovanih na izopentanskom skeletu. Ovi monomeri generalno se odnose
na izoprenske jedinice jer termalnom razgradnjom mnoge terpenoidne supstance daju, kao
produkt, gasoviti alken izopren.

Pogodni hemijski uslovi mogu inducirati polimeriziraciju izoprena u viekratnike sa pet

ugljenikovih atoma, stvarajui brojne terpenoidne skelete. Iz ovih razloga terpenoidi se esto
nazivaju izoprenoidi, mada naunici ve vie od 100 godina znaju da sam izopren nije bioloki
prekursor ove familije metabolita.

Izoprenske jedinice sa pet karbonovih atoma C5 koje izgrauju terpenoide, esto su

vezane na tzv. glava-rep nain, ali nije neuobiajena varijanta rep-rep, a neki produkti su
nastali kondenzacijom tipa rep-sredina:

10

Mircen (izolovan iz esencijalnih ulja) je tipini terpen.

Ciklini terpeni se javljaju u esencijalnim uljima u velikim koliinama. esto se koriste

kao poetni materijal u sintezi osnovnih supstanci za mirise i ukuse, npr. Felandren, terpinen,
trpinolen... Ciklini terpenski alkoholi su iroko rasprostranjeni u prirodi i predstavljaju vane
mirisne i zainske komponente.

Mentol se javlja u 8 optiki aktivnih formi razliitih organoleptikih osobina. Ima

kakrakteristian miris i poseduje efekat hlaenja dok ostali izomeri nemju tu osobinu.
11

Klasifkovani su na temelju izoprenskog pravila prema broju izoprenskih jedinica u

molekuli:
-

hemiterpeni C5H8
monoterpeni (C5H8)2
seskviterpeni (C5H8)3
diterpeni (C5H8)4
triterpeni (C5H8)6
tetraterpeni (C5H8)8 karotenoidi
pentaterpeni (C5H8)10
politerpeni (C5H8)n

2.3.1. Hemiterpeni
Hemiterpeni (polu-terpeni): su najmanji terpeni, sadre jednu izoprensku jedinicu;
najpoznatiji hemiterpen izopren, volatilni produkt koji se oslobaa iz fotosintetski aktivnih
tkiva; enzim izoprensintaza je prisutan u plastidima lista brojnih biljnih vrsta, ali metaboliki
razlog za proizvodnju izoprena koja zavisi od svetlosti je nepoznat (aklimatizacija na visoke
temperature je jedno od moguih objanjenja).
Spadaju u terpene u irem smislu (nisu pravi terpeni). Nastaju iz jednog molekula aktivnog
izoprena. Vrlo su retki u prirodi. Npr. hemiterpenski laktoni u rizomu kukureka, Hellebori
rhizoma: protoanemonin i anemonin. Prirodni spojevi sa 5 C atoma koji imaju izoprensku
strukturu:

12

2.3.2.

Monot
erpeni

C10 terpenoidi - sastoje se iz dve izoprenske jedinice. Monoterpeni su prvi terpenoidi

izolovani iz terpentina 1850-tih godina. Najpoznatiji su kao komponente esencijalnih ulja
lekovitih biljaka i zaina gde ine najvie 5% suve teine biljnog materijala. Izoloju se ili
destilacijom ili ekstrakcijom i nalaze znaajnu industrijsku primenu kao aromatski dodaci i
parfemi.

Monoterpeni

13

Postoji vie sistema klasifikacije monoterpena, u zavisnosti od toga da li se kao kriterijum

koristi graa molekula, funkcionalna grupa i sl. Osnovni sistem klasifikacije monoterpene
delimo na acikline i cikline. Ciklini terpeni se mogu dalje razvrstati prema veliini prstena na
tri tipa: monociklini, biciklini i triciklini. Na osnovu prirode funkcionalne grupe moemo ih
podeliti na ugljovodonine, alkohole, aldehide, ketone, kiseline, estre itd.

2.3.3. Seskviterpeni
Jedan i po-terpeni terpenoidi izvedeni iz tri izoprenske jedinice sadre 15
ugljenikovih atoma. Kao i monoterpeni, mnogi seskviterpeni naeni su u esencijalnim uljima.
Brojni seskviterpenoidi deluju kao fitoaleksini, antibiotski spojevi koje biljke proizvode kao
odgovor na napade mikroba ili za odvraanje herbivora.

14

Seskviterpenoidi (C15) u molekulu sadre tri izoprenske jedinice. Konstituenti su mnogih

ivih sistema, ali su naroito zastupljeni u viim biljkama. Iako vode biogenetsko poreklo od
farnezil difosfata predstavljaju strukturno najrazovrsniju grupu isparljivih terpena. Opti sistem
klasifikacije razlikuje acikline i cikline seskviterpenoide, dok u okviru ciklinih struktura
razlikujemo mono-, bi- i tricikline.

Seskviterpeni

15

2.3.4. Diterpeni

Diterpeni sadre 20 ugljenikovih atoma-etiri C5 jedinice. Diterpeni, tip terpena, su

organska jedinjenja koja se sastoje od etiri izoprenske jedinice i imaju molekulsku formulu
C20H32. Oni su izvedeni iz geranilgeranil pirofosfata. Diterpeni formiraju bazu za bioloki
vana jedinjenja kao to su retinol, retinal, i fitol. Poznato je da oni mogu da
budu antimikrobni i antiinflamatorni. Fitol (hidrofobni boni lanac hlorofila):

2.3.5. Triterpeni

16

Sadre 30 C atoma nastali glava-glava vezivanjem dva C 15 lanca, od kojih se svaki

sastoji od tri izoprenske jedinice vezane glava-rep jedinice vezane glava-rep vezom. Velika
klasa molekula: fitosterolske komponente membrane, razliiti toksini, komponente povrinskih
voskova (oleanolna kiselina na grou).

2.3.6. Tetraterpeni (karotenoidi)

- najzastupljenija vrsta tetraterpena (40 C-atoma, 8 izoprenskih jedinica) - esencijalna
funkcija u fotosintezi. Poznato preko 400 spojeva tipa karotenoida kojima je odreena struktura.
Karotenoidi: - uti, narandasti ili crveni biljni pigmenti - uestvuju u procesu fotosinteze - neki
su provitamini vit. A.

2.3.7. Fenilpropani
Fenilpropani su organska jedinjenja koja su manje zastupljena u etarskim uljima. U
fenilpropene spadaju eugenol, izoeugenol, metil eugenol, vanilin, safrole, cinamaldehid, cinamil
alkohol, metil cinamat, estragol, i dr. Pored pomenutih, etarska ulja sadre veliki broj razliitih
jedinjenja, koja nastaju kao proizvod degradacije nezasienih masnih kiselina, laktona, terpena,
glikozida. U ostala jedinjenja spadaju i komponente koje sadre sulfur i nitrogen, a njihovi
predstavnici su alicin i alil izotiocianat.

17

Izolovanje
etarskih ulja
iz
aromatinih
droga se vri
destilacijom vodenom parom i zasniva se na Daltonovom zakonu parcijalnih pritisaka. U
industrijskim uslovima:
-

Klasina destilacija vodenom parom

Turbodestilacija
Produvavanje pare (1-3 bara)
Hidrodifuzija (0,02-0,15 bara)

Iz biljnih organa se etarska ulja mogu izolovati na vie naina. Cilj je da se dobije
maksimalna koliina kvalitetnog etarskog ulja. Postupak koji e se primeniti, zavisi od primene
ulja, biljne sirovine, kvalitativnog i kvantitativnog efekta, ekonomije postupka i od same biljke.
Prilikom proizvodnje etarskih ulja dolazi do promene sastava prouzrokovane enzimskom i
18

toplotnom razgradnjom, hidrolizom, izomerizacijom ili polimerizacijom komponenata koje ine

ovu sloenu smeu . Treba voditi rauna da ne doe do transformacije sastojaka ulja, to je u
praksi teko sprovesti. Izborom odgovarajueg postupka, mogu se dovesti na minimum promene
hemijskog sastava u odnosu na biljku iz koje se dobija. Na izbor metode za izolovanje utie
hemijski sastav ulja i deo biljke u kome se ulje nalazi (koren, kora, stabljika, list, cvet, plod i
seme). Najjednostavniji nain da se ove tenosti izoluju iz biljne sirovine je destilacija vodenom
parom.
Ureaj za destilaciju vodenom parom obuhvata:
Destilator sa korpama za bilje sa transportnim kolicima, kondenzator, hladnjak i separator
ulja. Za proizvodnju vodene pare koristi se kotao na vrsto, teno ili gasovito gorivo. Destilator
ima zapreminu 0,5 do 2 m , prema njemu je podeen kapacitet pratee opreme. Jedna ara se
preradi za 4-6 casova. Ureaji su izraeni od legiranog elika za prehranbene proizvode. Za
kondenzaciju i hlaenje koristi se rashladna voda iz vodovoda ili recirkulaciona voda iz
rashladne kule.
Kratak opis rada ureaja:
Bilje za preradu sa skladita se uzima, po potrebi usitnjava i stavlja u korpe destilatora,
koje se pokreu na odgovarajuim transportnim kolicima. Kolica se runo dovoze do destilatora,
korpa se dizalicom podie i postavlja u destilator. Zatvara se destilator i puta se vodena para u
donji deo destilatora. Para vri zagrevanje biljne mase a onda prolazi kroz sloj bilja pri emu se
iz elija oslobaa eterino ulje, koje sa vodenom parom sa vrha destilatora dospeva u
kondenzator. Tu se pretvara u teno stanje, u hladnjaku se ohladi, a u separatoru se odvaja od
vode, poto u vodi nije rastvorno. Ulje kao specifino lake sakuplja se u gornjem delu
separatora pri emu voda kontinualno otie. U staklenom delu separatora prati se sakupljeno ulje
i povremeno se istae u staklene boce. Po zavretku izdvajanja eterinog ulja zaustavlja se dovod
vodene pare u destilator, posle kraeg vremena otvara se destilator, korpa se podie i postavlja na
kolica. Biljni ostatak se transportuje do skladita preraenog bilja, tu se korpa prazni izvrtanjem
pa ide na punjenje sveim materijalom. Druga korpa sa pripremljenim materijalom ubacuje se u
destilator i ponavlja destilacija.

2.4. Pakovanje i uvanje etarskih ulja

Etarska ulja su prirodni antioksidanti i nemaju dug vek trajanja. Moraju se uvati na
hladnom mestu, u tamnim staklenim ili porculanskim bocama, sa bruenim staklenim ili
silikonskim poklopcima. Jedan od naina uvanja etarskih ulja je meanje ulja sa etanolom, ime
se smanjuje brzina razgradnje jedinjenja prisutnih u ulju.

19

Pod uticajem kiseonika, svetlosti i poviene temperature etarska ulja se lako oksidiu,
zbog ega menjaju boju i miris i usmoljavaju se. uvaju se u malim, tamnim, do vrha
napunjenim bocama, na hladnom mestu. Posebno veliku tendenciju ka autooksidativnom
usmoljavanju imaju etarska ulja sa visokim sadrajem nezasienih terpenskih ugljovodonika
(npr. etarsko ulje limuna, Aetheroleum Limonis). Etarska ulja su lako podlona oksidaciji, te je
potrebno pakovati ih u male, tamne, do vrha napunjene boce i uvati na hladnim temperaturama.

2.5. Prerada etarskih ulja

- Neutralizacija, obezbojavanje.
- Rektifikacija: npr. frakcionom destilacijom

Analiza etarskih ulja

Identifikacija etarskih ulja hromatografijom na tankom sloju silikagela sa fluorescentnim

indikatorom. Pod UV svetlou na 254 nm aromatine komponente i one sa konjugovanim
dvostrukim vezama gase fluorescenciju. Neke komponente pokazuju specifinu fluorescenciju na
365 nm (kumarini, metilestar antranilne kiseline). Na dnevnoj svetlosti vidljivi su samo azuleni.
Univerzalni reagensi za posthromatografsku derivatizaciju: anisaldehid/H2SO4 ili vanilin/H2SO4 .
Posle zagrevanja, terpeni i fenilpropani grade plave, crvene, ljubiaste ili smee komplekse
(trifenilmetanske boje).
Identifikacija, ispitivanje stepena istoe i odreivanje sadraja komponenata u etarskim
uljima gasnom hromatografijom (GC).
Uslovi:
- kolona: kapilarna;
- stacionarna faza: makrogol 20 000 - gas nosa: He - detektor: plameno-jonizujui.
20

- Identifikacija: poreenjem retencionih vremena (Rt) sa retencionim vremenima (Rt)

poredbenih supstanci.
- Sadraj komponenata odreuje se na osnovu povrine pikova, postupkom normalizacije.

Slika br.6

-Primer hromatograma etarskog ulja anisa Pimpinella anisum-

2.5.1. Odreivanje sadraja komponenata u etarskim uljima drugim metodama

-

Titrimetrijski - odreivanje karbonilnih jedinjenja (aldehida citrala) u Limonis

aetheroleum Volumetrijski, u Cassia tikvici: odreivanje fenola - timola i karvakrola u
Thymi aetheroleum - eugenola u Caryophylli aetheroleum
Na osnovu temperature mrnjenja - odreivanje 1,8-cineola u Eucalypti aetheroleum
Za sva ova etarska ulja propisuje kvantitativnu analizu gasnom hromatografijom (GC).

2.5.2. Ispitivanje stepena istoe etarskih ulja (prema savremenim farmakopejama)

-

Odreivanjem optih parametara

Voda u etarskim uljima, trani estri u etarskim uljima, masna ulja i usmoljena etarska ulja
u etarskim uljima, miris i ukus etarskih ulja, ostatak posle isparavanja etarskog ulja,
rastvorljivost etarskih ulja u etanolu. Savremene farmakopeje ne propisuju ispitivanje prisustva
etanola, ali ovo odreivanje ima veliki praktini znaaj.
-

Gasnom hromatografijom (GC)

Odreivanjem fizikih i hemijskih konstanti.

2.5.3. Hemijske konstante etarskih ulja

Danas se odreuju u cilju ispitivanja stepena istoe etarskih ulja:
-

Kiselinski broj
Estarski broj
Koliina alkohola

21

Koliina fenola: odreuje se volumetrijski u Cassia-tikvici npr. u etarskom ulju timijana,

Thymi aetheroleum timol i karvakrol; u etarskom ulju karanfilia, Caryophylli
aetheroleum eugenol.
Koliina ketona
Koliina aldehida: odreuje se titrimetrijski, npr. u etarskom ulju eukaliptusa, Eucalypti
aetheroleum, u cilju provere rektifikacije (aldehidi nadrauju respiratorne organe) u
etarskom ulju limuna, Limonis aetheroleum, odreuju se citrali.

2.5.4. Fizike konstante etarskih ulja

Danas se odreuju u cilju ispitivanja stepena istoe etarskih ulja:
-

Relativna gustina, uglavnom < 1. Etarska ulja ija je relativna gustina > 1 imaju visok
sadraj fenilpropanskih jedinjenja (npr. etarsko ulje karanfilia, cimeta, peruna, moraa).
Indeks refrakcije
Ugao optike rotacije
Temperatura ovravanja: odreuje se kod etarskih ulja koja sadre sastojke koji
ovravaju na relativno visokim temperaturama (npr. za Aetheroleum Anisi iznosi 15-19
C; trans-anetol ovrava na 22,5 C)
Apsorbancija: etarska ulja sa kumarinima ili metilestrom antranilne kiseline fluoresciraju
pod UV svetlou na 365 nm. Npr. merenjem apsorbancije etarskog ulja limuna, Limonis
aetheroleum, proverava se da li ovo ulje oneieno drugim etarskim uljima vrsta roda
Citrus koja sadre metilestar antranilne kiseline
Etarska ulja nemaju definisanu temperaturu kljuanja: komponente frakciono kljuaju u
intervalu od 150 do 350 C.

2.5.5. Odreivanje sadraja pojedinanih komponenata u izolovanim etarskih

uljima
- Spektrofotometrijski
- Fenoli (timol i karvakrol) u ulju iz herbe timijana, Thymi herba, na bazi Emerson-ove
reakcije: sa aminopirazolonom, u prisustvu kalijumheksacijanoferata(III) (oksidaciono sredstvo),
u baznoj sredini, grade crvene hinonimine. Sadraj se izraava u odnosu na drogu.
- Gasnom hromatografijom (GC)
- Timol i karvakrol u ulju iz herbe timijana, Thymi herba
- Anetol u ulju iz ploda slatkog moraa, Foeniculi dulcis fructus
- Anetol i fenhon u ulju iz ploda gorkog moraa, Foeniculi amari fructus.

2.5.6. Upotreba aromatinih droga i etarskih ulja

22

 U medicini i farmaciji
U parfimerijskoj i kozmetikoj industriji
U kulinarstvu i prehrambenoj industriji
U poljoprivredi i sl.

2.6. Etarska ulja iz roda Hyssopus officinalis L.

Hyssopus officinalis je zeljasta biljka iz roda Hyssopus koji se protee kroz Junu
Evrope, Bliskog Istoka i regiona koji okruuje Kaspijsko more. Zahvaljujui svojim osobinama
kao antiseptik, obino se javlja kao aromatino i lekovito bilje. Izop je bun jarkih boja ili grm
koji je visok 30 do 60cm. Stabiljka je drvena u korenu. Listovi su kopljasti, tamno zelene, dugo 2
do 2,5cm.

Slika br.7
-Izop, miloduh, Hyssopus officinalisPod optimalnim vremenskim uslovima, biljka isopa se bere dva puta godinje, jednom
krajem prolea i jo jednom na poetku jeseni. Biljke se beru poeljno kada cvetanje u cilju
prikupljanja tipove cvetanja. Kada su stabljike seku, su prikupljeni i osueni ili sloen na paleti
da omogui pranjenje ili staviti da se sui. Stvarni proces suenja odvija na hladnom, suvom,
dobro provetrenom prostoru, gde su materijali meoviti nekoliko puta kako bi se osiguralo ak i
suenje. Suenje bilja se uva od izloenosti suncu da sprei gubitak boje i oksidaciju. Suenje
traje oko est dana u celosti. Nakon sue, lie se uklanja i obe komponente, lie i cvee je
seckano. Finalni suen proizvod teak treinu poetne svee mase i moe se uvati do 18 meseci.
Svee biljke se obino koriste u kuvanju. Sutina Izopa se moe dobiti na pari, i koristi se
za kuvanje u manjem obimu. Biljka se najee koriste pelari da proizvedu bogat i aromatian
med. Herb hissop lie se koriste kao aromatini zain. Listovi imaju blago gorak ukus zbog
svojih tanina i intenzivnog mirisa minti. Zbog intenziteta, se umereno koristi u kuvanju. Biljka se
takoe koristi za aroma likera i deo je zvanine formulacije Chartreuse.
23

Miris i ukus: Biljka ima naroito ako se satre meu rukama, ugodan i balzamian miris
pomalo nalik terpentinu. Ukus je mirisav, a nakon toga gorak. Vreme cvetanja: Juli, Avgust.

Slika br.8
-Biljka miloduh, izopStanite: domovina izopa su kamenita podruja Sredozemnog mora, zemlje oko
Kaspijskog i Crnog mora, Balkanski poluotok, Italija, Juna Francuska i panija. Uzgoj izopa
preporuen je ve u Kapitularima Karla Velikoga i otada se mnogo uzgajao u samostanskim i
seljakim vrtovima, a jo i danas se nalazi po vrtovima i povrtnjacima.
Razmnoavanje izopa moe se vriti bilo putem setve semena ili deljenjem starih
grmova. Izop voli toplo i suvo zemljite te se moe vrlo lako uzgajati u vrtovima ili kao oranina
kultura. Vrlo je osjetljiv na zakorovljenost te se radi toga zemljite pod izopom mora uvek istiti
od korova. Izop jako iscrpljuje zemlju pa kao kultura obino ostaje na istom mestu dve godine, a
tree
se
godine
uzgaja
uvek
na
novo
obraenom
tlu.
Lekoviti delovi biljke: sabiru se listovi i cvetovi, odnosno itava biljka, u julu i avgustu
(Folia et Flores Hyssopi ili Herba Hyssopi). Biljku treba oprezno suiti u hladu i prilikom suenja
to je mogue manje okretati jer se neniji delovi, tj. list i cvet, rado osipaju pa osuena droga
dobija
lo
izgled
i
previe
delova
stabljike.
Lekovite i delotvorne materije: izop sadri itav niz lekovitih materija, tako meu ostalim
eterino ulje (Oleum Hvssopi), hesperidin, jabunu kiselinu, gumu, smolu, eer, neto tanina.
Lekovito delovanje: biljka izopa u cvatu ubrajala se jo u biblijskim danima meu
najvrednije lekovite biljke. No ne samo da se spoznala lekovita vrednost te biljke nego je ak
dobila u ono doba religiozno - simbolino znaenje jer je prema Starom zavetu u jednom od
psalama David molio: "oslobodi me greha putem izopa, da budem ist", ime se simboliki htelo
rei da se delovanje ienja izopom moglo protegnuti ak, po onom shvaanju, i na ienje
due. Izop je prvi put kao lekovita biljka u Evropi naveden u poznatom delu Hildegarde od
Bingena oko 1500. g. Ugodan i prijatan aj od izopa otvara, pobuuje i jaa te isti krv i izluuje
sluz.
Mnoge i nadasve u izopu komplikovano sastavljene lekovite materije ine ga
24

prikladnim za mnoga lekovita delovanja, pa tako pre svega kod prsnih i plunih bolesti, kao kod
hroninog bronhitisa, kod nonog znojenja izazvanog tuberkulozom plua, greva u prsima, kod
prekomerne sluzi u crevima, slabosti probavnih organa, skrofuloze, vodene bolesti, utice i
drugo. Iz starih bilinarskih knjiga i puke medicine: aj od izopa zaslaen medom isti prsa od
sluzi, pospjeuje iskaljavanje sekreta, umiruje kaalj i otklanja hripanje u prsima.

Esencijalna (etarska) ulja su specifini teni produkti biljnih tkiva. To su mirisne smese
lako isparljivih, lipofilnih sastojaka (rastvorljivi u mastima) koje se sintetiu i metaboliu u

25

sekretornim strukturama biljaka. Esencijalna ulja nastaju obino iz viih biljnih vrsta kao to su:
Asteraceae, Laminaceae, Rutaceae, Myrtaceae i Lauraceae.
Esencijalna ulja se najee dobijaju iz: korena, stabla, lia, cveta i ploda biljaka. U
zavisnosti od toga od kog dela biljke se dobija esencijalno ulje, postoje razliiti tipovi ulja jedne
biljke.
Esencijalna ulja je jako teko standardizovati da uvek imaju istu boju, ukus i miris jer su
to varijabilne osobine ulja koje zavise od klimatskih faktora (temperatura, vlanost, vremena
prikupljanja biljne sirovine itd.), naina obrade i hemotipa ulja (u okviru jedne vrste ima vie
tipova biljaka).
Kada ulja nemaju uvek isti izgled to vam je dokaz da je u pitanju zaista prirodni proizvod
bez dodatka vetakih boja, mirisa i konzervansa. Veina hrane koju kupujemo u prodavnici je
standarnog istog ukusa, mirisa, izgleda, boje zahvaljujui dodatku velike koliine hemikalija koje
onoguavaju standardizaciju proizvoda.
Procenjuje sa da na dananjem svetskom tritu esencijalnih ulja, ima oko 95%
sintetikih ulja i svega 5% pravih, prirodnih esencijalnih ulja koja se dobijaju iskljuivo parnom
destilacijom biljke. Vrlo je teko samo na osnovu mirisa ulja proceniti da li se radi o prirodnom
ili vetakom ulju zato kvalitet treba da vam garantuje proizvoa i distributer ulja. Kvalitetno,
prirodno ulje ima naznaeno naziv biljke, latinski naziv, sastav, LOT broj, rok trajanja, tip
uzgoja i zemlju porekla. Prava terapeutska ulja moraju imati dobar sastav hemijskih komponenti
to se dokazuje posebnom analizom gasnom hromatografijom.
Za lekovito dejstvo esencijalnih ulja znalo se jo od davnina u Egiptu, Rimu, Grkoj i
Indiji. Danas ova ulja upotrebljavamo najvie u kozmetici, farmaciji, medicini, parfimeriji,
prehrambenoj industriji i poljoprivredi.
Esencijalna ulja se dobijaju destilacijom vodenom parom. Potrebne su velike koliine
biljne sirovine da se dobije mala koliina esencije biljke etarsko ulje. Za jedan litar origano ulja
porebno je oko 100kg osuenog lista origana! Zato su esencijalna ulja visoko koncentisane
supstance koje se moraju razblaiti pre upotrebe. Ulja u kojima se esencijalno ulje razreuje zove
se ulje nosa ili bazno ulje (maslinovo, ulje kotica groa, suncokreta). Za bezbednu upotrebu
ulja uvek pratite uputstvo za upotrebu i konsultujte se sa strunim licem. Ulja se najee koriste
za: inhalaciju, masau, za aroma lampe, difuzore, kupke, negu lica i tela i za unutranju
upotrebu.
Etarska ulja se uvaju u malim, tamnim i staklenim boicama na niskoj temperaturi i
skriveni od dejstva sunevih zraka. Ova ulja ne mogu da se pokvare ali mogu da oksidiu i da se
usmole, naroito ako se ne uvaju na pravi nain.

26

Sa esencijalnim uljima treba biti paljiv i treba ih koristiti skoro sa strahopotovanjem jer
ove mone supstance nam mogu pomoi da vratimo ravnoteu i zdravlje ali ako ih
zloupotrebljavamo mogu nam naneti vie tete nego koristi. Neka vam uvek na umu bude
reenica: Prirodno znai ne mnogo.

27