Uvodno predavanje

Ekstraktivni preparati
Doc.dr.Svetlana Goločorbin-Kon
Spec.farmac.tehnologije

ISBN 978-86-86767-37-0 1
 Definicija
Ekstrakcija
 izolovanje aktivnih supstanci iz droga
biljnog ili životinjskog porekla
 pogodnim rastvaračem,
 na odgovarajućoj temperaturi i
 primenom standardizovanih metoda

ISBN 978-86-86767-37-0 2
 Faktori koji utiču na proces ekstrakcije
 Stepen usitnjenosti droge
 Dužina trajanja procesa ekstrakcije
 Temperatura na kojoj se vrši ekstrakcija
 Viskozitet sredine

ISBN 978-86-86767-37-0 3
 Stepen usitnjenosti droge
 Usitnjavanjem se povećava specifična
površina biljnog materijala
(kontakt sa rastvaračem)
 Preterana usitnjenost nije poželjna
(ekstrakt se teško odvaja, jako usitnjena
droga može apsorbovati već ekstrahovanu
aktivnu materiju)

ISBN 978-86-86767-37-0 4
 Dužina trajanja procesa ekstrakcije
 Zavisi od relativnih molekulskih masa
aktivnih supstanci i od
 Balastnih materija

 Koeficijent difuzije je srazmeran

temperaturi a obrnuto je srazmeran
viskozitetu sredine i molekulskoj masi
aktivne supstance

ISBN 978-86-86767-37-0 5
 Temperatura na kojoj se vrši
ekstrakcija

Zavisi od fizičko-hemijskih osobina

aktivne supstance

ISBN 978-86-86767-37-0 6
 Viskozitet sredine
Zavisi od viskoziteta solvensa i od
prisustva balastnih materija
(sluzi, smole, celuloza)

ISBN 978-86-86767-37-0 7
 Čemu se teži u procesu ekstrakcije?

 Skraćenje vremena trajanja ekstrakcije

 Ekonomična upotreba energije
 Povećanje stabilnosti ekstrahovanih aktivnih
principa
 Dobijanje standardizovanih preparata

ISBN 978-86-86767-37-0 8
 Redosled postupaka tokom ekstrakcije

1. Usitnjavanje biljnog materijala

2. Ekstrakcija
3. Prečišćavanje ekstrakta
4. Koncentrisanje i sušenje ekstrakta
5. Separacija (odvajanje) biološki aktivnih
principa
6. Identifikovanje izolovanih supstanci

ISBN 978-86-86767-37-0 9
 Kako se aktivni princip ekstrahuje
iz biljnog materijala?

Rastvarač u kontaktu sa usitnjenim biljnim

materijalom:
 Ispira sadržaj ako su ćelije biljaka oštećene
 Prodire u neoštećene biljne ćelije, i aktivni
princip izlazi iz ćelije (proces difuzije)

ISBN 978-86-86767-37-0 10
 Koji se rastvarači koriste za ekstrakciju?

 Voda
 Etanol

 Ostali organski rastvarači

 Glikolni solvensi

 Masna ulja

 Tečni gasovi

ISBN 978-86-86767-37-0 11
 Od čega zavisi izbor rastvarača?

 Od prirode droge

 Fizičko-hemijskih osobina aktivne

supstance

 Metode ekstrakcije
ISBN 978-86-86767-37-0 12
 Voda kao rastvarač
Prednosti Mane
 Dobar rastvarač
 Ekonomična  Ima malu selektivnost
 Netoksična  Visoku tačku ključanja
 Nezapaljiva  Pogodan medijum za:
 Velika dielektrična konstanta  odvijanje oksidacije,
 Rastvara: šećere, glikozide, soli  hidrolize i
alkaloida, tanine, bojene
 razvoj mikroorganizama
materije, proteine, enzime,
gume neke organske kiseline
 Ne rastvara: masti, ulja i
alkaloid baze

ISBN 978-86-86767-37-0 13
 Etanol
Prednosti
 Visoko selektivan rastvarač
 Nepogodan medijum za razvoj Mane
mikroorganizama (antimikrobna aktivnost
u koncentracijama ≥10%)  Lako zapaljiv
 Niska tačka ključanja
 Rastvara: etarska ulja, smole,
 Skup
alkaloid baze, neke bojene  Nije farmakološki
materije (hlorofil), tanine,
antrahinonske derivate, mnoge
sasvim indiferentan
organske kiseline, neke šećere
 Ne rastvara: masti i ulja (osim
ricinusovog i krotonskog),
gume, voskove, albuminozne
materije

ISBN 978-86-86767-37-0 14
 Ostali organski rastvarači
 Etar
 Aceton
 Hloroform
 Metilenhlorid i dr.
 Nisu fiziološki prihvatljivi i koriste se samo
ako se pri kraju izrade otklanjaju iz
gotovog proizvoda

ISBN 978-86-86767-37-0 15
 Glikolni solvensi
Glicerol
 bistra, viskozna tečnost slična sirupu
 Meša se sa vodom i etanolom
 Konzervans u konc.(≥20%)
 Stabilizator i korastvarač sa vodom i etanolom
 Rastvara:gume, tanine, neke smole i skrob
Propilenglikol
 Viskozna tečnost, meša se sa vodom i etanolom
 Kao zamena za glicerol u savremenim farmaceutskim preparatima
 Konzervans (15-30%)
 Rastvara: alkaloide, etarska ulja, steroide, neke boje

 Glicerol, propilenglikol, dietilenglikol i PEG 400 se koriste za izradu

ekstrakata u kozmetologiji

ISBN 978-86-86767-37-0 16
 Masna ulja
Za izradu biljnih ekstrakata
(uljani ekstrakt kamilice, nevena,kantariona ...ulaze u
sastav dermatoloških i kozmetičkih preparata)

Koriste se:
 Maslinovo ulje
 Suncokretovo ulje
 Izopropilmiristat

ISBN 978-86-86767-37-0 17
 Tečni gasovi
 Koriste se za ekstrakciju lakoisparljivih i
termolabilnih supstanci
Tečan CO2
 Selektivan Nezapaljiv
 Netoksičan Prirodan
 Lako se ukljanja iz preparata
 Ekstrahuje: isparljiva ulja i smole (lakše frakcije)
 Ne ekstrahuje:voskove, proteine, šećere, hlorofil i
pigmente
ISBN 978-86-86767-37-0 18
 Metode ekstrakcije
Oficinalne metode ekstrakcije po Ph.Jug. IV

 Maceracija
 Dvostruka maceracija (bimaceracija)
 Digestija
 Perkolacija

ISBN 978-86-86767-37-0 19
 Ostale metode ekstrakcije
 Reperkolacija
 Evakolacija
 Dijakolacija
 Turboekstrakcija
 Ultra Turrax ekstrakcija
 Ultrazvučna ekstrakcija
 Cirkularna ekstrakcija
 Protivstrujna ekstrakcija
 Ekstrakcija tečnim CO2 pod visokim pritiskom
 Ekstrakcija po Soxhlet-u (za analitičke svrhe)
ISBN 978-86-86767-37-0 20
 Ekstrakcija superkritičnim CO2
Prednosti Mane
 Niske temperature  Visoki pritisci pri
prilikom ekstrakcije ekstrakciji (oprema)
 Minimalna degradacija  Velike investicije za
aktivnih principa opremu
 Selektivnost rastvaranja  Kompleksnost procesa
(kontrolom P i T)
 Brza ekstrakcija (nizak
viskozitet CO2)
 Fiziološka prihvatljivost
CO2
 Niska cena CO2
ISBN 978-86-86767-37-0 21
 Gde se primenjuje ekstrakcija
superkritičnim fluidima?

 Za ekstrakciju etarskih ulja (Matricaria chamomilla)

 Za ekstrakciju lanolina iz vune
 Za ekstrakciju hmelja (tehnologija piva)
 Za dekofeinizaciju kafe i čaja
 Za ekstrakciju voskova iz propolisa

ISBN 978-86-86767-37-0 22
 Maceracija
Maceracija je jednokratna ekstrakcija
propisno usitnjene droge na sobnoj
temperaturi propisanim rastvaračem u
odnosu (1dd:5dr ili 1dd:10dr), u dobro
zatvorenoj posudi, zaštićeno od svetlosti.
Droga se maceruje 5 dana uz mućkanje,
mešanje (2X dnevno), zatim se macerat
odvoji od droge ceđenjem a nakon toga
presovanjem, ostavi 2 dana na hladnom i
tamnom mestu i filtrira
ISBN 978-86-86767-37-0 23
 Bimaceracija
Remaceracija- Stupnjevita maceracija
Ekstrakcija propisano usitnjene droge, propisanim rastvaračem na
sobnoj temperaturi dva puta uzastopno
Sredstva za ekstrakciju dodaju se postepeno
I (1dd:3dr) u dobro zatvorenoj posudi, zaštićeno od svetlosti,
maceruje 3 dana uz mućkanje i mešanje (2X dnevno), macerat se
odvoji ceđenjem i presovanjem,
II droga se ponovo maceruje 3 dana na isti način sa još 2dr, macerat
odvoji ceđenjem i presovanjem i sjedini sa prvim maceratom,
ostavi 2 dana na hladnom mestu zaštićenom od svetlosti i filtrira

Primenjuje se najviše za ekstrakciju aktivnog

principa iz droga čvršće strukture
ISBN 978-86-86767-37-0 24
 Digestija
JEDNOKRATNA ekstrakcija
propisano usitnjene droge,
propisanim rastvaračem
UZ POVIŠENU TEMPERATURU,
ako nije drugačije propisano na T od 50oC

ISBN 978-86-86767-37-0 25
 Perkolacija
Kontinuirana ekstrakcija pri sobnoj temperaturi
uz konstantno proticanje propisanog rastvarača
kroz stub droge, odozgo na dole

ISBN 978-86-86767-37-0 26
 Reperkolacija
Ekstrakcija pri sobnoj temperaturi uz
konstantno proticanje propisanog
rastvarača kroz stub biljnog materijala
kroz više perkolatora spojenih serijski

ISBN 978-86-86767-37-0 27
 Soxhlet ekstrakcija
Kontinuirana ekstrakcija uz povišenu
temperaturu u Soxhlet-aparaturi

ISBN 978-86-86767-37-0 28
 Vrste ekstraktivnih preparata po
Ph.Jug.IV
Tečni ekstrakti
Tečni ekstrakti se pripremaju potapanjem biljaka u neki od rastvarača (voda, glicerol i
etanol, te smeše etanola, vode i/ili glicerola) kako bi se iz biljke izolovali aktivni sastojci,
a uklonile balastne tvari (celuloza, smole, voskovi).
U tečne ekstrakte spadaju:

 Infuzi
 Dekokti
 Macerati
 Glicerinski ekstrakti
 Perkolati
 Digesti
 Ekstrakti (suvi, tečni, polučvrsti),
 Tinkture
 Čajevi
 Sirupi koji sadrže ekstrakte droga

ISBN 978-86-86767-37-0 29
 Infuzije (Infuzi)
 Vodeni ekstrakti droga sa termolabilnim ili lako isparljivim aktivnim
principima za unutrašnju upotrebu
 Aktivne supstance se ekstrahuju vrućom vodom (T ne viša od 90oC)
kojom se osušena biljka prelije
 Infuzi se izrađuju tako da se voda zagreje do ključanja, te se u nju
stavi osušena i/ili usitnjena biljka i ostavi da stoji 5 minuta na sobnoj
T, zatim se doda propisana količina ključale vode, povremeno meša u
narednih 30 minuta i procedi. Ostatak se na cedilu prognječi, ispere
ključalom vodom, procedi i time preparat dopuni na propisanu
količinu, ostavi da se talog slegne i na kraju se procedi.
 Iz 10 dd→100d infuza
 Za izradu infuza droga jakog dejstva mora biti propisana količina
droge
 Infuzi se najčešće dobivaju od biljnih dijelova kao što je list, cvijet ili
cijeli nadzemni dio zeljaste biljke
 Rok trajanja: 3dana
 Signiranje: “Pre upotrebe promućkati”
ISBN 978-86-86767-37-0 30
 Dekokti
 Vodeni ekstrakt droge dobijen kuvanjem u
ključaloj vodi do 30 minuta, pri čemu se
poboljšava ekstrakcija
 Pogodni za čvrste biljne delove kao što su
podanak, korijen i kora koji sadrže termostabilne
aktivne principe, gde je potrebno duže vreme da
vruća voda prodre u unutrašnjost biljnih delova i
ekstrahuje aktivne principe
 Delovi biljaka koji sadrže eterična ulja nisu
pogodna za ekstrakciju jer se ona pri višim
temperaturama gube isparavanjem
 Rok trajanja: najviše 3 dana nakon izrade

ISBN 978-86-86767-37-0 31
 Macerati
Macerati su vodeni ekstrakti droga koje sadrže sluzi ili termolabilne
supstance
Služe sa spoljašnju ili unutrašnju upotrebu
Macerati se dobijaju ostavljanjem biljke određeno vreme u polarnom
ili nepolarnom rastvaraču bez zagrevanja (10dd→100d macerata a iz
droga sa sluzima od 10dd →300d macerata)
Vreme maceracije i vrsta rastvarača zavisi od biljne vrste
Koren belog sleza (Althea officinalis) macerira se u mlakoj vodi na
sobnoj temperaturi dva do tri sata
Kantarion- gospina trava (Hypericum perforatum) se macerira više
nedelja u uljima
Aktivni principi kod sleza su hidrofilne sluzi koje u vodi relativno brzo
bubre, dok je kod kantariona potrebno izolovati lipofilne sastojke duže
vreme da bi se postigla optimalna koncentracija

ISBN 978-86-86767-37-0 32
 Glicerinski ekstrakti
 Cela biljka, sveža ili suva, može se macerirati i u
razređenom glicerolu
 Tako se sačuvaju veće količine aktivnih principa u biljci
 Biljke se takođe mogu usitniti i cele čuvati u glicerolu
 SIPF tehnologijom (Integralna Suspenzija Svežeg bilja)
cele biljke usitnjene do vrlo finog praha u tečnom azotu,
rastvaraju se u glicerolnom ili alkoholnom medijumu
 Tako se sačuvaju gotovo svi biološki aktivni principi,
lipofilni i hidrofilni (izbegava se termorazgradnja ili
selektivne ekstrakcije rastvaračima)

ISBN 978-86-86767-37-0 33
 Perkolati
 Perkolati su tečni ekstrakti droga
 Droga se tretira sa rastvaračima niske tačke
ključanja poput etanola pri povišenoj
temperaturi kako bi se povećala
ekstrakcija slabo rastvorljivih jedinjenja
 Pogodan način ekstrakcije za tvrde delove
droge

ISBN 978-86-86767-37-0 34
 Ekstrakti-Extracta (Ph.Jug. V)
 Čvrsti, tečni ili polučvrsti koncentrovani
preparati, koji se dobijaju iz osušenih biljnih ili
životinjskih droga
 Droga za ekstrakciju se u nekim slučajevima mora
prethodno tretirati u cilju inaktivacije enzima,
usitnjavanja ili odmašćivanja
 Rastvarač se posle ekstrakcije delimično ili
potpuno uklanja

ISBN 978-86-86767-37-0 35
Tečni ekstrakti (Extrakta fluida)
Preparati kod kojih
1 deo mase ili 1 deo zapremine preparata
odgovara 1 delu droge (1:1)
Moraju da odgovaraju zahtevima farmakopeje u
pogledu sadržaja komponenata, rastvarača ili %
suvog ostatka
Izrađuju se postupkom perkolacije, maceracije sa
etanolom različite koncentracije ili sa vodom, i
rastvaranjem mekih ili suvih ekstrakata u jednom
od ovih rastvarača

ISBN 978-86-86767-37-0 36
 Meki (žitki) polučvrsti ekstrakti
(Extracta spissa)
 Konzistencija između tečnih i suvih
ekstrakata
 Dobijaju se delimičnim isparavanjem
rastvarača koji je korišćen za ekstrakciju
 Suvi ostatak ne treba da bude manji od
70%
 Mogu da sadrže konzervans

ISBN 978-86-86767-37-0 37
 Suvi ekstrakti (Extracta sicca)
 Čvrsti preparati koji se dobijaju uparavanjem
rastvarača koji je korišćen za ekstrakciju
 Nakon uparavanja vrši se sušenje u vakuumu uz
silikagel, T do 50oC ili sušenje raspršivanjem
 Suvi ostatak ne sme da bude manji od 95%
 U toku izrade preparata mogu se dodati pomoćne
materije koje smanjuju higroskopnost

ISBN 978-86-86767-37-0 38
 Koncentrisanje ekstrakata
 Spontanim isparavanjem ili uparavanjem

ISBN 978-86-86767-37-0 39
 Tinkture-Tincturae (Ph.Jug.V)
 Tečni bistri preparati (etanolno-vodeni
ekstrakti droga ili etanolno-vodeni ratvori
ekstrakata droga)
 Dobijaju se iz osušenih biljnih ili
životinjskih droga
 Droga za ekstrakciju mora biti suva, odn. sa
određenim sadržajem vlage
 Veći procenat vlage→negativan uticaj na
stabilnost preparata
ISBN 978-86-86767-37-0 40
 Izrada tinktura
 Postupkom maceracije, perkolacije ili nekom drugom
validovanom metodom, korišćenjem etanola
odgovarajuće koncentracije
 Rastvaranjem ili razblaživanjem ekstrakata uz
korišćenje etanola odgovarajuće koncentracije
 Odnos droge i rastvarača za ekstrakciju je 1:5 ili 1:10
 Promene u tinkturama u toku lagerovanja:
 Taloženje balastnih materija i aktivnih sastojaka
 Promena boje, mirisa i ukusa
 Uzroci promena: alkalije iz stakla, svetlost,
neodgovarajuća temperatura čuvanja, isparavanje
rastvarača
 Na posudi treba da bude datum zadnje kontrole
sadržaja
ISBN 978-86-86767-37-0 41
 Čajevi
 Smeše usitnjenih ili neusitnjenih biljnih droga
slabog dejstva
 Vodeni ekstrakti za unutrašnju ili spoljašnju
upotrebu
 Koriste se kao fitopreparati
 Monokomponentni čajevi
 Polikomponentne čajne mešavine
 “Instant čajevi”-suvi ekstrakt biljne droge ili
mešavina suvih ekstrakata

ISBN 978-86-86767-37-0 42
 Idejna formulacija čajne mešavine

Osnovni princip formulacije čajne mešavine:

 da ne sadrži više od 6-7 biljnih droga,

 da se koriste sečene, a ne sprašene droge

ISBN 978-86-86767-37-0 43
Odnos sastojaka čajne mešavine
Glavnodelujuća komponenta
Sinergistička komponenta
Korigensi
Ekspanderi

ISBN 978-86-86767-37-0 44
 Postupak izrade čajne mešavine
 Prosejavanje biljne sirovine
 Merenje
 Mešanje
 Homogenizacija
 Odprašivanje
 Odmeravanje
 Punjenje u primarnu ambalažu
 Punjenje u sekundarnu ambalažu
 Signiranje

ISBN 978-86-86767-37-0 45
 Čajevi kao galenski preparati
Čajevi se primenjuju u obliku jednostavnih galenskih preparata:

 Dekokta
 Infuza
 Hladnog macerata-Althaeae radix 30 min, Uvae ursi folium 12 h
 Posle ceđenja čaj se pije zaslađen ili nezaslađen
 Dekokti i infuzi se pripremaju neposredno pred upotrebu,
ex tempore
 Doziranje
 “čvrste droge” (koren, rizom, kora, krtola, seme)
 kafena kašika (2-3 g) za pripremu 200 ml napitka

 “voluminozne droge” (listovi, herba, cvetovi)-supena

kašika (2-3 g) za pripremu 200 ml napitka

ISBN 978-86-86767-37-0 46
 Sirupi koji sadrže ekstrakte droga
 Tečni preparati slatkog ukusa za peroralnu upotrebu
 Treba da sadrže najmanje 45% saharoze..., sorbitol
 Mogu da sadrže konzervanse, veštačke boje, veštačke
zaslađivače, glicerol,prirodne i veštačke arome..
 Doziraju se na kašike
 Ne smeju da sadrže supstance sa vrlo jakim
delovanjem
 Ako sadrže lakoisparljive (termolabilne) sastojke,
izrađuju se rastvaranjem ili suspendovanjem tih
sastojaka u običnom sirupu (Sirup simplex)

ISBN 978-86-86767-37-0 47
Hvala na pažnji!

ISBN 978-86-86767-37-0 48