Teorija telekomunikacija

FILTRI
Pod filtrom se podrazumeva takav sklop, mrea ili etvoropol koji u odreenim
kontinualnim frekvencijskim opsezima proputa elektrinu snagu bez gubitaka tj. minimalnim
slabljenjem, dok u ostalom delu spektra ima odreeno slabljenje. Prema tome, kod filtera se
razlikuju propusni i nepropusni opseg.
Prema poloaju propusnog opsega na frekvencijskoj osi filtri se dele:
filti propusnici niskih frekvencija (NF ),
filtri propusnici visokih frekvencija (VF ),
filtri propusnici opsega frekvencija (FPO),
filtri nepropusnici opsega frekvencija (FNO).
Prema osnovnim konstruktivnim elementima od kojih su izgraeni filtri se dele na
elektrine i elektroanalogne. Elektrini se dele na aktivne i pasivne. Pasivni se dele na
filtre sa koncentrisanim parametrima, filtre sa raspodeljenim parametrima i
kombinovane filtre. Filtri sa koncentrisanim parametrima su RC i LC filtri. Filtri sa
raspodeljenim parametrima sadre delove vodova, talasovodai rezonantnih upljina.
Kombinovani filtri sadre u sebi pored elektrinih elemenata i druge element kao to su kvarc
ili magnetostrikcioni materijali. Elektoanalogni filtri mogu biti elektromehaniki i
piezokeramiki. Oni na ulaznoj i izlaznoj strani imaju pretvarae koji elektrine oscilacije
pretvaraju u neku drugu vrstu fizikih oscilacija najee mehanikih.
Filtri
elektrini filtri

elektroanalogni filtri

aktivni filtri

pasivni filtri

sa koncentrisanim
parametrima

sa raspodeljenim
parametrima

LC i RC filtri

mehaniki

keramiki

kombinovani

kristalni

Slika 1. Podela filtera

Elektrini filtri
Elektrini filtri su etvoropoli (aktivni i pasivni) koji signale odreenog opsega
frekvencija proputaju sa relativno malim slabljenjem (propusni opseg frekvencija), a signale
drugih uestanosti priguuju (nepropusni opseg frekvencija).
Osnovne karakteristike filtra su:
1. slabljenje
U ul
I
20 log ul
U iz
I iz
U
I
a ( N ) ln ul ln ul
U iz
I iz

a (dB) 20 log

2. fazni pomeraj
Filtri

38

profesor Svetlana Stevanovi

Teorija telekomunikacija
( rad ) ul iz

Filtre je potrebno zatvoriti karakteristinom impedansom: Z C Z O Z K .

U idealnom sluaju slabljenje filtra je a=0dB u propusnom opsegu, a=dB u
nepropusnom opsegu. Idealnu karakteristiku filtra nemogue je ostvariti a preporueni
standard za slabljenje filtra je amax=3dB u propusnom opsegu, odnosno 40dBamin60dB u
nepropusnom opsegu.
Filtri propusnici niskih frekvencija (NF)
Simbol:
fg
Niskofrekventni filtri proputaju signale frekvencije od 0 (ukljuujui i jednosmerni
signal) do granine frekvencije fg sa malim slabljenjem do 3dB a vie frekvencije priguuju.
1

,
a)

2L

2C

b)

2
C

,
c)

Slika 2. Realizacije NF filtera: a) poluelija, b) T elija, c) P elija.

Niskofrekventni LC filtri su napravljeni od veeg broja kaskadno vezanih T ili P elija
filtra napravljenih od kalemova induktivnosti L i kondenzatora kapacitivnosti C. Od broja
elija direkno zavisi strmina karakteristika filtra.
Princip rada NF filtra objasniemo pomou T elije filtra prikazane na slici 3.
L

I
1

2C
I

Slika 3. Telija NF filtra sa ulaznim naponom U1 ulaznom strujom I1 izlaznim naponom U2 i

izlaznom strujom I2 .
Ako je frekvencija ulaznog napona f=0 (jednosmerni napon) induktivna otpornost
kalema je nula, a kapacitivna otpornost kondenzatora je beskonana. Zbog toga je I 3=0, a
I1=I2, pa je i U1=U2. To znai da jednosmerni napon prolazi kroz ovaj filter bez slabljenja.
Ako je frekvencija ulaznog napona niska induktivna otpornost kalema je mala,
srazmerna frekvenciji (xL=L), a kapacitivna otpornost kondenzatora je velika, obrnuto
srazmerna frekvenciji (xC=1/C). U tom sluaju struja kroz kondenzator je mnogo manja od
struje kroz kalem I3I1 i struja na izlazu je priblino jednaka struji na ulazu I 1I2. Zato je
izlazni napon priblino jednak ulaznom naponu U1U2. To znai da ovaj filter ne unosi skoro
nikakvo slabljenje kada je na njegovom ulazu signal niskih frekvencija.
Filtri

39

profesor Svetlana Stevanovi

Teorija telekomunikacija

Za visoke frekvencije ulaznog napona induktivna otpornost kalema je vrlo visoka a

kapacitivna otpornost kondenzatora vrlo mala. Zbog toga je struja kroz kondenzator vea
nego kroz kalem pa je I2I1 i U2U1. Zakljuujemo da za visoke frekvencije filter unosi veliko
slabljenje u ulazni signal.
Promena slabljenja u zavisnosti od frekvencije prikazana je na slici 4. i predstavlja
karaktristiku slabljenja niskofrekventnog filtra na kojoj se vidi da je slabljenje signala na
graninoj frekvenciji 3dB. Propusni opseg filtra je irine B i ovaj filter moe da proputa i
jednosmerne signale.

Slika 4. Karakteristika slabljenja niskofrekventnog filtra.

Filtri propusnici visokih frekvencija (VF)

Simbol:
fg
Visokofrekventni filtri proputaju signale frekvencije vee i jednake graninoj
frekvenciji filtra sa malim slabljenjem (do 3dB), a nie frekvencije i jednosmerni signal
priguuju.
Visokofrekventni LC filtri su napravljeni od veeg broja kaskadno vezanih T ili P
elija filtra napravljenih od kalemova induktivnosti L i kondenzatora kapacitivnosti C. Od
broja elija direkno zavisi strmina karakteristika filtra.
C

,
a)

C/2

L/2

b)

2
L

,
c)

Slika 5. Realizacije VF filtera: a) poluelija, b) T elija, c) P elija.

Princip rada VF filtra objasniemo pomou T elije filtra prikazane na slici 6.

Filtri

40

profesor Svetlana Stevanovi

Teorija telekomunikacija
C

I
1

C
I

L/2
I

Slika 6. T elija VF filtra sa ulaznim naponom U1 ulaznom strujom I1 izlaznim naponom U2 i

izlaznom strujom I2 .
Ako je frekvencija ulaznog napona f=0 (jednosmerni napon) induktivna otpornost
kalema je nula, a kapacitivna otpornost kondenzatora je beskonana. Zbog toga je I1=I2=0, pa
je U2=0. To znai da jednosmerni napon ne prolazi kroz ovaj filter .
Ako je frekvencija ulaznog napona niska induktivna otpornost kalema je mala,
srazmerna frekvenciji (xL=L), a kapacitivna otpornost kondenzatora je velika, obrnuto
srazmerna frekvenciji (xC=1/C). U tom sluaju struja kroz kondenzator je mnogo manja od
struje kroz kalem I2I3 i struja na izlazu je mnogo manja od struje na ulazu I 2I1. Zato je izlazni
napon mnogo manji od ulaznog napona U2U1. To znai da ovaj filter unosi veliko slabljenje
kada je na njegovom ulazu signal niskih frekvencija.
Za visoke frekvencije ulaznog napona induktivna otpornost kalema je vrlo visoka a
kapacitivna otpornost kondenzatora vrlo mala. Zbog toga je struja kroz kondenzator vea
nego kroz kalem pa je I3I2 i I2I1. Zato je izlazni napon priblino jednak ulaznom naponu
U2U1. Zakljuujemo da za visoke frekvencije filter ne unosi skoro nikakvo slabljenje u
ulazni signal.
Promena slabljenja u zavisnosti od frekvencije prikazana je na slici 7. i predstavlja
karaktristiku slabljenja visokofrekventnog filtra na kojoj se vidi da je slabljenje signala na
graninoj frekvenciji 3dB. Propusni opseg filtra je irine B i ovaj filter ne proputa
jednosmerne signale.

Slika 7. Karakteristika slabljenja visokofrekventnog filtra.

Filtri propusnici opsega frekvencija (FPO)

Simbol:

Filtri

41

profesor Svetlana Stevanovi

Teorija telekomunikacija

fg1fg2
Filtri propusnici opsega frekvencija (FPO) proputaju signale opsega frekvencija od f g1
do fg2 sa malim slabljenjem do 3dB a ostale frekvencije priguuju.
LC filtri propusnici opsega frekvencija su napravljeni od veeg broja kaskadno
vezanih T ili P elija filtra napravljenih od rednog oscilatornog kola u rednim granama i
paralelnog oscilatornog kola u paralelnim granama.
L1

C1

L1

L2

a)

C1

L1

2L1
2

L2/2

C2

C1

L2

2C2

b)

C1/2

L2

C2

c)

C2

Slika 8. Realizacije FPO filtera: a) poluelija, b) T elija, c) P elija.

Princip rada FPO filtra objasniemo pomou T elije filtra prikazane na slici 9.
L1

I
U

C1

L1

C1

I
L2/2

2C2
I

Slika 9. Telija FPO filtra sa ulaznim naponom U1 ulaznom strujom I1 izlaznim naponom U2
i izlaznom strujom I2 .
I redno i paralelno oscilatorno kolo imaju istu rezonantnu frekvenciju f r. Kada se
redno oscilatorno kolo nae u rezonanciji njegova impedansa je vrlo mala, u idealnom sluaju
jednaku nuli. Kod paralelnog oscilatornog kola njegova impedansa u rezonanciji je velika, u
idealnom sluaju beskonana.
Kada se na ulazu FPO filtra nae signal frekvencije jednake rezonantnoj frekvenciji
rednog i paralelnog oscilatornog kola, impedansa paralelnog oscilatornog kola je velika pa je
struja I30. Impedanse rednih oscilatornih kola su male i zato su struje kroz njih priblino
jednake I1I2. Zbog toga e izlazni napon biti priblino jednak ulaznom U 2U1. Moemo
zakljuiti da signali frekvencije jednake rezonantnoj frekvenciji filtra prolaze kroz filtar sa
minimalnim slabljenjem.
Pri porastu ili smanjenju grekvencije ulaznog signala U1 u odnosu na frekvenciju fr
impedansa rednog oscilatornog kola se poveava, a impedansa paralelnog oscilatornog kola
smanjuje. Usled toga struja I3 raste pa je I2I1, i zato je izlazni napon U2 manji od ulaznog
napona U1. To znai da ovaj filter signal frekvencije vie ili nie od f r slabi. Slabljenje je sve
vee to je ulazna frekvencija udaljenija od rezonantne frekvencije f r. Na graninim
frekvencijama slabljenje je 3dB. Za frekvencije nie od donje granine frekvencije f g1 i vie
od gornje granine frekvencije fg2 slabljenje je veliko (od 40-60dB). Te frekvencije ine
nepropusni opseg filtra. Propusni opseg je izmeu donje granine i gornje granine
frekvencije filtra i irina propusnog opsega je B.
Filtri

42

profesor Svetlana Stevanovi

Teorija telekomunikacija

Promena slabljenja u zavisnosti od frekvencije prikazana je na slici 10. i predstavlja

karaktristiku slabljenja filtra propusnika opsega frekvencija na kojoj se vidi da je slabljenje
signala na graninim frekvencijama 3dB.

Slika 10. Karakteristika slabljenja filtra propusnika opsega frekvencija.

Filtri nepropusnici opsega frekvencija (FNO)

Simbol:
fg1fg2
Filtri nepropusnici opsega frekvencija (FNO) neproputaju signale opsega frekvencija
od fg1 do fg2 a ostale frekvencije proputaju sa malim slabljenjem do 3dB.
LC filtri nepropusnici opsega frekvencija su napravljeni od veeg broja kaskadno
vezanih T ili P elija filtra napravljenih od rednog oscilatornog kola u paralelnim granama i
paralelnog oscilatornog kola u rednim granama.
L1

C1

L1

L2

L1

C1

L2/2

C2

a)

2C2

b)

C1

2L1

C1/2

L2
C2

L2
C2

c)

Slika 11. Realizacije FNO filtera: a) poluelija, b) T elija, c) P elija.

Princip rada FNO filtra objasniemo pomou T elije filtra prikazane na slici 12.

Filtri

43

profesor Svetlana Stevanovi

Teorija telekomunikacija

L1

L1

C1
U

L2/2
I

C1
U

2C2

Slika 12. Telija FNO filtra sa ulaznim naponom U1 ulaznom strujom I1 izlaznim naponom
U2 i izlaznom strujom I2 .
I redno i paralelno oscilatorno kolo imaju istu rezonantnu frekvenciju f r. Kada se
redno oscilatorno kolo nae u rezonanciji njegova impedansa je vrlo mala, u idealnom sluaju
jednaku nuli. Kod paralelnog oscilatornog kola njegova impedansa u rezonanciji je velika, u
idealnom sluaju beskonana.
Kada se na ulazu FNO filtra nae signal frekvencije jednake rezonantnoj frekvenciji
rednog i paralelnog oscilatornog kola, impedansa paralelnog oscilatornog kola je velika a
impedansa rednog oscilatornog kola je mala i zato je struja I 3 I2. Zbog toga e izlazni napon
biti mnogo manji od ulaznog U2U1. Moemo zakljuiti da signali frekvencije jednake
rezonantnoj frekvenciji filtra neprolaze kroz filtar ve se priguuju.
Pri porastu ili smanjenju frekvencije ulaznog signala U 1 u odnosu na frekvenciju fr
impedansa rednog oscilatornog kola se poveava, a impedansa paralelnog oscilatornog kola
smanjuje. Usled toga struja I3 opada a struje I2 i I1 rastu, i zato je izlazni napon U 2 sve vei i
vei kako se frekvencija vie razlikuje od rezonantne frekvencije f r. To znai da ovaj filter
signal frekvencije vie ili nie od fr sve manje slabi. Slabljenje je sve manje to je ulazna
frekvencija udaljenija od rezonantne frekvencije f r. Na graninim frekvencijama slabljenje je
3dB. Za frekvencije nie od donje granine frekvencije fg1 i vie od gornje granine
frekvencije fg2 slabljenje je malo, manje od 3dB. Te frekvencije ine propusni opseg filtra.
Nepropusni opseg je izmeu donje granine i gornje granine frekvencije filtra.
Promena slabljenja u zavisnosti od frekvencije prikazana je na slici 13. i predstavlja
karaktristiku slabljenja filtra nepropusnika opsega frekvencija na kojoj se vidi da je slabljenje
signala na graninim frekvencijama 3dB. Na rezonantnoj frekvenciji filtra slabljenje nije
beskonano ali ima maksimalnu vrednost. irina propusnog opsega je B=B1+B2.

Slika 13. Karakteristika slabljenja filtra nepropusnika opsega frekvencija.

Filtri

44

profesor Svetlana Stevanovi

Teorija telekomunikacija

RC filtri
RC filtri su pasivni filtri i mogu biti filtri propusnici niskih frekvencija i filtri
propusnici visokih frekvencija. Napravljeni su od otpornika i kondenzatora i konstrukcija im
je slina kao kod LC filtara. Razlika je u tome to se umesto kalema stavlja otpornik. Kalem
je glomazni i skupi element pa kada nije potrebna velika strmina karakteristika NF i VF filtra
mogu se koristiti i RC filtri.
R

a)

b)

Slika 14. Poluelija RC filtra a) propusnika niskih frekvencija, b) propusnika visokih

frekvencija.
Kod NF filtra i za jednosmerni signal zbog gubitaka u otporniku slabljenje nije
jednako nuli kao kod LC filtara. U propusnom opsegu imamo poveano slabljenje jer otpor
kalema je konstantan i ne zavisi od frekvencije. Na graninoj frekvenciji filtra slabljenje je
takoe 3dB. Sa daljim poveanjem frekvencije slabljenje se blago poveava kako se poveava
struja kroz kondenzator, zbog smanjenja kapacitivne otpornosti kondenzatora usled poveanja
frekvencije. Zbog toga je strmina karakteristike slabljenja manja nego kod LC filtera.

Slika 16. Karakteristike slabljenja RC filtra a) propusnika niskih frekvencija, b) propusnika

visokih frekvencija.
Kristalni filtri
Osnovni nedostatak elektrinih filtara sa oscilatornim kolima su relativno veliki
gubici ime je znatno umanjena njihova selektivnost. Osim toka velike dimenzije kalemova i
njihova velika cena predstavljaju takoe veliki nedostatak LC filtara.
Primenom mehanikih oscilatornih sistema u kojima se koristi kristal kvarca poveava
se selektivnost u odnosu na elektrina oscilatorna kola. Kvarc se primenjuje u frekventnom
podruju od 500Hz do 30MHz.
Kristal kvarca je u stvari silicijum-dioksid SiO2 koji se nalazi u prirodi u obliku
heksagonalnih prizmi. Ono to kristal kvarca ini pogodnim za primenu jeste postojanje
pravog i obrnutog piezoelektrinog efekta. Pravi piezoelektrini efekat sastoji se u tome da
mehanike deformacije pogodno obraene ploice kristala kvarca izazivaju pojavu
elektrinog naelektrisanja po povrini. Obrnuti piezoelektrini efekat se sastoji u tome da pri

Filtri

45

profesor Svetlana Stevanovi

Teorija telekomunikacija

postavljanju kristala kvarca u promenljivo elektrino polje dolazi do njegove mehanike

deformacije.
ematska oznaka kristala kvarca je:
Kristak kvarca se moe u pogledu svojih elektrinih osobina predstaviti
ekvivalentnom emom kao na slici 17. Na ovoj emi kvarc je zamenjen rednim oscilatornim
kolom induktivnosti Lk, kapacitivnosti Ck i otpornosti Rk. Kapacitivnost Co je statika
kapacitivnost draa kvarcne ploice i znatno je vea od Ck. Vrednosti elemenata u
elektrinoj emi zavise od dimenzija kvarcne ploice i naina oscilovanja. Ekvivalentna
induktivnost kristala kvarca Lk je nekoliko desetina do 1H , ekvivalentna kapacitivnost
kristala kvarca Ck je reda 10-14F, a ekvivalentna otpornost kristala kvarca Rk je nekoliko
desetina . Statika kapacitivnost draa kristala Co je sto puta vea od Ck. Zato je faktor
dobrote oscilatornog kola Q kristala od 10000 do 100000, dok LC oscilatorno kolo ima Q
faktor najvie do 200.
Ik
Lk

Rk

Ck

Io
Co

Slika 17. Ekvivalentna ema kristala kvarca.

Kvarc ima dve rezonantne frekvencije: rednu i paralelnu. Zanemarujui gubitke u
kvarcu, redna rezonantna frekvencija je
fr

1
,
2 L k C k

a paralelna rezonantna frekvencija je

1

fp
2 L k

Ck C0 .
Ck C0

Paralelna rezonantna frekvencija fp je neto via od redne fr, ali su one uvek vrlo blizu
jedna drugoj. Impedansa kvarcnog oscilatornog kola je kapacitivnog karaktera izuzev izmeu
fr i fp gde je induktivna to se moe videti na slici 18.

Slika 18. Zavisnost impedanse kristala kvarca od frekvencije.

Filtri

46

profesor Svetlana Stevanovi

Teorija telekomunikacija

Ukoliko se na ulazne prikljuke kristala kvarca dovede naizmenini napon, u kolu e

protei naizmenina sruja. Ova struja ima dve komponente: reaktivnu struju Io (tee kroz
kondenzator Co) i struju kvarca Ik uslovljenu piezoelektrinim efektom. Veliina struje
kvarca zavisi od frekvencije prikljuenog napona. Ukoliko je frekvencija prikljuenog napona
jednaka frekvenciji sopstvenih mehanikih oscilacija, amplituda oscilacija je maksimalna.
Piezoelektrina struja je u tom sluaju najvea, a njena faza je jednaka fazi prikljuenog
napona. Zbog toga se kvarcna ploica moe uporediti s rednim oscilatornim kolom.
Da bi se u potpunosti iskoristile osobine rezonantnog sistema na bazi kristala kvarca,
treba obratiti panju i na temperaturu kristala. Promena temperature moe prouzrokovati male
promene rezonantnih frekvencija. Kristali se zato moraju stavljati u specijalne termostate gde
se temperatura paljivo kontrolie da bi se dobila maksimalna stabilnost frekvencije
oscilovanja.
Na slici 19. prikazano je nekoliko naina izrade filtera propusnika opsega sa kristalima
kvarca. Proraun ovih filtara ne moe da se izvede metodama koje vae za LC filtre.

Slika 19. Realizcija uskopojasnog filtra sa kristalima kvarca.

Mehaniki filtri
Mehaniki filter je mehaniki rezonantni ureaj koji prima elektrinu energiju,
pretvara je u mehanike oscilacije a zatim mehaniku energiju ponovo pretvara u elektrinu
energiju na svom izlaznom kraju. To je u stvari filter propusnik opsega frekvencija. Sve ove
transformacije energije izvode se sa minimalnim gubicima, tako da je Q faktor mehanikih
rezonantnih sistema 10000 pa i vie.
Mehaniki filter se sastoji iz etri osnovna dela:
ulaznog pretvaraa, koji elektrine oscilacije pretvara u mehanike;
mehanikih diskova, koji predstavljaju mehanike rezonatore;
sprenog elementa, kojim se ostvaruje sprega izmeu diskova;
izlaznog pretvaraa, koji mehanike oscilacije pretvara u elektrine;
spreni element

ulazni pretvara

mehaniki diskovi

izlazni pretvara

Slika 20. ematski prikaz mehanikog filtra.

U ekvivalentnoj elektrinoj emi na slici 21. redna oscilatorna kola predstavljaju
metalne diskove, spreni kondenzatori C2 sprene tapie (sprene elemente), a ulazna i
izlazna otpornost R prilagoenje mehanikom optereenju.
Filtri

47

profesor Svetlana Stevanovi

Teorija telekomunikacija
L1/2

2C

L1

C1

L1

C1

L1

C1

L1

C1

L1

C1

R
Uul

C2

C2

C2

C2

C2

Uiz

Slika 21. Ekvivalentna elektrina ema mehanikog filtra.

Pretvara elektrine energije u mehaniku, i obrnuto, moe biti magnetostrikcioni ili
elektrostikcioni, zavisno od materijala koji sadri. Magnetostrikcioni pretvara se zasniva
osobini nekih materijala da se ire ili skupljaju kada se nalaze u magnetnom polju. Prema
tome, ako se elektrini signal propusti kroz zavojnicu ije se jezgro sastoji od
magnetostrikcionog materijala, elektrine oscilacije se prtvaraju u mehanike. Nastale
mehanike oscilacije se zatim koriste za pobuivanje oscilovanja u mehanikim elementima
filtra.
Elektrostrikcioni pretvara se zasniva na osobini izvesnih materijala (npr. kristala
kvarca) da menjaju svoje dimenzije (skupljaju se pri protoku elektrine struje). U praksi se
najee primenjuju magnetostrikcioni pretvarai. Pretvara ne transformie samo elektrinu
energiju u mehaniku, i obrnuto, ve slui kao dobro prilagoenje mehanikog sistema.
Iz ekvivalentne elektrine eme vidi se da srednju frekvenciju mehanikog filtra
odreuju mehaniki diskovi, koji predstavljaju redno oscilatorno kolo. To znai da se
poveanjem broja diskova poveava i strmina karakteristike slabljenja mehanikog filtra. U
praksi broj diskova obino iznosi od 8-9.
U elektrinoj emi spreni kondenzator C2 je tapi kojim se omoguava sprega
izmeu diskova. Produavanjem ili skraivanjem tapia moe se menjati mehanika sprega
izmeu diskova, ime se u stvari menja propusni opseg filtra. Kako se propusni opseg menja
priblino sa poveanjem ukupne povrine sprenih tapia, on se moe poveati upotrebom
tapia veih dimenzija ili poveanjem njihovog broja.

Filtri

48

profesor Svetlana Stevanovi