"Drava" je temeljno djelo grkog filozofa Platona, i ona u najboljem svijetlu pokazuje

promiljanja Platona kao idealistikog utopiste. Platonov idealizam je posebno slikovito

pokazan u "Dravi" u poznatom dijelu o peini (vie na glavnom lanku o Platonu).
Platonova drava je idealistika iz razloga to ona ne postoji ve treba da bude da bude
produkt svjesne djelatnosti ljudi. Za razliku od svog djela Zakoni u "Dravi" Platon traga
za apsolutno najboljom dravom, i u ovome lei utopistika kategorija "Drave". Za
Platona drutveni poredak idealne drave ine tri klase: filozofi, vojnici i robovi. Filozofi
su ujedno i upravljai drave, vojnici su uvari, a robovi su proizvoai. Platon je uoio
da privatna svojina kvari ovjeka, pa je odluio da prve dvije klase ne mogu posjedovati
privatno vlasnitvo. Veoma vana injenica za funkcionisanje ovakve drave lei u
Platonovom konceptu pravde, odnosno pravednosti koja trai da:" Svako radi svoj
posao". Po Platonu etiki ideal je postii vrlinu, a ona se zasniva na znanju. To je tenja
ka ideji dobra kao vrhunskoj vrijednosti. Ideja dobra se ne moe ostvariti samo u
pojedincu nego istovremeno u zajednici, odnosno u dravi. Radi toga filozofi treba da
imaju vrlinu koja se zasniva na znanju, a vojnici da posjeduju vrlinu hrabrosti.

Na poetku knjige vodi se rasprava izmeu Sokrata i Tresimaha, o pravinosti. Tresimah

govori da je pravinost ono to slui jaem, da svaka dravna vlast donosi zakone u svoju
korist i kanjava svakog ko prekri te zakone i da je nepravednost monija nego
pravednost i daje sreniji ivot i zato je korisnija. Ovdje Sokrat pobija njegov stav i
govori da je nepravednost njevaljastvo i neznanje i da ono sije mrnju ,a pravednost je
dravotvorna vrlina i mudrost.Sokrat navodi kako su svi ljudi pogreivi, te da je mogue
da vladar donese zakon koji e mu vie tetiti nego koristiti, pa je onda dunost podanika
da slijede te zakone, te je pravinost i ono to teti jaem.
Po Platonu drava nastaje zato to niko nije sebi dovoljan. injenica je da su ljudi po
prirodi odreeni da bolje rade neke poslove, te je ova injenica i podjela rada preduslov
razvoja drave. Razlog stvaranja drave lei u uzajamnom podpomaganju ljudi radi
zadovoljavanja ivotnih potreba, i to na osnovu podjele rada, jer svako je razlikuje po
prirodnim sposobnostima. Najprostija drava sastoji se iz malog broja graana, od kojih
se jedni brinu za hranu, drugi za stan, trei za odjeu i obuu itd. Ovo je primjer zdrave
drave u koju kasnije dolaze doseljenici, te uskoro prostor te drave postaje premalen i to
izaziva rat.
Cijeli dravni posao se dijeli na privredu, odbranu i upravu. Svaki od ovih poslova
pripada odreenom staleu, pa je Platon u svojoj idealnoj dravi ljude podjelio u tri
stalea, a to su : vladari (filozofi), uvari (vojnici) i trei stale ine seljaci, radnici,
zanatlije, trgovci, robovi.
Platon govori o uvarima drave. Prema njemu uvarima je potrebno da budu vaspitani,
da budu prijatelji i da budu nemilosrdni prema neprijateljima. Da bi to postigli moraju se
uiti gimnastikim i muzikim obrazovanjem i vaspitanjem. Kao prvi oblik vaspitanja su
mitovi, i to samo oni mitovi i prie koje e pogodovati razvoju uvara. Hrabrost,
plemenitost, pobonost su vrline uvara. Gimnastiko vaspitanje slui tjelu. Ako se uvar
previe posveti muzici onda on postaje slab borac, dok e pretjerivanje u gimnastikom

vaspitanju stvoriti jakog i zvjerskog borca.

Poto je najbolji u svom poslu onaj koji je u njemu najpogodniji, to e vladar drave biti
iz redova uvara. On mora da proe niz provjera sposobnosti i otpornosti na poroke.
uvari se ne smiju loe ponaati prema graanima. Oni e imati poseban tretman
stanovanja, nee imati vlastitu svojinu, a nagrada e im biti ono to im graani donesu
kao zahvalnost za slubu. Jesti e zajedno s drugima, i biti e im zabranjeno da koriste
zlato i srebro, jer su bogovi u njih ugradili i zlato i srebro. Ako steknu sopstvenu zemlju,
postae zemljoradnici i upravnici, umjesto uvari i vladari i uz to e postati vie obazrivi
na unutranje nego na vanjske neprijatelje, te e se cijela drava poeti raspadati.
Svako treba da se bavi onim za to je najsposobniji, a uvari najbolje uvaju kada se
potpuno razlikuje npr.zemljoradnika. U dravi ne smije biti bogastva i siromatva, jer i
jedno i drugo slabi sposobnost pojedinaca. Zato e u spoljnoj politici drava sav plijen
davati saveznicima, ime e ih pridobijati. Te drave nee postajati monije, jer e u
njima tada biti vie drava, bogataa i siromaha. Kod takvog neprijatelja uvijek moe
novcem da jedan dio okrene protiv drugog.
Sudsko i ljekarsko zanimanje bie ureeno zakonodavstvom, a oba e se brinuti o
graanima koji su tjelesno i duevno zdravi, dok e tjelesno bolesne i slabe pustit da
umru, a duevne bolesnike e osuditi na smrt.
Drava koja je ovako ureena zasluuje da se naziva mudrom, hrabrom i pravinom.
Mudrost se nalazi kod onih koji upravljaju dravom. Hrabrost se nalazi u staleu uvara.
Pravinost znai obavljati svoj posao. Ako pojedinci obavljaju posao koji najbolje znaju i
za koji su sposobni drava e biti pravina.
Platon je veliku panju posvetio zajednici ena i djece. ene uvari moraju da dobiju isto
vaspitanje i obrazovanje kao mukarci uvari. Sokrat dalje navodi da te ene moraju
pripadati svim uvarima, i ne smiju ivjeti sa jednim uvarem. I djeca, takoer, moraju
biti zajednika, a roditelji ne smiju poznavati svoju djecu. To moe dovesti do
nekontrolisanog mjeanja, to drava ne moe dopustiti. Pravilo je, dakle, da najbolji
ljudi to ee imaju odnos s najboljim enama, da bi se izrodila najbolja djeca. Hrabri i
snani ratnici dobijae najbolje ene, a djecu e odgajati drava, hranie ih majke, ali
tako da ne znaju koje je njihovo dijete. Svako oploavanje van dozvoljenih godina bie
sankcionisano, a nakon tih godina bie dozvoljeno uzimanje ena za saputnice. Poto se
nee znati ko je kome roditelj, ene i mukarci e smatrati svojom djecom svu djecu, a ta
djeca e smatrati svojom braom i sestrama drugu djecu. U rat idu zajedno, vode i stariju
djecu sa sobom, da bi neposredno uila vjetinu. Ovi ratnici nee uzimati druge Helene za
robove, ve samo barbare. Od palih Helena uzimae samo oruje i nee ih pljakati.
Dravni ratnici nee pljakati ni zemlju hramove, nee paliti kue niti smatrati sve za
neprijatelje, ve samo mali broj, jer su svi Heleni.
U dravi filozofi moraju postati kraljevi, ili sadanji kraljevi postati filozofi. On moraju
postati najbolji uvari drave i zakona. Da bi se pronali pravi vladari, potrebno je uvare
baciti na niz ispitivanja, jer je najtee nai takvog ovjeka, takvu prirodu, koja je i sklona
uenju i nepobjedljiva u borbi. Kada se nae najbolja osoba za to, filozofi se moraju
pobrinuti da ta osoba ne odbija da slui srei drugih, jer je mogue da e napustiti
svakodnevna zanimanja.
Filozof moe da postane vladar tek nakon pedesete godine, kada je proao sva mogua
vaspitanja i obrazovanja. Kada jednom na tronu budu filozofi, oni e iz drave istjerati
sve starije od deset godina, zadrae djecu i poeti da ih odvikavaju od dotadanjih

obiaja.
Timokratija, oligarhija, demokratija i tiranija su etiri oblika dravnog ureenja koja su
loija od drave. Sva etiri ureenja Platon smatra bolestima drave
Timokratija: aristokratija prelazi u timokratiju kada doe do razdora meu
vladarima.
Oligarhija: ono ureenje koje se zasniva na procjeni imovine, u kojem vladaju
bogatai, a siromasi ne uestvuju u vlasti. Ta je drava viestruka, jer je podjeljena
na bogate i siromane i oni ive u neprijateljstvu. Drava sa ovim ureenjem bi
slabo ratovala, jer bi nerado naouravali siromane, jer ratovanje kota, a oni ne
ele da troe bogastvo.
Demokratija: oligarhija sama dovodi ljude do ruba propasti. Kada siromasi vide
da su vladari loi i nesposobni kreu u pobunu protiv njih. Demokratija nastaje
kada siromani pobijede bogatae. U poetku e vladati sloboda i svako e raditi
ta hoe. Demokratski ovjek nastaje od oligarhinog, kada neka od njegovih
pobuna dobije pomo s polja, pa doe do unutranjih sukoba. Zavisno od
okruenja, pobjeuje as jedna, as druga strana. Taj ovjek krade, upravlja
filozofima.
Tiranija (tiranida): nezasitost za onim to se najvie cijeni unitava dravno
ureenje. Oligarhiju je unitilo bogaenje, a demokratiju e unititi sloboda. Svi
postaju jednaki, stariji poinju da se plae mlaih, stranci se izjednjauju sa
starosjediocima. Narod bira novog vladara koji postaje tiranin. Kada jednom doe
na vlast, uvijek e poinjati neke ratove kako bi narod imao potrebu za voom,
tako e ljudi siromaiti pa e se baviti sobom,i u rat idu nespremni. Tiranin je,
stoga, uvijek oprezan i gleda da li ima neprijatelja koji bi mu stajali na putu

Atinska demokratija najvie duguje za svoj razvoj dvojici velikih dravnika i

reformatora: Solonu i Klistenu. Prvi je ograniio apsolutnu mo aristokratije
brisanjem dugova koji su radne mase gradskog i seoskog stanovnitva bacali
u zavisnost, ak i u ropstvo, a drugi je dovrio ono to je Solon zapoeo
ukinuvi patrijarhalnu osnovu podele graana po krvnim vezama da bi dravu
organizovao po teritorijalnom principu i omoguio svim slobodnim graanima
slobodno kretanje i uee u dravnim poslovima. Solonove i Klistenove
reforme uvrstile su u stvari trgovce, zanatlije i ostale slobodne graane na
raun zemljoposednike aristokratije, a to je omoguilo da se razvije bujni
ivot, kako u oblasti privrede tako i u politici, kulturi, umetnosti i svim drugim
oblastima duhovnog ivota. Oduzimanje ovlaenja koja je imao Areopag jo
iz doba aristokratske vladavine liilo je definitivno aristokrati iu svih privilegija
koje su se u izvesnoj meri zadrale i posle Solonovih reformi, a kad su
uspeno okonani persijski ratovi (449. pre n. e.) i kad je Atina zadobila
vodei poloaj meu helenskim dravama, nastali su najslavniji dani atinske
demokratije. To je doba Perikla, doba kad se u Atini najvie stvaralo, doba

pune afirmacije atinskog demosa i nezadovoljstva aristokratije koja izvan

Atine trai i nalazi saveze za borbu protiv demokratskog dravnog ureenja

esto se govori atinskoj dravi i atinskoj demokratij i kao da je re

tekovinama modernog doba. A evo ta je bila Atina u doba svog najveeg
uspona. Povrina: grad sa lukom (Pirej) i neposrednom okolinom.
Stanovnitvo: 300.000400.000, a od toga samo 40.000 odraslih mukih
graana sa svim pravima i 80.000 robova. Ostali deo stanovnitva sainjavali
su ene i deca, zatim razni doseljenici sa porodicama. Proizvoako
stanovnitvo: zemljoradnici, robovi, sitne zanatlije. U toj i takvoj dravi rodio
se 428. ili 427. pre n. e. Platon. Pravo ime mu je bilo Aristokle. Osnovne
pojmove ivotu, ljudima, odnosima meu ljudima i dravama, pravima i
dunostima graana, filozofiji, moralu i svemu drugom to je ulo u bogatu
riznicu njegovih saznanja stekao je na tlu Atine u najburnije i najnesrenije
doba njene istorije. Godinu ili dve pre njegovog roenja umro je Perikle, a
neto posle njegovog roenja posetio je prvi put Atinu poznati sofist Gorgija.
Peloponeski rat bio je tada u punom jeku, a njegove katastrofalne posledice
ve su se teko oseale u ivotu atinskih graana. I sasvim prirodno, sve je to
imalo veliki znaaj za Platonov misaoni razvitak. Po roenju, pripadao je
drutvenim slojevima koji su bili najljui protivnici emokratije. Njegov otac
Ariston potomak je atikog kralja Kodra, a majka, Solonovog prijatelja i roaka
Dropida. Kritija i Harmid, najistaknutiji atinski politiari u kasnijoj vladi
Tridesetorice, bili su mu ujaci, a Speusip, filozof, koji je rastao u njegovoj senci
i \>od njegovim uticajem, da ga posle njegove smrti zameni na elu
Akademije, bio mu je neak. Tako je Platon sa svih strana bio okruen
uglednim srodnicima i imao prilike, moda vie nego ijedan atinski graanin
toga doba, da dobije sve to mu je bilo potrebno za uspean lini razvitak. Ali
po svemu izgleda da su burni dogaaji u godinama Platonovog detinjstva i
mladosti ipak vrili najvei i najneposredniji uticaj na formiranje njegovih
ideja. Peloponeski rat, u kome je na jednoj strani bila Atina sa svojom
demokratijom, a na drugoj Sparta sa svojom aristokratijom, razvijao se od
samog poetka nepovoljno za Atinu. Prvo je dola kuga, koja je pokosila veliki
broj Atinjana, pa i samog Perikla. Ratni neuspesi izazvali su brojne tekoe u
ekonomskom i politikom ivotu Atine i protivnici demokratije nisu propustili
priliku da to iskoriste za svoje politike ciljeve: s jedne strane, optuivali su
demokratski poredak za sva zla i neuspehe i postavljali zahtev da se sklopi
mir sa Spartom, a, s druge, odravali su tajni savez sa Spartom podrivajui
atinsku dravu iznutra.

,,U mladosti sam iskusio isto to i toliki drugi mladi ljudi. Nameravao sam da
se odam dravnim poslovima im postanem svoj gospodar. Ali onda su se
dogodile neke stvari u dravi. Poredak protiv kojeg su bili mnogi sruen je, a
na vlast doe pedeset i jedan ovek: jedanaest u gradu, deset u Pireju, kao
nadzornici trga i svih administrativnih poslova, a tridesetorica postadoe
neogranieni gospodari ele drave. Neki od njih bili su moji srodnici i
prijatelji i odmah su me pozvali da saraujem s njima u dravnim poslovima
kao ovek kome ti poslovi i prilie. Tada sam se gorko razoarao, to nije
nimalo udno ako se ima u vidu moja mladost. Nadao sam se, naime, da e
oni uiniti kraj bespravlju i nasilju i da e zavesti pravednu upravu. Briljivo
sam pratio ta rade. I ta sam sve morao videti? Ti ljudi su za veoma kratko
vreme postigli da je raniji poredak izgledao ljudima kao pravo zlato. Izmeu
ostalog, moga prijatelja Sokrata, ve postarijeg oveka, koga ja bez ikakva
ustezanja nazivam najpravednijim ovekom svoga vremena, hteli su da
poalju da sa jo nekolicinom drugih uhvati jednog graanina i povede ga na
gubilite, kako bi ga, bez obzira hoe li on to ili ne, umeali u svoje politike
poslove.

Meutim, posle kratkog vremena sruena je vlada Tridesetorice i s njome ceo

poredak. Mene je opet, iako sada slabije, ponela udnja da se odam javnim i
dravnim poslovima. Istina, i u tom rastrojenom nemirnom vremenu dogodile
su se mnoge stvari koje su mogle izazvati ogorenje, i nije za uenje to su
neki iskoristili revoluciju da se osvete svojim linim neprijateljima. Ipak su oni
koji su se vraali iz progonstva bili veoma umereni. Ali, po nekom zlom.
udesu, neki od vlastodraca opet pozovu pred sud onog istog Sokrata, mog
prisnog prijatelja, na osnovu veoma zloinake optube koja bi se mogla
odnositi na sve druge pre nego na Sokrata. Kao bogohulnika optuili su ga
jedni, a drugi osudili i pogubili to nije hteo, dok su jo sami iveli u bedi
izgnanstva, da uestvuje u bezbonom zatvaranju jednoga od njihovih
prognanih prijatelja. Posmatrajui te dogaaje i ljude koji su tada upravljali
politikim ivotom, a isto tako i zakone i obiaje, inilo mi se, to sam dublje
gledao u stvari i sve vie zalazio u godine, da mi je sve tee da se uspeno
bavim dravnim poslovima. Video sam, naime, da to nije mogue bez
prijatelja i pouzdanih saradnika, a takve nije bilo lako nai meu onima koji su
ve dotad bili u politikom ivotu, jer se u naoj dravi vie nije upravljalo po
obiajima i pravilima naih predaka, a bilo je nemoguno da tek stiem nove
prijatelje bez suvie velikih tekoa. Osim toga, pisano pravo i moral
pogorali su se u neverovatnoj meri. Ako sam, dakle, isprva izgarao od udnje
da uem u politiki ivot, mene je, kad sam osmotrio te prilike i video da se
sve kovitla, uhvatila na kraju vrtoglavica. Nisam, istina, prestao da razmiljam
kako bi se mogle poboljati i te prilike i celokupno dravno ureenje, ali sam
za delatnost oekivao pravi trenutak. Na kraju, uverio sam se da sve

postojee drave imaju ravo ureenje, jer je u njima stanje zakona gotovo
nepopravljivo ukoliko ne doe do nekih energinih poduhvata kad za to budu
pogodne prilike. I tako sam bio doveden do toga da tvrdim u slavu filozofije
da se pomou nje moe saznati sve to je pravino u ivotu drave i
pojedinca i da se, prema tome, ljudski rod nee osloboditi nevolja sve dok ne
uzmu vlast u svoje ruke pravi
i valjani predstavnici filozofije, ili dok se upravljai drava, nekim boanskim
promislom, ne ponu baviti filozofijom." (324, 325, 326). U ovom
svedoanstvu iz kojeg se obino uzimaju najvaniji podaci Platonovom
ivotu i radu3 naroito je znaajno ono to Platon govori Sokratu, jer se
prilino jasno vidi kako je njemu teko pala Sokratova smrt. Uz to, vidi se
kako je neosnovano i nepravedno optuivati Platona za odravanje veza sa
vladom Tridesetorice samo zbog toga to mu je Kritija bio ujak. Po onome to
Platon govori Sokratu jasno je da je Sokratova smrt ak presudno delovala
na sav njegov dalji ivot i rad. Sokrata je Platon upoznao kad mu je bilo 20
godina i odmah se priklonio njegovoj filozofiji. Pre toga mu je uitelj filozofije
bio uveni sofist Kratil koji je Heraklitovu dijalektiku sveo na relativizam i
sofistiku i time dosta doprineo da Platon kasnije postane otar protivnik
Heraklitove dijalektike. Napustivi Kratila, priao je elejskoj koli, koja mu je
bila blia, ali ni tu nije naao sve to je traio. Tek kad je Sokrata upoznao,
naao je uporite za svoj filozofski razvoj. Naroito je kod Sokrata cenio
odlunost i doslednost u borbi protiv sofista, pa je upravo zbog toga upotrebio
antitezu Sokrat sofisti za razvijanje sopstvenih ideja. A to je uinio iz vie
pobuda. Pre svega, inuo mu se da e najbolje afirmisati Sokrata i svoje
sopstvene filozofske ideje ako razvije kritiku sofista; zatim, Sokrat mu je bio
ne samo nedostini uzor savrenog mudraca ve i uzor linog heroizma.
Mogao je, dakle, bez ikakve rezerve da stavlja u usta Sokratu svoje sopstvene
misli, iako je otiao dalje od svog uitelja. I u Dravi se lepo vidi kako on
predstavlja Sokrata u svojim dijalozima. Istoriari filozofije, helenski i razni
drugi istraivai veoma su briljivo ispitivali sve to ima nekog znaaja za
Platonov vot i misaoni razvitak. Zna se da je napustio Atinu posle Sokratove
smrti, ne samo iz straha to je bio Sokratov ak ve i iz velike tuge to je
izgubio uitelja. Prvo je otputovao u Megaru da upozna Euklida, zatim je bio u
Kireni, u Africi, gde je izuavao matematiku kod uvenog matematiara
Teodora, koji se javlja u nekoliko njegovih dijaloga. Veruje se da je ovom
prilikom posetio i Egipat. Po povratku u Atinu (smatra se da je tada napisao
Apologiju Odbrana Sokratova) sav se 3