Vojislav Jankovic - O Jezuitizmu

Vojislav Jankovi
O JEZUITIZMU
Onoga koji grei ne treba osuivati, ve aliti...
I ukazivati mu na greke... Ako hoe da slua...
Predgovor
O jezuitizmu i jezuitima se ve vie vekova mnogo govori. Neki ga hvale, a neki
napadaju, pa se ak i izraz "jezuita" upotrebljava za oveka koji se dvolino ponaa i t.sl. Pri
tom su ljudi vrlo skloni da prema delu ili postupku i stavu pojedinca procenjuju itav red i
njegovo vievekovno delovanje i da sve njegove lanove trpaju na gomilu - bilo u dobrom
bilo u loem smislu. Ja kao sledbenik antropozofski orijentisane nauke o duhu, koju je
osnovao Rudolf tajner (1861-1925), mogu i hou samo pojedinana injenja da procenjujem
i to u meri koliko su meni poznata. To naravno ne iskljuuje da ta pojedinana injenja
meusobno ne povezujem, pa i da ih objanjavam takoe i sa drugim dogaajima odnosno
znanjima steenim prouavanjem pomenute nauke o duhu, kao i posmatranjem ivota oko
sebe i onoga to se deavalo i istraivalo i posle smrti Rudolfa tajnera, a na osnovu metoda ne objanjenja i teorija - modernih egzaktnih nauka. Ovo iz razloga to su objanjenja i teorije
koje se lansiraju pod firmom egzaktnosti i egzaktnih nauka u ogromnoj meri suprotne
metodama, stavovima i postavkama i uopte teorijama saznavanja istih tih nauka.
Ja u ovde navesti samo jedan primer kao ilustraciju, a detaljnije je dato u mojem
spisu "O nauci" krajem 2001. godine.1 Zakonitosti koje se utvrde na laboratorijskom stolu
(koji moe biti veliki i kao cela Zemlja) i u vremenu od nekoliko godina ili nekoliko vekova
smatra se u dananjoj nauci, ili se to bar veinom ispoveda, da vae i na daljinama od vie
miliona svetlosnih godina i da su nepromenljive od minus venosti do plus venosti ili bar da
su nepromenjene od pre vie miliona godina i da e takve i u budunosti ostati - bar do
takozvane toplotne smrti. Egzaktnost i metoda i stavova nauke razvijane poslednjih vekova to
potpuno iskljuuje. Analogija nije nikakav dokaz i sme se samo vrlo obazrivo upotrebljavati i
biti pripravan na to da moe u slinim procesima dolaziti do ogromnih odstupanja. Na primer,
kod ogromne veine ljudi je srce na levoj strani, a tek kod ponekih na desnoj, te se i to u
egzaktnim opisivanjima oveijeg tela mora uzeti u obzir.
Pridravajui se tih egzaktnih metoda, ja u ovde analizirati jezuitizam, koji nije u
opsegu prouavanja dananjih egzaktnih nauka, koje se bave uglavnom materijalistikim
ulnim posmatranjima, pa i duevne i duhovne pojave nastoje da objasne nekim materijalnim
procesima. Ja dakle jezuitizam nikako neu analizirati ni sa kakvog verskog stanovita nego
iskljuivo sa naunog. Pri tome u se ja pridravati analize onoga to sami lanovi jezuitskog
reda o njemu govore. Za to e mi posluiti knjiga: Ignacio de Loyola; "Naela jezuita" "Sveti Ignacije i druba Isusova", izdanje Mladost", Beograd 1990. Inae, u njenim
"Napomenama uz drugo izdanje" navedeni su poimence lanovi Drube Isusove koji su na
njenom izdavanju saraivali, te se moe verovati u tanost onoga to je u njoj navedeno i da
se iz nje moe dobiti ispravna slika o osnovnim postavkama samog tog kaluerskog reda.
1
Vojislav Jankovi: O nauci, rukopis 2001
Pri izlaganju ja se neu uvek striktno pridravati redosleda u toj knjizi, ve u je

analizirati prema odreenim temama.
Citirani pasosi su tampani kurzivom, literatura je navedena u fusnotama, a biblijske
skraenice su date u tekstu. Rei iz davanih citata koje ja posebno istiem bie tampane
masnim slovima i podvuene, da bi se razlikovale od onih koje su podvuene u samom citatu.
NAPOMENA: itav ovaj moj spis nikako ne treba primati kao neko moralisanje ili
osuivanje bilo koga. Ja u se truditi da se pridravam samo jednog moralnog naela utvrivanja istine. Sledstveno tome, ja molim i itaoca da se toga pridrava.
1. DUHOVNI SVET
Ree mu Isus: ja sam put i
istina i ivot... (Jn.14.6)
ovek je hrisanin samo u onoj meri u kojoj je u sebe primio istinu. On mora biti
spreman da tu istinu to jasnije osvesti i da pomogne i drugima da je prime. Radi toga - da bi
je svi mogli razumeti - mora se teiti da se istina zaodene u rei i pojmove koji su stvoreni u
ovom fizikom svetu, u kojem ivimo izmeu roenja i smrti, te da se i stvari duhovnoduevne prirode to tanije objanjavaju i osveuju, ne zamuivajui ih nikakvim
simbolikim dvosmislenostima ili ih zaodevajui u neke tajanstvenosti, koje se ne mogu
primiti ni proveriti nikakvim - ma koliko razvijenim - zdravim razumom i oseajem za istinu,
a koji postoje kod svakog oveka, nego samo nekim nasluivanjima koja mogu biti vrlo
varljiva. Razume se da je za komplikovanije i vie istine potrebna izvesna zrelost i
predznanja da bi se mogle shvatiti, kao to je i za shvatanje integrala potrebno da je ovek
prvo ovladao jednostavnijim raunskim radnjama. Ali u miljenju postoje neumoljive
zakonitosti, koje se moraju potovati - inae ovek pada u slaboumnost, postaje fantasta i
infantilan. Ni u miljenju, ni u smislu koji se izraava, ovek nije slobodan.2 Sem toga, ako
ovek ulae odreeni napor, on e sve vie i vie saznavati odnosno stvarno prisvajati istine,
a u tome - za razliku od Kantovih apstraktnih i neloginih tvrdnji - ne postoje nikakve
granice.
Meutim, po jezuitizmu:
"Otajstvo (je) tajna nadnaravne stvarnosti koja se ne moe primati osjetilima, nego
samo vjerom". 3
Tu takoe postoji i poglavlje "Otajstva Kristova ivota",4 gde su neka data pozivajui
se na evanelja, a veinu je dao sam Ignacije, neki put pozivajui se na evanelja, ali dajui
im posebnu konotaciju i pogreno. Na primer, po njemu ima osam blaenstava,5 a ne devet;
takoe stoji da "Krist" zabranjuje "krivu zakletvu",6 a ne zakletvu uopte - kako to stoji u
evanelju po Mateju posle nabrojanih devet blaenstava, a Ignacije se na to peto poglavlje tu
poziva (vidi Mt.5.3-11 i 5.33-37) itd.
Ignacije na poetku poglavlja "Otajstva Kristova ivota" kae:
"Treba napomenuti da su u svim otajstvima koja slijede sve rijei koje su stavljene u
zagradu uzete doslovce iz samoga Evanelja, a one druge nisu."7
Meutim, za takav svoj nain izlaganja on ne daje ba nikakva obrazloenja. Na
primer, zato samo neto iz evanelja smatra da je tano, a neto da je pogreno i da treba on
sam da menja i ta ga na to pobuuje? Da li on sam sebe smatra da je vei od evanelista i da
bolje poznaje Hristov ivot, te da ta njegova otajstva treba primati "samo vjerom", pa ak i
kad su u suprotnosti sa onim to u evaneljima stoji i to bi se eventualno primilo
"osjetilima"? Na primer, kad se "ne kunite se nikako" (Mt.5.34) zameni sa "zabranjuje ...
krivu zakletvu".8 To je vrlo snano otpadanje od Hristovog impulsa pod uticajem Zavodnika,
2
Das Lukas-Evangelium, GA 146, str. 148

Naela jezuita, Beograd 1990, str 238
4
Naela jezuita, str 95
5
Naela jezuita, str 77, # 161 i str 99, # 278
6
Naela jezuita, str 99, # 278, pod 3
7
Naela jezuita, str 95, # 261
8
3
a koje je imalo strahovite posledice u ivotu naroda, prvenstveno onih naroda koji su primili
hrianstvo i koji ve vekovima daju glavni ton u ivotu itavog oveanstva, mada i ba zato
to se o zakletvama u glavnom i ne misli.
Da su zakletve jedno od najmonijih orua zavodnika svih vrsta, to je doiveo i
Ignacije, ali nije iz toga izvukao odgovarajuu pouku. Kad je bio u zatvoru, pitao ga je
Figueroa:
"da li poznaje dvije odreene ene, majku i njezinu ker, na to je odgovorio potvrdno.
I da li je znao za njihov put prije nego to su krenule; na to je odgovorio odrino zbog
zakletve koju je primio."9
Drugim reima: zbog zakletve je Ignacije lagao! Svakako da se oveku i bez zakletve
dogada da mora da bira izmeu dva zla koja e poiniti - naroito ako ima bilo kakvu vlast.
Ja ni u ovoj stvari ne moraliem i mogu prihvatiti i to da bi moda bilo vee zlo da je Ignacije
rekao istinu, a ne la. Ali Ignacije taj greh na sebe ne prima kao slobodno bie - svesno se
rtvujui, ve kao automat, jer je preko zakletve on sebe srozao na nivo moralnog automata.
To je vrlo ozbiljna stvar i o tome bi trebalo dobro da razmisle svi oni koji se zaklinju ili koji
trae bilo kakve zakletve i savete! Zakletvom se ovek oneoveuje!
Zavet odnosno zakletva koja se odnosi na budunost (a i one koje se odnose na
prolost usmerene su da utiu na budunost) znai da ovek ne priznaje da u budunosti moe
postati pametniji nego sada, iskljuuje da moe - bar u toj oblasti - da stekne bilo kakvo vee
saznanje ili iskustvo nego sada, svim silama odbija da se dalje razvija, te da kao razvijeniji
ovek o predmetu tog zaveta razmilja.
Tu se sad postavlja pitanje i o valjanosti onoga zata se ovek zavetuje. Da li je
vredno zavetovanja ono to bi se prekrilo, ako ovek stekne vie znanja i iskustva, ako
postane pametniji? Da li je ispravan takav neki ideal koji bi bio odbaen, ako je ovek
pametniji? A, ako takav ideal ni sa veom pameu, znanjem i iskustvom ne bi bio odbaen,
zato se za njega zavetovati? Ta, ovek bi jo priljenije radio na ostvarivanju takvog
ispravnog ideala kad bi imao veu pamet - pa bez obzira na to da li se zavetovao ili ne! O
ovome treba razmisliti i nezavisno od toga ta pie u Evanelju po Mateju! Za to se ne treba
obraati nikakvom autoritetu, ve samo zdravom razumu.
Ignacije svakako da je primio zvanine stavove rimokatolike crkve. ak je i posle
izvesnog proganjanja papa presudio njemu u prilog 1538. godine.10 Sem toga, on je mogao
imati na raspolaganju neki prevod Matejevog evanelja, koji je bio netaan, a ta netanost je
posle i za njegovog ivota ozakonjena na Tridentinumu 1546 godine, te je o tome i o toj
netanosti i Ignacije morao znati! Zna se da je Hijeronim (oko 331-421) ba Matejevo
evanelje menjao prilikom prevoenja.11 Da li je on i te dve stvari izmenio, pa je i Ignacije
time zaveden, a nije smeo o tome ni da razmilja da ne bi okrnjio autoritet rimokatolike
crkve? Ili neko drugi? Ja se u to ne mogu uputati. To bi trebalo da ispitaju i objave ba neki
pripadnici Drube Isusove, jer su za to struniji, a lake mogu doi i do odgovarajuih
dokumenata nego ja. A i za njih bi to bilo vrlo znaajno.
S druge strane ja gajim pomalo nade i da e Benedikt XVI narediti da se Sveto Pismo
ponovo prevede i to tano onako kako stoji u originalima odnosno u najstarijim prepisima.
Ovo zato to sam krajem novembra 2007. i ja uo da je on nekim biskupima dao da isprave
postojei prevod "Oenaa" (to ja ne mogu da tvrdim da je tano). To bi naravno bilo
protivno stavu i odluci donetoj na Tridentskom saboru 8.4.1546. da je Hijeronimova
"Vulgata" ozakonjena "vekovnom upotrebom u crkvi".12 Doneta je dakle odluka da se greke
unesu u katoliku teologiju. Ne da se eventualno kae da je u Svetom Pismu neto pogreno i
9

11
Od Isusa do Hrista, GA 131, str. 41-42, IV - 8.10.1911
12
Renate Riemeck: Glauba-Dogma-Macht, Urachhaus 1985, Stuttgart, s. 253-255
10
da se to na ovom koncilu ispravlja, nego da se neto svoje poturi kao da je to drugi napisao!
Da li je Ignacije taj stav preuzeo od koncila ili je on na koncil u tom smislu delovao - to ja ne
znam. Prvi jezuiti - Lainez i Salmeron - doli su na ovaj koncil tek 17.6.1546.
Za sama otajstva ja bih ovde jo primetio, da je i vera da je Zemlja ravna ploa bila
nekada neko otajstvo koje se nije moglo "primati osjetilima". Ko nije to ispovedao bio je
progonjen i kao Galilej (1561-1642), a Kopernikova (1473-1543) dela su koji vek bila na
"Index-u", sve do l822.
No, da se vratimao samo na ona dva gore pomenuta otajstva, koja su imala i jo uvek
imaju odreena dejstva.
Devet blaenstava se odnosi na devet lanova 1judskog bia.13 Pri tom treba uzeti u
obzir da e se onaj deveti razviti u vrlo dalekoj budunosti, mada danas ve postoji u
izvesnim nagovetajima. Pun razvoj tog devetog lana moe se uzeti kao ideal, na koji je Isus
Hristos u ono vreme mogao da ukae samo najintimnijim uenicima.14 To je moda i razlog
zbog kojeg je Hijeronim vrio izmene pri prevoenju.
U opravdanost takvog Hijeronimovog prevoenja ja se ne mogu uputati, ali svest
ljudi se za deset - sad ve i esnaest - vekova mnogo promenila. Danas se - preteno iz
senzacionalizma, ali i sa posebno zlim namerama - iskopavaju razna apokrifna evandelja i
drugi stari spisi, pa se na osnovu njih i radi bolje prodaje knjiga, kao i zbunjivanja ljudi
izmiljaju najbesmislenije prie o Isusu Hristu i njegovim uenicima. I time se kao i drugim
nainima - svesno ili nesvesno - daje strahoviti impuls da se hriani vrate u Stari zavet, pa
ak i u krajnje divljatvo od pre Mojsijevih zakona. To moe da uvidi svako ko kroz ivot ne
prolazi sa uspavanom sveu, jer se time potpuno negira boanska priroda Hrista i njegovi
impulsi u razvoju oveanstva. A pad u divljatvo od pre Mojsija vidi se i u tome to su retki
hriani koji potuju vie od tri od "Deset Boijih zapovesti" i to su njihove voe - tajne ili
javne - u XX veku uvele krvnu osvetu po naelu da se za oko ili zub uzme i vie hiljada
glava. Naravno da pre Mojsija za takva divljatva nisu postojala tehnika sredstva kao u XX
veku, kad su naveliko primenjivana. Ali oni koji u kulturnim narodima daju ton - ne njihove
klepetue - sem okultnim sredstvima, umeju dobro da se koriste i moderniom tehnikom. Oni
nisu svesni da ih tenja za vladanje drugima svlai u, i ispod ivotinjstva.
Jedina odbrana od tog pada hrianskih naroda u divljatvo jeste istina, ne dananji
politikantski ekumenizam, koji u stvari najdrastinije rui svaku sabornost. Jedino u istini
mogu biti ujedinjeni svi hriani, pa i svi nehriani. Svi e biti jednoduni da je 2+2=4, a ako
se nekomi svia da je 3 ili 5, onda e svakako doi do svae i razjedinjenja.
Rimokatolikoj crkvi je bilo potrebno tri veka da Kopernikova dela skine sa "Indexa". ekala je da je ceo svet zbog toga ismeva, kroz vie generacija ismeva, pa je tek onda to
uradila. Koliko e vekova jo biti potrebno da prebroji blaenstva iz evanelja po Mateju? Na
to izgleda nasedaju i luteranci, jer je i u nemakom prevodu15 samo prvih osam odtampano
kurzivom, a deveto obinim slovima, te se time daje sugestija kao da je ono samo neko
ponavljanje ili utvrivanje prethodnoga. U srpskim prevodima Vuka Stef. Karaia16 i
Emilijana arnia,17 a i u prevodu na engleski18 jasno je istaknuto da se radi o devet
blaenstava.
Toj neistini o broju blaenstava podignut je i velianstveni spomenik na Gori
Blaenstava kod Kapernauma nedaleko od Galilejskog jezera. Tu je u sklopu franjevakog
manastira izgraena 1937. crkva Besede na Gori sa osmougaonom osnovom, u kojoj se
13
Der Christus-Impuls und die Entwickelung des Ich-Bewusstseins GA 116, str. 75 i 92

Matejevo Eanelje, GA. 123, str.131-134, IX - 9.9.1910
15
Die Bibel, Deutsche Bibelgesellschaft 1984, Stuttgart
16
Vuk Stefanovic Karadi: Novi zavjet
17
Emilijan arni: Novi zavet, Biblisko drutvo 1973, Beograd
18
The new Testament, Authorized (King James) Version, The Gideons International, 1991 Forum, Novi Sad
14
nalaze na svakom od osam prozora poeci tekstova po jednog blaenstva.19

U to sam se i ja lino uverio kad sam krajem oktobra 2007. bio u Izraelu sa svojom
suprugom Olgicom. Tom prilikom sam video i druge izmiljotine, za koje su podignuti divni
hramovi. Najdrastinija je "stena sa koje se Hristos vazneo na nebo i na kojoj su ostali otisci
njegovih stopala"! I tu je podignuta lepa kapela u Jerusalimu. Ignacije je sa 32 godine20 video
taj kamen i pitao se "kamo je bilo usmjereno lijevo Isusovo stopalo, a kamo desno".21 Tako je
vrsta bila njegova vera u ono to su mu franjevci rekli!
Tu su takoe i dva groba u koje je bilo poloeno Hristovo telo - protestanti su se tek
docnije u tome prikljuili, pa su drugi grob otkrili tek 1883.22
U Jerusalimu je i jedan grob Marije, a u Efesu drugi. U Kapernaumu se pretpostavlja
da su otkrili kuu Simona Petra - to mu je moda bila druga rezidencija, jer je inae iz grada
Vitsaide (Jn.l.44). I tako dalje. Sem toga, u hramovima se prodaju svee, krstii i drugo po
viestruko veim cenama nego na ulici - jer su "osveene".
Protiv trgovine u hramu izjasnio se i Ignacije.23 A kakav stav danas zauzima njegova
"Druba Isusova" prema toj trgovini i tom - moglo bi se nazvati - kleroturizmu? To pitanje se
postavlja naravno i drugim hrianskim zajednicama, ali ja ovde piem samo o jezuitizmu, ne
uzimajui u obzir i druge, iako bi o tome trebalo da razmiljaju svi ljudi, ljudi svih
veroispovesti.
Ovo pitanje je vrlo, vrlo ozbiljno! Traenje - i izmiljanje - materijalnih dokaza o
Hristu i njegovom boravku u ljudskom telu, te traenje i zaposedanje beznaajnih
materijalnih tragova koje je on eventualno ostavljao za sobom jeste jedan od najveih napada
na hrianstvo. Time se odvraa panja od Hristovog kosmikog uticaja i od njegovog
delovanja na itavom razvoju Zemlje, kao i na spasavanju ljudskih dua, jer
"... to traite ivoga meu mrtvima?" (Lk.24.5). To je posledica dubokog pada u
materijalizam. A kad se uz to jo i lae? Ko je duh lai? Odgovor daje Jovan (Jn.8.44). A
"Nijedan sluga ne moe da slui dva gospodara ... Ne moete da sluite Bogu i
Mamonu." (Lk.16.13)
To je Isus rekao srebroljubcima.
Kako se jezuiti protiv ovoga bore? Ignacije je to pitanje novca vrlo snano
doivljavao, te je svim silama nastojao da se tome suprotstavlja siromatvom. On izriito
kae za onoga ko je za to sposoban da vri ostala djela ljubavi ... potpuno besplotno i ne
primajui nikakve nagrae za svoj trud...".24 On opirnije govori posebno "O siromatvu";25
takoe to istie i na drugim mestima. Ignacije vrlo snano doivljuje tog boga Mamona
odnosno njegovo dejstvo i mo. Meutim, nije dovoljno samo lino opredeljenje za ivljenje
u siromatvu. Ono to je vanije, to je: Ne sluiti Mamonu time to e se njegovim
sredstvima uticati na druge ljude i na njihovu slobodu!
Da li o tome razmiljaju ljudi koji Mamonovim sredstvima plaaju rad svojih blinjih
i novcem njima vladaju? Naravno - ne! Inae bi se dopustilo da se bar negde otpone sa
uvoenjem trolanog drutvenog ureenja. A lanovi Drube Isusove - naravno i drugi - neka
se propitaju o tome kakvu ulogu oni imaju u suprotstavljanju tom uvoenju trolanog
drutvenog ureenja, kakvo je predloio Rudolf tajner jo pre devedeset godina i kakve su
posledice zbog toga neprihvatanja nastale u oveanstvu. Ignacije se - moda na ne dovoljno
razuman nain, jer za vreme tog njegovog ivota to jo nije moglo da se tako reava - ali
Ignaclje se ipak vrlo snano borio protiv Mamona, vrlo snano je oseao njegovu mo, pa je
19
The Land of Jesus, Casa Editorica Bonechi 2007, Florence

21
22
The Land of Jesus, Casa Editorica Bonechi 2007, Florence
23
24
25
Naela jezuita, str 178, # 553; str 565; str 570; str 580
20
moda i zbog toga iao u drugu krajnjost: beanjem od Mamona (ili Ahrimana) pao je u vlast
Lucifera. A ni Ahrimanova druga zavoenja nije Ignacije prepoznavao, nije imao ili nije
primenjivao na to zdrav razum i oseaj za istinu. Meutim, ako je Ignacije sada inkarniran, on
se sigurno svim raspoloivim svojim silama bori za to trolano drutveno ureenje. A ta rade
njegovi sledbenici?
Vaskrslog Isusa i oni koji su do pre nekoliko dana boravili s njim ne prepoznaju
odmah (Jn.20.14, Lk.24.16 i 37, Mk.l6.12), jer ga ne sagledavaju u fizikom obliju, ve
onako kako ga je docnije sagledao i Pavle, a kako e ga i u novija vremena sagledati sve vie
ljudi - onih kojima je to dano. Ni zatvorena vrata nisu mogla da budu prepreka za dolazak
Isusa u takvom obliju (Jn.20.l9), pa u takvom obliju nije mogao ostaviti ni tragove stopala
na steni.
Stena je podlona prirodnim zakonima kojima vlada onaj duh, koji je kuajui Isusa
rekao: "ako si Sin Boiji, reci da ovo kamenje hlebovi postanu" (Mt.4.3 i Lk.4.3). Taj duh Mamon ili u antropozofskoj nauci nazvan "Ahriman" - izraava se i u novcu, koji ovek mora
da stie da bi se prehranio. Kleroturizam i uopte klerotrgovina jeste podleganje njegovim
kuanjima.
"Isus odgovori: moje carstvo nije od ovoga sveta; kad bi moje carstvo bilo od ovoga
sveta, moji vojnici bi se borili, da ne budem predan Judejima; ovako, moje carstvo nije
odavde." (Jn.l8.36)
Carstvo od ovoga sveta je jo uvek Ahrimanovo, ne Hristovo. Ahriman je zakoniti
gospodar materijalnih zakona26 i sa njim se mora raunati u ovom ivotu na Zemlji. Ali
grabiti novac vie nego to je potrebno da bi ovek opstao u ivotu na zemlji ili imati, teiti i
vojevati za vlast na ovom svetu, to znai ovom bogu sluiti.
*******
Ovde se mora rasistiti i pojam "monoteistikih religija", kojim je uobiajeno da se
definu Jevrejstvo, Hrianstvo i Islam. U svetim spisima sve tri ove religije i poimence se
pominju razni bogovi (kao i Mamon), te je besmisleno tvrditi da ove religije negiraju
postojanje raznih, nebrojenih bogova. To negiranje je Mamonova inspiracija, jer on lake
ovladava ljudskim duama kad one ne znaju za njegovo postojanje. A ve i u Drugoj knjizi
Mojsijevoj stoji da Bog koji ga je izveo iz Egipta trai da Mojsije sem njega ne prima druge
bogove (2.Moj.20.2-3) - ne kae da oni ne postoje, ve da njima ne slui. A i Isus ukazuje na
rei iz Zakona "Ja rekoh: bogovi ste" (Jn.10.34), koje se pominju i u Psalmu 82, u kojem se
kae i da je jedan bog sudija meu bogovima. A i u molitvi on kae:
"A ovo je veni ivot, da poznaju tebe, jedinoga pravoga Boga, i Isusa Hrista koga si
poslao." (Jn.17.3)
A mogu se takoe i hijerarhije koje opisuje Dionisije Areopagit uporediti i sa
bogovima grkim ili rimskim itd. Koga je prvog Mamon nadahnuo da proglasi da su te tri
religije monoteistike, meni nije poznato. I to bi neki od jezuita pre mogli da otkriju i da
obelodane.
Taj "monoteizam" je inae pre neka politika nego verska odrednica. I himne raznih
drava se obraaju svaka nekom svom niem bogu, ne onom koji je sudija meu njima.
Otuda i ratovi, a otuda i zaklinjanje na vernost tim niim bogovima, na koju svi vlastodrci
polau veliku panju, pa se tome i hrianski svetenici potinjavaju i u tome saraujju
uprkos tome to Isus na Gori posle blaenstava izriito kae "ne kunite se nikako" i "ljubite
neprijatelje svoje" (Mt.5.34 i 44). Na to upuuje i Jakov i opominje "da ne padnete pod sud"
(Jk.5.12) - pod sud "sudije meu bogovima".
Oni koji se tih rei ne pridravaju sigurno nisu Hristovi sledbenici, a jo manje
26
Aus der Akasha-Forschung. Das Fnfte Evangelium, GA 148, str. 149
zastupnici, nego privrenici nekog boga koji je u opoziciji prema Hristu, pa makar bio i na
vrlo visokom rangu u hijerarhiji duhovnih bia odnosno bogova. Ima naravno i drugih
pokazatelja, po kojima se vidi privrenost Hristu i sledovanje njegovim impulsima. Ali ovek
koji bi sve drugo ispunio, a ovo ne - taj svakako nije primio Hrista u sebe. "Ne kunite se
nikako!".
Svakako da su svi bogovi - ukljuujui i ljude - na razliitim stupnjevima
savrenstava i razvoja i imaju razliite uloge u svetu. Onaj ko se uzdigao na vii stepen,
uzdigao se zahvaljujui tome to su drugi zaostali na niem. To priznaje i na to ukazuje Isus
Hristos kad pere noge svojim uenicima:
"Zatim nasu vode u lavor, pa poe prati noge uenicima i brisati ubrusom kojim je
bio opasan. Tako doe do Simona Petra ..." (Jn.13.5-6)
Ignacije ovo izokree i kae: "Oprao je noge svojim uenicima, pa i Judi, poevi od
svetog Petra, ...".27 Zato? Ignacije izokree i smisao rei iz evanelja po Jovanu, na koje se
on sam poziva, a u kojima stoji da je Andreja doveo Petra Isusu (Jn. 1.40-42) - mada se malo
ograuje reima "ini se...".28 U svakom sluaju on o sv. Petru mnogo ne govori, mada na
poetku svog ivota sam kae da "je oduvijek gajio posebnu pobonost prema sv. Petru".29
Ignacije Petra pominje samo nekoliko puta i to ne da istakne njegove zasluge i dela, nego
samo da ukae na Isusovu naklonost prema njemu,30 da ga posebno ceni.
U "Delima apostolskim" - ak i ovako skraenim, kako se objavljuju - opisana su
mnoga znaajna dela Petrova, ali u Judeji, ne u Rimu. Meutim, Ignacije na vie mesta
pominje da se treba posvetiti "Kristu ... i njegovu pravom i zakonitom Zamjeniku na
zemlji",31 "rimskom Velikosveeniku kao glavi i namjesniku Isusa Krista"32 - to se odnosi na
Pavla III i naslednike, "Vrhovnom namjesniku Krista".33 Sam Petar se nigde ne pominje kao
namesnik Hristov ili neto slino. Uprkos tome, franjevci su poetkom etrdesetih godina XX
veka pored Galilejskog jezera podigli ne veliki, ali lep hram Prvenatvu (primatu) Petrovom,
kojim je obuhvaena stena "Mensa Christi", na kojoj je navodno Isus Petru poverio da bude
glava crkve.34
Zato Ignacije nedovoljno govori o Petru? Za mene, koji sam vrlo daleko od toga da
dajem neke rangove kod apostola, Petar je svakako jedna izvanredno velika individualnost,
ije delovanje ja mogu samo malo da nasluujem. Meutim, on je delovao u glavnom u
Judeji i "meu obrezanima" (Gal.2.8), a u Rimu po svoj prilici nikad nije ni bio. To se moe
zakljuiti pored ostalog i iz spisa jedinog Petrovog (oko 10 do 67?) savremenog istoriara
Tacita (oko 55 do 120). On - koji ivi u Rimu - kae da "negde postoji neka udaljena prljava
ulica, da tu ivi neka naroita sekta, da su to uasni ljudi i da meu njima ivi neki uasan
duh, a koji sebe naziva Isus iz Nazareta i propoveda ljudima svata, to ih podstice na sva
mogua rava dela.".35 To je jedini istorijski pomen o Isusu iz I veka - oko 100 godina posle
dogaaja u Palestini. Tacit nita ne zna ni o Pavlovom delovanju u Rimu, a da je Petar
spektakularno naglavake obeen na za to specijalno napravljen krst, on bi to jo i kao deak
uo i zapamtio. Rimski delati i da pitaju, akamoli da potuju poslednju elju nekog
nerimskog ribara! Takva se pria, meutim, vekovima pria! Od kad? Sem toga, takvo
razapinjanje bi znailo da je Petrovo delovanje u Rimu bilo vrlo snano - ak i na njegove
27

29
30
Naela jezuita, str 99, # 275; str 100, # 280; str 105, # 302; str 157, # 6
31
32
33
Naela jezuita, str 171, # 308: i sl; str 177, # 548, str 179, # 588, str 180, # 603, str l8l, # 604, str 182, # 618
34
The Land of Jesus, Casa Editorica Bonechi 2007, Florence, pp 59
35
Das Ereignis der Christus-Erscheinung in der atherischen Welt, GA 118, posebno izdanje Karlsruhe
25.1.1910, str.l9-20
28
protivnike, a Tacit o tome nita ne zna i govori samo o Isusu koji "tamo negde" jo uvek
deluje; Petar za njega ne postoji, iako mu je bio savremenik i navodno neko vreme iveo u
Rimu pored njega.
Zbog ega Ignacije zanemaruje Petra, a istie pape kao namesnike Isusa Hrista? I ta
znai to namesnitvo, kad sam Isus Hristos nikoga za to ne odreuje? ak ni rei koje on s
krsta upuuje majci i ueniku ne mogu se protumaiti tako da on Jovana odreuje kao svog
namesnika, ve samo da se stara o Mariji (Jn. 19.26-27).
Kao prvi "namesnik" ili "zastupnik" Hristov na Zemlji proglaen je ili je sam sebe
proglasio Grgur VII (1073-1085), sveti Grgur VII.36 Pre njega su pape bile "namesnici
Petrovi".
Taj izraz "namesnik Hristov" mnogi sigurno oseaju kao bogohulan. Jovan Krstitelj
kae da onaj "za mnom dolazi, kome ja nisam dostojan da odreim remen na njegovoj obui"
(Jn.1.27). A Isus Hristos za njega kae: "meu roenima od ena nije se javio vei od Jovana
Krstitelja" (Mt.11.11). Da li se Grgur VII i njegovi sledbenici pojavljuju kao vei od Jovana
Krstitelja, pa mogu da budu ak i Hristovi namesnici? I to u carstvu koje nije njegovo? To je
gordost zbog koje bi se mnogi pravi svetitelji uasno postideli.
No, ako to i ne bismo uzeli u obzir - da li je Ignacije znao da je sveti Grgur VII imao
moda najuticajniji falsifikatorski ured u istoriji sveta, koji su vodili neak pape Aleksandra
II (1061-1073) Anselm de Lucca, kardinal Deusdedit, pa kardinal Gregor de Pavia?37 Ako je
takav svetac prvi uzeo ili dobio titulu namesnika ili zamenika Hristova, nju on svakako nije
dobio od Hrista, koji je duh istine - mogao ju je dobiti samo od duha lai.
Ignacije moda nije znao za falsifikate Grgura VII, pa ni za one pre ni posle njega;
moda ih je smatrao autentinim. Meutim, iako je bio mali - roen je l491. - za vreme
pontifikata Aleksandra VI Bordije (1492-1503), mogao je u zrelijim godinama da slua o
njegovom ponaanju. Takoe i o Juliju II (1503-1513). No sasvim sigurno je ve kao
dovoljno zreo sluao o Lavu X (1513-1521). On sam kae da "je oduvijek bio odan itanju
knjiga svjetovnog sadraja, najee vitekih romana" i da je takve knjige traio jo prilikom
oporavljanja od zadobijene rane, dakle kad je imao trideset godina38 i da je jo i tad eleo "da
nastavi svjetovnu karijeru,39 te da su ga u razmiljanjima "prekidale druge stvari i svjetovne
misli".40 To znai da do smrti Lava X on nije kroz ivot prolazio nezainteresovan za ono to
se u svetu dogaa, te je morao i o tim papama sluati.
Ignacije dalje za sebe govori da je 1522. godine bio "Boiji vitez",41 a da je od 1522.
do 1523. bio u "Boijoj koli".42 Za ovakvo izraavanje bi mnogi rekli da je bogohulno, a ja
u ovde rei samo da je to izraz uasne gordosti, gordosti koja vodi u zanesenost, u opijenost
koja pomuuje razum i svest. A zatim "je pod punim dnevnim svjetlom primjeivao neto
kraj sebe".43 To gledanje kraj sebe znai da je imao vizije - ne neko imaginativno duhovno
gledanje. Takve vizije ne odgovaraju nikakvoj stvarnosti, one su posledica neeg bolesnog u
oveijem organizmu. Kod Ignacija je to po svoj prilici posledica teke rane koju je zadobio
20.5.1521. pri opsadi Pamplone - jedva je ostao iv - posle ega je doiveo "obraenje"44 praeno gordou! Takve vizije mogu biti i vrlo prijatne, te ih mnogi ljudi i vetaki izazivaju
raznim drogama, a kod nekih dolaze usled uroene slabosti organizma, a kod nekih kad tu
slabost organizma svojevoljno izazivaju ili vre posebne napore, kad se na to posebno snano
36
Peter de Rosa: Gottes erste Diener, Droemer Verlag 1989, Munchen, s. 87

38
39
40
41
Naela jezuita, str 8-11
42
43
Naela jezuita, str 11, # 19 i 20
44
37
10
koncentriu. Ignacije govori o takvim koncentracijama i naporima posle kojih "su mu dolazila
velika prosvetljenja".45 Ja u i ovde da istaknem: prosvetljenja natopljena gordou - ne
skromnou!
U svakom sluaju, preko vizija se ne dolazi do neke vie duhovne stvarnosti, do
istinskog saznanja o tome ta se u tim vizijama pokazuje, pa se i Ignacije pita da li ta
prosvetljenja dolaze "od dobroga duha".46 Vizije u stvari oslikavaju unutranje procese u
oveku - duevne i telesne.
Iako nas obina ula esto mogu prevariti, mi ipak pomou njih dobijamo izvesne
opaaje spolja, a za koje miljenjem traimo i esto i nalazimo njima odgovarajue pojmove
iznutra. Na taj nain saznajemo mi stvarnost. Da li je Ignacije posle obraenja suvie
zanemarivao ono to se njegovim obinim ulima prua i usredsredio se vie na svoje vizije,
vizije koje su mu zamagljivale stvarnost? I koje su moda odraz njegovih elja i fantazije? Da
li je on zbog toga potpuno zanemario, pa i izbrisao to to je sluao o razvratu i ubistvima koja
su vrili papa Aleksandar VI i njegova deca? Da li mu se posebno dopalo to to je Julije II bio
vie ratnik, koji je i kao papa oblaio ratnu opremu i juriao pri svojem vojevanju protiv
Francuza, to je bio vie ratnik nego svetenik, a da ne poimnjemo i enskaro? Vitezu kakav
je bio Ignacije to je moglo imponovati. A je li mogue da Ignacije nije znao da je Lav X
homoseksualac i da je zbog svoje raskalanosti prodavao kardinalske i druge poloaje i
oprotajnice grehova, jer mu javne kue nisu donosile dovoljno prihoda, a protiv ega se
Luter pobunio?47 Da li se i Ignacije slagao s tim da su i te pape bile "namesnici Hristovi" i
t.sl.? Ili i tu treba verovati u neko otajstvo, da nisu i takvi ljudi nepogreivi u voenju
oveanstva - kako je to prvo rekao sveti Grgur VII, a o tome dogmu doneo Pije IX 1870.
godine?
Naravno da je sasvim mogue da i jedan razvratnik bude u jednom trenutku orue
nekih viih duhovnih moi i da se preko njega i neto dobro ostvari. Ali volja takvog orua je
upotrebljena tada kao i volja one Ignacijeve mazge iz Montserrat-a. Ako to nije svesna
odluka slobodne volje, onda takav posrednik ne moe da bude namesnik, jer bi to znailo isto
kao kad bi se za eki reklo da je namesnik onoga ija se ruka njime slui. Namesnik moe
biti samo onaj ko u punoj svesti, razumski, misaonim odlukama - u miljenju smo jedino
potpuno budni - zastupa interese nekoga ko je ili odsutan ili nepunoletan ili malouman ili
bolestan i time ometen u radu. Ako neko smatra da moe biti namesnik Hristov, to znai da
on ne nalazi Hrista u sebi, a takoe ni u drugima:
"Isus odgovori i ree mu: ako me ko ljubi, drae moju re, pa e ga ljubiti moj Otac,
i doi emo k njemu, i nastaniemo se kod njega." (Jn.14.23).
Iz ovoga izlazi da bi namesnik zbog odsutnosti Hristove mogao biti samo onaj ko
njega ne ljubi i ne dri njegovu re, pa se Hristos nije kod njega nastanio. O nepunoletnosti,
maloumnosti i bolesti Hristovoj mislim da ni Grgur VII ne bi govorio. Sem toga, takav
namesnik Hristov bi mogao biti samo u nekom carstvu koje Hristu ne pripada, iz kojeg je on
izgonjen, u kojem on sam nita ne moe da uestvuje, pa je to preneo na nekog namesnika da
u njegovo ime radi! Dakle, onaj ko ne ljubi Hrista i ne dri njegovu re namesnik je u nekom
carstvu iz kojeg je Hristos proteran, te on sad zastupa njegova prava! Da li bi se to moglo
uklopiti i u Rimsko pravo? I ko je taj ko postavlja takve namesnike? Hristos sigurno ne! ija
su orua onda takvi "namesnici"?
Sem toga, ako takvo neko orue moe da izvrava eventualno i tipino svete i tipino
perverzne radnje - kako moemo razlikovati njegove postupke koji nisu tako sasvim tipiki
izraeni? Pa da ih prihvatamo ili odbijamo, da im se povinujemo ili usprotivimo? Da li po
45

47
46
11
tome to se takav ovek u neku posebnu odoru obukao i stao na neko odreeno mesto, recimo
za katedru? Pa i ta odea i katedra jesu isto Ahrimanove varke! Ili time to su kod ljudi
njegovo ponaanje i govor izazvali oduevljenje i prijatnost? To su opet ne Ahrimanove nego
Luciferove varke! Ne treba se u tome zavaravati i bez budnog miljenja se predavati nekoj
nesvesnoj ili nepoznatoj volji. Ne treba odluku svoje volje prepustiti nekoj mazgi, kao to je
to uinio Ignacije pri kolebanju da li da ubije onog Maura ili ne.48
*******
Kako je Ignacije "tek 1553. poeo pripovedati svoj ivotni put",49 dakle trideset
godina posle svojih dogaaja "U Boijoj koli" u Mantresi (1522-1523), on je tad mogao
pomenuti samo ono to mu se najdublje urezalo u duu. On tu pominje da "njegov je um bio
uzdignut iznad sebe tako da je vidio Presveto Trojstvo u obliku triju tipki na orguljama.50
Zatim, "da vidi neto bijelo i sjajno iz ega su dopirale neke zrake, i od ega je Bog nainio
svjetlo".51 Zatim, "neto nalik bijelim zrakama koje su dopirale iz visine.52 Dalje, "da je vidio
jednu priliku koja je izgledala kao neko bijelo sjajno tijelo, ni preveliko ni premaleno, ali nije
razliivao duhove" i to "mnogo puta", pa "i nau Gospu na slian nain".53 On zatim govori o
prosvetljenju bez vienja, pri kojem "je samo shvatio naela duhovnog ivota i stvari vjere i
uenosti", da su pojedinosti bile brojne i "da je njegovo razumijevanje imalo silnu jasnou",
te "da je tom prigodom primio vie nego u sve ostale ezdeset dvije godine ivota".54 "Nakon
toga prosvjetljenja", javilo mu se ono vienje "sa mnotvom oiju na sebi", a "koje mu se
ranije esto javljalo". "Dolo je do posve jasne spoznaje, uz koju je volja posve pristajala, da
se radilo o sotoni", a to se i "kasnije pojavljivalo kroz dugo vrijeme".55 Tu u Manresi "estoka
groznica ga je dovela na rub smrti, pa je mislio da e ispustiti duu",56 a u toku zime "estoka
bolest".57
Svi ovi kratki opisi ukazuju na to da je Ignacije stalno dobijao vrlo snane vizije, a
jednom i ono prosvetljenje "bez vienja". One su bile tako snae da su kod njega sasvim
potisnule zdravo rasuivanje o njima. Na primer, sagledavanje Presvetog Trojstva. To ispada
kao kad bi jedna elijica u ovekovom organizmu - pa makar i krvno zrnce koje putuje kroz
ceo krvotok - mogla da sagleda itav organizam, pa ak i kad bi se izvadila iznad njega. Pa i
to bi jo bilo mnogo verovatnije nego mogunost da ovek sagleda Presveto Trojstvo, koje je
i bezvremensko i bezprostorno i nikako se ne bi moglo uporediti sa tipkama na orguljama.
Nesrenog Ignacija nije podstakla na razmiljanje o njegovim prosvetljenjima ak ni ona
jasna spoznaja o sotoni. A kako je u toj jasnoj spoznaji "volja posve pristajala?
Spoznaja je ta koja se stie miljenjem, a samo u miljenju je ovek potpuno budan. U
oseanju je ovek u stanju kao kad sanja, a u volji kao kad spava bez snova - dakle nesvestan.
Prema samom Ignaciju ispalo bi da on moda nesvesno doivljuje sotonu. S druge strane, ako
mu je uz spoznaju volja posve pristajala, to bi znailo da mu se volja spojila sa istim
miljenjem, a to bi upuivalo na intuitivno saznavanje, saznavanje u kojem nema obmana.
Medutim, on ipak i dalje sistematski potiskuje svoju snagu rasuivanja i radije verom
prihvata ono to mu se iz njegovog bolesnog ili oslabljenog organizma i podsvesti izdie i to
48

50
51
52
53
54
55
56
57
49
12
doivljuje kao divne vizije. On ne nastoji na daljem razvoju tog stanja gde volja izraena u
istom miljenju stie saznanja.
O svom voljnom slabljenju svog organizma i sam Ignacije govori. On je iveo od
pronje i zanemarivao svoj izgled, a to je bilo vreme kad mu se pojavljivala prikaza u obliku
"zmije prekrivene mnotvom nekih predmeta koje su sjajile poput oiju" i koja mu je
priinjavala "zadovoljstvo i utjehu".58 Tu prikazu on posle doivljuje sa drugim bojama kao
sotonu jer "nema uobiajene lijepe boje".59 Zato to nije postaklo Ignacija da razumski
proceni ili bar misaono da posumnja i u one ranije vizije koje su mu priinjavale zadovoljstvo
i utjehu? Da li on ni do tada nije itao Pavlovu poslanicu Korinanima:
"I nije udo; jer i sam satana uzima vid svetlog anela. Nije onda nita veliko kad se i
njegove sluge pretvaraju u sluge pravednosti; njihov svretak bie po njihovim delima." (2
Kor. 11.14-15).
Ignacije govori dosta i o napastima koje su ga spopadale u tom asketskom ivotu.60
Iako vrlo kratko opisane, ovek ostaje duboko potresen kad se u njih udubi.
Ignacije na samom poetku svoje autobiografije kae da je "bio odan tatinama
svijeta", te "pun velike i isprazne elje da stekne slavu". On dalje kae da je na njegovo
navaljivanje zapovednik tvrave Pamplone odbio predaju Francuzima "protivno miljenju
svih drugih vitezova", "jer im je bilo oito da ne mogu pruiti uspjean otpor". Kad ga je
topovski "hitac pogodio u desnu nogu", "ostali su se predali Francuzima".61
"Sv. Ignacije je tek 1553. poeo pripovijedati svoj ivotni put, ali je to uinio u treem
licu", a zavrio ga je l555, dakle pred svoju smrt 1556. To se odnosi na njegov ivot od 1521.
do 1538.62 Ovde pada u oi da "Ignacije pripovijeda svoje uspomene"63 posle drugog prekida
zasedanja Tridentskog koncila. Prvo zasedanje ovog koncila bilo je izmeu 13.12.1545. i
11.3.1547, drugo izmeu 1.5.1551 i 28.4.1552, a tree posle Ignacijeve smrti, izmeu
18.1.1562 do 4.12.1563.64 Da li je to sluajno?
Sam taj Ignacijev nain opisivanja u treem licu odgovarao bi jednoj od vebi koju
preporuuje Rudolf tajner: posmatranje nekadanjih doivljaja svoje linosti i sebe kao
doivljaje nekog stranca, kao da se to radilo o nekom drugom. Da li je i Ignacije doao do
toga da je to vana veba za duhovno kolovanje - to meni nije poznato. I to bi pre mogao
istraiti neki od jezuita. U svakom sluaju to ukazuje na Ignacijevo nastrojenje da objektivno
opie ta se s njegovom linou dogaalo. No jedno je objektivno sagledavanje i opisivanje
neega a drugo je istinsko tumaenje i znanje o tome ta je to to se opaalo. Mi tano
moemo da opiemo kako izgleda neto to vidimo u daljini ili u sumraku, te da zakljuimo
da to tu neki ovek sedi na steni, a kad se tome pribliimo da utvrdimo da je to bun. Utoliko
pre kod vizija, pa ak i kod imaginacija ovek moe da ima objektivno sagledavanje slika, ali
da ih pogreno tumai, da ne zna da li pred sobom ima neko istinsko duhovno bie ili neki
sopstveni proizvod koji mu se kao neko objektivno duhovno bie pojavljuje:
"Moe ovek na primier imati skrivene sklonosti, koje ne dolaze do izraaja u ivotu
zbog vaspitanja i karaktera; na duhovno-duevni svet one deluju; a ovaj dobija osobeno
obojenje preko itavog bia ovekovog, bez obzira koliko on o ovom biu sam zna ili ne
zna."65
Ako stvarno elimo da budemo sigurni u svojim zakljucima o nekoj pojavi koju
opaamo, mi moramo svojim miljenjem da pokrenemo i volju da to na odgovarajui nain
58

60
Naela jezuita, str 11, # 20 i 21; str 13, # 24 i 25
61
62
63
64
Renate Riemeck: Glauba-Dogma-Macht, Urachhaus 1985, Stuttgart, s. 252 do 273
65
Die Geheimwissenschaft im Umriss, GA 13, str.398
59
13
ispitamo. Samo preputanje miljenjem neproetoj volji da nas dovede do saznanja istine nije
dovoljno, jer nas ona moe dovesti do jo vee zablude. Na primeru onoga buma - sama
nesvesna volja nas moe navesti da se od njega jo vie udaljimo ili da ga izdaleka
zaobiemo, a ne da mu se pribliimo.
Ovde treba takoe naglasiti da volja koja nije proeta naim sopstvenim istim
miljenjem u stvari i nije naa volja, te da se o takvoj volji ne moe govoriti ni da li je
slobodna ili ne. Takva volja koja deluje u ili preko nae telesne organizacije jeste slina onoj
koja deluje u satnom mehanizmu ili u nekom drugom automatu.
Ignacije je nedovoljno upotrebljavao svoje miljenje za proveravanje onoga u ta
veruje, jer je to primio iz autoriteta katolike crkve, a nije ga upotrebljavao ni za ono to on
sam treba da ini. Pa i u tim svojim kasnijim kazivanjima on ne govori da li je takav njegov
stav bio ispravan i da li je "taj vitez" ili "hodoasnik" ispravno u raznim situacijama
postupao. Naravno da je razlog za to po svoj prilici bio samo to Ignacijevo nastojanje na
objektivnim opisivanjima, koja bi svakako bila pomuena unoenjem nekog moralisanja, te i
ja ovo navodim samo kao konstataciju injenice, a ne zato to bih smatrao da je on to drukije
trebalo da pripoveda.
On o svemu tome govori - moe se rei - sa nekog fatalistikog stanovita, te da taj
"Boji vitez" esto u sudbonosnim trenucima nije radio po svojoj volji, nego da ga je na to
navodila neka druga volja, kojoj je bio potinjen i predan, on u svemu tome osea i delovanje
sudbine ili karme. Toj drugoj volji su se preko njegove neosveene volje pokorili i njegovi
saborci u Pamploni. Tek kad mu je Ahriman topovskim uletom polomio kosti, on se malo
trgao od uticaja Lucifera, koji ga je podsticao na ludu hrabrost, te je osetio da postoji i jo
jedan moan bog.
To trajno oteenje noge njemu je verovatno dolo kao pomo iz duhovnog sveta, zato
to moda jo kao deak od osam ili devet godina nije primio potrebne i odgovarajue
moralne impulse. I to je neto, u ta se ja ovde ne mogu uputati, pogotovu to ne raspolaem
nikakvim podacima o njegovom ranijem ivotu.
*******
Ovde treba napomenuti da je u Ignacijevo vreme bilo vrlo, vrlo malo ljudi koji su
neto znali i mogli da prave razliku izmeu ona dva zavodnika ovekova. Dok Ahriman
oveku stvara iluziju da ne postoji nita duhovno, ve samo svet koji se ulima moe opaati
i time ga vezuje za materiju, Lucifer ga mami da ivot na Zemlji potpuno prezre i da stupi u
njegovo duhovno carstvo, ne u Hristovo carstvo istine, nego u njegovo carstvo mate. No ni
Ahriman ni Lucifer sami po sebi nisu nikakvo zlo. Zlo je samo ako ovek iz svoje slobode
njihove snage i ono to iz njih proizilazi upotrebi na pogrean nain i tamo gde im nije mesto.
Pa i vatru ovek moe da upotrebi i da bi skuvao ruak za svoje blinje, a i da im zapali kuu,
a ona sama po sebi nije ni dobro ni zlo. Od Lucifera dobijenu matovitost i oduevljenje
ovek moe da upotrebi za stvaranje umetnikog dela i predano pomaganje blinjima, a moe
i za osvajake pohode i za izmiljanje sredstava za to efikasnije ubijanje. A Ahrimanov svet
iluzija moe ovek da iskoristi za izotravanje svog zdravog razuma i ostvarivanje svoje
slobode, a moe i za neumereno zadovoljavanje svojih telesnih potreba, nagona i udnji, a
takoe i za uskraivanja tuih radi zadobijanja vlasti nad drugima.
Hristos je onaj "put" - kako je ovde u motu navedeno - koji snage i Lucifera i
Ahrimana dri u ravnotei i s ljubavlju ka dobru usmerava, i "istina" kojom se i ti drugi
duhovi prepoznaju kao i sve drugo to postoji a onda i "ivot" za one koji su primili Hrista
odnosno koji su iz svoje slobode odabrali da idu tim njegovim putem i da se ispunjavaju
istinom. A Antihrist ili Sorat je onaj duh koji i snage Lucifera i snage Ahrimana usmerava u
suprotnom pravcu - ne u Hristovom, te zavodi ljude da ih upotrebe na neispravan nain i na
14
pogrenom mestu, navodi ljude da se pokoravaju nekoj otuenoj i besvesnoj volji, da se

predaju svojim nagonima, svojim strastima ulnosti i da zaborave duh, da potpuno srastu sa
fizikim, sa ulnou Zemlje, pa time i da se vrate u ivotinjsku grupnost, da izgube svoje ja a to je "druga smrt" (Ot.J.20.14 i 21.8).
Poto je oveanstvo toliko palo u ulnost i izgubilo vezu sa duhovnim svetom da ono
samo ne bi imalo snage da se iz toga izbavi, siao je Hristos kao "Re" kroz koju je sve
postalo (Jn.1.1-5) - kao "Spasitelj" - u telo Isusa iz Nazareta, pa je svojom rtvom na Golgoti
svim ljudima bez razlike pruio mogunost da se oslobode od svoje okorelosti u ja i egoizmu.
Tom rtvom je Hristos svakom oveku dao impuls za uzdizanje u duhovni svet, mogunost
za svesnost u duhovnom svetu, svesnost i bez svesti upaljene na materiji, te mogunost da
kao slobodno bie sa svojom sopstvenom slobodnom voljom razvija svoj etiki
individualizam osloboen od naslea po krvi, te da pomou svoje moralne fantazije ostvaruje
svoje ovetvo i zadoblje veni ivot. No, za razliku od zavodnika - Hristos ne vri nikakvu
prinudu niti mamljenje nego svakom oveku ostavlja potpunu slobodu da sam izabere ili
njegov put ili Antihristovu stranputicu, pri emu ipak Hristova ljubav za ljude nikad i niim
nee biti umanjena. On izriito kae:
"I dozvavi narod sa svojim uenicima ree im: ko hoe za mnom da poe, neka se
odrekne samoga sebe, pa neka ponese krst svoj i ide za mnom." (Mk.8.34)
*******
Kao to je ve reeno, u Ignacijevo vreme je bilo vrlo malo ljudi koji su o tome neto
znali i umeli da razlikuju i te zavodnike duhove i njihove pomagae. Pogotovu to je jo
869. godine rimokatolika crkva donela dogmu da ovek i nije nikakvo duhovno bie, nego
da ima samo telo i duu, u kojoj se samo manifestuju neke pojave sline duhu, a 1054. i
konanu dogmu o tome da Sveti Duh proizilazi "i iz Sina" - "filioque". Kad se uzme u obzir i
bezbroj falsifikata koji su sa crkvenim autoritetom ireni i nametani ak i vrlo uenim
vernicima, onda nije nikakvo udo to je i Ignacije zaveden i uhvaen da se sa svim
fanatizmom bori za irenje Rimske imperije i njene aveti koja je uzimala razna oblija i
imena - kako crkvena tako i dravno-politika i privredna. Nesrenom Ignaciju je na neki
nain sugerisano da ne sme da misali o onome to mu se iz crkvenih krugova saoptava, a jo
manje da sme po nekoj svojoj sopstvenoj volji da postupa i da to ispituje sopstvenom
saveu, a za to bi morao upotrebiti miljenje. To je on naravno pri osnivanju jezuitskog reda
preneo i na druge.
Simptomatina za to je njegova ranije pomenuta "Rasprava sa Maurom", kad je imao
31 godinu. U putu za Montserrat s jednim Maurom doao je Ignacije "i na razgovor o Naoj
Gospi. Maur je rekao kako mu se ini da je Djevica i mogla zanijeti bez mukarca, ali da nije
mogla ostati djevicom u toku poroda."66
Poto ga nije mogao ubediti, a Maur je svoju mazgu poterao bre i umakao:
"U njemu se pojavilo ogorenje prema Mauru, a izgledalo je da je i on pogrijeio zato
to mu je dopustio da o Naoj Gospi govori onakve stvari, a bio je duan braniti njezinu ast.
Htio je da pronae Maura i da mu zbog onoga to je rekao dadne nekoliko udaraca
bodeom."67
Onda je odluio da na jednoj raskrsnici mazga sama krene ili putem ka selu, gde "e
pronai Maura i probosti ga" ili "glavnom cestom". No: "Gospodinu se svidjelo da mazga ne
skrene na seosku cestu".68
Iz ovog kazivanja Ignacijevog izlazi sledee. Prvo, njegova potpuma zbrka u
66

68
67
15
miljenju i zanesenost, kojom on - naravno nesvesno - sputa "Nau Gospu" na nivo neke
njegove dame, kojoj je odan i iju ast je kao vitez duan da brani! I to kao "Boji vitez" bodeom! Pri tome on uopte ne razmilja da bi ubijanjem Maura radi odbrane njezine asti
on Naoj Gospi naneo najvei mogui bol. Tolika odanost Mariji, a toliko njeno uniavanje!
Neki dobri duh ga je ipak preko volje mazge spasao od tog zloina. A to je sad ono drugo:
Ignacije ne donosi odluku svojim miljenjem, nego time to je svoju volju potinio volji koja
deluje preko volje mazge - bez obzira kako mi tu volju zamijali!
Ovo nikako ne treba uzeti u nekom podsmeljivom smislu nego samo slikovito. Jer
jo od Srednjeg veka postoji obiaj da ovek u nekoj posebnoj ivotnoj situaciji trai odgovor
time to nasumce otvori Sveto Pismo i iz prve reenice na koju mu padne oko trai
razjanjenje. Taj isti stav i nain postoji i dan-danas u raznim vidovima. Tu bi spadalo i to to
se sad radi izvlaenjem loza za lutriju ili u sportskim kladionicama. To sve moda i ima neko
opravdanje. No bez obzira na to, ovaj stav Ignacijev ukazuje da se on plai slobodne odluke
svoje volje. On svim silama nastoji da od sebe naini neki moralni automat odnosno da se ne
oslobaa od moralnog automatizma, automatizma koji je u njega ugraen nasledstvom,
vaspitanjem i drugim, on ne nastoji da se od svega toga oslobodi i da tako postane slobodno
bie. To je stav koji ima strahovite posledice. ta vie, Ignacije izriito i kae, a to se navodi
u poglavlju "Misli sv. Ignacija":
"Vie treba ceniti odricanje vlastite volje nego uskravanje mrtvih."69
Pitanje upotrebe volje je vrlo delikatno i mora se blie izloiti. Takoe i pitanje ta je
to "vlastita volja" i da li se nje uopte moe odrei? Ovaj iskaz Ignacijev sam sebi protivrei,
kao i Nieovo "Nita nije istina" ili kasnije varijante "Sve je relativno", "Svako ima svoju
istinu" itd. Te parole imaju isto toliko smisla kao kad se kae "drveno gvoe" ili "okasti
krug". Odricanje je svakako jedan in volje, pa se postavlja pitanje; da li se vlastitom voljom
moe odrei vlastite volje? Jer to je isto kao i ono: "kako moe satana da izgoni satanu?"
(Mk.3.23). Meutim, to je jedna od 33 nabrojanih Ignacijevih misli, u kojima neke izriito
daju uputstva kako i na ta treba usmeravati svoju volju, a neke makar samo posredno! A na
jednom mestu on kae:
"Sedamnaesto pravilo. Isto tako ne smijemo previe govoriti i isticati toliko milost da
se ne izrodi u otrov koji e unititi slobodu volje. Moe se ipak raspravljati ... ali ... da to ne
bude na tetu dobrim djelima i slobodnoj volji ili da se do njih nita ne dri."70
To je velika Ignacijeva zbrka u miljenju. Neko e moda rei da je to Ignacije samo
u nekoj alegoriji iskazao, a to je drukije mislio. No tu tek lei opasnost, jer razni ljudi mogu
istu alegoriju na razne naine protumaiti, a sam Ignacije zahteva jedinstvenost u ponaanju,
koja je nemogua ako se ista stvar razlicito tumai:
"Tri su pouzdana znaka prave redovnike kue: Tono dranje klauzure, istoe i
utnje."71
I ovde se takoe moe postaviti pitanje: Da li je to in slobodne volje da se ovek
odrie slobodne volje time to se tano dri nekog propisa koji je neko drugi dao?
Zbog toga treba jasnije sagledati i shvatiti ta je to volja.
*******
Volja se u oveku manifestuje tako da je za oveka u najveoj meri nesvesna, nije
miljenjem osveena i sa miljenjem stopljena. Nje ovek postaje svestan tek kad dobije
predstavu o nekom njenom ispoljavanju, a sam proces njenog delovanja mu ipak ostaje
nesvestan. Kad ovek prui ruku da bi dohvatio neki predmet, on taj pokret opaa, ali ne
69

71
70
16
opaa delovanje te volje koja je i kako pokrenula miie ruke. ovek takoe ne opaa ni
delovanje volje u njegovom organizmu kad vari hranu ili kad iz vazduha prima kiseonik ili
pri luenju lezda ili pri pokretanju krvotoka, dakle uopte pri izmeni materija. On je ne
opaa niti njome svesno upravlja ni pri trzanju ruke kad se opee. To su sve instinktivne
voljne radnje vezane za ovekovu telesnu organizaciju i ustrojstvo, a kojih je ovek potpuno
nesvestan i kojima ne moe da upravlja sem u izvesnoj meri pomou naroitog okultnog
kolovanja. U to bi spadale i voljne radnje, koje neki nazivaju sluajem, neki sudbinom ili
karmom, kad neto oveka navede da zakorai tamo gde e ga neka nesrea pogoditi ili ga iz
nepoznatih razloga zaustavi te tu nesreu izbegne.
Neto svesnije su voljne radnje koje dolaze iz ovekovog nagona - iz ivotnih nagona,
a njima ovek zbog toga donekle moe i da upravlja. Kad je edan, ovek ne mora da se
napije vode iz prve bare nego moe da se bar neko vreme uzdrava dok ne doe do istog
izvora. Takoe moe da uzdri disanje da bi zaronio u vodu itd. Tim ivotnim nagonima
ovek moe da upravlja do izvesne mere, a u ekstremnim sluajevima oni e pokrenuti
ovekovu volju ak i da se napije vode iz prljave bare. Ako tim nagonima moe da upravlja,
on uvek prvo miljenjem stvori neku predstavu o tome ta e mu vie prijati i kako e to
ostvariti.
Zadovoljavanje ivotnih nagona izaziva oseaj prijatnosti, a nezadovoljavanje oseaj
neprijatnosti, te su i to takoe pokretai ovekove volje - naravno podsvesni. Ako se u nainu
i sredstvima za zadovoljavanje tih nagona toliko uiva da se upotrebljavaju i preko mere
dovoljne za zadovoljavanje ivotnih potreba, onda se tu ve radi o strastima koje se pokazuju
u jednom viem lanu ovekovog bia, u njegovom "duevnom telu" ili dui, a samim tim je
tih strasti ovek svesniji, ovek moe o njima da misli i vie moe da svojom voljom njih
zadovoljava ili suzbija. U to bi onda spadalo i uzimanje supstancija koje nisu potrebne za
odravanje oveijeg organizma, kao na primer alkohol, duvan i drugo. Za razliku od
ivotinja, ovek moe imati i druge strasti kojima se svom svojom duom odaje: umetnost,
nauka, sportska nadmetanja, kockanje, zgrtanje novca, vladanje a i potinjavanje drugima,
osvetoljubivost i drugo. Te strasti su kod vie razvijenih ljudi mnogobrojnije i oplemenjenije,
te se obino i ne nazivaju strastima. Zato se u to moe donekle ubrojati i borba za
unapreenje kulture, uljudno ponaanje, dobroinstvo itd. - bez obzira kako to neko zamilja.
Za razliku od ivotinja ovek moe imati i izvesna oseanja ili nastrojenja, koja ga mogu
podsticati na izvesne samo donekle kontrolisane voljne radnje: stidljivost, gordost,
saoseanje, kajanje, vernost, ljubav, oseaj dunosti i drugo. Tu dakle ovek moe vie da
upravlja svojom voljom, ali teko da moe da zna, da je potpuno svestan razloga zato tako
neto ini, jer to mogu biti posledice vaspitanja, podneblja, naroda u kojem je roen i drugog.
Zbog toga mnogi smatraju da ovek nema uopte slobodnu volju, da se njemu samo ini da je
sam iz svoje slobode odluio da neto u tom smislu radi. I to je u velikoj meri tano.
Rudolf tajner o tome kae:
"Ne radi se o tome da li ja neku donetu odluku mogu da izvrim, nego kako ta odluka
u meni nastaje.
Ono ime se ovek razlikuje od svih drugih organskih bia, zasniva se na njegovom
razumskom miljenju."72
U stvari - kako se iz gornjih opisa voljnih delatnosti vidi - im se ovek uzdigne iz
neposrednog zadovoljavanja isto animalnih pouda, razlozi za pokretanje volje su uvek
proeti mislima, na primer o bistrom izvoru i drugom. ovek mora imati predstavu o tome ta
e uraditi, a tu predstavu moe on sam svojim miljenjem stvoriti samo na osnovu
dosadanjeg iskustva. Ukoliko tu predstavu njemu neko drugi daje i on je prisvaja kao
podsticaj za pokretanje svoje volje, on je - bar u tom sluaju - samo njegovo orue, a ako se
iskljuivo tom drugom pokorava on postaje njegov rob. A ako je jo dao i zavet da e se
72
Die Philosophie der Freiheit, GA 4, str. 25
17
nekom drugom redovno pokoravati, on postaje njegov robot; pogotovu ako jo i svoje
miljenje iskljui, svoje miljenje steeno na svom sopstvenom iskustvu, te prihvati miljenje
nekog drugog, miljenje koje dolazi iz tueg iskustva. Meutim, po Ignaciju:
"Koji poglavarevu zapovijed izvruju izvanjskim inom ali nerado i ne slaui se s
njegovim miljenjem, ti treba da se ubroje meu robove najnie vrste."73
To je uasna tragika Ignacijeva!
Ovaj Ignacijev stav jeste u stvari potpuno razgraivanje individualnosti i padanje u
grupnost, u grupnost koju predvoi taj poglavar ili - :bolje - neko ko se tim poglavarom slui
da preko njega vodi tu grupu, a taj neko je sam ulno neopaljiv i deluje preko autoriteta koji
je on - to duhovno bie - dao tom poglavaru, a da sam poglavar toga nije ni svestan. ovek
postaje rob volje nekoga apsoluta - bez obzira kako ga on zamiljao i ko je u stvari taj
apsolut, ako on sopstveno miljenje ne upotrebljava za pokretanje svoje volje. Taj apsolut
onda i u njegovim svesnijim i opaljivim radnjama deluje na isti nain kao i ona volja
delatna u ovekovim instinktima i niim nagonima - pa e se ovek tad napiti vode ak i iz
one prljave bare. Takav ovek postaje ili ostaje da bude samo jedan bezmoralni automat ili
toki u asovniku koji je neko nepoznati konstruisao i navio.
Opaaje koje ovek preko svojih ula prima spolja on svojim miljenjem povezuje sa
pojmovima koji mu dolaze iznutra i to je u stvari saznavanje stvarnosti. Pri tim opaanjima u
oveku nastaju i subjektivna oseanja prijatnosti ili neprijatnosti:
"Miljenje i oseanje odgovaraju dvostrukoj prirodi naeg bia, koju smo ve
spomenuli. Miljenje je element kojim uestvujemo u optem zbivanju svemira; oseanje je
ono ime se moemo povlaiti u uskost sopstvenoga bia.''
''Nae miljenje vezuje nas sa svetom; nae oseanje vraa nas u nas same, ono tek
nas ini individuom."74
U oseanju imamo odnos objekta prema subjektu, a u volji individualni odnos sebe
samih prema objektivnome. Ako ovek ne radi iz svoje sopstvene ljubavi prema tom inu,
nego prema nekom moralnom propisu ili propisima koje mu drugi daje, on je tad samo neki
moralni automat, gubi svoju individualnost. Volja koja kroz njega tad deluje slina je volji
koja deluje u njegovim nagonima, a koje on nije dovoljno ili skoro nikako svestan.
Potinjavanje bilo kakvom autoritetu uz odbacivanje sopstvenog miljenja zasnovanog na
saznavanju dela stvarnosti steenog preko sopstvenog ustrojstva i uz odbacivanje ljubavi
prema inu koji smo sami izabrali - to je ropstvo najnie vrste! To je gubljenje
individualnosti i vraanje u grupnost, ali sad ne u grupnost svoje porodice, narodnosti, rase,
pola, zatim drave, religije, kolovanja, pa i mesta i vremena u kojima ivimo itd., nego u
grupnost koja se stvara oko tog autoriteta, u grupnost u koju je i taj poglavar pao.
Iz onih prvih grupnosti se ovek postepeno izdvaja i individualie, a prihvatanje i
povinovanje bilo kakvom autoritetu jeste obrnuti proces: utapanje u neku neprirodno
obrazovanu grupu i ponovno, sad malo drukije dezindividualisanje. To je vraanje u neko
stanje slino onom prirodnom iz kojeg ovek izrasta i koje odbacuje primanjem Hrista prema
motu datom za ovo poglavlje, slino ali ne isto. To je raanje one zveri i spajanje s njom, a o
kojoj Jovan kae:
"I videh zver kako izlazi iz mora, koja je imala deset rogova i sedam glava, a na
njenim rogovima deset kruna i na njenim glavama bogohulna imena." (Ot.Jn.13.1)
A malo zatim:
"Ako ko ima uho neka uje. Ko u ropstvo vodi i sam e u ropstvo otii; ko bude
maem ubijao, mora i sam od maa da pogine. Ovde je istrajnost i vera svetih." (Ot.Jn.13.910)
Bogohulna imena su upisana, jer su takvi ljudi odbili da se razvijaju kao slobodna i
73
74

Die Philosophie der Freiheit, GA 4, str. 108-109
18
individualna bia i da kao takva i oni uestvuju u stvaranju neeg novog, novog iz sebe samih
a ne da budu pretvoreni u orue neke grupe - "zveri".
Novo stvaraju ljudi koji su primili Hrista kao put, ispunili se delom kozmike istine
prema svojem individualnom ustrojstvu i iz tog saznavanja stvarnosti i u okviru njene
zakonitosti stvaraju neto iz iste ljubavi prema tome to ostvaruju; time sa Hristom
vaskrsavaju i stiu ivot. Naravno da do toga oni tek treba da se probijaju tako, da iz istog
miljenja, iz miljenja koje oni sami iz svoje volje - koja se tad u stvari stapa sa istim
miljenjem - da oni moraju prvo da ele, da iz tog istog miljenja koje nije vezano za
ulnost, koje nije nikakav organski proizvod, koje to organsko potpuno potiskuje, da oni sami
iz svoje fantazije prvo stvore predstavu o tome to e ostvariti. To je po boanskoj promisli
opredeljenje ovekovo, to je smisao onoga:
"Ja rekoh: bogovi ste." (Jn.10.34)
To podrazumeva da ovek mora upotrebljavati miljenje, da svojim miljenjem, koje
je iz univerzalnog izdvojeno, na osnovu svojeg ustrojsva i svojih steenih znanja i poznavanja
istina stvori svojom matom predstavu o tome ta on eli ostvariti, te da iz svoje ljubavi
prema tom inu pokrene svoju volju - volju kao delatan element istog miljenja - i da on sam
oseti radost kad to delo izvri. To je stvaranje neega novog. To je boansko stvaranje,
stvaranje iz nieg.
*******
No, nesreni Ignacije se svim silama bori protiv sopstvenog miljenja, te u "Pravila da
osjeamo s crkvom" pored ostalog kae:
"Trinaesti pravilo. Da uvijek ostanemo pri istini, treba da za ono to nam se ini
bijelim uvijek smatramo i vjerujemo da je crno ako tako izrekne crkveno poglavarstvo, u
tvrdoj vjeri da je izmeu Krista, naega Gospodina, Zarunika, i sv. Crkve, Zarunice
njegove, isti Duh, koji nama ravna i upravlja na spasenje naih dua. Po istom, naime, Duhu
i naemu Gospodinu, koji je dao deset zapovijedi, upravlja se i ravna sveta naa mati
Crkva."75
Meutim, poto se odrekao miljenja, prihvata se Ignacuje slepe vere u ono to mu
izrekne "crkveno poglavarstvo", verujui da preko tih ljudi govori uvek "isti Duh", a koji
nadahnjuje uvek "na spasenje naih dua". Pri tome on ak ne sme ni da misli o tome da li se
to sa Svetim Pismom slae ili ne, te da eventualno - poto vie veruje crkvenom poglavarstvu
- kae da je Sveto Pismo pogreno, ak i onako kako ga je preveo Hijeronim a i onakvo kako
ga on nije preveo. Posebno da se raspravi sa Pavlovim poslanicama i da Pavla proglasi
jeretikom, jer Pavle na primer, na suprot njemu i crkvenom poglavarstvu, kae:
"Duhovni ovek pak rasuuje o svemu, a njega niko ne prosuuje." (l.Kor.2.15)
"Zato da tada savest sudi mojoj slobodi?" (l.Kor.10.29)
"Jer kao to u Adamu svi umiru, tako e u Hristu svi oiveti. Ali svaki u svom redu:
kao prvenac Hristos, zatim oni koji Hristu pripadaju - prilikom njegovog dolaska, onda
dolazi kraj, kad preda Carstvo Bogu i Ocu, kad uniti svako poglavarstvo, svaku vlast i
silu." (l.Kor .15.22-24)
"A svako neka ispituje svoje delo, ..." (Gal.6.4)
"... da Bog Gospoda naega Isusa Hrista, Otac slave, dade vama duha mudrosti i
otkrivenja ... shodno delotvornosti njegove silne moi, ije je dejstvo pokazao na Hristu kada
ga je vaskrsao iz mrtvih i posadio sebi s desne strane na nebesima, iznad svakog
poglavarstva, i vlasti, i sile, i gospodstva, i nad svakim imenom koje se naziva ne samo na
ovom svetu nego i u buduem. I sve je pokorio pod njegove noge, a njega je dao Crkvi za
glavu vie svega; ona je njegovo telo, punoa onoga koji sve ispunjava u svemu." (Ef.1.1575
19
23)
"Pazite da vas ko ne zarobi filozofijom i sujetnom prevarom po ljudskom predanju, po
svetskim stihijama, a ne po Hristu. Jer u njemu telesno obitava sva punina Boanstva, a vi ste
puni u njemu, koji je glava svakog poglavarstva i vlasti. ... oprostivi nam sve prestupe na taj
nain to je izbrisao obveznicu koja je svojim odredbama bila protiv vas i uklonio je
prikovavi je na krst. On je razoruao poglavarstva i vlasti, javno ih osramotio i pobedio ih
na njemu." (Kol.2.8-157
Ja ovde prvenstveno navodim Pavla, jer je on u ukazivanju na zavodnike odreeniji
od evaneljista i drugih. On vidi vie grupa, vie vrsta zavodnika. Pod poglavarstvima on
podrazumeva ona bia koja Rudolf tajner naziva luciferskim, pod vlastima ahrimanskim, a
pod silama asuraskim. To su tri glavne grupe zavodnika koji na odreene naine deluju na
oveka, ali Pavle Efescima ukazuje da ih ima jo - teko je svima dati odgovarajue ime; a
teko je tome svemu tano i dati neko ime, za sve te bogove "koji po prirodi to nisu" (Gal.4.8)
- kako je to ranije navedeno.
Za razliku od evanelista, koji Hristov dolazak i delovanje u ljudskom telu opisuju
inspirativno - mada sa raznih stanovita - Pavle nastoji da to i razumski objasni, ak i za
budue narataje, da im bude jasno. A u tome treba ba i traiti razlog zato se iz izvesnih
krugova - koji odbacuju miljenje i priklanjaju se verovanju u ono to im njihova
poglavarstva i vlasti govore - zato se iz takvih krugova poslednjih decenija napada to kako
ga oni zovu "Pavlovo hrianstvo". Time se u stvari napada sam Hristos, a pod inspiracijom
onih duhova koje Pavle oznaava kao sile.
U vezi sa ovim treba istai da je ovaj moj stav u potpunoj saglasnosti s onim to je i
Joseph Alois Ratzinger dan pre smrti Jovana Pavla II u svojoj "Adress on Christianity as the
Religion according to Reason" naglasio;
"Od poetka je hrianstvo sebe razumevalo kao religiju Logosa, kao religiju
saglasnu s razumom..."
Pri tome dakle jo kao prefekt Kongregacije za doktrinu vere, sadanji papa Benedikt
XVI istakao je:
"U tako potrebnom dijalogu izmeu laika i katolika, mi katolici moramo vrlo briljivo
ostati verni ovom osnovnom pravcu: da ivimo u veri koja dolazi od Logosa, od kreativnog
razuma, a koja je zbog toga dakle otvorena za sve to je zaista racionalno."76
Ja bih ovde skrenuo panju i jo na jednu finesu Ratzinger-ovog izraavanja, a s
kojom se i ja slaem, iako bih se o tome drukije izrazio. Hristov silazak u ljudsko telo
dogodio se u vremenu kad je oveanstvo prolazilo fazu razvoja razuma, pa je za takvo stanje
razvoja i Pavle pisao. To je bila religija saglasna s razumom. Od XV veka je oveanstvo
ulo u fazu razvoja svoje due svesti. Tu sad dolazi do izraaja taj kreativni razum - kako se
Ratzinger izraava. Nije vie dovoljno da se ta misterija na Golgoti samo razumski prima,
potrebno je da ovek iz tih saznanja i kreativno deluje u svetu. Duhovni svet se povukao i
prepustio ljudima da sami sobom upravljaju i ne prema nikakvim tradicijama i ablonima. A
tu je sada nastala i potreba da se laika usmerenost ka ulnom svetu i spoljanjim naukama
povee sa onim to je jo sauvano kao verska znanja, a to se u stvari pretvorilo u ista
verovanja - bez znanja. Treba nauno istraivati i duhovni svet i iz tih znanja crpsti impulse
za ispravan rad i u ulnom svetu, za ureenje ispravnih meuljudskih odnosa, kreativnim
razumom spasavati sadanju kulturu od propasti.
Tome se suprotstavljaju izvesni krugovi i tajne ili polutajne organizacije koje su pored
ostalog izmislile i "Pavlovo hrianstvo". Ko su i kakvi ti krugovi - to bi pre mogli da otkriju
i obelodane neki lanovi jezuitskog reda, jer lake to mogu da utvrde nego ja. Meutim, ako
bi Ignacije sada bio ponovo inkarniran, on bi sigurno imao isti stav kao i ja sada. A i on bi i
taj zadatak lanovima reda postavio.
76
Pope Benedict XVI - Wikipedia, the free encyclopedia, 12/5/2007, page 16
20
Nekome se to moe uiniti kao smela tvrdnja, ali ja smatram da imam dovoljno
osnova da to tvrdim; i Ignacije je u meuvremenu evoluirao i shvatio greke koje je nekad
inio, te uvideo njihove katastrofalne posledice jo i zbog zloupotrebe njegovog pogrenog
uenja.
U svakom sluaju ne samo u Pavlovim poslanicama, nego i u evaneljima se govori o
vladarima koje treba savladati:
"A Isus ih dozva i ree: znate da vladari naroda gospodare nad njima i velikai ih
tlae. Meu vama da ne bude tako; nego koji hoe meu vama da bude velik, neka vam slui,
..." (Mt.20.25-26, slino Mk.10.42-43)
"A on im ree: gledao sam satanu kako je pao s neba kao munja. Eto, dao sam vam
vlast da stajete na zmije i skorpije - i nita vam nee nauditi." (Lk.l0.l8-19)
"Sad je sud ovome svetu. Sad e vladar od ovoga sveta biti izbaen napolje;
..."(Jn.12.31)
"Jer ako ne odem, pomaga-uteitelj nee doi do vas; ako pak odem, poslau vam
ga. I kada on doe, dokazae svetu ... u pogledu suda - to je vladar ovoga sveta osuen."
(Jn.l6.7-11)
Sve vladare treba savladati, jer:
"Hristos nas je oslobodio za slobodu." (Gal.5.1)
Hristos nas je oslobodio time to:
"... saznaete istinu, i istina e vas osloboditi." (Jn.8.32)
A zato se Ignacije poziva na "deset zapovijedi" Mojsijevih? Kad:
"Zakon i proroci su bili do Jovana; od tada se propoveda evanelje..." (Lk.16.16) i:
"A sad smo osloboeni od zakona, poto smo umrli onome koji nas je potinjavao,
tako da sad sluimo u novom duhu, a ne u starom slovu." (Rim.7.6)
"... Jer ako pravednost dolazi posredstvom zakona, onda je Hristos uzalud umro."
(Gal.2.21)
*******
Ovo gore navedeno "Trinaesto pravilo" je izvanredno sadrajno, te ga treba i jo blie
analizirati.
Sem tog neposrednog guenja sopstvenoga misljenja - na osnovu sopstvenoga
iskustva - ovde su slikovito iskazane i druge stvari. Slikovit nain ima veliku, ak i
sugestivnu snagu da se neto izrazi. Ta snaga dolazi otuda to se u tako nekoj slici saeto
obuhvata neto to bi se inae sa mnogo rei moralo opisati. Ja na to ovde posebno skreem
panju, posebno iz tog razloga to i ja vie puta upotrebljavam takve slike (na primer onu o
bari), a nikako mi nije namera da sugestivnio delujem, nego samo da se saeto izrazim.
Odbrana od takve eventualne slikovite sugestije jeste kad ovek tu sliku svojim razumom
raslani i razjasni, da o njoj misli a ne da je samo nekim oseajem primi. To utoliko pre, to
ovek neku sliku moe i na osnovu svojih predrasuda da pogreno protumai. ak i onaj ko
takvu sliku daje moe neki put misliti da njome neto drugo iskazuje, a ne ono to ta slika
stvarno drugima govori.
Tako i kad Ignacije govori o crkvi, on svakako misli na rimokatoliku crkvu u
najpozitivnijem smislu. Meutim - kako se on izraava - ako je ona "Zarunica." Hristova i
on njen "Zarunik" to znai da oni nisu spojeni, da venanje i spajanje tek u budunosti treba
da doe. Sem toga, da su Hristos i crkva na neki nain istog ranga, a ne samo izdvojeni; ili
bar priblino istog ranga - ako se vratimo u doba patrijarhata. No po Pavlu je - opet slikovito
dato - Hristos "glava" crkve a ona njegovo telo; sem toga i "glava svakog poglavarstva i
vlasti" a koje je "razoruao", "osramotio" i "pobedio" - kako je to malo pre navedeno. Iako
Ignacije to moda tako nije mislio, tj. da Hristos i crkva nisu spojeni, te da je crkva istog
21
ranga kao i Hristos (ili skoro istog ako se vratimo u Stari Zavet), on je - ili neki duh preko
njega - to stvarno izrekao. Moda je to preko njega izrekao ba onaj duh:
"Duh, koji nama ravna i upravlja na spasenje naih dua."77
Ako Ignacije tu nije odstupio od stava svog crkvenog poglavarstva, onda to znai da
rimokatolika crkva nije telo Hristovo nego neto sasvim drugo, a to e posle spajanja sa
Hristom poroditi neto sada jo nedefinisano.
I ovo je jedan od razloga za moju tvrdnju, da bi Ignacije u dananjoj inkarnaciji, posle
moda dva muna boravka u duhovnom svetu imao isti stav kao i ja. To to se tada odricao
sopstvenog miljenja ne znai da on po prirodi nije bio estit ovek, sa plemenitim
oseanjima i tenjama, takoe i sa devocijom prema istini, iako nije razumeo tano ta to
znai i kako tu istinu treba traiti.
Ja bih ovde istakao i Ignacijev iskaz da je taj "isti duh izmeu Krista ... i sv. Crkve".
Taj Duh preko Ignacija ne samo to kae da crkva i Hrist nisu spojeni, nego i to da se on - taj
Duh - nalazi izmeu njih. To treba doslovno primiti i shvatiti! Jer to je:
"... Duh(a) istine, koga svet ne moe da primi, jer ga ne vidi i ne poznaje ..." (Jn.
14.17)
To je:
"... pomaga-uteitelj, Duh Sveti koga e Otac poslati u moje ime, on e vas nauiti
svemu i podsetie vas na sve to sam rekao." (Jn.14.26)
Taj Duh ui ljude kao individualnosti - ukljuujui i one koji stoje u crkvi izdvojenoj
od Hrista - taj Duh sve ljude ui istini, ali ih ui samo ako istinu trae kao slobodna bia, a to
znai delimino izdvojene ak i od Hrista, izdvojene time, to ljudi veinom i nisu svesni
koliko su povezani sa Hristom. Jer ukoliko vie istine saznajemo, utoliko se vie sa Hristom
spajamo, smanjuje se naa izdvojenost od njega. A poto je svaki ovek, pa i onaj koji nikad
nije ni uo za Hrista, ispunjen bar nekim istinama - to je dokaz da je Hristos u svim ljudima.
To ujedno pokazuje i da nijedan ovek kao pojedinac ne moe biti namesnik Hristov, jer
nijedan ne zna celokupnu istinu. Moe li jedan, ma kako obdaren i nadahnut ovek da zna sve
istine, pa bar sve one koje znaju neki drugi ljudi? Onaj primitivac iz Amazonije svakako da o
nekim ivotinjama i biljkama zna neto o emu nijedan visoko obrazovani i kulturni ovek
uopte nema nikakvog pojma - ak ni da postoje. Ko je njemu bio "namesnik" za to, a ipak je
i u njemu Hristos jer se spojio sa izvesnim istinama o tome? Ako takav primitivac pouava
papu koja je biljka iz Amazonije zdrava a koja otrovna, a papa njega o stranom sudu ili kako
je i zato Ignacije svetac - ko je kome od njih Hristov namesnik koji iznosi i tumai istinu?
I o ovome bi Ignacije danas govorio kao ja.
Izraz "sveta naa mati crkva" takoe nije sreno izabran. Pre svega, pre bi se moglo
rei da su ljudi "rodili" crkvu nego crkva ljude. A ako se "mati" uzme samo kao slikoviti
simbol neke nesebine i portvovane ljubavi - kakva bi to bila mati koja se odrie svoje
neposlune dece (ekskomunicira ih), dece koja ele da odrastu, a koja njih zbog toga ili
drugih neposlunosti neki put i na lomai spaljuje? O spaljivanju Jana Husa 1415. godine i
Ignacije je morao znati. I da li pravna odrednica odricanja ponitava injenicu da su ta
ekskomunicirana deca ipak morala ostati deca svoje majke, da ih je ona rodila takve kakva
su? A da li su deca crkve i ona koja su - preteno u prvim godinama ivota - bez njihovog
znanja i volje upisana u neki crkveni registar, a kad su odrasla moda nikad u neki hram nisu
ni ula ili se ak otvoreno izjanjavaju kao ateisti, a crkva ih ne brie iz spiska da bi se iz
politikih razloga prikazivala da ima to vei broj lanova - "dece"? A udna bi bila i takva
mati, koja bi se odricala svoje dece ako joj se ne dre za suknju! Da li bi neko takvu majku
nazivao svetom? I da li se ona upravlja prema deset zapovedi? Pa i Tridentski koncil je
sazvan zbog "neposlune dece" i rasplamsao je krvavi "Tridesetogodinji rat" (1618-1648),
kojim je stanovnitvo Evrope znatno smanjeno. Kako se to kao i razni krstaki ratovi slae sa:
77
22
"A ja vam kaem: ljubite neprijatelje svoje i molite se za gonitelje svoje ..."(Mt.5.44)?
Kakav stav o tome zauzimaju "namesnici Hristovi" i oni koji njima bez pogovora
slue? Koji duh njima vlada?
"Sve proveravajte, zadravajte to je dobro." (l.Sol.5.21)
"... ne verujte svakom duhu, nego proveravajte duhove - jesu li od Boga, jer su mnogi
lani proroci izili u svet." (l.Jn.4.1)
To se moe initi samo sopstvenim miljenjem, a ne pitanjem nekog autoriteta u ije
se iskaze mora verovati.
*******
to se tie "deset zapovijedi", moe se pretpostavljati da je Hristos nadahnjivao
Mojsija, eventualno preko Jahvea ili na drugi nain. Meutim, sem gore navedenog a opet po
Mateju, Isus Hristos ak i ono to je u tim zapovedima dato uzdie na vii stepen, na primer
ono "Ne ubij" (Mt.5-21-26) ili "Ne ini preljube" (Mt.5.27-30). On ne ponitava zakon nego
upuuje ljude kako e ga potpunije razumeti, a vodei rauna da je njihova svest razvijenija
nego u vremenima donoenja zakona. Zato Ignacije o tome ne govori nego samo o "deset
zapovijedi", kao da ljudi nisu stasali da razvijaju svoj razum, kao da su ostali na stepenu
razvoja oseaja? Na stepenu razvoja oseaja? Na stepenu, na koji ukazuje Pavle sa:
"... jer ne bih znao za prohtev, da zakon nije kazao: 'Ne poeli'... " (Rim.7.7)
Da li se i u tome moe videti Ignacijevo opiranje protiv razumskog miljenja, pomou
kojeg treba saznavsti svoje prohteve i sam njima ovladavati? Pa trai da ga "crkveno
poglavarstvo" vodi? Koji se duh nalazi iza tog "crkvenog poglavarstva"? Ko je "izmeu
Krista ... i crkve"? Jer kao to postoji duh povezivanja, tako postoji i duh razdvajanja od
Hrista, a oni se oba nalaze "izmeu Krista ... i crkve".
Malo dalje od gornjih navoda Pavle opirno objanjava ovekovu dvostruku prirodu:
"Znamo, naime, da je zakon duhovan, a ja sam telesan, i kao takav prodan pod greh.
Tako, ne znam ta inim; jer ne inim to elim, nego to mrzim - to inim. Ako pak inim to
ne elim, slaem se sa zakonom i priznajem da je dobar. Jer to sad ne inim vie ja, nego
greh koji obitava u meni. Znam, naime, da u meni, to jest, u mome telu, dobro ne obitava; jer
hteti - toga ima u meni, ali initi dobro - toga nema. Jer ne inim dobro koje elim, nego zlo,
koje ne elim, to inim. A kad inim ono to ne elim, to ve ne inim vie ja, nego greh koji u
meni obitava. elei, dakle, da inim dobro, nalazim da za mene vai zakon - da je zlo u
meni. Tako se po unutranjem oveku radujem Boijem zakonu, ali vidim jedan drugi zakon u
svojim udovima, koji vojuje protiv zakona moga uma i zarobljava me zakonom greha, koji je
u mojitn udovima. Bedan sam ja ovek; ko e me izbaviti od ovog smrtnog tela? Bogu hvala
kroz Isusa Hrista, Gospoda naega. Tako, dakle, ja sam umom sluim Boijem zakonu, a
telom - zakonu greha." (Rim.7.14-25)
ovek dakle, ovekovo ja eli da ini dobro, ali ga njegova telesnost navodi da ini
zlo koje ne eli. Ne treba se dakle poveravati volji koja deluje preko "mazge". Ovaj iskaz
Pavlov treba dobro primiti u duu i povezati sa sledeim:
"Kaite mi, vi koji elite da budete pod zakonom, zar ne ujete zakona? Napisano je,
naime, da je Avraam imao dva sina: jednoga od robinje, a drugoga od slobodne. Ali onaj od
robinje roen je na telesan nain, a onaj od slobodne - na osnovu obeanja. Sve je to
slikovito reeno: ove dve ene to su dva saveza; jedan od Sinajske gore, koji raa za
robovanje, i to je Agara. Jer Sinajska gora je u Arabiji; ona odgovara sadanjem Jerusalimu,
koji robuje sa svojom decom. Gornji Jerusalim, meutim, slobodan je i on je naa mati.
Napisano je, naime: "Razveseli se nerotkinjo koja ne raa, klikni i uzvikni ti koja ne trpi
poroajne muke; jer ostavljena ima vie dece nego ona koja ima mua". A vi ste, brao, deca
23
obeanja kao Isaak. Ali kao to je nekada onaj to se rodio na telesan nain gonio onoga koji
je na duhovan nain roen, tako biva i sada. Nego ta kae Pismo:
'Odbaci robinju i njenog sina; jer robinjin sin nee naslediti sa sinom slobodne'. Zato,
brao, mi nismo deca robinje, nego one slobodne,"(Gal.21- 31)
U Agari je slikovito prikazana ovekova telesnost - prvi savez. Gornji Jerusalim je
duhovni svet i tu je nerotkinja - drugi savez. Mi istim miljenjem koje dolazi iz "Gornjeg
Jerusalima" - kako je ranije izloeno - potiskujemo svoju telesnost, odbacujemo "robinju i
njenog sina", njenog sina koji pokree nau volju preko instinkata, nagona i strasti, te sami
kao "sinovi slobodne" usmeravamo svoju volju. Ako se to primi, onda ovek nee vie
osuivati nijednog oveka pa ma ta on uradio, ali njegove grehe svakako da, kako bi se
osveivao i saznavanjem istine pomou svoga miljenja i oslobaao se, sve vie
ovladavajui i potiskujui svoju telesnost.
Meutim, hrianski sudovi u glavnom osuuju, pa zbog toga i kanjavaju oveka.
udno je to to su komunistiki ateistiki sudovi slali na "popravni rad", na
"prevaspitavanje". Tako su to bar formulisali, a kakvim su ih muenjima pri tom izlagali - o
tome nije potrebno govoriti ovde, jer je to svima dobro poznato. A sada ak i meunaroni
sudovi (kojima glavni ton daju "hriani") poinju da dele "pravednost posredstvom zakona",
po kojoj neko moe biti i vie godina u zatvoru pre nego to se izvede pred sud, a za javna
dela moe se suditi i tajno!
"Ne znajui, naime, ta je pravednost Boija i traei da postave svoju sopstvenu
pravednost, nisu se potinili Boijoj pravednosti, jer Hristos je svretak zakona - za
opravdanje svakom koji veruje." (Rim.10.3)
A na: "nisu li bogatai ti to vas tlae i vuku na sudove?" (Jak.2.6) neki hrianski
sudovi za pare - uz kauciju - putaju prestupnike da se iz slobode brane, te da i pobegnu u
neku zemlju, koja e im zbog donetih para dati gostoprimstvo.
Ko je taj inspirator koji bi hteo da je Hristos uzalud umro? Jer:
"Jer ako ja ponovo zidam ono to sam jednom sruio, sebe prikazujem kao
prestupnika. Jer ja sam posredstvom zakona umro zakonu - da Bogu ivim. Ja sam sa
Hristom raspet na krstu. Tako ne ivim vie ja, nego Hristos ivi u meni. A to sad ivim u
telu, ivim verom u Sina Boijeg, koji me je zavoleo i sebe predao za mene. Blagodat Boiju
ne odbacujem; jer ako pravednost dolazi posredstvom zakona, onda je Hristos uzalud umro."
(Gal.2.18-21)
I o tome inspiratoru bi Ignacije danas postavio pitanje, jer je jo i onda imao devociju
prema istini, zbog ega je bio estoko napadan po svoj prilici i od poglavarstava, i od vlasti",
i od sila. Na ovo pitanje bi trebalo da odgovore i danasnji pripadnici reda koji je on osnovao,
a takoe - i prvenstveno - onaj kome se oni bez pogovora pokoravaju. Takoe, i da li i ta oni
protiv toga preduzimaju? Naravno da se to odnosi i na sve druge, ali ja ovde piem samo o
jezuitizmu. A zbog zapadnih Agarjana ja sam ve ranije pisao da je Zapad pod duhovnom
okupacijom arapskog Islama ili islamskog arabizma, mada prividno izgleda kao da
zapadnjaci njima vladaju. I na ovo se moe primeniti:
"Nije to mudrost koja silazi odozgo, nego je zemaljska, ulna, demonska ..." (Jak.3.15)
Ta mudrost nije ni malo za potcenjivanje i Jakov upozorava:
"Potinite se, dakle, Bogu, a usprotivite se avolu, i pobei e od vas." (Jak.4.7)
"Zakonodavac i sudija je samo jedan - koji moe da spase i pogubi. A ko si ti to
osuuje blinjega?" (Jak.4.12)
A pre toga Jakov kae:
"Tako govorite i tako tvorite kao ljudi kojima e se zakonom slobode suditi. Jer sud
nema milosti prema onom koji nije milost ukazivao; milost slavi pobedu nad sudom."
(Jak.2.12-13)
Poto ne elim da budem samo neki apstraktni teoretiar, ja bar kratko moram ovde
24
dodati: U predlogu trolanog drutvenog ureenja koji je Rudolf tajner dao ukljueno je i to
sudenje zakonom slobode. Ja se u to ovde ne mogu uputati, ali veliki broj jezuita je s tim
upoznat, a takoe i onaj kome se oni pokoravaju. Naravno da se ostvarenje takvog ideala ne
moe postii preko noi i da e se neko boriti za, neko protiv, a neko biti ravnoduan ili
uspavan. I tu e se zakonom slobode suditi.
25
2. Ignacijev ivot i razvoj

Kao to je ve receno, Ignacije nastoji da sebe nepristrasno posmatra, te je sa svoje 62
do 64 godine78 opisivao svoje i spoljanje (istorijske) i unutranje (duevne) dogaaje kao da
je kroz to prolazio neko drugi ("hodoasnik"), a ne on sam koji to opisuje. To je izvanredno
znaajno objektiviranje sebe, te e taj njegov opis i meni posluiti da istaknem neke stvari. A
i izdavai ove knjige na to - samo drugim reima - upuuju. Pri tom u se ja posluiti i
njihovim "Napomenama"79 i "Kronologijom Ignacijevog doba",80 a neki put i drugim
izvorima i podacima.
Posle tekog ranjavanja u Pamploni 1521, kad je imao 30 godina (roen je 1491), on
je pri oporavljanju itao i svetovne i crkvene knjige, s tim to su ga ove druge vie privlaile i
ispunjavale. itao je "Vita Christi" ("Kristov ivot") i knjigu o ivotima svetaca na
panskom.81 On tu ne pominje, pa tada svakako i nije itao Sveto Pismo. Katolika crkva je
bila protiv toga da ga itaju svetovnjaci, mada je prvo tampano izdanje na latinskom izvrio
Gutenberg jo 1452-1455. Meutim, Ignacije nije tada, pa ni l523. znao latinski.82
Na Ignacija - tada jo Iiga83 - su poseban utisak ostavili sv. Franja Asiki (11821226) i sv. Dominik (1170-1221),84 to nije nikakvo udo kad su u pitanju takve duhovne
veliine. To ga je podsticalo na to da promeni svoj dotadanji nain ivota. Onda su mu se oi
"malko otvorile", te je "malo po malo nauio raspoznavati duhove ko ji su djelovali na njega,
jedan sotonski, a drugi Boji".85 To je bilo dok se oporavljao i onda je "dok je bio budan,
jasno vidio lik Nae Gospe sa svetim Djetetom Isusom".86 Podstaknut time on doivljuje
duevni preobraaj, uz odvratnost prema dotadanjem ivotu. U njemu se raa "mrnja prema
sebi".87 Na nasluivanje svoga brata da on eli da promeni svoj ivot i njegovo odvraanje od
toga "on je odgovarao prilino neodreeno, ali tako da istina nije trpjela. On je ve tada bio
osjetljive savjesti u pogledu govorenja neistine...".88
U prethodnom poglavlju ve je bilo objanjeno da su ta Ignacijeva gledanja skoro
iskljuivo bila vizije. Na to ukazuje i ve sam izraz "vidio lik". U viijama, pa ak i u prvim
stepenima pravog duhovnog gledanja - imaginacije i inspiracije - moe biti vrlo mnogo
zabluda i pogrenih tumaenja sagledavanoga - pa neki put ak i na jo viim stupnjevima. Tu
tek dolaze najvea iskuenja, da se neki takvi doivljaji netano sagledaju i pogreno
protumae. Kako je i da li je tano Ignacije razlikovao duhove - sotonskog i Bojeg? I koga
boga?
Oni koji idu mistiarskim putem uronjavanjem u sebe, ka unutra (kao i Ignacije),89 oni
vrlo snano doivljuju delovanje Ahrimana koji ih vue ka ulnom svetu, ka Zemlji, ka
spolja, jer oseaju kao prinudu na primer i to to moraju da jedu:
"... ako si Sin Boiji, reci ovom kamenu da postane hleb." (Lk.4.3)
A onda - da bi se spasli od Ahrimana - oni vrlo lako padnu pod uticaj Lucifera koji ih
odvraa od ulnog sveta, pokazuje im svoj duhovni svet u kojem ne vae fiziki zakoni, u
78

80
81
82
83
Naela jezuita, sstr 42, # 12
84
85
86
87
88
89
79
26
kojem ne mora ni da se jede:

"... tebi u dati svu vlast i slavu njihovu, jer je meni predana i ja je dajem kome hou."
(Lk.4.6)
Iz tog razloga mnogi, ak vrlo poboni i duboko verski nastrojeni ljudi padnu u
iskuenje i u obmanu, te u Luciferu gledaju onog "pravog Boga" ili "njegovog Sina", pa u
svojoj zabludi Lucifera nazivaju Hristom. A poto je Lucifer poveo ljude u fiziko telo, a u
tom telu vladaju Ahrimanovi zakoni, oni onda Ahrimana - koga ne poznaju, ne razlikuju ga
od Lucifera - nazivaju Luciferom. Treba imati u vidu da su ti ljudi uglavnom verovali da
postoji samo jedan veliki suparnik Hristov. Tek Rudolf tajner jasno istie da su ovo dva
razliita duhovna bia i to vrlo visoka po rangu, ali iz odreenih razloga zaostala u razvoju.
*******
Poto ovo mnogima moe izgledati apsurdno i proizvoljno dato, bez ikakvih dokaza i
poto u tu zabludu pada ogroman broj vrlo pobonih ljudi, ljudi kojima se ne moe zameriti
ni u pogledu njihove estitosti ni u pogledu njihovih plemenitih tenji i raznih ak i vrlo
hrianskih ideala, ja u ovo malo opirnije objasniti i sa jo jednog drugog stanovita, sa
stanovita okultnog kolovanja i to kako se ono odraava na stanje ovekove svesti, a na
osnovu predavanja Rudolfa tajnera odranih juna 1912 u Kristijaniji (sadanjem Oslu).90 U
IV predavanju, od 6. juna 1912. on izlae:
''U svojoj obinoj svesti ovek ima svest o svome ja i o drugim predmetima i biima
oko sebe. Na putu okultnog kolovanja je gubitak, naputanje i nadvladavanje ove svesti isto
toliko neophodno koliko i opasno. Pri uspavljivanju se ova svest gubi, ali je ovek ponovo
nalazi pri probuenju. Kod religija se zadrava ta svest o ja, ali neke od njih deluju vie na
mozak, a neke vie na srce. Meutim, mistiari tee da se oslobode takve svesti, da je
nadvladaju i da se uive u neko stanje samozaborava, da idu ak do ponitavanja sebe,
gaenja sebe pomou nekog ushienja, ekstaze, te da se kroz tu ogranienost zemaljske svesti
probiju do neke vie. Oni potiskuju svoju obinu svest o ja, ali im pri tom ipak ostaju njihovi
duevni doivljaji od onda kad su se sluili svojim mozgom ili srcem:
"Mistiar hoe da iskljui tu svest, ali on time ne iskljuuje te doivljaje preko mozga
ili srca."
To su na primer neoplatoniari Jamblis i Plotin, zatim Skotus Erigena i Majstor
Ekhart.
Neki mistiari sem te obine svesti uspevaju da iskljue i doivljaje mozga, ali im
ostaju predstave koje su primili preko srca. Oni nikako ne vole ono to se mislilo i ele da
iskljue jo i misli, te zadravaju samo ono to su preko srca primili. Oni odbacuju sve zata
bi se morali posluiti mozgom, odbacuju miljenje, pa i nauku o prirodi, te time stiu vee
snage kojima se slui srce. Najizrazitiji primer za takvog mistiara jeste Franja Asiki.
Ima i takvih mistiara koji iskljuuju linu svest, a sem toga i doivljaje srca, te se
slue samo mislima i predstavama, a koje su vezane za mozak. To je na primer Hegel.
Neki mistiari kao sv. Tereza iskljuuju i svest i doivljaje mozga i doivljaje srca.
Naravno da ima mistiara koji to samo delimino uspevaju, jedno u veoj meri, drugo
u manjoj. Otuda ima i takvih koji su takorei ljudskom ljubavlju zaljubljeni u Madonu ili u
Hrista kao svog zarunika, tako da se moe govoriti i o erotskoj mistici.
Sledeeg dana, u V predavanju, odranom 7. juna 1912. govori Rudolf tajner o
velikim promaajima mistiara:
Kad na mesto obine svesti treba da nastupi natulno iskustvo, dolazi esto mistiar u
neku oblast koja upravo iskljuuje svako iskustvo, svako doivljavanje. Oni to zaodevaju u
90
Der Mensch im Lichte von Okkultismus, Theosophie und Philosophie, GA 137, str.61, 65-68, 70, 73; 79-87;
132-133, 135-138, 139-141; 168
27
re "venanje", "sjedinjen je", a to u stvari znai "gubljenje samog sebe", "otuivanje od

sebe", "vie nemati sebe, kao neka vrsta vieg spavanja, biti prenet u neki drugi element".
"U ovom poslednjem se nalazi to, da mistika - tako kako pred nas veinom istupa dodue jeste put ka okultizmu, ali ne postie svest bez nekog svesnog predmeta. Jer u
trenutku kad mistiar napusti sve predmete ovog sveta - bar u meri kako smo jue o mistici
govorili - gubi on takoe i samu svest; tu dolazi neko drugo stanje, stanje opijenosti,
samoizgubljenosti, tako da on ne postie ono to mora biti oznaeno kao trei element
okultnog doivljavanja, naime drukiju svest, viu svest, onu koja nema nikakvog spoljanjeg
predmeta od svih onih predmeta koje svest inae ima, a ipak jeste neka svest."
Mistiari sami sebe gube zbog toga to nemaju nikakvu unutranju prisiljavajuu
pobudu odnosno povod da iz sebe iziu, nego uvek spoljanje uzroke imaju. Kod Franje
Asikog su to bila nasledna vidovita vizionarska stanja. A kod raznih mistiarki linost
samoga Isusa, koji im se pojavljivao kao enik, spolja su dakle one bile pobuivane da dou
u svoje mistiko stanje.
"Ovaj spoljanji podstrek je bio naroito kod svih tih mistiara, koje smo jue naveli.
Ali jedna unutranja prisiljavajua pobuda mora postojati, a koja oveka pokree na to da
sam sebe preskoi."
Supstancijalnost naeg tela se stalno menja; menjaju se i naa unutranja doivljavanja - miljenje, oseanje i htenje; o svome ja mi imamo samo neku misao, neku predstavu
da je neto trajno, ali prilikom uspavljivanja mi gubimo svest o njemu - ona nije trajna.
Jedino izraz toga ja mi moemo nai u oveijem obliju, ali samog ja se mi ne moemo
doepati. No ni to oveije oblije ne moe biti istinski izraz toga ja, ono je samo predstava o
ja.
"Sad mora okultist svakako znati da on ne moe iveti u predstavama, ne u
zakljuivanjima, koja se uzimaju spolja; on ne moe iz spolja uzimati doivljaje do kojih sad
on mora doi, jer ono to spolja dolazi to ini njegovu zemaljsku svest koju on hoe da
preskoi, ali kad okultist gleda svoje oveije oblije, mora on doiveti na ovom oveijem
obliju neto, to njega izvodi iznad svake zemaljske svesti."
On doivljuje da je gornji deo oveijeg oblija preoblien gordou, a donji
pohlepnou, doivljuje da on takav kakav pred njim stoji nije istinit.
U VIII predavanju ovog ciklusa, koje je odrano 10. juna 1912. Rudolf tajner govori
da je za okultni razvoj najsigurnije, ako se poe od posmatranja oveijeg oblija, a ne da se
poe od unutranjeg oveka, jer su pri obrazovanju unutranjeg oveka saraivale i
luciferike i ahrimanike snage. Ma kako dobre izgledale duevne sadrine, one su uvek na
neki nain pomeane sa snagama, kojima su Lucifer i Ahriman radili na oveku. One su
radile na ovekovom obliju, ali su na njega imale posve najmanji uticaj, ono je ostalo slika
boanstva. Za duhovno kolovanje treba dobro uzeti u obzir sledee:
"Kad neko isto preko unutranjih duevnih doivljaja dospe do toga da pree prag i
stupi u duhovni svet, tad on doivljuje duhovno gledanje, a moe u izvesnoj meri i da ne uri
sa gledanjem tih stvari, poto one srazmerno dugo vremena traju. To je dakle - reklo bi se ono najprobitanije, najudobnije kad se poe od unutranjih duevnih doivljaja. Ali to ima
upravo napred opisane nedostatke. To oveka ne uva od toga da luciferike i ahrimanike
uticaje kao takve neispravno ne procenjuje, da ih neispravno raspoznaje. Stvarno se sme rei,
moji dragi prijatelji, Lucifera i avola ljudi ba najmanje primeuju onda kad polaze od
unutranjeg dusevnog ivota.
Nasuprot tome, polaenje od oveijeg oblija ima upravo taj nedostatak, to to
gledanje do kojeg je ovek dospeo, te imaginacije izvanredno kratko traju, to one ne ostaju
dugo, tako da je svakako neophodno da ovek izvesno prisustvo duha razvije onda kada eli
da ih zadri."
Ako okultista i poe od oveijeg oblija, stvori od njega neku pasliku, pa i nju
28
izbrie, on nju doivljuje u eterskom telu (ivotnom telu, telu oblikujuih snaga), on sam sebe
doivljuje u svom eterskom telu. No taj doivljaj se sad odmah razdvaja na dva doivljaja.
Prvi je smrt, a drugi je Lucifer.
Smrt se doivljuje tako to se zna da oveije oblije ne moe opstati izvan
zemaljskog postojanja. No ko eli da se vine iznad zemaljskog postojanja, on mora razbiti to
oveije oblije, a to se pokazuje kao smrt. To ovekovo oblije se u eterskom telu moe
pokazati samo kao obdareno smru. To mora biti prvi utisak, to razbijeno oveije oblije, a
to kod mnogih koji idu okultnim kolovanjem izaziva strah koji oni ne mogu savladati.
Neophodno je da se ta smrt vidi, jer onda postaje sasvim izvesno da se u zemaljskom telu ne
moe doivljavati vii svet. Mora se iz njega izii.
Meutim, to ne znai da se u zemaljskom telu apsolutno ne moe doiveti vii svet.
Tu je sad onaj drugi doivljaj: razabire se Lucifer. Lucifer deluje vrlo zavodniki. On ukazuje
na krhkost oveijeg oblija i da su ga oni vii bogovi koji su njegovi protivnici morali
takvim sainiti. Zatim Lucifer oveku vrlo zavodniki ukazuje na to ta bi od njega dobio, da
je jedino on na njemu radio: on ne bi imao to krhko ljudsko oblije. Kad se oveku oduzme to
oblije, ono to mu ostaje, to je valjano za natulni svet, srodno je s njim i u izvesnom
pogledu je besmrtno, dok je telo smrtno. To je snaan argument Luciferovog zavoenja:
"oveku se najpre ukazuje na onu sliku boju, koju on ima, ali da je ona krhka i
vezana za Zemlju. Preko Lucifera mu se ukazuje na ono to je u njemu besmrtno. To je to
iskuenje, taj zavodniki utisak."
Ali ako se to spoljanje oblije odstrani , i posmatra ono to je besmrtno, tada ovek
vidi da ga je Lucifer uinio besmrtnim po tu cenu, to on vie nije istinski ovek. On vie
nema oveije lice, a pri tom ene vie lie na lava, a mukarci na bika. Meutim, poto ni
ovek nije potpuno ogoljen od lava ni ena od bika, nego se oni razlivaju jedno u drugom, u
tome se onda pojavljuje slika jedne ptice - orla. No donji deo ovekov se pokazuje tad kao
divlja adaja ili divlji crv-zmaj. U religioznoj simbolici se u tom smislu ukazivalo: na oveka,
na lava, na bika i na orla, a kod pada u greh i na tog divljeg crva.
Lucifer moe dati oveku besmrtnost, ali po cenu gubitka forme, oblija. U toku
zemaljskog razvoja Lucifer je oveku davao sve vie natulnoga, a i mudrost u velikoj meri
potie od njega. Pri susretu sa njim, Lucifer moe ukazati na mnogo ta to mu ovek duguje.
No ta besmrtnost koju Lucifer daje jeste uniavanje oveka na stepen ivotinje i to ne neke
vie nego kao neke amfibije. To je teak utisak i ovek mora imati mnogo prisustva duha da
shvati tu smrt i Lucifera, te da jo posmatra i samoga sebe.
"Nieg nema utenog to ovek tu vidi, jer on konano ima samo izmeu ta dva da
bira. ovek moe da bira da se dri onog smrtnog, krhkog koje potie od bogova, od
protivnika Luciferovih ili da bira besmrtnost, a onda - kao pride uz tu besmrtnost uniavanje oveijeg oblija."
Da bi se savladao taj uasan utisak potrebno je mnogo hrabrosti, a onda da doe
seanje, misao o ja kao neto jedino sigurno ega se moe seati:
"Ti si tamo s one strane bio neko samstvo."
Meutim, tu misao je izvanredno teko zadrati - kao i neki san. Ali postoji i pomo:
"Od toga kako se ovek za vreme svog zemaljskog ivota ponaao prema Hristovom
impulsu, kako je on taj Hristov impuls u sebi uinio ivim, od toga u dananjim stanjima
zemaljskog razvoja zavisi da li ta misao o ja pada u zaborav pri uzdizanju u natulni svet
odnosno da li misao o ja ostaje oveku kao jedini vrsti oslonac koji ovek u sebi sa Zemlje
moe poneti u natulni svet."
U X i zavrnom predavanju ovog ciklusa, koje je odrao 12. juna 1912, Rudolf
tajner saeto opisuje taj doivljaj aspiranta koji ide ispravnim putem:
"Naime, tada na mesto smrti - da bi nam uinio pojmljivim da se ovo ja ipak moe
odrati - stupa sam Hristos. Drugim reima, mi unutranje u svojoj svesti dobijamo sliku,
29
koja je sasvim nezavisna od bilo kakvog seanja iz ulnog ivota. Govoriti tu o iluziji,
halucinaciji bilo bi to upravo najistija besmislica, jer ovek bi mogao biti slep i gluv i lien
mirisa i svega mogueg, pa bi ipak mogao imati ovaj doivljaj, koji se prua kod ove take
inicijacije; Hristos bi ipak stupio na mesto smrti."
Hristos je iao po zemlji, bio razapet i pobedio Smrt. A Lucifer u fizicko-ulnom
svetu nigde se ne moe nai kao spoljanji utisak, isto tako kao ni smrt. I to je upotpunjeno
time to se Smrt preobraava u Hrista. To se doivljuje pomou svesti koja nije vezana ni za
kakav spoljanji predmet.
*******
Ovaj malo opirniji umetak ja sam morao da dodam da bi se lake shvatila kako
prethodna tako i naredna izlaganja o ivotu i borbama i iskuenjima kroz koja je Ignacije
morao da proe. Svako ko ide putem nekog okultnog kolovanja mora da prolazi kroz mnogo
vee opasnosti nego drugi ljudi koji se preputaju da samo ive svoj ivot onako kako im
nadolazi. Ja u ovde naroito naglasiti da je to isto tako sluaj i sa onima koji su izabrali
antropozofski put na koji je ukazao Rudolf tajner; ni oni nisu izuzeti od takvih velikih
opasnosti i iskuenja. I ja sam lino imao prilike da to vidim na itavom nizu primera, na
nekima sa neznatnim posledicama, a na nekima sa vrlo tekim, jer su pod uticajima
zavodnika prenebregli izvesne mere opreza. Ja ovo istiem, jer ne elim da se pomisli da ja
ovom pitanju pristupam pristrasno, te da sve druge pravce odbacujem i nudim jedan jedini
koji je jedino siguran. Jer "Lucifera i avola" mogu da ne primete i oni koji se godinama bave
antropozofijom - kako je to gore reeno samo za one koji "polaze od unutranjeg ivota", pri
emu pod avolom treba podrazumevati Ahrimana, a i druga zavodnika duhovna bia kojih
ima raznih vrsta.
Zbog toga je strano opasno, ako se ovek pri okultnom kolovanju odrie sopstvenog
miljenja i sopstvene snage rasuivanja, te se preputa nekom guruu odnosno uitelju ili
ispovedniku, kao to je to inio i Ignacije. Pokoravanje tako nekom pretpostavljenom,
preputanje njegovom autoritetu moe biti vrlo zavodniko: ovek se time svakako veba u
poniznosti i skromnosti - ali ta ako taj pretpostavljeni takoe ne primeuje "Lucifera i
avola" koji rade u njegovoj unutranjosti?
Ignacije je iao slinim putem kao i Franja Asiki, ali ovaj nije iao na jaanje neke
tue volje za borbu pod nekom zastavom i to time to bi se ukidala sloboda volje njemu
podreenih, nego kae:
"Savrena radost nije ni davanje primera u svetosti, ni injenje uda (ak ni
vaskrsavanje iz mrtvih), ni poznavanje svih nauka i mo proricanja budunosti i poznavanje
tajni svesti i dua, ni znanje o kruenju zvezda i svih tajni zemaljskih, ak ni znati tako dobro
propovedati da se time nevernici privode Hristu''.
''Iznad svih milosti i darova Sv. Duha koje Hristos daje svojim prijateljima jeste
pobediti samoga sebe i - za ljubav Hrista - pretrpeti rado muke, nepravde, sramote i
neprijatnosti. Jer, ni sa kakvim drugim Boijim darovima mi se ne moemo pohvaliti, poto
oni ne proizilaze iz nas, nego iz Boga, prema ovoj rei apostola: 'ta ti ima, to nema od
Boga? i ako to ima od njega, zato se time hvali, kao da ga ima od sebe?'. Ali na krstu
jada i alosti mi se moemo proslaviti, poto apostol kae: 'Ja ne elim slave, sem na krstu
naega Gospoda Isusa Hrista.'"91
Ako su na mene ove rei ostavile dubok utisak i to kada sam ve odavno prihvatio
antropozofiju, onda je sasvim razumljivo to je sv. Franja Asiki bio uzor i za Ignacija.
Meutim, poto Ignacije nije dovoljno upotrebljavao svoje miljenje - nije se na alost vie
91
Ja sam ovo pre moda tri decenije preveo iz jedne francuske knjiice, za koju mislim da se zvala "Les petites
fleurs de Saint Francois d'Assise - ne znam izdavaa
30
udubljivao u ono to je dao sv. Dominik, on je pretpostavljao da je ispravno i sve ono to su

mu njegovi sledbenici - franjevci - govorili, na primer o otiscima Hristovih stopala na steni u
Jerusalimu.
Isto tako, Ignacije je morao znati da je Grgur IX 1233, dakle jedva 12 godina posle
smrti sv.Dominika 1221, njegovim navodnim sledbenicima poverio da vode inkviziciju, a
morao je znati i o strahotama koje je ta inkvizicija inila, a zbog kojih bi se Dominik svakako
zgraao. Da li ga zbog toga moda nije privuklo razvijanje miljenja, na koje je upuivao
Dominik? Pa mu je privlaniji bio put sv. Franje? Pa je i njemu savremene dominikance i
franjevce smatrao da su pravi predstavnici ova dva sveca?
Da je o tome Ignacije razmiljao, samostalno razmiljao i prosuivao, on je mogao
uvideti da neki koji sebe proglaavaju neijim sledbenicima, zastupnicima njihovih ideja i
ideala, mogu u stvari imati i potpuno suprotna shvatanja i stavove od onog u ije ime
navodno rade - da se u stvari protiv njih bore. On bi onda to uzeo u obzir i prilikom pisanja
"Duhovnih vjebi" bio bi oprezniji pri davanju uputstava. Posebno to se ne bi - poto su "svi
poloili zavjet vjene istoe i zavjet siromatva" - ne bi pitao, da li bi "dobro bilo poloiti i
trei, tj. zavjet poslunosti jednome od nas,92 pa je to napokon jednoglasno i usvojeno.93
A od koga duha dolazi ta gordost, da je neko od njih nepogreiv, te da e sva njegova
nareenja "biti na dobro i tog poslunika i sveta uopte? Kako je to strano zavoenje! O
samom porobljavanju zavetima - koji su u neku ruku zaklinjanja Bogu - kao i o stvaranju
moralnih automata pomou zakletvi ve je ranije "bilo govora, a navedena je i Jakovljeva
opomena:
"... da ne padnete pod sud." (Jk.5.12)
Samo to to nije onaj sud koji organizuju vladari, koji pomou zakletve od proseno
moralnih ljudi prave ubice, pa onda svojim sudom prosuuju koje je ubistvo poteno i
legalno, a koje protizakonito i zloin. To je sasvim drukiji sud, a pod njega potpadaju i oni iz
kojih izlaze takve sablazni (Mt.18.7).
A da li je Ignacije svoje uspomene - autobiografiju napisao posle drugog prekida
zasedanja Tridentskog sabora zato to su u njemu - slino Franji Asikom - vrlo snano ostali
da deluju duevni doivljaji srca, a tada je doznao ta se na tom saboru dogaalo bez
njegovog prisustva, a vie-manje u njegovo ime - kao generala reda, pa su naoruani sa
njegovim tehnikama i pretpostavkama istupali jezuiti Lainez i Salmeron poev od V
zasedanja? Kastiljanac Lainez, koji je posle njegove smrti postao general jezuitskog reda i
Rimljanin Salmeron. Moda se Ignaciju nisu svidele ni one ranije odluke koje su donoene
pod jakim uticajem ove dvojice, a ni ona odluka na XIV zasedanju da je Hristos pre
vaznesenja postavio svetenike kao svoje zastupnike, te da i greni svetenici imaju mo da
razreuju i vezuju?94
Greni zastupnici Hrista! Moda je ta njegova autobiografija bila neka vrsta poslednje
pismene ispovesti? Ja to ne znam, ali mi se ini da je Ignacije sa svim tim mogao biti duboko
potresen, a - opet ponavljam - sada bi sigurno imao ovakav stav kao ja.
To to se kod Ignacija pojavila "mrnja prema sebi", to je ono to Rudolf tajner
opisuje kao tenju mistiara da iskljue svako iskustvo, to je ono "gubljenje samog sebe",
"otuivanje od sebe".
A da li je i Ignacije kao i mnogi mistiari doiveo s jedne strane smrt, a s druge strane
Lucifera? Pa poto je odbacivao miljenje i iskljuivao doivljaje mozga, odbacivao dakle
svest zasnovanu na mozgu, a zadrao doivljaje srca - da li je on pao pod uasno zavoenje
Lucifera koji mu je obeavao veni ivot, istina pri gubljenju sebe, a kroz smrt nije mogao da
se probije do Hrista? On tu Luciferovu obeanu besmrtnost sigurno nije povezao sa onom
92

94
Renate Riemeck: Glauba-Dogma-Macht, Urachhaus 1985, Stuttgart, str. 255, 268 i 263
93
31
zveri iz Otkrivenja Jovanovog (Ot.Jn.13.l-8), a nije shvatao ni onu izreku "In Christo
morimur" ("U Hristu umiremo"), te da uz pomo Hristovu nadvlada tu smrt uz zadravanje
svesti o ja. Ali prethodno bi on morao primiti Hristov impuls - pored ostalog i ono "ne kunite
se nikako" (Mt.5.34)) "da ne padnete pod sud" (Jak.5.12).
Meutim, nesreni Ignacije veliki naglasak daje na zakletvama odnosno na zavetima,
Kao primer, pogledajte nekoliko karakteristinih strana.95
Zato se zavetovati na nesto to je ispravno? Pa toga e se svaki pametan i estit
ovek i bez toga uvek drati! A sem toga, meni lino nikako nije jasno da neko polazi od
pretpostavke da e sutra biti manje pametan i manje poten nego danas, pa se zbog toga
osigurava zakletvom ili zavetom.
*******
U Ignacijevo vreme je vrlo malo ljudi pravilo razliku izmeu Ahrimana ("sotona") i
Lucifera ("avo"). Hristov put je dranje obojice u ravnotei i kontrolisana upotreba snaga i
jednog i drugog da bi se ostvarivala svoja sopstvena i slobodna individualnost. No on, poto u
ovim odnosima nije znao za tu tajnu broja tri - samo je neto nasluivao, ali ne i ovu Hristovu
ravnoteu, on je lako mogao da zapadne u zabludu mnogih mistiara, ta da napie i o "Dvije
zastave" - "Krista" i "Lucifera". Tu on dalje kae kako "poglavica svih neprijatelja" sa svojim
"vragovima" napastvuje i ljude prvo "pohlepom za bogatstvom", pa "za tatom ljudskom
asti, a potom do sve vee oholosti. Tako je prvi stupanj bogatstvo, drugi ast, trei
oholost.".96
Ignacije govori samo o jednom "poglavici svih neprijatelja". Meutim, pohlepa za
bogatstvom je zavoenje Ahrimanovo, traenje asti je zavoenje Luciferovo, s tim to oba
kao posledicu mogu da izazovu trajno raspoloenje oholosti, u kojem ovek smatra da moe
sve da ini:
"... ako si Sin Boiji, baci se odavde dole..." (Lk.4.9)
Te "Duhovne vjebe" iz kojih su uzeti gornji navodi, napisao je Ignacije 1522., kad je
ve bio u Manresi - u Boijoj koli (1522-1523), a imao je samo 31 godinu.97 Da li je tada i
na kojem jeziku i iz kojeg izvora prouavao evanelja? On se na njih poziva tek pri kraju tog
spisa. Moda je to docnije dopisao, a ne 1522. kako stoji u "kronologiji Ignacijevog doba".98
Ono njegovo "obraenje" kad se pojavila i "mrnja prema sebi" ukazuje da je Ignacije
- naravno ne dovoljno osveeno - oseao ono to je Pavle istakao i razluio u napred datom
navodu da "u mome telu, dobro ne obitava" (Rim. 7.18), s tim to Ignacije ne pravi razliku
izmeu "moje telo" i "ja" kome ono pripada.To je posledica ve jakog pada u materijalistiko
shvatanje usled toga to je rimska katolika crkva 869. godine proglasila dogmu da ovek
ima samo telo i duu, a ne i duh, da je duh samo neka manifestacija due. Pored toga, Ignacije
nije bio dovoljno zreo da shvati da je ta "mrnja prema sebi" u protivnosti prema osnovnoj
Hristovoj zapovesti:
"Ljubi blinjega svoga kao samoga sebe" (Mt.22.39 i Mk. 12.31).
Ako neko osea mrnju prema sebi, po ovom zakonu bi trebalo da mrzi i svoje
blinje. Na tu "mrnju prema sebi" svakako ga nije podstakao ni Hristos ni neki duh koji ide
Hristovim putem, ve neki od zavodnika, jer to je istupanje protiv Boije tvorevine pa samim
tim i protiv Tvorca. To je isto luciferika pobuna. Ignacije svakako da nije mislio da treba
mrzeti blinje, ali on je to ovim rekao, ne znajui ni da pravi razliku izmeu ja i telesnosti
kojom se ja slui, a u koju mogu zahvatiti i druga duhovna bia, te da preko "njegove"
95
Naela jezuita, str 156, # 1; str 156, # 3 i 6; str 160, # 82; str 176, # 547; str 181, # 603 i 605
Naela jezuita, str 74, # 136, 140, 142
97
98
96
32
nesvesne volje uine neto to to ja nikako ne eli. Nije nita udno to Ignacije u tom
stadijumu svog razvoja o tome nije znao. Meutim, vrlo je znaajno i simptomatino to on
jo nezreo i sa zbrkanim pojmovima ve te 1522. godine pie svoje "Duhovne vjebe", koje
e imati dugotrajno dejstvo na mnoge njegove sledbenike, pa i ne samo na njih. To vrlo, vrlo
simptomatski ukazuje da u isto to vreme kad je on to oseao, Ignacije smatra da je "nauio
raspoznavati duhove". Nije Ignacije prepoznao duha koji ga je naveo na mrnju! A koji duh
ga je nadahnjlvao pri daljem pisanju "Duhovnih vjebi"?
I ovo ukazuje na to da Ignacije nije video "zastavu" Hristovu, nego da je: video jednu
zastavu Luciferovu i jednu Ahrimanovu, pa mu se Luciferova vie dopala i nju je nazvao
Hristovom, a Ahrimanovu Luciferovom.
Uprkos tome - to je vrlo znaajno - on ve u prvim fazama obraenja osea veliku
odbojnost prema neistini, a koju osea u svojoj savesti, ne da bi mu na to ukazivao neki
ispovednik ili ko drugi. Meutim po dolasku u Montserat "pismeno je obavio opu ispovijed,
koja je trajala tri dana" pred ispovednikom, s kojim posle sreuje da se preuzme njegova
mazga, a "ma i bode, objese u crkvi na oltar Nae Gospe".99
ta znai taj gest da se na oltar polae oruje kojim je izvestan broj ljudi bio ubijen ili
ranjen? Neko bi i ovo mogao protumaiti vie kao bogohuljenje nego kao rtvu. Jer - da li je
to neka rtva kad se neko odrekne daljeg ubijanja? I ta se uopte misli o ljudima koji u crkvu
ulaze s orujem - bez obzira na njihove namere? A s tim se i ispovednik sloio! A tom
ispovedniku se s predanou poverava Ignacije, koji se ne zadovoljava ili se boji da se
zadovoljava s onim to mu govori sopstvena savest - moda zbog pritiska koji vri crkveno
poglavarstvo. Pri tom sam taj uroeni oseaj odbojnosti prema neistini njega ne upuuje
dovoljno da svim silama sam trai i saznaje istinu. A bez znanja istine ovek vrlo lako moe
biti zaveden i podlei iskuenjima zavodnika. Ukoliko se ovek vie trudi na putu svog
duhovnog kolovanja, utoliko vie mora biti oprezan i uoavati i tano razumevati opasnosti
kojima se pri tom izlae. Naroito da ne potpadne pod neki vrlo prefinjeni egoizam i oholost.
Pri tom se treba setiti i ovoga, na ta Ignacije takoe nije mislio niti upozoravao:
"A kada neisti duh izie iz oveka, ide kroz bezvodna mesta traei pokoja, i ne
nalazi. Tada kae: vratiu se u svoju kuu, otkuda sam iziao; i doavi nalazi je praznu,
poienu i ukraenu. Tada odlazi i uzima sa sobom drugih sedam duhova, gorih od sebe, pa
uu i stanuju onde; i poslednje stanje onoga oveka biva gore od prvoga; tako e biti i ovome
narataju. " (Mt .12.43-45)
O raznim iskucnjima Ignacije dodue govori na vie mesta, a takoe nastoji da se od
njih na neki nain brani.
Radi odbrane od Ahrimanovog kuanja - pohlepe za bogatstvom - on ak i svoju
dobru odeu poklanja jednom prosjaku,100 a i da bi se odbranio od Luciferovog kuanja - asti
"U Manresi je svaki dan prosio milostinju" i boravio u nekom - svakako sirotinjskom prihvatilitu.101 Taj stav pronje, ivljenja u siromatvu i poniznosti i ispovedanju i
pokornosti zadrao je on i dalje, bar do 1536. godine, sa kojom se u glavnom zavrava njegov
ivotopis.
Tu sad ima neto, o emu Ignacije nije mislio, nego se samo strasno preputao svojim
oseanjima, doivljajima srca. Ako se ivi od milostinje i ovek sam "ne pravi od kamena
hleb", onda to za njega drugi radi. On je oterao od sebe Ahrimana, ali je ovaj zbog toga jae
zahvatio tog drugog odnosno one koji mu milostinju daju. Oni vie hleba moraju od kamena
da prave nego to je to za njihov ivot potrebno. Oni se ak mogu time podsticati ak i na
"pohlepu za bogatstvom, pa i na oholost kad ga steknu. Zbog toga je i Isus radio kao
drvodelja, a i Pavle kae:
99

101
100
33
"... niti smo kod ikoga badava jeli hleb, nego smo u trudu i naporu radili no i dan da ne budemo na teret nikom od vas. Ne zato to ne bismo imali prava na to, nego da sebe
damo kao primer vama - da se ugledate na nas. Jer i kad smo bili kod vas, ovo smo vam
nalagali: ako neko nee da radi, neka i ne jede." (2.Sol.3.8-10).
To "pravo" bi dolazilo iz toga, to Isus apostolima kae:
"Ne pribavljajte zlata, ni srebra, ni bakra u svoje pojaseve, ni torbe za put, ni dve
haljine, ni obue niti tapa; jer je radnik dostojan svoje hrane." (Mt.10.9-l0)
No pre toga je Isus njima darivao odreene sposobnosti, kojima e zasluivati da jedu
kao i drugi radnici, ali koje ne smeju prodavati. Isus im je darovao - nisu oni sami
proglaavali da ih imaju kao Ignacije. Naravno da se to odnosi i na druge koji prodaju svoje
obredne verske usluge, ali o njima ovde nije re.
Isto tako ako se ovek poniava pred drugim, on od sebe izgoni Lucifera, ali ovaj jae
zahvata tog drugog, koji se sad osea vie vrednim, da ima veu ast nego kad mu se onaj
ponizni nije pokoravao. Tom iskuenju su jako izloeni i ispovednici, pa i razni duhovni
uitelji, koji stupaju na mesto tue savesti odnosno daju uputstva drugima ta treba da rade za
svoje usavravanje, naravno samo ako to ine sa svojim autoritetom i ne vodei rauna o
slobodi uenika. Njih vrlo lako zbog toga moe zahvatiti i oholost. Da bi se tome
suprotstavilo, Isus kae:
"I nikoga na zemlji ne nazivajte svojim ocem; jer je jedan Otac va nebeski. Niti se
nazivajte nastavnici, jer je jedan va, Hristos." (Mt.23.9-10)
A kad je sa pronjom i pokoravanjem ovek osetio da je od sebe oterao i Ahrimana i
Lucifera, on postaje ohol na jedan vrlo profinjeni nain. On sebi kae: "Ja sam svojim
siromatvom i poniznou oterao od sebe i Ahrimana i Lucifera - koliko sam samo ja
uzvieniji od drugih!"
No to Ignacije nije znao... Sada zna... I nastoji da otkloni posledice svojih zabluda. . .
*******
U Manresi je - dakle izmeu 1522. i 1523. godine - Ignacije imao neka duhovna
vienja, ali kako on kae "nije bio iskusan u duhovnim stvarima".102 Tu je on imao razne
skrupule i napasti sa kojima se borio uz izvesna preterivanja: po sedam sati molitve na
kolenima, uzdravanje od hrane i drugo. U tim borbama pomagali su mu ispovednici, koji su
ga upuivali, a i odvraali ga od tih preteranosti u gladovanju i drugom.103 Zatim "su mu
dolazila velika prosvjetljenja i velike duhovne utjehe", ali "se poeo pitati dolaze li ta
prosvetljenja od dobroga duha".104
Ignacije je u "Boijoj koli" sa velikom predanosu, pobonou, postom i molitvom,
doiveo, da "njegov je um bio uzdignut iznad sebe tako da je vidio Presveto Trojstvo u obliku
triju tipki na orguljama."105 Zatim "mu je nain na koji je Bog stvorio svet bio predoen...
Meutim, on to nije znao objasniti. . . "106 Mnogo puta je u Manresi, a i kasnije pri molitvi
"unutranjim oima vidio Kristovo ovjetvo... kao neko bijelo sjajno tijelo... ali nije
razluivao udove." A "i Nau Gospu na slian nain".107 Jednom, dok je sedeo pored reke:
"oi njegova uma poele su se otvarati. Nije se radilo ni o kakvom vienju. On je
samo shvatio naela duhovnog ivota i stvari vjere i uenosti, tako da mu je poslije tog
prosvjetljenja sve izgledalo novo." I on je "tom prigodom primio vie nego u sve ostale
102

Naela jezuita, str 12, # 22-25
104
105
106
107
103
34
ezdeset dvije godine ivota..."108

"Nakon toga prosvjetljenja. . . mu se ponovo javilo ono vienje... koje nikada nije
shvatio. Meutim, dok je bio pod kriem, jasno je vidio da prikaza nema uobiajene lijepe
boje. Doao je do posve jasne spoznaje, uz koju je volja posve pristajala, da se radilo o
sotoni."109
Ignacije zatim opisuje kako je bio u smrtnim opasnostima zbog groznice, bure na
moru, opet bolesti 1550, i jo jedne kasnije, te i o iskuenjima koja je tada imao.110 Ovo je
posebno nabrajano, ali se ne vidi tano vreme ni mesto kad se to sve dogodilo.
U prvom poglavlju je ve bilo govora o Ignacijevim vizijama, koje su vrlo nesigurne
za upoznavanje duhovnih stvarnosti. On sam ukazuje na to. Vienje "Kristovog ovjetva"
koje on ovde opisuje moe se protumaiti kao imaginacija a ne vizija, a ono doivljavanje
pored reke kao neka inspiracija. I na tim stepenima duhovnih saznanja mogu da budu razne
varke i iskuenja da se to pogreno protumai. Samo u intuitivnom saznavanju nema obmana.
I na to sm Ignacije ukazuje, ako se pravilno shvati. O tome je ve bilo govora u "1. Duhovni
svet". Meutim, da je ova snana inspiracija, preko koje je Ignacije "primio vie nego u sve
ezdeset dvije godine ivota" bila neispravna ili pogreno protumaena, najbolji dokaz jeste
ono posle nje. Ignacijevo gledanje u Jerusalimu kamena "s kojeg je na Gospodin uzaao na
nebo i na kojem se jo mogu raspoznati otisci njegovih stopala" i "Tamo se prisjetio da nije
upamtio kamo je bilo usmjereno lijevo Isusovo stopalo, a kamo desno.". To su mu verovatno
objasnili franjevci, koji su taj kamen uvali i s ijim je provincijalom razgovarao Ignacije.111
Tu njegova volja svakako nije pristajala!
Zbog toga ovo strano podsea na muslimanska poklonjenja abi u Meki, gde se uva
onaj njihov kamen. I to je jedan od dokaza za moju tvrdnju, da je hrianski Zapad pod
duhovnom okupacijom arapskog Islama (ne eventualno turskog ili drugog) ili islamizovanog
arabizma ili poarabljenog aristotelizma. Kako je Rim jo stotinak godina ranije pokorio
Grku jezgrovito je opisao Horacije (65-8 p.n.e.) sa "Graecia capta ferum victorem capit..."
("Pokorena Grka pokorila je divljeg pobednika..."). Time je on ukazao da je duhovni ivot
Grka zavladao "Rimljanima. I Arapi su kod Poatijea potueni 732. godine, zadrani od daljeg
vojnog i politikog nadiranja u Evropu, pa su prvo zaustavljeni na Pirinejima, a zatim
sistematski - istina vekovima - potiskivani, da bi najzad bili i vojno-politiki pobeeni i
okupirani, sad posebno jo i privredno. Meutim, na duhovnom polju oni su skoro potpuno
potukli Zapad i nametnuli mu svoja materijalistika shvatanja, pored ostalog naroito preko
Bekona Verulamskog (1561-1626) u nauci, Amosa Komeniusa (1592-1670) u vaspitanju,
Vudrou Vilsona (1856-1924) u politici.112 To su najtipiniji predstavnici iz Novoga doba, a
ima ih jo mnogo i drugih. Ta duhovna okupacija Zapada traje i danas, a sa Zapada se preko
nauke i politike - naravno i oruja - iri na Istok.
No tako oslabljeni duhovni ivot Zapada izloen je ve vie od sto ili dvesta godina
drugoj krajnosti. Materijalizmom duhovno oslabljen, ali vojno i gramzljivou ojaan, Zapad
je postepeno pokoravao i daleki Istok, a poto je ovaj na daleko veoj duhovnoj visini, on je
na duhovnom polju u protivnapadu. U detalje se ja ne mogu ovde uputati, te u samo navesti
neke primere, o kojima bi trebalo da razmisle posebno oni koji u hrianskim narodima imaju
neku mo. Pokorena Indija je preko pobednikovih tajnih organizacija prigrabila Teozofski
pokret koji je osnovala Blavacka, Tibet se povezao sa nemakim nacionalsocijalizmom, u
SAD je posebno pokrenut i rairio se hipi pokret povezan sa Indijom, hriani u jogama naravno naopako shvatanim trae duhovnost koju im njihove verske zajednice ne nude,
108

110
111
112
Esoterische Betrachtungen karmischer Zusammen hange, GA 239 i GA 240
109
35
nastao je "New age" pokret, prihvataju se i razrauju - opet na naopaki nain - razne kineske i
japanske borilake vetine koje predstavljaju u stvari okultna kolovanja, praktikuju se neke
meditacije sa kojima se "leti", iz Koreje se iri nova - Munova - religija itd.
Toj duhovnoj okupaciji se ne moe suprotstaviti nikakvim magijskim sredstvima neke
druge vrste, jer se jedna crnomagijska sredstva na neki nain uzajamno hrane sa drugima. Sva
ona se mogu pobediti jedino Hristovskim snagama, koje sada glavno dolaze do izraaja
preko arhanela Mihaila. U tom smislu se mora duhovni ivot potpuno osloboditi, osloboditi
od svakog uticaja zakona koji uvek dolazi "od Sinajske gore, koji raa za robovanje i to je
Agara" (Gal.4.24), zakona koje u zemljama "slobodnih" danas razne "elite" donose iz dravne
odnosno dravno-privredne vlasti. A onda dravno-pravnu oblast osloboditi od vladavine tih
zakona, jer zakoni uvek zaostaju za samim ivotom i ivotnim potrebama, te je organizovati
za vladavinu pravednosti, jer je za pravednost Hristos umro. A privredni ivot se mora
organizovati uzimajui u obzir da su svi ljudi udovi istoga - Hristovog - tela, te da su svi
zavisni jedan od drugih, te da treba harmoniki da se hrane i razvijaju, a ne da neki narastu
kao kancerogeni tumori, a drugi da atrofiraju. Na taj nain bi se i mnogi pripadnici tih
vladajuih "elita" mogli izbavljati od svog padanja u neku grupnost.
Materijalizam je zagospodario ak i kod mnogih ljudi koji smatraju da su nekakvim
duhovnim kolovanjem uspeli da se on njega oslobode i dou do nekakve duhovnosti; oni pri
tom ne uviaju da su se umesto u neke natulne spustili u potulne regione, da su na neki
nain nadmaterijalizovali materijalizam. A rtva tog materijalistikog shvatanja bio je i
Ignacije. On je kao panac pripadao narodima koji duu oseaja diu na vei stepen
savrenstva i on se toga nesvesno dri. On veruje svojim oseajima za istinu i u ispravnost
onoga to se kao istina prikazuje preko nekih autoriteta. To je bilo dobro za staro egipatskohaldejsko vreme i za Stari Zavet, ali ne i za danas. To je stav dobar i za uzrast od sedme do
etrnaeste godine ljudskog ivota, ali ne i dalje. Ja ne iskljuujem mogunost da i u tim
godinama moe biti ispravnih nadahnua. Ali samo moe, ne da su uvek i ispravna! Iz toga
ovek treba da izraste i da ta eventualna nadahnua i razumom proverava, a ne da se jo
eventualno i zavetuje da e ih se do kraja ivota pridravati. A zatim - ako s njima izlazi pred
svet - da ih osvesti i sagleda kakve to posledice moe imati za druge. Ne da to namee
dogmatski kao pravila za ivot i ureenje drutva, nego da bude spreman i pred sobom i pred
drugima da ih pravda bez ikakve ma i najmanje prinude i sugestije. Meutim, Ignacije daje
svoje "Duhovne vjebe" pre nego to je njegova "volja posve pristajala" za sva vienja koja
su mu posluila za te vebe. Otuda dolazi i ona besmislica da je Hristos pri vaznesenju
ostavio tragove svojih stopala u nekoj steni, koju na sugestiju nekih franjevaca prima
1523.,113 dakle godinu dana posle pisanja "Duhovnih vjebi" 1522.114 To upuuje na njihovu
neispravnost, na njihove potpuno pogrene osnove.
Ignacije 1523. kree za Jerusalim preko Barcelone, pa brodom do Rima. I u Barceloni
on ivi od pronje, a vlasnik broda pristaje "da ga ukrca bez naplate, ... ali pod uvjetom da na
brod ponese odreenu koliinu dvopeka...". Poto su mu zbog toga doli "teki skrupuli", on
trai odgovor od ispovednika, koji odluuje "da mora isprosjaiti ono to je potrebno.." .
Viak novca koji je isprosio on pre ukrcavanja ostavlja na jednoj klupi115
Kad su po estokoj oluji doplovili od Barcelone u Gaetu, Ignacije se odmah uputio u
Rim zajedno s jednom enom i njenom erkom, kao i jednim deakom, jer su svi prosjaili.
Poto su u jednom svratitu vojnici napali njegove saputnice, Ignacije se uasno razbesneo i
odbranio ih, te su iste noi nastavili putovanje. Na putu se izdrava od pronje. U Rimu
dobija blagoslov od pape Hadrijana VI, a od neklh ljudi dobija 6 ili 7 dukata za put do
Jerusalima. Meutim, "on je poeo uviati da to predstavlja nepouzdanje s njegove strane",
113

115
114
36
pa te dukate poklanja siromasima.116 U Padovi mu nisu traili "zdravstvenu svedodbu" zbog

kuge, a Isus mu se opet ukazao.117
Kad je stigao u Veneciju, straari samo Ignacija ne proveravaju na brodu. Tu takoe
ivi od prosjaenja, dok ga jedan bogati panjolac nije prihvatio, te jo poveo u audijenciju
kod duda. "Kada je uo kako Hodoasnik govori, Dud je naredio da ga prime na
guvernerski brod koji je plovio na Cipar." Pred ukrcavanje se teko razboleo, te ga je lekar
odvraao od puta, ali kad su zaplovili on je osetio poboljanje. Na brodu su se "dogaale neke
prljavtine i bestidnosti koje je on estoko osuivao"118 uprkos opomenama da se time izlae
opasnosti od posade. itavo to vreme "mu se Gospod esto ukazivao...: inilo mu se da vidi
neto veliko i okruglo to je izgledalo kao da je nainjeno od zlata".119
Hodoasnika su u Jerusalimu saekali franjevci i on je njihovom gvardijanu predao
svoje pisane preporuke. Na njegovo insistiranje da ostane u Jerusalimu, gvardijan je rekao da
su franjevci u tolikoj oskudici, tako da mora i neke od njih da vrati u Evropu. To mu slino
odgovara i provincijal i on se tome pokorava. Pre puta Hodoasnik jo jednom poseuje
Maslinsko brdo, gde je "sauvan kamen s kojeg je na Gospodin uzaao na nebo i na kojemu
se jo mogu raspoznati otisci njegovih stopala". Da bi ga straari pustili, dao im je depni
noi, a kad se ponovo vratio, jer "nije upamtio kamo je bilo usmjereno lijevo Isusovo
stopalo, a kamo desno". Morao im je "pokloniti svo je kare".120
Na povratku iz Jerusalima Ignacije je proavi kroz jaku oluju, u kojoj su dva bolja
broda stradala, stigao na jednom malom brodu u Veneciju januara 1522.121 O svojem boravku
u Jerusalimu on malo govori.
U Ferari - na putu za enovu - Hodoasnik sav svoj novac daje prosjacima, ali ga
neki panski vojnici dobro doekuju. Posle ga drugi vojnici smatraju pijunom, ali ga putaju
kao ludog. Sledeeg dana ga opet neki vojnici hvataju, ali ga njihov kapetan, Francuz dobro
prima. Od enove stize brodom u Barcelonu.122
U Barceloni od 1524. Ignacija izdrava Izabela Roser i on kod magistra Ardevola ui
gramatiku. Ali: "Kad god je elio nauiti neto napamet, ... dolazile su mu nove duhovne
spoznaje i nove radosti", te nita nije mogao pamtiti, ali ga je ta napast prola zahvaljujui
magistru. Zbog injenja pokore on otvara po jednu rupu na oba ona cipela, iako je nastala
zima.123
Posle dve godine magistar ga upuuje na studije filozofije u Alkalu. Tu stie 1526. i
studira Logiku, Fiziku i Sentencije od Dominika Soto, od Alberta Velikog odnosno od Petra
Lombarda. On tu i dalje ivi od prosjaenja, mnogi se okupljaju da od njega sluaju
veronauku, a on daje duhovne vebe. Tu je sa jo tri svoja druga.124
Poto se o radu i ponaanju Ignacija i njegovih drugova raulo, za njih su se
zainteresovali i inkvizitori. No oni, poto nisu nali nikakve zablude u njihovu uenju, samo
su im naredili da se ne oblae kao neki redovnici, jer to i nisu, a oni su to posluali. Posle vie
meseci njega ipak hapse.125
"U zatvoru je radio isto to je radio i na slobodi, pouavao je vjeronauk i davao
duhovne vjebe." Zatvorili su ga zbog one dve ene - majke i erke, o kojima je rekao da nije
znao za njihov put "zbog zakletve koju je primio". Pustili su ga posle 42 dana uz nareenje da
116

118
119
120
121
122
123
124
125
117
37
"moraju se odjevati kao i ostali studenti, a o stvarima vjere ne smiju govoriti" dok ne zavre
jo etiri godine. Uprkos toga to "Hodoasnik je izmeu svih njih znao najvie, ali je i
njegovo znanje poivalo na vrlo slabim temeljima. Hodoasnik je upravo to naglaavao na
poetku svakog sasluanja." Ignacije to sve iznosi nadbiskupu i ovaj ga pomae da ode na
studije u Salamanku, pa mu jo daje i etiri zlatnika.126
Pre polaska iz Alkale je sam vikar dao drugu odeu i Ignaciju i njegovim drugovima,
jer za nju nisu imali para.
U Salamanki je (1527.) Hodoasnik bio na ispovesti kod nekog dominikanca, kome se
on uinio sumnjivim zbog jeresi. Njega i njegovog druga Calixta dominikanci prvo
zadravaju u kapelici, gde su ih obilazili redovnici s kojima su se i hranili.127 Meutim, treeg
dana ih vode u zatvor, gde ih obojicu okivaju istim lancem privrsenim za jedan stub. Kad
se u gradu proulo da su uhapeni, ljudi su im u zatvor donosili to im treba, a Ignacije im je
stalno govorio o Bogu i drugom. Generalni vikar i vizitator su ih sasluavali, "a Hodoasnik
mu je dao sve svoje spise, to e rei Vjebe". Na pitanje da li su imali drugove, ovi im kau
gde su. Po vikarovom nareenju dovode u zatvor jo dvojicu, a treeg nisu dirali. Njih
smetaju u donju prostoriju sa obinim zatvorenicima, a ne sa njima u gornjoj. "Hodoasnik
nije ni tada htio uzeti odvjetnika ili branitelja". Posle nekoliko dana ih sasluavaju etiri
sudije, od kojih su trojica bili doktori. Oni su ve pregledali "Vjebe", pa su ih propitivali i o
teologiji. Ignacije je sve ispravno odgovarao. Posle 22 dana tamnovanja, koja je Ignacije
smireno podnosio, doneta je presuda da oni nisu nita greili ni u ivotu ni u uenju, da mogu
nastaviti svoj rad ali samo "da nikad ne odreuju to je smrtni a to laki grijeh sve dok na
studiju ne provedu jo etiri godine". Ignacije se ne slae sa, tim, ali kae da e tako postupati
sve "dok se nalazi u nadlenosti Salamanke".128 Posle toga Ignacija to podstie da ide na
studije u Pariz, da ide prvo on, a drugovi da ostanu u Salamanki, dok on ne vidi u Parizu da li
e i za njih biti sredstava za nastavak studija. Iako su ga mnogi odgovarali od tog puta zbog
rata koji se vodio, Ignacije ipak odlazi.129
*******
Ovde je vrlo skraeno izneto ta je Ignacije proivljavao izmeu svoje 32. i 36.
godine, kada je ve u velikoj meri bio formirana linost. Iz ovoga se vidi njegova jaka volja i
postojanost ne samo u teenju za postizanjem nekog cilja nego i u nainu kako da ga
postigne. On se stalno uasava od toga da ima novca vie nego to mu treba za
zadovoljavanje svojih najnunijih potreba, a takoe stalno nastoji da se poniava. Poto je uz
to bio i vrlo reit, on se mnogima svia i vrlo rado ga sluaju i pomau. Verovatno je
ostavljao utisak moda udnog, ali svetog oveka. Za itavo to vreme on ima i neka duhovna
vienja.
Pada u oi da je Ignacije jo kao sasvim samouk napisao "Duhovne vjebe" 1522.
godine, te da je prve vie studije - gramatiku - imao tek u Barceloni od 1524. do 1526, pa u
Alkali - logiku, fiziku i sentencije. Meutim, poto nije imao nikakve zvanine crkvene kole
i bio laik, on je postao vrlo sumnjiv inkvizitorima ba zato to su ga mnogi s velikim
interesovanjima sluali.
Za Ignacijevu smirenost s kojom je sve patnje podnosio simptomatine su njegove
rei buduem kardinalu Burgosa, kad ga je posetio u zatvoru:
"... Zar vam utamnienje predstavlja tako veliko zlo? Kaem vam, u Salamanci nema
126

128
129
127
38
toliko okova i lanaca koliko ih ja iz ljubavi prema Bogu elim podnijeti."130

Ove rei mnogo podseaju na Franju Asikog.
*******
Ignacije u Pariz odlazi peice, gde od 1528. studira klasine jezike. Poto mu je jedan
panac proneverio 25 kuda dobijenih na osnovu kreditnog pisma iz Barcelone, on opet ivi
od prosjaenja i smeta se u neko prihvatilite udaljeno od tog kolegija Montaigu. "Kako je
proteklo skoro pet godina otkada je prestao osjeati boli u elucu, poeo je s teim pokorama
i postovima". Sad pokuava da nae nekoga koga bi sluio radi svog izdravanja, ali u tome
ne uspeva. Zbog toga svake godine ide u Flandriju - jednom i u Englesku - gde prikuplja
dovoljno sredstava da studira cele godine.131
Po prvom povratku iz Flandrije Ignacije trojici daje duhovne vebe i oni potpuno
menjaju svoj nain ivota - sve to su imali daju siromasima i poinju da prosjae po Parizu.
"To je na sveuilitu izazvalo veliki mete, jer su prva dvojica bili istaknute i vrlo poznate
osobe". Zbog toga i oni i on imaju neprilika.
Kad je Ignacije uo da se u Rouen-u razboleo onaj panac koji mu je proneverio
novac, on smatra "da bi ga u tim okolnostima mogao pridobiti da ostavi svijet i da se potpuno
preda sluenju Bogu. Da bi to uspio postii javila mu se elja da bosonog, bez pia prepjeai
dvadeset osam milja koliko ima od Pariza do Rouen-a." Prvo je imao "veliki strah da time
iskuava Boga" i on ga je drao sve do Argenteuil-a. Ta "duhovna tjeskoba" ga je drala sve
dok nije iziao iz tog grada, a onda ga je obuzela "velika utjeha i duhovna snaga uz takvu
radost da je vikao po poljima, govorio s Bogom i slino.". Kad ga je naao, on "je utjeio
bolesnika i pomogao mu da se ukrca na brod za panjolsku" i dao mu pismene preporuke za
drugove u Salamanki.132
Po povratku u Pariz Ignacije sam odlazi kod inkvizitora magistera Ory, jer je uo da je
ovaj "za njega izdao poziv za sasluanje". Ovaj mu kae da je uo za njegovo delovanje i vie
ga ne poziva.
On sad studira filozofiju, ali su ga spopadale napasti, pri emu su mu od sluanja
predavanja odvraale panju "brojne duhovne misli koje su mu dolazile" - kao pri studiju
gramatike u Barceloni. Kad je predavau obeao da e odsluati ceo teaj, "potpuno su
nestale sve one pobone misli koje su mu dolazile u krivo vrijeme". U to vreme on prestaje da
govori o Bojim stvarima.133
Kad se u Parizu poela iriti kuga, Ignacije nalazi jednog obolelog i svojom rukom
mu dodiruje ranu i tei ga. Poto ga je posle ta ruka poela boleti, on je stavlja u usta
govorei: "Ako ti je okuena ruka, bit e ti okuena i usta", pa je posle toga "oslobodio se
umiljaja i boli u ruci".
"Ve u to vrijeme u Parizu ima prilino velike tegobe sa elucem, tako da je svakih
petnaest dana imao bol koja je trajala dobar sat i koja mu je uzrokovala groznicu. Jednom
prilikom bol mu je trajala esnaest ili sedamnaest sati. A i kasnije, nakon to je zavrio studij
filozofije i nekoliko godina studirao teologiju i prikupio sljedbenike, bol mu je postajala sve
tea i nije mogao nai lijeka, iako je isprobao mnoge.
Lijenici su mu kazali da osim zraka njegovog rodnog kraja nije preostalo nita
130

132
133
131
39
drugo to bi mu moglo pomoi."134

On se s nekim drugovima dogovara da idu preko Venecije u Jerusalim, pa "ako ne
budu dobili doputenje da ostanu u Jerusalimu, vratit e se u Rim i ponuditi se Kristovom
Namjesniku...".135 Prema napomenama izdavaa to su bila estorica s kojima od tog zaveta
15.8.1534. na Monmartru nastaje roenje kasnije uspostavljene "Drube Isusove".136 Odluka
je bila da na ukrcavanje u Veneciji ekaju godinu dana, pa ako ne budu mogli da e biti
osloboeni tog zaveta.
Drugovi nagovaraju Ignacija 1535. da se vrati u svoj rodni kraj, pa kad se bude dobro
oseao da poe za Veneciju. No pre polaska on saznaje da je optuen kod inkvizitora (ovde
ne stoji da li je to onaj isti Ory), te i bez poziva odlazi k njemu. Inkvizitor mu kae da on toj
optubi nije pridavao mnogo panje i trai primerak "Duhovnih vjebi", jer mu se dopadaju.
Ignacije insistira na presudi, te dovodi javnog belenika i svedoke da im inkvizitor da
pismenu izjavu o njegovoj nevinosti, jer je ovaj izbegavao da da presudu.137
Na konjiu kojeg su mu drugovi kupili Hodoasnik stie u svoju pokrajinu (baskijska
Guipuzcou, u kojoj se nalazi gradi Azpeitia sa dvorcem Loyola138) ali ne odseda kod brata
ve u jednom prihvatilitu i prosjai. Uprkos bratovljevom protivljenju on tu pouava decu u
veronauci, a nedeljom i blagdanima propoveda mogima koji prevaljuju i mnogo milja da ga
uju. On tu nastoji da potisne neke izopaenosti. Tako je nagovorio javnog administratora da
zabrani kockanje, a guvernera da donese zakon, da sve ene koje pokrivaju glavu zbog onih
kojima nisu supruge budu kanjene. (U tom kraju su devojke do udaje ile gologlave, a
"mnoge od njih su postajale prilenice sveenika i drugih ...", pa "se nisu nimalo sramile rei
da zbog tog i tog pokrivaju glavu..."). Zatim:
"Uspio je da se izda nalog za slubenu i redovitu brigu oko siromaha, i da za
Pozdravljenje zvona zvone tri puta dnevno, ujutru, u podne i naveer, tako da narod radi kao
u Rimu.
Meutim, iako se u poetku dobro osjeao, kasnije se ozbiljno razbolio."
Kad se oporavio, kree na put bez novca. Na insistiranje brata, s njim i roacima jae
na konju do granice pokrajine, a onda ide peice i bez iega. On poseuje mesta svojih
drugova, te dolazi u Valenciju. Uprkos opominjanju da je Barbarosa s mnogim brodovljem na
moru, on sc nije pokolebao, te posle prolaska "kroz gore spomenutu oluju" na jednom
velikom brodu stie u enovu. Odatle ide za Bolonju nekim tekim putem, koji se suava i
"Tada je poeo puziti etvoronoke i u silnom strahu prevalio veliku udaljenost, jer je
svaki put, kada se pomaknuo, mislio da e pasti u rijeku. To je bio najvei tjelesni umor i
napor koji je ikada podnio, ali je konano uspio."
U Bolonji on ne dobija ni najmanju milostinju, a zbog bolesti se neko vreme zadrava,
pa ide u Veneciju.139
U Veneciji se Ignacije bavio davanjem "Vjebi" istaknutim osobama, kao i duhovnim
razgovorima. panski teolog Hoces nije u tome prvo uspevao "i priznao mu da se na osnovu
onoga to mu je netko rekao, boji da bi u Vjebama mogao biti izloen nekom krivom
uenju" i da bi ga Hodoasnik mogao obmanuti, ali na kraju i on prihvata njegov put. "On je
bio prvi od sljedbenika koji je umro."
U Veneciji njega opet progone, pa je protiv njega pokrenut i postupak, na kojem je
"donesena presuda u prilog Hodoasniku". Tu poetkom 1537. dolaze devetorica njegovih
drugova, koji posle odlaze za Rim, gde dobijaju kreditna pisma "kao milodar za putovanje u
134

136
137
138
139
135
40
Jerusalim", a poto nisu uspeli da otputuju oni ih vraaju i stalno ive od prosjaenja. Tu
bivaju zareeni oni od njih koji to jo nisu bili i to "Ad titulum paupertatis" - sa zavetom
istoe i siromatva.
"Te godine brodovi nisu plovili na Istok, jer su Venecijanci bili raskinuli veze s
Turcima".140
Dok su ekali da proe godina dana, dok traje njihov zavet, drugovi su se razdelili u
grupe, te je Hodoasniku zapalo da s jo dvojicom ode u Viencu, gde su se jedva
prehranjivali u nekoj naputenoj kui etrdeset dana. Tad im dolazi jo jedan magistar i svi
odluuju da ponu propovedati. To je izazvalo veliko interesovanje u gradu i sad su
"dobivali vie materijalnih dobara nego to im je bilo potrebno. Hodoasnik je u to
vrijeme boravka u Vienci imao brojna duhovna vienja i gotovo redovite utjehe, suprotno
onome kad je bio u Parizu. Najvie duhovnih vienja imao je u Veneciji dok se spremao za
sveeniko reenje i dok se pripremao za sluenje prve mise. Za svih onih putovanja imao je
velika nadnaravna pohoenja slino onima koje je obino imao u Manresi."
Kad je doznao da mu se jedan drug razboleo, Hodoasnik i sam pod groznicom ide da
ga poseti i utei, "Na putu je od Boga dobio jemstvo ... da im drug nee umreti od te bolesti".
Poto su godinu dana bezuspeno ekali na ukrcavanje, drugovi 1536. u grupama
odlaze u Rim. Hodoasnik ide s jo dvojicom, a
"Bog ga je i u toku ovog putovanja pohaao na poseban nain.
Odluio je da prvu godinu nakon reenja provede bez sluenja mise, pripremajui se i
molei Nau Gospu da ga stavi uz svog Sina. Jednoga dana, nekoliko milja pred Rimom, dok
se molio u nekoj crkvi, doivio je snanu promjenu u svojoj dui i tako jasno vidio da ga je
Bog Otac stavio uz Krista, svoga Sina, da se nije usudio posumnjati u to da ga je Bog Otac
doista stavio uz svog Sina."141
U napomenama izdavaa stoji da je to bilo u La Storta i
"Pojedinosti o kojima je izvjestio Laines stoljeima su nadahnjivale Isusovce, a za
Ignacija su saete u iskustvo da je on bio pridruen Isusu. Takvo iskustvo treba predstavljati
zreli plod Duhovnih Vjebi, na isti nain na koji iskustvo iz Manrese predstavlja ishodite
Vjebi, - dakako na duhovnoj dubini do koje ne dopru osrednji polaznici Vjebi."142
Na kraju Ignacije ukazuje na dva nemila sluaja da je - uprkos njegovim
upozorenjima - jedna ena ostala trudna od svog ispovednika, a jedna je "duhovna ki" bila
zateena s nekim mukarcem.143
*******
Ovde pada u oi da je Ignacije vrlo dugo patio od nekih bolesti, posebno sa bolovima
u elucu. Sem onog ranjavanja u Pamploni 1521, on je i "u Boijoj koli" u Manresi 1522.
imao estoku groznicu, koja "ga je dovela na rub smrti" i:
"Tada mu se javila misao koja mu je doaptavala da je on svetac. Ona ga je stavljala
na tolike muke da ju je neprestance odbijao i da je dozivao u sjeanje svoje grijehe. Imao je
vie muke s tom milju nego sa samom groznicom, i nije ju mogao nadvladati bez obzira na
napore koje je inio. Kada je groznica oslabila i kada nije vie bio na izdisaju, poeo je
usrdno zaklinjati neke gospoe koje su ga dole posjetiti, da mu za ljubav Boju, kada ga
drugi put nau na rubu smrti, viu iz sveg glasa da je grenik, i da se podsjeti na uvrede koje
140

142
143
141
41
je nanio Bogu."144
Bolno mora ovek da doivi ta uasna Ignacijeva kuanja, pa bez obzira to su
dolazila kad je bio pod estokom groznicom i na rubu smrti! Pa da li su sve te bolesti i bolovi
kod Ignacuja izazivale vizije? Da li su mu sem toga te bolesti i "bolovi dolazili kao opomena
da ne treba da ide takvim okultnlm putem kakav je on izabrao ili na koji je na ko zna kakav
nain nagonjen? Inae, ispravno okultno kolovanje uvek donosi ozdravljujue snage. Teka
su bila ta Ignacijeva kuanja!
Sem toga, pada u oi da Ignacije ba te 1522. godine kad pie svoje "Duhovne vjebe"
sem tih bolesti i bolova dobija jo jednu opomenu iz duhovnog sveta, koju on donekle
prozire, ali je nedovoljno shvata i ne izvlai iz nje odgovarajuu pouku za svoj dalji rad. Tu
misao "da je on svetac" on jasno sagledava da ona dolazi od Kuaa (u ovom sluaju od
Lucifera - to on naravno ne ume da definie), te se protiv tog kuanja bori dozivajui "u
sjeanje svoje grijehe", pa poto ni to ne pomae, on za pomo moli i "neke gospoe". A
zato on njih moli da ga opominju samo kad je "na rubu smrti"? Nije li to onaj susret sa
smru kroz koju treba proi sa svojim seanjem o ja: "Ti si tamo s one strane bio neko
samstvo." - kako to stoji u predavanju Rudolfa tajnera od 10.6.1912, navedenom na poetku
ovog poglavlja? A Ignacije to nije mogao poneti?
A kako se to mogu naneti uvrede Bogu? I kome bogu? Bogu sveljubavi se uvrede ne
mogu naneti, jer sveljubav ukljuuje i svepratanje. Ne obraa li se tu Ignacije na nekog nieg
boga? I kog?
Sve ovo ukazuje na uasnu tragiku Ignacijevu - ne samo zbog tih muka to ih je
pretrpeo, nego i zbog toga to nije svojim miljenjem izvukao iz toga pravilan zakljuak, to
u tome nije bio dosledan i sebi kazao:
"Ti nisi svetac, pa poto nisi svetac, ti nisi pozvan da daje neke duhovne vebe! Ti si
pod tako jakim uticajem Kuaa da ti je potrebna ak i pomo sa strane da bi se od njega
odbranio. Ti ni to ne moe sam! Pa kako onda ti sam moe da daje ispravna uputstva
drugima, kako da se obrazuju da bi sluili na korist oveanstva? Kako ti tu moe biti
siguran, da te duhovne vebe ti ne pie pod inspiracijom Kuaa?"
Do toga na alost Ignacije ne dolazi. Poto svoje voljne ine nije prosvetlio svojim
miljenjem, "njegovom" voljom neko drugi upravlja. I preko njega taj drugi pie. A Ignacije
izgleda da to sagledava tek 1553. godine, kad pie o Hodoasniku.
Pada u oi takoe da u itavom svom ivotopisu Ignacije jedino na ovom mestu
pominje da je hteo neto da radi - ali bezuspeno! Celog ivota njega drugi izdravaju dajui
mu vee ili manje milostinje.
Ovde se takoe postavlja i pitanje, zato je Ignacije onu svoju plemenitu tenju da
pomogne pancu koji mu je proneverio novac povezao sa muenjem sebe na tom putu, zbog
ega mu se kao opomena pojavio i strah "da time iskuava Boga". Ovo je opet svakako vrlo
nespretna formulacija, jer bi osetljiviji ljudi i to nazvali bogohuljenjem:
"Nijedan, kad trpi iskuenje, da ne govori: Bog me kua. Jer Bog se ne da zlim
kuati, i sam nikoga ne iskuava. Nego svako podlee iskusenju na taj nain to ga njegova
sopstvena pouda vue i mami; tada pouda zane i raa greh, a uinjeni greh raa smrt."
(Jk. 1.13-15)
Da li je to tu bilo zaista neko svesrdno i spontano opratanje ili samo zgodna prilika
za praktikovanje neke njegove duhovne vebe i u cilju pridobijanja tog panca "da ostavi
svet"? Da li je to bio samo skriven i prefinjeni egoizam - "njegova sopstvena pouda" koja
"zane i raa greh"? Da sebe uzvisi tim spoljanjim injenjima? I da tog panca silom iskoriavajui teke okolnosti u kojima je ovaj bio - pridobije za sebe i svoja shvatanja? To
je sve vrlo klizav teren, a o tome Ignacije tad nije mislio uprkos opomenama preko "duhovne
tjeskobe". A odakle ono vikanje?
144
42
Kao to je ve pod "l. Duhovni svet" razjanjeno, kroz ovekovu organizaciju deluje
neka volja koje on nije svestan. Tom voljom upravljaju duhovna bia koja sudeluju na
razvoju oveka. Takva volja se i moe uporediti sa magnetnim i elektrinim pojavama, koje
se odigravaju u potulnim oblastima sveta. I takva volja ili volje deluju na neki slian nain u
svima ljudima, obuhvataju itavo oveanstvo - kao i Zemljin magnetizam - naravno sa
izvesnim razlikama.
Ako neki ovek iz svoje slobode osnuje neko drutvo, neki pokret, neku religiju ili
bilo ta, pa preko razumskog miljenja pridobije druge da se tome pridrue, on onda time ne
zadire u njihovu slobodu: u svako doba oni se od njega mogu odvojiti, a i on od njih, jer
predstave koje se stvaraju miljenjem nisu nikakva realnost koja bi mogla da vri bilo kakvu
prinudu, ne mogu da ograniavaju slobodu. To nije sluaj ako on svojom voljom direktno
deluje na volju drugih, to ima snagu slinu magnetizmu ili elektricitetu. Tada se u takvom
drutvu ili tome slinom stvara neka jedinstvena volja, koja deluje na slian nain kao i ranije
opisane volje u instinktima, nagonima i strastima. Ta volja ne deluje u podruju svesnoga
nego podsvesnoga ili sasvim nesvesnoga, te u skupini takvih ljudi pojedinci deluju sasvim
automatski - kao tokii u nekom mehanizmu. Oni ne znaju "kako ta odluka u meni nastaje" prema ranije navedenim reima Rudolfa tajnera. Taj pad u grupni automatizam Ignacije - ili
neko preko Ignacija - potpomae i onim "da za ono to nam se ini bijelim uvijek smatramo i
vjerujemo da je crno, ako tako izrekne crkveno poglavarstvo".
Sem toga, i zakletve odnosno zaveti oveka jo vie otvrdnu u tom podsvesnom,
uguuju mu i svaki i najmanji podstrek za oslobaanje od tog grupnog automatizma, ugrauju
mu strah od slobode.
No u najtraginijem poloaju je onaj poglavar ijoj volji se - kako on misli - drugi
pokoravaju. Ako neka ruka komade gvoa odvoji i dovoljno udalji od magneta, oni e se
razmagnetisati, ali ne i sam magnet, jer je napravljen od posebnog elika. Da bi se on
razmagnetisao potreban je poseban, vrlo sloen proces. I to je ono to sam ja ve - samo sa
drugog aspekta - objasnio, da je vlasnik robova daleko vie porobljen nego njegovo roblje.
On je to utoliko vie to - kao i onaj namagnetisani elik - ne uvia da kroz njega deluju neke
njemu potpuno neshvatljive i nesvesne snage. Njemu se ini da je to snaga volje njegovog
jastva, a ne da je on samo orue kojim se neko drugi slui - kao to je sluaj s
namagnetisanim elikom kroz koji deluju zemaljske magnetne snage. On nema nikakve
kontrole niti uvida u to "kako ta odluka u meni nastaje".
Zbog toga je u ispravnom okultizmu najstroije zabranjeno da se deluje na volju, pa i
na oseanja drugoga, ve da se obraa iskljuivo njegovom miljenju, u kojem je on jedino
budan. Na taj nain ispravni okultist veba i jaa samu svoju volju, toliko je jaa dok se ona
potpuno ne preobrazi u isto miljenje, miljenje osloboeno od ulnosti, od telesnosti. A ako
deluje na volju drugih, tua - njemu nepoznata - volja se u njemu uvruje i on ostaje u
stanju, s kojim se moe uporediti trajni magnet. On pada i ispod ivotinjstva, survava se u
potulno, gubi ak i ivotinjsku svest, kroz njega deluju samo potulne sile.
Zbog takvog, i ne samo tog ponaanja prema pancu, Ignacije je na sebe privukao
veliku panju - pa i inkvizitora i prvi i drugi put! A koliko su ga obuzimale "duhovne misli" i
onemoguavale mu koncentraciju, vidi se iz toga, to on sam njih ak uvrtava u "napasti".
On ni o tome dovoljno ne razmilja, te da sebi postavi pitanje: Od kakvog duha one potiu?
Da nije i to neka opomena?
Njegov stav prema kugi se pre moe protumaiti i pripisanti njegovoj "mrnji prema
sebi", nego nekoj njegovoj hrabrosti ili elji da pomogne bolesniku. Nije li to tenja da
pobegne u duhovni svet? I to ne u Hristov, u kojem ne postoji mrnja, ve u svet koji mu
Lucifer nudi? A i te stalne bolesti i tegobe sa elucem su svakako posledice Luciferovih
napada. I to su opomene, ali on njih ne shvata.
Ignacije se svakako i u drugim prilikama udno ili bar neuobiajeno ponaao, pa poto
43
je u svemu istrajavao - nije se ak razboleo ni od kuge - to je nekim ljudima izgledalo

sumnjivo, moda i sasvim crno. Inkvizitor (ili inkvizitori?) je meutim imao vie
razumevanja i znao je da pravi razliku izmeu njegovog ponaanja i onoga to je Ignicije
propovedao, a i onoga to je u "Duhovnim vjebama" napisao.
U svojoj pokrajimi Ignacije zahvata i u drutveni ivot, ali se opet razboleo.
Ignacije stalno pokazuje svoju hrabrost i istrajnost u vrenju svojih podviga. Da li je
on zbog toga i izabrao neki teak put, put kojim inae niko ne ide, kad se iz enove uputio za
Bolonju? Na tom putu on jako doivljuje strah, a strah dolazi od Ahrimana. Lucifer se tu
donekle povlai, ali deluje ipak kroz njegovu volju podsvesno - kao magnet, dok mu je oseaj
straha svestan. Taj put i to kolebanje odnosno naizmenine napade Ahrimana i Lucifera
Ignacije je vrlo snano doiveo, ali naravno to miljenjem nije mogao da razjasni.
Posle toga se on opet i u Bolonji razboljeva. Nije li to opet opomena, koju on nije
uspeo da protumai? Pa uprkos toj opomeni on i dalje daje svoje "Vjebe"? Simptomatian je
tu i stav onog panskog teologa Hoces-a. Kako ga je Ignacije ubedio da "prihvati njegov
put"? Verovatno ne misaonim razlaganjem nego delovanjem na njegovu volju. Rudolf tajner
o tome 25.3.1920. kae:145
"Da ne mora uvek upravo misao biti ta koja upravlja voljom, to vi najbo1je vidite po
tome, to ljudi - ako su samo dovoljno emocionalni - upravo tada kad imaju misli kao u snu,
kad imajti neto zamagljene misli, da oni tada imaju najvei uticaj na svoje blinje. Po
pravilu jasni mislioci, koji vie idu u apstraktno, manje uticaja imaju na svoje blinje nego
oni koji su s izvesnom unutranjom brutalnou stavljeni na emocionalne misli."
Ja bih ovde dodao da to svako moe videti i kod savremenih "narodnih voa" - i
politikih, i duhovnih, pa i privrednih.
Ignacije dalje za Hoces-a kae da "je bio prvi od sljedbenika koji je umro",146 ali ne
kae kad, koliko vremena posle prihvtanja njegovog puta. Da li to ima neke veze?
Hodoasnika i u Veneciji progone. Bez obzira na presudu i ovde se opet postavlja
pitanje: Zato? Da li su i teolog Hoces, a i drugi primetili da se u njegovim "Duhovnim
vjebama" nalaze iskazi koji dogaaje u Palestini drukije prikazuju nego to to stoji u
evaneljima? A nekim teolozima je moglo da zasmeta na primer i to, kako se to razgovara ne moli se, nego razgovara - s Naom Gospom, pa sa Sinom, pa i sa Ocem.147 A zar su i ti
egzercitanti mogli da se toliko uzdignu i prosvetle? I to jo u "prvom tjednu? Ni je li to samo
iluzija stvorena autosugestijom - autohipnozom - iz jo pre toga u "prvom tjednu" datom:
"Druga je predvjeba da molim Boga, naega Gospodina, ono to hou i elim".148
I kako se moe imati poverenja u iskaze o duhovnim stvarima nekoga, ko se u
obinom ivotu nelogino i neprirodno ponaa?
Ovde bih ja samo kratko napomenuo, da se sve te oslobaajue presude donose za
vladavine pape Pavla III (1534-1549), koji je sazvao koncil u Tridentu, ali mu sam nije
prisustvovao.
Sem toga, i ovde se istiu zaveti kao nain ivljenja - za - svakako i Ignacijevo
zareivanje u Veneciji i za ekanje na brod.
Simptomatino je za tadanju duhovnu glad naroda u Vienci, to su oni obilno
nagraivali one koji su im o verskim stvarima propovedali. Sama koncentracacija na te
propovedi, kao i priprema za sveeniko reenje mogli su kod Hodoasnika da utiu na
dobijanje brojnih duhovnih vienja. Meutim, on tu naglaava da je ta "nadnaravna
pohoenja" imao "slino onima ... u Manresi", a ta u Manresi su bila takva da se on pitao
145
Fachwissenschaften und Anthroposophie, GA 73a, str. 67

147
148
146
44
"dolaze li ta prosvetljenja od dobroga duha",149 kako je to ve ranije navedeno.

udno zvui i ona formulacija da je Hodoasniku "Bog dao jemstvo"! Da li je to neka
slutnja, predoseanje, koje on definie kao glas Boji? A i ona da ga je "Bog... pohaao na
poseban nain"! Da li on sve te unutranje glasove koji mogu dolaziti od raznih bia pripisuje
Bogu, Bogu Ocu i Tvorcu? ta je on to doivljavao? Da su tu vrlo lako mogue vizije
izazvane jakom eljom i autosugestijom, vidi se i iz njegove napomene, da je molio "Nau
Gospu da ga stavi uz svog Sina", te da mu je to i uslieno i da mu je bilo jasno "da ga je Bog
Otac stavio uz Krista, svoga Sina".
Poto je to stoleima nadahnjivalo Isusovce, koji u tome gledaju da je time Ignacije
bio "pridruen Isusu" i da je to "zreli plod Duhovnih Vjebi", na to se treba posebno
osvrnuti.
*******
U okultizmu se pod Hristom podrazumeva Sin, Logos ili Re, i:
"Sve je kroz nju postalo, i nita, to je postalo, nije postalo bez nje". (Jn.1.3)
Na to upuuje Jovan na samom poetku svog evanelja. Pod Isusom se podrazumeva
ovek, u ije se telo spustilo Hristovo bie prilikom krtenja na Jordanu. Zbog toga se onda sa
Isus Hristos ili Hristos Isus upuuje istovremeno i na oveansku i na boansku prirodu, na
Bogooveka.
To se u prvim hrianskim vekovima vrlo dobro znalo. Tako i prema sv. Grigoriju
Bogoslovu, arhiepiskopu carigradskom do pred kraj IV veka zajedno se slovilo i Hristovo
roenje i Krtenje i Bogojavljenje, a tad je Boi prebaen na 25. decembar.150
Rudolf tajner takoe kae, da je i u samom Rimu jo 353. godine seanje na Hrista
praznovano 6. januara, na dan Jovanovog krtenja na Jordanu, a da je 354. kao praznik
Isusovog roenja uzet 25. decembar. To je povezano sa praznikom Adama i Eve, koji se
praznovao 24. decembra i koji je ukazivao na poreklo ljudi na Zemlji.151
Pada u oi da se u Svetom Pismu neki put kae Isus, neki put Hristos, neki put Isus
Hrist ili Hrist Isus, s tim to se u evandeljima ak i kad opisuju dogaaje posle krtenja na
Jordanu veinom kae samo Isus, a u svim poslanicama ili samo Hrist ili Hrist Isus odnosno
Isus Hrist. To ne treba oveka da zbunjuje, jer se radi o tome da li su pisci u opisivanju nekih
dogadaja vie usmeravali panju na pojavu one ljudske ili na pojavu one boanske prirode ili
na obe.
Sam Ignacije - reklo bi se - vie pominje "Krist" nego "Isus" - neki put ak i kad se
poziva na mesta u evaneljima gde stoji "Isus". Meutim njegovi sledbenici vie daju
naglasak na Isusu - to se vidi i iz samog naziva "Druba Isusova" ili "isusovac", latinski
"Societas Iesu" i "iesuita".152
Kad je i ko je dao taj naziv "Druba Isusova", to se ne vidi jasno iz ove knjige.153
Jedino se iz uvodnog lista vidi da je pre Ignacijeve smrti 1556. izdato "Ustanove Drube
Isusove" 1555. i "Pravila Drube Isusove" 1548 - to bi ukazivalo da je to njegov naziv
odnosno da se on s tim bar sloio ili nije mogao da se usprotivi. U svakom sluaju, tu se
akcenat daje vie na ljudsku nego na boansku prirodu Isusa Hrista.
Karakteristino je za Ignacija i ono njegovo moljenje Nae Gospe da ga stavi "uz svog
Sina", posle ega je "tako jasno vidio da ga je Bog Otac stavio uz Krista". Po sebi se razume
149

"Vidoslav", Sabornik Eparhije Zahumsko-Hercegovake, bro j 4, Manastir Tvrdo, Trebinje
151
Das Fest der Erscheinung Christi, iz GA 209, Basel 26.12.1921
152
153
150
45
da ja ne znam ta je tad Ignacije mislio, oseao ili hteo, te 1553. godine kad je pripovedao
svoje uspomene, a ni 1536. ili 1537. kad je imao taj duhovni doivljaj. Stoga se ja mogu
osvrnuti samo na to to je on tad napisao. U "Napomenama" izdavaa stoji da je njegov
saputnik na putu za Rim Lainez dao neke pojedinosti o tome, ali to u ovoj knjizi nije
izneto,154 te ni ja to ne mogu uzeti u obzir. Meutim, ovde se mora uzti u obzir da je tada
Ignacije ve bio dobro upoznat sa Svetim Pismom, jer je ve prostudirao teologiju i bio
zareen.
Prema tome, Ignacije je morao znati da je "Naa Gospa", Marija rodila Isusa, oveka
Isusa, da ga je rodila kao ena - vrlo uzviena , ali da je ipak imala sasvim ljudsku prirodu.
Uzgred treba pomenuti da tada jo nije bila doneta dogma o Marijinom bezgrenom zaeu bez obzira ta to znailo. Poto tada ak ni ta dogma nije bila donota, za Ignacija je Marija
svakako morala vaiti kao ljudsko bie, pa se postavlja pitanje: Zato se on moli njoj "da ga
stavi uz svog Sina", a ne recimo samom tom Sinu ili Ocu? Jedan teolog je morao
pretpostavljati da je taj Sin vie duhovno bie od te ene preko koje je za njega kroz
generacije pripremano jedno ljudsko telo. Pa da li je onda takvo ljudsko bie - telesna majka
Isusa - moglo po svom nahoenju da stavlja u neki odreeni odnos nekog oveka prema Sinu,
koji je vii od tog ljudskog bia - Marije? Ignacije ne kae da je nju eventualno molio za
posredovanje kod Sina, nego da ga bez obzira - da se grubo izrazim - bez obzira na stav Sina
stavi uz njega! A da li je on Nau Gospu ipak molio zato to je smatrao da je ona - reklo bi se
- nekog vieg ranga od Sina? - Na to bi trebalo da odgovore teolozi, po mogustvu iz "Drube
Isusove".
U svakom sluaju Ignacije eli da bude stavljen uz Sina Nae Gospe, uz Isusa, koji je
neko izvanredno visoko ljudsko bie. On, meutim, posle takvih molitvi Naoj Gospi
''doivio je snanu promjenu u svojoj dui i tako jasno vidio da ga je Bog Otac stavio uz
Krista, svoga Sina, da se nije usudio posumnjati u to da ga je Bog Otac stavio uz svog
Sina."155
Ako zanemarimo taj iskaz da je Ignacije neposredno "vidio" odnosno doivljavao taj
in kako ga Bog Otac stavlja uz svoga Sina, a koji je vrlo neverovatan ako se bukvalno
shvati, jer:
"Boga nikad niko nije video; ..." (1.Jov.4.12)
Ako dakle taj iskaz zanemarimo i uzmemo recimo kao neto slikovito dato, postavlja
se ipak pitanje: ta znai ta molitva Ignacijeva da bude uz Sina i taj doivljaj da je i stavljen
uz Krista?
Pavle kae:
"Jer ja sam posredstvom zakona umro zakonu - da Bogu ivim. Ja sam sa Hristom
raspet na krstu. Tako ne ivim vie ja, nego Hristos ivi u meni." (Gal.2.19-20)
"... koju je ostvario u Hristu Isusu, Gospodu naem. U njemu imamo slobodu i pristup
k Bogu s pouzdanjem - verom u njega." (Ef.3.11-12)
"... jer smo udovi Hristova tela." (Ef.5.30)
"A vi ste Hristovo telo, i pojedinano udovi." (l.Kor.12.27)
Na suprot ovim objanjenjima Pavla Ignacije eli i moli da ne bude u Hristu nego uz
Hrista, dakle pored Hrista, izdvojen od Hrista! On i vrlo snano doivljuje tu svoju
izdvojenost od Hrista, postavljenost uz njega! ak ako se i ne bi zamiljalo da je Ignacije po
tom svom iskazu ravan Hristu, to ipak znai da se sa njim na neki nain i on moe porediti
postavljajui ga pored njega. To bi bio sluaj slian sa Luciferovim poloajem.
Po sebi se razume da te Ignacijeve elje da bude izdvojen od Hrista ne znae da je on
u apsolutnom pogledu sasvim otpao od Hrista. Meutim, to je za njega imalo vrlo teke,
tragine posledice. On nije mogao da u pravom, potpunom smislu posle smrti doivi ono "in
154
155

46
Christo morimur", da zaista potpuno i umre u Hristu. On nije mogao kao obini ljudi, kojima
nita nije poznato iz okultizma, pa ak i oni koji nikad nisu ni uli za Hrista, on nije mogao
da posle smrti proe kroz sve one duhovne sfere kroz koje obini ljudi prolaze, ve je zbog
tog izdvajanja od Hrista bre bio vraen iz duhovnog sveta, bre je bio ponovo baen u ivot
na Zemlji. To bolno iskustvo ga je sigurno podstaklo da u narednim ivotima ispravi svoje
pogreke i zablude, jer ni njega nije Hristos napustio - bez obzira to je Ignacije njega eleo
da napusti!
Ja sam ve ranije ukazao na Ignacijeve rei: "On je ve tada bio osjetljive savjesti u
pogledu govorenja neistine...",156 a takoe i na njegovo teenje da objektivno posmatra svoj
ivot time to u svom pripovedanju uvek govori "Hodoasnik", a ne "ja". I ono istupanje
prema inkvizitorima potvruje njegovu "osjetljivu savjest u pogledu govorenja neistine", jer
je nastojao da oni prema njemu zauzmu jasan i odreeni stav, drugim reima da se obelodani
istina. On je tu tenju ka istini izgleda stalno imao. Drugo pitanje je da li je on uvek i nalazio
istinu. Meutim, to samo teenje ka istini spajalo ga je izvesnom tananom niti sa Hristom.
Ignacije u tom teenju ka istini na alost nije poao putem istinskoga miljenja, kojim
bi on sam dolazio do istina, nego se prepustio verovanju u autoritete raznih crkvenih
poglavarstava, u autoritete koji e mu na neki tajanstveni nain iznositi istine koje on inae
svojim zdravim razumom ne raspoznaje kao istine. On e verovati da je crno ono to on vidi
kao belo, ako mu to "tako izrekne crkveno poglavarstvo".157 Pri tom on ni ne razmilja o
tome da "crkveno poglavarstvo " ne moe da govori, ve da to moe samo neki ovek koji
pripada tom crkvenom poglavarstvu. Po njemu ispada da svaki ovek koji pripadne crkvenom
poglavarstvu automatski postaje nepogreiv u svemu to izrekne!
Ignacije u teenju ka istini nije izabrao ni snagu ljubavi da ga vodi na tom putu
istinskoga misljenja, jer jo za vreme pisanja "Duhovnih vjebi" u Manresi 1522. "dolazile su
mu mnogo puta s velikom estinom napasti da se baci sa ruba duboke provalije", to je
nastavak na onu moda jo samo godinu dana pre toga oseanu "mrnju prema sebi".158 On je
naravno shvatio "da je samoubojstvo grijeh",159 ali to ipak pokazuje da prilikom pisanja
"Duhovnih vjebi", on nije imao potrebnu smirenost, koja bi se postigla snagom ljubavi i koja
je neophodna za pisanje takvih stvari koje daju neka okultna uputstva, te da bi pri tom pisanju
ovek bio potpuno siguran da u njih nee uneti neto neistinito, neto to bi moglo biti
inspirisano tom "mrnjom prema sebi" - bez obzira ta je on pod tim podrazumevao. Ali ta
"mrnja prema sebi" jeste mrnja prema jednoj boanskoj tvorevini, te prema tome i
odbojnost prema Tvorcu, miljenje da Tvorac nije dobro tvorio - ako ne uzmemo ak i tei
izraz da je to i mrnja prema Tvorcu. Zbog nedostatka te snage ljubavi kao voe Ignacije nije
ni poao tim putem istinitoga miljenja, ve se prepustio nekim mistikim oseanjima i
verovanjima u autoritete crkvenih poglavarstava - i dao put kako njima da se slui!
Ovde Ignacije sada ne govori o nekom uoptenom mistikom poglavarstvu, ve o
oveku, konkretnom poglavaru, ijoj se volji mora bezuslovno pokoravati prihvatajui je kao
svoju. To je uasna sablazan za tog poglavara! A to je i jedan od razloga zbog ega nesreni
Ignacije nije mogao u pravom smislu da u Hristu umre. Sem toga to se taj poglavar podstie
na gordost, njemu se uskrauje mogunost donoenja ispravnih sudova, jer se njemu moda
samo vrlo stidljivo iskazuje neko miljenje koje se ne poklapa s njegovim, pa se odmah
povlai, ako on d ma i najmanji mig da se s tim ne slae. Samim tim se - poto je tu
156

Naela jezuita, str 116, #365
158
159
160
157
47
ukljuena i bezuslovna poslunost - na tog poglavara prenosi celokupna odgovornost pri

donoenju neke odluke, a to je vrlo, vrlo nekorektan stav prema tom poglavaru. Ja u ak ii i
dotle da kaem: To je posledica mrnje ili bar potpune neljubavi prema tom poglavaru, prema
tom poglavaru kao oveku, a ne kao nekom mistiki zamiljenom biu!
Pridruivanjem svoje neslobodne volje - do koje se dolazi iskljuivo istim
miljenjem, miljenjem osloboenim od telesnosti - nego nesvesne volje koja vlada u
ovekovom organizmu, pridruivanjem takve volje isto takvoj volji poglavara, ovaj se jo
vie i potpuno zarobljava u toj nesvesnoj volji, koja se izraava u njegovim neslobodnim
odlukama. Ako vei broj ljudi na taj nain svoje neslobodne volje pridruuje neslobodnoj
volji poglavara - a da je neslobodna vidi se iz samog tog pridruivanja - onda to dobija
ogromnu snagu. Ali takva zdruena volja deluje sasvim slino kao i Zemljin magnetizam,
koji je podloan Ahrimanovim zakonima. A:
"Isus odgovori: moje carstvo nije od ovoga sveta;..." (Jn.l8.36)
"Hristos nas je oslobodio za slobodu." (Gal. 5.1)
Povezivanje raznih volja u jednu celinu svakako da nije sloboda. A nije ni Hristov
put. To je neto mimo Hrista, to je sebe stavljanje "uz Krista". To je ujedno i sluenje Knezu
od ovoga sveta - Ahrimanu, protiv ijih se kuanja Ignacije tako grevito bori, ali ne na pravi
nain, poto odbacuje svoj zdrav razum i miljenje. On se protiv njega bori uglavnom time
to nee on sam da od kamena pravi hleb. On trai da drugi to za njega ini i uopte ne
razmilja o tome da li je to pravedno, da li je to pravedno da zbog njega drugi treba da se vie
pokoravaju i da vie slue Ahrimanu nego to je to za njih same potrebno. To je bekstvo u
carstvo Luciferovo, protiv koga se Ignacije bori poniznou prema drugima, a poto nema
razvijen oseaj za istinu i stvarnost, on time te kojima se pokorava utoliko vie baca u naruje
Luciferu.
To je tragedija Ignacijeva. I ne samo njegova. . .
*******
Na kraju svojeg pripovedanja Ignacije kae, kako je iz "Rima 1538. otiao u Monte
Cassino i da je tamo "vidio kako je teolog Hoces uao u nebo".161
I po povratku u Rim on daje "Duhovne vjebe" mnogim ljudima, ali tu poinju i da ga
proganjaju. Kako se nita nije moglo dokazati protiv Hodoasnika i legat i guverner
pokuavaju da to zatakaju, ali on "zahtijeva da se donese izriita presuda". On to postie tek:
"Poslije nekoliko mjeseci, kad se konano Papa vratio u Rim, Hodoasnik je poao u
Frascati da govori s njim i iznio mu vie razloga svoga postupanja. Poto je na taj nain
obavijeten, Papa je naredio da se izrekne presuda, koja je bila Hodoasniku u prilog itd."162
U Rimu je Hodoasnik pokretao razne ustanove, ali on o tome dalje ne govori, nego
to preputa Magistru Nadal-u.
Na ova njegova pripovedanja dodaje Camara163 da ga je 20. oktobra (te 1538.) pitao
kako je sastavljao "Vjebe" i "Konstitucije". On mu je odgovorio da "Vjebe" nije sastavio
odjednom nego prema nekim pojavama u svojoj dui, za koje bi smatrao da su korisne.
"Rekao mi je da je na pitanje vrenja izbora nadoao putem razlikovanja duhova i misli koje
je zapazio u Loyoli dok mu je jo noga bila "bolesna."164 Takoe "da nije nita pretjerivao; i
da je Bogu nanio mnogo uvreda nakon to mu je poeo sluiti, ali da nikad nije smrtno
sagrijeio. ... I u bilo kojem asu, kad god je zaelio nai Boga, nalazio ga je. ak i sad je
161

163
Nawla jezuita, str 44, # 98
164
162
48
imao esta vienja, najvie, ono koje je spominjao ranije da Krista vidi kao sunce."165
"Imao je brojna vienja... kada je sastavljao Konstitucije", veinom kao potvrda za
neke njihove delove, "u kojima je nekada vidio Boga Oca, nekada sve tri Osobe Trojstva,
nekad Nau Gospu koja je posredovala, a ponekad i potvrivala."166
Posebno je s velikim naporom odluivao "o tome da li da crkva ima kakav prihod i
treba li da se Druba time koristi."167
Ignacije je unitio skoro sve svoje beleke, sem dela poznatog kao "Duhovni
dnevnik".168
*******
Kao to je ve ranije pomenuto, te 1538. godine papa je bio Pavle III. O tom susretu i
razgovoru sa njim Ignacije nita blie ne govori. Koje je on to "razloge svoga postupanja"
izneo? Zato on o tome nita ne govori? Zato on to uva kao tajnu? Da li mu je papa to
naredio? Prema onome to se dalje dogaalo moe se pretpostaviti da je to bio vrlo, vrlo, vrlo
znaajan razgovor. A na tom razgovoru sa Pavlom III praktino se i zavrava Ignacijevo
pripovedanje iz 1553. godine i on dalje pripovedanje preputa Nadalu, koji 1554. postaje
generalni vikar Drube.169 Da li je taj Ignacijev iznenadni muk dosledna posledica njegovih
sopstvenih postavki, protiv kojih nije mogla da se izbori njegova "osjetljiva savjest u pogledu
govorenja neistine". Ona se borila, ali se nije izborila, jer i preutkivanje istine jeste la, ako
se preuti neto to je bitno u nekom izlaganju, te ovek na taj nain bude zaveden na
pogrene zakljuke ili ostaje zbunjen. Da li je posle tog razgovora sa Pavlom III Ignacije
postao potpuni rob njegov, te zbog toga vie o tome nije hteo nita da govori? Kao
zarobljenik svojih sopstvenih postavki i zaveta koje je dao? Rob Pavla III ili sila koje su kroz
ovog delovale?
Pada u oi da su 1539, dakle posle tog 20. oktobra 1538. Ignacije i dvanaestak
njegovih prvih drugova potpisali neki zavet, ija je formula data u ovoj knjizi, ali koji ja ne
umem da prevedem sa latinskog, a i prilino je neitko otampano.170
Simptomatino je i to to je Ignacije unitio skoro sve svoje beleke - "jedan debeli
sveanj zapisa, od kojih mi je proitao prilian dio",171 kako kae Camara. To je dakle moralo
ostati tajna. Zbog zaveta papi?
Ovde je potrebno neto vie rei o tom papi Pavlu III (1534-1549)) koji je ubrzo posle
tog krajem 1538. odranog razgovora sa Ignacijem odobrio Drubu Isusovu 1540., s tim to
je ovaj 1541. izabran za prvog generala Drube, a ve 1542. je osnovana i Rimska inkvizicija,
dok je Pavle III "Duhovno vjebe" odobrio tek 1548. godine.172
Pavle III je Drubu Isusovu odobrio 27.9.1540. svojom bulom "Regimini militantis
ecclesiae" ("Puku vojujue crkve"), a iste one 1542. godine kad je obnovio inkviziciju izdaje i
bulu kojom saziva koncil u Trientu (Tridentu). Taj koncil je otvoren tek 13.12.1545., a
11.3.1547. je zbog navodne kuge prebaen u Bolonju, gde je odravan od 21.4 do 2.6-1547.
Posle tog zasedanja - dakle 1548. - papa odobrava "Duhovne vjebe", a 13.9.1549.
suspenduje koncil i posle nekoliko meseci umire - moda ubrzano. Na tom koncilu se videlo
da je papa iskljuivi gospodar koncila.173
165

167
168
169
170
171
172
173
Renate Riemeck: Glauba-Dogma-Macht, Urachhaus 1985, Stuttgart, str. 250 do 266
166
49
Ovde se odmah postavlja pitanje: Zato je Pavle III tek osam godina posle
odobravanja Drube Isusove odobrio i njegove "Duhovne vjebe"? Zar nisu one tesno
povezane sa Drubom i njihov sastavni deo, na osnovu kojeg je Druba Isusova i osnovana?
Ili su papa i njegovi vodei kardinali - od kojih e dvojica postati pape Julije III (1550-1555)
odnosno Pavle IV (1555-1559) - za vreme Tridentinuma u njima neto menjali i u njih neto
dodavali, a to je odgovaralo njihovoj politici zadobijanja apsolutne moi?
To je vrlo verovatno, jer je na Sessio IV Tridentinuma od 8.4.1546. sem ozakonjenja
greaka prevoda Svetog Pisma u Vulgati uvedeno i "Imprimatur" ("Da se tampa"). Tek posle
toga su odobrene "Duhovne vjebe". Da li od tada potie i naziv "Druba Isusova", a ne
"Druba Kristova", to bi pre bilo u duhu Ignacijevog pisanja? Posebno kad kae da "Krista
vidi kao Sunce" - to ne treba zanemariti!
O tome naravno Ignacije nije smeo ni da govori, a svoje beleke je verovatno zbog
toga i spalio - zavet poslunosti crkvenom poglavaru ga je na to naterao. Nije on smeo biti
pametniji tada, nego kad je polagao zavet!
Radi boljeg razumevanja treba dodati, da je Pavle III bio taj, koji je ekskomunicirao i
engleskog Henriha VIII, koji je bio branilac vere, borac za sveteniku neporonost i studirao
skolastiku teologiju. Pavle III je kardinala Carafa-u - docnijeg Pavla IV - kao jednog od
generalnih inkvizitora ovlastio da svakog osumnjienog za jeres uhapsi, konfiskuje mu
imovinu i pogubi. Takoe da Carafa sa jo pola tuceta za to imenovnnih kardinala motri na
sve koji odstupaju od vere i morala, do ih hapsi i izvede pred sud sve do konane presude
(smrt). Sam Pavle III nije bio uznemiravan zbog njegovih metresa, vanbrane dece,
poklanjanja kardinalskih zvanja svojim unucima i neacima, koji su imali po etrnaest ili
esnaest godina.174
Da li je Ignacije sve to znao o onome koji je kao papa "naredio da se izrekne presuda,
koja je bila Hodoasniku u prilog itd."? A da li je te 1553. godine kad je sve to pripovedao,
da li je on saznao jo i mnogo vie o svom poglavaru, na iju re veruje da je crno ono to mu
se ini da je belo, a to je moda za vreme Tridentinuma neko dodao kao da je to njegovo
uenje? I da li se i Ignacije slagao s poglavarskim miljenjem da za kardinale treba postavljati
deake - naravno samo ako su blizak rod papi? A ta je ono "itd.", to je dodato pored
presude u prilog Hodoasniku? I na ovaj niz pitanja moglo bi se dodati jo mnogo takvih
"itd."
Ovde se takoe postavlja i pitanje: Ako Ignacije svoj doivljaj beloga moe da
preokrene u crno, kako se moe verovati i da su njegova - sad ne ulna, nego jo delikatnija navodno natulna gledanja ispravna? Zar to nisu isto njegovom matom izazvane vizije? Da
li je on i njih prema izricanju crkvenog poglavarstva menjao? I verovao da vidi Boga Oca, a
video je Lucifera? Ja ovde naroito izbegavam da govorim i o Trojstvu, pa i o Naoj Gospi i
Kristu kao Suncu, jer mislim da o tome dalje govoriti nema nikakvog smisla.
Uprkos tome to Ignacije i ovde nastoji na objektivnom posmatranju, te kae ta "je
zapazio u Loyoli, dok mu je jo noga bila bolesna", on sebi ne postavlja pitanje da li je u tim
mukama mogao stvarno dobro da razlikuje duhove i misli, da li bolest i bolovi ne utiu
moda i na pravilno zakljuivanje? Da li ne treba uzeti u obzir ono "sana mens in corpore
sano" ("zdrava dua u telu zdravom")? A to prema Rudolfu tajneru znai, da je zdrava dua
svojom snagom izgradila i uobliila zdravo telo; da se u tom telu prepoznaje da je u njemu
radila neka autonomna zdrava dua.175
Sam Ignacije stalno govori o nekim svojim tekim bolestima i bez obzira na
ranjavanje u Pamploni, koje je imalo teke posledice, "a pojavili su se i drugi znakovi koji
nagovetavaju smrt".176 Da li je kod njega zdrava dua izgradila zdravo telo? A ako je to telo
174
Peter de Rosa: Gottes erste Diener, Droemer Verlag 1989, Munchen, str. 509, 214 i 215
176
175
50
bilo nezdravo, da li su se od njega u duu odslikavale istinske slike i ulnih i duhovnih

stvarnosti ili iskrivljene, koje je on jo zbog zanemarivanja stvarnog miljenja pogreno
tumaio? A i sam je te slike i predstave stvarane njegovom matom tumaio i primao kao
neku objektivnu stvarnost, a ne subjektivni proizvod? A posebno - da li je takva dua mogla
da daje i ispravne duhovne vebe?
S druge strane, posmatrajui oko sebe ivot raznih crkvenih velikodostojnika, Ignacija
strano mui pitanje "o tome da li da crkva ima kakav prihod".
U sutini izgleda da je Ignacije imao estito nastrojenje, ali ga je pogreno miljenje i
sam pogrean stav prema miljenju doveo do nezamislivo traginog poloaja. Zbog tog
pogrenog miljenja, ak i izbegavanja da se misaono bori, sam da se misaono bori za istinu,
on je sam sebe zatvorio u neke misaone okvire, koje je jo i zavetima skamenio. Pred kraj
ivota je on to moda i uviao, ali nije bio u stanju da se izvue iz tog skamenjenog misaonog
kaveza. Kaveza, u kojem je delovala neka volja na koju on nije imao ba nikakvog uticaja,
kojoj je morao da se pokorava kao toki u nekom mehanizmu, dobro kaljeni toki.
Sada individualnost koja je boravila u Ignacijevoj linosti takav stav nema.
51
3. Jezuitske vebe
Kao to je u prethodnom poglavlju ve napomenuto, dosta je verovatno da ono to je
Pavle III (1534-1549) odobrio 1548. godine kao "Duhovne vjebe" moda nije iskljuivo
Ignacijevo delo. A i "Konstitucije" su sigurno pisane pod jakom prismotrom onih koji
stavljaju "Imprimatur". Da li je i zbog toga Julije III 1550. godine smatrao da treba da potvrdi
ono to je njegov prethodnik Pavle III jo l540. odobrio - "Drubu Isusovu", a 1548. te
"Duhovne vjebe"?177
Julije III (1550-1555) je potvrdio i "Formulu instituta Drube Isusove" iste te 1550.
godine.178 U njoj stoji da svi profesi polau i zavet da budu "vjerno posluni naem Svetom
Ocu Pavlu III i njegovim nasljednicima, rimskim Prvosveencima".179 Tu "Formulu" je
Ignacije redigirao 1539,180 dakle posle razgovora sa papom. Razume se da je ovakva
"Formula" i Juliju III odgovarala. On je inae jo kao kardinal Del Monte i opunomonik
Pavla III davao glavni ton u prvoj periodi Tridentinuma i jasno stavio do znanja da je papa
vrhovni autoritet. On je takoe ponovo pokrenuo rad tog koncila. Ta druga perioda je trajala
od 1.5.1551. do 28.4.1552., kad je koncil ponovo odloen. Na koncilu je na Sessio XIV
odrane 25.11.1551. zakljueno da je Isus Hristos pre vaznesenja postavio svetenike kao
svoje zastupnike i da oni imaju mo da grehe oprataju ili neoprataju.181
Posle Julija III za papu pod imenom Pavle IV (1555-1559) izabran je Petar Carafa,
jedan od generalnih inkvizitora Pavla III. On je bio fanatik, asket, zatvarao Jevreje u Geto,
spaljivao sodomiste, mrzeo ene i zabranjivao im pristup u Vatikan. Jo kao kardinal strasno
je suzbijao slobodu miljenja, a kad je postao papa, stavio je na "Index" ak i "Consilium"
koji je on sam ranije napisao, a i bezbrojne knjige je spaljivao.182 I ovom papi je godilo da mu
svi budu "vjerno posluni".
To je docnije odgovaralo i Piju XI (1922-1939), koji je Ignacija odmah "1922. godine
proglasio zatitnikom Duhovnih vjebi a svim lanovima klera po Crkvenom zakonu je
nareeno da ih obave barem svake tree godine u najmanjem trajanju od tri dana...",183 kako
stoji u uvodnim napomenama prireivaa. Iste te 1922. se i Musolini doepao vlasti u svom
uvenom "maru na Rim", a 1929. je on Piju XI poklonio Vatikan - izuzeo ga je iz Italijanske
drave i dao mu nezavisan dravni status. Tako je od tada Pije XI postao ne samo verski nego
i dravni poglavar, naravno i njegovi sledbenici. Za njegovo vreme su vrene i vrlo smiljene
pripreme za Drugi svetski rat, pri emu bi posebno posmatrani dogaaji izgledali kao apsurdi.
Na primer: negraenje Mainovljeve linije i prema Belgiji, postepeno uzdizanje i
ohrabljivanje "Hitlera" od strane "njegovih protivnika" sa paradoksnim razgovorima u
Drutvu naroda, panski graanski rat itd. Ovde treba pomenuti i da je u Nemakoj
24.3.1933. katolika partija pomogla Hitleru da dobije dve treine glasova na izborima.184
Ignacije je umro posle druge periode koncila u Trientu, 31.7.1556, a na samom
koncilu on nije uestvovao. Tek 17.6.1546. pojavili su se na koncilu njegovi drugovi Lainez,
koji e posle biti jezuitski general i Salmeron.
Ja bih ovde jo dodao do su u ovoj knjizi date naslovne strane "Exercitia spiritualis"
177
Naela jezuita, str 242 i 243

aela jezuita, str 155
179
180
181
Renate Riemeck: Glauba-Dogma-Macht, Urachhaus 1985, Stuttgart, str. 260 do 265
182
Peter de Rosa: Gottes erste Diener, Droemer Verlag 1989, Munchen, str. 215
183
184
Renate Riemeck: Mitteleuropa - Bilanz einer Jahrhundert (nemam knjigu)
178
52
od 1606,185."Constitvtiones societatis Iesu" od 1559, 186 i "Ratio atqve institvtio stvdiorvm"

od 1586,187 dakle sve posle uvoenja strogog "Imprimatur" i "Index-a". U njima dakle ne
mora da je sadrano i formulisano sve onako kako je Ignacije eleo. Da li je ono to se posle
razvilo kao jezuitizam zaista Ignacijevo delo?
Iz celog dosadanjeg izlaganja neko bi mogao pomisliti da ja nastojim da branim
Ignacija. Meutim, ja sam ovom zadatku pristupio jedino sa namerom da istraujem i
otkrivam istinu o itavom ovom pokretu i da ukaem na izvesne greke u njegovim
postavkama, a naravno i na ono to je ispravno. Ukoliko neko iz ovde iznoenih injenica
smatra da ja branim Ignacija - utoliko bolje! Taj e onda upoznati one podzemne sile koje su
delovale kroz njega i kroz druge, ovde pomenute i nepomenute. Ignacijeve moda
najplemenitije namere bile su izloene raznim zavoenjima i napadima raznih zavodnika,
neki put direktno na njega, a neki put preko nekih drugih ljudi iz njegovog okruenja. On nije
imao snage ni mudrosti da se od tih zavoenja i napada brani. O svemu tome bi i Benedikt
XVI neto mogao da zna, pa da to i kae.
Uzimajui dakle u obzir da to sve Ignacije moda nije sam i svojevoljno napisao, ja u
se osvrnuti na ono to je tu u "Duhovnim vjebama" dato, bez obzira na to od koga potie
poslednja njihova redakcija. Pri tome ja neu moi da svaki stav posebno analiziram, jer bi
nas to suvie daleko odvelo. Stoga u se ja osvrnuti samo na one take koje mi izgledaju kao
najsimptomatinije za razumevanje jezuitskog pokreta i koje u ja pokuati da nauno
objasnim, da ih iz podruja verovanja zasnovanog na autoritetu iznesem u podruje svesnog
razumevanja. Drugim recima, da one potulne sile koje vladaju u onom nesvosnom kod ljudi
uzdignem u svest, kako bi im se moglo suprotstaviti po mogustvu i natulnim znanjima. Ovo
je potrebno radi spasavanja kulture kojoj glavni ton daju ba narodi koji su primili
hrianstvo, bar spoljanje primili hrianstvo, a koji su strahovito napadnuti od sasvim
nehrianskih sila, te su u velikoj meri pali i u divljatvo od pre Mojsijevih zakona, a i u
idolopoklonstvo.
To divljatvo se najbolje vidi u uzajamnom besomunom ubijanju i u masovnom
odvoenju u ropstvo u za to pripremljene i na naunim osnovama (psiholokim i drugim)
organizovane koncentracione logore svih vrsta, a idolopoklonstvo u masovnoj bezobzirnoj
lakomosti (Kol.3.5) kao glavnom stilu ivota. To se najspoljanjije vidi, ali u to spada i
potpuna bezidejnost. To nemanje i neproizvoenje nikakvih novih ideja praeno je
odbijanjem svega novog, to bi bilo prilagoeno sadanjem vremenu, a poto se dobro osea
haos u kojem se dananje oveanstvo nalazi - onda se hvata za razne tradicije koje su bile
dobre za neko ranije vreme, a sad su zastarele i prevaziene, neupotrebljive, ivot ih je
odbacio, nemaju potrebnu snagu da bi ispravno delovale u drutvu.
*******
U "Uvodnim napomenama" stoji:
"Ne zasiuje naime, i ne zadovoljava duu obilje znanja, ve unutarnje kuanje i
proivljavanje stvari."188
Ovde se - kao i kod svih mistiara - panja odvraa od posmatranja spoljanjeg sveta i
upuuje na ono unutra, na duu. Sledstveno tome, tu se dakle ve na poetku panja
egzercitanta odvraa od budnog miljenja kojim se stiu znanja, te se upuuje na oseanja, u
kojima ovek nije "budan nego je kao kad sanja. To se odmah zatim potvruje i upuuje na to
185

187
188
aela jezuita, str 49, # 2
186
53
da se duhovnim vebama pristupa "inima volje, osjeajui ih", jer se njima "zahtijeva od
nas vee potovanje nego kad se sluimo razumom pri umovanju."189 Prema tome, volja u
kojoj ovek ivi kao kad spava bez snova stavlja se ispred miljenja u kojem je ovek budan;
nju treba maksimalno osvestiti samo do sanjajuih oseanja, a ne dopredstava budnog
miljenja. Egzercitant se dakle od svesnog, budnog delovanja odvraa i upuuje na
podsvesno. A kako se podsvesnim inima volje moe upravljati i probuditi ih do polusvesnih
oseanja? To se moe jedino svesnim miljenjem, a to sveno miljenje prema ovim
uputstvima treba odmah iskljuiti im se ni volje izoseaju, nikako se ne smeju miljenjem
osvestiti i o njima stvarati jasne predstave. I kako moemo znati da se "nima volje" postie
neto bolje nego "razumom pri umovanju", ako o tome nismo umovali? Samo oseajem? A
oseaj za istinu se moe razviti samo kad se umovanjem istina trai i usvaja - ne nesvesnom
voljom koja deluje u miiima ruke kad je ovek pokree ili u za to potrebnoj proizvodnji
energije od svarene hrane.
U svemu ovome se vidi velika zbrka u miljenju. Ta zbrka u miljenju se u stvari
upotrebljava kao sugestija u tom smislu, da sve treba primati samo iz autoriteta "voe
duhovnih vjebi", da je to jedina mogunost, jer ako ovek samo malo pone da razmilja, on
ostaje zbunjen. Poto zdravim razumom ovek to nikako ne moe da shvati, preostaje mu da
to primi samo verom u autoritet onoga kome se on predao da ga vodi. I to je u stvari taj
arobni tapi, ijim se dodirom doivljaj beloga pretvara u veru da je to crno.
Ovde pada u oi i da sve te vebe treba izvriti za "etiri tjedna" ili eventualno malo
due,190 a "za svaku od pet vjebi ... po jedan sat".191 To je tako ekspresno duhovno
kolovanje, kakvo valjda ni u jednoj drugoj duhovnoj koli ne moe ni da se zamisli. Te
vebe se naravno prema uvodnim napomenama prireivaa192 mogu i treba ponavljati, makar
i u "kondenziranim oblicima" svake godine itd., ali ostaje to da je za njih predvieno
nezamislivo kratko vreme, nezamislivo za neko istinsko duhovno kolovanje, kolovanje u
kojem se svesno radi na osobinama svoje due i njihovom preobraavanju i oplemenjivanju.
Kakve se promene u dui postiu tako nekim ekspresnim kolovanjem?
Ako one stvarno i deluju na tako ekspresan nain i to naravno uvek pod kontrolom
"voe duhovnih vjebi", na koga se upuuje u svim ovim napomenama, to se onda moe
uporediti samo sa sugestivnim delovnjem hipnotizera. Tu se onda odmah postavlja itav niz
pitanja:
Kakav je taj voa, guru ili hipnotizer?
Sme li se egzercitant njemu poveriti?
Da li je on zaista visoko posveeni, i to posveen u istini?
Ili je taj voa pod uticajem nekog Zavodnika?
Kako to proveriti?
I zato da oblikovanje svoje due neko preda drugome u ruke?
Da li zato, da bi se ojaala grupna volja onog duhovnog bia koje kroz tog vou
deluje, ojaala volja koja je vrlo slina magnetnim i elektrinim silama Zemlje?
o Kako egzercitant moe da proveri valjanost svog duhovnog voe?
o Samo preko autoriteta nekoga koji mu ga je dao za vou?
o A ko je i kakav je opot taj autoritet?
o
o
o
o
o
o
o
Na sva ova pitanja, a moda i na jo neka, treba ozbiljno odgovoriti:

"Jer ko od ljudi zna ta je u oveku - sem ovekovog duha koji je u njemu? Tako isto
189

191
192
190
54
niko - sem Duha Boijeg - ne zna ta je u Bogu." (l.Kor.2.11)

U "Uvodnim napomenama" ove knjige stoji:
"Peta napomena. Onome komu se daju duhovne vjebe uvelike e koristiti ue li u njih
s velikodunou i dareljivou prema svome Stvoritelju i Gospodinu, prikazujui mu sve
svoje htijenje i svoju slobodu, da njegovo Boansko Volianstvo raspolae njegovom osobom,
kao i sa svim to ima, prema svojoj presvetoj volji."193
udna je ta velikodunost i dareljivost nekog stvorenja prema svome Stvoritelju! Zar
je Stvoritelj svoje stvorenje postavio iznad sebe, pa sad od njega, velikodunog i dareljivog
stvorenja prima neto sto ovo ima? A kako svoje htenje i svoja sloboda mogu postojati, ako
Boansko Velianstvo njima raspalae "prema svojoj presvetoj volji"? Kljuno pitanje,
pitanje slobode volje ovde se reava time to se ovek iz svoje slobode odrie svoje slobode.
Ne da trai podruje u kojem tu svoju slobodu moe da ostvaruje i koju mu je darovao
Stvoritelj nego da je odmah prebaci u podruje neslobode! Stvorenje dakle treba da odbije, da
ne primi slobodu koju mu je Stvoritelj dao! A da li e Stvoritelj natrag da primi tu slobodu
koju je nekom stvorenju dao? Ili e se moda ta sloboda nekom drugom pridruiti? Onome
koji u ovim vebama sugerie na ta egzercitant svojom voljom treba da upravlja matu i da
njom stvara odreene slike? Hristu se svakako ne pridruuje, jer:
"Hristos nas je oslobodio za slobcdu." (Gal. 5.1.)
A to se postie:
"...ako vi ostanete u mojoj nauci, onda ste zaista moji uenici, i saznaete istinu, i
istina e vas osloboditi." (Jn.8.31)
A za saznavanje istine mora se iskljuiti svaka samovolja, naroito ona koja iz svoje
mate stvara neke svoje slike, i to jo takve kojima se izobliuje stvarnost - kako se to u ovim
vebama preporuuje, da svako sam zamilja neke predele, ljude i dogaaje u Palestini.
Dalje, premda se ovde sasvim ispravno upozorava da egzercitant "nita ne obeaje i
da ne pravi nikakvih zavjeta nepromiljeno i na "brzu ruku", no odmah se zatim dodaje, da
"je svako dobro djelo uinjeno pod zavjetom zaslunije od onoga koje se ini bez njega".194
Tu se odmah postavlja pitanje: Da li je dobro delo zaslunije, ako je uinjeno pod
prinudom? Sama prinuda pri injenju nekog dela - a zavet je ipak svakako prinuda - sama
prinuda na injenje iskljuuje bilo kakvo moralno procenjivanje takvog injenja i
vrednovanje njegove zasluge. Po toj logici je i Njutn, kad je pred njim pala jabuka, mogao da
razmilja da li je to dobro ili loe, a ne da istrauje zakon gravitacije nego samo da konstatuje
da li je ona zasluna. Ovo je naravno drastino reeno, ali je to s namerom da se ljudi
pokrenu na razmisljanje o tom kljunom pitanju za razumevanje sveta.
U "Petnaestoj napomeni" se vrlo jasno upuuje da
"Onaj tko daje vjebe ne smije nagovarati egzercitanta vie na siromatvo i na
zavjete nego li na protivno, niti vie na jedan stale ili nain ivota negoli na drugi. ... Stoga
neka voa duhovnih vjebi ne utjee niti se priklanja ni na koju stranu, nego, stojei poput
tezulje, neka pusti da Stvoritelj neposredno saobraa sa svojim stvorenjem a stvorenje sa
svojim Stvoriteljem i Gospodinom."195
Ovde se ovim izriito zastupa jedno od osnovnih naela svakog ispravnog duhovnog
kolovanja. To je ujedno ispit za svakog vou. - Da li je voa u stanju da se toga apsolutno
pridrava, kad se egzercitant njemu poverava kao autoritetu? To je za svakog takvog vou
moda najtei ispit u ivotu. Ovo je po svoj prilici sam Ignacije napisao, nije revidirano zbog
"imprimatur". Sem toga, tu se ukazuje i na put kojem tee svi mistiari: da se na neki nain
osete proeti i sjedinjeni sa Bogom.
Na ozbiljnost, a i na teinu toga ukazuje i "Sedamnaesta napomena":
193

Naela jezuita, str 51-52, # 14
195
194
55
"Vrlo je korisno da voa duhovnih vjebi - ne elei da ispituje i da zna misli i grijehe
egzercitanta - ipak bude vjerno obavijeten o raznim pokrtima i mislima to ih razliiti
duhovi pobuuju u njemu, kako bi mu prema veem ili manjem napretku, mogao pruiti neke
posebne vjebe koje su prikladne za to i odgovaraju potrebama due u takvu stanju."196
Ovo bi pretpostavljalo da je voa dostigao visoki stepen posveenja! A, ako nije?
U "Osamnaestoj napomeni" se daju blia uputstva za davanje vebi, gde se pored
ostalog prvo upuuje samo na Boje, a zatim i na Boje i crkvene zapovedi. To ''crkvene"
moda i nije bilo u prvobitnom Ignacijevom tekstu.
No, da li je upuivanje na Boje i crkvene zapovjedi197 dato zato to se smatra da su
egzercitanti pali u vreme pre donoenja Zakona, pa ih Zakonima treba bar donekle uzdii?
Jer:
"Tako ste i vi, brao moja, posredstvom Hristova tela umrtvljeni za zakon, da
pripadate drugome, vaskrslome iz mrtvih, da donesemo plod Bogu." (Rim.7.4)
Zar nisu i ti egzercitanti bili umrtvljeni za zakon? Otkud takvo loe miljenje o njima?
Sem toga, za to bolji uspeh u duhovniin vebama preporuuje se egzercitantu
osamljenost, jer time "ima ne malu zaslugu pred licem Bojeg Velianstva", i "svraajui ovu
panju samo ... na slubu Stvoritelju i napredak vlastite due, ovjek se mnogo slobodnije
slui svojim prirodnim silama da bi pomno traio ono za im toliko ezne", pa je dua
"sposobnija da se priblii i dopre do Stvoritelja i svoga Gospodina", te e "biti i pripremljena
da primi milost i darove od njegove boanske i neizmjerne dobrote".198 Ovo je prava oda
egoizmu! Egzercitant ne treba da se brine za svoje blinje nego samo za sebe i ono za im
ezne! A ko je taj "Gospodin" kome se tu tei? To svakako nije Hristos, jer:
"I ako pati jedan ud, svi udovi pate s njim; ako se jedan ud slavi, svi udovi se raduju s
njim.
A vi ste Hristovo telo, i pojedinano udovi." (l.Kor .12.26-27)
Da li ovde prepoznajemo duhove? Kako je to strano zavoenje!
Odatle moe da potekne i ovo: "DUHOVNE VJEBE DA OVJEK SAMOGA SEBE
199
POBJEDI".
ovek dakle moe biti i pobednik i pobeeni istovremeno! To ne moe da smeta
samo onima koji se odriu miljenja. Na to se naravno moe prigovoriti, da to ne treba uzeti
bukvalno i da bi tu trebalo shvatiti pobedu vie ovekove prirode nad niom ovekovom
prirodom. No tad bi se moralo prihvatiti da ovek sem tela i due u kojima se nalaze razni
instinkti i strasti koje treba pobediti ima i nekakav duh koji njih pobeuje. A 869. godine je
na Osmom saboru rimska crkva donela dogmu da ovek ima samo telo i duu, te da je duh
samo neka manifestacija due. Kako se sve to uklapa? Ako ovek nije istovremeno i
pobednik i pobeeni, moralo bi se priznati neto to "crkvena zapovijed" kae da ne postoji.
Miljenje o ovakvim stvarima se ne sme zapostaviti.
*******
Ja znam da e neki za ova moja izlaganja rei da su cepidlaenje, da ja nisam u tome
razumeo neki dublji smisao itd. To u i ja vrlo rado prihvatiti, jer e to potvrditi elitistiki
stav koji je ve u ovim "Uvodnim napomenama " iznet. Taj elitistiki stav, stav koji se kao
neprikosnoven uzdie iznad miljenja gomile, on je i doveo do drutvenog haosa u narodima
koji su primili hrianstvo i koji i druge narode u taj haos uvlae, jer su hrianski narodi bar oni zapadni - ti koji daju glavni ton u itavom oveanstvu. Taj elitizam nije nastao iz
spoljanjeg drutvenog ivota. To su unutranje ljudske razarajue snage, snage neslobodnih
196

198
199
197
56
ljudi koji se zbog svoje neslobode okupljaju u razne grupe i to okupljanje pravdaju time, to
te svoje grupe onda nazivaju raznim bombastim imenima, kojima se ukazuje da su to
elitistika drutva, a oni elita. Pri tome oni i ne znaju kakvo ih duhovno bie vodi, da su oni
samo "namagnetisano gvoe".
Priklanjanje autoritetu voe ili voa znai sopstvenu bezidejnost. A poto i te manje
voe prihvataju autoritete veih, i one postaju rtve bezidejnosti, postaju rtve onih duhovnih
bia koja ih vode, a koja ne idu Hristovim putem razvoja, koja su na neki nain zaostala u
razvoju. Sa takvom bezidejnou ne moe se napredovati. A poto te bezidejne elite imaju
veliku snagu, jer se okupljaju u grupe, u grupe u kojima vlada intenzivirana podsvesna volja,
potinjena potulnim snagama slinim magnetizmu, one ne mogu da idu u korak sa
vremenom i stalno propovedaju i priklanjaju se onome to je jo pre vie stotina ili i vie
hiljada godina zastarelo. Otuda pored ostalog i to dranje za starozavetne zakone, za graenje
Solomonovog hrama, za rimsko pravo, za razna predanja i drugo. Ne uzima se u obzir to:
"Tako ste i vi, "brao moja, posredstvom Hristova tela umrtvljeni za zakon, da
pripadate drugome, vaskrolome iz mrtvih, da donesemo plod Bogu." (Rim.7.4)
Taj plod se ne moe doneti iz nekog zakona koji je bio dobar i vaio za prolost, a iz
koga moe da izlazi samo "moralni" automatizam. Taj plod mora da se donese iz etike
individue koja je primila Hrista, ispunila se istinom.
Na samom poetku "Uvodnih napomena" dato je u stihovima kao moto pored ostalog:
"Tijelo Hristovo, spasi me.",200 a u nastavku se upuuje i na crkvene zapovedi!
Zakon je uvek neto umrtvljeno, neto to je dato u veem ili manjem skladu sa nekim
proteklim prilikama. On je uvek u zaostatku za drutvenim prilikama, koje se svakodnevno
menjaju. Stoga:
"Blagodat Boiju ne odbacujem; jer ako pravednost dolazi posredstvom zakona, onda
je Hristos uzalud umro." (Gal.2.21)
Dok su ljudi nekada u svim prirodnim pojavama gledali delovanja raznih duhovnih
bia, pa su ak i u proizvodima svojih ruku oseali neku svoju duhovnu povezanost sa njima,
sa razvojem moderne tehnike i podelom rada do koje je ona dovela, ta povezanost spoljanjeg
sveta sa unutranjim svojim biem potpuno je sada prekinuta. ovek se osea usamljenim, on
vie ne moe iz spoljanjeg sveta da crpe neke etike impulse, on sad mora da ih pronalazi u
samome sebi, iz sebe on mora da crpe sasvim individualne etike intuicije i impulse. Prema
Rudolfu tajneru:
"To razdoblje nauke o prirodi, o kojem se tako esto govorilro, ono zbilja zahteva
neku takvu isto nauniku osnovu etike."201
Za davanje takve osnove nije sposobno nijedno i nikakvo elitistiko drutvo ili grupa
sa svojim zakonima i pravilima drutvenog ponaanja - na koja se jo i zaklinje da ih nee
menjati - prvo zato to su i ona zasnovana na ve davno prevazienoj prolosti i bezidejnosti i
grupnom egoizmu, drugo zato to su potinjena nekoj grupnoj, njima potpuno nesvesnoj
volji, a to spreava bilo kakvo individualisanje i mesto stvarne etike namee neku svoju
prinudu, koja po samoj svojoj prirodi prinude i ne moe da se shvata kao neto moralno, ve
samo kao neki od prirodnih zakona. U prirodnim zakonima je na neki nain opravdano da
vlada Knez od ovoga sveta, ali ne i u etici, u koju on zahvata preko svih tih elitistikih
drutava.
Meutim, u ovim "Uvodnim napomenama" se ak slavi zavetima prinuena etika i to
ne samo Boja nego i crkvena - kako je to ve navedeno202 - s tim to Ignacije u "Pravilima
da osjeamo s crkvom" to jo vrlo jasno objanjava:
"Trinaesto pravilo. Da uvijek ostanemo pri istini, treba da za ono to nam se ini
200

202
201
57
bijelim uvijek smatramo i vjerujemo da je crno ako tako izrekne crkveno poglavarstvo, u
tvrdoj vjeri da je izmeu Krista, naega Gospodina, Zarunika, i sv. Crkve, Zarunice
njegove, isti Duh, koji nama ravna i upravlja na spasenje naih dua. Po istom, naime, Duhu
i naemu Gospodinu, koji je dao deset zapovijedi, upravlja se i ravna naa mati Crkva."203
O ovom pravilu je ve bilo govora u "1. Duhovni svet". Ja ga ovde ponavljam, da bih
istakao pogubnost svih moguih zakletvi i zavetovanja, o emu je takoe ve bilo govora.
Ovde je to vrlo drastino iskazano, ali se taj stav krije iza apsolutno svih zaveta i zaklinjanja.
Kad se ovek zaklinje, zavetuje ili zarie, on se time odrie i prava i dunosti da o tome bilo
ta misli i da na osnovu bilo kakvih novo nastalih situacija bilo ta menja. On porie i odrie
se vremena i zakucava sam sebe u prolost. Iako se o tome u glavnom uopte i ne misli, ali to
je isto tako sluaj i pri svedoenju na sudu. ovek se i tu zaklinje da ne sme da se eventualno
naknadno seti na neki detalj koji je moda odluujui za presudu. A koliko su tek pogubna
zavetovanja koja su vezana za bilo kakvu grupnost!
"A pre svega, brao, ne kunite se ni nebom ni zemljom ni drugom kakvom kletvom;
neka vae 'da' bude 'da' i vae 'ne' - 'ne', da ne padnete pod sud." (Jak.5.12)
To je sud na kojem se razdvajaju oni koji su primili vreme od onih koji su se
zaustavili u prolosti. Vreme nam je doneo Hristos.
Poto je pitanje zakletve odnosno zaveta odnosno zaricanja osnovno pitanje etike, o
tome se moraju jasno i nedvosmisleno izjasniti svi oni koji na bilo koji nain govore ili deluju
u smislu bilo kakvih etikih postavki. To se naravno moe proiriti na apsolutno sve ljude, ali
poto ja ovde piem o jezuitizmu, ja izjanjavanje po ovom pitanju traim od njihovog
vrhovnog poglavara - Benedikta XVI.
S tim se naravno moraju raspraviti i svi elitisti. Ili se napreduje s vremenom u
Hristovom smislu, ili se zadrava u razvoju, pa ak i vraa natrag u davno prevaziena
vremena. Ili se ide Hristovim putem razvoja slobode ili se pada u ropstvo prolosti.
Sva elitistika drutva su zasnovana na nekim zakletvama, zavetima ili zaricanjima.
Da bi se spasli od svog sunovrata u prolost i stanja razvo ja kakva su bila u nekoj - moda
vrlo davnoj - prolosti, lanovi elitistikih drutava bi morali:
1. Da oslobode oveanstvo od svojih zastarelih i apstraktnih i
zamuenih ideja, te da omogue potpuno slobodan duhovni
ivot i razvoj, jer "Hristos nas je oslobodio za slobodu."
(Gal.5.1)
2. Da pravni ivot oslobode od nametanja svojih zastarelih
zskona, a koje sem toga oni sami donose da njima tite svoje
elitistike grupne interese i da voenje pravnog ivota prepuste
svim punoletnim pripadnicima neke drutvene zajednice, da ovi
sami iz svog oseaja dodeljuju pravednost: "jer ako pravednost
dolazi od zakona, onda je Hristos uzalud umro."(Gal.2.21)
3. Da smrskaju svoje zlatno tele kojem se klanjaju i da shvate da
pirodna dobra nije njima Boanstvo poklonilo, nego ih je
stvorilo da podjednako slue svim udovima Hristovog tela: "Jer
smo svi mi jednim Duhom krteni za jedno telo, bili Judeji bili
Grci, bili robovi ili slobodni." (l.Kor.12.13)
4. Da puste da Hristov duh ljubavi i razumevanja objedinjuje i
sinhronizuje rad ovih triju jedne od druge nezavisne oblasti.
203
58
Jedino tako se ti elitisti mogu spasti od pada u grupnost, od razaranja svoga ja, pri
emu bi im ipak ostala svest o svome padu. Ako to ne uine sami i svojevoljno, onda ni oni
nee moi u pravom smislu da umru u Hristu, da u pravom smislu prou kroz ono "in Christo
morimur", ve e prevremeno biti izbacivani iz duhovnoga sveta - ne zato to bi oni to moda
eleli da bi se rtvovali za druge, nego zato to su od njega otueni. Ako to ne uine, bie kao
nokti odseeni ili kao tumor hirurkim putem odstranjeni iz Hristova tela.
Svako ko ita ovaj moj predlog, u isti mah se i opredeljuje ili:
o da radi u njegovom smislu,
o da radi protiv tog predloga,
o ili da nita ne radi u vezi sa njim.
Pri tom bih se ja opet pozvao na Jakova:
"Ko, dakle, zna da ini dobro, a ne ini, greh mu je." (Jak.4.17)
Sem toga i na Pavla:
"Sve proveravajte, zadravajte to je dobro. Klonite se svakovrsnog zla." (l.Sol.5.2122)
Sve proveravajte, i ono to ja piem, i ono o emu ja ovde piem, a i uzroke za
socijalni haos poslednjih vremena i koliko su taj haos izazvale elitistike grupe svih
nastrojenja - naravno nesvesno, jer ne znaju ta oni sami rade ni ko preko njih radi. Probudite
se!
Na kraju bih ja jo dodao da u ovim "Uvodnim napomenama" nije skoro nita dato u
pogledu svrhe ta se tim vebama eli postii. U prvoj napomeni je data samo dosta uoptena
fraza "da odstranimo sve neuredne sklonosti, te da poto smo ih odstranili, traimo i naemo
Boju volju, uredivi svoj ivot za spasenje due."204 Pre toga su dati kao moto i stihovi, koji
su kao neka vrsta molitve, ali molitve iskljuivo za sebe, za svoje ja. U Oenau se moli u
mnoini - za sve.
*******
Na samom poetku uputstava za "Prvi tjedan" stoji:
"ovjek je stvoren da Gospodina Boga svoga hvali, da ga tuje, da mu slui i da tako
spasi svoju duu, a ostale stvari na zemlji stvorene su radi ovjeka da mu budu od pomoi da
postigne svrhu za koju je stvoren, ..." 205
Ja ne elim da se uputam u neke teoloke rasprave i verovanja, ali mi ipak udno
izgleda ovakvo shvatanje "Gospodina Boga". Iz takvog shvatanja u stvari proizilaze onda i
ona uputstva o tri razgovora: "s naom Gospom", "sa Sinom" i "sa Ocem"206 (i na drugim
mestiima), gde se ovi kao linosti na neki nain postavljaju prema linosti egzercitanta. Tu se
jo i Bogu pripisuju neke sasvim ljudske osobine, a koje se kod ljudi inae oznaavaju kao
mane i slabosti kojih bi trebalo da se oslobode. Nije li to kod oveka oholost, ako trai da ga
hvale, da ga tuju i da mu se slui? A nije li to nasilje, osvetoljubivost i sadizam, ako takav
ovek one u tome neposlune svoje blinje kanjava izlaui ih raznim mukama? A Bogu se
pripisuje da takve neposlunike jo i na vene muke alje u pakao!207 A pravo hrisansko
shvatanje o Bogu izrazio je Jovan reima:
204

aela jezuita, str 53, # 23
206
Naela jezuzita, str 62, # 63
207
205
59
"Dragi moji, volimo jedan drugoga, jer je ljubav od Boga i svako ko voli Boga je
roen i poznaje Boga. A ko ne voli, nije poznao Boga, jer Bog je ljubav." (1.Jn.4.7-8)
Bog je jubav. I ako je on stvorio svet, zato da se kad "upoznam svijet" zgrozim nad
tim svetom?208 Zar on nije stvoren da mi bude "od pomoi"? Zar je Bog tu neto pogreio?
Zar se time i tako hvali i tuje Bog?
Tu se takoe postavlja i pitanje: Ako su vebe dobre za postizanje te gore navedene
svrhe, da li ih treba upranjavati? Ja ovde nikako ne mislim da ovek Boga ne trebe da "hvali,
da ga tuje i da mu slui", jer se to po sebi podrazumeva - vrio ovek neke posebne vebe ili
ne. I lepo je to to se na to skree panja. Ali, zar nema ovek i jo neke mnogo vee
zadatke? Zadatke, koji proizilaze iz ljubavi i prema Bogu i prema svojim blinjima?
Opet e neko moda rei da ja i ovde cepidlaim, da ne razumem neki dublji smisao u
tome itd. No, ako sam ja zaveden da eventualno pogreno protumaim to je tu napisano, to
onda znai da i drugi mogu biti tim zavedeni, te prema tome to nije dobro napisano. Uputstva
- posebno ovakve vrste - moraju biti jasna i nedvosmislena. Pogotovu ako ih treba tako
ekspresno usvojiti i po njima postupati. A ako se mislilo tako kako je napisano, to je onda
strahoviti promaaj i to sa tekim posledicama. Ja na to moram da upozorim!
to se tie ispitivanja svoje savesti, ideal bi bio da to ovek radi cele godine i celog
ivota, a ne samo prilikom upranjavanja preporuenih duhovnih vebi. Meutim, ovde se
nastoji da se to sem vremenskog ograniavanja na izvesne dane u godini jo i ematizuje, da
se stavi u neke kalupe - ak i vemenske dnevne, da se potpuno diriguje egzorcitantom ne
vodei rauna ni o njegovoj individualnosti ni o prilikama i duevnom raspoloenju u kojima
se u datom trenutku nalazi. Tenja je da se od egzercitanta naini neki automat, koji e raditi
po nekim zakonitostima koje su u njega ugraene. Ne daje se to samo kao preporuka i da bi
to iz nekih razloga tako bilo podesnije, ve kao propis kojeg se mora pridravati bez ikakvih
eventualnih odstupanja.209
Podela misli na "vlastite", "od dobroga" i "od zla duha" je sasvim apstraktna i nita se
ne kae kako ih razlikovati.210 Isto tako je apstraktno data podela na "lako" i "smrtno"
sagreenje, pri emu se za same grehe pretpostavlja da ih egzercitant dobro poznaje211 i tek se
docnije o njima neto govori. A da li je to tako? Da li ljudi uvek samo svesno gree - to bi
proizilo iz postavke da se zna ta je greno? Da li pri injenju greha ili pri doneenju odluke
ta e initi, da li tada ljudi znaju da im je takva misao dola od "dobrog" ili od "zla duha"?
Nema li zao duh snagu i vetinu da se oveku prikae kao dobar i da ga zavede? O tome ta je
greno i o raspoznavanju duha od kojeg dolaze misli ipak bi trebalo pouiti onih "preko
milijun osoba duhovnog i svetovnog stalea" koji obavljaju te vebe.212
O zakletvama je ve ranije bilo dosta govora i ja sam ve ukazao na njihovu
neispravnost i tetnost, jer ja smatram da je to kljuno etiko pitanje. Meutim, ovde se
smatra da su zakletve i dozvoljene i potrebne, pa se za njih daju i dosta precizna uputstva.213
To znai da se dosta razmiljalo o tome. Medutim, sem neuvaavanja onoga to je dato u
evanelju po Mateju i u poslanici Jakovljevoj, ovde se ne uvaava ni trea od deset
zapovijedi Bojih, na koje se malo kasnije usmerava s tim da "sve je grijeh to netko djelom
uini protiv toga".214
U uputstvima o zakletvama je data i jedna interesantna podela ljudi na "savrene" i
"nesavrene", te "se lake doputa savrenima da se zaklinju stvorenjem nego
208

210
211
212
213
214
209
60
nesavrenima."215 Nesavrenima se dakle u stvari preporuuje da - prema treoj od "deset

zapovijedi Bojih" - uzalud uzimaju ime Gospoda Boga, jer savreni ve "mogu vie nego
drugi razmiljati, promatrati i gledati kako je Bog i na Gospodin u svakom stvorenju ..."216
Tu se naravno kae da se ne treba kleti "u ispraznoj zakletvi",217 ve "kad se radi o
vanoj stvari za korist due ili tijela ili vremenitih dobara".218
Iako se to ovde izriito ne kae, moe se ipak zakljuiti, da se po svoj prilici nekom
autoritetu preputa da vri podelu na "savrene" i "nesavrene", nekom autoritetu koji sam
sebe sigurno uvruje u "savrene". Tu se odmah postavlja pitanje: Da li je savren onaj ko
sebe smatra savrenim? Kakva gordost! Iz te gordosti svakako da izlazi i procenjivanje, da li
je neka stvar vana ili ne. S druge strane, ja bih radije stvari delio na istinite i neistinite, a ne
na vane i ne vane. Ako ih delimo na vane i ne vane, pa samo za vane traimo potvrdu da
li su istinite ili ne, onda se tu daje skrivena sugestija da se kod ne vanih stvari slobodno
moe lagati. Iz takvog stava je proistekao i moderni izraz "bele lai".
Sem toga, onaj ko lae - za njega je uvek vana ta stvar o kojoj lae, a svakako da on
smatra da je ta stvar i za druge vana, jer ih inae ne bi lagao. Hoe li sad neki "savreni"
autoritet da doe i da presudi sa nekog svog vieg stanovita, da li je ta stvar vana ili ne? Te
da se na taj nain saglasi sa laovom ili ne? I kakvu e selekciju pri tome da vri?
Ne postoji vana ili ne vana stvar, ve samo istina i neistina. Svaka neistina - makar
da je nesvesno i u neznanju izreena jeste napad na Hrista, jer:
"Ree mu Isus: ja sam put i istina i ivot. . ."(Jn.14.6)
Svako ogreenje o istinu jesto uvek ogreenje i o ivot, uvek je neka vrsta ubistva, a s
time i napad na Isusa Hrista.Takav stav prema istini i prema zakletvi kojom se selektivno bira
ta e se zakletvom potvrditi kao istina, a ta e se pustiti da opstoji kao la i da se takva la
iri, to je najglavniji uzrok smrti ove sadanje kulture koju vode narodi koji su primili
hrianstvo i kod kojih se u meuvremenu uvreilo shvatanje da je la neto normalno u
njihovom drutvenom ivotu. ak i da je neophodna za njegovo dobro funkcionisanje, na
primer u politici. Naravno ne samo namerno i svesno izgovorena la, jer i sve druge razorne
pojave u kulturi imaju svoje poreklo u neistini. Na primer u neistinama kojima se deca od
najranijeg detinjstva kljukaju kroz kolsku nastavu.
Ja svakako neu tvrditi da je ta selekcija istina na vane i ne vane potekla iz
jezuitizma. Ona je u kulturu hrianskih naroda ula jo mnogo pre postanka jezuitizma. Ali
poto ja ovde piem o jezuitizmu, ja se ovde moram jezuitima obratiti s pitanjem: ta oni ine
protiv tog uasnog talasa laljivosti, laljivosti koja je ula u sve pore drutvenog ivota
sadanjice naroda koji su primili hrianstvo i koji su prvenstveno i odgovorni da se bore za
istinu?
I Benedikt XVI bi morao da to u prvi plan istakne i da se jasno izjasni o laljivosti i o
tom biranju od strane vodeih krugova u emu je la dozvoljena pa ak i poeljna, te slui
kao sredstvo za postizanje njihovih ciljeva. To je preduslov i za reenje onih problema za
koje se on zalae iz svojih najplemenitijih namera. Na primer, nije dovoljno samo
autoritativno osuditi seksualne izopaenosti, nego treba pobiti tu la koja se poslednjih
decenija namee i iri, da je to sve prirodno i normalno samo neto ree ponaanje, a koje je
proizvod nekog posebnog sklopa gena, te da se takvi ljudi jo i hvale kao posebno osetljive i
umetniki nadarene prirode, pa im se jo daje i posebna drutveno-dravna zatita. Benedikt
XVI bi morao neto da kae i da se bori protiv takve nauke iz koje su potekle takve tvrdnje.
To bi bilo efikasnije za borbu protiv tih i drugih izopaenosti, nego njihovo autoritativno
osuivanje. Njemu bi se naravno i jezuiti morali pridruiti i dokazati da se iz pogrenih
215

217
218
216
61
"naunih" tvrdnji u ljudsku svest i u podsvest ubacuju podsticaji za razne izopaenosti.

irenjem istina o tome pomoglo bi se ljudima da ne gree, a ne nekim autoritativnim
zabranama, jer veina ljudi taj autoritet i ne priznaje.
Ovde je istaknuto i neto vrlo znaajno, na ta ljudi obino ne misle:
"Ne valja izustiti ni jedne isprazne rijei ..."219
"Ne valja govoriti nita to bi drugoga povrijedilo ..."220
Ova uputstva, koja i Ignacije daje, na alost nisu mnogo prodrla i prihvaena u svetu.
Najbolji primer za to je psovaki renik koji je uao u takozvanu umetnost - knjievnost,
pozorite i filmove, a i razna ogovaranja i panjkanja meu politiarima. ta Ignacijevi
sledbenici mogu tu da urade? Da li neto pokuavaju i ta?
Odmah posle ovoga dolazi lan koji moda sam Ignacije nije napisao:
"Imajui pred oima deset zapovijedi Bojih, kao i zapovijedi svete crkve i uredbe
poglavara, sve je grijeh to netko djelom uini protiv toga ... U uredbe pak poglavara
ubrajam npr. papinske kriarske bule i druge oproste ... "221
Za ovu formulaciju moe se pretpostaviti da je sam Ignacije moda nije prvobitno
napisao, ve da ju je dodao ili on sam posle razgovora sa Pavlom III, ili neko trei, da bi ove
"Duhovne vjebe" dobile "imprimatur". Ili ja moda na neki nain pristrasno cenim duevna
nastrojenja Ignacija?
Posle toga dolaze razmatranja o gresima, prvo onim kako su u glavnom objanjeni u
hrianskoj tradiciji, a zatim o vlastitim. Pri tom:
"Tu valja pripomenuti da e se pri promatranju ili razmiljanju o vidljivome, kao to
je promatranje Krista, naega Gospodina, koji je vidljiv, predodba mjesta sastojati u tom da
okom mate gledam stvarno mjesto gdje se nalazi osoba ili predmet koji hou da promatram
... Pri razmiljanju o nevidljivu predmetu, kao to su, evo ovdje, grijesi, predoba e biti u
tom da okom mate gledam i promartram svoju duu kako je u tom raspadljivom tijelu kao
zatvorena u tamnici, i cijelo svoje bio kao prognano meu odvratne ivotinje u toj dolini.
Kaem: itavo bie, dua i tijelo."222
Osnovna svrha je ovde da se ovek srodi sa tom milju o grehovitosti (o gresima se
dosta opirno govori), da se podstakne na skruenost, na pokajanje, na nastojanje da se
popravi, a uz Boju milost za koju se moli. To je u stvari preputeno samom egzercitantu da
svojim naporom nae odgovore na ova pitanja, da se u njih meditativno uputa, a uz pomo
slika koje je sam stvorio "okom mate". Sem toga, i ovde se implicitno govori o ovekovom
ja ili duhu koji posmatra svoju duu i telo, iako taj duh po katolikim dogmama ne postoji.
Neki subjekt posmatra taj objekt: "itavo bie, dua i tijelo"!
Tu se zatim upuuje na razgovore "s naom Gospom", pa "sa Sinom", pa "sa
Ocem".223 Njima se treba obraati kao "prijatelj prijatelju ili sluga svojem Gospodaru".224
To onda treba ponoviti "u glavnim potezima jer razum treba da pri tom bez lutanja i
bez prestanka razmatra sjeajui se stvari to ih je promatrao u prijanjim vjebama te da
izvri ona ista tri razgovora."225
Posle toga dolazi razmiljanje "O PAKLU":
"Prva predvjeba je predodba mjesta, koja se ovdje sastoji u tom da oima mate
gledam duljinu, irinu i dubinu pakla.
Druga je predvjeba da traim ono to elim, a to e ovdje biti da molim za unutranji
osjeaj muke to je trpe osuenici, i to zato da me, ako bih poradi svojih prestupaka ikad
219

221
222
223
224
225
220
62
zaboravio na ljubav prema vjenom Gospodinu, bar strah od muke uzdri da ne padnem u
grijeh.
Prva toka e biti da okom mate gledam one silne vatre i due kao da su u ognjenim
tjelesima.
Druga: da sluam pla, jauk, viku, psovke protiv Krista, naega Gospodina, i protiv
svih njegovih svetaca.
Trea: da udiem dim, sumpor, neist i gnjile.
etvrta: da okusom kuam gorke stvari, kao to su suze, alost i crv savjesti.
Peta: da opipom dotiem, tj. da outim kako one vatre liu i pale due."226
Dalje se upuuje na to kako da se razvije oseaj grenosti, pa poniznosti. Pri tom:
"Moram zapoeti svoje promatranje sad kleei na koljenima, sad leei prostrt, sad
nauznak, sad sjedeke, idui uvijek za tim da naem to elim. Ali pazimo na dvoje: prvo,
naem li ono to traim kleei, neu zauzimati drugi poloaj da bih to ispitao; naem li
leei, isto tako itd.; drugo, naem li u jednoj toki ono to elim, mirno u se zaustaviti, ne
hitei tjeskobno dalje, sve dok ne udovoljim srcu!227
Zatim:
"esta dodatna uputa. Neu htjeti da mislim na stvari koje gode i razveseljuju, kao to
su vjeno blaenstvo, uskrsnue itd. elim li, naime, outjeti bol i muku i suze zbog svojih
grijeha, smeta mi svaka pomisao na radost i na veselje; nego, imajui na pameti svoju elju
da alim i osjeam bol, prije u misliti na smrt, na sud."228
Dalje treba "uskratiti sebi svaku svjetlost", "ne smijati se", "obuzdati oi da ne gledam
nikoga . . ."229
Zatim se opirno govori "o pokori". Sem uskraivanja jela i sna, tu dolazi i "trapljenje
tijela, a sastoji se u tome da mu zadajemo osjetljivu bol...". Pri tome paziti da ne doe do
"znatnije bolesti", pa se preporuuje "bievati se tankim uetima".230
*******
Ovim se u glavnom zavravaju uputstva za "Prvi tjedan". U njima su dati i objanjeni
osnovni stavovi koji vae i za naredne vebe, iako se u njima izriito i istim reima ne
ponavljaju, ali se iz izlaganja vidi da se oni i tu podrazumevaju. "Tako i u "Drugom tjednu"
stoji da je to uinjeno uvek "oima mate".231 Zbog toga je potrebno ovo iscrpnije raspraviti.
Tu se odmah postavlja pitanje : ta je mata? Mata je sposobnost due da stvara sebi
neke predstave, neke slike - neke vrste slika ili oslikavanja ak i u smislu zvuka, ukusa itd.,
na ta se i ovde gore poziva. Mata je boanski dar pomou kojeg ovek ne samo da moe da
stvara neto novo, nego to i ini. Zahvaljujui mati stvorena su kola, spevane pesme,
izvajani kipovi, sastavljeni recepti za razna jela, komponovana muzika, napravljena motika, a
i fabrike aviona i drugo. Matom se uvek stvara neto novo, pa makar to ostalo samo kao
predstava u oveijoj dui, makar to ne nalo ostvarenje i u ulnom svetu, za ta su potrebni i
drugi uslovi i upotreba postojeih tvari i znanje zakona kojima su one podlone.
Meutim, ako hoemo da saznamo neto to je ve stvoreno, neto postojee, mi to
stvoreno moramo prvo da opazimo - na neki nain uvek spolja, pa makar to bila samo neka
predstava u sopstvenoj dui - pa kad to opazimo da pomou miljenja - iznutra - traimo
pojam ili pojmove koji tome opaanom odgovaraju. Na taj nain mi saznajemo stvarnost,
226

228
229
6230 Naela jezuita, str 64, # 87
231
227
63
postojeu stvarnost. Ako bismo u taj proces unosili svoju matu, mi ne bismo nali istinu o toj
postojeoj stvarnosti, nego bismo to postojec zbrkali sa onim to svojom matom tek
stvaramo, stvaramo naravno tek samo kao predstave. U takvo saznavanje bi sem predstava
opaaja neke stvari i pojma koji njoj odgovara bile utkane i predstave sopstvene mate kojima
bi istina o toj stvari bila izobliena, jer bi predstave dobijene opaanjem bile izmeane s
predstavama stvorenim matom. Ako za na taj nain izoblienu stvarnost smatramo da smo
neto saznali o njoj, mi onda ivimo u zabludi.
Upotreba mate pri saznavanju jeste apsolutno najsigurniji nain da se ne doe
do istine!
Predstavama mate se zastire istina, sem ako preko posebno usavrenog duhovnog
kolovanja mi ne steknemo sposobnost da te predstave mate potpuno izbriemo iz onoga to
opaamo i elimo da saznamo, da za to miljenjem naemo odgovarajui pojam. Tek kad
imamo isto opaanje nezamueno ni usled nekih nedostataka naih ula niti svesnim ili
posvesnim svojim predstavama, tek onda mi imamo mogunost da naemo pojmove koji
stvarno odgovaraju onom opaanom. S druge strane, te pojmove koji odgovaraju opaanome
mi moemo pronai samo ako ih traimo osloboeni svih svojih predrasuda, oseanja i
predubeenja, putajui da na nau duu deluju samo opaaji spolja i pojmovni svet iznutra.
To se postie istim miljenjem. Naravno da je teak put da se do istog miljenja ovek
izbori, ali i u tome saznavanju ima raznih stupnjeva - neto se moe saznati ve sada, a neto
moe tek u docnijem razvoju. To saznavanje stvarnosti, istine o toj stvarnosti, to je in
ovekovog oslobaanja:
"... i saznaete istinu, i istina e vas osloboditi." (Jn.8.32)
Meutim, u ovim vebama se naglaava "da e se pri promatranju ili razmiljanju o
vidljivome, kao to je promatranje Krista, naeg Gospodina, koji je vidljiv, predodba mjesta
sastojati u tom da okom mate gledam stvarno mjesto ...".232 Ja se ovde neu uputati u
teoloske rasprave o tome da li je Hrist vidljiv ili ne i kako. Ali, da li se okom mate moe
gledati neto stvarno ili samo neto matom stvoreno, izfantazirano? To moe biti stvarno
samo u tom smislu to to pripada predstavama mate, a ne to pripada svetu stvarnosti
postojeem bez dodataka neke stvaralake mate. No ovde se izriito govori "stvarno
mjesto", dakle neto to bi trebalo da pripada ulima opaljivog prostora. U taj "opaljiv"
prostor spada ak i pakao sa svojom duinom, irinom i dubinom,233 dakle isto
materijalisticki prostor - samo izmiljen matom.
To je dskle iskaz koji sam sebi protivrei, iskaz koji je doao usled nereda u miljenju,
jer se okom mate nikad ne gleda stvarno opaajno mesto nego samo matom stvorena
predstava o nekom mestu. Sem toga, sa stanovita ispravnog okultizma, oseaj prostora se ne
sme poneti prilikom uronjavanja u svoje telo. Ja u ovde sada naroito citirati jednog
mistiara:
"Sve sa umom, prijatelju, dok za mesto i vreme zna,
Onda niti ta Bog Jeste, niti venost ti ne shvata."
To su rei Johannes-a Scheffler-a, poznatijeg kao Angelus Silezius (1624-1677), koji
je iz protestantizma 1653. preao u katoliku veru i postao svetenik 1661. Katolika crkva je
dala dozvolu da se tampaju njegove knjige 1657. godine.234 Ni iz mase drugih njegovih
distihova ja ne mogu da izvuem zakljuak da je on pri uronjavanju u sebe sa sobom nosio i
svoje matom stvorene slike. Meutim, ovo se ovde dalje prenosi "da okom mate gledam i
232

234
Angelus Silesius: Der cherubinische Wandersmann, Diogenes 1979, Zurich
233
64
promatram svoju duu".235 Drugim reima, okom mate stvorio sam predstavu o svojoj dui i
sad tu predstavu posmatram - ne svoju duu. Jer ako bih ja svoju duu gledao, ja bih morao iz
nje da iziem. Tu bi se moralo priznati da postoji moje ja ili moj duh koji to promatra spolja.
Meutim, u narednoj reenici se to sasvim izriito porie: "Kaem: itavo bie, dua i
tijelo."236 Drugim reima, ovde se sasvim odreeno govori da se ne promatra nikakva
stvarnost nego samo matom stvorena predstava o svojoj dui.
Tu se onda daje slika o tome kako je dua u tamnici tela i dodaje dalje "cijelo svoje
bie kao prognano meu odvratne ivotinje u toj dolini".237 Ovim se daje vrlo jasna sugestija
da se egzercitant zgrozi nad tim postojanjem, drugim reima nad Bojom tvorevinom. Da li
se time tu "hvali" i "tuje" Bog - kako je to na poetku reeno da je ovek za to stvoren? Da li
se time podstie skruenost, kad se tako osuujue kritiki misli o Boijem stvaranju? Nije li
i to jedna predrasuda koja ometa oveka da doe do istine - kako je to malo pre reeno?
Predrasuda, koja se egzercitantu sugestivno namee?
Iako se to ovde izriito ne kae, razgovori "s naom Gospom", "sa Sinom" i "sa
Ocem", kao prijateljima ili gospodarima sigurno se vre opet okom mate, jer i te razgovore
treba da egzercitant ponovi "sjeajui se stvari to ih je promatrao u prijanjim vjebama".238
Tu se dakle sea predstava koje su okom mate ranije stvorene i koje ive kao - danas bi se
reklo - virtuelna stvarnost.
Te slike seanja na ranije okom mate stvorene predstave mogu zaista da budu kao
ive. One mogu i da "progovore", to jest da kau neto to je u njih egzercitant ranije svojom
matom uneo i sada se kao nesvesne reminiscencije iz njih objavljuje. Ovde je - naravno
nesvesno - reeno neto istinito: te slike koje su matom stvorene, svojom motom stvorene,
svakako da se doivljuju kao prijateljske; a s druge strane, one gospodare egzercitantom, jer
one potpuno bez njegove volje i znanja - kao reminiscencije - ulaze u njegovu svest i njime
upravljaju. On te svojom matom stvorene slike, sa jo raznim drugim slikama opaanih
predstava nesvesno preobliene, doivljuje kao od njega odeljene utvare. Zato se moe videti
i "Presveto Trojstvo u obliku triju tipki na orguljama"239 i drugo, to je ranije opisano. Tu se
predstave seanja na ranije opaane "tipke na orguljama" meaju sa matom stvorenim
predstavama o "Presvetom Trojstvu".
Takvi doivljaji mogu biti izvanredno snani - kao kod hipnoze, gde hipnotisani u
sebi doivljuje kako gazi po poplavljenom zemljitu ili da u rukama dri violinu na kojoj
svira. To i jeste jedna vrsta autohipnoze, s tim to ona ne dolazi iz svesne odluke da ovek
sam sebe hipnotie, ve time to ovek sam sebe prebacuje u neko stanje transa na taj nain,
to nastoji "outjeti bol i muku i suze" ( neki put moda i bievanjem i drugim), a zatim to
sam sebi uskrauje "svaku svjetlost" i "obuzdava oi", pa takode i kleanjem i drugim
poloajima tela.
Uz to se "oima mate" pet ula usmerava da nita realno ne opaaju, te da se tako
zapadne u neko uspavano stanje, u kakvom hipnotizer hipnotisanom daje neke sugestije ovde o patnjama u paklu. Poto eszercitant potisne svaku misao "na stvari koje gode i
razveseljavaju" i potpuno se preda bolu (bol uvek potisktlje druge utiske iz okoline), te je
tako pao u neko polusvesno stanje ili trans, njemu svakako iz podsvesti dolazi neka nada,
koja mu se onda iz dubine due pojavi kao reminiscencija na neto boansko, na neko
zamiljeno blaenstvo, na primer da ga je kao nagradu "Bog Otac stavio uz Krista, svoga
Sina".240
235

237
238
239
240
236
65
Upranjavanje ovakvih vebi na apsolutno najsigurniji nain spreava oveka da

sazna istinu.
Sem toga, ovek postaje i rob svojih okom mate stvorenih predstava, jer one kao
reminiscencije bez njegovog znanja i volje izlaze pred njega i daju mu odreene impulse za
delanje, a on njih jo smatra kao neka boanska otkrivenja - kojima eventualno jo mora i da
sledi. One nemaju karakter predstava seanja koje ovek svesno proizvodi, one dolaze
iskljuivo iz podsvesti. To su u podsvesti proizvedene reminiscencije na ono to je matom
proizvedeno i na ono to se elelo i zata se molilo, a sve to jo pomeano i sa drugim
podsvesnim ulnim utiscima nastalim jo iz detinjstva. O ovome treba dobro razmisliti i sebi
objasniti, jer:
Pri tom - da upotrebim rei Rudolfa tajnera:
"Iz dubine moje sopstvene due mora da izvire istina; ali ne sme moje obino ja da
samo bude taj arobnjak, koji eli da izmami istinu, nego ovaj arobnjak moraju biti ona
bia, iju duhovnu istinu ja hou da gledam.
Ako bi on /kandidat/ za vreme svojeg delanja umeao bilo ta od svojih elja;
miljenja itd., ako on ma samo jedan trenutak ne bi sledio zakone koje je upoznao kao
ispravne nego svoju samovolju: tada bi se dogodilo neto sasvim drugo nego to treba da se
dogodi. U tom sluaju bi kandidat odmah izgubio pravac ka cilju svojeg delanja, te bi
nastupila pometnja.
Kod uenika tajni ne sme postojati ni najmanja sklonost ka tom matovitome, ka
razdraenom biu, ka nervoznosti, ka egzaltaciji, ka fanatizmu, ... Sve preterano, jednostrano
treba da bude izbegnuto u njegovim prosuivanjima i oseajima. Ako ovaj uslov ne bi bio
ispunjen, onda bi uenik tajni umesto u vie doao u svetove njegove sopstvene snage
uobrazilje; umesto istine dole bi do izraaja kod njega omiljena miljenja."241
Poeljno je da ovek dobro razmisli o ovome, a jo bolje je ako dobro proui celu tu
knjigu "Kako se stiu saznanja viih svetova?", ije je tree proireno izdanje Dr. Rudolf
tajner izdao u Berlinu 1909, a posledaje preraeno i dopunjavano (11. izdanje) 1922.
godine.242 Ta uputstva - i ne samo ta - ja sam ovde nastojao da blie razjasnim.
*******
ovek postaje rob svojih predstava stvorenih "okom mate", ako nije u stanju da ih se
potpuno oslobodi pri saznavanju istine. Te lane predstave o stvarnosti koje oko njega lebde
kao utvare podstiu ga onda na sve mogue pogrene zakljuke i shvatanja o svetu koji ga
okruuje. A od takvih pogrenih shvatanja nastaju i razne drutvene ustanove i nain ivota, a
koje se kao aveti tim utvarama hrane. Kao primer moe da poslui i ona moja gore data
napomena o seksualnoj izopaenosti, koja se nauniki objanjava kao normalna, samo malo
rea pojava, jer su se tako sluajno sloili geni. Ta je pria stvorena okom naunike maste
(utvara) i zahvatila socijalni ivot (avet).
Modernu nauku o prirodi treba osloboditi od te aveti, koja se hrani utvarama koje
mnogi vrli naunici stvaraju svojim "okom mate", te to autoritativno i pod pretnjom slabiih
ocena nameu i deci od najranijih godina - naravno preko raznih ministara prosvete, koji su
im nesvesne sluge, pokoravaju se njihovom autoritetu. Ta avet je od ozbiljne nauke stvorila
religiju, iji sam Simvol vere, Dogmatiku i Apologetiku 2001. godine napisao ja, poto to nije
niko od tih naunika dosad uradio.243 Ja u ovde pomenuti samo valjda tuce atomskih teorija
koje jedna drugu pobijaju, a same tvrde da se tu radi o materijalnim esticama koje se nikad
241
Wie erlangt man Erkenntnisse der hoheren Welten?, GA l0, st. 85, 111, 109
Die Krisis der Gegenwart und der Weg zu gesundem Denken, GA 335, str. 343
243
Vojislav Jankovi: O nauci, rukopis 2001
242
66
nee moi ulima opaziti, dakle o ulima neopaljivom ulnom svetu. Taj ulima neopaljiv
ulni svet stvoren je okom mate dobro izreklamiranih vrlih naunika. To je vrlo, vrlo, i jo
jedanput vrlo slino onom malo pre pomenutom zahtevu da se "okom mate" gleda "stvarno
mesto".
Da li to ima veze sa jezuitizmom? Ovde se treba prisetiti da su mnoge moderne
univerzitete ba jezuiti osnivali, a neke i sada vode, te da su se i mnogi od njih bavili naukom
o prirodi. Tu studiju bi trebalo da izvri neko od jezuita, a ja se samo trudim da objasnim
kako ovek postaje rob svojih pogrenih prodstava, predstava stvorenih bilo svojim bilo
tuim "okom mate", a koje je u podsvest primio preko kolovanja, preko tampe, televizije i
drugog - preko tih autoriteta ih je primio, ne svojim opaanjima i iskustvom. A to se same
nauke o prirodi tie, sva ona njena velika dostignua dola su kao rezultati tanih ulnih
opaanja i nepristrasnog logikog miljenja, pa ak i onda kad su "okom mate" stvarane
neke hipoteze, ali jedino kad su te hipoteze bile samo podstreci za sistematsko posmatranje i
registrovanje opaanih pojava i nisu uzimane kao stvarnost, ve su proveravane na stvarnosti.
Kao primer za to opet moe posluiti Njutn. Kad je opaao stvaran proces padanja
jabuke i na to nastavio svoja istraivanja, on je doao do ispravnog zakona o gravitaciji. A
kad je iz svoje mate stvorio predstavu da se takozvana bela suneva svetlost sastoji iz smee
obojenih, on je doao do potpuno pogrenog uenja o bojama. To uenje tana i nepristrasna
opaanja pobijaju, a potvruju ga iz mate organizovani eksperimenti, kojima se ne uoava
cela opaajna stvarnost, nego samo ono to mata hoe, te u tom smislu i eksperiment
podeava. Na primer, pri eksperimentu kojim se dokazuje interferencija svetlosti mata
smatra da jedan "zrak svetlosti" moe sasvim normalno da prolazi kroz drugi i da se u njima
ipak nikakva promena ne dogodi - na materijalne estice svetlosti primenjuje se spiritistiko
shvatanje o duhovima. A dogmatski je zabranjeno i da se postavlja pitanje talasne duine
purpurne svetlosti. I tako dalje.
Ja ovo samo ukratko navodim da bih obrazloio ono moje trostruko "vrlo", a samim
jezuitima ostavljam da tu vezu ispitaju i objave - naravno uz saglasnost, eventualno i
podsticaj Benedikta XVI.
Protiv svih lai i pogrenih uverenja treba se boriti, ali ne apstraktno ih pobijati nekim
autoritetom nego samo istinom. Ovo zato, to istina ima svoju unutranju supstancijalnost,
koju moe svaki zdravi razum da primi. A do istine se dolazi i metodama razvijenim u nauci
o prirodi, ali jedino onda kad su nepomuene matarijama.
Do te supstancijalnosti istine se ne dolazi time to se zauzimaju razni poloaji tela "kleei", "leei" itd., nego miljenjem, miljenjem osloboenim od svih predrasuda, a
takoe i od svoje telesnosti, naroito kad je jo potpomognuta kleanjem i drugim.
Ovde pada u oi da se to raspadljivo telo u kojem je dua "kao zatvorena u tamnici" i
"prognana meu odvratne ivotinje" uveliko upotrebljava za "svoje promatranje" kao pomo
"da naem to elim". Sem toga, da se nalazi s jednim poloajem tela ne smeju proveravati s
drugim. Da li zato to mogu biti razliiti? Pa je prvi nalaz ili misao uvek posredstvom
"dobroga duha", a drugi uvek od "zla duha"? Verovatno se tu ne oekuje "vlastita" misao, jer
bi nju ovek ipak proveravao.244 Naravno, ako se ta "vlastita misao" ne odnosi samo na neto
jednostavno, kao na primer "Ja sam u sobi".
U "estoj dodatnoj uputi" se daje i preporuka kako da se svojim mislima sugeriu
izvesna oseanja - bola i muke, pa ak i da se izazovu suze, koje su svakako proizvod tog
raspadljivog tela, u kojem je dua "kao u tamnici". Zato? ato to toliko povezivanje sa
telesnosti? Zbog ega je ta tamnica bolja od slobode? I na drugim mestima se govori o
suzama kao neem poeljnom ili bar znakom neeg izvanrednog. Na primer, sem tih pokora
koje se ine za "obilje suza":
"... njegov je um bio uzdignut iznad sebe tako da je vidio Presveto Trojstvo u obliku
244
67
triju tipki na orguljama. To ga je natjeralo na suze i na jecanje, tako da nije mogao sobom
ravnati."245
"Tada je, dok je mislio na smrt, osjeao takvu radost i takvu duhovnu utjehu da bi ga
pomisao na smrt ganula do suza."246
Ovo ukazuje na to, da se i ovaj mistiarski pravac vrlo tesno povezuje sa svojom
telesnou. Ta telesnost podstie na neke duevne doivljaje, a ovi nju nateruju da lui suze. I
to sasvim nekontrolisano: "nije mogao sobom ravnati". Ta telesnost je tada nadvladala duu.
Je li to pobeda nad samim sobom kojoj se tei? Ta pobeda telesnosti nad duom?
Pri svem tom se opaaji onih pet ula zamenjuju matom - bar kad se razmilja o
paklu kao neem ulima opaljivom, a to zauzima i neko mesto u prostoru - ne kae se gde!
Posebno treba "uskratiti sebi svaku svjetlost", dakle iskljuiti ulo vida na spoljanji
fiziki nain, ne nekom duhovnom vebom. Takoe i "obuzdati oi da ne gledam nikoga".
Drugim reima to znai zatvarati se u svome ja, odvajati se od svojih blinjih, po mogustvu
ne biti jedan od udova Hristovog tela. No na suprot svemu tome, treba sebi nanositi bol.
Bol se opaa ulom ivota, kao to se oni razni poloaji tela opaaju ulom ravnotee
i ulom kretanja. Ta tri ula se po ovim uputstvima aktiviraju odnosno vie osveuju. Ona su
upravljena ka opaanju unutranjih procesa u telu, a ne spoljanje okoline, a to se pri ovom
aktiviranju zadrava. Pri tom se ula za opaanje spoljanjeg sveta ovde po mogustvu
iskljuuju ili se njihovi opaaji zamenjuju predstavama stvorenim matom. No uz te
predstave o spoljanjem svetu stvorene matom, dodaju se i one predstave o tome to se
eli.247 Posebno:
"Druga je predvjeba da molim Boga, naega Gospodina, ono to hou i elim."248
"U drugoj predvjebi treba da molim ono to elim. Ovdje e biti da molim za to veu
i silniju bol i suze zbog svojih grijeha."249
"... da traim ono to elim, a to e ovdje biti da molim za unutarnji osjeaj muke to
je trpe osuenici..." (u paklu).250
To su sve autosugestije, koje zatim kao reminiscencije - potpuno nesvesno - deluju na
ta ula ivota, ravnotee i kretanja, te ovek stvarno i oseti bol, a ponu da mu se lue i suze.
Ta tri ula se mogu nazvati i motornim ulima ili ulima volje, a razlikuju se od onih, za koja
je vid najkarakteristiniji i koja se mogu nazvati ulima slike, jer u glavnom odslikavaju
spoljanji svet. Ovde treba dodati da volja ovekova tei da sve vie i vie zahvata telesnost,
dok miljenje tei da se oslobodi od telesnosti.251
Ja bih ovde istakao i tu nedoslednost u miljenju: s jedne strane se govori "da okom
mate gledam i promatram svoju duu kako je u tom raspadljivom tijelu kao zatvorena u
tamnici",252 a s druge strane se preporuuje "trapljenje tijela ... da mu zadajemo osjetljivu
bol",253 ime se preko bola jae deluje na duu, a onda i ovo da dua dublje zaroni u telo kako
bi ga podstakla da lui suze. Treba li dua da se izbavlja iz tamnice tela ili da se u njoj jo i
okiva?
U ovim uputstvima "O paklu" i predstave mirisa, ukusa i pipanja izazvane svojom
matom unose se u svoju podsvest.254 Utisci tih ula se nose sa sobom i oni kod egzercitanta
izazivaju vizije, koje dolaze iz njegove podsvesti kao reminiscencije na ono to je on sam
245

Naela j ezuita, str 16, # 33
247
Naela jezuita, str 50, # /5; str 52, # 16; str 59, # 46; str 62, # 63; str 64, # 76; str 65, # 78
248
249
250
251
Fachwissenschaften und Anthroposophie, GA 73a, str. 521 i 369
252
253
254
Naela jezuita, str 64, # 68; str 69, # 70
246
68
svojom matom proizveo i eleo, naravno pomeane i sa drugim predstavama iz ulnog sveta,
na primer "tipke na orguljama", a i drugo to je nakupljeno jo od detinjstva. Na suprot tome,
u predavanju od 3.10.1920. Rudolf tajner kae:
"A onaj ko tei imaginaciji provlai se skroz kroz miris, kroz ukus i kroz opaanje
pipanja, on prodire unutra u ono unutranje, tako da onda kad ostane neuznemiravan od
opaanja mirisa, opaanja pipanja, opaanja ukusa, pred njega tad istupa ono to se moe
doiveti sa ravnoteom, kretanjem i ivotom.
To je veliki momenat kad ovek prodre kroz sve to to sam opisao kao ulno trojstvo
ula ukusa, ula mirisa i ula pipanja, kad prodre kroz sve to i nekako ogoljeno pred sobom
ima to to postoji u kretanju, u ravnotei i u ivotu."
Mistiari kroz to ne prolaze i opisuju kako "ovek sebe unutranje mirie",
"unutranje kua" i "unutranje pipa".255
Dobro je prouiti svih tih osam predavanja "Granice saznavanja prirode".
A u predavanju od. 8.0.1920. Rudolf tajner izlae, ta se u dui osea preko izvesnih
ula kad ona zrae ka unutra:
o
o
o
o
o
Od ula ivota - lagodnost,

od ula kretanja - oseaj sopstvenog slobodnog duevnoga,
od ula ravnotee - unutranji mir, oseati sebe kao duha,
od ula pipanja - biti proet oseanjem Boga,
od ula mirisa - mistika jedinstvenost s Bogom.
"Ukratko ono osobeno, ono frapirajue to pred oveka istupa sastoji se u tome da
kad ovek preko ula poodmakne ka van, on ulazi u neki vii svet. Ako se ovek sputa dole
preko mistike, preko proetosti oseanjem Boga, preko unutranjeg mira tog oseanja sebe
kao duha, preko oseanja sebe duevno slobodnim, preko unutranje lagodnosti: tada se
ulazi u telesnost, u materijalnost, to sam vam ja ve pokazao u ovim razmatranjima. Kod tog
unutranjeg doivljavanja ulazi se - u smislu maje reeno - uvek u nie regione od onih koje
ovek ima ve u obinom ivotu. Kod spoljanjeg uzdizanja sebe iznad ula ulazi ovek u vie
regione.
Ako se ulo mirisa posmatra kao neko nie ulo, onda je to sud dobijen iz ulnog
sveta. A ako se posmatra njegov unutranji korelat, koji mistika smatra viim, onda je to
takoe sud iz ulnog sveta. Sa one strane praga posmatrano, organizacija ula mirisa je
neto izvanredno znaajno, a mistika nije neto tako izvanredno kad se ona s one strane
praga posmotra. Jer mistika je potpuno produkt materijalnog, fizikog sveta, ona je naime
nain kako u duhovni svet ele da prodru ljudi, koji upravo ostaju materijalistiki, pri emu
oni to to je ovde, ba valjano posmatraju kao materiju. Ako bi oni u stvari prodrli u to to je
tu napolju, onda bi oni upravo doli u duhovni svet, u hijerarhije. Meutim, umesto toga
prodiru oni u svoju unutranjost: tu tapkaju oni unutra po celokupnoj materiji u okviru
sopstvene koe! Njima to svakako izgleda kao onaj vii duh."256
*******
"Da , moe se ne samo materijalistiki misliti, moe se takoe materijalistiki biti,
time to se duhovno-duevno suvie jako spoji s fizikim telom. Onda ne ivi ovek s ja
slobodno u pojmovima istog miljenja, do kojih ga je on doveo. A kad ovek sa slikovito
255
256
Granice saznavanja prirode, GA 322, str. 95

Geisteswissemschaft als Erkenntnis der Grundimpulse sozialer Gestaltung, GA 199, str. 56 do 60
69
postalim opaanjem zaroni dole u telesno, onda on i sa ja i sa pojmovima zaranja u tu

telesnost. A ako ovek onda to iri, ako on time proima ljude, kroz to onda nastaje ona
duhovna pojava, koju mi dobro poznajemo - dogmatizam svih sorti."257
Ovo su rei Rudolfa tajnera iz u jedan dan ranije - 2.10.1920. - odranog predavanja
iz ciklusa "Granice saznavanja prirode".
Misli imaju odreenu snagu koja oblikuje supstanciju grublju od njih.258 U ovom
sluaju to je telesnost ovekovog mozga. Ako ovek sa svojim mislima moe da podstakne
telesnost da lui suze, on moe da mislima izvri i izvesne promene u mozgu. Sve ove
jezuitske "duhovne vjebe" i stavovi koji se tu zauzimaju, sva ta shvatanja idu ka tome, da se
ovek to vie povee sa svojom telesnou, sa svojim mozgom. One ne idu na to da se od
telesnosti oslobodi i da se po mogustvu to manje misli mozgom, ve idu na to da se voljno i
uz pomo mate kojom ovek usmerava ula, on zatvori od spoljnog sveta i da ivi samo u
svojoj telesnosti. Time ne postaje ovek materijalista samo po svom ubeenju nego i po
svojoj biti. To je u neku ruku nadmaterijalizovanje materijalizma, kojim se die i izvesni
istonjaki okultni pokreti, a uz objanjenje da se njima aktivira i vei deo mozga, koji inae
nije u svesnoj upotrebi. To dakle nije iskljuivo vezano za jezuitizam.
Posledica toga je da ovek toliko sraste sa svojom telesnou, da misli da bi izgubio
sebe, svoju samosvest, ako je ne bi palio na svom mozgu. To naroito, ako je postigao
izvestan stepen nekog posveenja - bilo kolovanjem bilo spontanim razvojem. Tu nastupa
strah, da e bez ogledanja na telesnosti potpuno izgubiti sebe. To je ezoterna osnova zbog
koje se neki ljudi vezuju za svoju telesnost i nastavljaju da ive s njom kao u virtuelnoj
stvarnosti. Meutim, ako je ovek stvarno primio Hrista, on se moe odvojiti od svoje
telesnosti i opet potpuno sauvati svoju samosvest i to seanjem na svoje samstvo, na to da je
on neko ja. A to se u veoj ili manjoj meri deava i posle smrti: In Christo morimur. Ukoliko
je ovek vie u sebe primio Hrista odnosno istine, utoliko je njegova svest budnija i bez
mozga. Naravno samo ako se ovek nije potpuno otpadio od Hrista i poao za Zavodnikom.
No takvih ljudi je u stvari vrlo malo u odnosu prema onima koji su zbog izvesnih slabosti
zavedeni, moda jo od rane mladosti, dok jo nisu razvili sasvim budnu svest, pa se na to jo
eventualno i zaklinjali i zavetovali. Poto je Hristos umro za sve ljude, i ti zavedeni e se
moi spasti ako od njega zatrae pomo. No oni pri traenju istine - odnosno Hrista - moraju
iskljuiti uplitanje svoje mate. Matu moraju upotrebljavati samo za stvaranje neeg novog,
a ne i za saznavanje postojeeg.
Sem toga, za traenje istine odnosno za prisajedinjenje s Hristom, koji je "put i istina i
ivot" (Jn.14.6) i za odravanje svesti bez oslanjanja na telesnost, jer:
"Opet prozbori dalje Isus govorei: ja sam svetlost sveta; ko ide za mnom, nee hoditi
po tami, nego e imati ivotnu svetlost. " (Jn.8.12)
Za to je potrebno da se u uvenim "ljudskim pravima" za koje se zalau meunarodne
institucije odnosno njihova avet, da se tu ono ljudsko pravo na slobodno govorenje neistine
zameni ljudskim pravom na slobodno sluanje sve istine. Svi oni koji u tome bilo ta mogu da
utiu, neka se dobro zamisle nad ovim, jer od njihovog stava prema ovome zavisie da li e
otpasti od Hrista i gubiti svest pri odvajanju od telesnosti i ostati da kao sablasti ive u svojoj
virtuelnoj stvarnosti ili ne. O tome treba neto i Benedikt XVI da kae.
No, na putu istraivanja spoljanjeg materijalnog sveta i na putu istraivanja ovekove
svesti postignuti su izvrnredni rezultati, ali samo onda kad su istraivanja vrena iskljuivo
objektivnim posmatranjem, ekajui da im priroda otkrije svoje tajne i to uz potpuno
iskljuivanje svoje mate i svojih predrasuda - ak i podsvesnih. Time se dodue dostizalo do
izvesnih granica, ali u tim granicama se ipak pronalazila istina. Za prekoraenje tih granica
257
Granice saznavanja prirode, GA 322, str. 85-86

Snaga i supstancija, predavonje Rudolfa tajnera odrano u Landinu leta 1906, preveo Vojislav Jankovi iz
"Der Europaer" nr. 9/l0, 7/8 2001
258
70
potrebno je posebno okultno kolovanje kojim se stiu odreene sposobnosti: u pravcu

istraivanja materijalnoga da se doe do inspiracije, a u pravcu ispitivanja svesti da se doe
do imaginacije, a koje se posle mogu spojiti u intuiciju. Pri tome ovek sa svojim duevnoduhovnim izlazi izvan svoga tela, ali tako da
"... moe tano razlikovati sebe od svojeg tela. Jer ovek moe saznavati samo ono to
postane objekt; to ostane vezano s neim subjektivnim, ne moe on saznavati. ... Stoga je
neophodno da sva vebanja koja vode imaginativnom ivotu uvaju od takvog suvie snanog
uronjavanja u telo, da ovek sad dole u telo zaroni na takav nain, da tamo ne zagnjuri i ja.
Kao to ovek ja mora da ponese sa sobom van u svet inspiracije, tako on njega ne sme da
ponese u svet imaginacije. Tu prestaju - uprkos tome to se ovek pripremao pomou onog
simboliueg, pomou predstavljanja u slikama - tu sad prestaju takoe i sve slike
fantazije."259
Jezuiti bi morali o tome da razmisle, a Benedikt XVI da ih oslobodi od zaveta, ako su
dati "nepromiljeno i na brzu ruku"260 - kako je ve svojevremeno upozoravao Ignacije. U to
"nepromiljeno i na brzu ruku" Ignacije bi - sa dananjom svesti i stupnjem razvoja do kojeg
je sada doao - ukljuio i:
"ako su zaveti dati pre no to je ovek dobro prekoraio 35 godina svog ivota, jer tek
tada moe biti potpuno svestan odluka koje donosi i biti odgovoran za njih."
No tada se ovek verovatno ne bi ni zavetovao, ne bi mislio da e za uvek ostati na
tom stepenu pameti i iskustva. Sem toga, i Ignacije bi sada ukazao da su svi zaveti i zakletve
napadi na ovekovu slobodu, a da je postizanje slobode u stvari zadatak sadanjeg razvoja
oveanstva.
Ja mislim da smem to da tvrdim u njegovo ime.
To bi bio impuls za obnovu hrianske kulture, koji bi jezuiti mogli dati.
Naravno ne samo jezuiti, ali ovde prvenstveno o njima raspravljam.
Raeno u Beogradu od 23.12.2007. do l8.8.2008. g.
Vojislav Jankovi
259
260
Granice saznavanja prirode, GA 322, str. 68

71
4. Teoloke zamisli
U poglavlju 3. Jezuitske vebe ja sam ve ukazao na ulogu mate ovekove i
opasnosti da se njenom pogrenom upotrebom izgubi veza sa postojeom stvarnou.
Meutim, u "Duhovnim vjebama" za "Drugi tjedan" ve od samoga poetka261 daju se
uputstva kako da se mata to vie upotrebljava za slikastu izgradnju nekih isto teolokih
postavki i to - ako se moe rei - sopstvenih, poto se stvaraju pod sugestijom ovih
"Duhovnih vjebi". Ja nisam dovoljno upoznat ili uopte nisam upoznat sa teologijom
katolike crkve, ali mi se ipak ini da se ovde date zamisli u osnovnim postavkama razlikuju
od nje. Na primer, ja ne mogu da zamislim da katoliki teolozi ne priznaju sledee rei iz
evanelja po Jovanu:
"Isus odgovori: moje carstvo nije od ovoga sveta; kad bi moje carstvo bilo od ovoga
sveta, moji vojnici bi se borili, da ne budem predan Judejima; ovako, moje carstvo nije
odavde." (Jn.18.36)
Ja ne mogu da zamislim da se u katolikoj teologiji negiraju ove rei. Meutim, ovde
se prvo daju kao priprema:
"Poziv zemaljskoga kralja pomae da bolje promotrimo ivot vjenoga Kralja.
Pripravna molitva kao obino.
Prva je predvjeba predodba mjesta: tu treba oima mate gledati sinagoge, gradove
i kue u kojima je propovijedao Krist, na Gospodin.
U drugoj treba da molim za milost koju elim. Tu u moliti naega Gospodina da se
ne ogluim njegovu pozivu, ve da se pokaem spreman i brz da ispunim njegovu presvetu
volju."262
Drugim reima, poto je matom stvorio neku virtuelnu stvarnost u koju je ukljuen i
"Krist, na Gospodin" - svakako i on virtuelan - egzercitant treba da eli ono to mu se
sugerie, pa onda i da poe za nekim izmiljenim pozivom i da ispunjava neku - ko zna iju volju, volju nekog virtuelnog lika, koji propoveda u virtuelnom svetu. Dalje; prelazei
postepeno na stvar:
"U prvoj toki predoit u sebi jednoga zemaljskoga kralja, koga je odabrao sam Bog
i na Gospodin, a kome se klanjaju i pokoravaju svi vladari i svi krani."263
Poto takav kralj ne postoji, a takvih virtuelnih kraljeva ima koliko i egzercitanata,
ovo se moe shvatiti samo kao matom stvorena predstava, koja bi trebalo da bude neki
sugerisani cilj kojem treba teiti. Ovde pada u oi i to da tom "zemaljskom kralju" ne treba da
se klanjaju i pokoravaju" nekrani, dakle ogromna veina ljudi - dovoljno je da to ine samo
njihovi vladari. I tu se postavlja pitanje: Zato bi "sam Bog" odabrao takvog kralja? Takode:
ta je sa onima nepokorenima - kome ih je "sam Bog" poverio ili ih je odbacio? No pored
toga, sasvim suprotno onim reima po Jovanu:
"Drugi dio te vjebe sastoji se u tom da navedeni primjer zemaljskoga kralja
primjenimo na Krista, naeg Gospodina, prema gornjim trima tokama. ..."264
Ako mi primer takvog zemaljskog kralja ili - prema broju egzercitanata - takvih
zemaljskih kraljeva primenimo na Hrista, ja mislim - iako nisam teolog - da je to velika jeres
takode i po teologiji katolike crkve, jer pored svega ostalog recimo i po Pavlu:
"... da su mnogoboci u Hristu Isusu sunaslednici, i pripadnici istoga tela i
zajedniari u obeanju kroz evanelje, ..." (Ef.3-6)
261

263
264
262
72
No Pavle III je 1548. odobrio "Duhovne vjebe"; ali on nije bio nepogreiv. Meutim,
ak je i ve nepogreivi Pije XI (da li ex catedra?) 1922. proglasio sv. Ignacija
"Zatitnikom duhovnih vjebi"265
Sem toga, primer takvog zemaljskog kralja je neprimenljiv na Hrista, pogotovu zato
jer se dalje dodaje:
"Drugi je da sluam kako taj kralj govori svima svojima velei: 'Moja je odluka da
sebi podvrgnem svu zemlju nevjernika; stoga, tko hoe krenuti sa mnom ... da onda ima sa
mnom udio i u pobjedi'..."266
I ovo je jeres, kad se uporedi sa gore navdenim reima iz evanelja po Jovanu.
Naravno ne samo sa tim, nego i sa svim ostalim to pie i u drugim evaneljima. Da ne
govorimo o tome, kako se to moe za Hrista kao kosmiko bie zamisliti da se po njemu
Zemlja - cela zemljina kugla - moe deliti na zemlju - zemljite - vernika (kojom on vlada) i
zemlju nevernika (kojom on ne vlada). Takva podela na ove dve vrste zemalja je isto
politika i to izvrena prema onima koji tim zemljama vladaju, a ne po njihovom
stanovnitvu, koje je svakako izmeano, jer svaka od tih zemalja prema toj politiko-dravnoj
podeli ima i vernika i nevernika i to kako zvaninih tako i nezvaninih. Podela na te dve vrste
zemalja je dakle iskljuivo podela prema vlastima, prema onima koji imaju najjau oruanu
silu u nekoj zemlji, a Hristos nema "vojnika". Prema tome, takav zamiljeni kralj nikako se
ne bi mogao ni priblino porediti sa Hristom. Ta podela je isto politiki materijalistika, a
oni koji to ne uviaju a prihvataju je padaju u najdublji materijalizam i priklanjaju se nekom
kralju koga oni sami zamiljaju i koji vlada materijalnim svetom, a ne Hristu koji je:
"... iznad svakog poglavarstva, i vlasti, i sile, i gospodstva, i nad svakim imenom koje
se naziva ne samo na ovom svetu nego i u buduem." (Ef.1.21)
Prema ovome ne moe se zamisliti da je Hristos kralj ili car nad zemljama vernika i
da poziva na dihad za osvajanje zemalja nevernika odnosno zemalja iji se vladari njemu ne
pokoravaju, jer i u njima svakako da ima i podanika koji su hriani. U pitanju je dakle
ostvarivanje politiko-dravne moi nad svim zemljama, a ne preobraanje ljudi da svesno i
iz svoje slobode priu Hristu. I ovo bi sve moralo po svoj prilici i prema katolikoj teologiji
smatrati kao jeres. Posebno to i onaj "udio u pobjedi" mnogo podsea na deljenje nekog
ratnog plena.
I o ovome bi bilo dobro kad bi se Benedikt XVI izjasnio. On je za to najpozvaniji, a
njegovom autoritetu se priklanjaju svi jezuiti. Ja u i ovde ponoviti: Mata je oveku
darovana za stvaranje neeg novog, a ne za saznavanje postojeeg! Ako se mata umea u
saznavanje, istina se pokazuje u izopaenom obliku - saznaje se neistina ili antiistina. Ako se
ovek s tom antiistinom spoji, on srasta sa nekim sablasnim svetom koji je Antihristov, ili bar
svet "oca lai" (Jn.8,44), jer:
"Ree mu Isus: ja sam put i istina i ivot; ..." (Jn.14.6)
Ovo je vrlo ozbiljna stvar!
*******
Takva upotreba mate nastavlja se i u "Promatranju o utjelovljenju" =69=, gde se i
dalje sistematski insistira na stvaranju nekih slika svojom matom. Egzercitant se ak upuuje
i na ono to takoe mislim da ni katolika teologija ne moe da prihvati:
"Prva je predvjeba da sebi dozovem u pamet povijest onog dogaaja o kome treba
da razmatram; a to je kako su tri Boanske Osobe gledale povrinu cijele kugle zemaljske,
punu ljudi, i kako Presveto Trojstvo, videi da su svi silazili u pakao, u svojoj vjenosti
odluuje da druga Osoba postane ovjekom te da spasi ljudski rod, i kako, kad se ispunilo
vrijeme, alje k naoj Gospi anela Gabrijela."267
265

267
266
73
U poglavlju 2."Ignacijev ivot i razvoj" ja sam ve ukazao na apsurdnost tvrdnje da je

neki ovek mogao da vidi Boga (1.Jov.4.12). Medutim, ovde se ak i nekom egzercitantu u
"drugorn tjednu" vebi sugerie da moe da vidi "Presveto Trojstvo" i to "u svojoj vjenosti".
To znai, taj novi egzercitant stoji negde u prostoru, a na drugom nekom mestu "Presveto
Trojstvo" (ili na druga tri mesta, jer su to "tri Boanske Osobe), na treem mestu u prostoru je
"kugla zemaljska", a na etvrtom - negde dole jer se "silazi" - pakao! Egzercitantu, kome nisu
prethodno razjanjeni pojmovi ni o vremenu i venosti, ni o prostoru i besprostornosti - a da
ne govorimo o drugom - njemu se daje sugestija da se sve dogaa u nekom prostoru, a u
kojem se on nalazi izvan "Presvetoga Trojstva". To svakako ne moe biti "Presveto Trojstvo
prema shvatanju ni katolike teologije. Ako se tu ipak neto vidi, to je onda neto sasvim
drugo.
Sem toga, i po katolikoj teologiji - ja mislim - da je Gabrijel arhaneo, a ne aneo.
Ovo ne treba shvatiti kao cepidlaenje, jer ako se u neem manjem uoi pogreka, kako
verovati u neto vee to je iz istog izvora, a to ovek ne zna i nije u stanju da proveri, ve
treba da primi samo zato to su to razne pape overile kao neko otajstvo?
No ta dirigovanom matom stvorena teologija potvruje se i u daljim uputstvima:
"Drugo, gledat u i promatrati tri Boanske Osobe kao na kraljevskom sjeditu ili na
prijestolju.."268
"U drugoj toki sluat u to govore ljudi na zemlji, ... a isto tako to govore Boanske
Osobe..."269
"... motrit u to li sve rade ljudi na zemlji, ... isto tako to rade Boanske Osobe,
...Jednako u promotriti to li ine aneo i naa Gospa, kako, naime, aneo vri poslaniku
slubu, a naa Gospa, kako se ponizuje i zahvaljuje Boanskom Velianstvu. ..."270
"Na svretku treba da izvrim razgovor, razmiljajui to li sve imam kazati trima
Boanskim Osobama, ili utjelovljenoj Vjenoj Rijei, ili Majci i naoj Gospi..."271
Da li se prema katolikoj teologiji moe zamisliti takav odnos prema "tri Boanske
Osobe", da njih neki egzercitant, i to jo poetnik egzercitant, gleda, slua i njima neto
kazuje? I o tome bi Benedikt XVI trebalo neto da kae, Meni se ini da je to takoe i po
katolikoj teologiji jeres. Takve "tri Boanske Osobe" - ako se okom mate do njih doe - ne
mogu biti Otac, Sin i Sveti Duh. To mogu biti samo neki duhovi koji su zaostali u razvoju i
nalaze se na mnogo niem stepenu u duhovnim hijerarhijama. Na njih se upuiju egzercitanti!
Tu se naravno upuuje i na sluanje razgovora (opet) anela i nae Gospe272 i na
motrenje to oni ine,273 a i na razmiljanje o tome to "imam kazati... Majci i naoj
Gospi".274 Ako se uzme da je naa Gospa ljudsko bie, kao i "utjelovljena Vjena Rije",
takav odnos prema njoj bi se mogao donekle prihvatiti, s tim to i ovde vai da se to ne sme
okom mate sprovoditi i za to po svojoj volji - ako je svoja - stvarati neke slike. Meutim, iz
itavog pisanja o njoj ima se utisak da je ta Majka i Naa Gospa ne samo vrlo uzvieno
ljudsko bie, nego da pripada nekoj od ljudi daleko vioj hijerarhiji, negde izmeu ljudi i
"Boanskog Velianstva" kome se "ponizuje i zahvaljuje", neko bie koje se pojavilo i u
ljudskom telu. Ne ak ni da je treba shvatiti kao neki simbol ili naziv za oveiju duu slino Izidi275 - kako je to verovatno mislio Pije IX sa svojom dogmom o bezgrenom zaeu
Marije, jer ta dogma ima punog smisla, ako se odnosi na staroegipatsku Izidu. Da Ignacije ne
misli na Izidu vidi se i iz u prethodnom poglavlju pomenutom uputstvu za "Trostruki
268

270
271
272
273
Naela jezuita, str 70, #108
274
275
Izis i Madona, iz GA 57, predavanje u Berlinu 29.4.1909
269
74
razgovor",276 prvo sa naom Gospom, pa sa Sinom, pa sa Ocem. Naa Gospa se tu na neki

nain stavlja na mesto Svetoga Duha, na koga se inae upuuje ovde sa "tri Boanske
Osobe",277 jer se tu kae:
"Prvi razgovor s naom Gospom da mi od svoga Sina i Gospodina isprosi milosti za
ovo troje: prvo da outim unutarnju spoznaju svojih grijeha i kajanje zbog njih; drugo, da
osjetim neurednost svojih djela i zgroziv se da se popravim i stavim u red; tree, da upoznam
svijet i zgrozivi se nad njim uklonim od sebe svjetske i tate stvari. Zakljuit u molitvom
Zdravo Marijo.
Drugi je razgovor, isto takav, sa Sinom, da mi isto takvu trostruku milost posreduje
od Oca. Na kraju: Duo Kristova.
Trei je isto takav razgovor s Ocem, da mi sam vjeni Gospodin udijeli tu mllost. Na
kraju opet Oe na."278
Slino obraanje je dato i kasnije.279
ta znae ovi i ovakvi razgovori na koje se upuuju egzercitanti i to tek to su poeli
sa ovakvim duhovnim kolovanjem, egzercitanti puni mladalakih ideala? Nisu li ti razgovori
isti takvi kao kad bi pisac vodio razgovore sa likovima iz svojeg romana? On bi te likove tada
svakako oiveo, ali u nekoj virtuelnoj stvarnosti, te bi rau to bila dobra podloga i podstaklo ga
da pie i dalje. No pri svem tom on ipak ne bi zamiljao da su ti likovi ivi u ovoj stvarnoj
stvarnosti - ako se sme tako izraziti. A ako bi ipak pisac zamiljao da su njegovi likovi ivi u
toj stvarnoj, istinskoj stvarnosti - ta bi se o njemu mislilo? A ta tek, ako ne bi pisac nego
neki njegov italac zamiljao da su ti pievi likovi stvarni? To bi u stvari znailo da je takav
italac pao pod pievu hipnozu, saiveo se sa njegovom virtuelnom stvarnou i ne vidi nita
osim nje. A oni koji se u hipnozu razumeju znaju da se preko hipnotisanog oveka najlake
hipnotiu mase - ne direktnom hipnozom hipnotizer-masa. To je zato to je kod hipnotisanog
takva sugestija potencirana time, to on i ne zna za stvarnu ve samo virtuelnu stvarnost, dok
je uticaj hipnotizera oslabljen time to on zna i za jednu i za drugu. Prema tome, od tih
egzercitanata se stvara neka vrsta hipnotisanog kadra, koji ima vrlo jaku hipnotiku mo, te
se preko njega nameu izvesne sugestije masama i vlada drugim ljudima. Pri tom se kod
egzercitanata i dodatnim vebama i poukama iskljuuje sopstveno miljenje i savest, koja bi
mogla da ih podstie na individualne voljne postupke. Zbog toga se zahteva i apsolutna
poslunost i to takva, da on mora da bude i ubeen da je crno ono to vidi kao belo, da mu
virtuelna stvarnoet potpuno zamrai stvarnu stvarnost. To je kao kad maioniar-hipnotizer
na vaaru kae narodu "Evo poplave!", pa ene poinju da zadiu suknje da im se ne bi
skvasile - da se vratimo na ranija narodna iskustva.
Ali sem toga, Marija se - ako se pod njom podrazumeva Naa Gospa - tu stavlja na
mesto Svetoga Duha, za koga Isus kae:
"Ako me ljubite, draete moje zapovesti. I Ja u moliti Oca, pa e vam dati drugog
pomagaa-uteitelja da bude sa vama doveka, Duha istine, koga svet ne moe da primi, jer
ga ne vidi i ne poznaje; vi ga poznajete, zato to boravi kod vas i bie u vama." (Jn. 14.1518)
"Ovo sam vam govorio dok sam bio kod vas; a pomaga-uteitelj, Duh Sveti koga e
Otac poslati u moje ime, on e vas nauiti svemu i podsetie vas na sve to sam vam rekao."
(Jn.14.25-26)
Suprotno ovim navodima, egzercitant treba da vidi Svetoga Duha, on ne treba od
Svetog Duha - Duha istine - da ui, nego treba Mariju da moli za posreovanje kod njenoga
Sina da egzercitantu da neku milost. Zato se vri ova zamena? Da li je to u skladu sa
276

Naela jezuita, str 69, # 106 do str 70, # 109
278
279
277
75
teologijom katolike crkve? Ili je to samo posledica ubacivanja onog filioque, to jest da Duh
Sveti proizilazi i iz Sina, te se ne treba na njega obraati nego na Mariju kao majku koja je
rodila tog Sina? Sledstveno tome Marija i ne bi mogla biti samo neko ljudsko bie. Meutim,
ako se Marija stavlja na mesto Svetoga Duha, onda Sveti Duh ne bi proizilazio "i iz Sina",
nego bi Sin proizilazio "iz Svetoga Duha" ili "i iz Svetoga Duha". Iz ovoga izlazi da tu
zamenu sa Marijom ne treba bukvalno shvatiti. Ali je to sve vrlo nejasno.
Meutim, Naa Gospa je ipak ta koja treba egzercitantu da pomogne da upozna svet i
da se nad njim zgrozi, da se zgrozi nad jednom boanskom tvorevinom, a ne da se pita zbog
ega je ona stvorena i ta ovek u njoj treba da radi sem da uklanja "od sebe svjetske i tate
stvari". A i ovo se daje sasvim sugestivno i bez ikakvih uputstava i objanjenja zato i o emu
se tu radi. Ne pita se: Koliko sam talanata ja dobio i ta u ja sa njima uraditi? (Mt.25.14-30).
Sve je to dato sasvim uopteno i apstraktno, te se o tome i ne moe dati neki konani sud. Da
li moda ba zbog toga?
Meutim, postavlja se pitanje: Da li je i ovo uzdizanje Marije skoto na mesto Svetoga
Duha bilo podstaklo Pija IX da 8. decembra 1854. donese tu dogmu o njenom bezgrenom
zaeu? Mnogi katoliki teolozi se naravno s tim nisu slagali, jer bi to bezgreno zaee
moralo da se protegne i na sve njene pretkinje sve do Eve, pa i na Evu, da bi to imalo nekog
smisla. Sem toga, to bi znailo da Isus nije u pravom smislu ovek i da se Hristos nije spustio
u istinsko ljudsko telo, ve u neko drugo koje je njemu samo slino. Za taj kult Marije se
vezuju i razni politiki dogaaji, za koje se organizuje da padnu ba na dane 8. decembra.
*******
U odeljku "Isusovo roenje" nastavljaju se uputstva ta okom mate treba da se
gleda, s tim to je dodato i da egzercitant i sebe zamisli da je tu bio prisutan:
"... Pretvoriu se u siromaka i nevrijedno rope pa u ih gledati i motriti i u njihovim
potrebama posluiti, kao da sam ondje prisutan, s najveom odanou i poitanjem. Onda u
to primijeniti na sama sebe da uberem koji plod."281
Dakle u tu matom stvorenu - na osnovu opaanja ulnoga sveta ali matom stvorenu
- virtuelnu stvarnost treba egzercitant i sebe da unese, da se sa njom spoji. U ispravnom
duhovnom kolovanju ovek treba da se potpuno oslobodi od telesnosti, da svoja duhovnoduevna doivljavanja potpuno odvoji od telesnog doivljavanja. Na suprot tome, ovde se
upuuje da ovek sam sebe unese u ta duhovno-duevna doivljavanja koja je sam svojom
matom zamislio, a to je neka vrsta autohipnoze, koja ima teke posledice. ovek ostaje
zarobljen u svojim - naravno ovim vebama sugerisanim ali sad svojim - zamislima. On ni
svoj ivot misli ni svoj ivot volje ne odvaja od telesnosti. On je tim intenzivnim vebama
zadrao u seanju - nije se oslobodio seanja - slike koje je ranije zamiljao, te kod njega
volja na osnovu njih dalje automatski deluje - bez ikakve njegove kontrole. Ta volja nije ni
malo u njegovoj vlasti niti moe on njom da se slobodno slui makar i u najmanjoj meri, jer
je potpuno odbacio mogunost istog miljenja osloboenog od telesnosti - kao to je to
sluaj kad ovek na primer u istim mislima dolazi do zakljuka da su kod dve prave koje se
seku naizmenini uglovi jednaki.
Iz tih ulnih slika seanja egzercitant treba da motri na potrebe svih gore nabrojanih i
da kao "rope" posluuje, naravno u njihovim potrebama kako ih on sam zamilja u ulnom
svetu. Zato e on onda stvarno i sluiti kao "rope", jer se ovakvim duhovnim vebama
nikako i ne dolazi do slobode. Do slobode se dolazi samo ljubavlju prema istini i njenim
saznavanjem.
Sem toga, mada je Ignacije sa ovim po svoj prilici eleo da egzercitante upuuje na
skruenost, time se u stvari podstie na gordost, na izvesnu vrlo prefinjenu gordost. Zar se
280
280
281

76
time ne ukazuje na uzvienost egzercitanta, koji sagledava potrebe Isusove - da ne

pominjemo one druge? I kakva je svrha pretvaranja sebe u nekoga ko je trebalo da slui
neijim potrebama od pre mnogo vekova kao da je onda prisutan? Da se to bolje raspaljuje
mata? Da egzercitant - ako bi imao neke posebne sposobnosti - ne doe do sagledavanja
neke svoje istinske ranije inkarnacije?
U svakom slucaju pretvarati sebe u rope, to je nanoenje strahovitog bola Hristu, koji
"nas je oslobodio za slobodu" (Gal.5.1). Takvo propovedanje je jeres po svoj prilici i za
katoliku teologiju.
U tom odeljku "Isusovo roenje" stalno se upuuje da se "oima mate" stvaraju razne
slike, koje svakako ne mogu biti slike stvarnosti koja se zbila. Te nestvarne slike mogu
naravno delovati na egzercitante, te:
"... Uvijek treba paziti na neke osobite dijelove u kojima je ovjek osjetio neko
prosvetljenje, utjehu ili pak duhovnu suhou..."282
Dakle , prosvetljenje na matom stvorenim slikama o neem nestvarnom to bi trebalo
da se odnosi na stvarnost. Ne da bi se takve neke nestvarne slike eventualno uzimale samo
kao neki simboli za meditaciju, a kojih e se docnije osloboditi. To se potvruje i sa odeljkom
"Primena pet osjetila",283 gde se ona sva upotrebljavaju za neto to svoja mata stvara i
odatle se ubira "koji plod", ubira se po svoj prilici matom. A i inae ti plodovi mogu biti
satno predstave koje se sopstvenom matom stvaraju, a drugo je pitanje da li e takve
predstave oveka na neto podstai, na ta i na kakav nain. Ni ovde se ne insistira na
oslobaanju od ulnih opaaja, ve na intenziviranju upotrebe ula pri ulaenju u duhovni
svet, mada se tu naglaava:
"... da okom svoje nutrine gledam..."284
A to se svakako odnosi i na druga ula koja pominje Ignacije.285 Tim okom svoje
nutrine se svakako ne gleda nita to je izvan oveka, nego samo ono to on svojom matom
stvara i to u svojoj telesnosti, materijalnosti.
To je u stvari mistiarsko srastanje sa svojora telesnom ulnou, o kojem je bilo rei
u poglavlju 2."Ignacijev ivot i razvoj", gde sam ja opisao i tu opasnost kad se polazi od svog
unutranjeg duevnog ivota. A u ovim vebama se insistira na pojaavanju svog unutranjeg
ivota i to uz stvaranje nekog sveta koji nije zasnovan na nekom iskustvu, te da se egzercitant
u takav svet udubljuje i da po mogustvu sam sebe u njega unosi. U tom mom poglavlju
ukazano je i na ona dva doivljaja: smrti i Lucifera. Da li je to Ignacije doiveo? Pa zato
preporuuje "da upoznam svijet i zgrozivi se nad njim uklonim od sebe svjetske i tate
stvari"?286 Pa se od zgraanja nad smrtnim telom okree Luciferu koji mu obeava
besmrtnost? Rudolf tajner je prema Fridrihu Ritelmajeru - pored ostalih navoda o Hristu jednom rekao, da je izvanredno teko razlikovati Hrista od Lucifera. Na njegovo pitanje, da li
postoji neki siguran znak, po kojem se moe prepozmati da li neki dodir sa Hristom zbilja
potie od Hrista, Rudolf tajner mu je odgovorio: "Hristos je najistija nesebinost. Jedino po
tome se on moe prepoznati."287
Ovo je dopunsko objanjenje i za u istom ovom poglavlju 2 dato ukazivanje da je
Ignacije zastavu Luciferovu nazvao Hristovom, a Ahrimanovu Luciferovom.288 Ignacije nije
imao sree da razlikuje Hrista od Lucifera - "Svetlost" od "Nosioca svetlosti" (to znai
"Lucifer").
282

284
285
Naela jezuita, str 72, # 123, 124, 125 i verovatno 126
286
287
"Der Europer" Jg.l2/Nr.l2 Oktober 2008, "Friedrich Rittelmeyer (1872-1938) - ein moderner Christ,
Meditant und Anthroposoph", str.6
288
283
77
*******
U "Napomenama"289 se daju uputstva i o vremenu kada egzercitant treba da obavlja i
koju vebu i na koji nain. Ne daje se da on to radi prema svojem nahoenju, duevnom
raspoloenju i ukazanim prilikama. No pri tom se ipak daju i mogunosti nekih odstupanja,
nije sve potpuno kruto, na primer:
"... ako je egzercitant postariji ovjek, ili inae slab..."290
"... ipak je katkad dobro da promjeni togod..."291
Meutim, misli egzercitanta se uglavnom usmeravaju da idu odreenim tokom:
"Promislivi, eto, primjer to nam ga je Krist, na Gospodin, svojom poslunocu
prema roditeljima dao za prvi stale, koji se sastoji u vrenju zapovijedi; a isto tako i za
drugi, koji se sastoji u evaneoskoj savrenosti, kad je zaostao u hramu, udaljivi se od svoga
pooima i svoje roene Majke da bi se posvetio jedino slubi vjenoga Oca; poet emo sada,
promatrajui ujedno njegov ivot, istraivati i ispltivati u kojem staleu ili nainu ivota eli
njegovo Boansko Velianstvo da mu sluimo. Isto tako emo, kao uvod u to, u prvoj iduoj
vjebi upoznati planove Krista, naega Gospodina, te, s druge strane, i one neprijatelja
oveije prirode; i kako se moramo pripraviti da doemo do savrenosti u bilo kojemu
staleu to nam ga Bog, Na Gospodin, dade na izbor."292
Pre ovoga je ve bilo razmatranje "kako je djeak Isus bio posluan svojim roditeljima
u Nazaretu i kako su ga poslije nali u hramu."293
Ova poslunost ak i Isusova svakako da treba da sugerie egzercitantu, da i on treba
da bude posluan. Posveivanje "jedino slubi vjenoga Oca" ("promatrajui ujedno njegov
ivot"!) znai da treba znati i ta "zeli njegovo Boansko Velianstvo", a "kao uvod u to
"treba "upoznati planove Krista", "i one neprijatelja". Kakav zadatak! I to ve u "drugom
tjednu"!
A Ja bih ovde kao uvod u ovaj uvod dao zadatak egzercitantu - ako se to ne kosi sa
njegovim zavetom - da prvo upozna planove onoga ko ga upuuje u ove vebe, poto mu je
on neto blii. Ja bih isto tako voleo kad bi se Benedikt XVI izjasnio po ovom pitanju ili bolje
po ovim pitanjima:
Da li neki ovek - pa makar bio stvarno neki namesnik Hristov - moe da promatra
ivot i elje "Boanskog Velianstva"? A ako moe, kakvo bie se pod tim nazivom ovde
podrazumeva? Mene bi takoe mnogo zanimalo i kad bih neto vie doznao o "planovima
Krista" - sem onoga napred pomenutog pokoravanja svih zemaljskih vladara, jer mi to ni
malo nije jasno, ja sa njim nikako to ne mogu povezati. I da li ovek koji jo nije uspeo da
sagleda ivot i elje njegovog Boanskog Velianstva, treba - dok ne odraste - da kao "djeak
Isus" bude posluan nekom svom pooimu ili "ocu" ili uitelju, koji je ve upoznao ivot i
elje njegovog Boanskog Velianstva i ko je taj otac ili uitelj? Jer po Mateju:
"I nikoga na zemlji ne nazivajte svojim ocem... Niti se nazivajte nastavnici... "
(Mt.23.9-10).
Benedikt XVI - ne kao dravni poglavar nego kao prvosvetenik katolike crkve - ima
dunost da na ovakva pitanja odgovori. Kao dravni poglavar nema potrebe da odgovori, jer
Hristovo "carstvo nije od ovoga sveta" (Jn.l8.36). Sem toga uz dravno poglavarstvo spada i
preutkivanje istine i jo mnogo ta drugo.
*******
289

291
292
293
290
78
U odeljku "Dvije zastave"294 dolazi do izraaja ono ratniko raspoloenje Ignacijevo,

od kojeg ga je odvratilo ono topovsko dule u Pamploni, a koje mu je ipak ostalo u podsvesti.
Zbog toga on nije mogao da shvati ni "moje carstvo nije od ovoga sveta", kao i ta to znai da
je Hristos ak i prao noge svojim uenicima (Jn.13.5). Inae ne bi na Hrista primenio stav
onog zamiljenog zemaljskog kralja, kome se svi klanjaju i koji eli vlast nad svom zemljom
nevernika - kako je to na poetku ovog poglavlja navedeno.295 Nesreni Ignacije - ako je on
to napisao - i vlastoljubivost i gordost, dakle sebinost pripisuje Hristu. A prema toj
sebinosti se Hrist kao "najistija nesebinost" jedino i moe prepoznati i razlikovati od
Lucifera. Da je imao klju za razlikovanje koji je dao Rudolf tajner, on bi ovako
doivljenog i zamiljenog kralja nazvao Luciferom. No moda sam Ignacije i nije ovo
napisao.
Otuda je izvrena i ona - to je ve ranije pomenuto - zamena, po kojoj je u Luciferu
Ignacije gledao Hrista, a u Ahrimanu Lucifera. Pri tom treba imati u vidu da u Ignacijevo
vreme ogromna veina ljudi nije znala da su avo i sotona dva razliita duhovna bia: Lucifer
i Ahriman. Otuda i ta bujnom matom izazvana slika o zastavama u Jerusalimu i u Vavilonu,
pod kojima se skupljaju dve vojske.296
U stvari se i moe govoriti o dve vojske: Luciferovoj i Ahrimanovoj. Ne uputajui se
u detaljnija razlaganja, ja u ovde pomenuti da Lucifer sa svojom vojskom ima tenju da
ljude i zemlje odnosno drave skuplja i objedinjuje u jednu celinu, ali i da ih odvraa od
ivota i rada na Zemlji, da ih mami da odu u njegov duhovni svet. Pod njegovim uticajem je
liberalizam i isticanje iskljuivo prava. - Ahriman ima suprotnu tenju, tenju da razdvaja, da
razjedinjuje i da sem toga ljude i suvie vezuje za ivot na Zemlji i za samu Zemlju. A pod
njegovim uticajem je konzervatizam i isticanje iskljuivo dunosti. - Hristov impuls je
dranje "zlatne sredine" izmeu njih: u ivotu na Zemlji ljudi se razdeljuju u individualnosti,
ali uviaju da je celo oveanstvo jedna celina sjedinjena istinom i iz svoje slobode u optoj
uzajamnoj ljubavi oni rade jedni za druge.
Taj Hristov impuls na sadanjem stupnju ovekovog razvoja moe se ostvariti jedino
trolanim drutvenim ureenjem koje je predloio Rudolf tajner, a ja sam ga 2006. godine
saeto izneo.297
Meutim, neispravna upotreba snaga i uticaja i Lucifera i Ahrimana dovodi do
lenjinistikog drutvenog ureenja, u kojem vlada autoritet, koji kao autoritet uvek dolazi iz
podzemlja, uvek se skrivajui od svetlosti i delujui preteno magijskim sredstvima.
Da bi ovo bilo jasnije, ja u dati jedan primer. Hristov impuls je da svako ko ima neko
pravo ima i odgovarajuu dunost, te da te dunosti s ljubavlju obavlja za dobro svih.
Suprotno tome je da vladajua klasa prisvaja sebi samo svakojaka prava i da ona iz svoje
sebinosti namee u glavnom samo dunosti onima kojima vlada, a pre svega uskrauje im
pravo da sumnjaju u njen autoritet. To danas sve vie dolazi do izraaja; a to se moe uoiti
po tome to u svim reimima od krajnje levih do krajnje desnih oko 2 % pripadnika vladajue
klase (ukljuujui i njihove gonie robova) po svojoj volji raspolae sa bar 90 % nacionalnog
dohotka, a onih 98 % stanovnitva samo sa preostalih desetak. To su sutinske osnove toga
to ja nazivam lenjinizmom, a smernice i teorijske postavke toga date su u t.zv. "Protokolu
sionskih mudraca", iza kojih ne stoje Jevreji, moda samo pojedinci koji se u to uklapaju. Oni
koji se nisu uklapali bili su ubijani u Drugom svetskom ratu - opet po uputstvima iz tog
Protokola. Ovo je samo mali primer. No po tom kljuu svako moe da dobije bezbrojne
potvrde.
Ovde dalje stoji:
294

Naela jezuita, str 67, # 92 i str 68, # 95
296
297
Vojislav Jankovi: Trolano drutveno ureenje, Beograd 2006
295
79
"U treoj u moliti to elim; a to e biti da molim kako bih upoznao varke zloga
poglavice i pomo da ih se uvam; isto tako da upoznam pravi ivot to ga pokazuje vrhovni i
pravi Voa i milost da ga nasleujem."298
I ovde se - kao i na drugim mestima - podrazumeva da egzercitant ima da eli ono to
mu drugi propisuje. Iako u dosta blagoj formi i nenaglaeno, tu se sugestivno namee da elje
odnosno htenje ne treba da dolaze iz samog egzercitanta, da on treba da deluje kao automat.
No i ova elja samom nesrenom Ignaciju nije ispunjena, jer nije upotrebljavao isto
miljenje i jer je svoju matu upotrebljavao pri saznavanju, a to je u stvari ta prva velika
varka "zloga poglavice". Druga varka je to se taj poglavica pokazuje u vidu svetlog anela
(2.Kor.11.14), a ne "U uasnu i strasnu liku".299 I Nosilac svetlosti je svakako jako osvetljen i
zablesne mnoge ljude. On je i Ignacija zablesnuo.
Zatim dolazi neto vrlo znaajno:
"Trea je da pazim na govor koji im govori i kako ih upuuje da nametnu ljudima
mree i verige: najprije e ih napastvovati pohlepom i bogatstvom, kao to on redovito i ini
kod mnogih da bi ih to lake priveo do tenje za tatom ljudskom asti, a potom do sve vee
oholosti. Tako je prvi stupanj bogatstvo, drugi ast, trei oholost, a odatle ih navodi na sve
druge grijehe."300
To se moe uporediti sa Isusovim kuanjem opisanom po Luki (Lk.4.1-13), sa tim se
potpuno podudara. Za borbu protiv toga Ignacije daje:
"Trea je da pazim na govor to ga Krist, na Gospodin, govori svim svojim slugama i
svim svojim prijateljima koje alje na takav zadatak, preporuujui im da nastoje da svima
budu na pomo, vodei ih najprije do najvieg duhovnoga siromatva, pa ako se njegovu
Boanskom Velianstvu svidi da ih bude htjelo za to izabrati, i do samog istinskog
siromatva; a onda i do elje za pogrdama i prezirom. Iz toga dvoga, naime (tj. iz siromatva
i prezira) slijedi poniznost. Tako treba da budu tri stupnja: prvi, siromatvo protiv bogatstva;
drugi, pogrde i prezir protiv ljudske asti; trei, poniznost protiv oholosti. A od ta tri stupnja
neka navedu ljude na sve druge kreposti."301
Ja imam utisak da su ovo osnovna naela kojih se Ignacije istinski strogo pridravao.
To se moe videti kako iz njegove "Autobiografije", tako i iz ostalih spisa. Bez obzira na
greke koje je pravio i na koje i ja ovde ukazujem, meni se ini da su ova "tri stupnja" bila
osnovno Ignacijevo nastrojenje due, da je on to stalno imao u vidu.
No i u ovome kao i u svim drugim injenjima mora se voditi rauna ne samo o "ta"
nego i o "kako":
- Siromatvo se ne sme ostvarivati tako da ovek nita ne radi, te da ivi od pronje
odnosno rada drugih - kako je to Ignacije inio. Ne ni poklanjanjem i deljenjem svoga imetka
sa nekim ko je bogatiji od darodavca ili koji je siromah zato to nee da radi, jer se kod takvih
time podstie lakomost odnosno nerad i oni se utvruju u pogrenom stavu prema ivotu.
Takvo poklanjanje deluje kao sablazan.
- Pogrde i prezir ovek treba s mirom da prima i da ih prata, da se ne sveti zbog njih.
Ali i tu treba da pazi da ne sablazni one od kojih mu te pogrde dolaze, da ih ne ostavlja u
uverenju da oni to ispravno rade, naroito ako su jo i neosnovane. Ignacijevo ponaanje na
primer u zatvoru u Salamanki 1527. moe posluiti kao uzor za ispravan stav: s mirom je sve
podnosio, a nije prestajao da se bori za istinu. Time on nije svojim sudijama odavao ast zbog
toga to su sudije, nego je i njih podsticao na to da se oslobode svojih predrasuda i strasti.
Time to im je ukazivao na njihove pogrene stavove, on ih nije sablanjavao, nije ih
uvrivao u nekoj tenji "za tatom ljudskom asti".
298

300
301
299
80
- Poniznost takoe ne sme biti sablazan za druge, uvrivanje drugih u njihovoj

oholosti. Iz poniznosti se ne sme praktikovati poslunost, kojom se izvravaju i dela koja
sopstvena savest ocenjuje da su nemoralna, jer se time naredbodavac uvruje u njegovom
pogrenom uverenju, a s tim i u oholosti. Tu je Ignacije greio ili i naterivan da grei.
Ignacijeve greke u ovim "kako" izvrava ona "ta" njegovih najplemenitijih tenji
sagledavali su verovatno i neki njegovi savremenici, pa su to iskoriavali kao njegove
slabosti i Ignacija upotrebljavali za svoje svrhe. Ta plemenita Ignacijeva nastrojenja postajala
su slabosti onda kad su mu zamagljivala uvide u istinske namere onih koji su to
zloupotrebljavali, jer se on u svojoj skruenosti odricao samostalnog miljenja i priklanjao
nekim autoritetima.
No, neko e moda opet pomisliti da ja stalno branim Ignacija, mada ja elim samo da
na nauni nain objanjavam stvari. Zbog toga u ja i ovde da ukaem na neto vrlo znaajno.
Kad opisuje Isusov put ka Jovanu Krstitelju, Rudolf tajner ukazuje na iste te "mree
i verige" koje protivnike sile nameu ljudima, s tim to se iz odreenih razloga Isus sa
njihovim posledicama susree obrnutim putem - prvo sa poslednjim, pa sa drugim, pa sa
prvim. On prvo sree dva Esenjanina koja je zahvatila oholost skrivena u poniznosti, jer su od
sebe odagnali Kuaa (odnosno i Lucifera i Ahrimana), koji utoliko vie zahvata druge ljude.
Isus zatim sree jednog oajnika koji je pre vie hiljada godina drukiji bio i koji se zatim
svojom uenou uzdigao do visokih asti, pa je sad u snu video da to nije njegova sopstvena
zasluga, nego da je njega uzdiglo neko bie (Lucifer), te da on sad njemu pripada. Na kraju
Isus susree jednog gubavca, koji je takoe pre vie hiljada godina drukiji bio i koji je sad
jedne noi ugledao kostur - smrt, koja mu se objavila da je on nju ljubio jer mu se ukazivala u
vidu lepog arhanela (Ahriman) i koji je tad shvatio da je s njom u vezi njegova ljubav prema
ivotnim uitcima, kao i njegova sebinost, samoivost (dakle bogatstvo).302
Ono to je ovde dato u zagradama, to su moje dopune odnosno objanjenja. Meni
takoe pada u oi da se u dva Esenjana oholost pokazala Isusu. Ja imam utisak da se tu radi o
tome da je jednoga prvo zahvatilo kuanje Lucifera, pa ga nije u Hristovom smislu
neutralisao Ahrimanovim snagama, ve je i njima podlegao; a kod drugoga da je taj prvo
podlegao kuanju Ahrimana, a onda nehristovskim nainom upotrebio Luciferove snage, te je
i pod njegov uticaj potpao. To je moja predpostavka, koja ne mora da je tana. Ali time ja
ukazujem na strahovite opasnosti i kuanja koja dolaze od ova dva duha. Da bih bio jasniji, ja
u ovde ukazati na jednu mogunost, a to treba i uzeti samo kao mogunost, ne da je to
sigurno tako.
Prvi Esenjanin je s Luciferovim oduevljenjem i matovitou i mudrou doao do
neke nauke, ali nije imao razvijen oseaj za istinu, te ga je Ahriman zaveo da tu nauku
primeni iskljuivo na istraivanje maje, velike iluzije ulnoga sveta, da u njemu i ne trai
duhovnu pozadinu, nego samo da njime ovlada da bi zadovoljavao svoje egoistike - neki put
vrlo prefinjene egoistike - potrebe. Sa od Lucifera dobijenim poletom za zadovoljavanje
svojih instinkata, nagona i strasti, kao i s neloginou on je spojio od Ahrimana dobijenu
mo, ali i zabludu i neistinu, a sa njima i zlo usled prenaglaenog egoizma, esto vrlo
prefinjemog i maskiranog egoizma. Mislei da je od sebe tom svojom, ali od Ahrimana
dobijenom moi i od Lucifera dobijenom mudrou, odagnao od sebe i Lucifera i Ahrimana,
kod njega se pojavila oholost. Kao posledica toga to je on nesvesno upravo ba potpao pod
zavoenje i jednog i drugog, kod njega je dolo prvo do zaborava duha, pa i drugog.
Drugi Esenjanin je s Ahrimanovim miljenjem u tom svetu maje doao do nekih
istina, ali nije imao zdrav razum da sa njima prodre i do saznavanja istina i o duhovnoduevnom svetu, te da doe i do nauke o njemu, pa ga je Lucifer zaveo da te i takve istine
smatra da su osnove i natulnog " sveta, da ih pogrenom primenom svoje mate pretvori u
neistine. Sa Ahrimanovim zabludama da je ta materijalnost ulnog sveta osnova i svega
302
Aus der Akasha-Forschung. Das Fnfte Evangelium, Ga 148, str. 299 do 304
81
duhovnog on je od Lucifera dobijene sposobnosti, talente i mudrost upotrebio za ostvarivanje

neke svoje slobode u zemaljskome, ali samo svoje, ne obazirui se na druge svoje blinje,
koje je smatrao manje vrednim. I on je s tom od Lucifera dobijenom mudrou i od Ahrimana
dobijenom moi zamiljao da je od sebe odagnao i Ahrimana i Lucifera, te se i kod njega
pojavila oholost zbog toga. Padajui pod zavoenje istovremeno i Ahrimana i Lucifera, on je
svoju svest vezao iskljuivo za materiju, materiju mozga, srastao je sa fizikom
materijalnou, sa mogunou da padne i dublje.
Ovo se naravno moe i mnogo vie razraditi, ali ja to dajem samo kao neki podstrek
za razmiljanje do ega moe doi, ako se darovi i uticaji Lucifera i Ahrimana ne Ohristove,
ne dre u hristovskoj ravnotei. Drugim reima, da se zdravim razumom i oseajem za istinu
spoje istine steene opaajima fizikim telom sa naukom izgraenom na pojmovima
dobijanim iz duhovnog sveta u procesu saznavanja i to pomou istog miljenja, miljenja
osloboenog od telesnosti. To je put ka slobodi na koji nam Hristos ukazuje. Tada i
Luciferova matovitost i oduevljenje i Ahrimanova maja sa svojim zabludama slue za
individualisanje uz oslobaanje od egoizma i slobodno injenje iz svog etikog
individualizma.
Kod ova oba Esenjana je zajedniki uzrok oholosti njihovo elitistiko izdvajanje od
ostaloga oveanstva. Oni su uzor i svih sadanjih elita. Oni mogu biti i slika za dve mone
organizacije, za koje izgleda da su u sukobu, ali kojima preko njihove oholosti i grupne
jednostranosti upravlja trea, mnogo skrivenija, pa i jo monija i mudrija organizacija. Ja
njih meu imenovati, jer e i njihovi okultisti to razumeti, razumee ak i ako ne shvataju
postojanje te tree organizacije i nain kako ona njima manipulie delujui iz najdubljih
instinkata oveijih vezanih za telesnost.
Te tri gore navedene verige je dakle Ignacije tano sagledavao i siromatvom se borio
protiv bogatstva, izlaganjem porugama i preziru protiv asti i poniznou protiv oholosti. Oni
koji su ta njegova nastrojenja i vebe zloupotrebljavali, spadaju u neku od te tri grupe, na
koje je ukazano gore prema Rudolfu tajneru.
*******
U odeljku "Tri vrste ljudi"303 ukazuje se lepo na njihovo duevno nastrojenje. Pouka
je da sva bogatstva treba da budu na to bolju slubu Bogu i da ovek ne bude vezan za njih.
Zatim dolaze razmatranja o nekim Otajstvima uz napomenu da se ona mogu i
produiti i skratiti.304 Ovde se ne trai striktno pridravanje propisa.
U odeljku "Tri naina poniznosti"305 upuuje se kako da "se vie povedem za Kristom,
naim Gospodinom, da uistinu postanem sliniji njemu, hou i radije odabirem siromatvo sa
siromanim Kristom negoli bogatstvo; radije pogrde s Kristom, zasienim pogrdama, negoli
asti; te vie elim da me smatraju ispraznim i ludim poradi Krista, kojega su prvoga smatrali
takvim, negoli pametnim i mudrim na ovome svijetu."306
Ovde je dalje dato i neto vrlo znaajno:
"Predvjeba za izbor
Pri svakom dobrom izboru, koliko je do nas, treba da je oko nae nakane isto,
gledajui jedino na svrhu za koju sam stvoren, naime na slavu Boga, naega Gospodina, i na
spas moje due. Stoga, to god budem odabrao, treba da mi pomogne svrsi za koju sam
stvoren, ne podvrgavajui i ne odabirui svrhe prema sredstvu, ve sredstvo prema svrsi.
Tako se dogaa da se mnogi najprije nakane eniti, to je tek sredstvo, a onda da e u braku
sluiti Bogu, naemu Gospodinu, a to tj. sluiti Bogu, upravo je svrha. Ima ih opet koji
303

305
306
304
82
najprije trae neko crkveno dobro, a onda tek da u njemu slue Bogu. Zato oni ne idu ravno
Bogu, ve hoe da Bog doe ravno njihovim sklonostima; iz ega slijedi da od svrhe ine
sredstvo, a od sredstva svrhu, tako da ono to bi imali odabrati na prvom mjestu oni odabiru
na posljednjem. Najprije moramo, naime, uzeti za cilj slubu Bogu, to je naa svrha, a onda
tek uzeti neko dobro ili se oeniti, ako je to za moje bolje, jer to je sredstvo k svrsi, Nita me,
dakle, ne smije potaknuti da ovo ili ono sredstvo upotrijebim ili napustim, nego jedino sluba
i proslava naega Gospodina, kao i vjeni spas moje due."307
Iz ovoga se vrlo jasno vidi da Ignacije nikako ne bi mogao prihvatiti da bi cilj
odnosno svrha mogao opravdavati sredstva - to se obino pripisuje jezuitima, jer neko
nemoralno delo odnosno sredstvo nikako ne bi moglo biti ni "na slavu Boga" ni "na spas
moje due", to on i dalje istie kao svrhu.308 To je vrlo vano uoiti i zato sam ja ovaj podui
pasus ceo naveo. Ko im je to podmetnuo?
Posle ovoga dolaze uputstva o izboru stvari koje e ovek vriti. One treba da "budu
indiferentne ili u sebi dobre te u skladu s ustanovama svete majke Crkve...".309 Nepromenljiv
je izbor "npr. sveeniki stale, enidbeni stale itd.", a menjati se moe "npr. preuzeti neko
crkveno dobro ili ga napustiti, primiti vremenita dobra ili ih se odrei".310 Pri tom se skree
panja - iako ne tim reima - da ovek to moe slobodno birati, te da ne treba da "svoj kriv i
lo izbor smatraju za Boji poziv".311 Pri takvim izborima treba naravno i Boga moliti.312
Na suprot Kantovoj izopaenosti pod uticajem ona dva kuaa:
"Prvo pravilo jest da ona ljubav koja me potie i ini da biram ba tu stvar treba da
sie odozgo, od Boje ljubavi, tako da onaj tko bira osjeti najprlje u sebi da je ona vea ili
manja ljubav prema stvari koju bira jedino zbog njegova Stvoritelja i Gospodina."313
Ignacije dakle upuuje da se ini iz ljubavi, a ne iz dunosti - kako trai Kant. Ljubav
dolazi iz slobode, a dunost je ropski automatizam. Ignacije ovde stoji izriito na stanovitu
Novog Zaveta, mada se na drugim mestima mnogo poziva na zakon iz Starog Zaveta, na
primer u "Tri naina moljenja".314
Dobro bi bilo kad bi neko od jezuita ispitao i objavio kako je i kad je ovaj Ignacijev
impuls - jezuiti su imali snaan uticaj na naunu i filozofsku misao - kako je i kad je taj
Ignacijev impuls izoblien u kantijanizam, koji se i danas strahovitom silinom namee
ljudima; takoe i odakle to nametanje dolazi. Ja mislim da bi to bilo od epohalnog znaaja za
spasavanje ljudi iz ove duhovne abokreine u koju su ih izvesne sile bacile, a koje su se
suprotstavile ili su omalovaile ovaj Ignacijev podsticaj, za koji u narednim pravilima on daje
i praktina uputstva kako da se primeni, kako da se izbor objektivizuje i oslobodi od svoje
eventualne pristrasnosti.315 Treba to dobro prouiti.
A onaj izbor "u skladu s ustanovama svete majke Crkve" znai da to podlee proceni
nekog ko takvim ustanovama upravlja. Takav nekakav upravlja je moda i ovu forraulaciju
dodao - sa ili bez Ignaijevog znanja i pristanka.
*******
U vebama za "Trei tjedan" opet se egzercitant upuuje na zamiljanje odreenih
scena iz Hristova ivota. Tu se pored ostalog kae:
316
307

Naela jezuita, str 80, # 177 i 179; str 81, # 181; str 82 i 185, # 189
309
310
311
312
313
314
Naela jezuita, str 92, # 238 i 240; str 93, # 242 i 243
315
Naela jezuita, str 81, # 185 i dalje
316
308
83
"U petoj toki promatrat u kako se Boanstvo krije, tj. kako bi moglo satrti svoje
neprijatelje, a toga ne ini, ve puta da presveto ovjetvo trpi tako grozne muke."317
Ignacije ovde jasno ukazuje na dvostruku prirodu Hrista Isusa: Boanstvo i ovjetvo.
Takoe ukazuje i da Boanstvo nee da vojuje da bi "satrlo svoje neprijatelje". To je suprotno
onoj odluci "da sebi podvrgnem cio svijet...".318 I to je jedan razlog zato ja mislim da ceo
ovakav tekst "Duhovnih vjebi" nije Ignacije napisao, ve da su ga i drugi ispravljali, menjali
i dopunjavali. Ovaj Ignacijev stav se slae i sa "moje carstvo nije od ovoga sveta" (Jn.18.36).
U odeljku "Muka Isusova"319 data su uputstva ta egzercitant treba da zamilja o
mukama koje je - u tekstu uvek - "Krist" proao od silaska "s brda Siona", Anine kue, pred
Herodom i Pilatom, raspeem, zatim o polaganju u grob. Zavrava se uputstvima kako treba
uzimati hranu.320
O uskrsnuu i dalje govori se u "etvrtotu tjednu".
Tu pada u oi jedna vrlo, vrlo znaajna stvar.
U toku mnogo vekova - pa jo i za Ignacijeva ivota - primenjivana je metoda
hrisanskog posveenja, kojom su zamenjene ranije primenjivane paganske metode. Ta
hrianska metoda radi iskljuivo sa oseanjima, u koja se egzercitant uivljuje i posle dueg
napora dolazi do izvesnih duevno-duhovnih doivljaja:
Prvi stepen je "pranje nogu" i on se postie uivljavanjem u
oseaj da vii treba da se klanja pred niim, jer njemu zahvaljuje za svoj
opstanak. Kad se to postigne, ovek ima sasvim realan doivljaj odnosno
oseaj kao kada bi mu voda oblivala noge.
Drugi stepen je "ibanje", gde se uivljava u oseaj svih
moguih bolova i stradanja i smetnji, pri emu ovek ipak ostaje
uspravno. Kad se to postigne, ovek ima oseaj kao da je tuen sa svih
strana i dobija viziju Hristovog "ibanja".
Trei stepen je doivljavanje ismevanja i poruge prema svemu
onom to ovek osea kao najsvetije i za ta se zalae, pri emu on ipak
mora da se odri i zastupa to mu je sveto. Kad se to postigne, ovek
doivljuje neto kao ubode u glavu i viziju "krunisanja trnovom
krunom".
etvrti stepen se postie kad ovek osea da je njegovo telo
njemu tako tue kao kakav spoljanji predmet, da ga nosi kao svoje
odelo. To je "krvava proba" pri kojoj se na nogama, rukama i desnoj
strani prsiju pokazuju t.zv. krvavi znaci, a kao astralna vizija "raspee".
Peti stepen je "mistika smrt", pri emu se oveku pred svim
fiziki vidljivim sputa crna zavesa, kao da sve iezava. Tu se onda
doivljuje kao zaranjanje do prauzroka svega zla, svih bolova, svih jada
i stradanja kao kad bi siao u pakao. Kad ovek doivi taj "silazak u
pakao", ona crna zavesa se kao pocepa i on sad gleda duhovni svet.
esti stepen je "polaganje u grob i vaskrsenje", na kojem se
ovek osea kao sjedinjen sa itavim telom Zemljinim, da je deo itave
Zemljine planete, njegov se ivot proirio u planetarski ivot.
Sedmi stepen je "put na nebo", potpuni ulazak u duhovni svet,
koji se ne moe opisati jezikom skrojenim samo za oseanja na fizikom
planu.
317

319
320
318
84
Pri svem tom se vrlo briljivo pazi da to sve ne mogu biti nikakve ni sugestije ni
autosugestije ili neko bolesno stanje.321
Ova vrsta posveenja se je naroito dugo odravala ba u rimokatolikoj crkvi. Tu je
bilo stvarnih svedoanstava i dokaza ak i o pojavi onih krvnvih znaka iz etvrtog stepena, pa
bez obzira to je tu neki put bilo i podvala sa crvenom bojom.
Preko Ignacija dolazi sad jedan nov impuls: treba se uivljavati i stvarati slike iz
itavog ivota Isusa Hrista od roenja pa do uskrsnua322 i uzaaa.323 Pri tome se pod
"Otajstva Kristova ivota" stalno poziva na "Novi zavet" uz napomenu:
"... da su u svim otajstvima koja slijede sve rijei koje su stavljene u zagradu uzete
doslovce iz samoga Evanelja, a one druge nisu. . ."324
Meutim, pri ovora izlaganju o Hristovom ivotu isprepletano se uzimaju navodi iz
sva etiri evanelja i drugog, koji dopunjavaju i potkrepljuju sopstveno shvatanje o njemu, a
koje provejava i kroz rei koje nisu stavljene u zagradu, a posebno kroz itavu kompoziciju
ovog izlaganja.
Ja se sada ne bih osvrtao na ispravnost takvog izlaganja. Ono to je bitno, to je da je
Ignacije bio zahvaen istim onim impulsom iz kojeg je nastao i protestantizam, tj. da se
pojedinac bar donekle upuuje na prouavanje Svetog Pisma, te da u njemu i sam nalazi
potvrde za ono to se izlae. Ovo je naravno neka sredina izmeu onogo iskljuivo crkvenog
tumaenja hrianstva bez prava da se ita Sveto Pismo i onoga da se ono potpuno
samostalno ita i tumai. I Ignacije je iveo na poetku nove kulturne epohe, a zvanina
rimokatolika crkva prihvata ovakva njegova - moda sa izmenama i dodacima - vebanja,
koja se vrlo mnogo razlikuju od gore opisanih tradicionalnih metoda hrianskog posveenja.
Od uivljavanja u odreena oseanja prelazi se sad na usmeravanje volje na stvaranje
sugerisanih vizija. Umesto odvajanja od svoje telesnosti sa doivljavanjem "krvave probe",
ula makar i unutranja325 - treba da stvaraju slike, i to sugerisane slike i potpuno uzete iz
ulnoga sveta i oslanjajui se na njega. Nikako ne treba da se pocepa ona "crna zavesa" u
"mistikoj smrti" i da se onda tek pojave slike o duhovnoj stvarnosti, slike u koje nije
upletena sopstvena mata. A s obzirom na to da se tu posebno angauje volja, volja koje je
ovek najmanje svestan, ovakvim vebama se ovek utoliko vie prikiva za ulni svet i to
hipnotiki prikiva. Svojom voljom se ovek tako jo vie poistoveuje sa svojom telesnou,
sa svojim telom, jer se njegova volja nije spojila sa istim miljenjem osloboenim od
materijalne telesnosti; ovek tad ne moe telo doiveti kao kakav spoljanji predmet, samo
kao svoje odelo. Nad fiziki vidljivim se ne sputa crna zavesa, ovek ostaje sjedinjen sa
virtuelnim fiziki vidljivim. On ostaje zarobljen u toj materijalnosti Zemlje, ivot mu se ne
iri u njen planetarski ivot, ostaje u neem to od nje otpada, o to se u okultizmu naziva
"osma sfera". To je zabluda i pogrenost ovih vebi u samim njihovim osnovama.
Ja sam duan bio da ovo kaem. Ali ne treba misliti da se ova moja razlaganja odnose
samo na jezuitske "Duhovne vjebe", ko je su za rimokatoliku crkvu revolucionarne i po
tome, to je ona 869. godine donela dogmu da ovek nema duh, da je duh samo neka
manifestacija due. I time je preko Ignacija u rimokatoliku crkvu unet jedan novi impuls bez
obzira kako se te duhovne vebe primenjuju i da li su ispravne i da li se ak i
zloupotrebljavaju.
Ima mnogo raznih duhovnih vebi koje preporuuju razne religije i tome sline
organizacije. Mnoge se oslanjaju i na vrlo stara vremena i smatra se da su to predanjima
dobro ouvane velike duhovnosti. One su neki put vrlo primamljive, jer daju srazmerno brze i
321
Jovanovo evanelje, GA 103,- XI predavanje, 30.5.1908

323
324
325
322
85
brzo u fizikome odnosno u finije fizikome uoljive rezultate, a posebno u sopstvenim

unutranjim doivljavanjima, To ak i drugi moe eventualno uoiti, jer iste vebe kod raznih
ljudi na vrlo slian nain vre promene i u spoljanjem ponaanju i reakcijama na izvesne
uticaje, to im prelazi u reflekse. Ljudi koji se tako nekim vebama odaju vrlo esto dobijaju
neku slinost, odaju neki slian utisak - kao to je to uostalom sluaj i kod ljudi koji se bave
istom profesijom.
Neke od tih vebi mogu biti i dobre, pa i dobro prilagoene za odreene ljude. No i
one se mogu na pogrean nain upranjavati, a takoe i primenjivati bez odgovarajuih i
nunih priprema, te time potpuno izokrenuti. Pogrena i prevremena primena i najispravnijih
vebi ini da ovek postane gori nego to je pre toga bio.
Ovde nije mogue uputsti se u sve te pojedinosti, a koje su takoe vrlo znaajne, pa
makar izgledale sporedne. Ali ja u ovde skrenuti panju na sledea tri preduslova koja
moraju biti ispunjena, a prema kojima se moe proceniti i da li su preporuke za bilo kakve
duhovne vebe ispravne ili ne, takoe ve i prema tome da li se na njih skree panja ili ne.
To su:
Prvo, egzercitant mora da je sebe doveo dotle da apsolutno nikad
ne moe da izrekne ni najmanju la, pa ak i da oseti bol kad uje neku
neistinu.
Drugo, egzercitant mora da je sebe vaspitao tako, da apsolutno
nikakvom reju ili gestom ne utie na slobodnu volju drugoga.
Tree, egzercitant mora da je razvio ljubav prema apsolutno
svim ljudima, ukljuujui i svoje neprijatelje, a i one koji bi se po svim
moralnim merilima mogli oceniti da ine zlo.
O ove tri stvari se u ovim "Duhovnim vjebama" uopte ne govori. ta vie, upuuje
se na guenje svog zdravog razuma i oseaja za istinu i prihvatanje onoga to oveku neko iz
nekakvog poglavaratva kae. Zatim se kao doktrina postavlja hijerarhijska poslunost, prema
kojoj volja viega upravlja voljom niega. A u onom pozivu "zemaljskoga kralja" ne vidi se
ljubav prema nevernicima i elja da se oni prosvetle i preobrate, ve elja da se takoe i
njihovom zemljom vlada. Sem toga, bezuslovno prihvatanje autoriteta nekog hijerarhiski
nadreenog oveka znai u stvari neljubav prema njemu, jer se na njega natovaruje poveana
moralna odgovornost kojoj on moda nije dorastao. To je vrlo prefinjeno sebeljublje, to
prebacivanje ne drugoga moralne odgovornosti za sopstvena injenja i pretvaranja sebe u
bezodgovorni automat.
"Ree mu Isus: ja sam put i istina i ivot; niko ne dolazi k Ocu - sem kroz mene."
(Jn.14.6)
Ako neko moe da lae, da je neiskren, licemeran, pa ak i klevetnik, da postupa
suprotno zdravom razumu, on time stvara utvare koje mu skrivaju Hristov put.
Ako neko nekoga navodi na pogrene odluke pa ga jo i ubedi da su ispravne, to
naravno potie iz sopstvenih neispravnih odluka, shvatanja i predrasuda, ako nije tolerantan
prema drugima ve im silom namee svoja uverenja, on tad gubi i svoj oseaj za istinu, koji
bi se inae uz pomo drugih izgraivao. Takvim nametanjem svoje volje on stvara sablasti,
koje mu izopauju i skrivaju istinu.
I jedan i drugi ovakav stav znai neljubav prema blinjima, a s tim i neispravan odnos
izmeu ljudi. To se onda izraava i u ravim zakonima i uredbama koji se nameu u nekom
drutvu, a to stvara aveti koje vode do smrti kulture i gue ivot.
Onaj ko vri bilo kakve duhovne vebe, a da pre toga nije prestao da stvara utvare,
sablasti i aveti, on ne moe doi k Ocu, jer ne prolazi kroz taj "put i istinu i ivot".
86
To treba dobro da imaju u vidu svi koji svesno pristupaju praktikovanju bilo kakvih
duhovnih vebi, pored onoga to sam ja ve gore napomenuo o opasnosti sjedinjavanja sa za
materiju vezanom virtuelnom stvarnou.
*******
"etvrti tjedan"326 je "tjedan uskrsnua", za razliku od "tjedna muke".327 Tu se u
odeljku "Uskrsli Krist" poinje sa:
"Prvo promatranje, kako se Krist, na Gospodin, ukazao naoj Gospi. ..."328
I upuuje se na Otajstvo br. 299:
"Prvo se ukazao bl. Djevici Mariji. O tome se, dodue, nita ne govori u Svetom
Pismu, no smatra se da je i to reeno kad je reeno da se ukazao tolikima drugima, jer Sveto
Pismo pretpostavlja da smo razboriti, kao to je pisano; (Zar ste jo bez razuma?)".329
Odmah zatim se daje:
"Prva je predvjeba dogaaj, kako je poslije Kristove smrti na kriu, dok je njegovo
tijelo ostalo odijeljeno od due, ali s njime uvijek sjedinjeno Boanstvo, njegova blaena
dua, i ona sjedinjena s Boanstvom, sila nad pakao i izbavila odande due pravednika i
dola ka grobu, i kako se Isus, uskrsnuvi, ukazao svojoj blaenoj Majci tijelom i duom."330
Ja naravno nita tu ne mogu sa sigurnou da tvrdim i dokaem, ali imam utisak da
ova tri navoda ovako nije sam Ignacije napisao. Pre svega o Mariji on skoro uvek kae "naa
Gospa", ili "Majka" kad je povezuje sa Sinom, ime je koristio samo za navode iz evanelja ili
za naziv molltve "Zdravo Marijo".
Zatim, posebno se postavlja pitanje: Zato bi Ignacije "nau Gospu" degradirao na
stepen "blaene", dakle ak ni "svete"? I iz ovih mojih ranijih izlaganja se vidi da pod "naom
Gospom" Ignacije podrazumeva neko ljudsko bie daleko uzvienije od hiljada "blaenih", pa
i svetih rimokatolike crkve. "Gospa" je svakako po Ignaciju blia "Gospodinu" (to on
upotrebljava za Hrista) nego svetima (to on uvek kae kad nekog sveca pominje), a za
Trojstvo - poto nema bolji izraz - uvek kae "Presveto".
A pored toga to se u ovoj prvoj predvjebi pominje "blaena Marija", vrlo je
simptomatlno to se i Kristu porie da ima duh, da ima samo "tijelo" i "duu". I to mi
izgleda da nije Ignacije napisao. U svakom sluaju to je potpuno negiranje postojanja duha
ak i kod Sina i iz koga je proiziao Sveti Duh! Sem ako se pod nazivom "Boanstvo" ne
podrazumeva duh? Ali zato ta zemena naziva? Da se ne povredi dogma iz 869. i 1054.? Pa
se zbog toga Sin i "blaenoj Majci" ne ukazuje u svom "Boanstvu" nego samo "tijelom i
duom"? A sam Ignacije je mogao da ga gleda kao jednu od tri tipke na orguljama?331
Ovde se takoe postavlja pitanje i zato su due pravednika bile u paklu do silaska
Isusovog - ne Hristovog? Da li se moe Bogu ili Boanstvu ili Trojstvu pripisati takva
nepravednost, da neke pravednike dri vekovima i vekovima na mukama ak i posle smrti?
Ili moda pod "pakao" treba podrazumevati grki "had"?
I na ova pitanja bi Kongregacija za doktrinu vere trebalo da odgovori.
Tu sad dolazi i nametanje sugestije da se Krist prvo ukazao Mariji, uprkos tome to se
o tome ne govori ni u jednome od etiri evanelja. A ta sugestija se jo potkrepljuje totalnom
besmislicom, jer ukoliko je neto besmislenije utoliko vie ima sugestivnu mo. Besmislica
reena iz autoriteta kome se mora verovati bez razmiljanja, zaobilazi miljenje u kojem smo
budni i deluje direktno na volju u kojoj spavamo. Jer ako se razmilja, postavlja se kao prvo
326

328
329
330
331
327
87
kako moe neka knjiga neto da pretpostavlja? Drugo, onaj navod u zagradi, verovatno iz
evanelja po Luki:
"I ree im on: o, kako ste nerazumni,.." (Lk.24.25) ba dokazuje da Isus pretpostavlja
da nisu razboriti. Prema tome, u ovoj sugestiji se apeluje i na gordost egzercitanata, jer niko
nee priznati da nije razborit.
No i ova sugestija bi u stvari ukazala na to da je "naa Gospa" na istom nivou sa
apostolima, eventualno sa nekom prednou. Meni se ini da ni to Ignacije nije mogao
pretpostavljati, ini mi se da je on bar oseao - ako nije znao - da je "naa Gospa" u daleko
prisnijem nekom odnosu prema Hristu nego apostoli i drugi uenici, te da zbog toga nije ni
bilo potrebno da se on i njoj ukazuje na isti nain kao njima. Sa tim bi se svakako sloili i
rimokatoliki teolozi, a i Kongregacija za doktrinu vere bi ovo morala proglasiti da je jeres,
ako to ve nije uinila. U svakom sluaju, ako ovo nije jeres, onda je utoliko pre jeres dogma
o bezgrenom zaeu Marije koju je proglasio Pije IX, poto on nije i za apostole proglasio
da su bezgreno zaeti. Kongregacija za doktrinu vere morala bi da se o tome izjasni, ako to
do sad nije uinila. Neko bi naravno mogao rei da jedno drugome ne protivrei, te da i u
jedno i u drugo treba verovati, a ne o tome razmiljati. No ako ipak ovako razmiljamo, onda
nismo razboriti. Ali i nama nerazboritima treba razboriti da to razjasne, ako imaju ljubavi
prema nama.
"Druga je predvjeba predodba mjesta; ovdje u vidjeti izgled svetoga groba i
mjesto ili kuu nae Gospe, razgledajui njene pojedine dijelove, a isto tako i njezinu sobicu,
mjesto za molitvu itd."332
I ovde se dakle upuuje na raspaljivanje mate i stvaranje nekih slika koje nemaju
nikakve veze sa stvarnou, ne ni sa stvarnou koja je postojala u prolosti.
Zatim se daju uputstva kako sve to sprovoditi u "etvrtom tjednu".
*******
U odeljku "Razmatranje kako da postignemo ljubav"333 upuuje se prvo na dve stvari:
"Prvo: ljubav treba da se pokae vie djelima nego rijeima."334
"Drugo: ljubav se sastoji u obostranom saopavanju, tj. da ljubitelj daje i dijeli s
ljubljenim ono to ima ili od onog to ima ili to moe; a tako opet ljubljeni ljubitelju. Ako,
dakle, jedan posjeduje znanje, daje ga onome koji toga nema. To vrijedi i za asti, i za
bogatstvo, i tako sve jedan drugome naizmjence... ."335
Interesantno je ovde ovo deljenje i asti i bogatstva protiv kojih se inae Ignacije bori
- kako je to navedeno u "Dvije zastave"336 i u "Tri naina poniznosti".337 Sem toga, ovo
"obostrano" davanje izmeu ljubljenih i "jedan drugome naizmjence" je suprotno ovome:
"A ja vam kaem: ljubite neprijatelje svoje ... Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu
nagradu imate?"(Mt.5.44-46)
Zatim dolazi:
"Prva je predvjeba predodba mjesta, to jest da vidim sebe gdje stojim pred Bogom,
naim Gospodinom, pred anelima i svecima, koji me zagovaraju." 338
Dakle Bog i drugi se gledaju negde u prostoru ispred sebe! To je impuls za najvee
mogue povezivanje sa ulnom materijalnou, nikako da se ne zamilja neto duhovno. A
sem toga egzercitant treba da se veba i da se distancira od Boga. Mada prema sledeoj
332

334
335
336
337
338
333
88
taki339 treba da mu bude vrlo zahvalan, on - iako je nii po rangu - ipak se na neki nain
nalazi na istom bar prostornom nivou kao Bog i oni drugi - aneli i sveci. Tu dakle nikako ne
treba sebi predstavljati Boga Tvorca, koji je duh van prostora i vremena, nego nekog boga
koji je stvoren u prostoru kao i ovek, i koji je samo uzvieniji od njega. Na takvog boga se
svakako obraa i dalje:
"Prva je toka da sebi u pamet dozovem primljena dobroinstva stvaranja,
otkupljenja i posevnih darova, motrei s dubokim uvstvom koliko je za me uinio Bog, na
Gospodin, i koliko mi je dao od onoga to ima, pa kako jo isti Gospodin eli samoga sebe
dati meni koliko moe po svojoj boanskoj odluci. A to u primijeniti na samoga sebe i
promisliti to li sve od mene trae razum i pravda da ja sa svoje strane prinesem i dara
njegovu Boanskom Velianstvu, naime sve svoje i samoga sebe s time, kao kad tko daruje
neto ba od srca: Uzmi, Gospodine, i primi svu moju slobodu, moju pamet, moj razum, i
svu moju volju, sve to imam i to posjedujem: ti si mi to dao, tebi, Gospodine, sve vraam;
sve je tvoje, raspolai sa svime po svojoj volji. Daj mi samo svoju ljubav i milost, i to mi je
dosta."340
Ovde se sad postavlja pitanje: Da li je to "razum i pravda", ako ja odbijam da primim
darove dobijene od Boanskog Velianstva, ako se pod njim podrazumeva Tvorac a ne neki
drugi bog? Nije li to uasno protiljenje Njegovoj volji, njegovoj stvaralakoj volji? To je isto
kao onaj sluga koji je dobijeni talanat zakopao u zemlju, pa gospodar kae:
"A nekorisnoga slugu izbacite u krajnju tamu; onde e biti pla i krgut zuba."
(Mt.25.30)
Ili onaj sluga koji je dobijenu minu uvao u ubrusu, pa gospodar:
"Njemu ree: zli slugo, sudiu ti po tvojim reima." (Lk.19.22)
Da li tu "razum i pravda" trae da ovek nita ne treba da radi sa dobijenim darovima?
Da ivi samo od "ljubavi i milosti" kao ivotinje ili biljke? I da svoju slobodu, pamet, razum i
volju, pa i samoga sebe odbaci, te tako ode u neko nitavilo iz kojeg ga je Bog stvorio? A,
"isti Gospodin eli samoga sebe dati meni", a ovek ne treba da ga primi? Nije li to
najekstremniji vid oholosti? Teko je zamisliti da ovek ovakav stav zauzima prema Bogu
Tvorcu, Demijurgu.
Ovo su vrlo, vrlo ozbiljna pitanja i ne sme se preko njih olako prei. Pogotovu to se i
na ovo - neposredno ili posredno - polau zaveti, kojima se to jo zapeauje. A s druge
strane ovome protivree i neposredno pre toga data uputstva o ljubavi, kao i ona uputstva za
usavravanje svojih sposobnosti. A moda i ne protivree s obzirom na dati zavet poslunosti
i to hijerarhijskoj:
"Tko god hoe u naoj Drubi, za koju elimo da se naziva Isusovim imenom, za Boga
pod zastavom kria vojevati i slubu samo Gospodinu i Crkvi, njegovoj zarunici, pod
rimskim Velikosveenikom, Kristovim namjesnikom na zemlji, poto je sveano zavjetovao
vjenu istou, siromatvo i poslunost, neka bude duboko uvjeren da je lan Drube koja je
u prvom redu osnovana zato da osobito nastoji oko obrane i irenja vjere te oko napretka
dua u kranskom ivotu i nauku. ..."341
Ranije je reeno kako bi Hristovo "Boanstvo ... moglo satrti svoje neprijatelje, a toga
ne ini".342 Prema tome ovde preporueno vojevanje "pod zastavom kria" nije po Hristovoj
volji, pa se postavlja pitanje: Za koga boga se tu vojuje? Ako se to pitanje ne postavi, onda
ostajemo pri toj protivrenosti: da Hristovo Boanstvo moe "satrti svoje neprijatelje", a
nee, jer vie voli da vojuje, da vojuje protiv onih koje moe satrti - verovatno i bez
vojevanja! Ako za ovo postoji neko teoloko objanjenje, trebalo bi ga dati.
339

341
342
340
89
"A to to je Crkva "zarunica" "Gospodina", to znai da sada ona s njim nije spojena
nego da tek treba da se spoji.
O "Kristovom namjesniku" je ovde ve ranije bilo govora pod l. "Duhovni svet".
Dalje se - istina samo za profese koji polau i etvrti zavet, zavet za poslunost
343
papi, mada se i ona prva poslunost hijerarhijski prenosi na poslunost i njemu samo preko
drugih - dalje se upuuje na poslunost "Svetom Ocu Pavlu III i njegovim nasljednicima", a
to se ovde obrazlae time to "nas evanelje ui" ... da su svi Kristovi vjernici podloni
rimskom Velikosveeniku kao glavi i namjesniku Isusa Krista..."344
Ovde se naravno ne kae gde to u evanelju pie, a takoe se i previa ono to u
evanelju pie o tome da li sledbenici Hristovi treba da se nazivaju "ocem" (Mt.23.9). Tu se
istina ne kae "svetim ocem", ali se govori o tome kako neki "vole proelje na gozbama i
prva mesta u sinagogama" (Mt.23.6). I to je jedan od razloga zato su vladaoci rimokatolike
crkve bili protiv toga da profani itaju evanelja. Naravno da je to stav i svih drugih vrsta
vladalaca i manjih i veih, jer samo vladalac treba da zna sve tajne i boanskih i ljudskih
zakona i prilika, bar u svojoj oblasti; tako on jedino i moe da vlada, tada je on i najpametniji.
U svakom sluaju Sveti Otac Pavle III je bio i otac i ded velike porodice o kojoj se brino
starao - kako je to ve navedeno ovde u poglavlju 2. "Ignacijev ivot i razvoj".
S druge strane treba objasniti i da li gore navedeni propisi za duhovne vebe sebi
protivree ili ne protivree.
Prvo, ako neko svom ljubljenom "daje i dijeli ono to ima"345 onda on Gospodinu ne
daje sve to ima346 nego eventualno ono to mu je preostalo posle podele s ljubljenim, bar ako
su u pitanju znanje, asti i bogatstvo. Ljubljeni je dakle na prvom mestu, a onda dolazi
Gospodin. A zatim, kakva je to ljubav, ako ja ljubljenom dajem i s njim delim ono ega elim
da se otresem - asti i bogatstva - kako je to ranije izriito reeno? Po ovome ispada da razni
kriminalci imaju vie ljubavi prema svojim neprijateljima ili bar neljubljenima od kojih
otimaju i ast i bogatstvo nego to je Pavle III imao prema svojim sinovima i unucima kad im
je jo i kao deacima poklanjao ast kardinalskog zvanja i bogatstvo koje uz to ide. I kako se
to slae s tim to je on 1548. godine odobrio takve "Duhovne vjebe"?
Ovo naravno nisu jedine protivrenosti i neloginosti. Ja sam na neke ve ranije
ukazao, a ima ih jo. U svakom sluaju svi lanovi klera su po crkvenom zakonu i odluci Pija
XI od 1922. godine obavezni da obavljaju ove "Duhovne vjebe".347 Kako li se oni tu snalaze
kad istovremeno treba da obavljaju po dve stvari koje jedna drugu iskljuuju odnosno
protivrene su? I jo ako su se zavetovali na poslunost onome ko ih na to nateruje?
Za razliku od onog gore navedenog uputstva za distanciranje od Boga, dalje se kae:
"Druga je da motrim kako Bog stanuje u stvorenjima: u poelima dajui im bivanje,
u biljkama dajui im ivot, u ivotinjama dajui im osjeanje, u ljudima dajui im
razumijevanje. Tako i u meni, dajui mi da postojim, ivim, osjeam i mislim. Isto me je tako
uinio svojim hramom, stvorivi me na sliku i priliku svoga Boanskog Velianstva. ..."348
Ovo protivrei onoj "Prvoj predvjebi" i tu se moe ovaj Bog shvatiti kao Tvorac. Ali
kako sad egzercitant da se snae, ta da li da Boga gleda pred sobom ili u sebi? Ili
naizmenino?
*******
343

345
346
347
348
344
90
Vrlo esto postoje protivrenosti, koje su protivrenosti samo dok se ne obuhvate

nekom skrivenijom istinom.
Ja sam u l."Duhovni svet" ukazao na protivrenost datu u "Misli sv. Ignacija", po
kojoj se vlastitom voljom treba odricati vlastite volje.349 To je svakako protivrenost.
Meutim, skrivena istina o tome, a kojom se ta protivrenost prevazilazi, jeste ta da takvim
odricanjem vlastita volja gubi svoje bivstvo; ako to nije protivrenost, onda vlastita volja i ne
postoji.
Isti je sluaj ako "ja sa svoje strane prinesem i dam njegovu Boanskom Velianstvu,
naime sve svoje i samoga sebe".350 Dati samoga sebe je slino onom ve navedenom:
"Vie treba cijeniti odricanje vlastite volje nego uskravanje mrtvih".351
Skrivena istina u tome je tenja ka nepostojanju, jer ja time gubim svoje samobivstvo,
iezavam u nekom panteizmu. A nedoslednost i neloginost u ovoj misli jeste poreenje
nekog nebivstva sa nekim bivstvom.
A kod onoga to sam ja ovde gore pomenuo i to se na ovo nastavlja: "Uzmi,
Gospodine, i primi svu moju slobodu, moju pamet, moj razum, i svu moju volju, sve to
imam i posedujem", tu ovek ne bi gubio svoje bivstvo ve - ako se sme tako rei - samo
slobodu, pamet, razum, volju i drugo. Ako se i ne uputamo u detaljniju analizu ovoga, ipak
se ovde vidi skrivena istina odnosno elja: "Ja ne elim da budem ovek! Ja elim da budem
kao ivotinja ili i ispod ivotinje!". Inae bi to bilo protivreno pojmu "ovek".
A takoe se moe izgladiti i ona protivrenost, gde se kae da se neki bog ima pred
sobom, a neki u sebi. Protivrenost otpada, ako su u pitanju dva razliita boanska bia, mada
nisu nazvana razliitim imenima, ve optim nazivom "bog". Jer, ako se neki bog ima pred
sobom, to znai da smo mi od njega odeljeni; a ako se neki bog ima u sebi ili smo mi u
njemu, to znai da smo s njim spojeni.
To su objanjenja i zakljuci, ako se uzme da gornja uputstva sama sebi ne protivree.
Tu sad na egzercitantu ostaje da se uivi u te protivrenosti ili neprotivrenosti, na
koje se na ovakav ili onakav nain zavetovao. Da li ih je pre zavetovanja uoio? I da li je pre
zavetovanja uoio, da se sa zavetovanjem on odrie od toga da misli i rasuuje, jer - kako je
ve reeno:
"... Da uvijek ostanemo pri istini, treba da za ono to nam se ini bijelim uvijek
smatramo i verujemo da je crno ako tako izrekne crkveno poglavarstvo...".352
I da li je pre zavetovanja uoio da se time odrie rada po svojoj volji, jer:
"... Dajmo se svim silama na to da tu krepost poslunosti najtonije vrimo u prvom
redu prema Vrhovnom sveeniku, a zatim prema poglavarima Drube, tako da u svemu na
to se moe s ljubavlju protegnuti poslunost budemo na njegov glas to pripravniji, kao da
dolazi od Krista Gospodina naega, jer ga sluamo namjesto Krista, te iz ljubavi i potovanja
prema Njemu ostavimo svaki posao pa i zapoceto a jo nedovreno slovo, ... Tako onaj koji
slua valja da izvri s duhovnom radou svaku stvar za koju ga poglavar hoe upotrijebiti
na pomo itavom tijelu Reda, drei kao sigurno da e na taj nain odgovarati Boanskoj
Volji bolje nego iim drugim kad bi slijedio svoju volju i drugaiji sud."353
Dakle, Vrhovnog sveenika i poglavare treba bezuslovno posluati namjesto Krista".
Ovde se svakako misli na to da je Vrhovni sveenik namesnik Kristov, pa poto Krist nije na
Zemlji, treba sluati njegovog namesnika i one koji prenose njegovu volju, za koju se
podrazumeva da je istovetna sa Boanskom voljom. Sa ovim je koji vek ranije, pre nego to
e Pije IX biti proglaen da je nepogreiv kao uitelj, Pavle IV (1555-1559) biti proglaen da
349

351
352
353
350
91
je nepogreive volje, da sprovodi Boansku volju, jer su pod njim ove "Konstitucije"
zavrene i objavljene.354
Iste te 1559. godine kad su izdate "Constitvtiones societatis IESV" uveo je Pavle IV
"Index" zabranjenih knjiga, na koji je stavio ak i svoj ranije napisani "Consilium". Prema
tome ove "Konstitucije" je sigurno on ili neko od njegovih doterao po njegovoj elji. Tako je
i ovaj gore dati navod potvrda za njegove redovne tvrdnje da je on predstavnik Boga na
Zemlji, te da ima neogranienu mo i sve monarhe da smenjuje. To mu istina sa Jelisavetom
nije uspelo: umesto on njoj da oduzme englesku dravu, ona je njemu oduzela englesku
crkvu.
Pod Pavlom III on je jo kao kardinal Carafa bio jedan od generalnih inkvizitora sa
neogranienim pravom da osumnjienima za jeres svu imovinu konfiskuje i da ih osudi na
smrt. Kad je izabran za papu, Pavle IV je sem spaljivanja jeretika spaljivao u velikom broju i
razvratnike, sodomiste, glumce, klovnove i laike koji ne poste, ak i jednog vajara koji nije
dobro prikazao raspetoga Hrista. On je izmislio i geto za Jevreje i surovo ih proganjao. On je
bio asket, a ponitavao je i odluke ranijih papa. Za njega su Rimljani govorili da bi ga majka
pri roenju sigurno zadavila, da je znala kakav e njen sin biti. Kad je umro 1559, bio je
kriom sahranjen nou, jer su se Rimljani ve pobunili i spalili inkvizitorski zatvor, a i Jevreji
su mu se ve mrtvom rugali.355
Prema tome, i ovo dokazuje da su spisi koje je Ignacije pisao u velikoj meri menjani i
onda pod njegovim imenom izdavani.
Ja bih ovde jo podsetio:
"On (Hrist) je razoruao poglavarstva i vlasti, javno ih osramotio i pobedio ih na
njemu (krstu)." (Kol.2.15)
Ko njih ponovo naoruava, da bi poslusnost poglavarima bila krepost?"
Egzercitant treba takoe da se pita i da li je pre zavetovanja razmiljao o tome da se sa
tim zavetovanjem on odrie svoga ovetva i postaje automat u koji su ugraeni ipovi, koji
su pod upravom nekog tueg miljenja i volje koja ih aktivira po svome nahoenju?
Ako te protivrenosti ili ovako objanjene neprotivrenosti egzercitant nije uoio,
kakvu moralnu vrednost ima to zavetovanje? Takvo zavetovanje je slino tome, kao kad bi se
ovek zakleo da e nacrtati petougaoni kvadrat ili - poto je ovo drugo nmogima nepoznato,
kao i ono na ta se zaklinju neiskusni i nezreli mladii - ili da e napraviti petostrani tetraedar.
Da li je i tad zavetovanje obavezujue? A ako neko jeste uoio te protivrenosti ili
neprotivrenosti, opet se postavlja pitanje, da li je i takvo zavetovanje moralno obavezujue?
Drugim reima, i ako je egzercitant to sve uoio i ako on to nije uoio: Da li je takvo
zavetovanje obavezujue? Zavetovanje da se napravi petostrani tetraedar?
A to se tie onog deljenja znanja, asti i bogatstva, ako neko deo svoje asti ili
bogatstva da drugome, on e u njima postati siromaniji, taj deo se od njega otkida. Meutim,
ako nekome da neko svoje znanje o istini, on od toga nita nije izgubio, mada je onaj drugi
dobio neto to ranije nije imao. To je zato to ast dolazi od Lucifera, a bogatstvo od
Ahrimana, dok znanje istine dolazi od Hrista. Prva dvojica imaju ogranieno podruje
delovanja, dok je Hristovo podruje sveobuhvatno i bezgranino. Ako bismo se matematiki
izrazili: i ast i bogatstvo su neke konane veliine, dok je znanje istine beskonano, nema
nikakve granice.
*******
354

Peter de Rosa: Gottes erste Diener, Droemer Verkag 1989, Mnchen, str.153 do 156, 214 do 215, 237 do 238
i 261
355
92
No ja sam ovde postavio jedno moralno pitanje, pitanje o vanosti zaveta ili zakletve,
ako je ipak data uprkos opomene "da ne padnete pod sud" (Jak.5.12) ili prethodne pouke:
"Tako govorite i tako tvorite kao ljudi kojima e se zakonom slobode suditi. Jer sud
nema milosti prema onom koji nije milost ukazivao; milost slavi pobedu nad sudom."
(Jak,2.12-13)
Iako je ovaj drugi navod dat pre prvoga, on moe posluiti kao objanjenje za taj sud.
Zakletva je neto to je izgovoreno. Poto se svakom zakletvom ovek odrie bar jednog dela
svoje slobode, njemu se i zakonom slobode sudi, prema tome koliki je deo svoje slobode
predao drugome. Ako se ovek jo zakleo na neto to je neispravno, to je u sebi protivreno
ili nemoralno, a on u sebi ima estitcsti, tada on zapada u takvo stanje, iz kojeg ga ipak milost
moe izbaviti. Milost slavi pobedu nad sudom, ali samo u sluaju ako je ovek milost
negovao i ukoliko je vie svoju milost drugima ukazivao, naravno iz onoga dela koji mu je
ostao slobodan.
Sa svakom zakletvom ovek pada pod sud, njemu se zakonom slobode sudi.
Osloboditi se moe on samo milou i to ako je sam milost, ukazivao. Onda se kidaju okovi
zakletve.
A oni koji na bilo koji nain trae, navode ili nateruju druge da polau zakletve, ili
uestvuju u tome - iz njih izlaze sablazni.
"I ree svojim uenicima: nije moguno da sablazni ne dou, ali teko onome ijim
posredstvom dolaze. Bolje bi mu bilo da se rvanj obesi o njegov vrat i da ga bace u more,
nego da sablazni jednog od ovih malih." (Lk.17.1-2)
O tome treba da razmisle vladaoci svih moguih vrsta i rangova, jer svi koji ele da
vladaju trae poslunost drugih i to po mogustvu poslunost pod zakletvom.
Kao prilog razjanjenju o moralnosti zakletve uopte, ja u se ovde pozvati i na jednu
sasvim zaboravljenu knjigu, koja moda nikad nije ni bila mnogo poznata, a po svoj prilici ni
njen autor. Ja sam njenu fotokopiju dobio od svog sestria Ljubomira Stevovia i proitao
sam je pre poetka pisanja ovog poglavlja, krajem septembra 2008. godine. Tu knjigu je
jedan Englez napisao na francuskom jeziku i izdao je u Berlinu 1757. godine.356
To je bilo za vlade kralja Pruske Fridriha II (r.1712, kr.1740-1786), koji je bio kao
mason 33-eg stepena "suveren nad suverenima" i koji je 1. maja 1786. ustanovio Velike
konstitucije, statut i pravilnike Skotskog masonskog reda, te 17. avgusta iste te godine i umro
posle jedanaest meseci bolovanja.357 Na njegovom dvoru i kod ruske carice Katarine II nali
su pribeite jezuiti kad je Klement XIV 1773. ukinuo njihov red - u protestantskoj Pruskoj i
u pravoslavnoj Rusiji!
Tek iz teksta ove knjige se vidi pievo ime: Thom Wolson. Iz teksta se vidi i da je
imao 24 godine kad je primljen u jednu masonsku lou, da je bio u nekom puku u Londonu, a
koji je trebalo da krene protiv neprijatelja. Koliko je godina imao kad je ovo napisao - ne vidi
se.
U ovoj knjizi Thom Wolson opisuje rituale s kojima je primljen u tu masonsku lou u
Londonu u krmi "Swan" prvo kao uenik, pa pomonik, pa kao majstor, On to opisuje sa
izvesnom dozom humora, a takoe i ponaanje svoje "brae". To ga je sve odbilo i kao
"Posvetu" ove knjige pie:
356
Le maon dmasqu, ou le vrai secret des frans maons, Mis au jour dans toutes ses parties avec sincrit et
sans deguisement, A Berlin aux depens de la Compagnis, MDCCLVII, str. 22, 17 do 18, 3 do 6 i 27
357
Danijel Ligu: Renik slobodnog zidarstva, Paideja 2001, str.353 i 577
93
+
"Svim asnicima loe, brai koja su postala majstori,
pomonicima, uenicima, i drugim pomagaima masonerije.
Moja Brao,
Ja sam otpadnik koji naputa Masoneriju da bi se vratio u tabor
Profanih. Svetlost sa kojom ste me upoznali nikako ne treba da bude
skrivena u bunju, vreme je da se stavi na Svenjak da bi pored nje
prolazile oi slepih Smrtnih. Dopustite da ja razbijem gustinu njihovog
mraka, i da moja ruka digne sveti povez koji zastire vae Misterije.
Nikako ne gunajte zbog toga, moja Brao, ili ako vi osuujete moje
ponaanje, opravdajte me zbog namre. Ja elim da uinim uslugu
ljudskom rodu, a i vama samima. Vi ste puni vrlina, vaa skromna vrlina
zaranja u tamu, treba vas primorati da je uinite da blista u punora
danu.
Ja vas sluam kako mi prebacujete da ja izdajem jednu tajnu za
koju se zareklo i zaklelo u vaim rukama; ja to priznajem, na alost,
moja usta su izgovorila ovu fatalnu zakletvu, ali moje srce se usuuje da
je opozove. Neka zakletva pomeana sa hulom nikako ne moe da vee
nae savesti u nekoj detinjastoj stvari, neko zalaganje treba da bude
slobodno da bi bilo sveto; ovek se bez krivice oslobaa od onoga to
nije izgovorio bez straha. Sjaj vaih isukanih maeva sledio me je od
straha, i moj drhtavi jezik je samo sa uasom pristao na tu munu silu
prilika.
Ja kidam svoje lance da bih vam vratio ono to sam od vas
primio, i najzad poto moje srce treba da je zloinako, recite mi koji je
zloin vei, to se izgovorila vaa uasna zakletva, ili da se ona izda.
Ja se oseam sa tim mnotvom tajanstvenim i predragim,
Moja Brao,
Va vrlo pokorni
i vrlo zahvalni Sluga.
T. W. "
U knjizi je dalje dat i:
"OBRAZAC ZAKLETVE
Ja se zaklinjem pred licem velikog arhitkte sveta, koji je Bog, da
nikad ne otkrijem tajnu Masona, i Masonerije direktno ili indirektno; da
je nikako ne izdam ustima ili pismom; da nita ne otkrijem niti da
oznacim to bi imalo veze sa znacima, sa gestovima, ili bilo kakvim
nainom pcstupanja; a u slunju prekraja ja pristajem, da mi grlo bude
prerezano, oi iskopane, grudi probodene, srce iupano, utroba
izvaena iz tela, spaljena, pretvorena u pepeo, baena na dno bezdana
ovoga Mora, ili rasejana na etiri vetra po povrini zemlje, da ne bi bilo
vie seanja na mene meu ljudima.
Tako mi Bog pomogao, i njegovo Sveto Evanelje. Amen."
+
94
Ovo je zakletva koja se ponavlja i pri prijemu uenika i za unapreenje u pomonoka,

pa i za majstore. Thom Wolson detaljno opisuje sve te ceremonijale za prijem. to se tie
onog straha pred isukanim maevima, to moda ne treba suvie ozbiljno primiti. On je - poto
je "znao da moderni Salomoni otvaraju ulaz u svoj hram samo sa zlatnim kljuem" - pre
prijema pitao svog prijatelja Cowens-s (koji ga je u to uvodio) koliko to kota, a ovaj mu je
rekao da je to bagatela od svega dvanaest funti sterlinga.
U svakom sluaju Thom Wolson jo pre vie od 250 godina ukazuje na tragian
poloaj onoga koji je poloio neku zakletvu, pa je posle tek stekao neka saznanja ili iskustva i
pamet - kako sam ja to opisao na poetku poglavlja 1. "Duhovni svet". Uasno je potresno to
njegovo biranje izmeu dva zloina!
Naravno o zakletvi drukije pie on koji se u mladikoj naivnosti zakleo, a drukije ja
koji se nikad nisam zaklinjao. Meutim, ipak se iz ovoga moe zakljuiti, da su i mnogi drugi
do istog zakljuka doli, ali su ili utali ili im se glas nije uo. A moda su i kao jeretici
spaljeni ili na drugi nain progonjeni.
Meutim, moda ne ba ovakva ali ipak nekakva zakletva - makar i preutna, ali sa
slinim pretnjama - jeste u osnovi svih takozvanih elita. Teke su posledice ako se od
njihovih pravila odstupi. A jedan od osnovnih propisa u elitama jeste povinovanje nekom
poznatom ili nepoznatom autoritetu, nepoznatom naravno iskazanom preko nekog poznatog.
Taj nepoznati autoritet je - ako se blie istrauje - uvek neko duhovno bie koje tako neku
grupu ljudi dri na okupu u nekoj eliti i koju ono usmerava preko nekog njenog predvodnika.
Ta francuska re "elita" nastala je izgleda tek oko 1800. godine,358 dakle kao plod Francuske
revolucije - verovatno da bi kao reakcija zamenila "plemstvo". Simptomatino je to to ona
oznaava grupu, a ne postoji izraz koji bi oznaavao pripadnika elite kao pojedinca, dok kod
plemstva postoji "plemi", a kod ostalog prostog naroda "prostak". Sam duh odnosno duhovi
jezika na to ukazuju:"elita" je zbirna imenica kao i "narod" ili "pleme" u kojoj nema
individualnosti, dok se u zajednikoj imenici "prostak - prostaci" uvek podrazumevaju
individue.
Drugim reima, elita oznaava neku izdvojenost od ostalog oveanstva. Ja ovde
moram napraviti jednu kovanicu: elita znai oneovetvo, tj. ono to je bilo ovek kao
individualno bie prelo je u grupnost, postalo je grupa, nestala je individualnost. Ta elita je
dakle nastala kao suprotnost, kao reakcija na onaj pravi, osnovni impuls Francuske
revolucije, na oslobaanje svih ljudskih individualnosti od zastarelog drutvenog sistema
zasnovanog na plemstvu, tada ve potpuno degenerisanome vojnikom staleu.
Kao pandan toj eliti koja je nastala u Francuskoj izdvajajui se od "graana" u Ruskoj
revoluciji je "partijsko rukovodstvo" kao elita zamenilo "knezove", a "drugovi" ono
francusko "graani". A da bi se prost narod unapredio i da mu se podilazi i laska radi lakeg
manipulisanja njime, posle isteka obe te revolucije svi su postali "gospoda".
Bez obzira na greke koje je pri tom inio, Ignacije je teio, borio se i izborio da bude
ne u eliti nego prostak, pri emu je ostao snana individualnost. U tom pogledu - ne u svemu
- Ignacije treba da bude uzor svima!
*******
U odeljku "Tri naina moljenja"359 upuuje se posebno na "deset zapovijedi", "sedam
glavnih grijeha", "tri duevne moi" i "pet osjetila" i to tako da se o svima njima posebno
razmilja. Kod Oenaa se treba ak na sveku pojedinu re koncentrisati i traiti razliita
znaenja. Zatim se upuuje i na ritmiku molitvu, kod koje se svaka re molitve povezuje sa
358
359
Der Sprach Brockhaus, 1972 F.A.Brockhaus Wiesbaden

95
disanjem. To malo podsea na hinduistike joge i njihove vebe disanja. U svakom sluaju, te
vebe za koncentraciju i meditaciju jesu korisne kad se pravilno vre i kad se sa njima povee
i jo mnogo ta drugo, a posebno devocija prema istini.
U "Otajstva Kristova ivota"360 dato je u pedeset dve take kako egzercitant treba sebi
da predstavlja pojedine dogaaje, s tim to su u zagradama navoene rei uzete doslovce iz
evanelja.361 Tu je dakle data neka sopstvena pripovest o tim dogaajima, a koja se delimino
oslanja na pojedine opise iz svih evanelja, uzimajui pojedine scene as iz jednog as iz
drugog, a neki put dodajui neto svoje. Razbijen je dakle kontinuitet svakog evanelja, pa se
sa pojedinim delovima potkrepljuje sopstveno gledanje na te dogaaje. Pri tom se meutim
uz povezivsnje na neki stav iz evanelja tvrdi neki put neto to je tom stavu protivreno.
U "Rjeniku pojmova" datom pri kraju ove knjige stoji:
"Otajstvo - tajna nadnaravne stvarnosti koja se ne moe primati osjetilima nego samo
vjerom."362
Iako ova formulacija nije ba najpreciznija (nadnaravna stvarnost da je 2x2=4 ne
prima se verom nego oseajem za istinu), ipak se iz itavog konteksta vidi na ta se misli.
Pored ostalog, da se rauna samo sa onih pobrojanih pet osjetila, sa kojima ne primamo
oseaj gladi, a ipak nam za to nije potrebna neka posebna vera, pogotovu koju bismo primali
od nekog drugog.
To je dakle ovako reeno sasvim u skladu ss onim malo pre navedenim, da ako nam
se neto "ini bijelim" (dakle primamo osjetilima), treba da "smatramo i vjerujemo da je
crno" (jer je to nadnaravno). Sledstveno tome i egzercitant treba da veruje u ono to mu je u
"Otajstvima Kristova ivota" napisano ili da veruje u ono to mu je napisano u evaneljima ako je jedno drugom protivreno - samo prema tome kako mu to "izrekne crkveno
poglavarstvo" odnosno "Vrhovni sveenik" (eventualno preko nekog poglavara Drube) ba
"kao da dolazi od Krista Gospodina naega".
Kao to je to ve reeno, jedan "vrhovni sveenik" - Pavle III je 1548. odobrio ove
"Duhovne vjebe" i time se izjasnio da su navodi u njima tani i da u njih treba verovati. Ako
je u njima neto razliito od onog to stoji u evaneljima, onda treba verovati u ono iz
"Duhovnih vjebi", jer Pavle III evanelja nije odobrio. Prema tome, lanovi "Drube
Isusove" trebalo bi da tekstove evanelja usklade sa ovim navodima, kako egzercitanti ne bi
doli u zabunu. To bi naravno mogla da uini i Kongregacija za doktrinu vere, ali ja ovde
piem o jezuitima.
Na neke neloginosti i protivrenosti ja sam ve ukazao, ali u ovde pored ostalog
ponoviti.
1. "O navjetenju naoj Gospi pie sveti Luka u prvom poglavlju, 26-38";
"Prva je toka kako je aneo Gabrijel pozdravio blaenu Djevicu Mariju te
joj navijestio ..."363
Da li je Djevica Marija blaena ili blagoslovena (Lk.1.28)?
2. "O roenju Krista, naega Gospodina, govori sveti Luka u drugom

poglavlju, 1-14";
"Blaena Djevica ..."364
Kod Luke i ovde stoji samo "Marija" (Lk.2.5)
360

362
363
364
361
96
3. "O obrezenju, pie sveti Luka u drugom poglavlju, 21";

"1. Obrezae Dijete Isusa... 3. Vratie Dijete njegovoj Majci, kojoj se saali
radi prolivene krvi njezina Sina."365
Da li je Majka alila "radi prolivanja krvi njezina Sina" prilikom obrezanja?
To nema kod Lk.2.21, na koje se ovde poziva.
4. "Kako je Isus bio kuan, pie sveti Luka u etvrtom poglavlju, 1-13 i
Matej u etvrtom poglavlju, 1-11";
Opis kuanja nije dat "doslovce" iz evanelja ni po Luki ni po Mateju, iako
je u zagradama i na njih se poziva.366
5. "O pozivanju apostola";
"1. ini se da su sveti Petar i sveti Andrija bili tri puta pozvani."367
Ovo se ini uzimanjem opisa raznih dogaaja iz sva etiri evanelja. Sa tim
"ini se" zadrana je neka rezerva da to moda i nije tako. A da li treba "primati ...
vjerom" neto to nam se samo ini? Ta neto to nam se "ini bijelim" treba neki
put da "vjerujemo da je crno"! Izgleda da Pavle III ovo nije razjasnio.
6. "Kako je Krist, Na Gospodin, izbacio iz hrama prodavaoce pie sv. Ivan,

poglavlje drugo, 13-21";
"2. Prevrnuo je stolove i prosuo novce bogatih menjaa koji bijahu u hramu.
3. Siromasima koji su prodavalio golubove ree blago:... "368
Prodavci u hramu se ovde dele na bogate i siromane. To se moda moe
pretpostaviti, ali to tako ne pie u tekstu na koji se poziva (Jn2.13-21).
7. "O govoru to ga je Krist odrao na gori pie sv. Matej u petom

poglavlju";
"3.Pokazuje kako nije doao da ukine zakon, nego da ga ispuni, tumaei
zapovjed koja zabranjuje ubojstvo, blud, krivu zakletvu, a nalae ljubav prema
neprijateljima." 369
O broju blaenstava je ve bilo govora. Treba ih tano prebrojati i onda se
dolazi do devet. Ako ih je samo osam, onda jedno iz evanelja treba izbrisati. - Isto
tako kao to je u ovom stavu isputeno jedno blaenstvo, isputeno je ne samo
tumaenje "zapovjedi" nego i neke od njih, kad se kae:
Iz ovakve formulacije ovek stie utisak da Isus samo potvruje ove etiri
zapovesti iz zakona, ak i ovu etvrtu koje u zakonu nema. Meutim, posle besede
na gori on razrauje, ne zadovoljava se sa onim to je "reeno", on to ne tumai
nego to to je "reeno" dopunjava sa izvesnim sutinskim stvarima koje se ovde
potpuno prenebregavaju. Uz "Ne ubij" dodaje i ne gnevi se i drugo; uz "Ne ini
preljube" dodaje da se i pogledom ne poeli i drugo; uz "Ne kuni se krivo" dodaje a
se ne kune nikako i dalje. Sem toga Isus dopunjava i drugo to je reeno: "Ko otpusti
svoju enu, neka joj da knjigu otpusnu" i "Oko za oko i zub za zub", a to je ovde
izostavljeno. A ovde pomenuta "ljubav prema neprijateljima" dodata je posle onoga
to je reeno "Ljubi blinjega svoga" (Lk.5.17-48). Prema tome, sem izostavljanja
365

367
368
369
366
97
jednog blaenstva izostavljeno je i tri "reeno je", a sem toga ovim kako je to sve
izneto izostavljeno je i skriveno je ono sutinsko iz ovog poglavlja.370
8. "O Magdaleninu obraanju pie sv. Luka u 7. poglavlju, 36-50 ";
1. Ulazi Magdalena..."371
Sv. Luka tu uopte ne pominje Magdalenino ime, kae samo "jedna ena".
Zato je ovo izmiljeno?
9. "Kako je Krist, na Gospodin, nahranio 5000 ljudi pie sv. Matej u

poglavlju 14,13-21";
"2. Krist, na gospodin, naloi da mu donesu kruha ... hljebove..."372
Ovo protivrei tekstu iz evanelja po Mateju, poglavlju 14.13-21, a na koje
se ovde poziva. Tu stoji da su mu na njegovo pitanje uenici rekli da imaju "pet
hlebova i dve ribe" koje on onda deli. Zato to izokretanje i izostavljanje "dve ribe"?
10. "O veeri u Betaniji - Matej, poglavlje 26, 6-10";
1. Gospodin veera ... zajedno sa Lazarom.
2. Marija izlijeva ...
3. ... A On opet obrani Magdalenu ..."373
U ovom evanelju se na ovom mestu uopte ne pominju ni Lazar, ni Marija,
ni Magdalena. Zato je to izmiljeno? Zato se sopstveno verovanje - ako je
verovanje - povezuje s Matejem koji to ne govori?
11. "O propovijedi u hramu - Luka, poglavlje 19, 47-48";

2. ... vraao se u Betaniju jer nije bilo nikoga tko bi ga primio u
Jerusalimu."374
O tome ovde uopte nema govora, Ako je ve izmiljeno, zato se navodi
stav iz evanelja koji o tome ne govori?
12. "O poslijednoj veeri, Matej, 26; Ivan 1-30";
2. Oprao je noge svojim uenicima, pa i Judi, pocevi od svetog Petra ..."375

Iako se Juda ne pominje, moe se pretpostaviti da je i njemu Isus oprao noge.
No ono "poevi od svetog Petra" je suprotno tekstu "... poe prati noge uenicima...
Tako doe do Simona Petra..." (Jn.13.5-6). Da je ovo isto rimokatoliki dodatak,
vidi se i po onom "sveti", jer se u evaneljima nikad pred imenima apostola ne kae
da su sveti.
13. U "O otajstvima koja su se zbila na kriu - Ivan 19, 23-37";

Nije dato samo ono to tu pie, nego je uzeto i iz drugih evanelja, a to je
trebalo naglasiti. 376
370

372
373
374
375
376
371
98
14. "O otajstvima koja su se zbila od kria ukljuivo do groba";

1. "Josif i Nikodem skinue Isusa s kria u prisutnosti njegove alosne
Majke."377
Njegova majka je moda bila prisutna, ali o tome se ne govori ni u jednom
evanelju. Stoga se moe pretpostaviti da iz nekih razloga ona i nije bila prisutna i
da se u tome krije neka posebna tajna.
15. U "O uskrsnuu Krista, naega Gospodina, o njegovom prvom

ukazanju";
Daje se sugestija da se prvo "ukazao bl. Djevici Mariji" uprkos toga to se
navodi da se o tomu "ne govori u Svetom Pismu". Zato? Ja sam ovo ve gore
prokomentarisao. 378
16. "O drugom ukazanju - Marko, poglavlje, 16, 1-11";

2.Vide kamen odvaljen i anela ... 3. Ukazao se Mariji, koja je ostala kod
groba poto su druge otile."379
U ovom evanelju se kae "mladi" a ne "aneo", a takoe se ne govori da su
dve ene otile a Marija ostala, ve za sve tri: "I iziavi pobegoe od groba ... A
kada je vaskrsao u prvi dan nedelje, javi se prvo Mariji Magdalini..." (Mk.16.8-9).
Zato bi to moralo biti ba kod groba?
17. "O treem ukazanju - Sv. Matej, poslednje poglavlje";
2... A one pristupie i padoe do njegovih nogu i poklonie mu se."380

U evanelju stoji: "A one priavi uhvatie njegove noge" (Mt.28.9)
18. "O osmom ukazanju - Ivan, poslednje poglavlje";
3. Dade im jesti komad peene ribe i meda u sau..."381

Zato je ovde izmiljen "med u sau", kad se u evanelju govori samo o ribi i
hlebu (Jn.21.9 i 13) ?
19. "O devetom ukazanju - Matej, poslednje poglavlje, 16-20";

l. Po Isusovu nalogu uenici pou na goru Tabor."382
U evanelju se pominje samo "gora" u Galileji, ne stoji da je to ba Tabor
(Mt.28.16).
20. O dvanaestom ukazanju";
"Ukazao se Josipu iz Arimateje, kako se bogoljubno razmatra i ita u ivotu
svetaca."383
Ovde se sad poziva ne na Sveto Pismo nego na predanja (zabeleena moda
1000 godina kasnije).
377

379
380
381
382
383
378
99
21. "O trinaestom ukazanju - l. poslanica Kor., poglavlje 15,8";

Ukaza se sv. Pavlu poslije uzaaa; (A poslije svih javio se i meni kao
nedonoetu.) Ukazao se takoer duom svetim Ocima u Limbu, a poto ih je
odande izveo i vrativi se opet uzeo tijelo, mnogo puta se ukazao svojim uenicima i
govorio je s njima."384
Prema "Rjeniku pojmova": "Limb - (lat. limbus - rub, granica) po
katolikom vjerovanju mjesto ili stanje izmeu raja i pakla u kome borave nekrtene
due (zato ne mogu u nebo) koje nemaju osobnih grijeha (zato ne spadaju u pakao);
neko starozavjetni pravednici, danas nekrtena djeca."385
Ovo treba povezati sa ranije datim navodom da je Hristova dua "sila nad
pakao i izbavila odanle due pravednika".386 Po ovome izgleda da je Limb nad
paklom, u kojem su bile due pravednika. A ko su ti sveti Oci koji su bili u Limbu u
vreme izmeu smrti Hristove i uskrsnua? To su verovatno neki nekrteni
pravednici, ali kakva je razlika izmeu njih i onih pravednika koji su bili u paklu?
Da li su to neki starozavetni sveti Oci, jer novozavetni jo nisu postojali? I ovo je
naravno plod mate, jer se samo prva reenica ovog otajstva moe povezati sa
pomenutom poslanicom.
*******
Poto ova moja razmatranja nisu teoloka nego nauna, ja se neu uputati u to ta ko
veruje i da li je to tano ili ne. Meutim, ja bih ovde skrenuo panju da ovek ima moralnu
odgovornost za sve to ini. ovek svakako da nije savren i da uvek moe neto da zgrei i
da svaki ovek vrlo esto i grei. Ali ako neto pogrei, onda mu na to iz bratske ljubavi treba
skrenuti panju, a ne pored tih greaka prolaziti ravnoduno ili ga ak iz nerazumnosti
nereagovanjem uvrivati u tim pogrenim stavovima. Neki put i zato i time to se priklanja
njegovom autoritetu ili se ustruava da mu se ne zameri.
Ako vie ljudi ita neku knjigu koja je prepuna raznih podataka, moda i teka za
razumevanje, svaki e iz nje zapamtiti samo poneke pojedinosti i povezae ih na svoj nain, a
mnogo ta nee uoiti ni posle vie ponavljanja itanja. Teko je zamisliti da bi dva oveka
sve isto zapamtila i na isti nain razumela. Na to donekle ukazuje i Ignacije kad - kao to je
malo pre navedeno - upuuje da kod Oenaa u svakoj pojedinoj rei treba traiti "razlicita
znaenja".387
I Ignacije je eto u ovim "Otajstvima Kristova ivota" izneo ono to je on doiveo,
razumeo i zapamtio. Meutim, on se ogreio o onu moralnu odgovornost, kad se za ovaj
prikaz poziva na neki stav iz Svetog Pistna, u kojem to tako ne stoji. To moe da zavede
onoga ko iz bilo kojih razloga nije to poredio. Pogotovu ako je verovao u autoritet Pavla III, a
posle i Pija XI, pri emu mu nije bilo dostupno ili nije imao vremena da ga sam prouava ili
je hteo da se zadovolji samo nekom esencijom, nekim izvodom, da se mnogo ne trudi.
Bez obzira da li se nekom sviaju ili ne sviaju ova Ignacijeva izlaganja i da li je s
njima saglasan ili ne, moralna odgovornost svih onih koji ih na bilo koji nain preporuuju ili
ire jeste da kau da nisu u skladu sa Svetim Pisraom ili da bar jednim delom nisu u skladu.
Ne samo da su to skraena izlaganja i uzeta sad iz jednog sad iz drugog evanelja, nego da je
u njih dodato i tota ega u Svetom Pismu nema. Ja ne umanjujem trud Kongregacije za
doktrinu vere, sa kojim se ona bori protiv mnogih danas vrlo rairenih izopaenosti, ali
raspraviti se sa ovim pitanjem nije ni malo manje znaajno nego sa pitanjima braka ili
384

386
387
385
100
seksualnih izopaenosti ili odnosa prema jevrejstvu. A na ovo bi trebalo da je podstaknu i

jezuiti. Ovo zato to:
"Dananju Evropu ne moemo ni zamisliti bez udjela isusovakih kolegija i sveuilita
u prolosti. Isusovci nisu bili jedini odgajatelji i uitelji, radili su i drugi, kako u nekatolikim
tako i u katolikim krajevima Evrope i svijeta. No i ti su nerijetko, osobito u katolikim
krajevima bili poticani i inspirirani Isusovakim pedagoko-didaktikim radom i
metodama."388
A pre toga:
"U XX stoljeu, osobito nakon drugog svjetskog rata, dolazi do novog procvata
isusovakih kolegija i s obzirom na njihov broj i na njihovu veliinu. Danas Druba Isusova
ima 2000 odgojnih ustanova najrazliitijih tipova i nivoa. U njima radi 10.000 isusovaca u
najuoj suradnji s blizu 100.000 laika na odgoju vie od milijun i petsto tisua djece, mladih i
odraslih u 56 drava na svijetu, ukljuujui i Jugoslaviju (otprilike etiri takve ustanove:
dvije srednje i dvije vie)."389
Sa ovim navodima e se sloiti svako ko se bar donekle interesovao za razvoj
moderne naine misli, a sa tim i shvatanja ivota. Zbog toga u ja morati da postavim neka
pitanja.
*******
Iako ja ova pitanja postavljam jezuitima, o njima bi trebalo da promisle i pripadnici
svih elita i uopte svi oni koji imaju neku vlast i daju ton u sadanjem drutvu. Dakle:
1. Da li je iz jezuitizma - konkretno iz malo pre razmatranih "Otajstava Kristova

ivota" - potekao taj impuls, ili je samo potpomagan, dopunjavan, iren, preutno priznavan,
pa i s pasivnou potpomagan, impuls da se:
a. Neko obimno delo daje u skraenim izdanjima kao ova "Otajstva" (po amerikom
nazivu kao "condensed book", na primer Mahabharata ili Ramajana samo u po jednoj knjizi)?
To je sada u velikoj upotrebi kod kolske dece, koja romane pisane na 2000 strana itaju u
izvodima od 50 itd.
b. Ime nekog uvenog pisca i njegovog dela uzme i da tad pod njim neki nesueni
dramski pisac koji je imenovan od dravnih vlasti za reditelja poturi neke svoje zamisli, a
koje nemaju nikakve sutinske slinosti sa onim piscem i delom? Da li su ova "Otajstva" uzor
i za to, s tim to su svakako mnogo potenija? Ali kad se makar samo malo krene u tora
pravcu, teko je zaustaviti se na nekoj granici. Autorska prava drave dodue tite, ali samo
izvesan broj godina. A da li je i pravo po savesti ogranieno? Da li pravo i po savesti moe da
zastareva?
c. Pri opisu nekog istorijskog dogaaja smiljeno izostave neki sutinski dogaaji i
momenti, te da se jo dodaju neki svoji izmiljeni, kako bi ire narodne mase dobile pogrene
predstave o njima i time bile izmanipulisane? "Otajstva" svakako nisu, sa takvom namerom
pisana, ali je masa sutinskih stvari izostavljena.
d. Shvatanje i postavke jednog oveka ili nekolicine o nekoj nauci - esto sluajno, a
neki put i namerno netane - nameu kao zadaci hiljadama dece u kolama, nameu preko
kolskih programa i to autoritativno kao neka otajstva, u koja se mora verovati? Ako se u njih
ne veruje ili se bar ne ispovedaju, iako su nauno neodrive, odmah dolazi inkvizitorska
osuda - slaba ocena i izgnanstvo iz drutva.
2. Kakav su stav imali jezuiti prema vrlo rairenim parolama koje same sebi
protivree, kao "Nita nije istina", "Sve je relativno", "Svako ima svoju istinu" i druge koje se
mogu uporediti sa gore objanjenim odricanjem vlastite volje vlastitom voljom? Takve parole
388
389

101
su najpre deca iz kolskog uzrasta prihvatala, pa onda i kad odrastu zadravala. A "Dananju
Evropu ne moemo zamisliti bez udjela isusovakih kolegija i sveuilita u prolost", koja su
kod dece formirala nain miljenja. Da li su se isusovci protiv toga borili i kako ili su preko
toga preutno prelazili? I kako se oni prema tome danas ponaaju? Ja ih ne ujem! A to je
vanije nego da li je Marija bezgreno zaeta, jer se to tie itavog oveanstva, svih ljudi, a
ne samo rimokatolika. Sem toga, to su najperfidniji napadi na istinu odnosno na Isusa Hrista,
jer kod sve te tri gore pomenute parole sama istina gubi svoje bivstvo - kako je ranije
objanjeno.
3. Zakletvi je svakako bilo i daleko pre osnivanja "Drube Isusove". Meutim, kada
su navoene i naterivane iroke narodne mase da se zaklinju na vernost odnosno poslunost
svojim vladaocima? Da li tek sa osnivanjem nacionalnih vojski, od Napoleona? Ja to ne
znam. Ali sve te zakletve imaju mnogo slinosti sa isusovakim zavetovanjem da se vojuje
pod zastavom Krista, koji je "vrhovni vojskovoa dobrih",390 a na zemlji je njegov namesnik
papa, kome se zavetuju profesi i drugi da "vojuju za Boga, vjerno posluni naem Svetom
Ocu Pavlu III i njegovim nasljednicima".391 Nisu li te zakletve vladaocima ili njihovim
mistifikovanim dravama ili narodima sve vrlo slino sastavljene i uvek se pozivaju na nekog
boga?
No tu je u pitanju uvek neki drugi bog, jer je apsurdno pretpostavljati da se jedan bog
sam protiv sebe bori. Ako oni kojima se polau zakletve to ne istiu, onda oni utanjem lau.
Preutkivanje neke injenice vane za donoenje neke odluke jeste la najperfidnije vrste.
Ja bih jo samo dodao da su pod takvim zakletvama i njima podsticano ubijeni
nebrojeni milioni ljudi i jo mnogostruko vie ranjeni i osakaeni, da ne pominjemo razaranja
i pustoenja ogromnih prostora i bolove i tuge preivelih. Ta zaklinjanja su vrili svetenici
raznih hrianskih crkava, ne samo rimokatolike. No poto je ovde re o jezuitima - kakav
stav oni danas zauzimaju prema tim zakletvama? Ja ni o tome nita ne ujem! I to je strano
to ni ja o tome nita ne ujem, a ne odudaram mnogo od stotina miliona drugih prostaka. A
taj glas bi trebalo da se uje do neba! I "Dananju Evropu ne moemo ni zamisliti ...".
Po sebi se razutne, da bi o ovome trebalo da se uju i sve druge elite, ali one bi
prestale da budu elite kad bi se ule. Da li se jezuiti od njih razlikuju? Ignacije je pored svih
drugih greaka uspevao da ostane prostak, svima za uzor prostak! I o tome svemu - o svim
tim zaklinjanjima - bi morala da se izjasni i Kongregacija za doktrinu vere, a i njen bivi
prefekt a sadanji papa Benedikt XVI. Naravno i svi koji su na elu bilo koje hrianske
zajednice. Ja ih pozivam da se izjasne - istina bez ovlaenja, ali ipak u ime svih kojima se
zavetima i zakletvama manipulie, pa bili oni toga svesni ili ne. I traim pomilovanje za sve
vladaoce, jer oni ne znaju ta ine! Posebno za one koji manipuliu i jezuitizmom i
loinstvom (loama svih vrsta) i to najee ba preko njihovih zaklinjanja i zavetovanja na
neto to ne znaju ta je.
Ti manipulanti to ne ine svesnim znanjem ve instinktom, a njihovim instinktima
drugi neki duhovi upravljaju. Oni deluju kao skakavci to polja opuste, mada imaju ljudski
lik. Treba li jezuiti i drugi njima da se pokoravaju i da ih slue? I da im se jo i zaklinju?
4. Da li su, kad i kako jezuiti organizovali, saraivali ili se opirali ili se pasivno drali
prilikom ustanovljavanja ministarstava, sekretarijata ili drugih tome slinih dravnih ustanova
za dirigovanje duhovnim ivotom neke zajednice odnosno pojedinim njegovim ograncima?
Da li je "Ratio atque institutio studiorum Societatis Jesu - 1599"392 moda posluio kao uzor
za sastavljanje modernih kolskih programa, koji su sada naravno jo vie detaljisani i
390
Naela jezuita, str 74, # 136, 137 i 138r

Naela jezuita, str 156, # (3)
392
391
102
prilagoeni sadanjim naukama i prilikama? Naravno i eljama vladalaca.

Ranije je ve ukazano da e iz jedne knjige pune raznih injenica (kao na primer
Sveto Pismo) svaki ovek zapamtiti i prihvatiti samo jedan deo, a drugi e primiti neto drugo
- nijedan sve! Ja bih tu jo dodao da i svaka knjiga obuhvata samo vrlo mali deo istina o svetu
u kojem se nalazimo, a sem toga:
"A ima i mnogo ega drugog, to Isus uini, koje - kad bi se zapisalo jedno po jedno mislim da napisane knjige ne bi stale ni u sami svet." (Jn.21.25)
Svaki ministar ili grupa koja uz njega spada ili u koju on spada, dakle elita iji je on
istureni deo, i bez obzira kako se oni nazivali, moe samo jedan deli iz Svetog Pisma da zna,
a da ne govorimo iz cele te nenapisane knjige prirode ili sveta. Svaki takav ministar ili tome
slian vladalac moe dakle u prosveti da propie da sva deca mogu da ue samo ono dokle je
doprlo njegovo turo znanje, a koje naravno moe biti i skroz pogreno. Jer, nijedan ovek ne
moe svojom voljom ni da nadmai svoju volju kao to ne moe ni da je se odrekne. Takav
ministar - ne kao individualnost ve kao predstavnik neke grupnosti - i bez zakletvi preko
svoga dravnog monopola na pamet vri sa najeim terorom pritisak da itave generacije
moraju da ispovedaju samo ono to on eventualno zna ili misli ili nareuje da sme da se zna
odnosno nareuje da se mora verovati u neka njegova otajstva, koja je on izmislio i propisao.
A terorizam koji se pri tom primenjuje jesu slabe ocene ako se njegova otajstva ne
ispovedaju, a s njima i unitavanje karijere nevernicima. Danas se naravno nevernici ne
spaljuju na lomaama, nego se bacaju na drutveni otpad.
Kad kaem "ministar", ja ne mislim ni na koju individualnost nego na grupu, na elitu
koja se iza neije linosti, bezindividualne linosti skriva. Tako treba shvatiti i ovo: Ne
postoji "dobar ministar prosvete" nego samo rav, gori ili jo gori - u svim moguim
gradacijama sve do najgori. Rei "dobar ministar prosvete" ima isto toliko smisla kao i
"etvrtasti krug" ili "drveno gvoe".
Jedan od dokaza za to bi bilo i sledee. Kad bi ti ministri polagali neki test (testovi su
njihova vrhunska sadanja dostignua), ali test koji bi sastavio neki Bantu crnac ili
Amazonac, oni bi samo sluajno na neko pitanje ispravno odgovorili. Takav crnac ili
Amazonac, koji naravno na takvu ideju za merenje pameti i znanja nikad ne bi ni doli - oni
bi na ovom testu za evropske sastavljae testova utvrdili da su krajnje neinteligentni. Njihovi
testovi bi bili sastavljeni na osnovu drugih listova te nenapisane knjige prirode - ako smem da
se na ovako paradoksni nain izrazim.
No ovo to sam ja ovde rekao za prosvetu vai isto tako za ministre svih ogranaka
duhovnog ivota: kulture, umetnosti, vera, sportova i svega drugog na ta je danas duhovni
ivot izdeljen - po svoj prilici pored ostalog i za to da bi bilo vie ministara. Na sve te
ogranke se moe primeniti ovaj nain izlaganja i ja to dalje ovde neu blie razraivati.
Dovoljno je osvrnuti se na muziku iz koje se izbacuje melodija i harmonija, na zagaenost
pogleda reklamama, na psovaki renik u knjievnosti, na tue i parenja ljudskih ivotinja na
televiziji itd. Takoe na pretvaranje verskih zajednica u politike partije, a posebno masovno
organizovano i neorganizovano irenje lai i laljivosti. To su sve slike ministarstava za
prosvetu i kulturu, jer oni su ti koji pomau i podstiu ono to oni hoe, a destimuliu i gue
ono to oni nee. To su njihove slike odnodno slike vladajuih elita koje njima upravljaju;
njihove, a ne onih koje oni bacaju na drutveni otpad ili onih koji im se pokoravaju i slue da
ne bi bili na otpadu.
Sve kulture su vodili uvek ljudi koji su bili daleko iznad vladajuih politiara. Za to je
najbolji primer Sokrat, koga ubijaju politiari odnosno odgovarajua demokratska elita. Jer:
kako moe jedan Sokrat da bude pametniji od vladajue elite? On se mora eliminisati!
No grka kultura se ipak razvijala i dalje, jer su demokratske vladajue elite ubijale
samo pojedince. Tada jo nisu doli do toga da pomou ministarstava ubijaju samu kulturu.
Na to su elite dole tek u Novom veku. Poto se spaljivanje pojedinaca pokazalo neefikasnim,
103
obrazovana su ministarstva i druge dravne ustanove za dirigovanje duhovnirn ivotom i to je

naroito dolo do izraaja od poslednjih decenija XIX veka, da bi u XX veku bili
organizovani apsolutni dravni monopoli nad itavim duhovnim ivotom - bar civilizovanih
naroda. Drugim reima, stvorena je antikultura.
Ministri duhovnog ivota su najzad ubili evropsku kulturu sa njenim amerikim i
drugim dodacima!
Da li su u tome jezuiti saraivali i jo uvek sarauju? Oni jezuiti koji su - ugledajui
se na Ignacija - ostali prostaci treba po ovome neto da urade. Da ne bi i njima manipulisali
oni bezindividualni "trei", koji iskoriavaju i loinstva.
5. Kao to je ranije izneto, sa Ignacijevim radom se u poetku nije slagala Inkvizicija,

prethodnica Kongregacije za doktrinu vere. Kad je Pavle III 1548. godine odobrio "Duhovne
vjebe",393 - a pape tada jo nisu bile nepogreive - da li ih je on sravnio sa na Tridentinumu
8.4.1546. ozakonjenim pogrenim prevodom Svetog Pisma? Da li je ta "Vulgata" sa svojim
grekama bila osnova i za Ignacijeva otajstva, te u njima nema neslaganja? Ja to naravno ne
znam, ali ako ima, da li su isusovci i kad dali predlog ovoj Kongregaciji ili njenim
prethodnicima da se izvri revizija Svetog Pisma i uskladi sa onim to je dato u "Otajstvima
Kristova ivota"394 i kakav stav je prema tome zauzela i zauzima sadanja Kongregacija za
doktrinu vere i njen prethodni prefekt, a sadanji papa Benedikt XVI?
To je vrlo znaajno za onoga ko "... je lan Drube koja je u prvom redu osnovana
zato da osobito nastoji oko obrane i irenja vjere te oko napretka dua u kranskom ivotu i
nauku. To e postii javnim propovijedanjima, poukama i drugim ..."395
Ovo je navedeno iz "Formule Instituta Drube Isusove", koju je potvrdio Julije III
1550. godine.396 Prema tome, lan Drube treba da zna ta e propovedati: da li ono to pie u
evaneljima ili ono iz "Otajstava"? Ako on propoveda istovremeno dve suprotne stvari, sama
njegova propoved gubi svoje bivstvo, kao to je i vera u dve suprotne stvari bez bivstva, sama
sebe je ponitila. To sam ja ve gore na drugim primerima obrazloio. Propovedanje neega
pogrenog je ipak propovedanje, ali propovedanje dve suprotne stvari je ponitenje,
obezbivstvovanje samog propovedanja. Isto tako je i vera u neto pogreno ipak nekakva
vera, ali vera u dve suprotne stvari, stvari koje jedna drugu iskljuuju, jeste bezvera.
Na ovo pitanje treba vrlo jasno i javno odgovoriti. Jer to je moda u vrlo velikoj meri
uticalo i utie na tako snano irenje bezverja.
6. Ja ne znam ritual kako se jezuiti zavetuju, ali znam da se pri polaganjima zakletve
u hrianskom svetu vrlo esto uzima Sveto Pismo i na njemu se zaklinje. To pretpostavlja da
i onaj koji zaklinje i onaj koji se zaklinje smatraju da moralne pouke i drugo u Svetom Pismu
jesu ispravne, da se priznaju kao vaee i merodavne. Zato bi ga inae uzimali? Prema tome,
onaj ko se zaklinje priznaje kao moralno ispravno i ono "ne kunite se nikako" (Mt.5.34). On
se dakle kune da se nikako ne kune, te prema tome njegova zakletva gubi svoje bivstvo.
Takva zakletva jednostavno ne postoji, ona sama sebe ponitava.
Drugi primer, ako se neko zaklinje i na evanelju po Jovanu (neki se zaklinju samo na
njemu), a bori se za nekakvu vlast na ovom svetu, on se ne bori za Hristovu vlast, jer priznaje
da "moje carstvo nije od ovoga sveta" (Jn.18.36). On se u stvari stavlja u slubu nekog
drugog duha, ne Hrista. Da li su ti ljudi svesni toga? Isto tako, da li razmiljaju da "je vladar
ovoga sveta osuen" (Jn.l6.11) - a oni se njemu pridruuju?
393

395
396
394
104
Zaklinjanje i to jo bilo kakvom vladaocu ovoga sveta vodi oveka "pod sud"
(Jak.3.12) i to e mu se "zakonom slobode suditi" (Jak.2.12). Ako ovek nagonski grabi neku
vlast nad drugim ljudima, imae svakako teke posledice. No akco se on na to jo i zaklinje,
on te svoje nagone osveuje; time on i odgovornost svoju potencira. Pri tome naravno on
moe i da je izmanipulisan, da su mu kao jo nezrelom mladom oveku isprali mozak i na
takvu zakletvu ga naveli. No zbog toga i stoji da e mu se zakonom slobode suditi, uzimae
se u obzir da li je sablanjen i postao samo neije orude ili je to njegovo slobodno
opredeljenje.
Iz ovoga to ja ovde istiem, vidi se da se to ne tie samo jezuita i svih drugih verskih
organizacija, ve i pripadnika svih moguih vrsta loa, elitistikih loa koje smatraju da treba
da vladaju oveanstvom. Ovo utoliko pre to se jezuitizam na neki nain stopio sa
slobodnim zidarima ili bar sa jednim njihovim delom, ako ne pre, onda bar za vreme Fridriha
II Velikog u Potsdamu, gde su nepuna dva veka kasnije eril i Truman priznali Staljinovu
vrhovnu vlast i u znak priznanja poklonili mu pola Evrope i pola Azije. O tome sam ja
opirnije pisao jo 2004. u svojoj "Povesnoj simptomatici".397 Oni su se tad - ako ne stopili onda bar zajedniki potpali pod vlast onog treeg, koji se moe nazvati "lenjinizam". Zbog
toga to su pod vlau tog treeg nekima izgleda kao da izmeu loinstva i jezuitizma postoji
nekakav poseban dogovor. Tako neki tvrde da je do takvog dogovora izmeu jezuita i
masona dolo januara 1802. zbog odbrane od Napoleona, da po tom dogovoru jezuiti treba da
vode duhovni ivot, a masonske loe privredni. Meutim instinkti lenjinizma njima
upravljaju i dodeljuju im zadatke u onim oblastima prema kojima su koji vie orijentisani. A
taj instinkt - da bi se sam lenjinizam prikrio - upuuje na samo ove dve struje, koje naravno
nisu jedinstvene i sastoje se iz velikog broja njima srodnih organizacija ili nastrojenja. Neke
od njih su naravno i mogle da naprave tako neki dogovor 1802, a neke onaj trei gura jedne
protiv drugih, da bi u toj borbi i pomou nje ostvario svoje ciljeve.
U svakom sluaju, za vreme Fridriha II Velikog voen je i Sedmogodnji rat (17561763) izmedu Francuske, Austrije i Rusije s jedne strane i Engleske i Pruske s druge strane.
Posle njega Pruska se proirila, a Francuska je isterana iz Indije i Kanade. Ako preskoimo
ono to se u meuvremenu dogaalo, za scenario Drugog svetskog rata morale su biti
upotrebljene i loinske i jezuitske snage (oba u najirem znaenju rei). Bez njih se ne bi
mogao ni zamisliti cirkus Drutva naroda, sa vodeim svetskim dravnicima kao klovnovima,
a kojim je podstican nemaki nacionalsocijalizam na akcije za koje neki Hitler nije mogao ni
da misli ni da sanja da e uspeti, a posebno da e mu za voenje dugogodinjeg rata iz
neprijateljskih drava odnosno oblasti koje su u njihovoj potpunoj vlasti neprekidno doticati
nafta i druge za vodenje rata potrebne sirovine. A moda se neki tanker od trideset ili esdeset
hiljada tona i nije mogao uoiti na morima kojima su neprijateljske flote vladale?
Sem toga, bez masonskih i jezuitskih snaga i njihovog masovnog korienja ne moe
se ni zamisliti da se deset godina gradi neosvojiva Mainovljeva linija - ali ne i prema
ravnicama Belgije. O finansiranju i Staljina i Hitlera iz istih banaka nije potrebno ni govoriti.
Te predigre velikih svetskih klovnova - klovnova pod zakletvom - bile bi smene, da u
glavnoj curkuskoj predstavi nije pobijeno stotinak miliona ljudi - taan broj se jo uvek
skriva.
Da li su jezuiti - naravno i pripadnici loa - svesni toga da je njihova nastrojenja
lenjinizam iskoristio za svoje sprovoenje svetske revolucije? Da je iskoristio njihova
nastrojenja uvrena zavetima i zakletvama? Za razliku od jezuita i pripadnika loa, koji se
svojih zakletvi pridravaju pa makar bile neispravne i iz nerazumevanja njihovih
protivrenosti davane, lenjinisti se vrlo rado zaklinju, ali do tih zakletvi nita ne dre. Ima
naravno i onih etvrtih, onih prostaka koji se nikad ne zaklinju. Da li su jezuitima drai oni
koji se nikad ne zaklinju ili oni koji se zaklinju a zakletve uvek kre ? Na primer zakletve na
397
Vojislav Jankovi: Povesna simptomatika, Beograd 2004, pod "irenje komunizma"
105
ustav svoje drave. Da li jezuiti - naravno i oni drugi - smatraju da je bolje da drutvom
upravljaju oni koji svoje zakletve kre ili oni prostaci koji se nikako ne zaklinju? I da li oni
koji se svojih ili "svojih" zakletvi na neki nain pridravaju, da li oni uviaju do ega su i oni
sami u XX veku doveli takozvanu hriansku kulturu? Treba li tome i na isti nacin i dalje da
slue? Jer su pod zakletvom, kojom su se zakleli da se nikako na zaklinju! Ignacije naglaava:
"Prvo pravilo. Osobama koje gomilaju smrtni grijeh na smrtni grijeh obiava
neprijatelj redovito iznositi prividne naslade, zavodei ih na matanje o sjetilnim
ugodnostima i o nasladama da ih tako to vie optereti. Dobar pak duh slui se kod takvih
protivnim nainomt on ih bode i grize unutarnjim glasom savjesti."398
Da li je to velika naslada, kad se u svojoj ruci dri i duhovni i politiko-pravni i
privredni ivot i njima upravlja sa jednog centralnog mesta? Kako je to velika naslada, kad se
sa jednog mesta propie za ceo svet: Ovo je meunaroni dan tednje, ovo istih ruku, ovo
belog tapa, ovo protiv raka, ovo zaljubljenih, ovo protiv siromatva, ovo ena, ovo protiv
puenja, ovo dan rada, ovo protiv HIV-a, ovo davaoca krvi, ovo zdrave hrane itd- itd.! Nije
vano to se za takve stvari treba svakog dana boriti, vano je to televizije celoga sveta
moraju da pomenu to to smo mi naredili!
Tu je naravno uvek u pitanju neko "mi", neka grupna dua, a Ignacije upuuje na "ja",
na unutranji glas savesti pojedinca. Treba li - bar u ovome - potovati Ignacija ili se protiv
tog njegovog pravila boriti? O tome se treba jasno izraziti.
7. Da li se i kako jezuiti bore protiv korupcije? Da li smatraju da je to jedno vrlo

raireno i veliko drutveno zlo, protiv kojeg treba preduzeti neto efikasnije, a ne samo
deklarativno osuivanje i upuivanje na potenje? Da li oni uviaju da te deklaracije nita ne
pomau?
Korupcija je rezultat, sastavni deo sadanjeg drutvenog ureenja odnosno svih
navodno razliitih ureenja od krajnje levih do krajnje desnih, ona je u njima imanentna. Ona
je imanentna u svim tim smeanim dravama, gde se sa jednog mesta upravlja i komanduje i
duhovnim i politiko-pravnim i privrednim ivotom.
im neko ima vlast da od njegove rei, potpisa ili bilo kakvog postupka zavisi da li e
neko drugi stei neku privrednu korist ili gubitak, svaka takva re ili potpis i tome slino ima
svoju cenu kao i svaka druga roba. A poto su u svim sadanjim drutvima - od krajnje levih
do krajnje desnih - i duhovne manifestacije postale roba koja se kupuje i prodaje, ovo se onda
odnosi i na sve duhovne koristi i gubitke. U ovim sadanjim smeanim dravama dravna
vlast je ta koja daje diplome o neijoj pameti, ona odreuje kome e umetniku da se omogui
da odri neki koncert ili izloi svoje slike, ona je ta koja neku religiju favorizuje ili suzbija.
Ta cena kojom se kupuje neki potpis ili re moe biti u davanju neke koristi onome
koji ima vlast ili u oduzimanju koristi odnosno u nanoenju tete koja e njega na neki nain
pogoditi. esto je ta cena i kombinovana: ponudi se neka korist i pripreti nekom tetom.
Ne postoji ovek koji ima vlast, a da ne moe biti potkupl jen ili nuenjem neke
koristi ili nekom pretnjom.
Naravno da ukoliko neko ima veu vlast, da e i cena biti vea, jer e se od njega
traiti i vee usluge. Za nekoga je dovoljan i skroman baki da izvri neku administrativnu
uslugu, a za nekoga ko je poten jer ima dosta para bie potrebna pretnja da e mu se zapaliti
kua ili da e mu ubiti dete. A za nekog ko ima veu vlast dae se ponuda za jo vee
privilegije ili pretnja teroristikim bombardovanjem i raznim drugim sankcijama, koje
pogaaju hiljade nevinih ljudi koje dotini ali. To je ono to lenjinisti otvoreno govore o
svojoj vladavini pomou bia i argarepe. Naravno, po srpskoj narodnoj poslovici: ega se
pametan stidi, time se lud ponosi!
398
106
Da li se jezuiti - naravno i pripadnici njima pridruenih ili nepridruenih loa - da li se

oni slau sa tim da treba takav drutveni poredak odravati ili smatraju da vlast treba
razvlastiti? Razvlastiti u smislu:
"On (Hrist) je razoruao poglavarstva i vlasti, javno ih osramotio i pobedio ih na
njemu (krstu)." (Kol.2.15)
Ako bi se drutveni poredak izmenio u smislu razdvajanja na nezavisan duhovni, na
nezavisan politiko-pravni i na nezavisan privredni ivot - kako sam ja to ve pominjao onda bi to zlo korupcije otpalo. - Jedino tako, a ne nikakvim deklaracijama o potenju, a koje
za mnogo vekova nisu urodile nikakvim plodom, nego se jo i ismejavaju usled i sa irenjem
bezverja.
Kakav prigovor protiv trolanog drutvenog ureenja daju jezuite i lanovi raznih
loa? Za ovih devedeset godina od kako je to predloeno niko se nije usudio da protiv toga
neto otvoreno kae; da kae sa odgovarajuim logikim objanjenjem, a ne samo sa mutnim
frazama kao "Za to jo nije dolo vreme" i da time odbaci svaku diskusiju o tome. Od koga
dolazi taj strah? Strah da se suoi sa istinom! Tim se dokazuje da je predlog dobar.
Lenjinistima ja ovo pitanje ne postavljam, jer bi time lenjinizam bio savladan, te se
odgovor unapred zna, ukoliko bi se uopte usudili da odgovore, poto se plae istine.
Trolano drutveno ureenje je jedina alternativa za lenjinizam, koji se sve vie iri u celom
svetu. Ako jezuiti i pripadnici loa odbacuju uvoenje trolanog drutvenog ureenja i ne
bore se za njega, oni se onda stavljaju u slubu lenjinista, ostaju da budu njegovo orue, sa
kojim je samo u XX veku pobijeno vie od sto miliona ljudi, a takoe i hrianska kultura. A
sem toga, i oni sami se od robovanja lenjinizmu mogu osloboditi jedino ukidanjem tih
zastarelih smeanih jednodelnih drava i uvoenjem trolanog drutvenog ureenja. Borba za
ouvanje tih smeanih drava predstavlja u stvari i borbu za ouvanje i cvetanje korupcije i za
bujanje antikulture.
8. Zavet siromatva ne ukljuuje u sebi zavet nesticanja bogatstva. Na to upuuje jo i

stara indijska karma joga, po kojoj ovek sve treba da radi, ali samo da se odrekne plodova
svoga rada. To su svojevremeno praktikovali i jezuiti u svojoj 1610. godine osnovanoj dravi
u Paragvaju: bogatstva koja su skupljali davali su kolonizatoru, a naravno da ni oni nisu loe
iveli od te etve iako nisu sejali.
Ja sam ve na poetku ovog poglavlja skrenuo panju na to, da ovek u svojoj tenji
za siromatvom mora da pazi da ne sablazni nekog od svojih blinjih, da ga ne podstie na
lakomost ili na nerad. U svojoj dravi u Paragvaju jezuiti su na suprot tome jedne terali na
rad, a druge su uvrivali u neradu. A danas?
Iako ima i drugih pokazatelja da se jezuiti interesuju i utiu na itavo drutveno
ureenje, pa i na privredu odnosno sticanje bogatstva - koje uvek ide uz svaku vlast, ja u se
osvrnuti ovde samo na to to je ovde pomenuto i na ta oni sami skreu panju, a to sam ja
ve citirao: da sada ima "2000 odgojnih ustanova ... u njima radi 10.000 isusovaca ... na
odgoju vie od milijun i petsto tisua djece, mladih i odraslih ...399 Kakve pouke oni njima
daju u pogledu bogatstva i siromatva, o kojem Ignacije kae;
"Siromatvo treba ljubiti kao tvrdu zidinu redovnitva..."400
"... molimo da nas Gospodin doista odabere za istinsko siromatvo..."401
"... hou i radije odabirem siromatvo sa siromanim Kristom negoli bogatstvo..."402
399

401
402
400
107
Sem toga, Ignacije je u molitvama i s puno suza etrdeset dana posvetio tome "da li da
crkva ima kakav prihod i treba li da se Druba time koristi".403 Posle velikih borbi o kojim
govori u "Duhovnom dnevniku" sa odlukom "o ba nita",404 nalazi se "jedan precrtani
odsjeak u kojem spominje kako ga je odmah u zoru spopala 'napast' da bi za odravanje
same crkve ipak trebalo prihvatiti neki dohodak".405 Posle toga je on "Razmiljao o onoj
toki, i razmiljao o dodijeljenoj renti. inilo mi se da su (u tome) zapleti i zapreke
neprijatelja."406
A onda:
"...Zaas sam bio potaknut da prinesem (odluku) o ba nita za crkvu..."407
Bez obzira ta ko smatra da li je i koliko to opravdano, Ignacije je u sticanju novca za
nekakav rad u duhovnoj oblasti video neto ubistveno, doivljavao kao neto uasno, oseao
je da e to razorno delovati na ideale kojima je teio. Iako je morao da prosi da bi iveo, iz
itave ove knjige se vidi da je Ignacije oseao neku odvratnost prema novcu, a koji je
odbacivao im bi mu se uinio suvinim. Bez obzira to se sa pronjom vebao u poniznosti,
on je u toj zavisnosti od novca oseao gaenje.
Iz ovoga se moe zakljuiti da bi Ignacije u XX veku vrlo rado prihvatio predlog
Rudolfa tajnera o reformi novanog sistema, a prema kojem novac treba s vremenom da
gubi svoju kupovnu mo, da se organizovano i smiljeno obezvreuje, da se "kvari" i
obezvreuje kao i svaka druga roba koja se lageruje. Za Ignacija bi to svakako bilo veliko
olakanje, kad bi video da mo novca koji ga tlai s vremenom opada, ali smiljeno i
organizovano za sve podjednako opada. Ne kao to je danas sluaj da se preko enormnih ,
nadzelenakih kamata nekontrolisani pad vrednosti novca vri samo na teret sirotinje odnosno
njenih uteevina (osiguranja i drugog) i uzetih kredita, a da se bogatai koji kredite daju ne
samo od pada vrednosti novca tite, nego se sa tim superzelenakim kamatama jo vie i
bogate. A na jo i mnoge druge mahinacije s novcem Ignacije bi se danas sigurno zgrozio.
Kakav stav prema tome zauzimaju danas lanovi Drube koju je Ignacije osnovao? U
ime te sirotinje - iako bez njihovog ovlaenja - ja ih pozivam da se otvoreno i nedvosmisleno
o tome izjasne! Slobodno da se izjasne, jer:
"U ljubavi nema straha, nego savrena ljubav izgoni strah, jer strah ima kaznu; a ko
se boji nije doao do savrenstva u ljubavi." (l.Jn.4.l8)
Ja ih takoe pozivam da se izjasne i objasne bar onom "milijunu i petsto tisua" i ovo,
kao i da li proizvodnja treba da se prema potrebama i potranji organizuje i ostvaruje ili da
potrebe i potranju treba stvarati prema proizvodnji?
Dok su jo do poetka XX veka potrebe i potranje bile - bar kod zapadnih hriana vee od proizvodnje, sada u industrijski razvijenijim zemljama proizvodnja dobara daleko
premauje njihove potrebe. Dok su te organizovanije industrijske drave i narodi vodili
ratove i osvajali itave kontinente da bi za svoju pntronju obezbeivale sirovine - poevi sa
hranom, sada iste te drave i narodi vode ratove za plasman svojih ogromnih vikova
proizvedene robe, a uprkos tome svoj socijalni poredak zasnivaju na stalnom poveavanju
proizvodnje, a pri tom i smanjenju ljudskog rada. O poveanju potronje municije i svega to
uz to spada za vreme voenja ratova nije potrebno govoriti; takoe ni o obnavljanju onoga to
je ratom razoreno, a to je izgraivano da bi zadovoljavalo potrebe ljudi.
Ja u ovde skrenuti panju na to, da su sve zapadne "hrianske" imperije kad su
davale "slobodu" svojim kolonijama, u njima uvek uspostavljale diktatorske reime. Ti
diktatori su im onda uvek sluili i slue da sprovode njihovu politiku, zamenili su njihove
403

405
406
407
404
108
kolonijalne guvernere, a kolonijalnu vojsku svojim domorodakim naoruanim i plaenim

pristalicama. Sem sklapanja eksploatatorskih trgovakih ugovora sa takvim "legalnim"
diktatorskim vladama (zapadne demokratije diktaturu ne smatraju legalnom), njima je
nametan i dravno-pravni poredak kojim su se od tih podjednako siromanih stanovnika
izdvajali i obrazovali apsolutno ili relativno bogati ili bogatiji, kako bi ipak neko mogao da
kupuje vikove u zapadnim zemljama proizvedene robe, posebno luksuzne. Dok su njihovi
pradedovi poglavicama raznih afrikih plemena poklanjali cilindre i ogledalca da bi u svoje
brodove nesmetano utovarivali robove, sadanji trgovci njima - naravno rukama njihovih
slobodnjaka - grade dvorove, a za uzvrat dobijaju koncesije za prodaju svojih vikova i
uzimanje njihovih sirovina ili proizvoda prljave tehnologije. Poto postoje i vikovi luksuzne
ili relativno luksuzne robe, u tim eksploatisanim zemljama mora se stvarati i klasa bogataa.
To se sve lepo postie pomou bia i argarepe, a i pomou diktatora kojima se civilizovani i
demokratski zapadnjaci uzgred jo i podsmevaju.
Meutim, postoje i ogromni vikovi proizvedenih farmerki i majica. Tu sad dolaze u
pomo - svesno ili nesvesno - razni verski uitelji i nosioci kulture, koji ubede stanovnike
tropskih krajeva da ne treba da idu goli ili polugoli. A neko moda ubedi Eskime da u svoje
igloe instaliraju hladnjae.
Ovo moe nekome da izgleda smeno. Ali neka se taj osvrne oko sebe - ako ivi u
nekom civilizovanom drutvu - i pogleda koliko je nepotrebnih stvari on sam kupio, jer ga je
neko i nekako ubedio da mu je to neophodno potrebno. Danas je ak osnovana i nauka za
sugestivni - recimo sivomagijski - plasman nepotrebne robe. Ona se naziva "marketing".
Da li je potrebno rei, da svaka takva proizvodnja nepotrebne, esto ak i tetne robe
zagauje ovekovu okolinu? Posebno naroito robe koja se proizvodi da kratko traje, da bi se
to bre zamenjivala novom? Taj nain gde proizvodnja stvara potranju, a ne ljudske potrebe
da organizuju i odreuju proizvodnju, doveo je do toga da ljudi sve gore ive, jer im je itavo
okrienje svim i svaim zagaeno. To nikad ne bi dolo iz nezavisnog privrednog ivota, jer
bi on proizvodio samo ono to je potrebno, pa makar ljudi sa poveavanjem svojeg standarda
te potrebe i proirivali. To iskljuivo dolazi iz politiko-pravne oblasti potpomognuto
izopaenom, iz iste oblasti izopaenom duhovnom oblau, ovih smeanih drava, koje
svojom vlau, esto i silom oruja nameu privredi ta e i kako e raditi, kako bi se oni
odravali na vlasti i uzimali za sebe ta i koliko hoe.
Kao to ne postoje dobri ministri duhovnog ivota, isto tako ne postoje ni dobri
ministri privrednog ivota. Kao to ne postoji ni etvrtast krug.
Ministri (sa njima pripadajuom grupom) jesu predstavnici dravnih vlasti kojima je
osnovna svrha vlast, a sa njom i lina dobit. Dok u duhovnom ivotu oni ljudima ispiraju
mozgove i usauju im sugestivno svoje ideje, privredni ivot oni upotrebljavaju kao bi i
argarapu. Naravno, ne stide se ni jednog ni drugog.
ta o proizvodnji koja sivomagijski ili ak i crnomagijski (na primer na televiziji
sugestijom kraom od 1/16 sekunde) uzrokuje potrebe i potranju, ta o tome govore isusovci
u "2.000 odgojnih ustanova", a ta i u ostalom svetu? Pri tome ja podrazumevam da je i
utanje vrlo razgovetan govor. Ja i ovde u ime prostaka - mada bez ovlaenja - traim da se
Isusovci o tome jasno izraze, jer je takvo voenje privrede dovelo do dva svetska rata u XX
veku, ako se oni mogu nazvati ratovima, kad ista ruka skoro suvereno upravlja i jednom i
drugom zaraenom stranom. Naravno da je ovo pitanje upueno i svima drugima koji imaju
neku vlast i daju ton ili kao slepa orua slue u sadanjem drutvenom ureenju. Prema tome
i papi Benediktu XVI.
9. Englez Thomas-Robert Malthus (1766-1834) je prvi postavio doktrinu o

ograniavanju raanja, naravno prvenstveno onih niih stalea. Francuz grof Joseph-Arthur
de Gobineau (1816-1882) je nauno obradio teoriju o nejednakosti ljudskih rasa. Ne treba se
109
zavaravati i misliti da danas nena veliki broj i maltusijanaca i gobinovaca zbog toga to se
protiv njihovih uenja i stavova stalno govori; to je upravo dokaz da ih ima. U stvari oni sami
to napadaju reima, da bi lake to isto ostvarivali delima.
Ja to naravno ne znam, ali neki tvrde da su maltusijanci u svojim laboratoriumima
odnegovali nekakve viruse side ili AIDS-a i ubacili u izvesne drutvene slojeve, a posebno u
Afriku, da bi poveali smrtnost njenih stanovnika i tih drutvenih slojeva. No oni su u
svakom sluaju manje naivni od nekog Hitlera ili Himlera. Drugo je pitanje to se oni iz
oseaja nie vrednosti svoje individue skupljaju u grupe koje vode razna demonska bia i
koja im daju izvesnu snagu i instinkte, da izbijaju na povrinu vlasti - i javne i tajne. To kod
njih stvara iluziju da oni vie vrede od prostoga puka, jer ne uviaju ko ih uzdie i ije su oni
samo slepo orue.
Ljubav i oseanje bratstva prema onima koji su se skupili u istu grupu, a ne prema
svim ljudima, pripadnicima celog oveanstva, to nije Hristova ljubav, nije hristovska.
Hristos je doao kao brat svima ljudima, a ne samo nekim grupama. Posle onih malo pre
navedenih Jovanovih rei stoji:
"Mi volimo zato to je on prvi zavoleo nas. Ako ko kae: volim Boga, a mrzi svoga
brata, laa je; Jer ko ne voli svoga brata koga je video, ne moe voleti Boga koga nije video.
I ovu zapovest imamo od njega: ko voli Boga da voli i svoga brata." (1.Jov.4.19-21)
Ako neko smatra da je njegov brat manje vredan od njega, on ga mrzi. To ne znai da
on ne uvia razlike u sposobnostima i iskustvima, koje on moe imati vee od njega.Tu se
radi o njegovom ljudskom dostojanstvu, o njemu kao oveku, kao sebi jednakom bratu u
Hristu, jednom od udova Hristovih, koji prolazi kroz ovakav ili onakav stupanj razvoja ka
istinskom ovetvu. A, kako je pre ovog navoda dato:
"Svako ko mrzi svoga brata ovekoubica je i znate da nijedan ovekoubica nema u
sebi trajnog venog ivota." (l.Jov.3.15)
Da postoje razlike u staleima i u rasama, to je svima jasno; pobijanje toga je samo
sasvim izvestaeno politikantstvo i svodi se na magijsko manipulisanje ljudima. Ali tvrditi ili
smatrati da sve ljudske individue koje pripadaju nekom staleu ili rasi imaju slina ili ista
moralna, intelektualna i druga obeleja, nastrojenja i tenje, to je isto toliko nakaradno kao i
Vilsonova "prava naroda", po kojima danas u Ujedinjenim nacijama ima preko 200 lanova.
to ni najvispreniji geografi ili politiari ne bi znali napamet ni polovinu od njih da nabroje,
to. nije vano. Vano je to narod skupljen u dravi od 20.000 stanovnika ima isti glas kao i
onaj od 200.000.000. Ili moda ja greim?
U svakom sluaju te razlike po roenju u staleima i rasama propovedaju ljudi sa
slabom individualnou i koji se oseaju vie vrednim ako pripadaju tako nekom boljem
staleu ili rasi. Oni u grupnosti oseaju svoju vredncst, a ne kao individualnosti.
Da bih ovo ilustrovao, ja u navesti samo jedan primer. Da li moralno vie vredi
pripadnik nekog plemena iz amazonske praume koji uvek govori samo istinu ili pripadnik
nekog plemstva ili elite u nekoj najvioj rasi, a koji redovno lae? Ko od njih - bez obzira na
nivo na kojem se sad nalazi - izgrauje svoje ovetvo, a ko pada u podovetvo ili
neovetvo? Posebno to onaj ko je na viem stupnju razvoja ima i veu odgovornost za svoje
postupke!
"Od svakog - kome je mnogo dano - traie se mnogo, i kome "je mnogo povereno od njega e se vie zahtevati." (Lk.12.43);
Da li se i to uzima .u obzir? A i da li je vei zloin, ako taj Amazonac ubije svogs
blinjeg da bi mu oteo ulov kojim e nahraniti svoju porodicu ili ako neko iz najvieg stalea
i najvie rase preleti i vie hiljada kilometara da bi bacio bombu kojom ubija nepoznat broj
nepoznatih svojih blinjih ak na drugom kraju sveta? Ko je od njih vei divljak? A tek elita
koja takvog divljaka alje? Koji rang ona zauzima? Obojici tih divljaka e se naravno
"zakonom slobode suditi" (Jak.2.12), jer:
110
"A ako gledate ko je ko, inite greh i zakon vas izobliava kao prestupnike." (Jak.2.9)
Kakav stav zauzima Druba Isusova prema tome? Ja se ovde pozivam na grupu, jer su
pojedinci sa zavetima poslunosti obavezni da misle ono to im se naredi:
Naravno da tu stoji takoe:
"Tri su pouzdana znaka prave redovnike kue: tono dranje klauzure, istoe i
utnje."409
No utnja je veinom mnogo jasnije izraavanje stava nego bilo kakav govor. Sa
govorom ovek prvo sam sebi osveuje svoj stav, pa ga onda - iskreno ili laljlvo - prenosi
drugome. A utanje znai iskonsku mrnju i prezir prema bratu koji neto pita; niti mu se
potvruje ako je u pravu i time ohrabruje, niti se razuverava ako nije. To utanje dolazi neki
put iz straha, no - kako sam ja to ve malo pre naveo:
"U ljubavi nema straha..." (l.Jov.4.18)
Nema u ljubavi, ali u mrnji ima.
Svaki, pa i najzaostaliji ovek ima neki oseaj ta je pravo, a ta nije. To je naravno
neto sasvim drugo od onoga to je pravo, a to se odreuje zakonima. Svaki ovek takoe
ima i svoju savest, kojom procenjuje i da li je pravo to to je uinio, on sam ili neko drugi.
Ti oseaji pravednosti kod raznih ljudi mogu biti razliiti. Ali ba zbog toga, tu je
jedino ispravno donoenje odluka koje izglasava veina. Glasanjem se ne sme odluivati da li
je reenje nekog matematikog zadatka tano ni da li je neka muzika kompozicija
harmonika ni da li je neko versko ispovedanje ispravno. Glasanjem se ne sme odluivati ni
koliko cementa treba staviti u beton ni kolika snaga motora treba da pokree neki avion. No
glasanjein se mora odluivati o odnosima oveka prema oveku i o zakonima koji to reguliu.
Svaki zakon koji nekoj drutvenoj zajednici namee neka elitistika manjina ili - kako se to
danas sve vie radi - neka elitistika grupa koja ak i ne pripada toj drutvenoj zajednici,
svaki takav zakon je nepravedan, a s tim i nemoralan, a pripadnici takvih grupa time padaju u
podovetvo.
"Jer srcem se veruje za pravednost, a ustima se ispoveda na spasenje." (Rim.10.10)
Iako je to moda dato u sasvim drugom kcntekstu - samo "moda" jer i tu postoji
dublja veza, ja ovo navodim, jer pravednost moe dolaziti samo iz srca. Pravednost ne dolazi
ni iz glave, iz koje dolaze misaona iskustva privrednog ivota, ni iz donjeg dela tela, iz kojeg
dolaze voljna stvaranja u duhovnom ivotu. A samo u oseanjima srca svi su ljudi jednaki,
kao udovi Hristovi.
I ovde radi jasnoe treba navesti neki primer.
Mnogoenstvo i starozavetno i sadanje doneto je kao zakon manjinske grupe iz
duhovne oblasti. Ogromna veina i ena koje treba da dele istog mua i da mu se pokoravaju
i dive, kao i mukaraca koji ne mogu da steknu enu zbog toga to je drugi vei broj ena
kupio ili prisvojio svakako da to oseaju kao nepravedno. Oni koji to ipak prihvataju zato to
"poglavar tako misli", njima je ili ispran mozak ili su na to navedeni biem i argarepom. U
slobodnom izjanjavanju ogromna veina i mukaraca i ena bi takav zakon odbacila.
Veina takoe ne bi prihvatila ni zakon koji bi jednom oveku davao pravo da im
prodaje vodu sa nekog izvora, a ni da poseduje zemlju koju on sam ne obrauje, nego je daje
u najam drugima ili dovodi zvanine ili nezvanine robove da mu je obrauju. Takvi zakoni
su nametnuti iz privrednog ivota, nametnuti ne slobodnim glasanjem veine nego preko
biem i argarepom dirigovanih navodnih narodnih predstavnika, koje upravo sama dravna
vlast postavlja, a ostali narod ih ili nikako ili skoro nikako i ne poznaje. Pripadnici vladajue
408
409

111
elite i njihove marionete se naravno i ne stide to ih neko iz privrede za donoenje takvih

zakona plaa.
Pravednost dolazi iz srca. No poto ljudi jo nisu postigli savrenstvo, njima su jo
uvek potrebni i neki zakoni, Razna srca danas jo uvek mogu imati razne oseaje o
pravednosti, te poto postoje te razliitosti, ispravno je da u nekoj drutvenoj zajednici budu
donoeni ti danas jo uvek nuni zakoni, ali prema onome kako to osea veina punoletnih i
normalnih ljudi te zajednice - ne i nekih sa strane, iz drugih zajednica, koji mogu i
dobronamerno i zlonamerno da im nameu svoja shvatanja o pravednosti. Pri tom uvek treba
imati na umu da:
"Blagodat Boiju ne odbacujem; jer ako pravednost dolazi posredstvom zakona, onda
je Hristos uzalud umro." (Gal.2.21)
Da li isusovci, a takoe i svi drugi koji imaju neki uticaj na drutveno ureenje
smatraju da zakone treba da donosi manjina, zakone prema kojima ta manjina treba da deli
pravdu i onoj veini - pa ak i na drugom kraju sveta, a koja za njih smatra da su nepravedni?
Da li je za tu manjinu Hristos uzalud umro? Da li odgovornost za donoenje zakona - koji su
danas jo uvek nunost - treba da padne na manjinu ili da odgovornost za te zakone treba da
ponese veina u jednoj drutvenoj zajednici, veina koja e te zakone po svojim potrebama i
eventuslno izmenjenim potrebama i menjati? Drugo je pitanje to e predlog zakona uvek
morati da daje pojedinac ili grupa u kojoj je pojedinac inicijator; ali njegovo prihvatanje mora
biti u skladu sa oseajem pravednosti koji ima veina prostaka - ne kako je zamilja neka elita
koja zakone donosi iskljuivo takve, da slue njihovim grupnim interesima.
Prebacivanje donoenja zakona na neku elitu, to je mrnja prema toj eliti i guranje
njoj pripadajuih ljudi u podovetvo. Zar nije i za njih Hristos umro? Zar te besvesne
pripadnike elita treba ostaviti u vlasti zlih demona ili im pomoi da se od njih izbave? Jer:
"Odvojili ste se od Hrista vi koji se zakonom opravdavate, otpali ste od blagodati. Jer
mi pomou Duha na osnovu vere oekujemo nadu da emo biti pravedni." (Gal.5.4-5)
Da li su pravedni oni koji drugima nameu zakone, za koje ovi smatraju da su
nepravedni? Zar nisu oni otpali od blagodati?
I o tome treba da se izjasni i Benedikt XVI.
*******
Ja sam ovih devet pitanja morao malo opirnije da obrazloim; ali ipak je to vrlo
skraeno, jer bi se za svako od njih mogla posebna studija napisati, a mogla bi se i jo koja
druga pitanja dodati.
To to se ja vrlo esto obraam i na Benedikta XVI, to nikako ne treba shvatiti kao
neku provokociju. Ja duboko saoseam sa njegovim tekim poloajem na koji ga je njegova
sudbina postavila. No poto je on ipak na takvom poloaju, on mora i na odgovarajui
ispravan nain da deluje. Jer prema Pavlu:
"Ako pak propovedam evanelje, ne mogu da se hvalim; jer moram to da inim; jer
teko meni ako ne propovedam evandelje." (l.Kor.9.16)
Ovo se u najveoj meri odnosi i na Benedikta XVI. A ja u tome mogu samo neto da
pomognem. Ja pomaem time to nastojim da osvestim ono to tinja u podsvesti ostalih
prostaka i to je u duhu sadajeg stepena razvoja oveanstva.
Ma kako nepotpuna ova pitanja bila, ja se usuujem da kaem, da je ispravan odgovor
na njih i ispravan stav prema njima i odgovarajue postupanje jedini nain za uskrsnue
ubijene evropske hrianske kulture.
Ne moe to biti nikakav politiarski ekumenizam ak ni ako bi bio pod vostvom
pape koga podravaju isusovci. A loinsko nabijanje hrianstva u Stari Zavet pomou
"judeohrislama", koje propovedaju neki masonski veliki hriani da bi se time oduprlo
112
drugim impulsima iz Azije - to je samo razaranje hrianstva iznutra i kapitulacija pred

duhovnostima koje dolaze iz Azije, kapitulacija zbog njihovog neprimanja Hrista. Da li su i
jedni i drugi svesni toga to ine? Oni i jedni i drugi u stvari nesvesno slue lenjinizmu, slue
mu iako toga nisu svesni.
Najmonije i nepobedivo oruje hrianstva jeste istina i ljubav pema apsolutno svim
ljudima. To ukljuuje i idenje i razvoj u duhu vremena, a sa tim i regulisanje meuljudskih
odnosa i odgovarajue drutveno ureenje. Da su predstavnici naroda koji su egzoterno
primili hrianstvo u druge krajeve sveta stupali sa istinom i ljubavlju umesto sa laljivom
podlou i oruanim pljakanjem, hrianstvo bi sigurno potislo druge duhovnosti,
duhovnosti ak i jo starije od Starog Zaveta. Ljudi tih starijih duhovnosti su preko takvih
"predstavnika" hriana stekli miljenje i ubeenje da je hrianstvo isto to i idolopoklonstvo
i to idolopoklonstvo u ravom obliku, ne onom iskonskom. Ne da se kao kod njih u nekom
kamenu ili drvetu gleda neto duhovno, neko duhovno bie, nego da se i samo duhovno gleda
kao plod, kao uzgredni proizvod materijalnoga. A to u stvari i jeste veroispovest ogromnog
broja "hriana" zapadnih civilizovanih zemalja; idolopoklonstvo mehanizovanja duha.
Agresivnost lanih hriana uvrstila je i ojaala druge veroispovesti, onemoguila je ljudima
drugih veroispovesti da prime Hristov impuls slobode i ozdravljenja.
Tu gore pomenutu veroispovest najgore vrste idolopoklonstva nastoji Zapad pod
imenom hrianstva da dihadom nametne Istoku - ne pravo hrianstvo za koje je taj ihad
ponovno razapinjanje Hrista. Istok se naravno od tog zapadnog dihada brani svojim
sredstvima, koja su manje vidljiva ali ne znai da su slabija i manje efikasna, a koja su sem
toga zapadnjacima skoro sasvim nepoznata, te nemaju ni sredstva da se protiv njih efikasno
bore; veina ih ak i ne sagledava.
Lenjinisti su svojim instinktima podelili svet na Istok i Zapad, ukinuli su ili bar
politiki vidljivo ukinuli Sredinu, iz koje je potekao i Benedikt XVI. A ako se u toj Sredini ne
uvede trolano drutveno ureenje i njime stvori tampon zona izmeu Istoka i Zapada, doi
e do strahovitog okraja. arke i zauzimanja pozicija u okultnom ratu ve decenijama traju.
A vradbine i magije, koje su se ranije bacale na pojedince ili manje grupe i sa ogranienim i
lokalnim efektima, one se danas sve vie upotrebljavaju i u svetskoj politici, a diu se i na
stepen nauke. Na primer, kako da se u itavom nekom kraju ili narodu izmeni svest ljudi;
neki put i uz pomo hemijskih sredstava, ali neki put i sasvirn okultnih. Naravno da se i ta
hemijska sredstva mogu uvrstiti u neku vrstu materijalistike crne magije. O drugim
crnomagiskim tehnikama Istoka ili Zapada ja ovde neu govoriti.
To sve treba i Benedilkt XVI da zna. A to treba da shvate i svi oni koji ne ele da
slue lenjinizmu, posebno preko svojih zakletvi, koje lenjinisti vrlo veto iskoriavaju za
svoje svrhe.
Ako je Ignacije danas inkarniran, on se sa ovim slae.
*******
"Pravila za raspoznavanje duhova"410 potvruju mi da je ova moja gornja tvrdnja o
Ignaciju opravdana. Iz tih njegovih izlaganja se vidi, da Ignacije ima dobra posmatranja i
iskustva o onome to se u sopstvenoj unutranjosti dogaa.
U poglavlju 2. "Ignacijev ivot i razvoj" ja sam ve ukazao na to da je Ignacije na
svom putu mistiarskog kolovanja zadrao one predstave koje je primio preko srca, a
odbacivao one koje je primio preko mozga, da mu je uzor bio vie sv. Franja Asiki nego sv.
Dominik. To se moe videti kako u ovim pravilima, tako i u onim kojim se zavravaju
njegove "Duhovne vjebe".
Doivljaji, predstave i nain izraavanja koji su bili u Ignacijevom srcu na - moglo bi
se rei - pesniki nain dati su u ovim "Pravilima za raspoznavanje duhova". To je duboko
410
113
sagledavanje onoga to se deava u dui oveka koji ide putem nekog duhovnog kolovanja, a
i inae - samo ne osveeno. Dobro bi bilo kad bi isusovci to posebno tampali i uinili
pristupanim svakome. Ja mislim da je to za dananji stupanj razvoja ovekove svesti
izvanredno korisno.
Tu se istina upuuje i na neto protiv ega je Grgur XVI vrlo odluno istupio 1832.
godine u "Mirari vos" i slobodu savesti oznaio kao zabludu:411
"... Dobar pak duh slui se kod takvih protivnim nainom: on ih bode i grize
unutarnjim glasom savjesti."412
Grgur XVI (1831-1846) izgleda da nije naredio da se izbrie ova reenica Ignacijeva
radi prikrivanja njegove besmislice o nepostojanju slobode savesti. To je isto tako besmisleno
kao da je rekao da kvadrat nema etiri ugla nego pet, jer ako taj unutranji glas savesti ne bi
bio slobodan, onda to i ne bi bila savest nego neija tua, spoljanja opomena i osuda i
progonstvo. Grgur XVI je izgleda mogao da shvati samo grke erinije ili rimske furije zaostao je u razvoju jedno dve hiljade godina. A moda je zamiljao da on treba da bude jo
jedina preostala furija?
Slino tome i Pije IX 1864. godine u "Quanta cura" napada slobodu religija.413
Drugim reima, da religija treba da slui ouvanju dravne vlasti, a to je ba i utvrdilo
sledbenike Marksove u ubeenju da je "religija opijum za narod". Time je on svakako
nesvesno posluio razvoju lenjinizma - ako nije bio svesni njegov pretea. I kod njega se
naravno vidi slabost u miljenju. Jer, ako je religija orue dravne vlasti, ona onda vie nije
religija, izgubila je svoje bivstvo, postala je jedan od organa dravne bezbednosti - kao
policija i drugo.
Bez obzira to su mu njegovi sledbenici isusovci pomagali, Ignacije bi za Pija IX
sigurno rekao da ga je zahvatila oholost; on bi to rekao da je video kako mu na otvaranju
Prvog vatikanskog koncila 8.12.1869. kardinsli ljube ruku, biskupi koleno, a ostali stopalo.
Ta oholost je i Piju IX i njegovim pomagaima pomraila um, te nisu shvatili da je "malo"
izmenjena dogma od "O nepogreivosti rimskog pontifeksa" u "O nepogreivoj uiteljskoj
slubi rimskog pontifeksa", kako je predloio kardinal Guido, a to znai da je on nepogreiv
jedino kad govori "ex catedra", kad sa predikaonice postavlja dogme, da je to jedino
nepogreivo414 - nisu shvatili da je tako izmenjena dogma izglasana 18.7.1870. upravo neto
suprotno od onoga to su oni eleli, to su hteli da maksimalno uzdignu autoritet papa.
Naravno da su ipak mnogi, a posebno biskupi to doiveli kao udarac na sabornost katolike
crkve, kao na jednu od njenih osnovnih postavki. Neki od njih su odmah osnovali i pokret
"starokatolika", koji ne priznaje takve nepogreive pape.
A prostaci? Italijanski katoliki prostaci su ve u septembru iste te 1870. godine de
facto (u postojeem pravnom sistemu nisu mogli de iure) ekskomunicirali Pija IX, kad su
Rimljani na plebiscitu sa 133.000 prema 15.000 glasova ukinuli njegovu Crkvenu dravu i
svoj Rim proglasili prestonicom ujedinjene Italije. Zbaeni vladar Pije IX je od tada sebe
smatrao "zarobljenikom Vatikana" i kao Hristov namesnik mnogo alio gubitak dela carstva
koje nije Hristovo. Tek pod Musolinijem su njegovi sledbenici ponovo postali i dravni
poglavari bar jednog malog dela carstva koje nije Hristovo i za koje se Hristos ne bori
(Jn.l8.36).
Za tu dogmu o nepogreivosti papa kad govore ex catedra odnosno sa predikaonice
Rudolf tajner kae da jedan papa lako moe da pobije uenje nekog svog prethodnika sa
objanjenjem da taj neko svoje uenje nije objavio ex catedra nego nekako drukije.
A ja u ovde dodati - ma kako to okantno izgledalo - da je sa tom dogmom Prvog
411
Peter de Rosa: Gottes erste Diener, Droemer Verkag 1989, Mnchen, str. 181
413
Peter de Rosa: Gottes erste Diener, Droemer Verkag 1989, Mnchen, s., str. 182
414
Renate Riemeck: Glaube-Dogma-Nacht, Urachhaus 1985., Stuttgart, str. 298 do 300
412
114
vatikanskog koncila u stvari sruen sav autoritet papa. Jer, ako je papa nepogreiv samo kad
govori ex catedra, to onda znai da je u svim drugim sluajevima pogreiv. Ranije pape ak i kad su propovedale neto protivno od nekog svog prethodnika - nikad nisu njega
napadale, uvao se njihov autoritet odnosno opti autoritet papa kao Hristovih naraesnika. Do
dogme od 18.7.1870. godine podrazumevalo se da svi katoliki vernici treba da prihvataju
sve moralne i druge pouke koje rimski pontifeks daje u svojim bulama, enciklikama i
drugom, pa i ono to on eventualno kae u nekom nevezanom razgovoru. A od tog dana i sa
ovom dogmom o nepogreivosti ex catedra svima katolicima se u stvari nalae da
proveravaju sve ono to papa nije ex catedra izloio, da proveravaju jer sve to moe biti
pogreno. Sem vrlo retkih sluajeva kad neki papa objavi neto ex catedra - sve njegove
spise i izjave pravoverni katolik je po ovoj dogmi obavezan da proverava svojim zdravim
razumom i oseajem za istinu, a ovi su na neki nain vezani za njegovu savest. U katoliku
crkvu je tako na neki nain uveden protestantizam.
Da li su to kardinal Guido i njegovi saborci svesno tome teili ili ne, oni su time
sruili verovanje u autoritet papa, bili su svesno ili nesvesno orue one velike individualnosti
- Kristijana Rozenkrojca. Ostalo je naravno jo ono ex catedra, koje se moe tumaiti i kao
neko posebno nadahnue Svetoga Duha. Ali od tog Prvog vatikanskog koncila, pape vie ne
bi smele autoritativno da nastupaju, jer se njihova uputstva vie ne smeju verovanjem primati
nego razboritim miljenjem. Zbog toga bi - ako se pridravaju ove dogme - sve svoje spise
morale pape da piu na vrlo jasan i za sve prostake razumljiv nain, dajui i sve potrebne
dokaze i objanjenja za ono to tvrde, kako bi ih svi prostaci mogli svesno usvojiti ili
eventualno dopuniti pa i odbaciti svojim zdravim razumom i oseajem za istinu, kako bi ih
svesno i slobodno takorei ugradili u svoju savest. Tim poukama se nikako ne sme zahvatati
sloboda vernika.
To je u smislu arhanela Mihaila koji je ubrzo posle tog Vaticanum-a I preuzeo
vostvo u razvoju ljudi. Toga bi trebalo i Benedikt XVI da se pridrava i to bi onda bila
dobra duhovna osnova za ujedinjavinje svih hriana. Politiko ujedinjenje pomou bia i
argarepe i raznih smiclica, to je stvaranje lanog hrianstva, koje e svi nehriani
doivljavati kao neprijateljsko. I to s pravom!
A sa oslanjanjem na istinu otpadnju i ona neprijateljeva naklapanja o primatu
episkopa - po asti Luciferovoj i po vlasti Ahrimanovoj. Daleko vie istina o Hristu mogao je
stei neki mali pop u Hondurasu ili u Jermeniji, ali mu ipak ne pada na pamet da sebe poredi i
odreuje koji je po rangu - ni Luciferovom, ni Ahrimanovom.
Ignacije upuuje na borbu protiv oholosti. Sem toga, da li su hrianski teolozi - ak i
sa doktoratima - proitali evanelja i ko im je dao diplome? Na primer: Mt.23.8, Mk.9.35,
Mk.10.42-45, Lk.14.l8, Jn.13-15, a i sve drugo. Zar je za njih merodavna politika
budalatina Rimskog carstva izmiljena moda pre petnaest vekova?
I tu sad s ovom dogmom o nepogreivostci isusovci, a posebno profesi, dolaze u vrlo
teku situaciju: S jedne strane oni su se zavetovali da misle sve ono to im poglavar misli, pa
i zapovedi da misle, a s druge strane su se zavetovali da po ovoj dogmi poglavarevoj
proveravaju da li je to pogreno odnosno da eventualno misle drukije. Sem onog ranije
pomenutog o belom i crnom415 i slaganju sa poglavarevim miljenjem u "Mislima sv.
Ignacija"416 stoji:
"Koji se pokoravaju samo voljom, dok im se razum protivi, ti su samo jednom nogom
u redu."417
A ranije:
415

417
Naela jezuita, str 217, 3.misao
416
115
"... Odloivi potpuno svoj vlastiti sud..."418

No poto Pavle III i Julije III nisu odobrili ove "Duhovne vjebe" ex catedra, onda
znai da i to moe biti i pogreno. Na Vaticanumu I je 18.7.1870. godine od 535 uesnika
bilo samo dva glasa protiv, a i oni su posle glasanja tu dogmu ipak prihvatili. Prema tome,
ova dogma je pravosnana i nje se treba pridravati po naredbi rimskog pontifeksa, a sve
drugo to bi bilo protiv nje odbaciti odnosno proveravati da li je tano ili pogreno. Ova
dogma takoe nalae i da se proveri i dogma o bezgrenom zaeu Marije, koju isti taj papa
Pije IX nije proglasio ex catedra, ve bulom od 8.12.1854. godine. Prema tome, ne mora
da je ova dogma ispravna i da je Marijina majka Ana nju bezgreno zaela (bez obzira kako
se to shvatalo), tj. da je Marija posle "immaculata concepcio" postala ovek.419 Da nije ta
njegova dogma obnavljanje kulta Cerere odnosno Dijane? Ili Izide? To treba proveriti!
Isusovci su dakle u vrlo tekom iskuenju: Ako im papa kae neto van predikaonice,
oni s jedne strane prema ovoj dogmi to moraju da proveravaju, a s druge strane moraju da
misle isto ono to papa kae. Ako su u proveravanju doli do toga da je neto od toga
pogreno, onda oni ne mogu da misle ono to papa kae, poto ovek svesno ne moe
pogreno da misli. Jer, im je ovek svesan toga da dva i dva nisu pet, on ne moe da misli:
"Dva i dva su pet". Moe eventualno svesno samo da lae.
I tu se sad dolazi do toga da samo takvo njihovo miljenje tu gubi svoje bivstvo,
postaje obezmiljenost, samo sebe ponitava. Poto se isusovci i tu zavetuju da ine dve
protivrene stvari, kakvu vrednost ima takav zavet? I taj zavet gubi svoje bivstvo, sam sebe
ponitava. Kao i zavet da e se napraviti petostrani tetraedar.
*******
Bez obzira to je i on neki put prevaren, Ignacije - takoe kao i Pavle (2.Kor.11.14) opominje:
"etvrto pravilo. Vlastito je zlu anelu, koji se odijeva u anela svjetla, da ulazi s
pobonom duom, a izlazi sa samim sobom. tj. da pobuuje dobre i svete misli, prema
raspoloenju te pravedne due, pa onda malo-pomalo gleda da doe do svoga cilja, da,
naime, duu zaplete u svoje tajne zamke i opake namjere."420
Ovo je jedno od vrlo prefinjenih zapaanja iz tih "Pravila za raspoznavanje duhova", a
koje bi stalno trebalo da imaju u vidu "pravedne due" koje tee nekim plemenitim idealima.
Ono to dolazi iz Ignacijevog srca nikako ne treba podcenjivati, pa bez obzira to je u
mnogim drugim stvarima kod njega neto pogreno.
Slabija su ve "Pravila o dijeljenju milostlnje".421 Kad se obraa na neto to je "van
sebe", tu je Ignacije ve manje siguran, te su mu i uputstva manje precizna i jasna. No i tu se
vidi ono njegovo nastrojenje srca prema siromastvu:
"...Prema tome je i trei sabor u Kartagi (kojemu je pribivao i sv. Augustin) odredio i
naloio da biskupsko pokustvo bude priprosto i siromano..."422
To Ignacije nije mogao da propusti da kae, iako je - ili ba zato to je - imao prilike
da vidi razna savremena biskupstva. I to je izilo iz Ignacijevog znanja srca.
"Pravila glede skrupula"423 su takoe vrlo dobra uputstva da ovek sauva onu - ja bih
rekao - Hristovu ravnoteu, ravnoteu izmeu ak i sujevernih optuivanja sebe da je poinio
418

Renate Riemeck: Glaube-Dogma-Nacht, Urachhaus 1985., Stuttgart, str. 298 i 289
420
421
422
423
419
116
neki greh koji to nije i zanemarivanja svojih makar i lakih stvarnih grehova.
"Pravila da osjeamo s Crkvom"424 su ve sasvim razliita od ovih prethodnih. Sa
svojim pogrenim postavkama, sugestivnim hvaljenjima ak i neega to nije za hvaljenje i
uputstvima za dvolina propovedanja "priprostome puku" (onaj ko propoveda je elita) ona
vrlo mnogo odudaraju od gore nabrojanih pravila. ovek dobija utisak da ona ne potiu od
istog pisca, da ih Ignacije u ovakvom obliku nije mogao sam napisati, da se tu neko drugi
umeao. Poto ja to naravno ne znam, ja neu ni braniti ni napadati Ignacija, ve u se samo
drati onoga to tu pie.
Kao uvod u ova pravila ovde stoji:
"Da istinski osjeamo s Katolikom vojujuom Crkvom, kao to bismo morali,
drimo se sljedeih pravila."425
O tom vojevanju i pod ijom zastavom ja sam ve pisao u poglavlju 2. "Ignacijev
ivot i razvoj". Sada bih ja istakao ono "morali", kojim se odbacuje sloboda izbora. To je
protivreno itavom onom poglavlju "Izbor".426 Takoe je protivno i onom Hristovom:
"... ako eli da bude savren..." (Mt.19.21)
Na onaj uvod nadovezuje se odmah:
"Prvo pravilo. Odloivi posve svoj vlastiiti sud, valja da drimo svoj duh spremnim i
pripravnim da u svemu sluamo pravu Zarunicu Krista, naega Gospodina, a to je sveta
naa mati Crkva hijerarhijska."427
I o "Zarunici Krista" ja sam ve napisao. Ali ovde bih ja skrenuo panju na izraz
"svoj duh", koji je jeres ako se ima u vidu dogma iz 869. godine, po kojoj ovek nema duh,
da je on samo neka manifestacija due. Je li to zaokret ka pravoslavlju koje ne priznaje tu
dogmu? I zato? Da li se taj duh ovekov priznaje samo zato da bi to bolje bio zaveden? Da
se taj "svoj duh" dezindividualie i prevede u neku grupnost, da ovekov duh izgubi svoje
bivstvo? Jer za ovekov duh je bitno to to ima svoje ja, svoje individualno ja. A ono se od
ostalog sveta razlikuje po tome to ima svoje sopstveno oseanje, ne ni po miljenju ni po
htenju. I to oseanje se na samom poetku ovih pravila mora stopiti s katolikom i to jo i
vojujuom crkvom, da "istinski osjeamo" s njom, a ne individualno. To je jedan od
najperfidnijih napada Neprijateljevih protiv ovekovog ja i samim tim i protiv Hrista od koga
ovek i dobija svoje ja.
Da se to ne bi uvidelo vri se napad i suzbijanje svakog miljenja, a to je perfidno
skriveno u "Odloivi posve svoj vlastiti sud", jer se do suda dolazi miljenjem. Miljenje
nije miljenje, ako ne dovodi do suda, na prirner "Ovo je jabuka". Ako je kroz Re postalo
sve to je postalo (Jn.1.3), onda je kroz nju postalo i miljenje. To miljenje je kroz Re
darovano svim ljudima, svakom oveku ponaosob. Odlaganje odnosno odbacivanje svog
vlastitog suda znai u stvari borbu protiv stvaralake Rei odnosno neeg to je ona stvorila.
Zato? I pod ijim uplivom? Ko bi u tom sluaju delovao preko te svete nae mati Crkve i jo
hijerarhijske?
I zato naglasak na hijerarhijska? Iz te i takve hijerarhije je dolo da nii viem ljubi
noge - ne da vii niem pere noge. To je izrugivanje Hrista i takva hijerarhija svakako da nije
hristovska. A ija je? Takvu dakle "Crkvu hi jerarhijsku" treba "da u svemu sluamo" !
No poto postoji savest koja bi se protiv toga pobunila, mora se iskljuiti "vlastiti sud"
i miljenje kojim se prosuuje. Za prihvatanje te apsolutne poslunosti "Crkvi hijerarhijekoj"
treba ostati u tami, a ne prihvatiti ovo:
"Opet prozbori dalje Isus govorei: ja sam svetlost sveta; ko ide za mnom, nee
hoditi po tami, nego e imati ivotnu svetlost." (Jn.8.12)
424

426
427
425
117
Zato je dakle uvedeno ne da vii pere noge niem, nego da nii ljubi noge viem. A
time i da se ne doe do "svetlosti sveta", da se ostane u tami na dnu hijerarhijske crkve.
Simptomatino je to se u svih tih osamnaest pravila pominje istina samo u nekom
izopaenom obliku i znaenju, ne u smislu "i saznaete istinu,i istina e vas osloboditi"
(Jn.8.51). Stalno se propoveda da se ne saznaje istina. Ko se istine boji? iji su to poklonici?
Poto se ne sme imati vlastiti sud preko saznavanja istine, ne sme se dakle imati ni
sopstvena savest, a to je protivreno "Pravilima za raspoznavanje duhova".428
Mora se:
"...Pohvalno govoriti o ispovijedi sveeniku..."429
Svetenik dakle umesto savesti koja je zamenila erinije stupa na njihovo mesto. To je
onaj zahtev Grgura XVI da se ljudi vrate dve hiljade godina unazad. Po sebi se razume, da
prava ispovest ima i velikog znaaja i dubokog smisla, ali ona ima smisla samo ako dolazi iz
dubine sopstvenoga srca, a ne ako se nekim propisima namee kao obaveza.
Sada dolaze direktive ta treba hvaliti, bezuslovno hvaliti, bez obzira na ono kako se
neto sprovodi: sluanje svete mise i drugo, redovniki stale i zavete, moi svetaca (ne kae
se kakve - da li u potiskivanju vlastite volje i savesti?), razne crkvene propise i njene
zapovedi.430
O zavetima ja sam ve dosta napisao. No ovde se pominje:
"... da se zavjet tie stvari koje nas vode do evaneoske savrenosti..."431
To je samo sebi protivreno, jer je zavet fiksiranje za jedno trenutno stanje koje treba
nepromenjeno da traje celog ivota, stanje bar u jednom delu svoga ivota. Prema tome, taj
zavetovani deo se ne moe usavravati, moe se usavravati samo ono to zavetom nije
obuhvaeno. Zavet iskljuuje bilo kakvu promenu u onome za ta se zavetovalo, u zavetu je
imanentno ukljuena trajnost i nepromenljivost, a ne usavravanje; zavet iskljuuje promenu
postojeeg stanja - bar u onome to taj zavet obuhvata. Zaveti i zakletve jesu umrtvljivanje, te
nije udo ako ih kri neko ko trai ivot, kao recimo Thom Wolson. To njihovo krenje
ukljuuje izvesna ispatanja, ali i ta ispatanja jesu ivot, ovakav ili onakav ali ipak ivot.
Ako se prekrilac bude povezivao sa istinom, to e biti individualizovan ivot u Hristu; a ako
se povezuje sa neistinama i sam bude svesno proizvodio lai, onda e to biti
dezindividualizovan ivot u Antihristu.
To treba stalno imati u vidu, pogotovu to ovde sada dolaze uputstva kako da se
dvolii i lae:
"Deseto pravilo. Treba da budemo spremniji da radije odobravamo i hvalimo i
uredbe i savjete svojih poglavara i njihovo ponaanje negoli da ih osuujemo. Premda,
naime nisu ni sada, a moda ni prije bili kako treba, ipak protiv njih govoriti, bilo u javnim
govorima, bilo raspravljajui o njima s jednostavnim narodom, znailo bi prije izazvati
ogovaranje i sablazan nego korist. Pa i narod bi se tako ogorio na svoje poglavare, bilo
svjetovne bilo duhovne. Stoga, kao to je tetno pred neukim pukom govoriti zlo o svojim
pretpostavljenim u njihovoj odsutnosti, tako opet moe koristiti ako se njihove pogreke
iznesu pred same te osobe koje ih mogu popraviti."
Jednostavan narod dakle treba lagati, da ne bi bio sablanjen istinom? A Duh lai
neka vodi i dalje njegove "poglavare bilo svjetovne bilo duhovne". Nikako Hristos, koji je
"put i istina i ivot;i (Jn.14-6)! Saznavanjem istine o njima, o njihovim nedelima narod bi se
ogorio, a treba da ivi u iluziji da su mu svi ti poglavari dobri i da njima izvanredno lepo
vladaju, da ih ne uvlae u sve mogue mesree i bede. Zar nije to neljubav, ak i uasna
428

430
431
429
118
mrnja prema tim poglavarima, koji su zaslepljeni svojim strastima uz ovakvu podrku Crkve
padali sve nie? Istorija pokazuje da se sami nisu popravljali, te da je "neuki puk" morao na
drastian nain da ih smenjuje revolucijama. Kakav stav prema ovome zauzima hrianska
katolika crkva - ne ova koja ovo propoveda?
A - da se tim povodom vratimo na uvod - sa kakvom to "Katolikom vojujuom
Crkvom" treba da "istinski osjeamo"? I da se u njoj dezindividualiemo, te da i neuki puk u
nju uvuemo laima? Nije li to uasna hula na samu hriansku katoliku crkvu? Hrianska
katolika crkva nikako ne moe biti na stanovitu da treba lagati i skrivati istinu od neukoga
puka. Od te hrianske katolike crkve sami po sebi su otpadali oni poglavari koji su se
nedolino ponaali, oni su sami sebe ekskomunicirali, ekskomunicirali "de facto", jer je ono
"de iure" bilo u njihovom osvojenom posedu. No ni hriani iz tog neukog puka ne treba
svojim neinjenjem da one rave poglavare ostavljaju u uverenju da tako treba da rade.
No ovde se zatim upuuje na hvaljenje i pozitivne nauke kojoj je "vlastito vie buditi
uvstva", a takoe i skolastike kojoj je "vie vlastito da za nae doba" utvruje i objanjava,
te da pobija sve zablude i varke. Skolastici iz novijeg doba:
"...koriste se ne samo pravim razumijevanjem Svetog Pisma i spisima onih pozitivnih i
svetih nauitelja, ve se, budui da su i sami prosvijetljeni i nadahnuti krepou s neba,
pomau i crkvenim saborima, kanonima i odredbama nae svete majke Crkve."432
Oni dakle ne pomau papama, ve saborima i drugom. Sem toga, iz ovog izlazi da
ak i ja pokuavam da budem skolastik, a to se ne bi moglo rei za pisca ili - bolje - pisce ove
knjige izdate pod Ignacijevim imenom. To se vidi iz drugog narednog pravila, koje je ve
celo navedeno, a ja u ga sad ovde samo skraeno dati:
"... Da uvijek ostanemo pri istini, treba da za ono to nam se ini bijelim uvijek
smatramo i vjerujemo da je crno, ako tako izrekne crkveno poglavarstvo..."433
Ovakvo objanjenje neki skolastik sigurno ne bi dao; takode ni da narod treba lagati
da bi se od istine zatitili njegovi poglavari i to i svetovni i duhovni. Neki skolastik takoe ne
bi tvrdio ni da u Svetom Pismu pie neto to ne pie niti bi izostavljao ono to tu pie, a
odnosi se na neka njegova izlaganja.
Sada opet dolaze pouke za dvolienje i laganje:
"etrnaesto pravilo. Premda je iva istina da se niko ne moe spasiti ako nije
predodreen za nebo i ako nije u posjedu vjere i milosti, opet valja da vrlo dobro pazimo na
nain kako o svetnu tome govorimo i raspravljamo."434
"Petnaesto pravilo. Ne smijemo mnogo govoriti o predodreenju kao iz obiaja, nego,
ako ve na koji nain ili kadkad padne o tom rije, neka se govori tako da se priprosti puk ne
zavede u bludnju, kao to se koji put dogaa, na primjer kad se kae: hou li se spasiti ili
osuditi, to je ve odreeno te unato mojim dobrim ili zlim djelima ne moe biti drugaije. I
tako omlitave i zanemare se dobra djela koja vode k spasenju i k duevnom napretku."435
Sem usvajanja doktrine o predestinaciji Ignacijevog savremenika Kalvina (15991564), dakle pribliavanja njegovom protestantizmu, ovde se upuuje da "priprosti puk" treba
lagati, da ne bi zanemario "dobra djela koja vode k spasenju", a istina je "da se nitko ne moe
spasiti ako nije predodreen". Neki skolastik bi rekao da to protivrei jedno drugom, te bi
traio objanjenje. No za laganja nisu potrebna objanjenja, jer bi se onda dolo do istine koja
tu la unitava, a to ne odgovara Duhu lai. Ovde se postavlja i pitanje: Da li se rimokatoliki
teolozi slau sa ovom Kalvinovom doktrinom o predodreenju?
432

434
435
433
119
U narednom pravilu se upuuje na zamajavanje puka o veri, da "ne ohladi i omlitavi

za aktivnost, bilo to prije nego to mu je vjeru oblikovala ljubav, bilo poslije toga."436
Dakle u svakom sluaju elita, kojoj naravno pripada i pisac ili pisci ovoga teksta,
treba da zamajava puk i da za sebe uva pravo znanje. Nije li to, takav stav uticao i na
sadanje politiare? Ja sam gore ve istakao da je skrivanje istine za neku relevantnu odluku
u stvari la najgore vrste.
"Sedamnaesto pravilo. Isto tako ne smijemo previe govoriti i isticati toliko milost da
se ne izrodi u otrov koji e unititi slobodu volje. Moe se ipak raspravljati o vjeri i o milosti,
koliko je s Bojom pomoi mogue, na veu slavu njegova Boanskog Velianstva; ali ipak ne
tako ni na takav nain, osobito ne u nae tako opasno doba, da to bude na tetu dobrim
djelima i slobodnoj volji ili da se do njih nita ne dri."437
Ovde se opet sem uputstava o dvolienju i zamajavanju puka pominje sloboda volje
kao injenica koja je po sebi razumljiva. Treba paziti da se ona ne uniti i nje se treba drati.
Neki skolastik bi tu pitao: Da li kod nekog moe volja biti slobodna, ako mu je neko sakrio
istinu i poturio mu svoje lai? Zar on tada ne sprovodi volju poglavara koji ga je nalagao, pa
se sad na osnovu tih lai na neto odluuje? A da li bi taj skolastik ovaj iskaz mogao spojiti sa
misli:
"Vie treba cijeniti odricanje vlastite volje nego uskravanje mrtvih."?438
Treba li se odricati vlastite volje ili je treba uvati - bez obzira da li je mogue da se
vlastitom voljom odrekne vlastite volje? Da li je mogue da je obe te stvari napisala ista
ruka? A ta da rade egzercitanti? Jesu li se oni zavetovali da e napraviti petostrani tetraedar?
A ko je to Boansko Velianstvo, iju pomo pisac trazi za doziranje svojih rasprava
"o vjeri i o milosti"? Kakva je njihova veza? Svakako izvanredna, jer iz nje proizilaai i ovo
zavrno pravilo:
"Osamnaesto pravilo. Premda valja nada sve cijeniti kada tko Bogu, naemu
Gospodinu, mnogo slui iz iste ljubavi, ipak treba da mnogo hvalimo i strah pred njegovim
Boanskim Velianstvom. Nije, naime, samo detinji. strah neto Bogu milo i veoma sveto,
nego takoer i strah sluge. Kada, naime, ovjek ne moe da postigne ono to je bolje i
korisnije, tada i on mnogo pomae da se ovjek oslobodi smrtnoga grijeha; a oslobodivi se
ovoga, lako e se izdii i do straha djetinjega, koji je Bogu, naem Gospodinu, nada sve mio i
drag budui da je on jedino s Bojom ljubavi."439
Poto Boga niko nikad nije video, onda treba sluiti i oseati strah pred njegovim
namesnikom koga eventualno moe videti, ili bar nekog njegovog hijerarhijski
opunomoenog pomonika. Taj namesnik - po svoj prilici Pavle III - zna ak i ta je "Bogu
milo i veoma sveto", pa kad to zna - svakako zna i kako ga i ime treba sluiti! Razlika
izmeu "detinjeg straha" i "straha sluge" ovde nije objanjena. Da li je u tome to dete ne
misli, a sluga misli? A ta se dogaa sa onima koji su se oslobodili smrtnoga greha a nisu
predodredeni da budu spaseni? Sta e im to?
Ako se u svim ovim besmislicama trai neki smisao, moe se doi samo do toga da je
ovo bogohuljenje, a samim tim i jeres. Kakva oholost da neko tvrdi kako zna ta je Bogu
milo! ak i da moe da upotrebi izraz da je Bogu neto veoma sveto! Tragina je bila sudbina
pisca ovih redova.
I o ovome treba da se jasno izraze i izjasne i sadanji i bivi prefekt Kongregacije za
doktrinu vere. Jedino se beskompromisnim zastupanjem istine mogu ujediniti svi hriani. To
treba i jezuiti, a i svi drugi da znaju i da se istine svakog trenutka dre.
436

438
439
437
120
*******
Iako sam ja u ovom poglavlju hteo da iznesem isto Ignacijeve teoloke zamisli, iz
itavih ovih izlaganja se vidi da je to nemogue. Nemogue je, jer se iz navedenih suprotnih
tvrenja o istim pojmovima i dogaajima stie utisak da ove spise nije samo Ignacije pisao
odnosno da je moda pod nekim pritiskom morao neto od svoga stava na nekim mestima da
menja. Najbolji dokaz za to jeste unitavanje svojih beleaka.440 One sigurno nisu bile u
skladu sa vladajuom elitom. Meu jezuitima sigurno ima i strunjaka koji bi to mogli i
dokazati ne samo na osnovu sadrine, nego i stila i naina izraavanja i drugog.
Bez obzira na Ignacijeve line matarije, nedoslednosti i neloginosti i neslaganja sa
Svetim Pismom, iz itavog njegovog - ne pisanja - nego ivota i stava prema ivotu ne moe
se ni zamisliti da je on zastupao neki elitizam, a jo manje da bi za sebe mislio da on pripada
nekoj eliti. ovek koji se potucao i iveo sa najbednijim ljudima! I koji je - ne samo reima
nego svojim delima i ivotom - potvrivao ono to je svojim srcem oseao! To je on na svoj
individualan nain izraavao, jer je i na svoj individualni nain doivljavao. Na primer,
kuanja kojima je i Isus bio izloen (Lk.4.1-13) Ignacije doivljuje na svoj naln, pa se na
svoj nain protiv njih i bori, te to i drugima preporuuje:
o "siromatvo protiv bogatstva"
o "pogrde i prezir protiv ljudske asti"
o "poniznost protiv oholosti"441
Dalje, iz znanja svoga srca - ne iz miljenja - Ignacije upuuje da sve to ovek ini,
treba da ini iskljuivo iz ljubavi, da uvek iz ljubavi bira to e initi.442 To injenje iz ljubavi
podrazumeva da se ini iz slobodne volje, koja se u ovim spisima neki put potvruje, a neki
put porie.
Ignacije je iveo na poetku Novoga doba, pa je i on u sebi oseao impuls
protestantizma: da sa sopstvenim miljenjem trai nadahnue Svetoga Duha da bi se dolo do
istine. Otuda njegovo lino istraivanje Svetoga Pisma i njegova - dodue pogrena i
proizvoljna i matovita - tumaenja istoga, a koja su posledica Ignacijevog nedovoljno
izgraenog miljenja.
To se sukobilo sa njegovim oseajem srca, sa kojim je smatrao da crkva treba da bude
jedinstvena. Kao simbol, a i centar te jedinstvene crkve on je smatrao da je to papa - pa bez
obzira da li se nekom od njih kao oveku i linosti moe neto prigovoriti. Otuda i ona
njegova preporuka na zavet poslunosti, u krajnjoj liniji hijerarhijski samom papi kao
vrhovnom sveteniku, mada je i tu bilo velikih rasprava - to se vidi iz "Konstitucija".443
Ignacije nije imao dovoljno izgraeno miljenje, posebno ne ni miljenje oslobodeno
od ulnosti. Preko svojih matom izgraivanih slika on je jaao svoju volju, pa je to i drugima
preporuivao. Ali ta volja se nije spojila sa istitn miljenjem osloboenim od telesnosti,
nego je u njoj ostala zarobljena, zarobljena u virtuelnoj stvarnosti vezanoj za telesnost.
Otuda i njegove teke zablude, ak i po pravom katolikom shvatanju jeretika
njegova uenja; a neki put i sama sebi protivrena i nelogina.
On svoje miljenje nije ili je vrlo neznatno disciplinovao na spoljnjem svetu i to ba
zbeog toga i time to nije hteo da sam "od kamena pravi hleb", nego je ekao da mu ga drugi
napravi i udeli. To je zbog pogrenog primenjivanja onog za njega moda najvanijeg stava i
uputstva, stava prema onom kuanju novcem - makar i u najmanjoj meri - a koje je on kao
najsnanije oseao; a i s pravom, jer je druga kuanja lake savlaivao. I Ignacije - kao i Isus
440

442
443
441
121
- nije mogao da potpuno odbije Kuaa koji je traio da "od kamena naini hleb". Njegova
borba da vetaki stvaranim siromatvom - neradom i bacanjem novca - nadvlada to
iskuenje, koje u oveku pobuuje i enju ka bogatstvu, nije bila ispravna. Sa tom pronjom
i ivljenjem od hleba koji su pravili drugi Ignacije nije razvijao miljenje na tom
preobraavanju kamena u hleb, nego je sa svojim miljenjem iveo u totalnim apstrakcijama.
Ja u to potkrepiti Novalisovim (Friedrich von Hardenberg 1772-1801) reima:444
"Ja sam ubeen, da se hladnim, tehnikim razumom, i mirnim, moralnim smislom pre
dolazi do istinskih otkrivenja, nego preko fantazije, koja izgleda da nas vodi iskljuivo u
carstvo aveti, tom antipodu istinskoga neba."
Raeno u Beogradu od 9.10 do 23.12. 2008 g.
Vojislav Jankovi
SADRAJ:
Predgovor....................................................................... 1
1. Duhovni svet............................................................. 3
2. Ignacijev ivot i razvoj......................................... 25
3. Jezuitske vebe....................................................... 51
4. Teoloke zamisli......................................................71
444
Novalis, Carl Hanser Verlag, 1978 Munchen-Wien, Band 1, str. 482 i Band 2, str. 775
5. Postignua duhovnim vebama

Kao to je ve u poglavlju 2 "Ignacijev ivot i razvoj" navedeno, Ignacije je unitio
skoro sve svoje beleke. Prema napomenama izdavaa ove knjige "ostadoe nam do danas
sauvana samo dva tanka sveska", koji obuhvataju njegov "Duhovni dnevnik" od 2.2. do
12.3.1544. (12 listova) i od 13.3.1544 do 27.2.1545 (13 listova), a ovde je dat prevod
dnevnika samo od 2.2 do 24.2.1544.1
Iz "Kronologije Ignacijevog doba" vidimo, da je godinama pre toga 1540. Pavle III
odobrio Drubu Isusovu, 1541. Ignacije izabran za prvog Generala Drube, 1542. da je
ishodio papino pismo u korist obraenih idova i da je iste godine osnovana Rimska
inkvizicija, da je 1543. on otvorio kuu za katehumene ("koji primaju versku pouku pre
krtenja"), 1544. kuu za obraene prostitutke, a 1545. da je otvoren Tridentski koncil protiv
reformacije.2
Tridentski koncil je otvoren tek 13.12.1545, iako je bio planiran za decembar 1542.3
Izdavai ove knjige ovde skreu panju na Ignacijeva kolebanja i borbu oko toga, da
li Druba sme da ima bilo kakav "pravno osigurani dohodak", a to se vidi i iz njegovog
dnevnika. Oni takoe napominju da "razdioba s naslovima ne potie od samog Ignacija.4
Ovde pada u oi da je poetkom 1544. godine Ignacije smatrao da vie stvari ima da
zabelei nego kasnije, do poetka 1545. teta je to nije preveden ceo taj sauvani ostatak
njegovog dnevnika. I iz njega bi se moda jo mnogo ta moglo saznati - da ne govorimo o
onom to je on sam unitio. Nekada je i neka tzv. "sitnica" vrlo simptomatina i moe ukazati
na shvatanja, doivljavanja i nastrojenja tako neke znaajne linosti kakav je bio Ignacije.
Ignacije (1491-1556) je ipak bio mistiar Novoga doba. Na to ukazuje i voenje ovog
dnevnika. On iz istog tog impulsa sa kojim su se njegov savremenik Kopernik (1473-1543) a
zatim ordano Bruno (1550-1600), Galilej (1564-1642), Kepler (1571-1630) sa svojim
apstraktnim miljenjem okrenuli posmatranju zvezdanog neba, on se iz istog tog impulsa sa
svojim apstraktnim miljenjem okrenuo posmatranju onoga to se dogada u njegovoj
sopstvenoj dui. Radi tog prouavanja on pravi te beleke, kako bi pomou njih mogao da
utvrdi izvesne injenice, da ih bolje sagleda, te da iz toga izvue odreene zakonitosti,
zakonitosti koje e moi i drugima da saopti, da bi i drugima bile korisne. Kao to je
Kopernik morao da belei poloaje raznih planeta da bi iz toga apstraktnim matematikim
miljenjem doao do nekih zakonitosti o njihovom kretanju, a to su drugi dalje razraivali,
tako je i Ignacije beleio ono to je pri misama ili drugim prilikama doivljavao: da li su mu
tekle suze, da li je oseao smirenost, da li je oseao milost Oca ili Sina, da li utehe, kakvu
pobonost i pouzdanje, da li nevericu ili alost ili sumnju, takoe i susrete sa nekom
Boanskom osobom i drugo. U ovako kratkim belekama koje su ovde date mnogo je
podataka sadrano.
Istovremeno kad Kopernik svojim apstraktnim naunim miljenjem trai zakonitosti u
kretanjima planeta, trai Ignacije svojim apstraktnim miljenjem zakonitosti koje vladaju u
oveijoj dui!
Ja se ovde sada neu uputati u to da li su njihovi zakljuci o tim zakonitostima tani
ili ne, niti da li su oni neto previali ili ne, ja ovde samo elim da skrenem panju na to da su
ovakvim pristupom stvorene osnove za razvoj moderne nauke. to se pod "naukom" danas
vie ili skoro iskljuivo podrazumeva onaj smer kojim je iao Kopernik, a ne onaj kojim je
iao Ignacije, to je sasvim drugo pitanje, koje treba posebno raspraviti. ak i moderna
psihologija ide Kopernikovim putem, jer i duevne pojave tumai na spoljanji
1
Naela jezuita, Beograd 1990, str 119-144

Naela jezuita, Beograd 1990, str 242-243
3
Renate Riemeck: Glauba-Dogma-Macht, Urachhaus 1985, Stuttgart, s. 251
4
2
materijalistiki nain, postala je na neki nain "nauka o dui bez due" - kako se to israzio
Rudolf tajner. No, da bi se bar donekle shvatilo ono to ja ovde elim da kaem, za to mogu
posluiti ove rei Rudolfa tajnera:5
"U svetskoj tajni gleda sebe ovek.
U ovekovoj tajni otkriva se svet."
Tri i po veka posle smrti Ignacija i Kopernika nastoji Rudolf tajner da oba ova
nauna stremljenja objedini i da dovede do jasnoe i pune svesti - ali ne apstraktnim
miljenjem, ve miljenjem zasnovanim na stvarnosti kako fizikog tako i duevno-duhovnog
sveta, te u tom smislu se i ja trudim da dajem odgovarajua objanjenja.
Moderna nauka je nastala onda kad su ljudi posumnjali u ono to su neposredno
dobijali preko svojih ula. Kopernik i njegovi sledbenici su uspevali u svom duhu da se sa
Zemlje premeste na Sunce i da sa njega posmatraju kretanja planeta. Za iznalaenja njihovih
zakonitosti u najveoj meri im je pomagala matematika, za koju bi se moglo rei da je
najapstraktnija od svih nauka, ali da u svojoj apstraktnosti daje oveku najsigurnije dokaze i
izvesnosti o onome to se njome postie. U ulima opaajnom svetu ne postoji nikakav
neimenovan broj 5 ili 23, ali smo mi ipak sigurni da je 5+23=28. U ulima opaajnom svetu
ne postoji nikakva matematika linija (bez irine i bez debljine), ali smo mi ipak sigurni da su
naizmenini uglovi dvaju pravih koje se seku jednaki, a tekoe da je i Pitagorina teorema
tana. Ta sigurnost u matematikim zakljucima dovela je do onog shvatanja da je svaka
grana nauke samo onoliko nauka ukoliko u njoj ima matematike. To je dolo do izraaja i u
natpisima na opservatorijama: "Omnia in numera et mensura" ("Sve u brojevima i merama").
Matematiku su Evropljani nauili od Arapa, islamizovanih Arapa. Sa njom i sa
drugim islamizovanim arapskim naukama poelo je u Evropi da se iri materijalistiko
shvatanje kao posledica jednostranog razumevanja i matematike i aristotelizma, pa je
Aristotelovo uenje ulo i u rimo-katoliku crkvu. Ne bi se moglo tvrditi da su ba samo te
islamizovane arapske nauke donele materijalistiko shvatanje u Zapadnu Evropu, ali su one
ipak tome vrlo mnogo doprinele da se ono rairi i uvrsti i da se ak i kao dogma zapadne,
rimske crkve (istone to nisu priznale) 869. godine postavi da ovek nema duh, ve da je to
samo neka manifestacija due, a to je posle dovelo i do onog "filioque" iz 1054. godine,
kojim se proglaava da je Sveti Duh stvoren u vremenu, a ne da je od venosti.
Tu dogmu u stvari porie i sam Ignacije kad kae "... Vjeni Due Sveti...",6 jer je sa
Sinom nastalo vreme, pa nita to proishodi iz Sina nije iz venosti, ve vremensko, stvoreno
u vremenu. I ovo je jedna od "sitnica", za koje sam ja na poetku ovog poglavlja rekao da
moe biti izvanredno znaajna. Nju su oni to stavljaju "imprimatur" verovatno prevideli.
No, nije matematika - ta najduhovnija nauka - kriva to je nastalo materijalistiko
shvatanje u drugim modernim spoljanjim naukama, nego je to shvatanje napalo i samu
matematiku i svelo je samo na "brojeve i mere", svelo je samo na kvantitete poriui sve
kvalitete koji se i u njoj iskazuju. Kvalitativno nisu isti i pozitivni i negativni brojevi, a da i
ne govorimo o imaginarnim i nadimaginarnim. Kvalitativno nisu iste ni dimenzije gore-dole ,
desno-levo ili napred-natrag. Kvalitativno nisu iste ni povrine koje imaju lice i nalije, i
povrine koje imaju samo jednu stranu (kao kad se uvrne neka traka, pa joj se lice zalepi na
nalije.
Ispravno shvaena matematika je ta, koja nas moe dovesti do shvatanja i onoga to
je Kopernik i onoga to je Ignacije istraivao, mada zbog ovakvog njenog dananjeg
materijalizovanja izgleda da ona s ovim drugim nema veze. Meutim:
"ivot bogova jeste matematika. Svi boanski poslanici moraju biti matematiari."
5
6
Rudolf Steiner; Wahrspruchworte, GA 40, Dornach 1981, s. 235/3

Ove Novalisove rei stavio sam ja jo 1989. kao moto jednom svome spisu,
zasnovanom i na njegovim fragmentima i na antropozofski orijentisanoj nauci o duhu
Rudolfa tajnera.7
U tom spisu sam ja pokazao, kako i sama matematika ukazuje na podruje slobode, te
da se ne moe sve tumaiti pomou kauzalnosti, tj. da svaka posledica, sve to se deava ima
svoj uzrok iz kojeg neumitno sledi - kako to tvrde materijalistiki naunici. Oni naravno i ne
slute da je to na zapadni "hrianski" nain preuzeto islamsko verovanje u sudbinu - ksmet, te
raspredaju neke prie o nekim genima i tome slinom. Pri tom - ak i kad su dobri
matematiari - oni ne zapaaju oblast slobode pri svakom integrisanju, jer se kod dx = x+C
ta konstanta C uvek moe slobodno, proizvoljno i svojevoljno odrediti, nije ona ak ni tom
strogom matematikom uzrokovana, te se i matematikom dokazuje da je zakon kauzalnosti
netaan odnosno da nije opte vaei. Zato matematika jeste ivot bogova, jer ivot bogova
nije odreen iskljuivo kauzalnou.
Ta kauzalnost nije hrianska nego jedna od posledica duhovne okupacije Islamom,
posebno arabizovanim Islamom. Ta okupacija se pokazuje i time, to izvesni tajni krugovi
ve vie decenija forsiraju novu religiju, koju sam ja nazvao Judeohrislam ili bolje Judeo-HriIslam. Po njoj su i judejstvo i hrianstvo i islam isto, jer sva tri veruju u samo jednoga Boga.
to se u svetim spisima sve ove tri religije navode ak i imena veeg broja drugih bogova, to
njima ni malo ne smeta. To propovedanje se moglo sluati i na srpskoj televiziji, to je
zastupao i vrlo ugledni erudita i pravoslavac, a "Politika" je 17.1.2009. obavestila o velikom
"Molitvenom doruku" u Vaingtonu raznih "hriana, islamskih voa i Jevreja" iz 165
zemalja "da bi se pomolili Isusu" (svakako Muhamedovom velikom proroku Isusu).
Sta o tome misle isusovci? A ta o tome ima da kae Benedikt XVI? Da li su oni u
svojim duhovnim vebama postigli i to, da sagledaju opasnost te nove religije, opasnost ne
samo zbog ruenja sve te tri religije, nego jo mnogo, mnogo veu?
*******
Ta vrlo rairena parola, da je sve samo u brojevima i merama navukla je itave
generacije istraitelja prirode da u svojoj mati izmiljaju svet koji niti zvui niti mirie, niti
proizvodi artikulisani govor kojim se saoptavaju misli, niti ima bilo kakav ukus, oseaje
ljubavi i mrnje i tako dalje. Po toj naunikoj materijalizovanoj i skuenoj mati neka knjiga
ima samo takav i takav format, toliko i toliko strana, toliko i toliko slova i tome slino, a u
nju je uloeno samo toliko i toliko energije da se napie i tampa. No, poto je energija po
prirodi takva da ne moe da nastaje ni iz ega, to - po njima - recimo iz Marksovog
"Kapitala" nije mogla da nastane energija koja je pokrenula stotine miliona ljudi. Isto tako, ni
"Duhovne vebe" koje je Ignacije napisao nisu mogle da proizvedu tu koliinu energije koja
utie na oblikovanje drutvenog ureenja i danas. Pretna tome, takve energije u pisanim
delima prema materijalistikim naunicima ne postoje, pa bez obzira to one ipak menjaju
svet. Po njima ni mata kojom su one napisane nema nikakvu energiju, kao uostalom ni
ljubav ni mrnja i tome slino.
U poglavlju "3. Jezuitske vebe" ja sam ve ukazao na upotrebu i zloupotrebu mate.
Ja tu nita ne mogu da tvrdim, ali bi neko od jezuita to mogao bolje da istrauje i utvrdi u
kojoj su meri te Ignacijeve vebe za upotrebu mate pri zamiljanju prolosti uticale na
savremene istraivae prirode, koji se sada jedino smatraju da su naunici i koji svoju matu
ne upotrebljavaju samo za stvaranje neeg novoga, nego i za tumaenje postojeega. Ovo bi
bilo vrlo znaajno, poto "Druba Isusova ima 2000 odgojnih ustanova",8 kako je to ve
ranije ovde navedeno. I poto:
"Dananju Evropu ne moemo ni zamisliti bez udjela isusovakih kolegija i sveuilita
7
8
Vojislav Jankovi: Matematiki pristup duhovnoj nauci, Beograd 1989-1990

u prolosti." 9
Ti danas vrlo raireni materijalistiki naunici priznaju postojanje samo onoga to se
moe brojati i meriti, onoga to se samo nekim ulima moe opaati (veina ula su
"subjektivna"), pa onda neulnom matematikom iz svoje neulne mate stvaraju neki ulni
svet materijalnih estica, koje se ulima ne mogu opaati! Ili nepoznatu prirodu svetlosti
objanjavaju nepoznatom prirodom etera, koji svojom neulnom matom oni nisu uspeli ni na
njima samima zadovoljavajui nain, materijalistiki nain, da do kraja osmisle! Da ne
govorimo o tome, to ne smeju da kau da veruju u duhove koji dva tela kroz nita guraju
jedno ka drugome, nego to nazivaju opet apstraktnim izrazom "gravitacija", pa misle da je
davanjem imena neem to ne umeju da objasne zagonetka reena. Ili neuke ljude ubeuju da
su netana njihova svakodnevna viestruka iskustva i o tome kako od ivoga nastaje mrtvo i
tvrde da je proces obrnut, da je od mrtvog nastalo ivo, iako ni na jedan takav sluaj ne mogu
da ukau, pa jo i sami tvrde da je ugalj nastao od ivog drvea, a ne drvee od uglja. I tako
dalje, i tako dalje...
U svoju nepogreivost takvi naunici jo vie veruju nego Pije IX to je verovao u
svoju. Pije IX je to bar objanjavao nekim mistikim boanskim nadahnuima, a
materijalistiki naunici trae da se veruje u ono to su "otkrili" njihovi reci u skupocenim
laboratorijumima koje su pristupane samo izvanredno malom broju njihovih posveenika,
pri emu je zabranjeno da se govori o bilo emu duhovnom - bar kad se radi o njihovom
poslu. Pa i njihove misli su samo neka luevina mozga!
No kakva je u stvari razlika u verovanju u ono to papa kae i verovanja u ono to
kau naunici da su otkrili na eksperimentima kojima ni neki ak i vrlo nadprosean ovek ne
moe da prisustvuje? Razlika je u tome to ono to papa kae ovek moe razvojem svojih
sposobnosti i nekih svojih snaga to eventualno i da proverava, a za ono to ti naunici kau
on mora sebe prvo da onelogikuje, a onda i da prihvati da on nikad nee moi da proverava
kako se vre eksperimenti u njihovim moda i stotine miliona dolara skupim
laboratorijumima, te da li se i pri tim eksperimentima pretpostavlja neto slino kao kad - sad
ve pristupanijeg - eksperimentisanja o interferenciji svetlosti, to jest da jedan snop svetlosti
moe da prolazi kroz drugi a da ga nimalo ne poremeti - ba kao to je to sluaj sa duhovima!
Ja apelujem na jezuite da prema ovome zauzmu odreeni stav, da se o njemu jasno
izraze i da preduzmu odgovarajue korake. Ovo s obzirom na njihovu znaajnu
prosvetiteljsku ulogu - kako to oni sami istiu. Ovo se naravno odnosi i na sve druge
organizacije koje utiu na prosvetu, nauku i kulturu, pa to neki put i oni i javno istiu.
Meutim, poto ja ovde piem o jezuitizmu, ja se obraam prvenstveno na lanove Drube
Isusove. U svakom sluaju neko ipak treba da se suprotstavi onelogikovanju itavog niza
generacija pomou nauke o postojeem svetu, o prirodi koja ukazuje na nepromenljivu
prolost, nauke koju nameu politiari preko svojih ministara, a izmiljaju je nauni
posveenici svojom matom, iz koje se budunost tek stvara.
Da li su jezuiti spremni da se suprotstave tom onelogikovanju i da pomognu one
naunike koji ne zloupotrebljavaju svoju matu, ve se dre samo fenomena koje imaju pred
sobom i ele da izgrade most izmeu puta Kopernikovog i puta Ignacijevog?
Ja znam da to nije lako, jer ak i islueni politiari koji su bez ikakvog naunog
znanja dobijaju milione dolara za dranje svojih propovedi. Na toj robi se sigurno dobro
zarauje. A Ignacije se uasavao od bogatstva... I od asti... I od oholosti...
Ignacije je ak - kao i moderni istraivai prirode - posumnjao i u ono to se u
njegovoj dui neposredno objavljuje i nastojao je da se iznad toga uzdigne i da to nepristrasno
posmatra sa neke vie take gledita. Ja sam na to ve skrenuo panju: svoju autobiografiju
on pie u treem licu, pie o tome ta je "hodoesnik" doivljavao. Ba kao to je Kopernik
svoje stajalite sa Zemlje prebacio na Sunce, izlazi i Ignacije iz sebe i to svoje ja posmatra sa
9
Naela jezuita, Beograd 1990, str 227, # 4
nekog drugog stanovita. Drugo je pitanje ta je pri tom video, kako je to tumaio i ta je
doivljavao. Ako su itave generacije istraivaa prirode mogle da gree zbog pogrenog
usmeravanja i upotrebe svoje mate i neloginog miljenja, zar nije mogao to biti sluaj i sa
Ignacijem? I nikoga od njih ne treba osuivati, jer i za njih vai ono Pavlovo:
"Ja pak ni alo ne marim to me osuujete vi ili ljudski sud, a ni sam sebi ne sudim.
Jer ne znam da sam to kriv, ali time jo nisam opravdan. Nego Gospod je taj koji meni sudi."
(l.Kor.4.3-4)
Prema Rudolfu tajneru, Hristos je sada i gospodar karme, on "opravdava" koga treba
i prua ljudima mogunost za ispravljanje svojih pogreaka, dakle on i "meni sudi".
No jedna je stvar da li neki ovek ivi u nekoj zabludi, te iz te zablude neispravno
postupa, a druga je da li on svesno neto ini iz egoistikih pobuda svojih ili svoje grupe u
koju je na neki nain upao, pa se ak jo i zakleo da e njenim interesima bezuslovno sluiti.
Posebno kad ini neto s im se njegova savest ne slae, a on to ini zbog zaveta poslunosti.
Vrlo je mali broj ljudi koji svesno ine neto zlo. Veina ljudi koji ine zlo nije svesna
toga to ini bilo zato to im je u datom trenutku iz nekih razloga svest umanjena bilo zato to
ine neto zata u svojoj zabludi smatraju da je u nekom smislu dobro, pa bez obzira ta pod
tim dobrom takav neki ovek podrazumeva. Sredina izmeu te dve vrste injenja je, kad neko
ini neto zata smatra da je zlo, a istovremeno smatra da to treba ili mora da ini iz nekog
vieg razloga, da je to neko "nuno zlo". Drugim reima, takav ovek ini neto emu se
njegova savest protivi; on ima svest o tome da je to zlo, a ipak ga ini. To zlo on ne ini iz
nekog svojeg unutranjeg podstreka koji mu donosi neko zadovoljenje, nego ga ini, a pri
tom je u dui nezadovoljan to to ini, pati zbog toga - "grize ga savest".
Na injenje takvog nekog "nunog zla" uvek su navoeni i naterivani svi oni koji
imaju bilo kakvu vlast. Ti koji imaju vlast izmislili su i izreku "Cilj opravdava sredstva", ne
Ignacije koji se bori protiv bogatstva, asti i oholosti - kako je to ve pomenuto u poglavlju
"4. Teoloke zamisli", gde su navedene i njegove rei o tome.10 A da li e i koliko e nekome
ciljevi opravdavati sredstva, to e svako sam iskusiti posle smrti. U svakom sluaju, pomagati
nekom da stekne vlast, to znai elju da taj obavlja neka "nuna zla", koja zadovoljavaju
sebine interese onoga koji mu pomae; to je suprotno od ljubavi prema svom blinjem, to je
sablanjavanje vlastelina.
Sa tim u vezi je i zavet poslunosti, jer se time na drugoga prenosi neka vlast i taj se
samim tim izlae iskuenju da neto pogreno uradi, da ak i preko svojih poslunika uradi
neka "nuna zla", te da samim tim ona postanu vea nego to bi ih inae sam nalogodavac
mogao uiniti. Sem toga, poslunici se tim zavetima odriu svoje sopstvene savesti i predaju
se savesti nalogodavca, a:
"Zato da tua savest sudi mojoj slobodi?" (l.Kor.l0.29)
Ja sam ve ranije dosta izneo o zabrani zaklinjanja i njegovoj pogubnosti. Ovde se sad
postavlja pitanje i o odnosu zakletve, zaveta ili zaricanja prema savesti. Ako oni dou u
koliziju, kako treba postupiti? Data zakletva ili zavet pripada prolosti - savest govori sada.
ak i kad savest pobuuje na kajanje za neko u prolosti izvreno delo, ona to govori sada.
To sada se nalazi izmeu prolosti i budunosti; prolosti koja je nepromenljiva - mrtva i
budunosti koja e se tek uobliiti, koja je neto ivo.
Ako ovek postupa prema onome to je ve ranije stvorena prolost, tu onda vai
zakon kauzalnosti, tu ne postoji sloboda, jer je to umrtvljeno. Meutim:
"Hristos nas je oslobodio za slobodu. Stojte, dakle, vrsto i ne potinjavajte se opet
ropskom jarmu." (Gal.5.1)
Sem toga Hristos je "put i istina i ivot" (Jn.14.6), slobodno uobliavanje budunosti.
I zar nije zakletva jaram prolosti?
Malo dalje Pavle kae:
10
"Odvojili ste se od Hrista vi koji se zakonom opravdavate, otpali ste od blagodati. Jer
mi pomou Duha na osnovu vere oekujemo nadu da emo biti pravedni." (Gal.5.4-5)
Da li zakon opravdava one koji kamenuju preljubnicu, te kao njene ubice nee snositi
odgovarajue posledice, nee posle svoje smrti u svojoj dui osetiti bolove koje su joj
nanosili? I zar nisu doiveli blagodat oni to su posluali Isusa Hrista - prema kazivanju
Jovanovom (Jn.8.1-11) - i nisu bacili kamenje na nju? Zar nisu oni bili osloboeni od
posledica sauesnitva u ubistvu, koje im je nalagao zakon?
A, zar nije zakletva neka dopuna zakonu, po kojem prolost kauzalno deluje na
sadanje i budue dogaaje? Ba kako propoveda Muhamed, a to je preuzeo i sadanjl
"judeo-hri-islam"? Zar se i njome ne otpada od blagodati? Moemo li mi od zakletve
oekivati nadu da emo biti pravedni? I da li uopte moe biti govora o pravednosti nekog ko
je silinom zakletve postao automat? Naroito ako nam jo i glas savesti sada to ne potvruje?
A ukazujui na Mojsijev zakon upisan slovima u kamenu uz napomenu da "slovo
ubija, a Duh oivljava" (2.Kor.3-6) Pavle kae:
"... kako da ne bude jo slavnija sluba Duha? Jer ako je slavna bila sluba koja
donosi osudu, mnogo je obilnija u slavi sluba koja donosi pravednost. (2.Kor.3.8-9)
Zakonska osuda i pravednost dakle nisu isto. A zakletva - kao dopuna zakonu - donosi
jo poveanu osudu ("tako mi Bog pomogao" ili tome slino) a savest nas u slobodi upuuje
na pravednost, pravednost o kojoj e nam se "zakonom slobode suditi" (Jak.2.12). I Pavle
nastavlja:
"Stoga, imajui ovu slubu po milosti koja nam je ukazana, mi ne malaksavamo, nego
smo se odrekli tajnih, sramnih stvari, ne ivimo u lukavstvu i ne izvremo re Boiju, nego se
objavljivanjem istine preporuujemo svakoj ljudskoj savesti pred Bogom. Pa, ako je i
pokriveno nae evanelje, pokriveno je samo za one koji propadaju, kojima je bog ovoga
sveta oslepio njihove nevernike misli, da ne vide prosveenje od evanelja o slavi Hristovoj,
koji je slika Boija. Jer mi ne objavljujemo sebe same nego Hrista Isusa Gospoda, a sebe
smatramo vaim sluiteljima Hrista radi. Jer Bog koji je rekao da svetlost zasvetli iz tame, on
je zasvetlio u naim srcima - da mi budemo prosveeni poznanjem slave Boije u licu Hrista."
(2.Kor.4.1-6)
Dakle, ne tajno i sramno, ne u lukavstvu i ne izvrui re Boiju, ve objavljivanjem
istine Pavle i njegovi se obraaju svakoj ljudskoj savesti. A "bog ovoga sveta" - ne "Bog koji
je rekao da svetlost zasvetli iz tame" - taj bog je "oslepio njihove nevernike misli". Taj "bog
ovoga sveta" oslepio je i misli modernih monoteistikih judeo-hri-islamovaca, pa ne vide ni
ovo ni mnoga druga mesta iz svetih spisa ove tri religije! A, ta ako to i vide, a zbog ivljenja
u lukavstvu ipak tvrde da postoji samo jedan bog? Time oni onda negiraju Hrista koji je "put i
istina i ivot" i priklanjaju se bogu lai, njega samo priznaju da je njihov jedini bog. A ta im
o tome govori njihova savest? Da cilj opravdava sredstva? Da to rade, jer su pod zavetom
poslunosti nekome ko to od njih trai? Da zbog svoje zakletve moraju da prihvataju
"stranputicu i la i smrt"?
Jezuiti - naravno i svi drugi - treba prema ovom da zauzmu stav i da neto uine. Jer:
"Ko, dakle, zna da ini dobro, a ne ini, greh mu je." (Jk.4.17)
A za Benedikta XVI ja imam utisak da bi se i on sa ovim mojim stavom sloio...
*******
Neposredno pre ovih gore navedenih rei Jakov kae:
"De sad vi koji govorite: danas ili sutra poi emo u taj i taj grad, i proveemo onde
godinu dana, i trgovaemo, i zaradiemo; vi, koji ne znate ta e biti sutra. Jer kakav je va
ivot? Vi ste vodena para koja se zamalo pokae i onda nestane. Umesto da govorite: ako
Gospod htedne, iveemo i uiniemo ovo ili ono." (Jk.4.13-15)
Iz ovakvog impulsa je nekad kod srpskog naroda bio obiaj - kad se neko sretne na
putu - da se upita: "Kuda, ako Bog da?" ili skraeno samo "Ako Bog da?". Meutim, i protiv
ovog Jakovljevog upozorenja su postavljene sve zakletve i zaveti: ovek se zaklinje da e
neto uiniti, a ne zna ta e se s njim u meuvremenu dogoditi. A takoe i da li e se
ispunjenje toga u jednom trenutku i pod izvesnim okolnostima sukobiti sa ovekovom
savesti."
Ako se ovek zaklinje za neinjenje neega, izloen je mnogo manjoj opasnosti nego
ako se zaklinje za neko injenje. To je zato to ovek i vrlo retko pada u iskuenje da se
zarie da nee initi neto dobro, ve skoro uvek da nee initi neko zlo, neto to on u tom
trenutku zaklinjanja smatra da ne treba da ini. Meutim, i takvi zaveti su protivni Hristovom
impulsu: umesto da takva neinjenja budu iz slobodne odluke svakoga "sada", ona se
pretvaraju u automatsku kauzalnost koja dolazi iz prolosti. A "Hristos nas je oslobodio za
slobodu" (Gal.5-l).
Utoliko je vie protiv Hristovog impulsa i sa teim posledicama zaklinjanje za neko
injenje. Sem neuzimanja u obzir onoga "ako Bog da", pri emu ovek postaje krivokletnik
kad se zakleo da e u odreeno vreme biti na odreenom mestu, a na putu ga udari automobil
i njega odnesu u bolnicu, sem toga tu dolazi u obzir i nemogunost sagledavanja prilika koje
e postojati u nekom buduem "sada" kad to treba uiniti.
Nekome se u trenutku zaklinjanja moe initi da je to njegova posebna misija i ast da
se stavi u slubu nekome ili neemu, u emu on gleda nekakav ideal, pa se i sasvim uopteno
u tom smislu zaklinje; zaklinje se da e prvenstveno tom idealu sluiti i da je sve drugo manje
vano i podreeno tom idealu. No, Ignacije se borio ne samo protiv bogatstva, nego i protiv
asti...
Ali bez obzira na to, i kod ovakvog zaklinjanja moe nastupiti neto nepredvieno i
nepredvidljivo. Na primer, nekada je bilo uobiajeno da se zaklinje na vernost kralju, to
podrazumeva i poslunost, izvravanje njegovih naredbi. ta kletvenik treba da radi, ako mu
taj kralj poludi ili postane senilan ili pijanica, pa u pomuenoj svesti pone da izdaje neka
besmislena nareenja? Da li e on i njih da izvrava zbog zakletve ili e zbog neposlunosti
biti krivokletnik? A ta, ako taj kralj pone da vodi neku politiku za koju kletvenik stekne
ubeenje da je neispravna i pogubna?
Takav sluaj je bio i u skorijoj srpskoj istoriji, kad je izvesna politika elita procenila
da je kralj nepodesan, te su 1903. kralja Aleksandra I Obrenovia (1876, kralj l889-1903)
ubili njemu zakleti oficiri, pa su se isti ti oficiri posle zakleli i kralju Petru I Karaoreviu
(1846, kralj 1903-1921), koga su doveli na prestol. Petar je pre toga dobar deo ivota delovao
u ilegali pod imenom "Petar Mrkonji" u tada od Austrije okupiranoj Bosni i Hercegovini, a i
od srpske andarmerije se krio u buretu kod Tarabia,11 jer iz dravnih razloga cilj opravdava
sredstva. On se i na strani Francuske borio u ratu 1870-1871 protiv Pruske i njenih saveznika,
svakako pod zakletvom Francuskoj, u kojoj je svrio vojnu kolu. Da li je ta zakletva vaila i
kad je postao kralj Srbije? A da li se onda zakleo i Srbiji, te je tako sluio dva gospodara? A:
"Niko ne moe sluiti dva gospodara; jer e ili jednog mrzeti, a drugoga voleti, ili e
jednom biti privren, a drugoga prezirati; ne moe se sluiti Bogu i mamonu." (Mt.6.24)
Ja ovo ne navodim radi nekog moralnog procenjivanja tog dravnog udara u Srbiji,
nego radi moralnog procenjivanja same te zakletve na vernost. Pri tom ja naroito uzimam
primer ba iz srpske istorije, da mi se ne bi prebacivalo za pristrasnost, a slinih sluajeva ima
svuda. Ti srpski oficiri su dakle o Aleksandru imali jedno miljenje kad su mu se zaklinjali, a
kad su odluili da ga ubiju imali su drugo. Za ova izlaganja nije vano ni kakvo je bilo jedno
ni kakvo je bilo drugo miljenje, vano je da se po tim oficirima neto od vremena zaklinjanja
promenilo, te su zbog toga oni odluili da budu krivokletnici i izdajice. Naravno da je sa
takvim procenjivanjima situacije povezana i oholost, protiv koje se Ignacije takoe borio...
11
Dr. Radovan Kazimirovi: Kremansko proroanstvo, Reprint iz 1940 godine, str. 4, 5, 12, 20. Skrivanje Petra
u buretu dato je u nekom drugom izdanju.
Takve stvari se ne deavaju samo na divljem Balkanu. I u najkultivizovanijim i

najdemokratizovanijim zemljama ljudi se zaklinju na svoj ustav, pa postaju krivokletnici iz
nekih "dravnih razloga", za koje je potovanje i postupanje po ustavu smetnja - smetnja bar
za njihovu oholost. Zbog takvog krivokletstva se naravno ne izvodi na sud, jer "cilj
opravdava sredstva". Sudi se samo onima koji su izabrali pogrean cilj, te zbog toga budu
pobeeni. No, ako prihvatimo da su neki "dravni razlozi" iznad ustava, jer ovaj kao zakon iz
prolosti nije mogao predvideti potrebe ovoga "sada", zato se na njega zaklinjati? Kad ve
pojedinci mogu da sagledavaju stvari bolje nego ustavotvorci - to im se priznaje jer im se ne
sudi - zato se onda na ustav zaklinjati? I to na Svetom Pismu koje je izriito protiv toga da se
ovek kune?
U Svetom Pismu takoe stoji i "Ne ubij", a na njemu je ogroman broj vojnika
zaklinjan da ubija. Da li su ovakva politika negiranja religijskih uenja i u kojoj meri
uzrokovala irenje ateizma? Jer ako se verskim obredom pobija neko moralno uputstvo iste te
vere, ta vera gubi svoje bivstvo. O tome bi trebalo napraviti posebnu studiju, ali pada u oi da
je masovno irenje ateizma ilo uporedno sa sve masovnijim zaklinjanjem narodnih masa da
e kao vojnici ubijati po nareenju svojih vladalaca. Naravno da se to ne sme jednostrano
primiti, jer je to povezano i sa drugim uticajima i nastrojenjima oveanstva, zbog kojih je
ljudima zamraen uvid u duhovni svet.
Simptomatino je da je na Nirnberkom sudu, na kojem je sueno vrlo neznatnom
broju ratnih zloinaca iz Drugog svetskog rata, postavljeno naelo da je ratni zloinac ne
samo neposredni izvrilac zloina nego i njegov nalogodavac, a sem toga da izvrioca ne
moe da pravda to to je zloine vrio po nareenju pretpostavljenih stareina koje je svakako jo i pod zakletvom - bio obavezan da slua. Drugim reima, izvrilac uprkos
hijerarhijskoj potinjenosti potvrenoj zakletvom mora svaku zapovest moralno da
procenjuje. Koliko je to u nekoj konkretnoj ivotnoj situaciji mogue, to je drugo pitanje, a
koje moe da bude lako samo za apstraktna umiljanja. Ali na tom Nirnberkom sudu je
takvo pravno naelo postavljeno.
Iz ove postavke Nirnberkog suda izlazi da je savest iznad zakletve. Prema njemu
svaki neposredni izvrilac mora svojom saveu da proceni moralnost dobijenog nareenja i
da iz svoje slobode odlui da li da ga izvri ili ne. Naravno da e za neizvrenje naredenja on
biti krivokletnik i kao izdajica ii pod sud svog nalogodavca, a ako ga izvri bie ratni
zloinac prema postavkama Nirnberkog suda. Kako se tu snai? ta tu da radi neko od onih
malih, koga su Vlastela bez njegove volje i elje u to uvukla?
Pa kakvog smisla i ima zakletva i nije li to izraziti antihristovski impuls? Ja sam ve
na poetku poglavlja "1. Duhovni svet" ukazao na tu ne samo zabranu, ve i besmislenost
zaklinjanja, a Nirnberki sud je to jo mnogo ranije utvrdio. Od koga je potekao taj impuls za
ovakav stav Nirnberkog suda, meni nije poznato. Meutim, mene bi zanimalo da znam: da li
Druba Isusova to odobrava ili ne? Takoe i ta Benedikt XVI ima o tome da kae? Ne
potcenjujui ni malo njegovu borbu protiv drugih nemoralnih pojava u drutvu, ja mislim da
je ovo jedno od osnovnih moralnih pitanja, jer se tie apsolutno svih ljudi. Ono se ne tie
samo nekih koji su moralno pali i izopaeni, nego apsolutno svih koji se trude da budu dobri
hriani. To e se videti i iz daljih mojih izlaganja.
*******
S tim u vezi interesantan je jedan sluaj koji se skorije dogodio. Florian Pfaf, major
nemake vojske napisao je i knjigu o tom svojem sluaju.12 On je katoliki hrianin sa
nesalomljivom voljom za istinu i sa sigurnim oseajem za pravo. On je jo 1992. i 1993.
12
"Die Europaer" Nr.4 Februar 2009) str. 19-24. Gerald Brei, Zurich, pod naslovom "Gefahr des Totschlags im
Amt" to izlae prema knjizi koju je izdao Florian D. Pfaff "Totschlag im Amt. Wie der Friede verraten wurde",
Wassertrudingen 2008
oseao da je to krenje ustava kad je nemaka vlada poslala nemake trupe u Somaliju.
Takoe i da je to jo bezazleno prema dranju nemake vlade u kasnijem ratu u Jugoslaviji.
Posebno nemako uestvosanje u bombardovanju Beograda marta 1999. bez odluke
Organizacije ujedinjenih nacija i bez odluke nemake skuptine.
Po Pfafu je te 1999. oko dvanaest nemakih pilota odbilo da uestvuje u
jugoslovenskom ratu, zbog ega je protiv njih u pokrenutom postupku traeno da naknade
trokove za njihovu obuku. Njih su onda zamenili piloti koji su to prihvatili pod uticajem
propagande, iji su falsifikati tek kasnije otkriveni.
Pfaf smatra da ako vojnik zbog svoje savesti ne eli da pomae metode koje su za
odbacivanje - da je pravo na njegovoj strani; ako njegova savest govori isto to i zakon, onda
nema konflikta. Sem toga, po njemu vojnik nije akronim za "Treba bez dugog miljenja sve
da radi" (SOLDAT = Soll ohne langes Denken alles tun). To se uilo i u nemakoj vojsci, kao
i da je neobraanje panje na ovo pravilo kanjivo. Da svaki vljnik mora da pri prihvatanju
zapovesti ispita da li je to delo kanjivo, a ako jeste, ne sme da ga izvri, te da ne sme ni da
propusti da to ispita.
Rat u Iranu marta 2003. bio je otvoreno krenje prava naroda. Rat se sme voditi samo
ako je izvren napad ili bar neposredno predstoji napad na sopstvenu ili vojnim savezom
povezanu drugu dravu ili ako Ujedinjene nacije odlue da treba upotrebiti oruje radi
ouvanja ili uspostavljanja mira. Uzevi to u obzir, Pfaf je odbio da uestvuje u tom ratu.
Zbog toga su ga nedelju dana ispitivali psihijatri, pa poto su nali da je normalan, njega su
onda vratili u slubu i dali mu zadatak da radi na poboljavanju logistikog "software"
programa. Pfaf je odbio i na tome da radi, jer bi to bilo podrka ratu u Iraku. Pri tom se on
pozvao na obavezu vojnika prema njihovom osnovnom zakonu i na svoju savest. Zbog toga
je pred vojnim sudom optuen za odbijanje poslunosti. Sud je naao da je kriv i degradirao
ga na in kapetana. Obe strane su uloile albu kod Saveznog upravnog suda, koji Pfafa
21.6.2005. oslobaa od optube i kao obrazloenje daje da je rat u Iraku protivan pravu
naroda, da je sloboda savesti optuenoga nemakim ustavom zagarantovana; da on nije hteo
da daje vojnu podrku ratu koji su otpoele SAD i njeni saveznici na suprot pravu naroda.
O ovoj odluci su svi mediji utali.
Po Pfafu napadaki ratovi protivni pravu naroda podseaju na najmranije dane
inkvizicije ili na eutanaziju, gde je ubijanje legalizovano. To je odvajanje prava od morala.
Pravna drava zasnovana na temelju hriansko-zapadnjakih vrednosti gubi time svoje
osnove. Time se zabrana napadanja izvre u dunost izvrenja nezakonitih zapovesti, koje
nisu mogle da spree napad. To je "najperverznije i potencijalno najsmrtonosnije, najgore
podstrekavanje na ubijanje". Kao da nije bilo Nirnberkog procesa, ovde se daje paualna
pismena dozvola za nepromiljeno uestvovanje u zloinima: "Kancelar nareuje, mi
izvravamo!". Taj kobni princip voe oigledno treba da bude salonski podoban.
Za ubijanja i razaranja u protivpravnom ratu kanjavaju se prvenstveno vojnici, a oni
su ubice po narudbini. To se jasno vidi, jer su veina rtava civili. Protivpravno upali vojnici
ire strah i teror sa bezbrojnim mrtvim i ranjenim kao rtvama. Pri tom, visoka politika nije
odgovorna! Pravniki je mnogo tee optuiti kancelarijskog poinioca, jer nije isprljao ruke.
Tendencija nemake politike da sopstveni narod navikne na voenje (napadakih)
ratova, pri emu se sistematski pravi nevinim, lae, vara i zloupotrebljava i prezire pravo
(Jugoslavija, Afganistan, Irak) - mora da zabrine svakog ko pravniki misli. Po Pfafu stoga
istinska borba kultura treba da bude zajednika protiv nekulture.
U napomenama uz ovaj lanak dat je i podatak da je zastraujue velik broj
samoubistava amerikih vojnika koji su se vratili iz irakog rata, a da su se posle povratka iz
vijetnamskog rata vie njih ubilo nego to je poginulo za vreme pohoda - ak vie od 60.000!
*******
Meni se ini da za vreme ratnog ludila i pomraene svesti (moda i drogama koje
izmiljaju, propisuju i daju politike elite) ti jadnici, koji su pribegli samoubistvu, onda nisu
znali ta rade, a kad su se kod svojih kua osvestili, nisu mogli da izdre griu savesti zbog
toga ta su radili, radili po nalogu te svoje politike elite. Ta gria savesti je naravno pojaana
i mrnjom preivelih i ojaenih njihovih rtava, koja se kao strele zabadaju u poinioce. Neki
zbog toga izvre samoubistvo, a neki dobijaju "samo" nervni slom ili neke druge i psihike i
fizike bolesti. Posebno to - iako to nekome moe izgledati udno - odbojna sila mrnje koju
su ti vojnici oseali prema onima koje su ubili sada se pretvara u privlanu silu koja ih vue
ka tim ubijenim.
Cepanje ljudi na struju koju predstavlja Kopernik i struju koju predstavlja Ignacije
razlog je zato je ovo moje ukazivanje teko razumljivo. Pogotovu kad se i kod jednih i
drugih na neispravan nain upotrebljava mata, te se time zamagljuje sagledavanje stvarnosti,
stvarnosti koja uvek ima i svoju duhovnu pozadinu, ovde na primer savest i nesavest, budnost
i nebudnost.
Prema majoru Pfafu i prema sudijama nemakog Saveznog upravnog suda ovek
mora da osea duboko potovanje. Oni su se - bar u ovom sluaju a u svom delokrugu izborili za naelo etike i slobodu savesti kojom pojedinac odluuje ta treba ili ne treba da
radi. Ali...
1. Zar nije posle oslobaanja Pfafa trebalo da se podigne optunica i pokrene sudski
postupak protiv onih koji su prekrili ustav, pa jo i druge podstrekavali i naterivali da ga
kre? Prilikom suenja Pfafu moralo se vrlo jasno utvrditi ko su ti prekrioci ustava i zakona.
2. Zato nije pokrenut proces protiv onih falsifikatora, ijoj propagandi su naseli oni
piloti koji su prihvatili da uestvuju u jugoslovenskom ratu? U pravnim dravama, na koje se
i Pfaf poziva, falsifikovanje je krivino delo. A ovde je to falsifikovanje usmereno i na
krenje ustava odnosno temelja na kojem je zasnovana Nemaka savezna republika. Prema
tome, to je ne samo obian falsifikat nego i izdaja.
3. Zato nije pokrenut postupak i protiv tih pilota koji su na tu propagandu naseli i
protiv svih onih koji su njihove avione opremali, davali im naloge itd., zbog toga to nisu
ispitali da li je to pravniki opravdano ili ne? Po zakonu je i takvo proputanje kanjivo.
4. Zato nije pokrenut sudski postupak protiv ubica i njihovih sauesnika - poevi sa
onima koji su ih snabdevali orujem - u toku voenja tih nezakonitih napadakih ratova? Da
li zato to su ubijali i razarali za raun pobednika, a za ratne zloine se sudi samo
pobeenima? To je "najperverznije i potencijalno najsmrtonosnije, najgore podstrekavanje na
ubijanje" - kako kae Pfaf.
5. Zato gospodari medija nisu optueni za utanje o Pfafovom sluaju? utanje je
najvea la kad je obavetenje o nekoj istini vano za donoenje odluka miliona ljudi, odluka
da se ne ogree o neki zakon - kako dravno-pravniki tako i boansko-moralni.
6. Da li je nepodizanjem optube i nedonoenjem odgovarajue presude proglaeno da
je Ministarstvo odbrane odnosno svaki vojnik (Soldat) koji u njemu komanduje i radi
akronim za "Treba bez dugog miljenja sve da radi", te je tako samo slepo orue politike
volje? Zar nije prvenstveno njihova dunost - po svoj prilici i pod zakletvom - da ispituju
zakonitost nareenja koja dobijaju od kancelara? Hitlerovi glavni komandanti nisu bili
osloboeni od odgovornosti na Nirnberkora sudu! A ni on ni njegovi saradnici nisu bili
proglaeni nevinim zbog njihove "visoke politike".
*******
Ovde se postavlja i pitanje, da li se ovakve sadanje kulture mogu boriti protiv
nekulture - kako to trai Pfaf?
I on i Savezni upravni sud se pozivaju na prava naroda i na slobodu savesti. ta to
znai?
Kad bi neko jato komaraca proglasilo pravo oblacima da se po svojoj volji skupljaju
ili razilaze, pa to i druga jata komaraca prihvatila, to bi bila samo bleda slika onoga to je
Vilson uz pomo svojih vilsonovaca proglasio, a mnogi drugi rado doekali, proglasio "pravo
naroda"! Duhovi naroda su daleko vii od tih oholih ljudi koji njima dodeljuju neko pravo
nego to su oblaci u odnosu prema komarcima.
Te vilsonijade su jedan od najeih udaraca koji su ubili hriansku kulturu ili joj bar
dali zavrni smrtonosni udarac u XX veku. To je ne samo vraanje oveanstva u shvatanja i
stanja razvoja od neposredno pre dolaska Isusa Hrista, nego jo i vrlo snaan podstrek za pad
u stanje divljatva ak i od pre donoenja Mojsijevog zakona. No kao to je Hristos vaskrsao,
tako e pod njegovim impulsom na ovakav ili onakav nain i hrianska kultura vaskrsnuti.
Hristov impuls prevladavanja narodnosnih odnosa i kidanja krvnih veza detaljno je
opisao Jovan u Isusovom susretu sa Samarjankom na Jakovljevom bunaru (Jn.4.1-42), a
kidanje stalekih veza u Kani, u njegovom susretu sa kraljevskim inovnikom (Jn.4.43-54).
To se vidi naravno i u drugim evaneljima. To je Hristov impuls odnosno jedan od Hristovih
impulsa. Po tom Hristovom impulsu svaki ovek kao pojedinac, bez obzira na pripadnost
nekom narodu ili staleu, dakle kao izgraena individualnost postaje deo itavog
oveanstva. To je evolucija oveanstva. Prema tome, nikakva "politika elita" ne sme da
ima uticaja ni na savest pojedinaca akamoli da propisuje neka "prava naroda", koja se u stvari
svode na "pravo drava" kao organizacija politikih elita. A ako to ipak pokuava, takva elita
postaje orue Antihristovo.
Isticanjem "prava naroda" zaguuju se prava pojedinaca, svake ljudske individualnosti
koja pripada celom oveanstvu, kao to i svi narodi zajedno pripadaju odnosno sainjavaju
celo oveanstvo. Pod izrazom "pravo naroda" skriveno je pravo - ako je to pravo - vladalaca
raznih drava i njihovih organizacija, kako "vladinih" tako i "nevladinih". Njime se reguliu
odnosi izmeu raznih vladajuih grupa, koje pod tim izrazom svojim podanicima manipuliu
usmeravajui njihova normalna nacionalna oseanja na Antihristovu stranputicu. Na taj nain
oni ogromne mase dovode do neke vrste transa, do pomraene svesti, da ne kaemo ludila. A
poto svako ko ima neku vlast eli do tu svoju vlast poveava, onda te vladajue elite dolaze
u sukob jedne s drugima - ne narodi - i tako dolazi do ratova. Ratovi su iskljuivo posledica
sukoba zbog gramzivosti raznih vladajuih elita, a nikad sukoba izmeu samih naroda. I to je
jedan od razloga to treba uvesti trolano drutveno ureenje, na koje je ve ranije ukazano:
vlast treba razvlastiti!
Dok ovek ima kao pojedinac svaki svoju savest, koja mu govori ta treba da radi, pa
to i drugi ovek moe da shvati i razume, zbivanja meu narodima su potpuno nepojmljiva
ak i za mnoge visoko posveene, akamoli za nekog Vilsona ili vilsonovca. To je njihova
oholost i slaboumnost, zbog koje smatraju da oni mogu narodima da odreuju neka prava, te
da oni i kontroliu kako se ti narodi ponaaju, a zatim da ih oni i kanjavaju ako ne postupaju
po njihovoj volji - ako je njihova, jer su po svoj prilici opsednuti nekim zlim demonima. Iz
toga nastaju sve mogui oblici terorizma, od kojih je u XX veku najraireniji ubijanje
neborakog stanovnitva bombardovanjem iz vazduha.
Demoni su ti koji su prvi prepoznali Hrista kad je doao na Zemlju (Mt.8.28-34,
Mk.5.1-20, Lk.8.26-39). Zbog toga i demoni koji opsedaju vilsonovce nastoje na tome da se
preko njih sakrije saznanje o boanskoj prirodi Hristovoj, te da se Hristos prikae kao
zemaljski kralj ili dobar uitelj ili prorok.
Na te vilsonijade - koje su takoe plod arabizovanog Islama - naravno da su naseli i
milioni drugih ljudi, naroito onih vie obrazovanih, jer su preko kola i njihovih politiki
dirigovanih programa i metoda sistematski onelogikovani, a sem toga zamagljeni su im i
uvidi u stvarnost, ubaene su im u svest pogrene predstave, pomou kojih se ta stvarnost
izopauje. Dravnim autoritetom nametane pogrene i nelogine naunike teorije odnosno
naunike religije jesu glavni uzrok za to. O tome bi jezuiti - naravno i svi drugi - trebalo
dobro da razmisle.
Manje kolovani ljudi imaju vie razumevanja jedni za druge bez obzira na
narodnosnu pripadnost, jer ih vrlo sline politike elite eksploatiu, pa ak im izmamljuju i
zakletve da e biti ubice po narudbini odgovarajue elite. Ja sam za vreme Drugog svetskog
rata u zarobljenitvu u Nemakoj gledao i sluao jugoslovenske i francuske seljake koji su
kao zarobljenici radili kod nemakih seljaka. Njih su zajednike tegobe - u koje su ih
uvaljivale njihove politike elite - tako zbliavale, da su se oseali kao jedna porodica,
zajedniki su delili sve napore, zajedniki su delili ono to su imali za jelo. Te jednostavne
ljude vilsonijade nisu dotakle, jer nisu visokim kolovanjem onelogikovani i jer su u svojoj
savesti sluali Hrista ta im govori, pa bez obzira da li im je to jasno dolazilo do svesti, to:
"On je razoruao poglavarstva i vlasti, javno ih osramotio i pobedio ih na njemu."
(krstu - Kol.2.15)
Ja bih dodao da je Hristos poglavarstva i vlasti osramotio i pobedio i u njihovim
srcima, u srcima tih prostih ljudi - ne u srcima odnaroenih elita. Dokaz za odnaroenost
raznih elita - posebno vilsonovskog tipa - oni sami daju: Ako neko nekima neto udeljuje
ili bar eli da udeljuje ili da njima upravlja, to je dokaz da se on osea da njima ne pripada, da
je izdvojen od njih; jer da je u njima, to bi znailo da daje sebi ili i sebi i da se s njima
zajedno dogovara o uzajamnim odnosima.
Pripadnici raznih elita esto i iz nekih svojih ideala to zamiljaju, a da li su se od svoje
narodnosti stvarno uzdigli do "opteg ovetva" - to je drugo pitanje. U svojoj
onelogikovanosti oni ne uviaju da misle i opte sa drugim ljudima na jeziku tog svog naroda
ili eventualno naroda u koji su se prebacili, a ipak veruju da su se i od njega odvojili. Kod
takvih ljudi koji tu oseaju da tako neto po njihovim eljama nije u skladu - nije ba u redu,
pa bi to hteli da koriguju, nastala je i tenja da svi narodi ponu da govore samo jednim
jezikom, da se vrate u vreme pre zidanja Vavilonske kule, dakle negde u vreme izmeu
potopa i Avrama, u stanje od jo daleko pre nastanka Zakona (l.Mojsije 11.1-9). Kad je to
bilo, to je teko utvrditi, ali izgleda da se Avram rodio 292. godine posle potopa (l.Mojsije
11.10-26). A za potop se smatra da je to prestanak Ledenog doba, dakle pre devet ili deset
hiljada godina.
No takvi zabludeli okultisti ne uvidaju da je to razdvajanje po jezicima i razilaenje
naroda u razne zemlje izvreno po Tvorevoj promisli i volji, da je time u stvari dat ogroman
impuls za stvaranje kultura. Kultura ne postoji u uniformnosti i jednoumlju, nego u
mnogostrukosti. Sem toga, preko tog razdvajanja na narode i jezike koji se razvijaju i
diferenciraju i prema raznim zemaljskim prilikama i podneblju, data je klica i za
individualisanje ljudi. Hiljade godina je trebalo da prou dok uz pomo raznih narodnosti nije
dolo do danas ve dosta izraenog individualisanja kad - prema Hristovom impulsu - ovek
treba da se odvaja i od krvnih i od stalekih veza i da kao individualnost izgrauje opte
ovetvo. Tenja takvih okultista koji tee da nameu jedan jedinstveni jezik svima narodima
jeste u stvari usmerena protiv Hristovog impulsa i na unitenje kulture i samim tim je i impuls
za pad u divljatvo od pre zidanja Vavilonske kule. Dokaz za to je to primanjem takvog
nekog "univerzalnog" jezika ljudi u glavnom osiromauju u pojmovima, naroito onim
duhovnije prirode, mnogo lake pamte i slue se onim pojmovima koji se odnose na ulni
svet, na neto ulima opipljivo i to je pragmatino. Dokaz za to svako moe nai osvrnuvi
se malo oko sebe.
U svakom sluaju udna je i zabrinjavajua ta tenja raznih okultista da vrate
oveanstvo u stanje svesti od pre vie hiljada godina. A tragedija dananjeg oveanstva je
velikim delom u tome, to skoro svi okultni krugovi kao osnovu imaju shvatanje, da su
protekli stadijumi razvoja oveanstva bili bolji i duhovniji nego danas. Pri tom neki okultni
krugovi kao ideal uzimaju neto od pre hiljadu ili dve hiljade godina, neki etiri ili pet, a neki
ak i osam ili deset hiljada godina staro, pa i vie. Pri tom takvi okultisti uzimaju uenja,
simbole, nain ponaanja, rituale i vebe, koje sve oni mehaniki prate i upranjavaju, i to
uglavnom jo i prema pogreno prenetim i pogreno protumaenim spisima ili predanjima iz
tih starih i prastarih vremena.
Ti raniji stadijumi razvoja oveanstva i jesu bili duhovniji nego dananji, ali su bili
primereni za tadanja stanja svesti. O tome su se starali veliki uitelji tadanjeg oveanstva.
To je bilo prikladno za tadanja stanja svesti, svesti koja jo nije bila tako budna kao sada. A
upotreba takvih uenja - danas preteno nerazumljivih - i simbola i rituala i drugih vebi, u
dananje vreme deluje priguijui na ovekovu svest, prebacuje je u neko sanjarsko stanje, a
samim tim i u pasivnost ili u neku nesvesnu odnosno nedovoljno svesnu aktivnost, aktivnost
pri kojoj se ne sagledava stvarnost i sadanje potrebe oveanstva.
Sem toga, sa takvim praktikovanjem ovek se uzdie ne u neku viu duhovnost, nego
se jo vie vezuje za materijalno. To su sve vebe kojima se deluje uz pomo ula, ula
vezanih za materijalno. Time se postiu neka duhovna gledanja, ali ne gledanja stvarnog
duhovnog sveta, ve iz sebe ispredene virtuelne stvarnosti. Tako se i "Presveto Trojstvo"
moe prikazati "u obliku triju tipki na orguljama".13
Za pravo duhovno gledanje mora ovek svoje miljenje da odvoji od telesnosti, da ne
misli mozgom, a ne da jo i drugu polovinu mozga upotrebljava za miljenje - kako
propovedaju izvesni okultisti, primivi neka naopaka stara i zastarela uenja iz Indije, a i
drugi. A volju treba takvi okultisti - umesto da je upotrebljavaju za proizvoenje apstraktne,
virtuelne stvarnosti, te da u njoj ive - oni treba da nastoje da njom to vie ovladaju svojom
telesnou. Tek tako se ovek moe uzdizati do svoje slobode i do ispravnog injenja iz iste
ljubavi, na ta upuuje i Ignacije.14
Kod ovog danas vrlo rairenog napada na Hristov put - put da se iz naroda i stalea
izrasla individualnost ukljui u opte i celokupno oveanstvo - tu se pokazuje jedna velika
perverzija: Umesto da duhovi naroda vaspitavaju ljude, tu po vilsonovcima treba neki ljudi
(naravno oni) da vaspitavaju narode!
Takvi vilsonovci i od njih zavedeni otpadaju od vostva duhova svojih naroda koji
slue Hristu i njih onda opsedaju razni zaostali duhovi - danas preteno iz egipatskohaldejske epohe (2907-747 pre Hrista),15 a koji ih onda uvrtavaju u neke nakaradne grupe
bombastih naziva, koji su izgubili svako realno znaenje.
Umesto da se sa narodnou i kroz narodnost svaka individua po svojoj savesti uzdie
do opteg oveanskog, oni se svojim odnarodnjavanjem dezindividualiu i utapaju u skupine
koje vode duhovi koji su u opoziciji prema Hristu. A to je i smrtni udarac na kulturu, jer oni
na nju imaju snaan uticaj.
Pod tom vilsonovskom zastavom je i pojam "narod" zamenjen pojmom "drava", a
pojam "individua" pojmom "podanik", boanska tvorevina se potiskuje i na mesto nje se
stavlja ljudska, u koju narodi odnosno ljudi treba da se udenu. Time je dat straan impuls sa
izopaavanja oseanja narodnosne pripadnosti. Naroito kod onih koji su slabiji i podleu
iskuenjima bogatstva, asti i oholosti - na ta ukazuje Ignacije.16 Isusovci sigurno mogu to
dobro da uoe.
*******
Ja ne tvrdim da je to jedini uzrok, ali pod tim svesno ili nesvesno prihvaenim
idejama o "pravu naroda" dolo je do uasnih drutvenih poremeaja, zloina i strahota
kojima su bili izloeni i pretrpeli ih mnogi ljudi, mnogi pojedinci samo zato to su pripadali
13

15
Duhovno vostvo ovjeka i ovjeanstva, iz GA 15, Minhen, 20.8.1911, s. 33
16
14
nekom narodu. Ja u ovde navesti samo neka:

Pod tom zastavom:
...su Poljaci jo pre uspostavljanja svoje drave od posle Prvog svetskog rata vrili
najvea genocidna zverstva u Galiciji i Ukrajini, pa su uz pomo Francuza posle trenutnog
neuspeha 1920. te teritorije najzad i prisvojili i opredelili se za kontraboljeviku diktaturu,
ali su ipak posle Drugog svetskog rata odluili da svoju dravu pomere za 150 do 200 km na
zapad.
...su esi i Slovaci odluili da imaju zajedniku dravu, pa su se posle nekoliko
decenija predomislili i razili.
...su se tri naroda odluila da ive u zajednikoj dravi, pa kad su u tom braku
nazvanom Jugoslavija izrodili docnije jo nekoliko naroda, onda je svaki odluio da ide na
svoju stranu.
... se i maarski narod posle Prvog svetskog rata odvojio od austrijskog i proglasio
crveno obojenu republiku, pa je posle nekoliko meseci rado doekao rumunske trupe u
Budimpeti i ubrzo potom obnovio monarhiju ali bez kralja - samo sa regentom.
... je pobedniki grki narod iziao, iselio se iz pobeene i smanjene Turske, pri emu
su velike demokratije potovale primirje i nisu se meale u njihovo dalje voenje rata
protivno meunarodnom pravu, jer je proglaeno primirje.
... je kurdski narod iz Turske pobio i isterao Jermene, a sam odluio da ivi u etiri
drave drugih naroda.
... se i vatikanski narod izdvojio iz italijanskog i zasnovao svoju dravu.
... je austrijski narod odluio da se spoji sa nemakim carstvom, jer mu je nacionalsocijalizam vie odgovarao.
... su panci zaeleli da ive pod diktaturom, pa kad su dovoljno iskrvavili nisu hteli
da se bore jo u nekom ratu, nego da samo uvaju slobodnu plovidbu kroz Gibraltar i da
zarade koju paru od tranzita sirovina neophodnih Nemakoj za voenje rata.
... je plemeniti eki narod prihvatio odluku sudetskih Nemaca da se pridrue
Nemakom carstvu, a sa njima da preda Nemakoj i itav svoj odbranbeni sistem.
... su Francuzi zaeleli da ih okupiraju Nemci, pa su im ostavili otvorena belgijska
vrata, a neosvojivu Mainovljevu liniju su izgradili samo tamo gde su u Prvom svetskora ratu
i jedna i druga strana sluila kao topovsko meso. Tu svoju elju su potvrdili i time, to su pri
dolasku Nemaca zadrali kod Liona svojih 500 tenkova - tada najboljih na svetu i sposobnih
da unite sve druge do tada napravljene tenkove.
... je narod SAD krajem Drugog svetskog rata odluio da Nemcima bez borbe preda
svojih 800.000 vojnika ulogorenih u Ardenima, da ne bi sluajno nekoliko meseci pre
Staljina utrali u Berlin.
... su Jevreji odluili da se isele iz Evrope, te zbog toga organizovali antisemitizam, pa
je onaj posluni njihov deo otiao u svoju novu staru zemlju da se bori protiv nedovoljno
arabizovanih muslimana, a veina onih neposlunih je otila pravo na nebo, bez posredovanja
nebeskog Jerusalima.
... je pruski narod posle Drugog svetskog rata odluio da mu ne treba drava uopte.
... su skoro svi afriki narodi odluili da ive u dravama ije su granice iscrtali
evropski okupatori, na primer u Nigeriji oko 60 naroda.
... i tako dalje, i tako dalje - da ne pominjemo druge kontinente.
Koliko je desetina ili stotina hiljada - moda i koji milion - pripadnika raznih elitnih
organizacija to organizovalo i u tome uestvovalo? Svesnih ili nesvesnih toga to rade?
*******
Tim takozvanim "pravima naroda" suzbijena su prava pojedinaca. A ono to se onom
Atlantskom poveljom ubacilo kao ljudska prava, to je samo bacanje praine u oi ljudima i
utvrivanje tog stava da se svakom pojedincu oduzimaju sva normalna i na etici zasnovana
prava. Ja sam na to ukazao jo poetkom 2006. godine.17 Da je to usmereno protiv Hristovog
impulsa, vidi se i po tome to sva ta "prava" izbegavaju ak i da pomenu istinu. A
"Ree mu Isus: ja sam put i istina i ivot..." (Jn.14.6)
Kao to su prava pojedine ljudske individualnosti izopaena njima, tako su ak i sama
ta oktroisana "prava naroda" izopaena i stalno se izopaavaju politikom samovoljom
"elita".
A sada je u toku tenja da se ukinu ne samo individualnosti, nego i narodi, a koji su
poeli da nastaju od vremena zidanja Vavilonske kule. I te takozvane narodne drave
"multietnike nacionalne drave" - sve vie se ukidaju i podvrgavaju nekoj naddravi, s tim
to je kao prelazna faza u toku formiranje vie takvih manjih, a ipak ogromnih naddrava,
koje u sebi obuhvataju i po vie desetina naroda.
To je nadlenjinizovanje Lenjina. Lenjin je propovedao da treba da se sprovede svetska
revolucija, a ovo je sprovoenje svetske involucije. To je totalno suprotstavljanje Hristovom
putu evolucije.
Spoljanji znak za to je bio kad su krajem Drugog svetskog rata na Jaltu doli eril i
Ruzvelt radi podvorenja Staljinu: Luciferike i ahrimanike snage su se stavile na
raspolaganje asuraskim, jer nije bilo dovoljno ljudi koji bi ih usmeravali da poslue
oveanstvu, da pomou istih tih njihovih snaga ide Hristovim putem.
Kakav stav prema ovome su zauzimali odnosno zauzimaju tadanji i sadanji jezuiti i
jesu li svojim vebama postigli jasan uvid u ta zbivanja? A kakav stav ima tadanji i kakav
stav ima sadanji papa - Pije XII odnosno Benedikt XVI?
To pitanje se naravno postavlja i onima koji su pod vostvom duhova zaostalih u
ranijim vremenima. No ovde se radi o jednom impulsu Novoga doba, pa se ja i zbog toga
prvenstveno jezuitima obraam. Zbog toga sam se ja ovde dotakao i nauke; jer Ignacijevu i
Kopernikovu struju treba spojiti. Treba ih naravno na ispravan nain spojiti, tj. oslobaajui i
jednu i drugu od upotrebe mate pri istraivanju prolosti, prolosti koja se otkriva bilo spolja
u svetu koji nas okruuje bilo unutra, u naoj dui. Treba ih spojiti bez uplitanja svoje mate i
prethodno ve usvojenih teorija i verovanja, za koje se matom izmiljaju dokazi koji su ak
logiki neodrivi; bez mate, a sa paljivo uoavanim i sreivanim fenomenima - kako
spoljanjim tako i u svojoj dui - i za koje treba upotrebiti egzaktno i logiko miljenje
odnosno zdrav razum i oseaj za istinu.
*******
U toku pisanja ovog poglavlja pojavio se u "Politici" od l3.2.2009. god, lanak
"Vatikan se miri s arlsom Darvinom", u kojem se najavljuje pokretanje dijaloga "koji mora
da se kree izmeu nauke i vere, jer nijedan od ova dva pristupa ne moe pojedinano da
prui kompletan odgovor o misteriji oveka i univerzuma" - prema vatikanskom ministru za
kulturu anfranku Ravaziu. Prema njemu "Rimska katolika crkva nikada nije formalno
osudila Darvinove teorije". Pominje se i neko "pomirenje Darvina i katolike crkve" i da
"Vatikan nije jo uvek spreman na izvinjenje arlsu Darvinu" - prema Marku Leklerku,
filozofu papskog Gregorijanskog univerziteta, na kojem e se 3-7. marta 2009. odrati
seminar u saradnji s univerzitetom Notr Dam iz Indijane, SAD. Pri tom se gaji nada za
objedinjavanje naune i verske interpretacije, gde se pod naukom podrazumevaju Darvinove
teorije koju sadanji papa nije nikad prihvatio. A po Ravaziju je jo 1950. pod Pijem XII
poela "rehabilitacija Darvina, a Jovan Pavle II je 1996. izjavlo da je teorija o evoluciji "vie
nego pretpostavka". A na poetku ovog lanka stoji da je Darvin u svojoj autobiografiji
napisao "da je vera jedna vrsta ljudske epidemije koja zahvata oveka jo od najmlaih dana"
17
Vojislav Jankovi; Trolano drutveno ureenje, Beograd 2006, str 3
i da je otud taj jaki sukob izmeu njegove teorije evolucije i crkvenih shvatanja.
Mada se iz tako nekog novinskog lanka nikad ne moe sagledati sutina problema, ja
to moram prokomentarisati ba zato to i ja ovde zastupam stanovite da nauku i religiju treba
spojiti, a zatim i umetnost, koja iz ovog spoja treba da proizilazi i za koju se jedino sme i
treba upotrebljavati mata - ne ni na nauku ni na religiju.
Prvo pitanje koje treba raistiti jeste: Da li je arls Darvin bio naunik ili osniva
jedne nove religije? Darvin nije na osnovu tanog posmatranja i prikupljanja injenica, i
sreujui ih logikim i zdravim razumom doao do svoje teorije o evoluciji, ve svojom
matom. Ono to je on bez upotrebe svoje mate istraivao i prikupio, to je vredno
potovanja. Do te take se on moe smatrati da je naunik. No u trenutku kad je Darvin poeo
da sve to iz svoje mate objanjava, on je tad postao osniva jedne religije koja je po njemu
dobila i ime - darvinizam.
Vudrov Vilson je takoe bio pripadnik te religije, odbacio je Njutnovu, a Darvinovu
religiju je primenio na dravu; jer po njemu drava i vlada nije maina, ve ivo bie. Prema
Vilsonovoj studiji "The State. Elements of Historical and Practical Politics" drava ima i
svoju volju: "Pravo jeste volja drave u vezi sa graanskim ponaanjem onih koji se nalaze
pod njenim autoritetom".18 On to moda nije rekao, ali se verovatno sloio sa stavom Luja
XIV: "Drava - to sam Ja!".
Po toj darvinistikoj religiji bilo je prvo neto mrtvo, pa je iz njega nastalo ivo, a to
ivo je onda poelo da osea, pa i da misli. Poto je taj tok razvoja suprotan onom to se
pokazuje svakodnevnom iskustvu - u to se mora verovati! Ta religija se uz pomo njenih
fanatizovanih pristalica ogromnom brzinom rairila po svetu, skoro na isti nain kao i
islamizovani arabizam, koji je kod uspavanih hriana za nju stvorio dobru podlogu.
I u ovome se vidi dokaz za onu moju tvrdnju, da je zapadno oveanstvo pod
duhovnom okupacijom Islama.
Kad bi se prema toj Darvinovoj teoriji odnosno religiji dosledno i logiki mislilo,
ispalo bi da njegova knjiga nije rezultat njegovih misli, nego da su njegove misli maltene
rezultat njegove knjige ili neeg njoj slinog. Svakodnevno iskustvo pokazuje suprotan
proces od onog to on tvrdi, a ni jedan jedini koji bi to potvrivao. Svakodnevno iskustvo
pokazuje da uvek postoji prvo misao o neem to se posle u materijalnom uobliuje - nikad,
apsolutno nikad obrnuto. Obrnut proces, da je misao neka luevina mozga (ne da ovek
pomou mozga moe da misli) moe se samo religiozno i dogmatski zastupati, kao i da vrste
nastaju nekom - ne zna se ijom - selekcijom, nekom moda automatskom selekcijom koju je
- ne zna se kako ni ko - u ive organizme ugradio. Tu se takoe ponavlja "naunika"
tendencija, da se jedan nepoznat pojam objanjava drugim nepoznatim pojmom: nepoznat
nastanak vrsta se objaajava nepoznatom selekcijom koja je u njih ugraena na nepoznat
nain - moda ak i pre nego to su nastale vrste! Ali, u ta je selekcija bila ugraena? ta je
to bilo pre nastanka vrsta?
To nije nauka, to je nauna fantastika odnosno naunika religija. Darvin (1809-1882)
je jedan od pretea onelogikovanih naunika. Naravno da ih je bilo i pre njega.
Tako je i Laplas (1749-1827) - kad se odvratio od prouavanja fenomena i svojom
matom preao na umiljanje neke kosmogonije (sline Kantovoj) - tako se je i on odlepio od
stvarnosti i onelogikovao se, iako je bio matematiar i astronom. I on je nepoznato poreklo
kosmosa objanjavao nepoznatim pojmom neke umiljene magline i nepoznatim pojmom o
nekome ili neemu to je tu maglinu zavrtelo i nepoznatim pojmom na koji je nain taj ili to
nju zavrtelo. I ta Kant-Laplasova teorija nije nauka nego nekakva religija, koja je manje
verovatna od bilo koje druge religije odnosno njenog uenja o postanku sveta, a ona se
politikim sredstvima kao dravna religija namee milionima i milionima dece u svetu, a pri
18
Rudolf Steiner; Die Krisis der Gegenwart und der Weg zu gesundem Denken, GA 335, str. 46, 348-349 i
470-471
tom se jo govori o slobodi veroispovesti kao velikom dostignuu "demokratija" ! I tu religiju

naravno dravne vlasti moraju po potrebi i orujem da brane, ali je uglavnom sada brane time
to jeretike ekskomuniciraju iz drutva: deci daju slabe ocene, a odrasle izbacuju iz slube.
Ovde treba pomenuti i Ajntajnivu nauniko-religijsku sektu. Njegova osnovna
dogma je, da su sve veliine promenljive, sve sem brzine svetlosti koja je konstantna. Sama ta
dogma ukazuje da se u nju moe samo verovati, jer ne postoji nita drugo konstantno ime bi
se ta brzina svetlosti mogla proveriti. Prema fizici to bi znailo da ne postoji nikakva sila koja
bi mogla da utie na brzinu svetlosti, dakle ni da je ubrza, ni uspori, ni skrene u drugom
pravcu. Meutim, sam Ajntajn je na neki nain doao do toga da magnetno polje utie na
svetlost i da je skree sa njenog pravca. To je posle nekoliko godina potvreno: prilikom
totalnog pomraenja Sunca videla se neka zvezda koja je bila iza Sunca - njenu svetlost je
skrenulo Sunevo magnetno polje. No ako to zanemarimo i spustimo se na Zemlju,
svakodnevno iskustvo nam pokazuje da svetlost skree i kad prolazi kroz lupu ili prizmu ili
kad naleti na neko ogledalo. Sem toga, ako svetlost udari na crno obojenu dasku, njena brzina
od 300.000 km/s svodi se na 0 km/s. Naravno da ako nepoznatu prirodu svetlosti ne
objanjavamo samo nepoznatom prirodom etera i nepoznatom prirodom njenog zraenja ili po potrebi nepoznatog naina njenog talasanja (longitudinalnog ili transverzalnog), nego tu
dodamo i nepoznate prirode apsorpcije, refleksije, transparentnosti i polarizacije - problem je
reen! A i ta nepoznata priroda svetlosti se, razume se, na nepoznati nain menja od bletave
Sunca ili neke zvezde do potpune tame, ali to na nepoznat nain ne utie na njenu brzinu i
ona je uvek konstantna. Prema tome dogma je odbranjena.
Sem toga Ajntajn, matematiar Ajntajn je ustvrdio da je prostor zakrivljen. ovek
moe eventualno da pogaa ta je on pod tim mislio, ali s obzirom na njegove teorije o
relativnosti trebalo je da kae u odnosu na ta je to je pravo, on konstatovao da je prostor
zakrivljen. On je moda to i objasnio, ali meni to nije poznato. Poznato mi je u glavnom samo
ono to su senzacionalistiki zakljuci izvedeni iz dogmi njegove sekte i koji su inspirisali
mnoge filmove i spise o vremeplovima i t.sl. No, ako su onelogikovani politiari njemu
dodelili Nobelovu nagradu, zato za njima ne bi ili i novinari, kao njihova pratea vojska neki put i prethodnica?
Naravno da sve ovo ne znai da i Darvin - kao i Laplas i Ajntajn - nije nita dobro i
tano zakljuio. Dokaz za to je pored ostalog i Darvinova tvrdnja "da je vera jedna vrsta
ljudske epidemije koja zahvata oveka jos od najmlaih. dana": on sam je najbolja potvrda za
to! Da li je i Karl Marks (1817-1883) bio pripadnik Darvinove religije?
Prema tome, na Gregorijanumu e se voditi dijalog izmeu dve vere, a ne izmeu
nauke i vere, a meni posebno nije jasno zato bi se jedna vera izvinjavala drugoj. Kako je to
katolika crkva uvredila Darvina?
Iz nekog novinarskog lanka se ne moe neto sa sigurnou zakljuiti, ali iz njega
izlazi da Benedikt XVI nije onelogikovan. A pada u oi ona gradacija od Pija XII, kome je
Darvin prihvatljiv, Jovana Pavla II za koga je to neto mogue i Benedikta XVI koji ga ne
prihvata. Dobro bi bilo, kad bi iz Drube Isusove dolo neko objanjenje za to.
*******
Poto Benedikt XVI nije onelogikovan, ja se nadam da e se on suprotstaviti i "judeohri-islamu", koji je takode dobrim delom plod te naunike religije i onelogikovanosti, jer se i
tu propoveda neto to je ak suprotno svim ovim trima verama.
Kakav stav prema tome zauzimaju jezuiti? Oni prema tome ne smeju biti neutralni,
dunost im je da se o tome izjasne i da neto u vezi s tim preduzmu. Dunost im je da prue
podrku Benediktu XVI na osnovu onog to su postigli svojim duhovnim vebama. Bez
obzira na greke koje je pravio i Ignacije (ko od nas nije bez greha?) oni treba - ne samo iz
potovanja prema Ignaciju nego i iz slobodnog uvianja - da se bore protiv onih duhova koji
zamuuju zdrav razum, dovode miljenje u nered, a time onda jo i inspiriu ljude milju da
cilj opravdava sredstva. Protiv ovoga se jasno izraavaju i uesnici u izdavanju ove knjige.19
Bez obzira na izvesna pogrena tumaenja, u poglavlju "Dvije zastave", Ignacije u
svojim mistiarskim uronjavanjima je zaista doiveo "nebrojene vragove" koji nameu
"ljudima mree i verige: najpre e ih napastvovati pohlepom za bogatstvom, kao to on
redovito i ini kod mnogih da bi ih to lake priveo do tenje za tatom ljudskom asti, a
potom do sve vee oholosti. Tako je prvi stupanj bogatstvo, drugi ast, trei oholost, a odatle
ih navodi na sve druge grijehe."20
Prema tome, jezuiti ne treba da se bore protiv ljudi od krvi i mesa, nego da se bore
protiv duhova koji te ljude opsedaju, te pod njihovom opsednutou grabe bogatstvo i ast, te
padaju u oholost.
Ignacije malo zatim daje i uputstva za odbranu od tih napasti:
"Tako treba da budu tri stupnja: prvi, siromatvo protiv bogatstva; drugi, pogrde i
prezir protiv ljudske asti; trei, poniznost protiv oholosti. A od ta tri stupnja neka navedu
ljude na sve druge kreposti."21
Ja sam ovo ve naveo i prokomentarisao pod "4.Teoloke zamisli". Ja to i ovde
ponavljam, jer smatram da je to neto najdragocenije to je Ignacije dao. Ako bi neko ovo
zanemario, onda bi praktikovanje drugih njegovih duhovnih vebi uinilo da on postane gori
nego to je bio pre toga. To se naravno ne odnosi samo na jezuite i njihov pokret, nego na
apsolutno sve okultiste. Da se ne bi mislilo da ja ovde izuzimam antropozofski orijentisane
okultiste, ja u ovde navesti sledee rei Rudolfa tajnera iz predavanja odranog 4.3.1920. u
tutgartu:
"Nije proizvoljno ili iz efa pojedinih linosti ovaj impuls za trolanost socijalnog
organizma bio pridodat onome to se ovde ve decenijama zastupa kao antropozofski
orijentisana nauka o duhu - to se pokazalo kao neto po sebi razumljivo. To se pokazalo tako,
to je ovek morao osetiti da je u dui svojoj neistinit i laljiv onaj ko tvrdi da svojom duom
tei ka ovoj nauci o duhu i pri tom nema srca za ono, to kao socijalno pitanje itavo
oveanstvo potresa i uzdrmava ili bi bar trebalo da potresa i uzdrmava."22
Ja bih ovde dodao da su takvi ljudi podlegli nekoj od ove tri napasti na koje ukazuje
Ignacije. A s tim u vezi ja ovde moram jo neto dodati. Ako je neko od Jezuita - naravno i
bilo ko drugi - prema ovom Ignacijevom uputstvu postigao to da savlada iskuenja bogatstva
i asti i oholosti, on utoliko pre treba da pomogne i drugima da idu tim putem. Ukoliko to ne
bi uinio, on bi nesvesno pao u vrlo prefinjenu oholost, oholost koja bi se mogla izraziti
reima:
"Ja sam savladao sva ta tri iskuenja. Koliko sam ja vii od drugih!"
Da ne bi zapao u tu prefinjenu oholost, on se sa tim svojim steenim snagama mora
staviti u slubu celog oveanstva, drugim reima, da sa tim snagama ivi u Hristu. Danas se
to sluenje ljudima moe i mora vriti tako da im se ne samo govorom nego i drutvenim
ureenjem primerenim dananjem vremenu pomogne da savladaju te tri napasti:
1. Pohlepu za bogatstvom - bratstvom u privrednom ivotu,
2. Tenju za tatom ljudskom asti - jednakou u politicko-pravnom ivotu,
3. Sve veu oholost - slobodom u duhovnom ivotu.
To se naravno ne moe ili skoro nikako ne moe ostvariti u jednodelnim dravama,
ve se te drave moraju razbiti na tri nezavisna i ravnopravna dela prema uputstvima Rudolfa
19

Naela jezuita, Beograd 1990, str 74, # 141 # 142
21
22
Rudolf Steiner: Die Krisis der Gegenwart und der Weg zu gesundem Denken, GA 335, str. 46, 348-349 i
470-471
20
tajnera, a to sam ja saeto dao u ve pomenutom spisu "Trolano drutveno ureenje".23 Sa

tim se mora otpoeti sada pa makar prvo samo na nekom malom prostoru. Jedino preko toga
moe nii nova hrianska kultura, nii iz ovog groba u koji je sad poloena. Sem ako ne
doe do jo strahovitijih razaranja nego to ih je doneo XX vek, pa da tek iz tih ruevina
neto novo nikne, da vaskrsne hrianska kultura.
Hrianska kultura je kultura slobode, a ne kultura prinude. Ako su nekadanje kulture
prinude ostavile spomenike kojima se ljudi i danas dive, to je bilo primereno tadanjim
stadijumima oveije svesti - ne sadanjem. Danas je kultura prinude izrazita antikultura, jer
ta prinuda dolazi bilo iz politike bilo iz privrede, ne iz nekih duhovnih impulsa preko nekih
velikih duhovnih voa oveanstva, nego iz instinkata i nagona pomou kojih razna zaostala
duhovna bia upravljaju ljudima.
Bez obzira na protivljenja, izopaavanja i nerazumevanja, pod Hristovim impulsom su
iroke mase ljudi prihvatile da je robovlasniko drutvo sramota. Isto tako pod Hristovim
impulsom poslednjih decenija sve vie preovladava shvatanje da je razvrstavanje ljudi po
krvi, dakle po rasi i narodnosti sramota i da treba gledati na svakog oveka kao na posebnu
individualnost, individualnost jednaku onoj koja se u sebi nalazi. Pod Hristovim impulsom mada jo nedoreeno i sa mnogo izopaenosti - nazire se danas i shvatanje da privreivanje,
podmirenje svih ivotnih potreba treba da se vri podjednako za sve ljude, bez obzira na to
koliko su pojedinci sposobni za privreivanje, kao i da to treba da obuhvati celo oveanstvo,
te da je sramota da neko raspolae sa mnogostruko - ak i hiljadama puta - veim odnosno
brojnijim privrednim proizvodima od drugih.
Da li su jezuiti svojim duhovnim vebama postigli to da prema Ignacijevim
uputstvima smeju otvoreno da istupaju i kau, da je i to sramota? Jer:
"U ljubavi nema straha, nego savrena ljubav izgoni strah, jer strah ima kaznu; a ko
se boji nije doao do savrenstva ljubavi." (l.Jn.4.18)
"Bilo bi, naime, bolje da nisu poznali put pravednosti, nego to su se, poto su ga
poznali, odvratili od svete zapovesti koja im je predana." (2.Pet.2.21)
Ti Hristovi impulsi ka slobodi, jednakosti i bratstvu e se u svakom sluaju ostvariti.
A svaki pojedini ovek iz svoje slobode moe da bira ili da radi u smislu Hristovom ili da se
bori protiv njega ili da nita ne radi. A:
"Ko, dakle, zna da ini dobro, a ne ini, greh mu je." (Jak.4.17)
*******
Povodom sluaja sa majorom Pfafom i ukazivanja nemakog suda da je sloboda
savesti ustavom zagarantovana potrebno je u dananje vreme neto vie rei o samoj savesti.
Do poetka razvoja grko-rimske epohe savest uopte nije postojala kod ljudi, a sem
toga ljudi jo nisu bili ni individualisani, nisu imali jasno doivljavanje svoga ja u sebi. To se
vidi i iz toga to je za stare Grke najvea kazna za nekog bilo progonstvo iz grada odnosno
plemena iz kojeg potie i u kojem ivi.
Utoliko manje se ovek oseao kao neko individualno ja u vreme egipatsko-haldejske
epohe, dakle jo i u vremenu cara Davida, Solomona i zidanja Jerusalimakog hrama, dakle u
X veku pre n.e., a da ne govorimo o vremenima jo pre toga. Tada su ljude vodila iznad njih
mnogo uzvienija bia i tu je bilo ispravno da se na njih deluje nekim magijskim sredstvima
spolja, nekim ritualima, simbolima i drugim. U tom vremenu su ljudi takoe spolja dobijali i
moralnu procenu o svojim postupcima. To su bile - sem voa u ljudskom telu - po grkoj
mitologiji erinije, a po rimskoj furije, koje su progonile oveka ako je neto nemoralno
uradio. Dakle i podstreke za rad i moralne procene za svoje postupke ovek je dobijao spolja
i na taj nain se je izgraivala njegova dua oseaja.
Kad je ovek u grko-rimsko doba poeo da izgrauje svoju duu razuma, on je bio
23
Rudolf Steiner: Die Krisis der Gegenwart und der Weg zu gesundem Denken, GA 335, str. 60-61
preputen samom sebi. Tada on tei da sazna samoga sebe. Tada nastaje i filozofija raznih ne jedinstvenih - usmerenja, jer ljudi vie nisu imali uvid u stvarni duhovni svet, iz kojeg su
proizili, ve su ga samo na razliite naine zamiljali. Sada ovek iz samoga sebe trai i
procenu o tome ta je uradio - pojavljuje se unutranji glas savesti. Savest se pojavljuje tek u
vremenu izmeu Eshila (oko 525-456) i Evripida (487-407),24 i njoj ovek poinje da
pripisuje vei smisao nego svojim individualnim moralnim instinktima.25 Tada i iz samoga
sebe poinje ovek da donosi odluku o tome ta e initi - pojavljuje se i mata.
Sa daljim razvojem razuma i glasa savesti ovek sve vie osea da je neko ja, da je
neka linost koja nije potpuno utopljena u svoje pleme ili narod i tu sad nastaje uveno
rimsko pravo, kojim se reguliu odnosi jednog oveka prema drugom, kao i prema drutvenoj
zajednici kao celini. Ono nije plod nekog boanskog otkrivenja ili zakon koji daju neke voe
drutva, ve je neka vrsta dogovora veeg broja vodeih ljudi u dravi. Tu sada - a i na
osnovu takvih zakona i prava - savest poinje da procenjuje ne samo ono to je ovek ve
uinio, nego i ono to sad treba da ini, savest nekako kontrolie matu, kojom se stvaraju
predstave o onome ta e uiniti.
Starozavetni zakon koji je zapisan tek u prvim vekovima grko-rimske epohe, od VIII
do II veka pre n.e.,26 bio je vaspita ljudi dok jo nisu imali razvijenu savest. Onda dolazi
Hristov impuls kojim je data pomo da se ovek kao pojedinac osamostali i da svoj razvoj
sve vie uzima u svoje ruke. Ne da radi suprotno zakonu, a ne ni da bude - bez sopstvene
mate - samo izvrilac Rei koja je govorila kroz zakon i ljude koji su ga tumaili i kroz
proroke, snove, pa i neki glas priman u priguenoj svesti (na primer Batkol), nego da u
budnom stanju svojim razumoni sam procenjuje ne samo ono to je ve uinio nego i ono to
sada ini.
Inteligencija se do VIII ili IX veka sve vie sputa iz kosmosa u ljude, te u tom IX
veku ljudi poinju da razvijaju sopstvenu. Tada naravno dolazi i do mnogih pogreaka u tom
ljudskom razvoju inteligencije, jer ve postoji i mnogo raznih filozofskih pravaca i uenja, a
ljudima je zamraen uvid u dunovni svet. Meutim, pouke o tome ta treba da ini ovek jo
u velikoj meri dobija i od crkve. Hrianske crkve su bile autoritet, na koji se mogao oslanjati
ovek koji nije bio siguran u svoje miljenje. One su ga upuivale i na moral koji dolazi iz
duhovnog sveta i koji je samo nepotpuno i nesavreno izraen u ljudskim pisanim zakonima.
A i sami ljudi su sve vie u svojim srcima pod Hristovim impulsom sticali oseaj o
pravednosti, sve vie su oseali i pravili razliku izmeu onoga ta je prvo i onog ta je pravo,
te su iz tog oseaja poeli da menjaju do tada vaee zakone - esto i na suprot i crkvenih i
svetovnih vlasti odnosno elita.
Ukoliko je ovek primio Hrista, drugim reima razvio u sebi devociju prema istini,
njegovo miljenje se sve vie razvija, ovek se sve vie osamostaljuje i biva slobodan,
njegovo miljenje sve vie utie na matu. Taj razvoj miljenja je posebno izraen kod
srednjevekovnih skolastiara. Oni su pripremali put za razvoj istog miljenja, kojim se moe
shvatiti i sutina ovekovog bia, sticati saznavanja o duhu i ostarivati svoja sloboda. O ovom
vaspitavanju ljudi i postepenom oslobaanju opirno pie Pavle u svojoj poslanici
Rimljanima.
Od XV veka je pod Hristovim impulsom dolo do jaanja svesti o sebi. Poto je svest
o svome ja zavisna od seanja, to je povezano i sa jaanjem tih snaga seanja u oveku. Tada
poinje i razvoj moderne nauke, koja pogled moe da usmerava samo na ono to je telesno,
spoljanje fiziko. Tada se sve duevne i duhovne pojave preputaju samo verovanju. Tu ak
i mistiari u svojim nastojanjima da prodru u svoju unutranjost zapadaju u isto
materijalistika tumaenja onoga to tako doivljuju. To je objanjenje i za izvesna
24
Rudolf Steiner: Der Christus-Impuls und die Entiwickelung des Ich-Bewusstseins, GA 116, str. 4
Rudolf Steiner: Erfahrungen des Ubersinnlichen. Die Wege der Seele zu Christus, GA 143, str. 184
26
Die Bibel, Deutsche Bibelgesellschaft 1984, Stuttgart, vidi Anhang str 26
25
Ignacijeva pogrena tumaenja svojih doivljaja. To je zbog toga to je u tom odseku razvoja
ljudski razum mogao da pojima samo ono to se ulima gledalo. Rudolf tajner to objanjava
u predavanju odranom u tutgartu 11.5.1913.:27
"U tom proteklom razvoju su natulna bia imala dosta posla sa tim, da one snage
koje su mogle da pritiu iz natulnih svetova koliko je god mogue uprave na zemaljskofiziko telo; sve hijerarhije su radile na tome da te snage ne pritiu u due."
To se odnosi na vreme sve do poslednje treine XIX veka, a na ovo gornje Rudolf
tajner nastavlja:
"Od sada natulni svet tako usmerava i navodi te natulne snage, da one mogu to
vie da pritiu u ljudsku duu, tako da e znanje o imaginaciji, inspiraciji i intuiciji moi da
zahvata ljudske due. Koliko god je proteklo razdoblje bilo lieno svake inspirisane bitnosti,
svih saznavanja duhovnoga, toliko e inspirisanim, intuitivnim bitnostima biti ispunjen
istinski ivi kulturni impulsi narednog vremena.
Nemogue bi bilo pre pedeset godina govoriti ljudima ono to se nunim tokom
razvoja svetova danas njima moe govoriti: jer tada bi bilo nemogue da se ove stvari iz
duhovnih svetova neposredno dole dobijaju. Dveri su tek sada otvorene. A kao to su ta
protekla vremena bila najpovoljnija za razvoj razuma, tako e ovo naredno vreme biti
najpovoljnije za razvoj inspiracije i intuicije."
estoko se sudaraju jedno s drugim dva razdoblja: jedno, koje je bilo odvraeno od
svake inspiracije i jedno, u kojem e se dodue mone snage svim sredstvima boriti protiv
svake inspiracije, ali u kojem e postojati mogunost da se inspiracija primi, te da se uini da
ona daje ton u ljudskim duama."
Saznavanjem sutine svoje due ovek e sve vie razvijati svoje seanje, pa i na
razne zemaljske ivote. Ukoliko to ne uspeva, pojavie se nervoznost kao bolesno stanje.
Ovaj preokret e se odraziti i na ovekovu linost:
"Na neki nain preko onoga ime je on otrgnut od duhovnoga, onoga to je u njega
telo utiskivalo, bio je ovek ranije neka linost; u budunosti e ovek morati da bude neka
linost preko onoga to on iz spiritualnog sveta moe u sebi da preradi, moe u sebe da
primi. ... Ljudi sa izrazitim karakterom linosti imae u budunosti taj karakter lilnosti
otuda, to e oni ovo ili ono izraavati pomou razumevanja natulnih svetova."
Ko ove stvari uvia, taj i iz ovoga dobija potvrdu da nikoga ne treba osuivati zbog
greaka koje je uinio. Ne treba mu naravno ni povlaivati u onome to grei, ve ga s
ljubavlju "upuivati na "put i istinu i ivot". U tom smislu treba shvatiti i moja ukazivanja na
greke koje je inio i Ignacije i druge ovde pomenute linosti, linosti koje je u stvari Lucifer
u ulnom svetu obrazovao preko tela, te zbog toga "tu svoju linost nisu mogle da unesu u
duhovni svet"; oni su morali "svoju linost da zbriu", inae bi "uprljali duhovni svet".
*******
Mada dananji ljudi o tome tako ne misle, ja u ukazati ovde na izvesne pojave u toku
ovih poslednjih sto ili sto trideset godina, a iz kojih se moe zakljuiti neto o ovom
estokom sudaru ova dva razdoblja i o Hristovom delovanju u duama ljudi.
Ta savest koja je oveku ranije govorila o tome ta je uinio i kako treba u sadanjem
trenutku da se ponaa i ini, postepeno u oveijoj svesti i samosvesti sve vie govori o
buduim posledicama onoga to sada ini. Sada je to jo u zaetku, ali u narednoj budunosti
e ovek pri sadanjem injenju dobijati jasnu sliku o tome kakve e to posledice imati u
27
Rudolf Steiner; Iz Vorstufen zum Mysterium von Golgota, GA 152, dva predavanja Der Michael-Impuls und
das Mysterium von Golgota, Philosophisch-Anthroposophischer Verlag am Goetheanum, Dornach, 1934, str. 39, 12-14
budunosti i kako e to morati da izravna da ne bi zaostao u svom usavravanju.28 To e se

odnositi naravno ne samo na one obine rutinske radnje koje se vre na osnovu iskustva; ne ni
samo na to kako e odreenim manipulacijama ovek eventualno navesti druge da uine to ili
to. To e se odnositi i na to ta e ovek nekim svojim inom ugraditi ne samo u svet i u
oveanstvo, nego i u svoju sopstvenu duu.
Ako ovek paljivo posmatra, moe takve pojave koje se odvijaju pod Hristovim
impulsom videti i sada - bar u malom intenzitetu kod ogromne veine ljudi - i to posebno kod
sasvim obinih "malih" ljudi. Kod tih "malih" ljudi kao Hristova inspiracija sve vie dolazi:
- Masovno uvianje da su ratovi u koje ih elite uvlae neto nemoralno - otuda
masovno dezerterstvo koje je poelo jo u Prvom svetskom ratu.
- Masovna inspiracija je i nemanje poverenja u ono to im vladajue klase i njihovi
glasnogovornici govore i piu - otuda masovne apstinencije od glasanja na izborima i
podrugljive primedbe na njihovo ponaanje i govorenje.
- Masovno neprihvatanje da se bez razmiljanja i bez pogovora potinjava
nareenjima bilo svetovnih bilo crkvenih poglavara - otuda nedostatak kadrova za policiju,
vojsku i svetenstvo, pa se i u sve te nekad takozvane "muke profesije" sve vie primaju
ene, a da ne govorimo to su rasistiki nastrojeni narodi sa velikim kolonijalnim posedima
morali da u te profesije primaju i pripadnike tih "niih rasa", da i ti "nii" njih "vie" dovode
u red.
- Masovno uvianje da vladajue elite otpadaju od redovnog razvoja oveanstva otuda je (bar kod Srba - ne znam za druge) nastao obiaj da ih nazivaju bezlinim "oni".
- Masovni oseaj da je postojei drutveni poredak neispravan - otuda trajkovi,
demonstracije, kritike i psovanja te drutvene mainerije koja melje pojedince.
- Masovni oseaj da su nepravedni i nemoralni zakoni koje im vladajue elite nameu
- u pojedinim dravama ima ih toliko da ih pojedinac ne moe ni da proita akamoli da
zapamti (samo Evropska unija ima preko 107.000 koji sigurno protivree bezbrojnim
zakonima svake lanice, te se time pravo svodi na nulu odnosno na samovolju onoga ko ga
tumai i dobro je naoruan.
U svim tim inspiracijama ima naravno i izopaavanja i zavoenja koja dolaze od onih
drugih moi, zbog kojih dolazi do raznih devijacija u duevnom ivotu ljudi, do nervoznosti i
do sve moguih fobija, do predavanja lanim okultnim uenjima, do antivaspitavanja dece,
do ne samo antipravednog nego i do antipravnog postupanja monika i drugog.
No ipak to sve ukazuje da je Hristov impuls daleko moniji od onih snaga koje se
njemu suprotstavljaju i da e ih pobediti. Ali to ipak ne znai da i ljudi sami i svesno ne treba
da rade u njegovom smislu, jer od toga e zavisiti sudbina svakog pojedinca:
"Seaj se, dakle, kako si primio i uo, pa dri i pokaj se. Ako li se, dakle, ne probudi,
doi u kao lupe i nee nikako saznati u koji as u doi na tebe. Ali ima malo imena u
Sardu, koja ne opoganie svoje haljine, ti e hoditi sa mnom u belim haljinama, jer su
dostojni." (Otkr.3.3-4)
Tu se ukazuje na, cepanje oveanstva u sadanjem razdoblju. Ko ojaa svoje seanje
i probudi se, te se dri toga to je uo odnosno radi u tom smislu - taj e se pridruiti Hristu.
Ostali otpadaju od Hrista i idu drugim putem.
Ovo podrazumeva da je ovek morao razviti isto miljenje, miljenje osloboeno od
telesnosti, te tako iz svoje slobode da podstie svoju volju na sve vee savlaivanje telesnosti
i upravljanje njome - ne da volju pokreu telesni instinkti i nagoni i udnje, kao to je sluaj
kad je miljenje vezano za mozak.
I jezuiti to treba da uzmu kao cilj i da to svojim vebama postignu. Naravno i svi
drugi okultisti.
28
Rudolf Steiner: Der Christus-Impuls und die Entiwickelung des Ich-Bewusstseins, GA 116, str. 162
Kod mnogih - moda i ogromne veine - okultista miljenje ostaje vezano za mozak, a
oni pri tom nastoje da svoju volju oslobode od telesnosti. Na to oslobaanje - bar delimino od telesnosti volje upuuje i Druba Isusova sa svoja tri zaveta na istou, na siromatvo i na
poslunost.29 istoom se deluje na nagone, siromatvom na udnju, a poslunou na
instinkte.
Svojih udnji je ovek najsvesniji, nagona mnogo manje, a instinkata nikako. S
obzirom na te stupnjeve svesnosti, ovek najvie moe da utie na svoje udnje, mnogo
manje na nagone, a skoro nikako na instinkte, a sva tri su vezana za ovekovu telesnost:
udnje za telo oseaja, nagoni za etereko odnosno telo oblikujuih snaga, a instinkti za
fiziko telo.
Ako se miljenjem koje nije osloboeno od telesnosti mozga deluje na svoje udnje,
nagone i instinkte, onda ovek ostaje vezan za svoju telesnost. ovek svoje udnje, nagone i
instinkte, za koje se eventualno i zavetovao da e ih savladati, moe samo da preobraava u
toj svojoj telesnosti, ne moe njih da istisne ili da njima vlada. ovekova volja ostaje zavisna
od telesnosti i pri tom je ona jedino pomerena, ona tada jednu udnju zamenjuje drugom,
jedan nagon drugim i jedan instinkt drugim. To je naroito sluaj kad se mata ne kree u
stvarnosti, ve proizvoljno zamilja neki svoj svet - virtuelnu stvarnost.
Jedino isto miljenje, miljenje osloboeno od telesnosti moe da usmeri volju da
ona tom telesnou sve vie ovladava i to time to se mata dri stvarno postojeeg sveta i
njegovih zakonitosti. Tada se iz pobuda koje dolaze iz ovekovog individualnog ja istim
miljenjem svesno i slobodno stvara elja iz koje volja zavladava udnjama, zatim se svesno i
slobodno uobliuje namera iz koje volja zavladava nagonima i najzad svesno i slobodno
nastaje odluka iz koje volja zavladava instinktima. A za to je preduslov da se mata dri
stvarnosti odnosno u nju ugraenih zakonitosti. Na to upuuje Jovan sa:
Samo saznavanjem istine o postojeem, stvarnom svetu i njegovim zakonitostima, u
okviru kojih ovek moe da dela i svojom matom neto novo da stvara, moe ovek da bude
slobodan - nikako delovanjem u svojom matom stvorenoj virtuelnoj stvarnosti, jer e onda
uvek udariti o zid istinite stvarnosti, koji e ga spreiti da ostvari neku svoju proizvoljnu
zamisao.
Taj put ka ovekovoj punoj slobodi pomou saznavanja istine jeste svakako vrlo dug,
ali treba bar krenuti njime, napraviti prvi korak. To je i nain za izgradnju linosti odozgo iz
duhovnog sveta, a o kojem je malo pre bilo rei, a ne odozdo iz ulnog sveta, kako to ini
Lucifer. Svaki ovek, apsolutno svaki ovek moe da u sebe primi bar jedan deli tog "puta i
istine i ivota", jer Hristos deluje u njemu - ovek samo treba da njegovu pomo trai. Zbog
toga se on naziva i Spasitelj ili Izbavitelj.
Ako se samo miljenjem vezanim za mozak, za telesnost nastoji da se suzbiju neke
udnje, nagoni ili instinkti, dakle bez pomoi Hristove koja se dobija iz duhovnog sveta
pomou istog miljenja, miljenja osloboenog od telesnosti, onda to to se tako suzbija
prelazi u drugi oblik. udnja za bogatstvom se vrlo lako preobraava u udnju za asti, neki
put vrlo prefinjenu udnju za asti: Izazivanje kod svojih blinjih strahopotovanja i divljenja
prema oveku koji se odrekao zemaljskih dobara. udnja za lagodnim svetovnim ivotom se
preobraava u udnju za pustinjatvom. I tako dalje. ovek time nije zagospodario tom
svojom udnjom i pretvorio je u neku svesno i slobodno izabranu elju, nego je nju samo
preusmerio.
Slian sluaj je i sa nagonima, ali poto je ovek njih mnogo manje svesan, teko je
ukazati na to kako se neki uroeni nagon preobraava. O tome su sa ovakvim ili onakvim
uspehom davali objanjenja moderni psihijatri, naravno opet iz miljenja vezanog za
telesnost. Izvesni suzbijani nagoni mogu se pojaviti u raznim devijacijama, a takoe i u
29
Naela jezuita, Beograd 1990, str 155, # 1 i str 156 # 13
sasvim drukijem obliku. Mnoga preterana ili nedovoljna uzimanja hrane, posezanje za
alkoholom i drugim drogama, pa i razne naprasitosti i depresije mogu biti posledica nekih
sasvim razliitih suzbijanih nagona. Jedino volja pokretana istim miljenjem moe takvim
nagonima da ovlada i da ih pretvara u svesno i slobodno izabrane namere.
Jo je mnogo tee govoriti o preobraajima instinkata. Poslunost je tenja da se ugui
sopstveni instinkt, po kojem ovek u nekom sluaju na odreeni nain postupio. Meutim,
poslunou se volja ne oslobaa od telesnosti, od zavisnosti od tela; tu se njom stvara novi
instinkt koji oveka preko tela pokree, instinkt preko kojeg se njegova volja pokree na mig
onoga kome se ovek pokorava. Posebno to se taj instinkt poslunika povezuje sa instinktom
nalogodavca. Tu je uvek u pitanju instinkt nalogodavca, a ne neka njegova slobodna odluka.
Slobodnu odluku moe ovek da donosi jedino ako ni jednom reju ili postupkom ne utie na
slobodnu odluku drugoga, jedino ako je do tog stepena sebe uzdigao, a to se moe ostvarivati
jedino istim, od telesnosti osloboenim miljenjem. O toj povezanosti nalogodavca sa
voljom poslunika ve je bilo govora u poglavlju "2. Ignacijev ivot i razvoj". Svi ljudi i
nesvesno deluju jedan na drugoga, ali to ne znai da to treba i svesno potencirati, jer se time
umesto postepenog odvajanja od nasleenih grupnosti ulazi u neku novo stvorenu grupnost.
*******
Poto se na uenju sv. Tome Akvinskog (1225-1274) u glavnom zasniva i dananja

teologija rimo-katolike crkve te nju i jezuiti prihvataju, ja u ovde skrenuti panju na sliku
"Apoteosi di S. Tommaso" u crkvi sv. Katarine u Pizi, a koju je naslikao Traini Francesco.
Fotografija ove slike data je u knjizi sa tri predavanja Rudolfa tajnera o Filozofiji Tome
Akvinskog, odranih u Dornahu 1920 g., a koja su na engleski preveli i "Uvod" i "Epilog" i
"Dodatke" napisali A.P.Shepherd i Mildred Robertson Nicoll.30
Na ovoj slici je prikazan kao centralna figura sv.Toma, iznad njega Hrist, pa malo
nie s njegove leve strane Mojsije, Jovan i Marko, a sa njegove desne strane Pavle, Matej i
Luka. Pored Tome, sa njegove desne strane je Aristotel, a s leve Platon - obojica k njemu
okrenuti. Svi ovi uitelji dre otvorene svoje knjige. Dole levo i desno su vernici sa
svetenstvom, a u sredini, sasvim ispod Tominih nogu lei dole oboren Averoes (1126-1198),
arapski medecinar i filozof roen u Kordovi, a koji je takoe tumaio Aristotela.
Kad je ta slika naslikana meni nije poznato, a ni u ovoj knjizi se ne kae. Meutim,
ako bi neki slikar hteo da prikae dananje stanje, stanje kod hrianskih naroda Zapada
(istoni jo nisu time potpuno zahvaeni), on bi morao Averoesa da stavi na mesto Tomino, a
Tomu kako lei baen pod noge Averoesa. Na mesto Mojsija bi morao staviti Muhameda, na
mesto Jovana Bekona, na mesto Marka Laplasa, a na mesto Pavla Vilsona, na mesto Mateja
Komeniusa i na mesto Luke Darvina. Aristotel i Platon bi morali biti leima okrenuti
Averoesu, a na mestu Hristovom morao bi biti prikazan Ahriman. Matovitiji slikar bi mogao
vie kao senke da naslika:31
- iza Vilsona Muaviju (kalif od 661-680, poto je zbacio i pogubio Muhamedovog
zeta Alia)
- iza Bekona Haruna Al Raida (786-809)
- iza Laplasa savetnika Mamunovog, koji je bio sin i naslednik Harunov)
- iza Komeniusa savetnika Haruna Al Raida
- iza Darvina Tarika, koji je 711 osvojio Gibraltar (naziv dat po njemu Gebel al
Tarik), pa zatim celo Pirinejsko poluostrvo.
Tako bi se bar videlo, da su zapadni hrianski narodi pod duhovnom okupacijom
islamskog arabizma. A onda bi hriani i mogli neto da preduzmu...
*******
Toma - kao ni drugi skolastiari - nije imao prilike da se raspravlja sa modernom
naukom i njenim otkriima odnosno sa gore navedenim naunicima, jer su se ovi rodili koji
vek posle njega. Sa onima iz njihovih senki on je mogao uspeno da se bori i da ih na
duhovnom polju pobedi. Meutim, ja ipak ne verujem da bi on mogao prihvatiti ni taj
moderni nauniki nain miljenja, kojim se jedna nepoznanica objanjava drugim
nepoznanicama. Drugo je pitanje to, to moda ni Tomi u vreme tih naunika ne bi mogle da
pritiu iz natulnih svetova one snage koje pominje Rudolf tajner u svom malo pre
citiranom predavanju od 18.5.1913. godine. No uprkos tome, a poto je u najveoj meri
izgradio svoj nain miljenja, Toma ne bi nikako mogao da prihvati nelogine stavove i
zakljuke iz tih naunikih istraivanja, a koji su sasvim proizvoljni i logiki neodrivi. On bi
sigurno dobro razluio tana i dragocena uoavanja fenomena od njihovih matovitih i
proizvoljnih i neloginih objanjavanja. On bi svojim izotrenim miljenjem verovatno
uoavao i greke i propuste pri organizovanju mnogih eksperimenata, te ne bi ni prihvatio da
su naunici nepogreivi, niti da njihovu religiju treba dravne vlasti da nameu svima uprkos
deklaracijama o verskim slobodama.
Ta naunika religija se sa estokim fanatizmom namee i bori protiv svih drugih
religija. Za razliku od verskih fanatika ona sve druge vere ne proglaava krivoverjem nego
30
Rudolf Steiner: The Redemption of Thinking (Die Philosophie des Thomas von Aquino, GA 74), Hodder and
Stoudhton Ltd., London, 1956
31
Prema Esoterische Betrachtungen karmischer Zusammenhange, GA 235 do 240, kao i "Der Europaer" Nr. 5
Marz 2007 u mom prevodu "Vudrou Vilson, 'inkarnirana bezumnost'" iz GA 180 od 20.3.2007
sujeverjem. A moda najsimptomatinije za nain miljenja njenih pobornika, koji su uspeli

da tu nauniku religiju nametnu kao dravnu i jedino spasavajuu u svim hrianskim
zemljama, jeste pojava "ludih krava"; one su proizvod shvatanja: "Zato da preivare ne
hranimo crevima, kad su kalorinija od sena?". Tu se odmah postavlja i pitanje: Da li su lude
te krave ili oni naunici koji su ih uinili ludim? A ta je sa onima koji imaju vlast i takvim
"naunicima" dozvoljavaju da rade ta hoe, te im jo daju punu zatitu drave?
Ja pretpostavljam da bi sada - ako bi se rodio - i Toma Akvinski na slian nain kao i
ja prokomentarisao zakljuke i stavove gore pomenutih naunika. Toma se sigurno ne bi
sloio ni sa vie politiarem nego istoriarem Vilsonom. Za razliku od onih naunika koji bi
na slici zamenili evaneliste i koji su iveli u vreme pre poslednje treine XIX veka, kad je
dakle ljudima bio sasvim zatvoren uvid u natulni svet, kad su ljudi mogli da upravljaju
pogled samo "na zemaljsko-fiziko telo" - za razliku od njih Vudrou Vilson to nastavlja
velikom snagom u vreme kad su one "dveri" iz "duhovnih svetova" "otvorene". Vilson ili
preko Vilsona se "mone snage" proteklog razdoblja bore u sadanjem razdoblju "protiv
svake inspiracije" koja bi davala "ton u ljudskim duama". Zbog toga je Rudolf tajner
25.12.1917. god. rekao:
"Ma kako to neverovatno izgledalo, ipak ima mnogo ljudi u sadanjici, koji u
teorijskom i praktinom nisu u stanju da uvide, da protivnike moi sadanjosti
upotrebljavaju tu smicalicu da na primer inkarniraju bezumnost i da nju nazovu - Vudrou
Vilson."
To je dakle reeno jo pre pregovora u Versaju, kao i svega onoga to e se iz toga
razviti. Ta inkarnirana bezumnost je sa svojim pravima naroda i drugim zasejala seme za
organizovanje koncentracionih logora za nepoeljne politike protivnike i narodnosti sve od
zapadne do istone obale Pacifika (naravno idui od istoka na zapad), kao i za njihova
teroristika muenja i ubijanja i razaranja njihovih gradova i trovanja predela u kojem ive pa makar oni bili samo potencijalni protivnici ili neposlunici jer pripadaju izvesnoj
narodnosnoj ili drugoj nekoj grupi. Ja nikako ne verujem da bi se sa tim Toma Akvinski
sloio. Posebno ni sa tim da delati prilikom egzekucija ak i ne peru svoje ruke, kako je to
nekad bio obiaj, ve da samo izvravaju krvnu osvetu po naelu "hiljadu glava za oko i
stotinu glava za zub, a deset glava za nita".
Kakav stav prema svemu tome zauzimaju Tomini sledbenici? Da li smatraju da
inteligenciju koja se iz kosmosa sputala u ljude i primale je i one linosti koje bi se u ovoj
"nenaslikanoj slici" naslikale kao senke, da li tu inteligenciju treba zadrati vezanu za
telesnost, kao to je to sluaj kod njima odgovarajuih naunika? Ili tu inteligenciju treba
spiritualizovati da bi se obnovila hrianska kultura oslobaajui se od islamsko-arapskog
duhovnog ropstva - da se snage Meseca zamene snagama Sunca? I kako Tomini sledbenici
reaguju na napade vilsonovaca protiv Pavla? Vilsonovci su poslednjih decenija mnogo
glasniji, suprotni glasovi se skoro ne uju.
Ja u ovde ii i dalje: Sa stanjem prikazanim na ovoj "nenaslikanoj slici" na bi se
sloila ni ogromna veina muslimana kad bi im se to razjasnilo. iiti bi moda na mesto
Vilsona i Muavije stavili Alia (656-661), mua Muhamedove keri Fatime i njegovog
naslednika, koga su Muavijini panduri u jednoj damiji pogubili. Moda se to i nedovoljno
zna, ali iiti nisu priznali Muavijine Omaijade za kalife, niti njihovo prebacivanje sedita
kalifata iz Meke i Medine u Damask. iiti svakako da ne bi voleli da gledaju one senke iza
onih modernih naunika.
No sem njih i Turcima se to ne bi svidelo, jer su se vekovima borili protiv arabizma i
spreili ga - uz izvesnu saradnju Srba - da prodre sa istoka u Evropu. Isto kao i Turci i
muslimani sa daljeg i dalekog Istoka ne bi prihvatili ovaj arabizovan Islam i njegov
robovlasniki poredak i materijalizam, jer je kod njih - bar u duama onih obinih "malih"
ljudi - pod Hristovim impulsom najvie rairen oseaj bratstva i oseaj sramote ako pored
njih neko gladuje, a oni imaju vika. ini mi se da je to sluaj i sa islamizovanim narodima
Afrike i to utoliko vie ukoliko se ide na jug. U svakom sluaju, hrianski narodi bi od tih
islamskih naroda trebalo taj oseaj bratstva da prime, a da se oslobode od robovanja
islamskom arabizmu i njegovim naunikim shvatanjima. Takoe i da ne ismevaju
Muhameda, preko koga je svet spasen od jednog stranog impulsa koji je dolazio iz
Gondiapura. Ismevanje i izrugivanje Muhameda je prvi poeo Muavije, a sada ga nastavljaju
vilsonovsko-muavijevski privrenici.
Ako se sa nekim Muhamedovim uenjima ovek danas ne bi sloio, to jo uvek nije
razlog da se ne prizna ono veliko to je preko njega uinjeno. Naravno da fanatike pristalice
dravne naunike religije - nazovimo je darvinizmom - to uopte ne mogu da shvate, kao to
ne shvataju ni judaizam ni hrianstvo, te hoe da stvore judeo-hri-islam na bazi izopaavanja
sve te tri religije. A ni jedna religija nije za potcenjivanje, svaka ima svoju posebnu ulogu u
vaspitavanju i uzdizanju ljudi.
Ovde treba napomenuti da se ni arabizam ne sme u svojoj kompletnosti osuditi, nego
samo uoiti ta je preko njega dolo, te ta iz njega treba sauvati, a ta odbaciti. Matematiku
je na primer Zapad od Arapa nauio - otud i "arapski brojevi".
*******
Ja bih sada ovde dao neke navode iz tri predavanja Rudolfa Stajnera pod nazivom
"Filozofija Tome Akvinskog", koja su data u prevodu na engleski u ve pomenutoj knjizi,32
poto je to vano posebno za jezuite koji su postigli izvesne uspehe u svojim duhovnim
vebama - naravno i za sve druge.
Na samom poetku prvog predavanja, odranog 22.5.1920. Rudolf tajner ukazuje na
skolastiku kao dubok filozofski pokret koji se posebno kristalizovao oko licnosti Albertusa
Magnusa i Tome Akvinskog i da je Lav XIII tu filozofiju oiveo i tomizam uinio zvaninom
filozofijom rimo-katolike crkve.
Izdavai navode da je to bilo 4. avgusta 1879. u enciklici "Aeterni Patris". Ja bih
skrenuo panju da je to bilo neposredno pre poetka tog preokreta u poslednjoj treini XIX
veka, a kojem je malo pre bilo govora i da taj impuls dat preko Lava XIII treba dobro uoiti.
Lav XIII je dobio inspiraciju da objavi ono otvaranje dveri o kojem govori Rudolf tajner
18.5.1913. Drugo je pitanje kako se to kome svia i kako to ko shvata i kako se ko prema
tome ponaa. To naravno ne znai da je Lav XIII bio u pravu i u svemu drugom to je
zastupao. O tome ja ovde neu raspravljati.
Za razliku od materijalistike strane monizma, u skolastici je bio dat:
"istinski i spiritualni monizam i bio je izraen u obliku apsolutno najbriljivije
razraene misli, o kojoj novija filozofija - pod uticajem Kanta i protestantizma - u osnovu
uzevi nema nikakve ideje niti ak sposobnost da postigne."
U Tomi Akvinskom je izraena struja hrianske filozofije Srednjeg veka i to sasvim
bezlino, samo je iskazana preko njegove linosti.
U narednom predavanju, od 23.5.1920. Rudolf tajner kae da je skolastika konani
izraz evolucije due zapadnog oveanstva, a koja je otpoela dva veka pre osnivanja
hrianstva.
U skolastici je vrhunac logikog prosuivanja i logike tehnike. Bez obzira na
sadrinu kod nje je apsolutna egzaktnost misli i logiko povezivanje ideja kakvo nikad nije
bilo ni pre ni posle vremena skolastike:
32
Rudolf Steiner: The Redemption of Thinking (Die Philosophie des Thomas von Aquino, GA 74), Hodder and
Stoudhton Ltd., London, 1956; str.21 ,22, 23, 68, 75-76, 77-78, 80-81, 83, 85, 91, 94-95, 99-100, 102-103, 104,
108-109, 111, 112-113, 114-115
"Bitan kvalitet u njoj jeste to, to ista misao tee sa matematikom sigurnou od
ideje do ideje, od suda do suda, od zakljuka do zakljuka, to ovi mislioci polau rauna
sebi za najmanji, ak najbezvredniji korak."
Pojmovi prikazani u skolastici u istoj dijalektici i preciznoj logici potiu od uenja iz
prolosti. U skolastici je nastao problem saznavanja i realnosti:
"Jer rei 'razuraevanje' i 'inteiekt' u tako suenom smislu u kojem ih mi danas
upotrebljavamo, naene su po prvi put u terminologiji skolastike i proizvod su ovekove
svesti o sebi kao individui."
Ono to su nekada bila gledanja duhovnog sveta za skolastiku je neto do ega se
dolazi egzaktnom misli, razumom i logikom:
"Stvarna borba skolastike bila je da se pomou misli rve sa svetskim problemom
prirode duhovnih realnosti."
Po Albertusu Magnusu i Tomi Akvinskom do Boga kao prabia se moe doi
logikim miljenjem, ali ne i do Svetog Trojstva, te se u skolastici postavilo pitanje: "Dokle
oveiji intelekt moe da doe svojom sopstvenom snagom?". Skolastiari se sad
sukobljavaju sa doktrinom o "dvostrukoj istini". Po napomenama izdavaa ta teorija o
"dvostrukoj istini" potie od arapskih filozofa i oni su je doneli u Evropu preko panije. U
pitanju je da se dovedu u sklad sadrina razuma i sadrina vere.
Albertus i Toma - slino Aristotelu - dolaze sa sigurnou do ivota posle smrti, ali ne
dolaze do onog od pre roenja. Po njima:
"Ono to mi razumemo svojim razumom i ono to nam se otkriva preko vere, to moe
postojati jedno pored drugoga."
Kad ide putevima razuma koji se otvaraju svakoj individualnosti, Toma dolazi do iste
monoteistike slike Boanstva, koja je u Starom Zavetu prikazana kao Bog Jehova; za
dolazak do Hrista mora se prei na sferu vere:
"Drugim reima, prema tomizmu, ovek do Hrista ne moe doi pomou same snage
svog sopstvenog intelekta."
"U skolastici ostaje otvoreno pitanje: 'Kako moe oveije miljenje da se dalje
razvija do gledanja duhovnog sveta?'."
U treem i poslednjem predavanju, od 24.5.1920. Rudolf tajner govori o tomizmu u
sadanjosti. Skolastika tu sad treba da se suoi sa injenicom buenja svesti ovekove
individualnosti.
Kad je ovekova individualnost dola do intelektualizma, ona je logikim miljenjem
prvo odbacila ba ono "to treba da bude bitno delovanje Hrista na ovekov unutranji ivot;
ono /logiko miljenje/ odbacuje mogunost preobraavanja, metamorfoze ovekovog ivota
misli."
U XVI - XVII veku Fransis Bekon odluno odbacuje realizam i zastupa nominalizam.
Po njemu je realno jedino ono to nam pruaju ula i empirijsko saznavanje. Po njemu
Albertusova i Tomina teorija o racionalnom saznavanju nema nikakvog naunog znaaja.
U vreme skolastike sadraj razuma je bio odvojen od sadrine istine o duhovnom
svetu.
"Kad su Toma Akvinski i Albertus imali da razvijaju svoje filozofije, tada jo nije bilo
naunikog shvatanja sveta."
Kant dovodi nominalizam do punog razvoja i to je potpuno bankrotstvo zapadne
filozofije u traganju za istinom. Po Kantu ne postoji objektivna istina niti mogunost za
prodiranje do stvarnosti u objektima; ne postoji mogunost saznavanja istine, jer istina ne
moe postojati ako se ona stvara samo subjektivno.
Antropozofski orijentisana nauka o duhu nastoji da se suprotstavi odnosno da ispravi
neke zakljuke nauke o prirodi. U tomizmu je reeno vie u apstraktnom obliku: "Duhovnoduevno proima itavo fiziko telo". To preko nauke o duhu postaje znanje o stvarnim
konkretnim injenicama:
"Tomistika filozofija, koja se u trinaestom veku izraavala samo u apstraktnom
obliku, a koju je ponovo zapalio Gete, ona ivi dalje u naim danima kao nauka o duhu."
U njoj je nov pristup Hristu i odbacuje se filozofski dualizam:
"A kad mi prodremo ispod povrine materijalnog sveta, mi otkrivamo da je on u stvari
duhovni svet, te da se iza vela prirode nalaze bitne realnosti - ne materijalni atomi, ve
duhovna bia."
U ovekovoj svesti su izdeljeni s jedne strane svet opaaja koji mu dolazi spolja, a s
druge strane svet ideja koji mu dolazi iznutra. Vezu izmeu njih on postie miljenjem, dakle
sopstvenim naporom. To je saznavanje pune stvarnosti. U toj podeli na svet ideja i svet
opaaja ovek dolazi do samosvesti.
"Tako je ovekovo saznanje pristup za stvarno iskustvo realnosti."
Uprkos sjajnih mislilaca, skolastika trinaestog veka je ostala nemona pred tim
ponorom izmeu opaaja i sveta ideja.
Saznavsnje je oblikujui princip u nama. Osnovni razlog za postojanje miljenja nije
stvaranje slika o spoljnjem svetu, nego potpuno razvijanje naseg bia.
Saznavanje u obinom ivotu jeste sekundarna posledica delovanja misli na ovekovo
bie:
"Na taj nain mi dolazimo do realnosti koja je sutinska u miljenju. To je neka
aktivnost koja deluje u nama."
"Kad jednom shvatimo sve to tomizam moe biti za nae vreme i za nae moderno
doba, te da njegovo oivljavanje mora nastati iz njegovih velikih dostignua u Srednjem veku,
onda emo mi u nauci o duhu sagledati tomizam kakav je oblikovan u XX veku. Nauka o duhu
e se pojaviti kao istinsko oivljavanje tomizma."
Toma je traio misaoni odnos prema sadrini otkrivenja religije.
"Naa dananja potreba je da se nae pravi misaoni odnos prema nauno otkrivenoj
sadrini prirode. U tome nas ne moe zadravati dogmatika teorija. Kao to sam ja pre
trideset godina napisao, mi moramo prevazii dogmatizam u dananjoj empirijskoj nauci,
ba isto tako kao to s druge strane moramo prevazii dogmatizam u otkrivenoj religiji.
Mi ponovo moramo razmotriti, i to na potpuno injeniki nain, duhovno-duevnu
sadrinu oveka, svet misli koji u sebe prima transformiui Hristov princip, da bismo
pomou Hrista u nama, tj. u naem svetu misli, mi ponovo otkrili duhovni svet. Da li da
ostanemo zadovoljni sa ivotom naeg sveta misli jedino na nivou na koji ga je doveo pad
ovekov? Zar nee ovekov svet misli imati udela u izbavljenju ljudskom? U trinaestom veku
nije se moglo nai mesta u svetu misli za naelo hrianskog spasenja i stoga je svet misli
posmatran sasvim nezavisno od sveta otkrivenja. Budui napredak ovecanstva bie ostvaren
otkrivanjem naela izbavljenja ne samo za spoljanji svet nego takoe i za oveiji razum.
Neizbavljen ljudski razum nikad sebe ne moe uzdii u duhovni svet. Samo izbavljen ljudski
razum, koji ima istinski odnos prema Hristu, samo on moe nai svoj put u svet duha. Ui u
carstvo duha na taj nain, to je hrianstvo dvadesetog veka. Ali to mora biti hrianstvo
dovoljno jako da prodre do istinskog jezgra ovekovog miljenja i iskustva ovekove due. To
nije ni panteizam niti bilo to od tih stvari za koje se kleveta nauka o duhu. To je pravo
Hrianstvo."
Ignacije je u onom vremenu, kad su vie duhovne moi pogled ljudi usmeravale
iskljuivo na ulni svet, inio ono to je mogao i znao. On je doivljavao i vrlo teka
iskuenja i s njima se borio koliko je mogao. O tome on pie i u delu svog "Duhovnog
dnevnika" koji je jo ostao sauvan. Bez obzira na pojedinosti koje se mogu ovako ili onako
protumaiti, vrlo je dirljivo to, ne toliko "ta" nego "kako" je to sve Ignacije doivljavao. A to
raspoloenje Ignacijevo su i njegovi drugovi i cela njegova okolina svakako vrlo snano
sadoivljavali.
Ja u ovde navesti samo njegove rei date na zavretku tog dela "Duhovnog
dnevnika":
"U tim trenucima bilo je u meni toliko ljubavi, osjecanja, ili gledanja Isusa te mi se
inilo da ubudue nita ne bi moglo doi to bi me moglo odijeliti od njega ili uiniti da
posumnjam glede milosti ili glede primljene potvrde."33
Ni Ignacija ni njegove privrenike i sledbenike niko ne treba moralno da prosuuje,
ve samo da konstatuje injenice, bez obzira na to ta su oni i kako radili - svesno ili
nesvesno.
Takoe ni Vilsona niti Muaviju i druge ovde pominjane...
A ta su u tom duhovnom kolovanju postigli sadasnji jezuiti? Sad, kad su otvorene
dveri za gledanje i duhovno-duevnoga? Oni bi se morali i tome prilagoavati, morali bi ii u
korak s vremenom.
S obzirom na sadanje vreme u kojem ovek sve vise razvija svoju svest, u kojem
treba da je ve razvio svoju snagu miljenja i u kojem treba sve vie da razvija svoju slobodu
seajuci se i na svoje poreklo kao duha, sada je neophodno ukazivati na ono ta treba initi da
bi razvoj oveanstva tekao u Hristovom smislu.
Na pomenutoj slici u crkvi sv. Katarine u Pizi Pavle je prikazan naspram Mojsija.
Mojsije je dao osnovne smernice i objasnjenja za Stari Zavet. Pavle pie o Novom Zavetu i
tumai ga. No ba zato to je on sa svojim zivim nainom miljenja naroito danas vrlo
aktuelan, danas kad ovek sa punom sveu treba da saznaje sebe i da donosi odluke za svoje
delovanje, ba zato ga instinktivno napadaju oni koji se protive Hristovom impulsu. Pri tom
oni istiu neka Pavlova uputstva kakva je on morao da daje svojim savremenicima uzimajui
u obzir tadanje drutveno ureenje i obiaje i shvatanja, a koje on nije hteo nekom
politikom revolucijom da menja, jer se svaka politika revolucija skoro uvek preobrati u
svoju suprotnost.
Procenjivanje onoga to su ljudi radili pre dve hiljade godina na osnovu sadasnjih
shvatanja i prilika, to je znak slaboumnosti. Jer, ako Pavle pie:
"Robovi, sluajte svoje telesne gospodare sa strahom i trepetom u prostoti svoga srca
- kao Hrista, ..." (Ef.6-5)
to ne znaci da on smatra da je robovlasniko drutveno ureenje ispravno i da bi ga trebalo
odravati do kraja veka. Naprotiv, odmah zatim on podstie na estoku borbu protiv svake
nepravde i tu borbu upuuje u ispravnom pravcu:
"Obucite se u sve oruje Boje, da biste mogli odoleti avolskom lukavstvu." (Ef.6.11)
A Pavlov odnos prema slobodi, prema poglavarstvima i vlastima i silama i
gospodstvima ovoga sveta vrlo je jasno iskazan kako u ovoj istoj Poslanici Efescima (Ef.l.2l)
tako i u drugima. Sem toga, Pavle zna da skoro niko ne moe suzbiti ili ovladati svojim
udnjama, nagonima i instinktima. On rauna s tim, te daje uputstva kako da se oni
iivljavaju na zdrav, a ne na bolestan nain, da se na taj nain postepeno osveuju, da se bar
krene na onaj dug put njihovog preobraavanja u ispravne elje, namere i odluke - kako je to
napred reeno.
No do bi se to postiglo, treba prvo srediti svoje misljenje, da bi se oslobodilo od
zabluda u kojima covek ivi jo od onog starozavetnog pada u greh. Stoga se Pavle bori za
izbavljenje miljenja. On ukazuje na drukiji nain miljenja nego to su ga njegovi
savremenici imali i zbog toga:
"... vie sam se trudio, vie sam bio u tamnicama, bio sam bijen previe, u smrtnim
opasnostima mnogo puta. Od Judeja sam pet puta dobio etrdeset manje jedan udarac, triput
sam bio iban, jedanput zasut kamenjem, triput sam doziveo brodolom, no i dan proveo sam
na dubokom moru." (2.Kor.11.23-25)
33
Iz istih razloga to je Pavle tada bio muen, iz istih tih razloga se izvesni krugovi ve
decenijama bore protiv - kako ga oni zovu - "Pavlovog hrianstva".
Pavle ne zastupa nikakve teorijske apstrakcije, ve se dri iskljuivo injenica,
injenica iz posmatranja ivota oko sebe. Raunajui sa tim injenicama, sa postojeom
stvarnou i njenim zakonitostima, on njih na pravi nauni - moglo bi se rei i duhovnonauni nain - obganjava i daje uputstva ta treba initi. Zbog toga Rudolf tajner u vezi sa
Pavlom kae:
"U tom smislu da se teorija saznanja postavi na pavlovskoj osnovi, to je bio zadatak
oba moja spisa 'Istina i nauka' i 'Filozofija slobode'. Obe ove knjige se postavljaju u ono to
je veliko postignue pavlovskog shvatanja o oveku u zapadnjakom svetu. I zbog toga su se
ove knjige tako slabo razumele, najvie u nekojim krugovima, poto one pretpostavljaju
upravo sve te impulse, koji su do izraaja doli u pokretu za nauku o duhu. U najmanjemu se
mora ono najvee pokazati!"34
Na neto od toga sam ja i ovde ukazao.
Zadatak ljudi koji danas ive u ovoj svojoj telesnosti nije isti kao zadatak ljudi iz
vremena Ignacija i Kopernika. Sada su dveri za gledanje u duhovni svet otvorene, a due ljudi
mogu da primaju inspiracije iz duhovnog sveta. I to ne smeju da proputaju - svaki naravno u
granicama svojih mogunosti, svojih talenata. Kome je vie dato, od njega e se i vie traiti.
Ja u ovde opet citirati Jakova:
"A ko zagleda u savren zakon istine i u njemu ostane, ne bude zaboravni slua nego
izvrilac dela, taj e biti blaen u svom delu." (Jak.1.25)
"Ko, dakle, zna da ini dobro, a ne ini, greh mu je." (Jak.4.l7)
"Brao moja, ako ko od vas skrene od istine i neko ga obrati, neka zna da e onaj
koji obrati grenika od njegovog zabludnog puta spasti njegovu duu smrti i pokriti mnotvo
greha." (Jak.5.19-20)
Bolje je naravno celu ovu Jakovljevu poslanicu proiveti.
Za kraj ovog poglavlja ja u prvo ponoviti ve navedene rei Rudolfa tajnera iz
predavanja odranog u tutgartu:
"Nije proizvoljno ili iz efa pojedinih linosti ovaj impuls za trolanost socijalnog
organizma bio pridodat onome to se ovde ve decenijama zastupa kao antropozofski
orijentisana nauka o duhu - to se pokazalo kao neto po sebi razumljivo. To se pokazalo tako,
to je ovek morao osetiti da je u dui svojoj neistinit i laljiv onaj ko tvrdi da svojom duom
tei ka ovoj nauci o duhu i pri tom nema srca za ono, to kao socijalno pitanje itavo
oveanstvo potresa i uzdrmava ili bi bar trebalo da potresa i uzdrmava."
U ovom smislu ja u sad prilagoditi i ono to je u smislu malo pre navedenih izlaganja
u predavanjima "Filozofija Tome Akvinskog" dato:
Nije proizvoljno ili iz efa pojedinih linosti ovaj impuls za obnavljanje misli
razraenih u skolastici Tome Akvinskog i njihovu primenu i na moderna nauna dostignua
ukljuen u antropozofski orijentisanu nauku o duhu koju je osnovao Rudolf tajner - to se
pokazalo kao neto po sebi razumljivo. To se pokazalo tako, to je ovek morao osetiti da je u
dui svojoj neistinit i laljiv onaj ko tvrdi da svojom duom tei ka filozofiji i uenju Tome
Akvinskog i pri tom nema srca za ono, to kao neistinito nauniko-religijsko shvatanje
itavo oveanstvo potresa i uzdrmava ili bi bar trebalo da potresa i uzdrmava.
*******
Raeno u Beogradu od 2.2.2009. do 23.4.2009 g.
Vojislav Jankovi
34
Rudolf Steiner: Der Christus-Impuls und die Entiwickelung des Ich-Bewusstseins, GA 116,Vidi 72, str. 164
SADRAJ
Predgovor
1
1. Duhovni svet
2
2. Ignacijev ivot i razvoj
20
3. Jezuitske vebe
42
Literatura
59
4. Teoloke zamisli 61
Literatura - nastavak 105
5. Postignua duhovnim vebama
Literatura - nastavak 135
106
6. Ustanovljavanje Drube Isusove

Naziv "Druba Isusova" potie iz 1537. godine, a Julije III nju potvruje 1550, te joj
bulom od 1552. daje i pravo da dodeljuje akademske stupnjeve.1 Sama odluka o osnivanju
drutva odnosno novog Reda doneta je 1539, a Pavle III ga prvo usmeno potvruje, a 1540. i
svojom bulom.2
U napomenama za "KONSTITUCIJE DRUBE ISUSOVE", koje je napisao Vladimir
Horvat, superior i upnik crkve sv. Petra u Beogradu, stoji:3
"Konstitucije nisu rezultat ni plod dubokih teoretskih spekulacija. One su roene prije
svega iz ivota, iz ivljenog duhovnog iskustva. I u kasnijim godinama, nakon proglaenja,
iskustvo drugova i Reda bilo je privilegirani izvor za sve budue Konstitucije."
"... Jasno je od prvog teksta da Konstitucije ne ele izloiti doktrinu poslunosti,
siromatva, zajednitva, duhovne i intelektualne formacije itd. niti nastoje da fiksiraju zakone
i pravila koja bi se primijenila na stvarnost, nego probuditi, orijentirati i autoritativno voditi
duhovno iskustvo jedne zajednice."4
U knjizi je zatim dato "Vijeanje prvih otaca",5 pa "Formula instituta Drube
Isusove",6 pa "Izvadak iz opeg ispita"7 i "Izvadak iz ustanova".8
Ja u dakle uzeti u obzir samo ovo to je tu dato, jer mi ceo tekst "Konstitucija" nije
na raspolaganju. Sem toga, ovde treba imati u vidu da nije sam Ignacije sve ovo napisao, ve
da je u tome vie njih uestvovalo, a to se vidi iz istih ovih uvodnih napomaena. Zbog toga
se ne treba uditi, ako one nisu potpuno u skladu sa Ignacijevim shvatanjima i zapaanjima,
takoe i ako u njima ima nekih nedoslednosti i protivrenosti; pogotovu to su one izgleda
pisane vie godina i prema prilikama koje su nailazile i okolnostima koje je u datom trenutku
trebalo reiti.
U poglavlju "4. Teoloke zamisli" ja sam ve ukazao na neke pogrene stavove date i
u ovim "Konstitucijama", a koji verovatno potiu od Pavla III odnosno njegovih pristalica.
No bez obzira na ta kao i druga moja ukazivanja, ja u se ovde posebno osvrnuti na ono to je
ovde dato kao osnov Drube Isusove. A kao moto za ova izlaganja ja u i ovde po trei put
pomenuti sledee Ignacijeve rei koje sam ve ranije prokomentarisao:
"... Tako je prvi stupanj bogatstvo, drugi ast, trei oholost ... "9
"... Tako treba da budu tri stupnja: prvi, siromatvo protiv bogatstva; drugi, pogrde ili
prezir protiv ljudske asti; trei, poniznost protiv oholosti. ..."10
*******
Prvi naslov iz "Konstitucija" je "Vijeanje prvih otaca 1539". Tu se odmah kao prvo
pitanje namee: Da li je "otac" ast?
"I nikoga na zemlji ne nazivajte svojim ocem; jer je jedan Otac va nebeski."
(Mt.23.9)
To "otac" svakako ne moe biti upotrebljeno kao naziv za sedmi stupanj starog
prehrianskog istonjakog posveenja, jer tu onda ne bi dolo u obzir da kod njih bude
1

Naela jezuita str 147
3
Naela jezuita str V
4
5
6
7
8
9
Naela jezuita str 74, # 142
10
2
razlika u miljenju ili bolje reeno razlika u tumaenju i shvatanju o istim ivotnim pitanjima:
"Nikome ne mora izgledati udno da se meu nama, slabim i nepostojanim, javila ta
raznolikost u miljenju."11
I iz daljih pisanja se takoe vidi da oni ni sami sebe nisu smatrali da bi mogli biti
"oci", bili su mnogo skromniji. Oni izriito kau da su o nekim nejasnoama "preko dana
obiavali misliti i razmatrati, te ih uz pomo molitve prouavati".12 Prema tome, oni uopte i
nisu bili potpali pod to iskuenje da sebe smatraju da su na nekom viem poloaju i sa
posebnim sposobnostima, te da bi mogli biti neki duhovni oci. Ko je i zato onda dao taj
naslov? Da li je taj naziv "otac" ipak iz prehrianskih misterija, s tim to je naravno izgubio
svoje pravo znaenje?
"Prve veeri" kad su se drugovi sastali, oni potvruju da su "sebe i svoj ivot prinijeli
i posvetili Kristu, Gospodinu naem, i njegovu pravom i zakonitom Zamjeniku na zemlji da
on s nama raspolae..." Na primer: "Evo Vrhovni prvosveenik upravo alje dvojicu od nas
na podruje Siene.". Oni tada zakljuuju da e "se zdruiti u jedno tijelo", jer: "Ta ak i
krepost, udruena ima vie snage i sranosti da postigne bilo koje teko osvojivo dobro, nego
kad bi se rasula na vie strana.". Zatim, oni odluuju da nee raditi "iz naeg vlastitog duha i
nae glave, nego samo ukoliko to, svejedno o emu se radi, Gospodin nadahne i Apostolska
Stolica potvrdi i odobri".13 (Ovo 'i' sam ja dodao, jer mislim da je prilikom tampanja usled
omake - bar u mojem primerku knjige - ono izostalo).
O zameniku ili namesniku Hristovom na zemlji ve je bilo govora u poglavlju "l.
Duhovni svet". Ovde se sad kao dogma ili zakon iznosi da je "Vrhovni prvosveenik" pravi i
zakonit Zamjenik i da nadahnua Gospodinova njegov Zamjenik mora da potvrdi i odobri
odnosno da se izmeu Hrista i lana drube on na neki nain nalazi. Sama ova formulacija je
vrlo nesrena jer bi prema njoj ispalo da su nadahnua Gospodinova podlona potvrdi i
odobrenju Apostolske Stolice odnosno da je ova nadlena da cenzurie to to Gospodin
nadahne pojedinca, te da je ona na neki nain iznad Hrista. Meni nije verovatno da se to ba
tako mislilo, ali je to ipak tako reeno.
No, ako bismo pretpostavili - to je verovatnije - da Apostolska stolica treba samo da
proverava da li su nadahnua nekome dola od Gospodina ili od nekog drugog duha, od
nekog zavodnika, ovde se onda odmah namee jedno drugo pitanje: Zato tu proveru
preputati nekom drugom, kad svaki pojedinac ima svoj unutranji glas savesti? Sem toga,
ovim se ne priznaju ili bolje reeno odbacuju sledee reci:
"Ako me ljubite, draete moje zapovesti. I ja u moliti Oca, pa e vam dati drugog
pomagaa-uteitelja da bude sa vama doveka. Duha istine, koga svet ne moe da primi, jer ga
ne vidi i ne poznaje; vi ga poznajete, zato to boravi kod vas i bie u vama. Neu vas ostaviti
sirotne, doi u k vama. Jo malo i svet me nee vie videti, a vi ete me videti, i iveete
zato to ja ivim. U onaj dan ete saznati da sam ja u svome Ocu, i vi u meni i ja u vama."
(Jn.14.15-20)
"Ovo sam vam govorio dok sam bio kod vas; a pomaga-uteitelj, Duh Sveti koga e
Otac poslati u moje ime, on e vas nauiti svemu i podsetie vas na sve to sam vam rekao."
(Jn.14.25-26)
"Ostanite u meni i ja u ostati u vama." (Jn.15.4)
Da li u smislu irenja materijalistikog shvatanja vidljiva Apostolska stolica treba da
zameni nevidljivog Duha istine? I da ona, kao vidljiva procenjuje ono nevidljivo? Da vidi da
li je Isus u nekom lanu Drube Isusove i on u njemu? Ako su drugovi ve "prve veeri"
potvrdili da svoj ivot prinose i posveuju Kristu, zar im nisu kao uzor i ideal posluili
apostoli kojima Isus Hristos upravlja gore navedene rei, ne preporuujui nikoga kao
11

13
12
posrednika? Zar nije Hristos u svima njima? Zar treba neko drugi, a ne da oni sami prema
sledeim reima postupaju?
"Ispitajte sami sebe - da li ste u veri, proverite sami sebe. Ili ne poznajete sami sebe da je Hristos u vama? Inae niste osvedoeni. Ali se nadam da ete poznati da mi nismo
neosvedoeni." (2.Kor.13.5-6)
A, sem toga:
"Zato da tua savest sudi mojoj slobodi?" (l.Kor.10.29)
I zar ne treba oni sami da pred sobom za sebe same ispitaju da li:
"Istinu govorim u Hristu, ne laem, to mi svedoi moja savest u Duhu Svetome, ..."
(Rim.9.1)
Zar taj unutranji glas savesti treba proveravati nekim spoljanjim glasom koji
primamo preko telesnih ula, a znamo da nas ta telesna ula vrlo esto obmanjuju? Istinite i
ispravne rei koje od drugog ujemo ili na drugi nain ulima opaamo mi vrlo esto
pogreno ujemo i protumaimo. Zar ne treba i za to da upotrebimo neku unutranju snagu
miljenja i rasuivanja? Neki unutranji glas? Pa i ja sam se na gornjem primeru potrudio da i
logiki protumaim onu nesrenu formulaciju, po kojoj ispada da je "Apostolska stolica"
iznad "Gospodina"! Ja nisam mogao pretpostaviti da je neko tako neto stvarno mislio, te sam
u tome video samo neku omaku.
Ali ovde se takoe namee i pitanje: Da li je to moda i - svestan ili nesvestan pokuaj, da se sa sebe skine svaka odgovornost za sopstvene postupke i da se odgovornost
prebaci na Vrhovnog prvosveenika, pogotovu to se to posle toga jo potkrepljuje "zavjetom
poslunosti"?14
Kao to je u poglavlju "5. Postignua duhovnim vebama" ve izneto, Nirnberki sud
je nekoliko vekova kasnije izneo jedno ljudsko stanovite, da se lina odgovornost poinioca
ne moe opravdati nikakvom hijerarhijski obavezujuom poslusnou pretpostavljenome. To
je moda dato iz nekih pragmatinih politikih razloga - bar ako se stajalo na danas vrlo
uobiajenom materijalistikom stanovitu - mada i to moe biti posebna i moda podsvesna
inspiracija iz duhovnog sveta. No i nauka o duhu to takoe potpuno potvruje. To takoe
potvruje i zdrav razum najjednostavnijih ljudi: Ako je neko upao u tue imanje i neto
pokrao, svi e njega nazivati lopovom, a ne nekoga ko je ovoga na to moda nagovorio, pa
bez obzira to e i o tom podstrekau ljudi imati vrlo loe misljenje, moda i gore nego o
lopovu, jer je iz tog podstrekaa izila sablazan. Tu se za najjednostavnijeg oveka nita nee
promeniti ni ako lopov sve pokradeno pokloni nekom drugom, nekoj svojoj organizaciji ili
dravi. On za njega ipak ostaje lopov, a to potvruje i Ignacije i njegovi sledbenici, sa ve
ranije u "4. Teoloke zamisli" datim navodom gde se jasno vidi njegovo shvatanje da cilj ne
moe opravdavati sredstva.15 Takvog lopova pravdaju samo pristalice raznih veih ili manjih
zajednica, za iji raun takav lopov krade, te i oni od toga imaju koristi, to je naravno
posledica njihove slaboumnosti. U toj slaboumnosti oni zamiljaju da su pri tom oni sami
ostali isti. Ali neosuivanje takve krae ili drugih prevarantskih smicalica i korienje
njihovim plodovima jeste sauesnitvo koje je moda jo gore od direktne krae, gore jer je
skriveno i jer se time izvrioci sablanjavaju da to i dalje ine - obino njih oni korisnici ak
proglaavaju velikim dobrotvorima ili sjajnim dravnicima i tome slino. A da i korisnici
nezaslueno steenih dobara snose odgovarajue posledice jo u ovom ivotu, to se vidi po
tome to u sebe privlae snage smrti. Ja ovo dalje neu objanjavati, ali svako ko tano
zapaa stvari moe uvideti to posmatrajui velike drutvene zajednice, koje su bogate na
takav nain: kod njih je smrtnost vea od raanja.
S druge strane, da li je zavet poslunosti nekome znak ljubavi ili mrnje prema tome
kome se zavetuje? Sem tog pokuaja da se na njega prebaci odgovornost za sopstvena
14
15

injenja, nije li to podsticanje svoga blinjega na oholost? A da se time njemu ugrauje i

poveava astoljubivost, o tome nije potrebno ni govoriti. To se moe iskazati u smislu:
"Koliko sam ja vredniji i uzvieniji od svih tih mojih poslunika!". Blinji se meutim time
uvruje i u uverenju da je on jo i nepogreiv. To je posebno dolo do izraaja 1870. kod
Pija IX (1846-1878). Koliko je ovaj zavet isusovake poslunosti uticao na njega da se bori
za donoenje dogme "O nepogreivosti rimskog Pontifex-a", koja je s mukom preokrenuta u
dogmu "O nepogreivoj uiteljskoj slubi rimskog Pontifex-a"? Pogotovu ako se takve
zapovesti jo mistifikuju nekim nadahnuima za koja je on jedini na zemlji izabran odnosno
da je sad samo u njemu sliveno sve ono to je Isus Hristos obeao svim apostolima
okupljenim na tajnoj veeri, svima da e poslati "pomagaa-uteitelja, Duha Svetoga", a ne
samo jednome od njih - kako je to gore navedeno iz evanelja po Jovanu.
Ja sam ve pod "4. Teoloke zamisli" ukazao na delikatnost borbe za ivljenje u
siromatvu i borbi protiv asti i protiv oholosti: ne sme se ovek u tome uzdizati na teret
drugih, uzdizati se gurajui druge da padnu nie! A ako se ovek ve i uzdigao na teret drugih
- neka im svima pere noge, a ne da im nareuje ta da rade!
Isto tako, vrlo je delikatno pitanje i udruivanje kreposti "da postigne bilo koje teko
osvojivo dobro". Ovo takoe pretpostavlja da postoji neko zajedniko sagledavanje ta je to
"dobro". Meutim, ta drugovi smatraju da je "dobro", o tome se ovde ba nita ne kae. Da li
uvek i samo ono na to im Vrhovni prvosveenik ukae? Glas svoje savesti oni priguuju, a
nadahnua treba Apostolska stolica da im potvrdi i odobri. A ta ako su prilike takve, da se
nema vremena da se pita da li nekog davljenika treba udruenim snagama vaditi iz vode ili
ne? Da li je moda bolje pustiti da se on udavi da ne bi uinio neko veliko zlo? Moe li se za
sva injenja pitati Apostolska stolica? Ako ona i daje neka uputstva, to moe biti samo vrlo,
vrlo uopteno, a o svakom pojedinanom koraku mora uvek svaki pojedinac iz svoje savesti
da odluuje - drei se moda i tih optih uputstava i procenjujui da li je to u skladu s njima.
A sem toga, nijedan in ne sme da bude opravdan ciljem koji je u poslunosti prihvaen! To
je bar prema Ignaciju! Prema tome, sopstvena savest se nikad, apsolutno nikad ne moe
zaobii. Tako je i postavljanje dogmi kojima se porie sloboda savesti lieno svakog smisla,
jer savest uvek ostaje slobodna, pa bez obzira na to da li se ona slua, da li se po njoj postupa
ili ne! Hristos je u svima nama!
Hristos je u svakom oveku i on mu govori kroz njegovu savest. Naravno da i Kuai
govore oveku kroz njegove instinkte, nagone i udnje. Oni koji su ve "prve veeri ... sebe i
svoj ivot prinijeli i posvetili Kristu" svakako da moraju nastojati da te razne glasove
razlikuju, da saznaju istinu o njima. Nalaenje istine u sebi ukljuje uoavanje neistina, te
njihovo uklanjanje iz svoje due.
Svi smo mi ispunjeni bezbrojnim neistinama, koje su u nau duu ule i bez nae
krivice, a Hristos je i zbog toga Spasitelj to nam prua mogunost da se od njih oistimo,
svesno traei njega i obraajui se njemu, svesno gledajui njega u sebi. Ako neko svesno
lae, on je borac protiv Hrista. A te sopstvene svesne lai se mnogo vrse utiskuju u
oveiju duu, mnogo je tee da se njih ovek oslobodi, jer je on sam iz sebe stvorio odnosno
uestvovao u stvaranju nekog lanog sveta, iji deo on postaje; ne sveta koji mi ne moemo
da sagledavamo kakav je u istini, nego jedne uporedne neispravne tvorevine koju razastiremo
oko sebe i oko svojih blinjih. To je taj svet za koji su neki politiari iz svojih instinkata
govorili: "Mnogo puta ponovljena la postaje istina". Takva mnogo puta ponovljena la
postaje istinski laan svet, svet koji ne ide putem redovnog razvoja, ali je i on stvaran
odnosno postojei. U okultizmu se taj lani svet naziva osmom sferom.
Od nekih manjih i lokalizovanih lai ovek e se u toku daljih ivota lake osloboditi,
ispraviti ih time to e one koje je slagao na neki nain razuveriti, saoptavati im istine, te
tako i sebe izbaviti. Mnogo je tee ako je neka la lansirana i irena iz neke grupe. Jer, kao
to "krepost, udruena ima vie snage i sranosti da postigne bilo koje teko osvojivo dobro",
tako i laljivost udruena ima vie snage i sranosti da navodi na izvesna injenja i ljude koji
ne pripadaju toj grupi iz koje je neka la potekla i koja je iri. Naravno da ta udruena
laljivost neke grupe deluje samo na nie lanove oveijeg bia, a ako doe do ovekove
budne svesti, ona splasne kao probueni balon, a taj izduvani balon onda padne na tu grupu i
njeni pojedinci se teko mogu ispod njega ispetljati. Teko se mogu iskobeljati i oni koji su te
lai samo moda profesionalno i iz poslunosti i za pare irili, a oni koji su te lai izmisili i
lansirali... Nije moje da o tome ja dalje govorim. Ja u samo ponoviti da je i skrivanje istina
merodavnih za donoenje neke odluke takoe la, neki put ak i vea od direktno izgovorene.
Ja mislim da e se sa ovim sloiti i lanovi Drube Isusove, koji su "svoj ivot
prinijeli i posvetili Kristu", koji je "put i istina i ivot". Jer - kako je u uvodnim napomenama
navedeno - "Konstitucije ne ele izloiti doktrinu ... nego probuditi, orijentirati i autoritativno
voditi duhovno iskustvo". To autoritativno voenje se naravno sme podrazumevati samo tako
da je autoritet uvek i jedino istina, tj. Hrist. U smislu ovih rei treba shvatiti i ova moja
izlaganja.
*******
Poto je reeno da Drubu treba sauvati i poto su "svi poloili zavjet vjene istoe i
zavjet siromatva", postavilo se i pitanje i za "trei, tj. zavjet poslunosti jednome od nas, da
mognemo svim djelima iskrenije i odlunije i zaslunije ispunjavati volju Gospodina Boga
naega, i ujedno slobodnu volju i zapovijed Njegove Svetosti, kojoj smo vrlo rado prinijeli
sve to imamo, volju, razum, sposobnost, itd."16
U poglavlju "1. Duhovni svet" ja sam ve postavio pitanje da li ovek svojom
slobodnom voljom moe da se odrekne svoje slobodne volje. Ovde se pored sopstvene volje
pominje i volja Gospodina Boga i slobodna volja Njegove Svetosti. Pridev "slobodna" dodaje
se samo uz volju Njegove Svetosti. Da li bi to znailo da one druge volje nisu slobodne? Da li
je iz nekakve volje Gospodina Boga na neki nain samo kod Njegove Svetosti nastala
slobodna volja, a kod svih drugih samo volja kojom upravlja neko drugi ili neto drugo slobodno ili neslobodno, pa je zbog toga na neki nain poeljno da neslobodnom voljom
drugova upravlja slobodna volja Njegove Svetosti? A ta je sa reima Oenaa: "Neka bude
volja Tvoja"? Da li drugovi vie cene slobodnu volju Njegove Svetostci ili Oca na nebesima,
pa se zato njoj potinjavaju? A da bi to bilo uspenije i u svim pojedinostima, onda i
"jednome od nas", jer nam je taj blii i moe imati bolji uvid u sve ono to mi radimo nego li
Njegova Svetost?
Poto je ovo ulo u "Konstitucije Drube Isusove", na ta se pitanja mora jasno i
odreeno odgovoriti. U vreme pisanja "Konstitucuja" Ignacije je imao 48 godina, a i ti
njegovi drugovi po svoj prilici su bili slinih godina. Ako pretpostavimo da je svaki od njih
bar dva-tri puta dnevno od svojih zrelih godina molio Oena, to znai da je bar 20.000 do
30.000 puta molio da bude volja Oeva, a onda se zavetuje da e raditi ne po volji Oevoj
nego po slobodnoj volji Njegove Svetosti, slobodnoj svakako i od Oeve volje! Kako treba
ovo razumeti?
Po volji Oevoj svakako jeste slobodna volja Njegove Svetosti, ali da li samo ona?
Ako bi slobodna bila samo ta jedna volja, onda bi to znailo da postoje samo dva takva sveta
odnosno da je svet u tom pogledu podeljen na dva dela: jedan u kojem vlada volja Oca i
drugim u kojem vlada volja - i to slobodna - Njegove Svetosti, koji treba da je zamenik
Hristov na zemlji. A drugovi su se koju desetinu hiljada puta molili da bude Oeva volja "i na
Zemlji kao i na nebu", a onda se zavetuju da e raditi po volji koja je na Zemlji i koja je
slobodna od Oeve! Ako je ta volja slobodna, ona onda moe da radi i na suprot Oevoj volji,
za koju se drugovi mole da vlada i na Zemlji i na nebu, to znai da Oeva volja sada ne
16
vlada na Zemlji. Ako te i molitve i zaveti drugova nisu u protivrenosti, onda se postavlja
pitanje: Pa gde je onda podruje gde vlada slobodna volja Njegove Svetosti, kojoj se drugovi
sa svojom voljom pridruuju? Da je tu na Zemlji oni se ne bi molili da nju zameni Oeva
volja. Ako se mole da Oeva volja bude i tu na Zemlji, a ne volja Njegove Svetosti za koju su
se zavetovali da joj se pridruuju, to bi znailo protivrenost. Pa gde je onda podruje
slobodne volje Njegove Svetosti, zar negde ni na nebu ni na Zemlji?
Da ta slobodna volja Njegove Svetosti moe da radi i na suprot volji Gospodina Boga,
vidi se i iz toga to ona prihvata da u sebe ukljui i volje ovih drugova, koje su svakako po
volji Gospodina Boga izdvojene od te slobodne volje Njegove Svetosti, pa bez obzira da li su
one same slobodne ili ne. Drugim reima, drugovi se mole da vlada Oeva volja, a zavetuju
se da e sluiti drugu i to onu koja moe raditi i na suprot Oevoj. To samo sebe ne bi
negiralo, jedino ako bi se pretpostavilo da podruje slobodne volje Njegove Svetosti nije ni
na nebu ni na Zemlji. Pa gde je?
Sve je to vrlo udno, pa se postavlja pitanje,: Da li su Ignacije i drugovi to sve sami
tako formulisali ili je to neko drugi umetnuo? Naravno, i ko?
*******
Za reavanje nejasnoe, da li treba poloiti i zavet poslunosti, drugovi su "mnogo
dana ustrajno molili".17 Onda su odluili da prvo svi iznesu razloge protiv, pa onda razloge u
prilog zavetu poslunosti, te su najzad taj zavet jednoduno prihvatili. Slino su postupali i sa
ostalim pitanjima.18 Za reavanje ove nejasnoe data je:
"Posebna priprava duha
Drugo o emu smo poeli razgovarati ne bismo li pronali put rjeenju bijae da se
svima zajedno i svakome pojedinano ponude slijedee tri priprave duha. Prva je da svaki
pojedini na taj nain pripravlja, na taj nain obavlja molitvu, misnu rtvu i razmatranje te u
tome nastoji postii radost i mir u Duhu Svetomu glede poslunosti, trsei se da mu, koliko
do njega stoji, volja bude sklonija na sluanje nego na zapovijedanje kad bi odatle jednako
slijedila slava Bogu i hvala njegovu Velianstvu.
Druga je priprava duha, da nijedan od sudrugova ne zapodijeva s drugim sudrugom
razgovor o toj stvari ili od njega trai obrazloenja. Tako ni na koga ne bi utjecalo bilo koje
tue uvjerenje i priklonilo ga vie prema sluanju nego nesluanju ili obratno. Svatko bi iao
za onim to je u molitvi i razmatranju spoznao kao bolje.
Tree je, da svaki o sebi zamisli kako ne pripada ovom naem zboru niti oekuje da
ikad bude u nj primljen. Uslijed takva zamiljanja ne bi ga nikoje uvstvo zanijelo da jae
prianja uz neki pogled i sud, nego bi kao nelan slobodno iznio svoje miljenje glede odluke
o sluanju ili nesluanju. I konano bi svojim sudom potvrdio i odobrio onaj stav kojim dri
da e se Bogu vie sluiti i Druba sigurnije ostati ouvana."19
Ovde pada u oi da je u prvoj pripravi duha data vrlo snana sugestija kakvu odluku
treba doneti, te nije nita udno to je doneta jednoduno. Ko je tu sugestiju dao? Ili je to
moda ve bilo nastrojenje kod svih, te se to moe smatrati kao nekom vrstom autosugestije?
Naravno da je i to prethodno nastrojenje moglo biti na neki nain sugerisano.
Druga priprava tu sugestiju pojaava, jer bi se u sluaju razgovora o njoj ona oslabila,
u raspravama bi se mnogo tota po tom pitanju rasvetlilo. Sem toga, u razgovoru s drugim
ljudima ovek mora da se napree da bude budniji, te time i podsvesne sugestije slabe. Stoga
je trebalo da svako ostane sam sa tom sugestijom, to je mnogo efikasnije, jae deluje u
podsvesti.
17

Naela jezuita str 151-154
19
18
Trea priprava je na prvi pogled zaista udna i nerazumljiva! Zamiljati neto to

oigleno nije! Zato? Da li je to apelovanje na podsvesnu tenju za asti da se ulani u taj
zbor, a to je uslovljeno upravo time to e se biti jednoduan sa ostalima? A ta jednodunost
se ispoljava samo prihvatanjem iste sugestije? Sa ovim zamiljanjem da se ne pripada tom
zboru kojem je ovek ve mnogo godina vrlo odan daje se takoe vrlo mona sugestija da je
to velika ast pripadati njemu. A Ignacije se bori protiv asti!
Ja naravno ne znam ta se to dogaalo pre nekoliko stotina godina, ali ove priprave
duha su bile nain kojim je bila zagarantovana jednodunost za odluku da se prihvati zavet
poslunosti i to ne samo misaono nego da se to povee i s oseanjima, da se to oseti kao
posebna ast. To dublje zahvata ovekovu duu nego samo miljenjem donete odluke. Kroz
taj oseaj se jae deluje na volju.
A poto je bio "Slian postupak s ostallm pitanjima",20 to znai da su i sve ostale
odredbe "Konstitucije Drube Isusove" sugestivno nametnute od neke organizacije, koja je
Ignacija i njegove drugove upotrebila za svoje ciljeve. Ili moda od ko zna kakvoga duha?
Simptomatina za to je bojazan da li e se ouvati Druba, a ona se iskazuje i u razlozima
protiv, i u razlozima u prilog zaveta poslunosti:
"A drugi ree: 'Ako hoemo ivjeti pod poslunou, moda e nas Vrhovni
prvosveenik prisiliti da ivimo prema kojem drugom, ve postojeem i uhodanom
redovnikom pravilu. ... Na taj bi nain bile osujeene sve nae elje...'"21
"Isto tako, kad bi ova skupina bila bez veza poslunosti, ne bi mogla imati duga
opstanka i trajnosti, a to se protivi onoj prvoj naoj nakani - da trajno sauvamo svoju
Drubu."22
Ignacije i drugovi su svakako sebi postavili nekakav ideal koji treba zajedniki
ostvarivati, te se brinu da li e im to uspeti ili ne. A zato treba privoleti i papu kome e se
onda zavetovati na poslunost. Treba da ih poslua papa koga e oni posle sluati! No bez
obzira na to, pre zaveta poslunosti taj ideal se u veoj ili manjoj meri ostvarivao u slobodi i
prema nahoenjima, dogovorima i savestima svih lanova za svaku preduzimanu akciju
ponaosob. Druba je na taj nain bila povezana, bila je Druba slobodnih lanova. Zavetom
poslunosti se sad taj ideal stavlja pod prinudu, pod prinudno izvravanje odluka jednoga od
njih. I to se sad osea kao velika ast i kao ispunjenje svojih ideala! Nisu sad osujeene
njihove elje da se bude u nekoj posebnoj Drubi zbog toga to se ona zamilja kao bolja od
do tada ve postojeih kaluerskih redova. Da li ta ast budi i oholost? Meutim, da i taj
jedan od drugova koji daje zapovesti takoe upranjava tu vrlinu poslunosti, on je - naravno
kao i svi drugi - posluan "Svetom Ocu Pavlu III i njegovim nasljednicima".23 Od drube
slobodnih ljudi stvorena je druba poslunika i to takvih koji sami kontroliu svoju
poslunost, jer su se na nju zavetovali - nije im potreban nikakav drugi nadzornik! Svi su se
zavetovali za neslobodu! To nije Hristov impuls!
No ova sugestivno data "Posebna priprava duha", koja se primenjivala "gotovo tri
mjeseca" radi donoenja odgovarajuih zakljuaka i odluka24 ima i jo jednu mnogo dublju
stranu i dejstvo nego to je samo to sugestivno nametanje odluka, prvenstveno odluke za
neslobodu.
Po onoj prvoj pripravi se sugestivno u najdublju podsvest svakog pojedinca ubacuje
shvatanje da postoji samo sluanje i zapovedanje, da se samo izmeu ta dva moe birati.
Slobodno injenje i neometanje drugoga u slobodnom injenju su u ovoj sugestiji potpuno
iskljueni kao mogunost, oni jednostavno ne dolaze u obzir da se o njima razmilja, a jo
20

22
23
24
21
manje raspravlja. Zbog toga i jo samim tim upravljanjem panje jedino na sluanje i
zapovedanje ta sugestija o nepostojanju slobode ulazi dublje u podsvest, te se i sama
poslunost iz prefinjenog egoizma lako bira. A:
"Hristos nas je oslobodio za slobodu. Stojte, dakle, vrsto i ne potinjavajte se opet
ropskom jarmu." (Gal.5.1)
Na suprot ovome kao prvi razlog u prilog zavjetu poslunosti koji je i usvojen govori
se o "slatkom jarmu poslunosti".25 Taj stav dokazuje onu moju tvrdnju iznetu u poglavlju "2.
Ignacijev ivot i razvoj" da Ignacije nije video "zastavu" Hristovu i da mu se Luciferova
zastava vie dopala od Ahrimanove, te da je za njom poao. Ovo je vrlo, vrlo ozbiljna stvar!
Borba protiv stvarne slobode! Prihvatanje ovog kuanja odnosno podleganje tom kuanju
koje je Isus odbacio:
"I odvede ga gore, te mu u tren oka pokaza sva svetska carstva. I ree mu avo: tebi
u dati svu ovu vlast i slavu njihovu, jer je meni predana i ja je dajem kome hou. Ako se,
dakle, pokloni preda mnom, sve e biti tvoje." (Lk.4.5-7)
Drugim reima: "Ti e vladati u ovim carstvima, ali tako da meni sluis!" To je
nestvarna, prividna, lana sloboda.
U drugoj pripravi duha iskljuuje se to da se dvojica ili trojica zajedno istinski sloe u
stavu po tom, i po drugim pitanjima.A:
"Opet vam zaista kaem: ako se dvojica od vas na zemlji sloe u svakoj stvari koju
zamole, dae im Otac moj koji je na nebesima. Jer gde su dvojica ili trojica sabrani u ime
moje, onde sam ja meu njima." (Mt.18.19-20)
Ova druga priprava duha je potpuno suprotstavljena ovim Isusovim reima. Po njoj
lanovi Drube Isusove ne smeju da se sastanu i da se zajedno sloe ta e moliti! A Otac bi
im dao sve to slono zamole u ime Hristovo. Drugim reima, ako su pojedinano - ne
zajedno i u slozi i zajednikoj molitvi - na neki nacin doli do tenje ka istom cilju, pa neto
od toga i dobili, to znai da im nije Otac to dao. Nego ko? Onaj ko im je dao sugestiju koja je
u svakom pojedincu u podsvesti radila? Jer Otac daje samo ono to dvojica ili trojica u punoj
svesti slono mole, a u tome je iskljueno bilo kakvo podsvesno slaganje odnosno primanje
nekih sugestija i pojedinano moljenje. I ovo je vrlo, vrlo ozbiljna stvar! Jer ovim se direktno
suprotstavlja Isusu Hristu.
A trea priprava duha? ovek treba da zamilja neto to ne pripada stvarnosti, neto
to je neistinito treba da zamisli kao da je istinito. Treba dakle da postupa na osnovu obmane
koju sam sebi sugerie, da sam sebe lae, te na osnovu takvih lai da donese svoj sud. Ovde
je sugerisano da se jedino na osnovu lai moe doneti ispravan sud kako "e se Bogu vie
sluiti"! Kome bogu, ako je la osnov za donoenje suda? Odgovor je jasan:
"Vi potiete od oca avola i hoete da inite elje svoga oca. On je bio ubica ljudski
od poetka, i u istini se nije uvrstio, jer u njemu nema istine. Kada govori la, od svoga
govori, poto je laa i otac lai." (Jn.8.44-45)
Ja sam napred ve pomenuo da je svesno ponavljana la u stvari stvaranje nekog
drugog, lanog sveta, sveta koji ne ide putem redovnog razvoja, otpada od ovog Hristovog,
od ovog sveta koji je stvoren kroz Re:
"Sve je kroz nju postalo, i nita, to je postalo, nije postslo bez nje." (Jn.1.3)
Jer Hristos je "put i istina i ivot" (Jn.14,6). A ovo je usmeravanje na stranputicu i la,
pa sledstveno tome i na smrt. Ja moram ovo da kaem, jer prihvatam stav Pavlov:
"Ako pak propovedam evanelje, ne mogu da se hvalim; jer moram to da inim; jer
teko meni ako ne propovedam evanelje." (l.Kor.9.l6)
I:
"Nije nam, naime, Bog dao plaljivog duha, nego duha sile i ljubavi i razboritosti."
(2.Tim.l.7)
25
Iz tog duha se i ja trudim da ovo piem. Ako greim, molim da mi se na to ukae.

A, kakav stav prema ovome ima Benedikt XVI ?
*******
U razmatranju o prvoj pripravi ja sam malo pre opet pomenuo "prefinjeni egoizam", a
iz kojeg se moe birati poslunost i odbacivati zapovedanje. U ovom sluaju to je skidanje
svake odgovornosti sa sebe i prebacivanje na drugoga. Taj drugi treba da bude rtva ili - kako
je to danas uobiajeno da se kae - "rtveni jarac". To je najgora mogua mrnja prema tome
oveku, koga proglase da je najbolji, najmudriji, najplemenitiji, najuzvieniji, najsvetiji,
najzasluniji, naj..., naj..., naj... . Posebno to mu se uz to kao najzaslunijem daje bogatstvo,
ukazuje ast i navodi na oholost. Malo je ljudi koji se tome mogu usprotiviti i odrati se na
pravom Hristovom putu, ali naravno da ima i takvih. Pri tom treba imati u vidu i to da su neki
ljudi samo nesvesna orua raznih duhova, raznih Kuaa:
"Jer naa borba nije protiv ljudi od mesa i krvi, nego protiv poglavarstava, protiv
vlasti, protiv vladara ovog mranog sveta, protiv zlih duhova na nebesima." (Ef.6.12)
Pri tom treba imati u vidu takoe i to da je posle ovih Pavlovih rei veliki broj tih zlih
duhova sa nebesa baen na Zemlju meu ljude. I to je jedan od razloga zato ne treba
osuivati nijednog oveka kao oveka, ali njegova dela treba svakako moralno procenjivati.
No pri tom treba dela odvojiti od oveka, kad se radi o nekom ljudskom moralnom
procenjivanju. A svoja dela svakako svaki ovek nosi sa sobom, te posle smrti dobija u
duhovnom svetu sasvim nepristrasnu procenu o njima, te i ta dalje treba da radi. Na to
ukazuju i ove rei:
"A to ti osuuje svoga brata? Ili to ti nipodatava svoga brata? Znaj da emo svi
izii pred sud Boiji." (Rim.l4.10)
U tom smislu dakle treba shvatiti i sve ovo to ja piem. Naravno da se neko delo
mora povezati sa ovekom, ali to treba da bude samo u tom smislu, da je preko njega to
uinjeno, a ne da je on sam to u punoj svesti i slobodi uinio. Izvanredno je retko da neki
ovek svesno ini zlo.
U tom smislu treba shvatiti i apelovanje na oholost Julija III, koji 1550. godine u
svojoj buli pie:
"... Ponizno smo zamoljeni da se udostojimo potvrditi Formulu u kojoj je tonije i
razgovetnije nego ranije izraen Institut spomenute Drube, nakon to su nas iskustvo i
praksa pouili, no ipak u istom duhu."26
To ponizno moljenje moda je upotrebljeno samo kao tada uobiajena fraza. Jo vie
vekova kasnije su i svetovni vladari za sebe govorili "mi" i da su po nekoj milosti Boijoj to
to jesu. Ali u svakom sluaju to "mi" je inspiracija nekih duhova koji su sa nebesa baeni na
Zemlju i bore se protiv Hristovog impulsa za individualisanje, i to za individualisanje u
skromnosti a ne u oholosti.
Ja sam smatrao da ovaj uvod treba dati da se ne bi pomislilo da ja sve ovo piem iz
nekih politikih razloga, iz neke pristrasnosti zbog pripadanja nekoj posebnoj grupi. Ne! Ja se
trudim da iskljuivo nauno objasnim neke pojave, te da se uzdrim od bilo kakvog
moralisanja. S tim u vezi ja pri tom nastojim da na neke stvari ukaem i sa nekog stanovita,
sa kojeg se obino one ne posmatraju. Stvari postaju jasnije kad se sa raznih strana
posmatraju.
Takvo neko drukije stanovite je na primer i ovo ukazivanje, da je u itavom tom
"Vijeanju prvih otaca 1539" panja usmerena samo na to ta e oni sami uraditi i kakve e to
posledice samo za njih imati, a potpuno je prenebregnuto pitanje kako e to uticati na druge
ljude, na ljude koji nisu u Drubi nego su time na neki nain dotaknuti i podstaknuti na neka
26
njihova injenja i oseanja.

Nije to nita udno niti predstavlja neki izuzetak. I danas se na primer pri dubokim
raspravama da li treba da postoji smrtna kazna za zloince ili ne, potpuno zanemaruje pitanje
delata. Pa, i to je neki ovek, koji na neki nain treba da bude naveden na ubijanje! Kakve e
posledice takav ubica imati? Slina pitanja se naravno mogu postaviti i za eutanaziju i za jo
mnogo tota drugo.
Tako i ovde: "Ako ja postajem bolji i savreniji time to sam izabrao poslunost a ne
zapovedanje, ta se deava sa onim ko e meni zapovedati?" A ako hou svoju savest da
umirim tvrdnjom da sva ta zapovedanja dolaze iz "volje Gospodina Boga naega",27 ja onda
moram prvo da zamislim da ne pripadam "ovom naem zboru" koji je doneo taj jednoduan
zakljuak o poslunosti! Iz oblasti takvog virtuelnog sveta moe se onda sve objasniti. Moe
se objanjavati i to da se istovremeno moe ispunjavati volja Gospodina Boga i volja Njegove
Svetosti koja je slobodna, dakle ne mora da bude u skladu sa njegovom voljom. Ali, ako
ovek navikne da zamilja da jeste ono to nije...
*******
Prve rei "Formule Instituta Drube Isusove" glase:
"Tko god hoe u naoj Drubi, za koju elimo da se naziva Isusovim imenom, za
Boga pod zastavom kria vojevati i sluiti samo Gospodinu i Crkvi, njegovoj zarunici, pod
rimskim Velikosveenikom, Kristovim namjesnikom na zemlji, poto je sveano zavjetovao
vjenu istou, siromatvo i poslunost, neka bude duboko uvjeren da je lan Drube koja je
u prvom redu osnovana zato da osobito nastoji oko obrane i irenja vjere te oko napretka dua
u kranskom ivotu i nauku".28
Dalje se govori o tome kako e se to postii i na ta se treba usmeravati - dakle i
kakvim delima, te da e to biti "potpuno besplatno i ne primajui nikakve nagrade za svoj
trud". Zatim, da svako "svim silama nastoji postii ovu svrhu koju mu je Bog namjenio, no
ipak svatko prema milosti koju mu Duh Sveti daje i prema vlastitom stupnju svojeg
poziva."29
Zar Ignacije koji se toliko uasavao od bogatstva, od asti i od oholosti - to je i
svojim linim ivotom dokazao - zar on nije u ovoj prvoj reenici prepoznao podsticanje na
oholost kako Velikosveenika tako (mada malo skrivenije) i svih drugova? Ali najvei deo
svojih beleaka on je unitio, pa se to ne moe znati.
S druge strane, ja bih skrenuo panju na to, da sav rad drugova mora biti besplatan,
bez ikakve naknade. To je isto ono to e koji vek kasnije Rudolf tajner zastupati u svojem
predlogu za uvoenje trolanog drutvenog ureenja, ali za apsolutno sve ljude u jednoj
drutvenoj zajednici ili dravi, ne samo za lanove neke drube: odvajanje prihoda od
ovekovog rada, tj. da ovekov rad ne sme da se tretira kao roba, jer je on neto mnogo
uzvienije.
Poto se ve u tom smislu poslunosti tu dalje govori i o uspostavljanju neke
hijerarhijske vlasti, koja u sebi ukljuuje i savetovanje s drugovima, navodi se ovde zatim
jedan primer:
"Pod vijeem pak, koje je nuno sazvati da bi se prihvatile ili izmijenile Konstitucije i
druge vane stvari, kao to su: prodavanje ili dokinue kue ili jednom ustanovljenih
kolegija, ..."30
Kakve kue mogu prodavati drugovi koji su se zavetovali na siromatvo? I ije? Ja
27

29
30
28
neu ii tako daleko da kaem da oni ne bi trebalo da poseduju kue u kojima e stanovati.
Ali ako se neke prodaju, to znai da su suviak. Da li je to siromatvo? Za ovo pitanje nema
znaaja, ta e se, sa od njih dobijenim novcem raditi. Naravno da se i o tome moe ovek
pitati, jer ko raspolae nekim novcem znai da je taj novac "de facto" njegov, bez obzira da li
ga nazivali tuim.
U narednoj odredbi se posebno daje naglasak na poslunosti:
"... naem Svetom Ocu Pavlu III i njegovim nasljednicima, rimskim Prvosveenicima.
I premda nas evanelje ui i u pravoj vjeri spoznajemo i vrsto drimo da su svi Kristovi
vjernici podloni rimskom Velikosveeniku kao glavi i namjesniku Isusa Krista, ipak smo
poradi vee vjernosti i poslunosti Svetoj Stolici te poradi veeg odricanja svoje volje i
sigurnijeg vodstva Duha Svetoga smatrali ..."31
Ja sam ovo ve malo prokomentarisao pod "4. Teoloke zamisli", a sada bih jo dodao
da se ovde skriva neka velika tajna. Ako nas evandelje ui da su Kristovi vernici podloni
rimskom Prvosveteniku, to onda znai da su oni bili podloni paganskom rimskom
Prvosveteniku, jer etiri priznata evanelja opisuju dogaaje kad su postojali samo paganski
svetenici, kad uopte nije bilo nikakvih hrianskih svetenika. Kad su nastali prvi hrianski
svetenici, a kad i neki prvosvetenik, meni nije poznato. U "Delima apostolskim" pie:
"... i prvo su u Antiohiji uenike nazivali hrianima." (Del.ap.11.26)
To je bilo posle obraanja Savla, dakle u vreme o kojem se ne pie u evaneljima.
Prema tome, tek posle tog vremena su mogli da nastanu i prvi hrianski svetenici, pa kad su
se oni umnoili, tek onda je mogao nastati i neki hrianski prvosvetenik. Ja to naravno ne
mogu da tvrdim, ali je mnogo verovatnije i da su prvi prvosvetenici izabrani - ako ne u
Antiohiji - onda negde u tim krajevima, a ne u Rimu.
Naravno, i ovde se moe zamiljati i mnogo ta drugo. Da li to moda stoji i u nekom
evanelju koje je proglaeno apokrifnim, pa se zato ono ovde ne navodi? Ili u nekom koje je
kasnije napisano, a nije objavljeno? To bi trebalo razjasniti, jer se ba time obrazlae
apsolutna poslunost Pavlu III i naslednicima. Ako bi se to dobro objasnilo, onda zavetovanje
na poslunost moda ne bi ni bilo potrebno - bilo bi po sebi razumljivo i prihvatljivo,
poslunost bi se po sebi podrazumevala.
Ovde se takoe mora postaviti i pitanje o svetosti neke stolice. To mnogo podsea na
idolopoklonstvo, pa bez obzira to e mnogi sa zgraanjem odgovoriti da je to samo neka
alegorija. Meutim, ipak ostaje pitanje: Kako se to i zato svetost povezuje sa stolicom, sa
nekim mrtvim predmetom? Svakako da ni stari Jevreji nisu u zlatnom teletu oboavali zlato
nego nekog duha koji je njime alegoriki predstavljen. Koga?
No bez obzira na sve to ipak ostaje ono ve pomenuto pitanje: Zato oni koji vojuju za
Boga - smatraju valjda da je Bogu potrebna njihova pomo - a i mole se da bude njegova
volja, zato oni treba da se zavetuju na poslunost nekome ko ima slobodnu volju, dakle volju
koja moe biti stavljena i na suprot volji tog Boga? Da li se ta protivrenost na neki nain i
prevazilazi? Na primer tako, da je ta volja "Njegove Svetosti" slobodna, ali u okviru Oeve
volje? Ali se tu opet postavlja pitanje: Zato se zavetovati na poslunost nekome ko u tom
okviru neto slobodno ini i time stvara neko svoje podruje, te se zavetom ovek ograniava
da iz tog podruja ne sme izii? Time se ovek uvruje u neku grupu, gubi svoju
individualnost; odrie se svoje slobode i postaje samo orue "Njegove Svetosti". A ako
"Njegova Svetost" to prihvati, ona onda ne moe da se obogauje drugim individualnostima,
nego se zatvara u sebe, u tu uniformnu grupu linosti, a koja se stvara po njenom liku;
ukoliko vie ima poslunika utoliko tee moe ona da se otvori prema drugim slobodnim
individuama da bi od njih neto primala.
S druge strane, poto poslunost uvek dolazi posle zapovedi, ona uvek odslikava
prolost, ona je unoenje prolosti u sada. A prolost je nepromenljiva, ona je podruje
31
neslobode, dok se sloboda uvek nalazi u sada. Na taj nain se poglavar koji prihvata
poslunost drugih uvek vraa u prolost odnosno u podruje neslobode, u prolost i u
nepromenljivost. To je jo jedno objanjenje za ono to sam ja ve ranije istakao: Slobodan
moe biti samo onaj ko ne ometa slobodu nikome! Traenje i prihvatanje poslunosti jeste
pad u neslobodu. Na taj nain i "Njegova Svetost" gubi svoju slobodu volje!
Nezahvatanje u tuu slobodu jeste jedan od osnovnih preduslova za ispravno duhovno
kolovanje!
Dalje se preporuuje:
"Stoga neka oni koji kane k nama pristupiti dugo i mnogo razmiljaju ... da li im Duh
Sveti, koji ih potie obeaje toliko milosti te se mogu nadati da e uz njegovu pomo nositi
teret ovog zvanja." (kad uu u vojsku Isusa Krista).32
Bez obzira na poloene zavete na "vjenu istou, siromatvo i poslunost" ovde se
dalje istie "da meu nama ne bude nikakve jagme..." i da se sve "prepusti Bogu i samome
papi".33 Zato? Zar to nije ve ukljueno u zavete? Ili se rauna da zavetovanima to nije
dovoljno jasno, nije jasno da su se na to ve zavetovali?
Dalje, poglavar Drube kome e svi biti poaluni bira se veinom glasova. A podanici
"duni su ne samo pokoravati se uvjek poglavaru u svemu to se tie Drubina Instituta, nego
neka u njemu prepoznavaju Krista kao prisutna i njega neka aste kako dolikuje."34
Ako pretpostavimo da je Ignacije osnovao ovu Drubu, kako je do ovog dolo? Nije li
to suprotno njegovom opominjanju u pogledu asti? Zato da podanici stalno slue kao
kuai svoga poglavara koga su oni izabrali? Kako on od toga da se brani? Kako on da prema
sebi izazove pogrde i prezir, koje Ignacije preporuuje kao odbranu od asti? Ako mu njegovi
podanici ukazuju asti, to znai da on pogrde i prezir treba da utoliko vie trai i podstakne
kod drugih ljudi. A ako druge podstie na pogrde i prezir prema sebi, u kojem njegovi
drugovi "prepoznaju Krista", to bi znailo da ih on uasno sablanjava. Sme li on to da ini?
A ako jednostavno ne obraa panju na te asti, zar ne bi to bilo neka vrsta preziranja
podanika? A to bi onda znailo njegovu oholost. A da ne bi podlegao oholosti, onda treba da
se prome poniznou. Prema kome? Prema papi? A ta je onda sa oholou pape? Jer ovek
svakako ne moe da je ponizan prema onima kojima zapoveda, dakle prema svojim
podanicima. Ostaje mu samo poniznost prema ostalom puku. Zbog toga sam ja malo pre
rekao da ipak ima i ljudi koji se mogu odupreti tom kuanju oholosti, mada ih je malo.
No u tom zapovedanju jednima i poniznosti drugima krije se jo jedna opasnost:
oveanstvo se cepa na dva dela! A svi su ljudi udovi Hristovi. Treba li jedne odstraniti od
drugih?
Sve ovo to sam ja izloio o poglavaru Drube odnosi se i na papu. O drugima ovde
nije re, mada se to i na jo mnoge ljude van ove Drube odnosi, naroito ako ele da se
duhovnim kolovanjem uzdiu.
A kako se moe biti ponizan prema puku? Svakako ne time to bi ga ovek smatrao
niim od sebe, te njime manipulisao i vladao. Moe se samo ako se do u najvee dubine srca
primi:
"Ja rekoh bogovi ste" (Jn.l0,34)
A to podrazumeva da se svima priznaje sloboda injenja, boanskog stvaranja, svima
"... na koje se odnosi re Boija - a Pismo se ne moe razreiti" (Jn.10.35)
To se moe ostvarivati jedino razvlaivanjem svake vlasti pomou ranije ve
pominjanog uvoenja trolanog drutvenog ureenja ("3. Jezuitske vebe" i "4. Teoloke
zamisli")- To bi bilo u smislu "pranja nogu", uzora poniznosti koju je pokazao Isus Hristos
prema svojim uenicima, pa ak i prema onome koji e ga izdati (Jn.13.1-11). Jedino
32

34
33
uvoenjem trolanog drutvenog ureenja mogu vladaoci da se spasu od oholosti koja ih vodi
u propast. Tom prostom puku treba vladaoci da prenesu i da sa njim dele odgovornost za dalji
razvoj svih bogova koji ine oveanstvo, a koji su svi razni udovi istoga, Hristovog tela. I to
ne zato to im prost puk to zapoveda, niti zato to im to trai, niti zato to ih to moli, nego
zato to je to Hristov impuls u smislu dananjeg razvoja oveanstva.
Trolano drutveno ureenje je ujedno i preduslov za oslobaanje od duhovnog
ropstva arabizovanom Islamu. Ne moe se to nikakvim politikim povezivanjem nekih
verskih zajednica niti podgrevanjem jo starijih kulturnih faza razvoja oveanstva, ve samo
tim novim drutvenim poretkom. Ovo zato, to je on prihvatljiv za sve ljude dobre volje, pa
bez obzira kojoj religiji ili narodu pripadaju.
Krajnje je vreme da se drutveno pravno ureenje izmeni i prilagodi promenama koje
su se u meuvremenu dogodile, a ne da se zadravaju stavovi koji su nekada imali svoje
opravdanje, a danas su potpuno neprikladni. To bi trebalo i da lanovi Drube Isusove
uviaju ba i u vezi s onom malo pre datom napomenom da ljudski rad ne sme da se tretira
kao roba, jer je to neto sveto. Oni taj stav ne smeju iz prefinjenoga egoizma da zastupaju
tako da se to odnosi samo na njihov rad, ve na rad apsolutno svih ljudi. Ako ne ele da
potpadnu pod tu skrivenu oholost, lanovi Drube Isusove bi morali da se bore da apsolutno
svaki ovek na mestu gde se nalazi u drutvu:
"... vri ostala djela ljubavi, za koja mu se bude inilo da su na veu slavu Boju i
zajedniko dobro, i to potpuno besplatno i ne primajui nikakve nagrade za svoj trud ..."35
To se moe sprovesti samo uvoenjem trolanog drutvenog ureenja prema predlogu
Rudolfa tajnera. To treba uiniti sada, makar na malom podruju za poetak. A da svi ljudi
treba na neki nain da primaju sredstva potrebna za ivot, to su uviali i sastavljai ovih
"Konstitucija", jer - kako je ve navedeno:
"Konstitucije nisu rezultat ni plod dubokih teoretskih spekulacija. One su roene prije
svega iz ivota, iz ivljenog duhovnog iskustva."36
To e se videti iz narednih izlaganja. A ovo to ja govorim o jezuitima, to se odnosi
naravno i na sve ljude dobre volje, a koji iz odreenih razloga nisu navikli da ivot
posmatraju i sa ovakvog stanovita, sa stanovita nauke o duhu koju je osnovao Rudolf
tajner.
*******
Za odbranu od "svake zaraze sebinosti" i venog siromatva "ne samo pojedinci nego
ni profesi zajedniki, pa ni ikoja njihova kua ili crkva, ne mogu stei graansko pravo da
zadre dohotke, primanja, posjede ni ikakva trajna dobra, osim onih koja su nuna za osobnu
upotrebu i stanovanje, zadovoljni stvarima koje im se iz ljubavi daruju za nunu ivotnu
upotrebu."37
Ipak, radi spremanja za rad "mladia koji su skloni pobonosti i prikladni za studij",
Druba e "imati kolegije za studente". Njih treba smatrati da su "ustanovljeni vlau
Apostolske Stolice", pa i onda ako "se nae netko potaknut pobonou da ih sagradi i
pomae":
"Ovi e kolegiji moi imati dohotke, prihode ili posjede koje valja namijeniti
koritenju i potrebama studenata. Poglavar ili Druba zadravaju svu upravu ili nadzor nad
spomenutim kolegijima i studentima nad onim to se tie izbora rektora ili poglavara i
studenata i njihova primanja, otputanja, upisivanja, iskljuivanja, uredaba statuta, te glede
35

37
36
formacije studenata, njihova pouavanja, izgradnje i popravljanja."38

"To isto vrijedi"i za sve potrebe i to tako da "ni studenti ne mogu zlorabiti spomenuta
dobra" niti ih "Druba moe namijeniti za vlastitu korist". Studenti treba da budu takvi da se
moe "nadati kako e posleije zavrenih studija biti prikladni za slube u Drubi. I tako,
konano, nakon to se upoznao njihov napredak u duhu i naukama, i poslije dovoljne kunje,
mogu biti primljeni u nau Drubu."39
Na kraju se dodaje da svi lanovi moraju biti svetenici.
ivot, ne teoretske spekulacije - kako to kae Vladimir Horvat - doveo je drugove do
toga da shvate da od kamena treba praviti hleb, da bi mogli da opstanu i izvre svoj zadatak
na Zemlji. I Isus je to priznao, ali i dopunio:
"... napisano je? 'Nee ovek iveti o samome hlebu, nego od svake rei koja izlazi iz
usta Boijih'." (Mt.4.4)
S druge strane drugovi oseaju i strah da se u tom pravljenju hlebova ne pretera, da ne
doe do pohlepe za bogatstvom. Zbog toga - mada ograniavajui se samo na svoju Drubu oni ustaju protiv jednog od osnovnih stavova rimskog prava, ustaju protiv tog "graanskog
prava" na izvesne line posede i njihova prenoenja putem prava nasledstva na svoje
potomke. Da su hteli da to naelo proire na sve ljude u nekoj dravi, oni bi sigurno bili
proglaeni za buntovnike i revolucionare, te bi se tako prema njima i postupilo. Ne bi oni
proli ni malo bolje od orana Bruna i Galileja. No to je bilo ogranieno samo na mali broj
drugova i jo pokriveno Apostolskom Stolicom.
Kako je to sve sprovoeno i da li je bilo i nekih zloupotreba, to je drugo pitanje, a u
koje se ovde ne treba uputati. Vano je to, da je na poetku naeg sadanjeg kulturnog
razdoblja dato jedno naelo koje je bilo razliito od zakonodavstva grko-rimskog kulturnog
razdoblja. Ono to je ovde reeno da ni pojedinci ni profesi zajedniki "ne mogu stei
graansko pravo da zadre dohotke, primanja, posjede ni ikakva trajna dobra", dananjim
jezikom i prema dananjim pojmovima bi se reklo, da ni pojedinci ni neke organizovane
grupe ne bi smele da imaju pravo da samostalno raspolau kapitalom, zemljitem i uopte
prirodnim i drugim trajnim dobrima kojima se sami ne koriste ili takoe kojima oni sami
nestruno rukuju, a jo ih i eksploatiu samo za zadovoljavanje svoje "zaraze sebinosti". Taj
stav, kao i onaj malopre pomenut da ljudski rad ne sme da bude roba, na racionalniji i
savremeni nain je ukljuen u predlogu za trolano drutveno ureenje Rudolfa Stajnera. Na
racionalniji, jer se proiruje na sve ljude izvesne dravne zajednice i jer se to sprovoenje i
kontrola ne vre samo od jednog poglavara ili manje Drube, odnosno neke centralne dravne
uprave - koja uvek moe dovesti do zloupotrebe - nego preko organizovanja samog drutva
uvoenjem tog sistema tri nezavisna lana drutva: duhovnog, politiko-pravnog i
privrednog. Pa, zato se jezuiti danas ne bi borili za to trolano drutvo? Ta naela su njihovi
osnivai postavili. A:
"To je ono to smo uz blagonaklonost spomenutog pape naeg Pavla III i Apostolske
Stolice, u glavnim crtama mogli objasniti o naoj profesiji. To smo sada uinili da bismo
ukratko obavijestili i one koji nas pitaju o ivotu u naem Institutu i nae budue lanove, ako
ih uz Boju volju budemo ikada imali kao sljedbenike na ovom putu. Iz iskustva znamo da
ovaj put sa sobom nosi mnoge i velike tekoe."40
Ja se trudim da ova objanjenja dopunim osvetljavajui ih i sa jedne druge strane. Ja
se takoe nadam da njih zaista i ima i da se treba uzdati u "sljedbenike na ovom putu".
*******
38

Naela jezuita str 157-158, # 8
40
39
"Izvadak iz opeg ispita" sadri prvo obavetenja o ivotu i radu u Drubi. Treba se
osloboditi svih "vremenitih dobara",41 "naravnih sklonosti prema roacima",42 pa "neka se
upita hoe li biti zadovoljan da sve njegove pogreke i nedostatke i sve to se na njemu nae i
opazi, otkrije poglavarima tko god to dozna izvan ispovijedi". Takoe da "reknu to znadu
jedni o drugima, osobito kad poglavar ijoj su skrbi povjereni tako zapovjedi ili upita ..."43
Dalje se upuuje na ivot u siromatvu i da pre polaganja zaveta profesi "u odreeno
vrijeme tri dana moraju prositi od vrata do vrata".44 U svakodnevnom radu prihvatati i
neugledne poslove i biti posluan, pa bez obzira "da li zapovijeda kuhar ili poglavar kue".45
Treba da "poglavari podlonike skroz poznaju",46 da bi ih mogli bolje voditi "i due
im uvali od raznih zala i pogibli" i "ne narediti im nita to bi bilo iznad njihovih sila".47
Zatim treba da mrze svom duom ... na sve to svijet ljubi i za to on prianja", a to je
za "asti, slavu i glasovito ime na zemlji"; treba "zaodjenuti se ruhom i asnom odorom svog
Gospodina radi ljubavi i potovanja prema njemu". Dalje "da podnose pogrde, kriva
svjedoanstva i nepravde".48 I to "ne vraajui nikome zlo za zlo, nego dobro za zlo".49
O ovim postavkama je ve ranije bilo dosta govora. Ovde se potvruje vrlo snani
impuls za dezindividualisanje, koje je naglaeno time to se moralne procene ne vre preko
svoje savesti nego se poveravaju poglavarima, na koje se prenosi i impulsiranje volje svojom
apsolutnom poslunou. Miljenje ne slui za samostalno traenje istine nego za prihvatanje
onoga to poglavar kae - kako je to i u "Mislima sv. Ignacija" navedeno:
u Redu."50
Svoja oseanja takoe treba potisnuti odnosno odvratiti od onog to "svijet ljubi", jer:
"Samo onaj neka o sebi dri, da je zavrijedio ime redovnika, koji je iz svoje nutrine
istisnuo ne samo svijet nego i samoga sebe."51
Iako to ovde nije tako izriito reeno, moe se izvesti zakljuak da "svijet ljubi" i
"prianja" vie za ono to se njegovim ulima prua, te se stoga upuuje na neto duhovno. A
volja se preko zaveta poslunosti kao posthipnotika autosugestija pokree na mig poglavara;
ne ni iz sopstvene svesti ili podsvesti niti iz najnesvesnijeg dela svoje telesnosti, ve iz
telesnosti poglavara koja deluje na telesnost podlonika. Otud odreena snaga. To je bar
postavljeno kao ideal. Poto taj ideal nije ba tako lako ostvariti, tome onda treba da
pripomognu drugovi koji su u jednoj skupini i da budno motre na sve to na drugome opaze,
a poglavar e o tome razmisliti i zapovediti ta da se radi.
Ono povremeno "prositi od vrata do vrata" sauvano je i dan-danas kod budista u
Mijanmaru (ja bar znam da je to bilo jo u sedamdesetim godinama prolog veka), s tim to to
ne praktikuju samo lanovi nekog kaluerskog reda nego svi, pa i najugledniji i najbogatiji
pravoverni budisti bar dva-tri puta u ivotu; nema dakle izdvajanja od obinog puka kao u
ovom sluaju. U tom budizmu je ovaj Hristov impuls jai.
U svakom sluaju briga o sopstvenoj dui se poverava poglavaru, na njega se
prebacuje odgovornost. I time se u stvari potvruje grupnost kojoj se tei, jer samo on treba o
tome da misli i odluuje.
41

43
44
45
46
47
48
49
50
51
42
Zlo se ne sme uzvraati zlim nego samo dobrim, ali ta je to zlo, a ta dobro - to e
valjda poglavar rei, a ne sopstvena savest, njega treba pitati mada to ovde nije tako izriito
reeno.
Ovde dakle poglavar ima istu ulogu kao hinduistiki guru, s tim to se za gurua
pretpostavlja da je dostigao izvesan stepen posveenja. Moda se to i ovde pretpostavlja. Ali
i ovo pokazuje da se i u ovoj drubi dri nekadanjih tradicija uprkos izvesnih impulsa koji
dolaze iskljuivo iz Novoga doba, a koji u to vreme i nisu mogli biti tako jasno ni uoeni ni
definisani. A danas je oveanstvo - bar jedan deo - sazrelo da se ovo potpuno osvesti i
razjasni i ukae na to ta je njegov sadanji zadatak.
Na izvesna zainjanja preko Kopernika i Ignacija ja sam ve ukazao na poetku
poglavlja "5. Postignua duhovnim vebama". Naravno da je bilo mnogih pogreaka i lutanja
i da ih ima i danas, ali kako to kae Novalis:
"... pogreka nam izotravae um".52
*******
U ovoj knjizi je dat "Izvadak iz ustanova", a ja u iz tog Izvatka dati samo poneto.
Za "Primanje" u Drubu "valja pomno paziti da se ne primi tko nije obdaren Bojim
darovima...".53 Za "vremenite ili izvanjske potrebe" treba takoe da se pazi ko se prima i ne
treba da ih bude "vie nego to je potrebno".54 "Izvanjski darovi, kao plemstvo, bogatstvo,
dobar glas i slino, nisu dovoljni ako nedostaju drugi..."55
Za "Otputanje" treba isto tako paljivo gledati da li treba nekoga otputati. "Vlast za
otputanje pripada u prvom redu itavoj Drubi... Ima je i otac General..."56
Dalje se govori "O kunji novaka". Vodi se rauna o duhu i krepostima, a "i o zdravlju
i tjelesnim silama".57
"Neka svi to briljivije nastoje da ouvaju vrata svojih osjetila, osobito oiju, uiju i
jezika, od svake neurednosti.. ."58
"Svaki e dan po obiaju ispitivati savjest i barem svakih osam dana pristupiti
sakramentima ispovijedi i priesti... ... I neka za sve bude jedan ispovjednik..."59
Treba "da bolest primaju kao dar iz ruke Stvoritelja i Gospodina naega, jer ona nije
manje dar Boji nego zdravlje."60
"Neka se dakle ne doputa da meu nama bude razliitih miljenja u nauavanju..."61
"Neka se svake sedmice razlae nekoliko dana kranski nauk. . . Tomu e pridonijeti
mnogo ako se dadu neke od Duhovnih vjebi onima koji ih jo nisu vrili..."62
Upuujui na potpuno pokoravanje poglavaru, ipak se dodaje "... da se i u dui
podloe i istinski odreknu svoje volje i suda, pa u svemu u em se ne vidi grijeh udese svoju
volju i svoj sud..."63
"Neka svi ljube siromatvo... I neka budu spremni da iza navrene prve godine
razdijele vremenita dobra, kadgod to poglavar naredi."64
52
Novalis, Karl Hanser Verlag, 1978, Munchen Wien, Band 1, str. 127 /Kenne dich selbst/
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
53
"... tako je vrijedna pohvale umjerena briga da se ouva zdravlje i tjelesna snaga za
slubu Boju..."65
"Ne valja preko mjere trapiti tijelo..."66
Ja bih ovde posebno skrenuo panju na to da se pri primanju novaka ne uzima u obzir
njegovo poreklo po krvi. To se danas uglavnom smatra normalnim, ali u ono vreme je
poreklo igralo veliku ulogu, takoe i u crkvenim hijerarhijama. Teko da je neko iz niih
stalea mogao postati kardinal ili biskup.
S druge strane, slep, gluv ili nem izgleda da ne bi mogli biti primljeni u Drubu. To je
po svoj prilici zbog toga, to je ona osnovana za rad u ulnom svetu, a za to su posebno
znaajna ova ula.
S tim sto se naglaava da svako mora imati jednog i istog ispovednika, potvruje se
ona malo pre data moja primedba da svako - kao i u hinduizmu - mora imati svoga gurua. On
e kontrolisati i savest novaka, to znai da e ga voditi ka neslobodi. To je naravno u skladu
sa zavetom poslunosti, a osnauje se i spreavanjem razliitih miljenja.
A kako se daje "kranski nauk"? Da li prema "Duhovnim vjebama" koje se ne
poklapaju uvek sa navodima iz Svetog Pisma? Samo na taj nain bi se obezbedilo da ne bude
razliitih miljenja. No u tom sluaju se mora paziti da evanelja ne padnu u ruke nijednog
novaka. To nije razjanjeno.
No uprkos stalnom insistiranju na potpunom pokoravanju poglavaru i poveravanju
svoje savesti kontroli ispovednika ovde se pominje i neka ograda: "u em se ne vidi grijeh"!
Kako to treba shvatiti? Ostavlja se mogunost da poglavar moe da navede na greh? Da li
novak iz svoje savesti treba odmah da se odupre tome i da ga ne poslua ili da prvo pita
ispovednika? A ta ako nema vremena da ga pita? U svakom sluaju novak tu mora da
donese svoj sud koji je razliit od poglavarevog, A ne doputa se da ima razliitih miljenja u
nauavanju? Da li samo u nauavanju, a ne i u drugim pitanjima u ivotu? I da li se to
nauavanje moe odvojiti od ivota? A poto su "Konstitucije"roene "iz ivota, iz ivljenog
duhovnog iskustva",67 da li je bilo takvih sluajeva da poglavar navodi na greh i kako se onda
postupalo prema tom poglavaru? U ovoj knjizi se o tome nita ne govori.
Koliko traju te kunje novaka ovde nije navedeno. Moda se to odreuje od sluaja do
sluaja. To je bar jedna godina, jer posle navrene prve godine treba biti spreman za
"razdijelu vremenitih dobara".
Upozoravanje za ouvanje zdravlja i nepreterivanje sa trapljenjem tijela sigurno je
dolo zbog toga to je bilo i nekih tetnih pojava iz pogreno shvaene prevelike revnosti.
*******
U "Odgoju skolastika" stoji da se tome pristupilo, poto je bilo malo dobrih i ujedno
izobraenih. Smatralo se "da treba primiti mlade ljude koji bi po dobrom vladanju i umnim
sposobnostima davali nadu da e postati estiti i ujedno ueni ljudi, spremni da obrauju
vinograd Krista Gospodina naega."68
"Iza kunje, kad su na naukama... nee dati toliko mnogo vremena mrvljenju
(samozataji, askezi,)69 dugim molitvama i razmatranjima. Nastojanje naime oko znanja ... nee Bogu i Gospodinu naemu biti manje milo, dapae i milije, nego da se u vrijeme nauka
bavimo onim vjebama."70
65

67
68
69
70
66
"Da porastu u pobonosti i da se sjete obeanja kojim su obvezani Bogu, i da se

dublje utvrde u zvanju, bit e prikladno da oni na naukama dvaput svake godine obnove
jednostavne zavjete koje su poloili prema obrascu navedenom u petom dijelu Ustanova,
etvrto poglavlje."71
Skolastici treba da se privikavaju "za pomo blinjemu".72
"I neka se itava Druba, koliko je mogue, slui istim obredima, a u njima, ukoliko
to doputa razliitost krajeva, neka se slijedi rimski obiaj kao openitiji, koji je napose
prigrlila Apostolska stolica."73
Zatim se daju razna uputstva za koja treba "dobro nauiti narodni jezik",74 i u kojima
je obuhvaeno i "davati drugima Duhovne vjebe, poto ih je svaki na sebi iskusio".75
"Openito govorei, neka se daje samo ono to spada u prvu sedmicu..."76
Za rektora treba birati oveka punog raznih ovde nabrojanih vrlina, pa se zatim
nabrajaju i njegove dunosti i ovlaenja. I tu se naglaava "da i on ima potpuno obdravati
podreenost u poslunosti, ne samo prema generalu nego takoer prema provincijalu."77 Pri
tom se upuuje na hijerarhijsku poslunost.78
Koliko su godina mogli imati ti mladi ljudi koji su primani u jezuitske kole - to se iz
ovoga ne moe videti. No pada u oi da i oni kao mladi - dakle ne dovoljno zreli polau neke
zavete kojima e se odrediti njihova budunost. No poto se uvia da oni toga nisu dovoljno
svesni, da nisu u punoj ozbiljnosti i sagledavanju posledica tog zavetovanja to uinili, trai se
da oni te zavete dvaput godinje obnove! Obrazac zaveta u ovoj knjizi nije dat, te se ne moe
videti da li su ti zaveti za mlade skolastike moda vremenski ograniavani ili na drugi nain
uslovljeni, kao to su se svojevremeno Ignacije i drugovi zavetovali da e u Veneciji ekati
samo godinu dana na ukrcavanje za Jerusalim.79
U svakom sluaju zadatak skolastika je prvenstveno sticanje znanja, da njime
prvenstveno pomau blinjima, a ne nekim asketskim vebama. A to e i "Bogu i Gospodinu
naemu" biti milije. udna je ta pretpostavka da neko od ljudi moe znati ta je Bogu milije!
A i uopte da se na taj nain o Bogu razmilja! Nije li to ipak izraz oholosti i to ne mnogo
skrivene oholosti? Naravno, praene i neznanjem?
Uzgred budi reeno, pada u oi da se u svim ovim spisima vrlo esto pominje Bog, to
ne bi bilo u skladu sa treom Boijom zapovesti (?..Mo j.20.7).
A razlog za obnavljanje zaveta moda je dat u tom etvrtora poglavlju, ali ono nije
dato u ovoj knjizi.
Ovde pada u oi i to, da crkveni obredi u raznim krajevima u to vreme nisu bili
jednaki. Da li su sada u svim katolikim zemljama ujednaeni?
Iz traenja da se dobro naui narodni jezik vidi se da su skolastici slati u razne narode,
a nastavu su po svoj prilici imali na latinskom, na kojem su se verovatno i meusobno
sporazumevali.
A da li su ti mladi ljudi bili zreli za davanje Duhovnih vebi? Nije li to neto vrlo
delikatno? Neko popularizovanje duhovnog kolovenja moe biti veoma riskantno. Posebno
to se ovde ne ukazuje ili nedovoljno ukazuje na preduslove koje bi egzercitant morao
ispuniti. Jedan od preduslova je i devocija prema istini. Kako tu da se ogzercitant snae, ako
sluajno pogleda evanelja i uporedi ono to u njima pie sa onim to se navodi u vebama 71

73
74
75
76
77
78
79
72
kako sam ja to naveo pod "4. Teoloske zamisli"? Pa makar to bilo samo za prvu sedmicu, jer
se i za nju upuuje na zaklinjanje, a u Novom zavetu se to zabranjuje! U prethodnim
poglavljima sam ja to ve opirnije izneo.
*******
Pod "Pripojenje redu" navodi se da to mogu biti samo "Oni koji su u Drubi bili
prokuani koliko je dovoljno...".80 Zatim da e to "otac general kroz dugotrajne i briljive
kunje dobro upoznati i odobriti".81 Zatim se govori da "nekoji se mogu pripustiti na profesiju
samo triju sveanih zavjeta. Ipak rijetko, i to ne bez osobitih razloga od vee vanosti. A
trebat e da je Druba ove upoznala kroz sedam godina ... .82 Otac general ili onaj koga je
ovaj ovlastio takoe odluuje i o prijemu za "svrenog pomonika" i za "odobrene
skolastike".83
U ovoj knjizi nisu dati ni tekstovi zaveta niti u emu je razlika izmeu sveanih i
obinih. Kao to je to ve na poetku ovog poglavlja navedeno, treba imati u vidu da je ovo
samo "Izvadak iz opeg ispita" i to vrlo kratak, a to se moe videti iz brojeva taaka koje su
tu date. U svakom sluaju, za prijem u profesiju potrebno je dobro upoznavanje - sedam
godina.
*******
U "O redovnikom ivotu pripojenih lanova" date su - iako dosta skraeno - izvesne
sutinske stvari o ivotu i stavovima odnosno postavkama na kojima se zasniva Druba
Isusova. Zbog toga u ja prvo neke od ovde navedenih lanova u celini citirati, a neke samo
skraeno, a zatim u istim redom dati svoja zapaanja u vezi sa njima. Ta zapaanja e biti
moda malo dua, jer su ovde dotaknuta izvesna pitanja koja i daleko prevazilaze sam
jezuitizam, koji je samo jedna od pojava Novoga doba, na ta sam ja ve ukazao u
prethodnom poglavlju "5. Postignua duhovnim vebama". Prvo, kao neka vrsta uvoda ovde
stoji:
"Da se oni, koji su ve primljeni za profese ili za svrene pomonike, sa to veim
plodom, prema naim Uredbama, dadu na slubu Boju i pomo blinjima, treba da na neke
stvari paze sami kod sebe.
Jer glede onoga to se tie zavjeta istoe ne treba tumaenja, budui da je oito kako
je savreno valja drati, to jest truditi se da istoom tijela i due nasljeujemo istou
aneosku, u toj pretpostavci govorit e se dalje o svetoj poslunosti."84
"O poslunosti
Svima se je truditi da (svetu poslunost) to bolje obdravaju i u njoj se odlikuju, i to
ne samo u obveznim stvarima, nego i u drugima, makar se razabirao samo znak poglavareve
volje bez ikakve izriite zapovijedi. Pred oima pak ima nam biti Bog, Stvoritelj i Gospodin
na radi kojega se pokoravamo ovjeku, i nastojati nam je da sve vrimo u duhu ljubavi, a ne
u nemiru straha. I tako se svi ustrajno trudimo da ne zanemarimo ni truna savrenosti to je
moemo postii s milou Bojom ako potpuno drimo sve Ustanove i pazimo u svemu na
duh naih Uredaba. Dajmo se svim silama na to da tu krepost poslunosti najtonije vrimo u
prvom redu prema Vrhovnom sveeniku, a zatim prema poglavarima Drube, tako da u
svemu na to se moe s ljubavlju protegnuti poslunost (1*) budemo na njegov glas to
80

82
83
Naela jezuita str 176, # 522 i # 523
84
81
pripravniji, kao da dolazi od Krista Gospodina naega, jer ga sluamo namjesto Krista, te iz
ljubavi i potovanja prema Njemu ostavimo svaki posao pa i zapoeto a jo nedovreno
slovo. Sve sile i nakane u Gospodinu uprimo u to da sveta poslunost kako u vanjskom
vrenju naredbe, tako i u volji i razumu bude u nama uvijek sa svake strane savrena (2*).
Vrimo velikom brzinom, s duhovnom radou i ustrajnou to nam se god naloi. Uvjerimo
se da je to sve pravo, i zabacimo svako svoje protivno miljenje i sud kao kakvom slijepom
poslunou. I to u svemu to poglavar nalae, u emu se oito ne vidi (kako je reeno) da
ima kakva grijeha. I neka svaki bude uvjeren da oni koji ive pod poslunou moraju pustiti
da ih Promisao Boji vodi i upravlja po njihovim poglavarima kao mrtvaca koji doputa da ga
nose kamo hoe i rade s njim to im je drago; ili kao starev tap, koji se onomu to ga dri u
ruci pokorava svagdje i u svemu u emu hoe da se njim poslui. Tako onaj koji slua valja
da izvri s duhovnom radou svaku stvar za koju ga poglavar hoe upotrijebiti za pomo
itavom tijelu Reda, drei kao sigurno da e na taj nain odgovarati Boanskoj volji bolje
nego iim drugim kad bi slijedio svoju volju i drugaiji sud."85
"(1*) Takvo je sve ono u emu nema oitoga grijeha."86
"(2*) Poslunost se, to se tie izvrenja, iskazuje onda kad se ispunjava zapovijeena
naredba. to se tie volje, onda kad onaj koji slua isto hoe to i onaj koji zapovijeda. to se
tie razuma, onda kad isto misli to i onaj koji zapovijeda i dri da se ispravno zapovijeda to
se zapovijeda. Nesavrena je poslunost u kojoj, osim izvrenja, nema te suglasnosti volje i
miljenja izmeu onoga koji zapovijeda i onoga koji slua."87
Sa mnogim potovanjem poglavarima: "Neka u njima gledaju i potuju Isusa Krista..."
i ".. da pred njima nita ne taje", te da mu se bar "jedanput na godinu" ispovede.88
*******
"O siromatvu
Siromatvo treba ljubiti kao tvrdu zidinu redovnitva i uvati ga u njegovoj istoi,
koliko se dade s milou Bojom. Neprijatelj oveije naravi obino nastoji da se oslabi
siromatvo, ta tvrava i utocite (to ga je Bog Gospodin na udahnuo redovima protiv njega i
protiv drugih protivnika redovnike savrenosti), pa stoga radi da se ono to su prvi
utemeljitelji dobro odredili promijeni razjanjenjima i novotarijama koje se nikako ne slau s
njihovim prvotnim duhom. Da u toj stvari, koliko je do nas, osiguramo Drubu, svi oni koji
su u njoj poloili sveane zavjete neka obeaju da nee nita poduzimati to bi bilo za
promjenu Ustanova u pogledu siromatva, osim ako bi mislili da bi ga zbog nastalih okolnosti
trebalo na neki nain pootriti u Gospodinu".89
"Svi koji su u poslunosti Drube neka imaju na pameti da im je badava davati to su
badava primili, pa da ne smiju ni traiti ni uzimati plae ni ikakve milostinje koja bi se mogla
drati kao naplata za Mise, ispovijedi, propovijedi ili za koji mu drago od onih poslova, koje
Druba po naim Uredbama moe vriti. Sve pak to stoga, da ona uzmogne raditi u slubi
Bojoj s veom slobodom i veim duhovnim dizanjem blinjih."90
"Kao to u kui ne mogu imati nita vlastito, tako ni vani kod drugih. I svatko neka
bude zadovoljan s onim, to mu se od obinih stvari dade za upotrebu jer mu je nuno ili
prikladno, i neka odbaci sve suvino."91
85

87
88
89
90
91
86
*******
Zatim se u "O vlastitom duhovnom ivotu"92 govori o umerenosti da se ne bi kodilo
telesnom zdravlju. Poglavar to treba da regulie.
U "Pomaganju duama" s obzirom na poslove "na pomo duama" i "na boravak tako
nestalan", "neka se nai ne sastaju na korno pjevanje asoslova, misa ili drugih slubi."93
Takoe da "ne preduzimaju redovite brige za due, a isto niti za redovnice ili bilo koje druge
da ih redovito ispovijedaju ili vode." No "zbog osobitih razloga" moe biti izuzetaka.94
Onaj koji je "Umirui u Drubi" treba da se "prije nego li bude lien razuma, okrijepi
primanjem svih svetih sakramenata".95
Na kraju se naglaava da:
"Ustanove ne obavezuju pod grijeh
Druba eli da se obdravaju sve njezine Ustanove. Objanjenja i nain ivota sasvim
prema naim Uredbama, ne odstupajui od toga ni u kojoj stvari. No isto tako eli i to da svi
njezini budu sigurni, ili barem potpomognuti da ne upadnu u zamku ikakva grijeha koji bi
proizlazio iz tih Ustanova ili Odredaba. Odluili smo stoga u Gospodinu, izuzevi izriiti
zavjet kojim se Druba vee Vrhovnom sveeniku koji tada bude, i ona tri druga bitna zavjeta
- siromatvo, istoa i poslunost - da nikakve Ustanove, Objanjenja, ni bilo koji oblik
ivota ne mogu vezati pod smrtni ili laki grijeh, osim ako bi poglavar neto zapovijedao u
ime Gospodina naega Isusa Krista, ili u ime poslunosti, to se ne moe dogoditi u onim
stvarima ili kod onih osoba gdje se bude dralo da je to od velike koristi za dobro tih
pojedinaca ili za ope dobro. A na mjestu straha od uvrede neka bude ljubav i elja za
savrenou, i da se postigne vea slava i ast Krista, Stvoritelja i Gospodina naega."96
*******
Iako formule samih zaveta nisu date, ovde se daju objanjenja zato se treba
zavetovati na istou, na polusnost i na siromatvo, zato su ta tri zaveta bitna za pripojenje
Redu, i to su to osnove na kojima je zasnovana Druba Isusova. Ova objnjenja treba vie
puta proitati. Tek tako im neko sa strane moe pristupiti "hladnim, tehnikim razumom, i
mirnim, moralnim smislom" - kako to upuuje Novalis prema beleci koju sam ja naveo na
kraju poglavlja "4.Teoloke zamisli". A takvim pristupom e na osnovu njih ovek moi da
dobije klju za razumevanje i pojava koje daleko prevazilaze sam jezuitizam, za razumevanje
zbivanja u koja je i jezuitizam ukljuen. Nepristrasnim posmatranjem e ovek uvideti da nije
samo Ignaciju i drugovima pogled bio usmeren iskljuivo na ulni svet - kako sam ja to
naveo u prethodnom poglavlju, te da je dolo vreme da oveanstvo ponovo potrai
duhovnost odnosno "carstvo nebesko" ili "carstvo Boije" - kako se naziva u evaneljima.
********
"Upuivanje da profesi i pomonici "paze sami kod sebe" po svoj prilici ne iskljuuje
ili bolje reeno ukljuuje da to to opaze saoptavaju svome ispovedniku.
A, da li ne treba tumaenja "to se tie zavjeta istoe"? Da li je to ba "oito"? ta
znai "da istoom tijela i due nasleujemo istou aneosku"?
Kao prvo ovde se postavlja pitanje: Da li aneli imaju telo? Obino se smatra da ga
92

94
95
96
93
nemaju. Ako je tako, kako moe nae telo do nasleuje istou aneosku? A:
"Znamo, naime, da je zakon duhovan, a ja sam telesan, i kao takav prodan pod greh."
(Rim.7.14)
"Ili zar ne znate da je vae telo hram Duha Svetoga koji je u vama, koga imate od
Boga, te ne pripadate samo sebi?" (l.Kor.6.19)
"A na neizmerna otkrivenja, - da se ne bih poneo, - dat mi je trn u telu, satanin aneo,
da me uka - da se ne ponosim." (2Kor.l2.7)
Ako nae telo ima recimo samo te tri osobine, a aneo nema telo, ima li uopte nekog
smisla da se ne samo kae, nego i da se tei da po telu, "istoom tijela", "nasljeujemo
istou anela"? Da li to uopte ima nekog smisla i to jo "oitog"?
Ako smo po telu prodani pod greh, a ono je ujedno i hram Duha Svetoga, to znai da
nam ono slui za ostvarivanje slobode. ovek ima tu privilegiju, a ne aneo! A onaj trn u telu
mu je po Boijoj promisli dat da ne zapadne zbog toga u oholost. To je po Bojoj volji, a ne
po slobodnoj volji Njegove Svetosti;97 koja je odobrila ove "Konstitucije", a koja moe da se
stavi i na suprot Boijoj volji - kako sam ja to napred izloio.
A, ako aneo ipak ima telo? To bi onda znailo da je on zaostao u razvoju, da je pao.
Treba li onda profesi da sa svojom duom nasleuju istou palih anela? I ta to znai?
Ova pitanja ovek moe i mora da postavi kad se oslobodi onog bola koji ova odredba
izaziva, te se na nju osvrne samo svojim "hladnim, tehnikim razumom, i mirnim, moralnim
smislom". ovek moe da pretpostavi da sastavljai ovih "Konstitucija"nisu bili dovoljno
zreli da skolastiki nain miljenja upotrebe, te su pali u zamku jednog velikog kuaa. Pavla
svakako dugo ljudi nisu razumeli, ali moglo bi se rei da je on vie pisao ba za dananje
ljude. Dokaz za to je, to ga odreene organizacije poslednjih pedesetak godina estoko
napadaju, organizacije onih ljudi koji bi hteli da svest ljudi vrate koju hiljadu godina unazad.
Meutim, sa dananjim stanjem ovekove svesti mogu se pored ostalog shvatiti i ove tri
Pavlove reenice. One nam otkrivaju da je ovek po Boijoj promisli stvoren da ostvaruje
slobodu, da su ljudi predodreeni da se od njih stvori hijerarhija slobode. Aneli i druga jo
via duhovna bia ne mogu biti slobodni ba zato to nemaju to telo, kojim im je zamraen
uvid u Boansku volju, te da time budu "prodani pod greh". Ali ono je ujedno i hram Duha
Svetoga, Duha istine, pomagaa i uteitelja (Jn.15.26), koji oveku pomae da se oslobaa od
te telesnosti duhom svojim primajui istinu, a ne bekstvom od tela i to na nain koji nije po
Boijoj volji i ustrojstvu sveta. A da se ne bi poneo i zapao u oholost pri oslobaanju od
telesnosti - oslobaanja od miljenja mozgom - dat mu je onaj trn da ga podsea da ba
zahvaljujui telu on moe ostvarivati slobodu. To je zato, jer mu telo omoguava da stvara
predstave koje su samo slike, a slike nemaju ni snage ni supstancije da bi mogle vriti bilo
kakvu prinudu. Tu slobodu ne mogu ostvarivati aneli, pa ma koliko bili isti. No u itavim
ovim "Konstitucijama" se i bori protiv slobode volje bilo kod lanova Drube, bilo kod koga
drugog sem Vrhovnog Prvosveenika.
*******
A sada imamo jednu pravu odu poslunosti, "svetoj poslunosti"! Tu se treba
osloboditi oseaja uasa da bi se mogao upotrebiti "hladan, tehniki razum, i mirni moralni
smisao".
Tu se ovek prvo uasava na sam taj ponavljani, dakle naglaavani izraz "sveta
poslunost"! ovek po njoj treba da automatski reaguje i na sam "'znak poglavareve volje".
Dakle telesnost poglavareva deluje direktno na pokretanje telesnosti poslunika. Ovaj se
znai jo vre vezuje za telesnost, za koju je inae bio vezan samo miljenjem svojim
mozgom. On sada treba da zapovedi ne izvrava ak ni posredstvom ula - na primer
97
sluanjem saoptenih rei, ve podulnim delovanjem. To je jo dublje padanje u materijalnu

ulnost! I jo pri tom "pred oima ima nam biti Bog" ! Koji? Jer;
"Ne da je ko video Oca, sem onoga koji je od Boga, taj je video Oca." (Jn.6.46)
Da li su pisci ovih"Konstitucija" proitali evanelja? A da li je "pokoravanje ovjeku"
u skladu sa voljom Boga, Stvoritelja i Gospodina naega? I da li je Stvoritelj stvorio vie
milijardi ljudi, a samo jednoga obdario slobodom volje (koja se moe i njemu suprotstaviti
odnosno u okviru njegove raditi), pa je njega jedinog odredio da mu svi budu posluni? A
onda preko neslobodnih ljudi s vremena na vreme bira odnosno postavlja novog oveka
slobodne volje? A moda mu tu slobodnu volju daruje tek kad ga je na odgovarajue mesto Svetu Stolicu - postavio?
Tu se sada apeluje i na oseanja: "da sve vrimo u duhu ljubavi, a ne u nemiru straha".
Da li mi to moemo slobodno birati ili je i to zapovest, koja se na poglavarev znak izvrava?
Da li se tu rauna na slobodan izbor poslunika? Pa se ipak rauna da i njima ostaje neki deo
slobode? U okviru onoga to mu poglavar ne zapoveda? I da li je zavetom na poslunost to
definisano? Da poslunik moe slobodno da radi sve to mu poglavar nije izriito zapovedio
da ne radi? Ima li to veze sa modernim politiarima koji kau da je sve dozvoljeno to
zakonom nije izriito zabranjeno, pa su zbog toga napravili milione zakona? A to bi onda bilo
vraanje pod Zakon (koji je nekada ipak bio krai nago dananji), a Hristos nas je oslobodio
sluenja zakonu (Rim.7.1-25). Da li se onda u tom "ovjeku" kome se pokorava moe gledati
"Gospodin na"? Ili bolje, ko je taj "Gospodin na" koji hoe opet da nas vrati pod zakon, ako
je Hrist taj koji nas je oslobodio sluenja zakonu?
A smatranje da su sve "Ustanove" i "uredbe" tako savrene da je kao ideal postavljeno
da ih se potpuno dri - nije li to laskanje, odavanje asti njihovim sastavljaima i time
njihovo podsticanje na oholost?
A s druge strane, moe li se poslunost uvrstiti u kreposti, ako se njom sablanjava
blinji? Ili su "Vrhovni sveenik" i svi "poglavari Drube" toliko uzvieni i savreni da to
njih ne dotie? Nisu svojom telesnou "prodani pod greh", kao to je to sluaj sa Pavlom? I
ne mogu se nijedanput akamoli triput odrei Hrista kao Petar?
Ovde je istina data izvesna ograda: "sve ono u emu nema oitoga grijeha". A ta ako
taj greh nije oit? Neko gvoe ne mora biti oito vrelo, ali kada ga neko uhvati on e se ipak
opei. Tada e to biti oito, ali opekotine su nastale i trebae neki melemi da se lee. Za neku
oitost je esto potrebno izvesno vreme da bi se sagledala. Na primer, da bi se pre hvatanja
ruka prvo pribliila vrelom gvou ne dodirujui ga. Ali to vreme se izriito zabranjuje: treba
da "budemo na njegov glas to pripravniji" i da odmah "ostavimo svaki posao pa i zapoeto
slovo".
Tekoa uoavanja nekog "oitog grijeha" na koji bi poglavar moda uputio
poslunika poveava se jo i tim, to se ovaj sistematski veba da "isto misli to i onaj koji
zapovijeda i dri da se ispravno zapovijeda to se zapovijeda". Ako je on to usvojio, to mu je
ve jedna vrlo snana sugestija da porekne i odbaci ono to bi mu se pojavilo i izgledalo
njemu kao oiti greh, te da sebe ubedi da se u tome vara iz nekih razloga koji mu nisu
dovoljno jasni. Ovo je pojaano primanjem sugestije da se preko Vrhovnog sveenika i
poglavara Drube dobijaju naredbe tako da "budemo na njegov glas to pripravniji kao da
dolazi od Krista Gospodina naega, jer ga sluamo namjesto Krista". Dakle telesnim ulima
primljen glas neposredno treba da pokrene volju poslunika - kao kod hipnoze!
Ovde se dalje objanjava ta je to savrena poslunost. Ta savrena poslunost
obuhvata:
1. "vanjsko izvrenje naredbe",
2. da se "isto hoe",
3. da se "isto misli".
Ovo vrlo mnogo podsea na mnogo zamanija porobljavanja ljudi u toku istorije:
1.
telesno ropstvo, koje je postepeno ukidano sa dolaskom hrianstva, a na kojem su
bile zasnovane stare grke, pa posle i rimske "demokratije".
2.
duevno ropstvo, koje se nametalo pod formom hrianstva ili bolje njihovim
institucijama i kojim se za poslunost nudio raj, a za neposluenost pakao.
3.
duhovno ropstvo, koje se posebno od kraja XIX veka sa velikom silinom namee
preko kolskog sistema, kojim se od najranijeg detinjstva ljudima sipaju pogrene predstave u
glavu i od kojih je vrlo teko da se ovek oslobodi, pogotovu zato to mu se i kasnije te
pogrene predstave nameu pod autoritetom nepogreivosti nauke i pomou svih moguih
medija.
S obzirom na tu slinost moglo bi se pretpostavljati da i jedno i drugo dolaze iz istih
inspiracija - nikako Hristovih! Poto u to vreme jo nije bilo usavreno ovo sadanje
nametanje kolskih programa od strane drava i reklamiranje "naunih" besmislica koje se
ljudima utuvljuju u glavu u ime nepogreivosti nauke, bilo je potrebno i ono da sami
"zabacimo svako svoje protivno miljenje".
Tu se sad ubacuje i "Promisao Boji", po kojoj bi poslunici trebalo da budu mrtvaci,
sta vie odseeni i mrtvi tapovi, da se ne vidi ak ni da su imali ljudsko telo! Kad se potisne
uas koji se kod ovog doivljuje, ovek mora da se pita: Pa zato po nekoj takvoj Promisli
Bojoj nisu odmah stvoreni samo mrtvi tapovi?
Ja mogu da shvatim da bi neko eleo da u ovom ulnom svetu ostavi svoje telo da bi
iveo u duhu ili ak i da bi eleo da uopte ne bi ni postojao. Ali da neko eli da bude mrtvac
ili tap, sa kojim bi se neto radilo u ulnom svetu - to je meni bar - potpuno nezamislivo.
Sem toga, taj mrtvac ili tap "valja da izvri s duhovnom radou svaku stvar" i to "drei kao
sigurno da e na taj nain odgovarati Boanskoj volji". Ako i prihvatimo da je "mrtvac" ili
"starev tap" samo poreenje, ipak se postavlja pitanje: Kako se jo moe radovati neko ko
je sebe umrtvio?
Na ovo se naravno moe odgovoriti da je to samo slikovito reeno i da se tu radi o
"mrtvenju" svojih "duevnih i tjelesnih strasti",98 te da preko toga ne bi "slijedio svoju volju i
drugaiji sud". Nu tu se opet vraamo na pitanje: Da li ovek svojom slobodnom voljom
moe da se odrekne svoje slobodne volje? A ako ovek nema slobodnu volju, onda o tom
"mrtvenju" nema smisla ni govoriti. Ima smisla govoriti samo o oslobaanju volje od uticaja
tih "duevnih i tjelesnih strasti" i pokretati je samo svojim istim miljenjem, miljenjem
osloboenim od ulnosti, od mozga. Meutim, ovde se insistira na primanju naredbi preko
svojih, pa jo i poglavarevih ula odnosno telesnosti. O tome je ve ranije bilo govora.
to se tie preporuke svima da u svojim poglavarima "gledaju i potuju Isusa Krista",
mnogi bi to nazvali tekim bogohuljenjem! Posebno to se tu takvim ukazivanjem asti
poglavarima laska, te i podstiu na oholost. Sopstvenom poniznou se ne sme drugi
podsticati na oholost.
Ja bih ovdo samo jo postavio pitanje: Da li poglavari pri izdavanju zapovedi ta e
ko od poslunika raditi i za sebe zadravaju neke "stvari teke i mrske naoj osjetnoj
naravi",99 da ne bi pali u oholost, da bi se odbranili od poslunikog laskanja? Meni se ini da
bi to bilo moda jedino efikasno sredstvo. Da li se to sprovodi u praksi?
*******
Ovde sad dolazimo do jednog vrlo delikatnog pitanja o siromatvu, siromatvu kao
tvrdom zidinom redovnitva. To se naravno odnosi i na redovnitvo uopte, ne samo
98
99

jezuitsko i ne samo rimokatoliko. Ali ja ovde piem o jezuitizmu. Jezuiti izriito istiu da se
"nee nita poduzimati to bi bilo za promjenu Ustanova u pogledu siromatva". Zatim se kao
prvo istie da drugovi za svoj rad nita "ne smiju ni traiti ni uzimati plae ni ikakve
milostinje". Iako to nije izriito reeno, vidi se da se pri tom poziva na evanelje po Mateju:
"Bolesne leite, mrtve diite, gubave istite, demone izgonite; zabadava dobiste,
zabadava dajite." (Mt.10.8)
Meutim, ne uzimaju se u obzir sledee Gospodove rei svojim uenicima:
"U toj kui ostajte, jedite i pijte to imaju; radnik je naime dostojan svoje plate."
(Lk.10.7)
Zatim se istie da se ne moe imati "nita vlastito", ve samo dobijeno "za upotrebu".
I u ranijem izlaganju je ve pokazano da je i sam Ignacije, a i njegovi prvi drugovi
ovo pitanje siromatva oseao kao najtee za ostvarenje: i oni su morali da jedu, pa kad nita
nisu imali morali su da prose! A, kako je ranije ve reeno, svi "valja da razdijele i odreknu
se svih vremenitih dobara,100 pri emu se navode i rei iz Mt.19.21, mada se ono ne pominje.
Uputstva o siromatvu koja su ovde ukratko data uglavnom se poklapaju sa
uputstvima Isusa Hrista navedenim na raznim mestima u evaneljima, ali ne svim - kao to je
malo pre navedeno. No, kako to siromatvo i u praktinom ivotu ostvariti? Ne samo za sebe,
nego i za skolastike i druge uenike i pomagae o kojima se treba brinuti? I oni moraju da
jedu, da se oblae, da se sklanjaju od hladnoe i nevremena. Kako to reiti? Zar se sa tim
moraju praviti neki kompromisi, kompromisi koje sam ivot i itavo tadanje - a i sadanje drutveno ureenje namee? A ako se prave kompromisi, to je onda odstupanje od
postavljenog ideala. Posebno to se prihvatanjem kompromisa teko moe povui crta preko
koje - ako se prede - nee biti zloupotrebe odnosno odstupanja od zaveta ili njegova labava
tumaenja.
Imajui to u vidu, ovek mora da oseti duboku tugu. A i ona se mora odstraniti da bi
se primenio "hladni, tehniki razum, i mirni, moralni smisao".
Ovde se zbog njihove primene mora kao prvo postaviti pitanje: ta je to siromatvo?
Uobiajeno je da se pod siromatvom podrazumeva, da je to oskudica u novcu, jer po optim
konvencijama novac slui za nabavku sredstava potrebnih za odravanje ivota na zemlji,
iako on sam za sebe nema nikakvu ili skoro nikakvu upotrebnu vrednost. A poto je novac
drutvena konvencija, on je vrlo podloan uticajima onih koji drutvom vladaju i koji
odreuju kolike e koliine nekog novca u nekoj zemlji biti u opticaju. Tako se - po efu i
nareenju vladalaca - za jednu te istu novanicu moe u jednoj dravi pribaviti daleko vie
stvarno za ivot potrebnih sredstava nego u drugoj. To ve govori da se siromatvo nikako ne
moe definisati novcem, pa ak ni u Ignacijevo vreme kad se novac kovao od metala,
akamoli danas kad se tampa na hartiji ili samo belei u knjigama ili kompjuterima, ime su
jo vie olakane novane manipulacije i malverzacije, a samim tim dolazi i do te
nemogunosti da se novcem odredi ta je to siromatvo.
Siromatvo se ne moe definisati ni bilo kakvim drugim materijalnim dobrima
potrebnim za ivot, jer je za ljude u nekim zemljama ogromno bogatstvo ono to se u nekoj
drugoj zemlji baca kao suvino i nepotrebno. Tu bi danas spadalo i posedovanje neke vrlo
plodne zemlje - u iole razvijenijim drutvima su mnoga takva imanja zaparloena. Nikakva
"vremenita dobra" ne mogu posluiti kao neki vrst kriterijum za siromatvo, a ovde se
siromatvo samo za njih vezuje.
Siromatvo je u stvari jedan individualni oseaj, oseaj nemanja neega emu ta
individua tei. Ako je neko zadovoljan sa tim to ima, on je bogat. A neko ko ima neega sto
puta vie od njega, a tei da ima jo, on je siromaan. Ovo vai i za ne samo materijalna
bogatstva.
U svim oblastima siromatvo znai tenju za neim to se nema, a bogatstvo neku
100
zasienost. Zbog toga je siromatvo pobuiva za neko injenje, a bogatstvo za neko

hedonistiko uivanje.
Sa ovim mojim tumaenjem bi se svakako i Ignacije sloio. Od pet njegovih pisama
koja su u ovoj knjizi data dva je potpisao sa "Siromaan dobrotom, Inigo",101 a jedno sa
"Siromani hodoasnik, Inigo".102 Iako su prva dva potpisana 10.XI. 1532. odnosno 12.II.
1536, a ovo na dan sv. Nikole 1525, iz njegovog teksta moe se zakljuiti da on i ovde to
"siromaan" smatra ne da je u smislu nemanja novca ili slinog, nego u smislu nedostatnosti u
hodoasnitvu. Jer on tu malo pre potpisivanja pie:
"I tako, za ljubav Isusa Krista, nastojmo u njemu, jer mu toliko dugujemo! Mi se
mnogo bre umorimo primajui Njegove darove nego On davajui ih."103
Na osnovu ovih dirljivih rei meni se ini da Ignacije jasnije izraava svoje shvatanje
o siromatvu, nego u ona dva docnija pisma, jer bi neko to u njima mogao da shvati samo kao
neku frazu. U svakom sluaju u ove Ignacijeve rei se i inae treba duboko meditativno
uiveti, jer u sebi sadre velike tajne. Meni ni ovde nije cilj da branim Ignacija, nego samo da
ukazujem na istinu i da traim nauku o njoj.
Ako dakle siromastvo na ovakav nain shvatamo, onda ono ne ostaje povezano samo
na "vremenita dobra" odnosno na ono iji je reprezentant novac. To potvruje i sam duh
jezika. Deca koja ostanu bez roditelja jesu "siroii" pa bez obzira koliko su imanja nasledili.
A za onoga ko je bolestan ili u nekoj nevolji kae se da je "siromah", jer nema zdravlja
odnosno nekog spokoja za kojim tei. A za one koji tee duhu, kae se:
"Blaeni su siromani duhom, jer je njihovo carstvo nebesko." (Mt.5-3)
Meutim, u ovim "Konstitucijama" pod siromatvom se podrazumevo samo nemanje
"vremenitih dobara", samo neega to je materijalno, te i to treba uzeti u obzir.
Sada se moe prei i na pitanje o tome znaaju siromatva kao tvrde zidine
redovnitva na koje se polae zavet, zavet da se bude siromaan u "vremenitim dobrima".
Iako je reeno da "svatko neka bude zadovoljan s onim, to mu se od obinih stvari
daje za upotrebu",104 dakle ne kao vlasnitvo, zavetom na siromatvo trai se u stvari da
ovek stalno ima tenju za posedovanjem nekih "vremenitih dobara", da ih ovek sebi pripoji,
ali da se protiv te tenje stalno bori, da nikad ne bude bogat time to je zadovoljan sa onim
to ima i to ne tei neem jo. Borba protiv same te tenje da se ima jo neto vie svakako
da spada u neko duhovno kolovanje. Time se jaa svoja volja, a nju treba predati poglavaru!
No to zavetovanje da se stalno tei za imanjem "vremenitih dobara", materijalnih dobara, ono
zavetovonoga sa ogromnom snagom uvodi u materijalizam. To nije zavetovanje da se bude
"siromaan duhom", da se tei ka duhu, nego da se tei ka materiji. To je pravac suprotan
onom iz prvoga blaenstva.
Ovde treba dodati jo neto: Onaj ko se zavetovao na siromatvo, a zadovoljan je
onim to ima, taj je u stvari bogat - ali je on prekrio svoj zavet. No tim svojim krenjem
zaveta on se spasava od srastanja sa materijom. I ovo je jo jedan od razloga zato se vrsto
treba drati ovih rei:"A ja vam kaem: ne kunite se nikako..." (Mt. 5.34)
Kao to je ve ranije reeno, ja ne moraliem, nego samo nastojim da "hladnim,
tehnikim razumom, i mirnim, moralnim smislom" dajem nauna objanjenja o ovim
stvarima. A iz ovih objanjenja jasno se moe videti da se mnogo ta iz njih ne odnosi samo i
iskljuivo na jezuitizam koji je predmet ovih izlaganja.
"Jer naa borba nije protiv ljudi od mesa i krvi..." (Ef.6.12)
Ovde treba objasniti i razliku izmeu "vlastitog" i dobijenog "za upotrebu".
"Vlastito" je iskljuivo jedna drutvena pravna konvencija. Ljudi u nekom drutvu su
101
Naela jezuita str 205 i 208

103
104
102
se sloili da od materijalnih stvari "ovo pripada tebi, ovo meni, a ovo nekom treem". Ako se
u tome svi ne slau, onda dolazi do sukoba, a u veoj meri i do ratova i revolucija.
Tom "vlastitom" ovek tei da bi ga iskljuivo on mogao upotrebljavati, da bi njime
zadovoljavao neke svoje potrebe odnosno tenje i elje. Ukoliko to vlastito ovek ne moe po
svojoj volji da upotrebljava, onda je to vlasnitvo samo neka isto pravna fikcija, pravna
fikcija za koju se jedan deo nekog drutva saglaava da je u njegovom vlasnitvu, a to u stvari
neko drugi upotrebljava kao svoje. Taj drugi koji to upotrebljava u stvari se ne slae sa tom
konvencijom onih prvih, a sem toga on je od njih jai. Oni prvi e onda rei da je taj to
vremenito dobro "prisvojio", a on sam da je to "njegovo vlasnitvo". Apstraktno vlastito stie
realnost jedino i iskljuivo upotrebom, od nje je zavisno, dok sama upotreba nije zavisna od
vlastitosti.
U samoj toj rei "vlastito" sadrano je da vlasnik ima vlast da to upotrebljava odnosno
da time raspolae. A, da li se upotreba nekog dobra moe zamisliti bez vlasti nad njim? I
kakva je razlika izmeu vlasnitva i upotrebe? Vlasnitvo je po pravnim konvencijama neto
emu se pripisuje trajnost, ali je ipak samo konvencija. A upotreba nije konvencija apstraktna konvencija, nego je realnost vezana za sadanji trenutak, za sada.
Prema tome, profesi se odriu apstraktne konvencije (za koju se moe rei da je neto
duhovno) i prihvataju samo konkretnu upotrebu nekih "vremenitih dobara", dakle neeg
materijalnog to im je potrebno za ivot na zemlji. A poto treba da budu zadovoljni s onim
to imaju za upotrebu, oni time treba da postanu bogati odnosno da prekre zavet o
siromatvu, kako je to ve reeno.
Odredbe "O vlastitom duhovnom ivotu", "O pomaganju duama" i "Umirui u
Drubi" su sve vrlo razumne, praktine i humane. Vidi se da nisu "plod dubokih teoretskih
spekulacija" i da su "roene prije svega iz ivota" - kako je to ve u uvodu reeno.
to se tie "Ustanove ne obvezuju pod grijeh", meni ta odredba nije jasna. Kako se to
odluuje "da nikakve Ustanove, Objanjenja, ni bilo koji oblik ivota ne mogu vezati pod
smrtni ili laki grijeh, osim ako bi poglavar neto zapovijedao ... , to se ne moe dogoditi ...
gdje se bude dralo da je to od velike koristi"?105 Zbog toga ja to ne mogu ni komentarisati.
*******
Sada dolazi "Raspodjela po Kristovom vinogradu". Tu raspodelu vri prvenstveno
"Vrhovni zamjenik Krista Gospodina naega" zatim "poglavari Drube, koji takoer
upravljaju njima namjesto Boanskoga Velianstva", a lanovi mogu i "da sami sebi izabiru
... ako bude ostavljeno njihovu sudu.106
Po onom etvrtom zavetu prema Vrhovnom sveeniku, lanovi e "bez ikakva
ispriavanja" ii tamo gde ih on odredi "na veu slavu Boju i pomo duama" i to bilo
"meu vjernike ili nevjernike". Pri tom nee "ni poglavar za sebe ni itko drugi od podlonika
za se ili za drugoga traiti ili pokuavati ... da moe ostati ili biti poslan radije ovamo nego
onamo". Odreeni lan nee traiti ni "nikakve materijalne pomoi za put" nego e to
prepustiti Njegovoj svetosti.107
Poglavari Drube - "prema vlasti danoj ili od Vrhovnog sveenika" - takoe mogu
slati lanove Drube "kamo god budu mislili da je probitanije", ali e ovi uvek "biti
pripravni na poslunost Apostolskoj stolici". Podloniku je i tu dunost da "ni na koji nain
ne utjee da poe ili ostane na ovom mjestu radije nego na onom".108
Zatim se daju praktina uputstva za izbor mesta "imajui pred oima veu slubu
105

107
108
106
Bogu". Gde su "kue ili kolegiji Drube" treba da "boravi nekoliko naih duebrinika".
Dalje:
"Tako valja drati da je, zbog istog tog razloga to openitijeg dobra," od vee
vanosti duhovna pomo to se prua ljudima na visokim i javnim poloajima (bili oni
svjetovni, kao to su vladari, knezovi, gradska uprava ili slubenici pravde, bili crkveni, kao
to su prelati). Isto tako i muevima koji su istaknutiji znanou i ugledom. Zbog istog
razloga morala bi imati prednost takoer pomo pruena velikim zemljama, na pr. Indiji, ili
vodeim narodima, ili sveuilitlma kamo obino dolaze mnogi, pa ako se ovima pomogne,
oni e moi biti radnici za pomo drugima.
Isto tako, kad bi se vidjelo da je neprijatelj Krista Gospodina naega posijao korov, a
osobito ako je prouzroio da se zlo misli o Drubi ili da su loe raspoloeni prema njoj, ne bi
li tako sprijeio plod koji bi od nje mogao izii, tada bi se trebalo snanije dati na posao,
osobito ako se radi o mjestu od nekog znaenja i o kojemu treba voditi rauna. Onamo bi
trebalo poslati ljude, ako je mogue, koji bi primjerom ivota i uenou odstranili zlo
miljenje nastalo od lanog pripovijedanja."109
Pri izboru poslova "na koje poglavar alje svoje podlonike, neka bude pred oima
isto pravilo, tj. vea boanska ast i vee ope dobro". Pri tom treba imati u vidu i birati to je
hitnije i ta je "na openitije dobro" i dugotrajnije.110
"Premda e vrhovni Promisao i upravljanje Duha Svetoga uiniti da se stvarno izabere
to je bolje, kako u svemu drugome, tako i kod slanja..", pri izboru osoba treba voditi rauna
o sposobnostima onih koji se alju, tako i o sposobnostima onih kojima se alju. Treba po
mogustvu slati po dvojicu, koji e se dopunjavati, a poglavar moe po potrebil slati i vie od
dvojice.111
Poglavar e odluiti i "da li ih treba poslati kao siromahe, npr. pjeice i bez novca, ili s
veom udobnosti; isto tako da li sa pismima upravljenim onamo kamo putuju, ili bez njih
(bilo da se napiu za neke privatne osobe, bilo gradskim vlastima ili naelniku, a koristit e za
ugled ili dobrohotnost)..."112
Vreme "boravka se odreuje prema prilikama. Onaj koji se alje moe izneti i svoje
"suprotne duevne poticaje i misli ako dou, podlaui svoj sud i volju onome to bude
mislio i htio njegov poglavar koga ima mjesto Krista Gospodina naega."113
"... tko bude poslan u koju veliku zemlju (npr. Indiju ili druge pokrajine)" sme po
potrebi sam da ode u ovo ili ono mesto i da se slui "onim od sredstava koja upotrebljava
Druba" onako "kako bude mislio da je korisnije."114
"Druba ne nastoji pomagati blinjima samo idui po raznim mjestima, nego negdje i
stalno ostaje, kao u kuama i kolegijima."115
Treba pomagati vie delima nego reima, ali pomae se blinjemu i svetim eljama i
molitvama. Moliti se treba za one koji su vaniji za dobro Crkve, za prijatelje ive i mrtve.116
Blinjemu se pomae i "dijeljenjem sakramenata, osobito ispovijedanjem ..."117 U
crkvi puku izlagati "rije Boju u propovijedima, predavanjima i kranskom nauku."118
Takoe i u privatnim razgovorima.119
109
Naela jezuita str 183 i 184, # 622

111
112
113
114
115
116
117
118
119
110
"Nastojat e se i oko tjelesnih dobrih djela, koliko budu doputala duhovna, koja su
vanija, i koliko bude dostajalo snage za to." Tu spada "pomaganje nemonima, osobito
pohaajui ih u gostinjcima i aljui neke da ih dvore, mirenje zavaenih, a i pomaganje
siromaha i zatvorenih u tamnicama."120
*******
Ovo je naravno sve u skladu sa zavetom poslunosti, pri emu se iz razumljivih i
praktinih razloga dozvoljava neki put i lina inicijativa lanova. Imajui u vidu znaenje i
znaaj one "upotrebe" o kojoj je malo pre bilo re, ovde se izriito zabranjuje i poglavaru i
podlonicima da bilo ta pokuaju da trae za sebe, ak ni materijalnu pomo za put. Poto
podlonici prema zavetu na siromatvo nisu mogli imati svojih sredstava, tu se verovatno
mislilo da e putovati na nain slian onom Ignacijevom koji je on opisao u svojoj
autobiografiji.
Ovde se dalje govori o "duhovnoj pomoi'' koju treba pruati ljudima, ali se nita ne
kae o tome iz ega se ona sastoji niti kako je treba konkretno pruati. Slian je sluaj i sa
onim ranije pominjanim "na veu slavu Boju i pomo duama", kao i kasnije "vea
boanska ast i vee ope dobro". Da li se takva uputstva o znaenju toga daju samo
usmenim putem? A ako je u pitanju samo ono to se uopteno govori o davanju sakramenata,
molitvama i poukama u "kranskom nauku", zato se treba vie obraati svetovnim i
crkvenim vladarima i drugim istaknutim ljudima? Da li je Hristos posle svog vaznesenja iz
nekih razloga promenio svoj stav, koji je imao dok je boravio u telu Isusovom, te je svom
Namesniku dao impuls da vie treba da se obrati panja na vladaoce nego na ribare i
carinike? Isusu su se uglavnom suprotstavljali ueni knjievnici, fariseji i sadukeji, a osudili
su ga i svetenici i rimski namesnici odnosno prokuratori i vazali; takoe i njegove uenike.
Kakav je to sad preokret, kad:
"Isus odgovori: moje carstvo nije od ovoga sveta ..." (Jn.18.36)
Ja ne odbacujem mogunost da doe do nekakvog preokreta niti se uputam u to da li
je to dobro ili ne, ve samo konstatujem da je ovo stav suprotan od onog koji se opisuje u
evaneljima. Prava nauka se ne bavi nikakvim moralnim procenjivanjima, ve samo
utvrivanjima injenica odnosno traenja istina o njima, te je samo to i meni cilj. A moralne
procene svako neka sam donosi na osnovu utvrenih injenica.
Ovaj zaokret bi trebalo sami lanovi Drube Isusove da objasne. Meni se pak ini da
je to posledica onog zaveta na siromatvo u vremenitim dobrima, pri emu stalno ostaje ona
tenja za njima, ostaje stalna tenja za to dubljim zahvatanjem u materiju. To je smer
suprotan onome:
"Blaeni su siromani duhom, jer je njihovo carstvo nebesko." (Mt.5.3)
Ja ni ovde ne moraliem nego samo ukazujem na injenice. Sa tim u vezi je i pomo
"velikim zemljama", kojima treba pomagati vie nego malim! Da li da postanu jo vee, a
male da nestanu? Da bi se postepeno ostvarivalo jedno jedinstveno svetsko carstvo, kojim bi
vladao Kristov Namjesnik?
Kao to sam ja to ve ranije ukazao, sve ovo vodi ka sve vrem povezivanju sa
materijalnim. A ako neko misli da je ta moja konstataclja pogrena, ja ga molim da me
ispravi i pokae u emu ja greim!
Ovde takoe nita nije reeno ni u emu se sastoji ta duhovna pomo svima onima
koji imaju vlast. Da li je to duhovna pomo da se to bolje uvrste na vlasti ili da se odreknu
vlasti? Ili moda da vlast sa lanovima Drube podele odnosno da vladaju po njihovim
uputstvima? I na ovo pitanje bi sami lanovi Drube morali jasno da odgovore. Ako je u
pitanju neka opta duhovna pomo, vladaoci su svakako ve ukljueni u deljenjima
120
sakramenata i drugom. Prema tome, radi se o nekoj posebnoj pomoi koja se odnosi samo na
one koji imaju vlast. U emu se ona sastoji?
to se tie "Indije", tu se moda mislilo i na ono to mi sad nazivamo Amerikom. Iako
je Amerigo Vespui (1451-1512) jo koju deceniju pre pisanja ovih "Konstitucija" bio tamo,
mogue je da u to vreme ta zemlja jo nije bila nazvana po njegovom imenu. S druge strane,
panski konkvistadori su sigurno ve odlazili u nju, a pratili su ih i katoliki misionari. Ovo
treba proveriti. Ja to ne poznajem dovoljno da bih to mogao tvrditi.
Stav o pomoi vodeim narodima zadran je i dan danas. Po nekim informacijama
skoro polovina lanova Drube Isusove nalazi se u Sjedinjenim amerikim dravama.
A o delovanjima na sveuilitima je ve ranije bilo govora. Tom upravljanju pogleda
na materijalno-ulno u nauci sigurno su i jezuiti vrlo jako doprineli odnosno to je i preko
jezuita izvreno. Takoe su i oni doprineli i za pogrena tumaenja tih ulnih pojava od strane
"nepogreive nauke". Kao to je ve ranije reeno, oni o svom uticaju na nauku sami
govore.121
Ovde sad dolazimo do onog vrlo znaajnog pasusa, koji je u svojoj neodreenosti ipak
velo odreen. Izraz "kad bi se vidjelo" ne govori nita ni o tome ko bi to video, ni ta, ni
koliko, ni gde ni kako je video, ni kada, ni da li je njegovo procenjivanje nepogreivo, pa ni
sa kakvim je pretpostavkama dato, itd. Ako se u toj neodreenosti trai odreenost, onda se to
u krajnjoj liniji mora svesti na Apostolsku stolicu. A na osnovu te neodreene odreenosti je
nekoliko decenija kasnije spaljen ordano Bruno (1550-1600) i muen Galileo Galilei (15641642). To je ulo u istoriju, a ta je raeno u vreme pisanja "Konstitucija" - to nije u istoriji
kao neto znaajno zabeleeno.
No ovde se postavlja i pitanje: Zato "da se zlo misli o Drubi"? Da li su njeni lanovi
kao "starevi tapovi" bili upotrebljavani da tuku ljude, pa su ovi zato bili "loe raspoloeni
prema njoj"? Onaj ko bije svakako da smatra da je to na neki nain opravdano, a onaj ko je
bijen uvek trpi bol i vrlo retko smatra da je to opravdano. Drutvo je osnovano 1533. a naziv
Druba Isusova poinje od 1537.122 "Konstitucije" se piu od 1539. do 1556.123 Jullje III je
Drubu Isusovu potvrdio 1550.124 Otkud da tako brzo doe do toga "da se zlo misli o Drubi
ili da su loe raspoloeni prema njoj"? Bez obzira na razloge i da li su oni opravdani ili ne, to
znai da je Druba ve od svog osnivanja vrlo agresivno istupala, te se kod nekih ljudi
stvorilo vrlo snano neko takvo loe raspoloenje, te je to moralo biti pomenuto ak i u
"Konstitucijama". U emu se ono sastojalo? Ni o tome se ovde nita ne govori!
I o izboru poslova govori se sasvim uopteno, jer se po svoj prilici podrazumeva da e
poglavari to vriti prema nalogu i u saglasnosti sa Vrhovnim sveenikom, onako i kad on to
bude smatrao da treba.
Formulacija o izboru osoba sadri u sebi protivrenost. S jedne strane se poziva na
neku sudbinsku predodreenost - Promisao i Duha Svetoga, a s druge strane se daje uputstvo
kako ljudi treba da odluuju, da sluajno ne uine neto pogreno, a to bi znailo da imaju
slobodnu volju.
Ono slanje po dvojica sigurno je uzeto kao podstrek iz evanelja (Mk.6.7 i Mt.l8.20).
U svakom slucaju, sam poglavar odluuje (da li sa slobodnom voljom?) ta e ko od
poslanika dobiti za put, ta e dobiti kao upotrebnu vrednost - ne kao vlasnitvo. Neko e
morati sam da se snalazi ta e jesti, a nekome e biti udobnije; neko e dobiti i neke pismene
preporuke za monike, a neko ne. Da li to treba shvatiti kao nepravedan postupak odnosno
kao nejednaka prava podlonika? To nije verovatno! Pre bi se moglo oekivati da je to neka
posebna taktika, ali se ni o njoj ovde nita ne govori. To svakako nije radi kuanja samog
121

123
124
122
poslanika, jer su oni ve morali proi razne kunje. Stoga se moe pretpostaviti da je to
posebna taktika kojom treba delovati na one ljude u iju se sredinu podlonici alju.
Ljudi su vrlo skloni da one ljude koji se odriu vremenitih dobara i drugog smatraju
za svece. Poto ne mogu da sagledaju ta se deava u njihovim duama, obino se kao po sebi
razumljivo pretpostavlja da su to sveci, koji su ve savladali razna iskuenja ili bar da ih
uspeno savlauju. Ne moe se spoljanjim ulnim posmatranjima videti da li u njima te
tenje ka vremenitim dobrima i raznim ulnim nagonima jo uvek postoje ili su one
iskorenjene. Ako postoje, onda je to siromastvo u materijalnim odnosno ulnim stvarima
odnosno svesna ili podsvesna tenja da se one pribave. Ako takvi "sveci" iznose puku velike
mudrosti i istine koje puk ne moe da shvati nego ih jo i po preporuci - prima samo verom,
onda puk u njima gleda veliki autoritet, jer vidi da su oni stvarno bogati duhom, a to oni u
stvari i jesu.
Tu sad kod tih obinih, malih ljudi - naravno i obrazovanijih - dolazi do rascepa. S
jedne strane dive se siromatvu u materijalnome, to im je na neki nain ideal njima
nedostian, ali koji ih privlai kao i svaki ideal. A s druge strane smatraju da su vie duhovne
istine takoe njima nedostine, te se zadovoljavaju svojom verom u njih; to to su verom
primili, to je za njih dovoljno - bogati su duhom. Tako se siromatvo u materijalnom i
bogatstvo u duhovnom sve vie iri. To je uasan impuls materijalizma, bar jedan njegov
aspekt.
Ja ni ovde ne moraliem niti tvrdim da su te pouke o duhovnim stvarima neto
pogreno. No ako se one primaju samo verom bez razumevanja, ako ovek nije "siromaan
duhom", onda to znai sve vee srastanje s materijom. Zbog toga se treba dobro meditativno
uiveti u ove rei:
"Stoga ree Isus Judejima koji su mu poverovali: ako vi ostanete u mojoj nauci, onda
ste zaista moji uenici, i saznaete istinu, i istina e vas osloboditi." (Jn.8.31)
To je jedan od impulsa koji je Hristos doneo, te je sa tim uslovom i objavio narodu:
"Sad je sud ovome svetu. Sad e vladar ovoga sveta biti izbaen napolje; a ja u - kad
budem podignut sa zemlje - privui sve k sebi." (Jn.12.31-32)
U razvoju oveanstva vekovi i jesu i nisu neto mnogo. Ako su u vremenu
Ignacijevom i jo nekoliko vekova posle njega ljudi imali potrebe da to dublje siu i spoje se
sa materijom, od kraja XIX veka je nastalo vreme, kad oni mogu i treba da se iz nje izvuku i
oslobode. To bi trebalo da uvide i lanovi Drube Isusove. Ono to je iz bilo kojih razloga
moglo biti dobro pre etiri ili pet stotina godina ne znai da je dobro i za sadanji razvoj ljudi,
za sadanje stanje njihove svesti.
Kao to je ve pomenuto, podlonicima je ostavljeno da mogu iskazati i svoje
miljenje o nekoj odluci - ali je poglavarevo presudno, jer njega ima "mjesto Krista". Ovo se
moe dvojako protumaiti. Ako se uzme da je poglavar izmeu podlonika i Krista, te da
Krist preko njega sprovodi svoj sud i svoju volju, to bi znailo da je poglavar samo neki
automatski mehanizam koji sam niti ta prosuuje niti bilo ta hoe, da je on uspeo da
postane onaj "starev tap". A ako je on zadrao svoje miljenje i svoju volju - zato njega
sluati, a ne Hrista? A i u jednom i u drugom sluaju ovo je uasno sablanjavanje poglavara
i podsticanje na oholost.
U dalekim zemljama je ostavljena lina inicijativa, jer se ne mogu dovoljno brzo
dobijati uputstva od poglavara, ali to ipak sme da bude samo i okviru dobijenih instrukcija.
S obzirom na naglasak da Druba treba "u kuama i kolegijima" da ima i stalna
boravita, moe se zakljuiti da su lanovi preteno delovali idui od mesta do mesta, da su
retko imali stalan boravak.
Molitve za one koji su vaniji takoe podrazumevaju da neko vri takav izbor
odnosno procenu. Ko i kako? I ta znai "vaniji"? Da li i to znai da je to onaj ko ima veu
vlast?
Ovde se istie takoe, da se lanovi ne ograniavaju samo na propovedi u crkvama,

nego i u privatnom ivotu.
Da li i ta neodreenost u nastojanju "oko tjelesnih dobrih djela" opet znai da
poglavar treba da odlui da li to doputaju duhovna? Na primer, da li da se neko poseti u
tamnici? A kako onaj ko se zavetovao na siromatvo i nema nita moe da pomae druge
siromane? Da mu daje neto to je dobio samo na upotrebu, a nije njegovo? Sme li se davati
neto tude? Ovo nije jasno.
*******
U "Konstitucijama" se dalje govori "O jedinstvu lanova". Meutim, iz itavog teksta
izlazi da se tu ne radi o jedinstvu nego o jedinstvenosti lanova. To je velika razlika.
Da uzmemo jedan prost primer. Malter predstavlja neko jedinstvo peska, krea i vode.
Ali sama gomila peska ini neku jedinstvenost, jer su sva njegova zrnca istog sastava.
Ve i ranije je na vie mesta bilo naglaavano da svi lanovi treba isto da hoe i isto
da misle, pa i da oseaju "duhovnu radost" i ljubav prema tome. A to se i zavetima pripaja u
jedno jedinstveno jedinjenje - kao silicijum i kiseonik u kvarcnom pesku:
u Redu."125
Prema tome, ako se imaju ista volja, isti razum odnosno miljenje i ista oseanja pri
istim delovanjima, ne moe tu biti "jedinstvo srdaca",126 nego samo jedinstvenost srdaca.
Jedinstvo podrazumeva da su se razliitosti spojile u jednu celinu - kao to je to sluaj sa
malterom.
Na tu jedinstvenost ukazuje se i time to se zasniva na poslunosti:
"Budui da to jedinstvo velikim dijelom ostvaruje vez poslunosti..."127
I to:
"Ako bi se vidjelo da je netko zaetnik podjele ili razdora... neka se takav bez
oklijevanja odstrani. .. "128
Tu spada i "vez ljubavi", tj. "ljubav prema Bogu i Gospodinu naem Isusu Kristu..." i
"jedinstvu e pomagati sav prezir vremenitih stvari u kojima obiava zabludjeti sebeljublje,
glavni neprijatelj tog jedinstva i opeg dobra."129
Sve to ukazuje na jedinstvenost a ne na jedinstvo, pa bez obzira na to kako se to sve
shvata. Ta jedinstvenost se sastoji i u tome:
"... to e oni uglavnom biti izobraeni ljudi i stei e naklonost kod knezova i
vodeih ljudi i naroda."130
Na to ukazuje i hijerarhijska poslunost veih i manjih poglavara ",131 koja nikako ne
moe biti jedinstvo nego samo jedinstvenost, jedinstveni stav lanova, kao i njihova
jedinstvena tenja da se stekne naklonost vodeih ljudi i naroda. Da je u pitanju jedinstvo
neki bi bili za naklonost velikaa, a neki vie za naklonost prostoga puka.
Ovde spada i jedinstvenost svih u preziru vrementih stvari, pri emu se smatra i
naglaava da u njima "obiava zabludjeti sebeljublje". I u tome se vidi jedinstvenost lanova i
njihova okrenutost ka materijalnome. Kao da se sebeljublje ne ispoljava jo vie u elji da se
vlada, te da se zato to vie priblii vodeim ljudima, da im oni u svojoj naklonosti pomognu
da ostvare jedinstvene ciljeve kojima sami ti lanovi tee! To je jo vee sebeljublje, jer je u
125

Naela jezuita str 189, # 655 i str 196, # 666
127
128
129
130
131
Naela jezuita str 189, # 662 i str 190, # 666
126
njemu ukljueno i da se time - ne u vlasnitvo nego na upotrebu - stekne vladavina i nad svim
vremenitim stvarima, kojima inae upravljaju knezovi i vodei ljudi. Velike se opasnosti u
ovome kriju!
U svakom sluaju Hristov impuls nije ta jedinstvenost nego stvarno jedinstvo:
"Opet vam zaista kaem: ako se dvojica od vas na zemlji sloe u svakoj stvari koju
zamole, dae im Otac moj koji je na nebesima. Jer gde su dvojica ili trojica sabrani u moje
ime, onde sam ja meu njima." (Mt.18.19-20)
To "ako se sloe" ne znai poslunost niti jedinstvenost, nego slobodnu odluku i
razliitost sa kojom se ipak slau u neemu u emu se ujedinjuju, te tako stvaraju jedinstvo nikakvu jedinstvenost.
Naravno da i ta jedinstvenost o kojoj se ovde u stvari govori predstavlja samo
apstraktnu teoriju kojoj se tei. Postoji svakako i pravo jedinstvo lanova, ali se o njemu ovde
ne govori. Kad ono ne bi postojalo, lanovi bi se rasuli ba kao i suva zrnca peska.
*******
Sada se govori "O upravi u Drubi". Slino "dobro ureenim dravama i
zajednicama", "osim onih koji su na elu pojedinim kuama, kolegijima, a i provincijama" o
itavoj Drubi se brine "otac General".132 Zatim se tu nabraja kakvi darovi "bi morali resiti
oca Generala": da je sjedinjen "s Bogom i Gospodinom naim", da ima "ljubavi prema svima
blinjim, a prije svega prema Drubi", da je "slobodan od svih neurednih sklonosti", "da se
odlikuje sjajnim darom uma i suda", da ima budnost i brigu da se pothvati izvedu, da je
zdrav, da ima dobar "vanjski izgled i dob", da ima i "ope potovanje i dobar glas", da je za
Drubu zasluan i da mu "nipoto ne manjka izvanredna estitost i ljubav prema Drubi, te
dobar sud, uz koji neka bude i prikladno znanje".133
"... otac General posjeduje nad Drubom svu vlast za dobro", On se brine "da se
Drubine Ustanove svagdje vre", ima "svu vlast u poslanjima, ipak nikako u suprotnosti s
onima koja budu uinjena od Apostolske stolice".134
"Iz ovoga to je reeno o Generalu moi e se razabrati to pristaje provincijalima i
mjesnim poglavarima te rektorima kolegija..."135
I ovde se dakle potvruje naelo apsolutistike hijerarhijske vlasti i poslunosti uz
pretpostavku da poglavari imaju odreene vrline. Takoe i da te vrline s vremenom ne mogu
biti ni izgubljene ni smanjene, niti da moe doi i do nekih promena i mana, nego da se s
vremenom eventualno mogu samo poveavati. Tu se ne uzima u obzir ak ni ono to se
oigledno menja: zdravlje, vanjski izgled i dob. ta kad se to izmeni i ne bude odgovaralo
izvesnim standardima, koji se ovde istina ne pominju?
O tome ko to sve procenjuje i kako se to procenjuje ovde se takoe nita ne govori.
Kao i u svemu drugom, mnogo je lake govoriti - i to u optim pojmovima - o onome ta
treba da bude nego davati uputstva kako se to moe ostvariti. No s obzirom na naelo
hijerarhijske poslunosti moglo bi se pretpostaviti da glavnu re o proceni tih vrlina ima onaj
ko je iznad onoga za ije mesto se neko bira. Poto se o tome u ovoj knjizi ovde nita ne
govori, ni ja se u to neu uputati. Jedino na ta bih ja ovde skrenuo panju to je da se s
hijerarhijskom vlau strahovito podstie na oholost.
Pada u oi da se "Meu raznim darovima koji bi morali resiti oca Generala" (dat je
pogodbeni nain) spada i "ljubav prema Drubi" koja se izdvaja od opte "ljubavi prema svim
blinjima", stavlja se na prvo mesto. Ovde se dakle govori o nekoj selekciji u ljubavi, te se tu
jo i podrazumeva da neko to moe da proceni. No, bez obzira na stanje svesti onih koji su to
132

134
135
133
napisali, ovek i ovde dobija vrlo muan utisak. S jedne strane, ovo se ne slae sa ljubavi i
prema neprijateljiraa na koju Isus upuuje, a s druge strane to je utvrivanje u grupnosti na
koju se ukazuje i onim "vezom poslunosti" - to je takoe suprotno impulsu Isusa Hrista.
*******
Na kraju ovih "Konstitucuja" stoji i "Kako da se uzdri i unaprijedi Druba". Ovo
poinje jednom vrlo znaajnom tvrdnjom:
"Kako se Druba, koja nije ustanovljena ljudskim sredstvima, ne moe ni ouvati ni
unaprijediti njima, nego milou Boga i Gospodina naega, Isusa Krista, to u njega jedinoga
valja stavljati nadu da e on uvati i promicati to djelo koje se je udostojao zapoeti na svoju
slubu i pomo duama. A u toj e nadi prvo i najprikladnije sredstvo biti molitve i rtve,
koje se moraju na tu svetu nakanu prikazivati svake sedmice, mjeseca i godine u svim
mjestima gdje ivi Druba."136
Ne uputajui se u tanost ove tvrdnje, ovek se pita: Kako ona moe biti u skladu sa
itavom ovom "Konstitucijom" i svime onim to u njoj pie? Ako Druba "nije ustanovljena
ljudskim sredstvima", te se "ne moe ni ouvati ni unaprijediti njima", zato se u ovim
"Konstitucijama" tako opirno pie kako da se ona unapreuje? Zar nije potpuno dovoljno biti
"starev stap" i nita vie o njoj ne razmiljati? Ili se samo moliti i prinositi rtve - ako
uzmemo da je onaj "starev tap" samo neko slikovito poreenje? A od koga Isus Krist treba
da uva "to djelo koje se je udostojao zapoeti"? Ko e ga ometati u njegovom promicanju?
A mi valja da "stavljamo nadu" da taj to ipak nee uspeti? I pri tom se odrei svih ljudskih
sredstava sem "molitve i rtve"? Kome?
Ve prva reenica sledeeg stava je u suprotnosti sa ovom tvrdnjom:
"Da se uuva i ojaa ne samo tijelo, tj. ono sto je vanjsko, nego i duh Drube, i da se
postigne svrha koju si je postavila, tj. pomo duama za njihov posljednji i nadnaravni cilj,
djelotvornija su sredstva koja orue zdruuju s Bogom i osposobljavaju ga da bude pravo
voeno rukom Bojom nego ona koja ga osposobljavaju za ljude. Takva su sredstva estitost
i krepost, a osobito ljubav, ista nakana u slubi Bojoj, pouzdano drugovanje s Bogom u
pobonim duhovnim vjebama, prava revnost za due na slavu onoga koji ih je stvorio i
otkupio, bez ikakva drugog probitka. Stoga ne treba brinuti, openito govorei, da se svi koji
su se predali Drubi dadu na temeljite i savrene kreposti i revan duhovni ivot, pa to dre
vanijim od znanja i drugih naravnih i ljudskih darova. Ono su prvo, naime, unutranje
vrednote od kojih treba da izvanjske dobivaju snagu za svrhu to nam je odreena."137
Nije verovatno da je isti ovek napisao oba ova lana i to jedan za drugim. Meni se
ini da je onaj prvi lan neko drugi napisao ili na svoj nain izmenio, a ne ni Ignacije ni neko
od njegovih Drugova koji su Drubu osnivali. Pre je verovatno da je to uinio neko ko je
Drubu hteo da iskoristi kao orue za postizanje svoje vlasti, pa je smatrao da e to njeno
mistifikovanje tome doprineti, doprineti time to e se ljudima sugerisati, da sve ono to se
preko Drube sprovodi dolazi iskljuivo od Isusa Hrista preko njegovog Namesnika kome je
cela Druba podlona. I ovde ja samo objanjavam i nije mi namera da branim Ignacija i
drugove - kako bi moda neko pomislio. Ovo pogotovu zato, to se ni sa izlaganjima u ovom
drugom lanu ja nikako ne bih mogao sloiti. Kako se neto ili neko moe zdruiti ili
drugovati s Bogom? Mnogi bi rekli da je to uasno bogohuljenje. Ova moja pretpostavka da
su neke druge sile iskoristile Drubu za svoje uvrivanje vlasti, potvruje se i u drugim
lanovima ove "Konstitucije".
"Kad se postavi taj temelj ... openito e koristiti uzdravanju i porastu itavog tog
tijela (Drube) ... Valja se dakle pomno starati za ljudska i marom steena sredstva ... kao i za
136
137

nain kako se valja vladati prema ljudima i postupati s njima."138

Ovde se dakle upuuje na osveivanje svog odnosa prema ljudima i rada s njima
kako bi se to efikasnije postizali odreeni ciljevi. To je vrlo delikatno pitanje, iz toga vrlo
lako moe da proizie i nauka o manipulisanju ljudima. Ta opasnost je utoliko vea, jer se
polazi od neke pretpostavke da su se lanovi zdruili s Bogom i da su potpuno sigurni da rade
ono to treba. Naravno da i ovde ostaje pitanje da li to sve rade po svojoj volji ili tuoj i ijoj.
Dalje se opet upuuje da je "siromatvo kao utvrda", koju se i "avao na sve naine
upinje da je srui".139
"Da se to tijelo trajno sauva..." treba voditi rauna ko se prima u Drubu.140
Sad se govori kako treba voditi rauna o izboru Generala i drugih, niih poglavara i da
je "vano takoer to da pojedini poglavari ... imaju mnogo vlasti nad svojim podlonicima, i
General nad pojedinim poglavarima, i obratno, Druba nad Generalom, tako da svi imaju
vlast da mogu initi dobro, no da budu sasvim podloni ako bi radili zlo..."141
Ovde se dakle napominje da i Druba ima neku vlast nad Generalom. Kako se to
ispoljava kad su svi lanovi Drube pod zavetom poslunosti svojim poglavarima, kako oni
mogu i nad njima imati neku vlast? To se ovde uopte ne objanjava. Ako poglavari "imaju
mnogo vlasti" nad svakim svojim podlonikom a on se jo i zavetovao na poslunost, pri
emu treba i da misli i da bude ubeen da je to sve dobro, kako on moe doi do toga da
poglavar radi neto zlo i kako bi - ako i doe do toga - kako bi mogao sprovesti neku vlast
svoju nad njim? Ovde se istina govori da je Druba ta koja ima vlast, a ne pojedinci.
Meutim, Druba se sastoji iz skupa pojedinaca, te se tu svakako pretpostavlja da su u Drubi
pojedini lanovi dezindividualisani i time osloboeni svoga zaveta kao pojedinci. Inae bi
kao individue bili krivokletnici. Jer ve u sledeem uputstvu stoji:
"to pomae jedinstvu lanova ove Drube ... da se ona uuva..." Potrebna je "ljubav
koja povezuje volje", ista nauka i jednak nain ivota. "No prije svega ... vez poslunosti..."142
Dalje se ovde upuuje na "mjeru u duevnim i tjelesnim poslovima,143 te da se ne
bude sklon ni prema kojoj "stranci koje bi se moda nale meu kranskim vladarima i
knezovima".144 Na kraju se vodi rauna o zdravlju i "oko obdravanja Ustanova".145
Sa time se zavravaju ovi izvodi iz "Konstitucija".
*******
Kao to je ve na poetku ovog poglavlja istaknuto, ove "Konstitucije nisu rezultat ...
teoretskih spekulacija", "niti nastoje da fiksiraju zakone i pravila". Sadanjim nainom
izraavanja - one nisu nikakav partijski program. One "ele... probuditi, orijentirati i
autoritativno voditi duhovno iskustvo jedne zajednice".146
U tom smislu sam i ja dao svoja izlaganja i komentare, s tim to ja nikako ne elim da
to moje deluje autoritativno, nego samo da budu podsticaji za razmiljanje i traganje za
istinom. Zbog toga u ja ponoviti Ignacijeve rei iz pisma adresovanog na Ines Pascual 1525.
godine na sv. Nikolu:
"I tako, za ljubav Isusa Krista, nastojmo u Njemu, jer mu toliko dugujemo! Mi se
138

140
141
142
143
144
145
Naela jezuita str 196, 826
146
139
mnogo bre umorimo primajui Njegove darove nego On davajui ih."147

U Hristu treba svi mi da budemo ujedinjeni, svi ljudi itavog oveanstva, ali svaki
individualno da sa njime inimo jedinstvo, a nikako da obrazujemo nikakve jedinstvene
grupe izdvojene od ostalog oveanstva svojom jedinstvenou.
Treba se ak postepeno izdvajati i iz prirodnih naslednih grupa - porodice, roda i
drugog, te teiti optem ovetvu.
I, da se vratimo na one Ignacijeve rei, koje sam ja uzeo kao moto ovoga poglavlja:
Odravati svoju tenju ka siromatvu duha, a ne ka siromatvu u vremenitim dobrima.
1.
Ono prvo nas oslobaa saznavanjem istine, bivamo sve vie slobodni; a ovo drugo nas vezuje
za privid materije i s njom nas stapa, gubimo se u njoj.
2.
Borba protiv asti ne treba da bude time to emo druge podsticati da nas obasipaju
pogrdama i da nas preziru, te da ih time sablanjavamo i na njihovom padanju mi da se
svojim trpljenjem uzdiemo, ve da svakog oveka posmatramo kao sebi jednakog, da svaki
ovek ima jednaka prava. To je naglaeno u onom "Ljubi svoga blinjega kao samoga sebe."
(Mk.12.31). Jednako treba ljubiti i blinjega i sebe, jer smo svi u Hristu jednaki, svi smo
udovi njegovoga tela.
A protiv svoje oholosti ne treba se boriti podstiui tuu time to emo se pred
3.
drugim poniavati ili mu ropski sluiti, ve u svima drugima gledati svoga brata, koji moe sa
svojim osobinama biti i bolji i gori od nas, ali nam je ipak brat u Hristu, te ni po njegovoj
volji ne treba raditi, a takoe je i ne ometati.
Time smo opet doli na onaj impuls "SLOBODA - JEDNAKOST - BRATSTVO", koji se
moe ostvariti samo svaki na po jednom podruju drutvenog ivota - kako sam to ja ve
ranije naveo. Ne moe se to ni na kakvoj hijerarhijskoj vladavini, jer:
"Sad je sud ovome svetu. Sad e vladar ovoga sveta biti izbaen napolje; a ja u - kad
budem podignut sa zemlje - privui sve k sebi."(Jn.12.31-32)
Onaj ko se bori i zalae za vlast bie zajedno s tim vladarom ovoga sveta izbaen
napolje, te ga Hristos nee privui k sebi.
*******
Raeno u Beogradu od 5.5.2009 do 15.7.2009 g.
Vojislav Jankovi
147

Vojislav Jankovic - O Jezuitizmu

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vojislav Jankovic - O Jezuitizmu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vojislav Jankovi

Vojislav Jankovi: O nauci, rukopis 2001

Pri izlaganju ja se neu uvek striktno pridravati redosleda u toj knjizi, ve u je

Das Lukas-Evangelium, GA 146, str. 148

Naela jezuita, str 26, # 61

Der Christus-Impuls und die Entwickelung des Ich-Bewusstseins GA 116, str. 75 i 92

nalaze na svakom od osam prozora poeci tekstova po jednog blaenstva.19

The Land of Jesus, Casa Editorica Bonechi 2007, Florence

Aus der Akasha-Forschung. Das Fnfte Evangelium, GA 148, str. 149

Naela jezuita, str 102, # 289

Peter de Rosa: Gottes erste Diener, Droemer Verlag 1989, Munchen, s. 87

Naela jezuita, str 13, # 26

Naela jezuita, str 10, # 16

Naela jezuita, str 11, # 19

pogrenom mestu, navodi ljude da se pokoravaju nekoj otuenoj i besvesnoj volji, da se

Naela jezuita, str 9, # 15

Naela jezuita, str 217

Die Philosophie der Freiheit, GA 4, str. 25

Naela jezuita, str 217

Naela jezuita, str 116, # 365

Pope Benedict XVI - Wikipedia, the free encyclopedia, 12/5/2007, page 16

Naela jezuita, str 116, # 365

2. Ignacijev ivot i razvoj

Naela jezuita, str 3

kojem ne mora ni da se jede:

re "venanje", "sjedinjen je", a to u stvari znai "gubljenje samog sebe", "otuivanje od

udubljivao u ono to je dao sv. Dominik, on je pretpostavljao da je ispravno i sve ono to su

Naela jezuita, str 151, # 4

Naela jezuita, str 10, # 7

Naela jezuita, str 12, # 21

ezdeset dvije godine ivota..."108

Naela jezuita, str 15, # 30

Naela jezuita, str 16

pa te dukate poklanja siromasima.116 U Padovi mu nisu traili "zdravstvenu svedodbu" zbog

Naela jezuita, str 18, # 40

Naela jezuita, str 27

toliko okova i lanaca koliko ih ja iz ljubavi prema Bogu elim podnijeti."130

Naela jezuita, str 30

drugo to bi mu moglo pomoi."134

Naela jezuita, str 35, # 84 i 85

Naela jezuita, str 38

Naela jezuita, str 15, # 23

je u svemu istrajavao - nije se ak razboleo ni od kuge - to je nekim ljudima izgledalo

Fachwissenschaften und Anthroposophie, GA 73a, str. 67

"dolaze li ta prosvetljenja od dobroga duha",149 kako je to ve ranije navedeno.

Naela jezuita, str 13, # 26

Naela jezuita, str 44, # 96

Naela jezuita, str 8, # 12

ukljuena i bezuslovna poslunost - na tog poglavara prenosi celokupna odgovornost pri

Naela jezuita, str 40, # 98

Naela jezuita, str 41, # 99

bilo nezdravo, da li su se od njega u duu odslikavale istinske slike i ulnih i duhovnih

Naela jezuita, str 242 i 243

od 1606,185."Constitvtiones societatis Iesu" od 1559, 186 i "Ratio atqve institvtio stvdiorvm"

Naela jezuita, str 46

Na sva ova pitanja, a moda i na jo neka, treba ozbiljno odgovoriti:

Naela jezuita, str 50, # 3

niko - sem Duha Boijeg - ne zna ta je u Bogu." (l.Kor.2.11)

Naela jezuita, str 50, # 5

Naela jezuita, str 52, # 17

Naela jezuita, str 49

Naela jezuita, str 116, # 365

Naela jezuita, str 49, # 1

Naela jezuita, str 62, # 63