Psihoterapija I Psihodinamika

LJUDI GOVORE...
PSIHOTERAPIJA I PSIHODINAMIKA U
SVETLU EDIPA I ELEKTRE
Priredio Branko ori
Beograd, 2011.
PSIHOTERAPIJA I PSIHODINAMIKA
U SVETLU EDIPA I ELEKTRE
Priredio Branko ori
Recenzenti:

Prof. dr Jovan Bukeli

Prof. dr Marko Munjiza
Prof. dr Dobrivoje Radovanovi
Izdava:

Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu

edukaciju i rehabilitaciju, FASPER,
Visokog Stevana 2, Beograd
Dekan:
Prof. dr Jasmina Kovaevi
Glavni i odgovorni
urednik:
Prof. dr Branko ori
Lektor i korektor:
Milena ori
Kompjuterski slog:
Biljana Krasi
tampa:
A- DELO, Zemun
Tira:
300 primeraka
ISBN 978-86-6203-020-7
U finansiranju izdanja uestvovalo

Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
CIP -
,
616.89(082)
615.851.1(082)
--- (2010 ; )
Psihoterapija i psihodinamika u svetlu
Edipa i Elektre / [Seminar] "Ljudi govore
---", [13. i 14. decembar 2010. godine] ;
[organizator] Univerzitet u Beogradu,
Fakultet za specijalnu edukaciju i
rehabilitaciju ; priredio Branko ori. Beograd : Fakultet za specijalnu edukaciju i
rehabilitaciju, 2011 (Zemun : A- delo). 271 str. ; 24 cm
Tira 300. - Str. 9-16: Edipov kompleks kao
polazite psihoanalitikog metoda (umesto
uvoda) / Branko ori. - Napomene i
bibliografske reference uz tekst. Bibliografija uz pojedine radove.
ISBN 978-86-6203-020-7
1. , [] [
]
a) - b)
-
COBISS.SR-ID 187595020
UNIVERZITET U BEOGRADU,
FAKULTET ZA SPECIJALNU EDUKACIJU I
REHABILITACIJU
SEMINAR LJUDI GOVORE...
TEMA
PSIHOTERAPIJA I PSIHODINAMIKA U SVETLU
EDIPA I ELEKTRE
13. i 14. decembar 2010. godine
AUTORI - SARADNICI
ori, Branko, dr sc, neuropsihijatar, naelnik Klinike za bolesti zavisnosti, u
Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu, vanredni profesor Fakulteta za
specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu
Dimitrijevi, Aleksandar, dr sc, psiholog, docent Filozofskog fakulteta (Odsek
psihologije) Univerziteta u Beogradu
Drakuli, Bogdan, dr sc, neuropsihijatar, ef Dnevne bolnice za psihotine poremeaje, Klinika za odrasle u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu
Dukanac, Vesna, mr sc, specijalista psihijatrije, psihoterapeut, Dnevna bolnica
za adolescente, Klinika za decu i omladinu u Institutu za mentalno zdravlje
u Beogradu
Ipanovi-Radojkovi, Veronika, dr sc, neuropsihijatar, redovni profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu
Jeroti, Vladeta, akademik, neuropsihijatar, profesor (po pozivu) Pastirske (pastoralne) psihologije i medicine, Teoloki fakultet u Beogradu
Jevremovi, Petar, dr sc, psiholog, vanredni profesor Filozofskog fakulteta (Odsek psihologije), Univerziteta u Beogradu
Kosti, Milan, kliniki psiholog i sudski vetak (u penziji)
Milenkovi, Sneana, dr sc, psiholog, psihoanalitiki psihoterapeut, profesor Filozofskog fakulteta (Odsek psihologije) Univerziteta u Novom Sadu
Mitrovi, Svetislav, psihijatar, Dnevna bolnica za bolesti zavisnosti, Klinika za
bolesti zavisnosti u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu
Raki, Zoran, dr sc, primarius, neuropsiohijatar, seksolog (u penziji)
Sedmak, Tomislav, dr sc, neuropsihijatar, profesor Fakulteta politikih nauka
Univerziteta u Beogradu (u penziji)
Srna, Jelena, dr sc, specijalista medicinske psihologije, porodini psihoterapeut,
vanredni profesor Filozofskog fakulteta (Odsek psihologije) Univerziteta u
Beogradu
Vidi Jelena, diplomirani psiholog
Zdravkovi, Svetlana, mr sc, specijalista medicinske psihologije, jungovski analitiar (IAAP, IGAP), u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu
ujko, Milica, diplomirani psiholog master
SADRAJ
EDIPOV KOMPLEKS KAO POLAZITE PSIHOANALITIKOG

METODA (umesto UVODA)
Branko ori 9
Edip i njegova zagonetka
Petar Jevremovi 17
PATRIJARHALNO I SAVREMENO HRIANSTVO EDIP I ELEKTPA
Vladeta Jeroti 29
JUNGOVSKI DOPRINOS RAZUMEVANJU MOGUIH
MALFORMACIJA EDIPALNE STRUKTURE
Svetlana Zdravkovi 33
EDIPOV KOMPLEKS U SVETLU ZAPADNIH I DALEKOISTONIH
KULTURNIH TRADICIJA
Sneana Milenkovi 45
SOCIJALNO ZNAENJE SEKSUALNIH SLOBODA
Bogdan Drakuli 73
ROD I PROMENA POLA
Zoran Raki 95
Seksualna orijentacija i pitanje usvajanja dece u
istopolne zajednice
Milica ujko, Jelena Vidi 109
Uloga oeva pre, tokom i posle edipalne faze razvoja

Aleksandar Dimitrijevi 127
Primarni identifikacioni modeli, Edipalno iskustvo i
adolescencija
Vesna Dukanac 137
Tatina erka i mamin sin porodina disfunkcija
i terapija
Jelena Srna 153
Psihodinamika seksualne zloupotrebe u detinjstvu
Veronika Ipanovi-Radojkovi 167
Psihoseksualna dinamika u porodicama mladih
politoksikomana
Svetislav Mitrovi 179
Dinamika porodinih homicida
Milan Kosti 197
PROJEKCIJA EDIPA I ELEKTRE U PSIHOZI
Tomislav Sedmak 205
EDIPOV KOMPLEKS KAO POLAZITE

PSIHOANALITIKOG METODA
(umesto uvoda)
Branko ori
Ako su pol i rod radikalno razdvojeni onda, ne mora
biti da odreeni pol mora postati odreeni rod; drugim
reima 'ena' ne mora biti kulturoloka konstrukcija
enskog tela a 'mukarac' ne mora prikazivati muko
telo. (Judith Butler, Gender Trouble /London: Routledge, 1990, str.142/)
Za racionalni ego, iz ugla dominirajue Zapadne filozofske tradicije, smatra
se da nastaje kroz nesvesne mehanizme fantazija i elja. Njegovi koreni su u procesima razmene, koji se neprekidno odigravaju kroz ivotne sekvence nametanja
i potinjavanja izmeu pojedinaca i okoline kao i izmeu njih samih, a poreklo i
ire znaenje mu je odreeno putem prikupljanja podataka, dakle, putem preuzimanja odreenih delova drugih osoba i objekata (kroz: ula, miljenje, govor)
i njihovog potiskivanja i nesvesne obrade tokom daljeg uvanja i strukturisanja
sebe (selfa) odnosno identiteta. Zbog toga e i promene u socijalnim odnosima
imati uticaja na prirodu selfa pojedinaca.
Psihoterapija i psihodinamika u svetlu Edipa i Elektre
Modernizam upravo zavrenog 20. veka, uz pomo prelaznih aktivnosti postmoderne1, svojim optim ekonomskim mehanizmima, svojim restrukturisanjem
vremena i prostora, svojim ideolokim promenama u drutvu (revolucije, lokalni
ratovi, razliite varijante demokratije, kapitalizma i socijalizma...), svojim medijskim predstavama (ljudski odnosi izmeteni iz porodice i okruenja na nivo vesti
/novina, radija i televizije, interneta.../) doneo je nove oblike postojanja linih
identiteta i drutvenih relacija. Izmeu ostalih, homoseksualnost je uklonjena
iz medicinskih i psihijatrijskih dijagnostikih prirunika, a u praksi, se javljaju,
dodue, marginalne grupe koje, kroz podgrupe LGBT (lesbian, gay, bisexual i
transgender) populacija zahtevaju svoje socijalno prepoznavanje, uz zanemarivanje heteroseksualnih razlika. Paralelno, postoje i podaci o ogromnim rodnim
razlikama u mukim i enskim ulogama u razliitim drutvima.U polivalentnim
teorijskim raspravama dominiraju pretpostavke feminizma, skoro kao pokreta,
u kome se oekuju, ne samo prevazilaenje patrijarhalnih osobina, ve i kompletna dominacija enskog roda. Kao da se nazire predvianje Katona koji je pre
dva milenijuma rekao da ako ene budu postale jednake mukarcima, odmah
e postati superiorne. Pretpostavke o uticajima ovih socijalnih i kulturolokih
transmutacija na self i formiranje identiteta, danas su veoma sporne i nejasne.
U raspravama se naporedo javljaju i oni koji u aktualizaciji selfa i identiteta vide
novu priliku za afirmaciju psihoanalitikog metoda, ali i oni koji ne prepoznaju
nova reenja, ve smatraju beznadenom savremenu situaciju ispoljavanja ljudskog roda kroz pomenute identifikacione strukture.
Kada se radi o psihijatriji i psihoterapiji, emu je naa debata i posveena,
treba istai da poslednjih nekoliko decenija postoji mnogo nejasnoa u odnosu na razloge pojavljivanja klijenata u psihijatrijskim okolnostima. Psihijatrijska
procena je da se radi o korisnicima usluga (savremeni izraz potekao iz evidence based psychiatry"2), koji dolaze bez strukturisane neuroze, ali sa vieslojnim
simptomima u postojeoj strukturi linosti, ponaanju i odnosima. Nae pitanje,
iz psihijatrijskog ugla, odnosi se na zagonetku koja nosi nedoumice o tome da li
postoji nauka o subjektivnosti doivljaja (linom iskustvu), ili, da li su razliite
psihike strukture kod pojedinih osoba, podlone logiko-matematikim usrednjavanjima i podvoenju pod neutralna pravila. Drugim reima, moe li se poi
od pretpostavke da svi delimo istu ljudsku prirodu, uz, naravno, odstupanja i
neslaganja u ispoljavanju (doivljaji, projekcije i ponaanja...) i da bismo odgovarajuim istraivanjem pacijentovog subjektivnog doivljaja mogli jednostavno
otkriti optosti i pravilnosti, koje se mogu primeniti na sve ljude. Ali, teko je poverovati, da su, na primer, svi ljudi, u svim uzrastima i svim kulturama doiveli
ista osnovna ljudska oseanja, to bi nam omoguilo da prepoznamo zajednike
1
Sedmak, T., ori, B. (2000). Postmoderna i psihijatrija. u ori, B. (ur). Zablude u psihijatriji.
Institut za mentalno zdravlje. Beograd. 159-249, str. 189.
10
2
ori, B. (2009). Socijalna psihijatrija antipsihijatrija i psihoze. u ori, B. (ur). Psihoze od
haosa ka sreenosti. FASPER. Beograd. str.53.
Edipov kompleks kao polazite psihoanalitikog metoda (Umesto uvoda)

Branko ori
obrasce u njihovom emocionalnom iskustvu. Tada bi ono to je istina za jednu

osobu, morala biti istina za sve ljude.
injenica je, meutim, da je upravo ovo bio Frojdov nain zakljuivanja pre
stotinu godina, kada je razvijao psihoanalizu kao nauni metod za posmatranje unutranjeg ivota pojedinih pacijenata3. Primenjujui ovaj metod kod svojih
pacijenata i sebe samog, otkrio je da zaista postoji opti emocionalni obrazac u
emocionalnom ivotu svih ljudi, opti oseajni scenario koji se ogleda u mitskoj
prii o kralju Edipu, u kojoj se govori o seksualnoj zabrani koja je prekrena (u
sutini, tema mita je incest) 4. Osnovno znaenje Edipovog kompleksa, po psihoanalitikoj teoriji, je da normalan deak osea seksualnu elju za svojom majkom,
a kao posledicu toga i ljubomoru prema svom ocu i skrivenu elju da ga ubije.
Krivica koja je prirodno uzrokovana, ubrzava razvoj superega, ili svesti o zabrani.
S druge strane, Elektra-kompleks (pojam uveo Jung) jeste privrenost kerke ocu
uz antagonizam prema majci i, vie ili manje, suprotnost je Edipu. U tumaenju
ove, razvojno sasvim normalne pojave, radi se preteno o grupi nesvesnih ideja
i oseanja usmerenih oko elje da se poseduje roditelj suprotnog pola, a ukloni
onaj istog pola. Kompleks nastaje, prema klasinoj teoriji, za vreme edipalne faze
libidinalnog i ego razvoja, tj. izmeu tree i pete godine, mada ga Melanija Klajn
vezuje za vreme prve godine ivota. S obzirom da je ovaj proces razvojnog tipa, tj.
da traje, Edipov kompleks moemo oznaiti i kao edipalnu situaciju.
Obrazlaui svoje otkrie tzv. Edipovog kompleksa, Frojd je prepoznao tri
velika elementa psihikog aparata koji su odmah postali sastavni inioci njegove opte teorije o unutranjem konfliktu. Prvo, dinamiko nesvesno (dynamic
unconscious) odnosno ometajua nesvesna oseanja, koja navaljuju prema svesnom; drugo, potiskivanje (repression), ili nesvesni mehanizam, koji zabranjuje
pomenutim oseanjima da postanu svesna i tree, upozoravajua napetost (signal anxiety), unutranji budilnik (alarm), koji nas opominje da su zabranjena
oseanja postala ugroavajua jer mogu postati svesna to aktivira mehanizam
potiskivanja.
Edipov kompleks jeste po Frojdu jezgrovna taka seksualnog razvoja, simboliko osujeenje i zadravanje (internalizacija) gubitka zabranjenog eljenog
objekta. U sluaju sina, deak razvija seksualno saznanje o penisu i fantazira
seksualno sjedinjavanje sa majkom. Ovu dijadu (sin/majka) raskida otac koji se
pojavljuje iz okruenja. Kao posledica, razvija se sinovljeva mrnja prema ocu
koji nadmono kontrolie majino telo, zbog ega sin dostie veliko uzbuenje
fantazirajui njegovu smrt. Meutim, prepoznajui da nije u stanju da se takmii
sa oevim falusnim autoritetom i suoivi se sa zamiljenom pretnjom od kastraFrattaroli, E. (2001). A Science of Subjectivity: Complementarity and Consciousness, in:
Frattaroli, E. Healing the Soul in the Age of the Brain, Viking Penquine, Penquine Putnam Inc.,
str.159-183.
3
4
Igrom sluaja Edip je, a da nije znao ko je rtva, ubio svoga oca i, takoe ne znajui, oenio svoju
majku, a po saznanju ta je uinio, sebe kanjava sakaenjem
11
cije (kastracioni kompleks), deak mora da preimenuje svoje primarno erotsko

ulaganje potiskujui seksualne elje prema majci u nesvesno. Razreenje ove napetosti bilo bi u veoj ili manjoj identifikaciji sa ocem.
Kada se radi o prolasku devojica kroz edipalnu situaciju identifikacije, nailazimo na sloeniju raspravu. Sam Frojd je naveo da u sluaju enske seksualnosti Edipov kompleks deluje na obrnuti nain: umesto podsticanja potiskivanja
edipalnih elja, kastracioni kompleks stvarno dovodi do incestuoznih elja kod
male devojice i to iz nekoliko razloga. Prvo, muka seksualnost je polazna taka za razmatranje. Prema Frojdu mala devojica je mali ovek" to je najslabija
karika teorijske pretpostavke. Pre moemo rei da se devojica takmii i bori sa
svojom mamom za tatinu naklonost to obeleava edipalnu situaciju.
Izgleda da je Frojd imao naklonost ka oevima, ka mukosti, odnosno patrijarhatu. Ipak, on istie da za mogui konflikt, kompleks, odnosno edipalnu
situaciju uvek mora postojati troje (majka, dete, otac).U psiholokom smislu re
je o tome da se devojica u tim odnosima, koji su joj dostupni, oprobava kao
mala ena5 utvrujui svoj rodni identitet. Ovakvo ponaanje u stvarnosti ne
ugroava mamu jer devojica ne moe zauzeti njeno mesto. Upravo kroz ponaanje odraslih, dakle mame i tate, ona shvata da je dete, razumevajui i prihvatajui
razliku koja postoji izmeu nje, kao deteta enskog pola, i odrasle ene, kakva
je njena mama. Kada shvati da treba da odraste da bi bila kao mama, devojica
odustaje od oprobavanja mamine uloge i ponovo poinje da se ponaa kao dete.
Ali ona je sada dete sa definisanim rodnim identitetom. I za deaka i za devojicu, razreenje Edipovog kompleksa je kroz identifikaciju sa roditeljima istog
pola i pre bi se moglo oznaiti kao razreenje edipalne situacije. Konano, tokom
odrastanja, devojice ue majinsku identifikaciju a deaci moraju da pomere
primarnu identifikaciju, od majke i razviju vee ili manje poistoveenje sa mukim rodom. ire psihosocijalno znaenje edipalne situacije bilo bi da se: odnos
sina i majke dopunjuje odnosom oca prema sinu, a da se odnos kerke i oca
dograuje na odnos kerke i majke.
Meutim, treba istai da se psihoanalitika konstrukcija vezana za edipalnu
situaciju moe potkrepiti razvojnim psihotelesnim podacima. Od falusnog perioda u razvoju linosti (po Frojdu od 3. do 5. godine), a posebno tokom genitalnog
stadijuma (od 12. godine, pa nadalje) kada se potpuno prepoznaje sopstveni pol,
psihike promene su dobrim delom odreene telesnim seksualnim sazrevanjem,
te je uoljiva povezanost fiziolokih promena sa psihikim procesima. Uz to, promene na telesnom i fiziolokom planu utiu na emocionalna stanja, oseanja, na
to kako e dete i kasnije adolescent, sami sebe doiveti i na koji nain e organizovati svoje socijalne kontakte.
Prema psihoanalitikoj teoriji adolescencija je period u kome na psiholokom
planu dolazi do ponovnog oivljavanja edipalne situacije kroz edipalni konflikt
5
12
Milivojevi, Z. (2011). Politika,http//forum.burek.com/index.php?topic=522551;start=%d

Branko ori
kada, sada adolescent, jo jednom tei da se priblii roditelju suprotnog pola. Rekli smo ve da tokom procesa identifikacije dolazi i do razvoja superega koji mu
omoguava kontrolu nad primitivnim eljama i prihvatanje moralnih vrednosti
i pravila ponaanja. Stoga, u sluaju ponovnog edipalnog konflikta adolescent
biva zaustavljen kako kontrolom roditelja, tako i sopstvenim snagama nastalog
superega. Normalno razreenje konflikta sada je postepeno prebacivanje interesovanja na vrnjake, posebno na osobe suprotnog pola, graenje prvih heteroseksualnih veza i uspostavljanje novog kvaliteta odnosa sa roditeljima. Bez obzira to oivljena edipalna situacija privremno ugroava stabilnost linosti, ona je
preduslov za konano psihoseksualno sazrevanje mlade osobe.
Sledei korak u analiziranju znaenja Edipovog kompleksa uinio je From
smetajui ga mnogo ire, u drutvo, tvrdei kako je sutina Edipovog kompleksa
u optoj bespomonosti oveka u odnosu na svet u celini, pa je zapravo lik majke
u konceptu Edipa, puno vie od privrenosti majci kao osobi. Majka je u njegovoj
interpretaciji Edipa temeljni izvor i oseaj sigurnosti. Ona je, zapravo sve ono to
se gubi odrastanjem i irenjem socijalnog sveta deteta izvan dijade majka dete.
Uspeno razreavanje edipalne situacije po Fromu, je uslov za usvajanje onih socijalnih obrazaca ponaanja, koji garantuju vie ili manje uspeno i kvalitetno
prilagoavanje u mnogim interpersonalnim, ali i socijalnim konfliktima u irem
smislu. Upravo iz tih razloga From je, povezujui psihoanalitike i socioloke
koncepte, mogao interpretirati edipalnu situaciju kao osnovni konflikt u patrijarhalnom drutvu.
Pratei razvoj teorijske misli o Edipu i edipalnoj situaciji, korisno je pomenuti
i miljenja francuskih autora, postmodernista, pre svega Lakana i, naroito, njegovih sledbenika Deleza i Gatarija. Lakan, u odnosu na Edipa, polazi od osnovne
pretpostavke da je nesvesno strukturisano kao jezik. On vidi Edipovu borbu kao
simboliki konflikt koji se javlja zbog opadanja patrijarhalne hijerarhije u Zapadnom drutvu. Njegov Edipov kompleks prvenstveno obuhvata Ime - Oca ili
Zakon - Oca6, jednu apstraktnu paternalnu pokretaku snagu, koja slui da razdvoji majku i dete, dakle, ne radi se o biolokom ocu ili figuri oca. Po njemu ena
ne moe nai sigurno mesto u Simbolikom redu (jeziku diskursu) jer joj nije
dostupan patrijarhalni jezik. Moda je to razlog zbog kojeg je zanemario jednu
od svojih keri do izoptenja7.
Pomenuti Delez i Gatari otili su korak dalje to su itavu priu o edipalnoj situaciji formulisali u kritikom tekstu knjige pod nazivom Anti - Edip, u kojoj generalizuju postojanje Edipa u kapitalistikom drutvu, isto kao to prikazuju da
je psihoanaliza jedina, jedinstvena psihijatrijska metoda, koja ak ni analizirane
ne oslobaa robovanja Edipu. Oni istiu da, zahvaljujui psihoanalizi, porodici
i Edipu, neurotine linosti obezbeuju odravanje kapitalizma uestvujui i u
6
Elliot, A. (2002). Poststructuralist Anxiety: Subjects of Desire, From Lacan to Laplanche. in
Psychoanalytic Theory. Palgrave publish., UK., str. 105.
7
ibidem, na strani 208 ove knjige
13
posebnoj vitalnosti samog kapitalistikog sistema. Edip je u stvari neizleiv, ak

i ako godinama lei na kauu i pomou interpretacija psihoanalitiara saznaje
ono to je obavezno da sazna: tata, mama, ja.8 Ve ovaj naglaeni odnos izmeu
pojedinca i psihoanalitikog mita o Edipu, uz tvrenje da je psihoanaliza metafizika, ukazuje na tendenciju ovih autora da ostvare materijalistiku psihijatriju,
koja, oslanjajui se na marksizam, obuhvata odnos izmeu pojedinca i celokupnog drutva, svih drutvenih odnosa i sveobuhvatne proizvodnje i radne snage.
Na taj nain oni nameu tvrenje o nepostojanju i prividnom samoodreenju
pojedinca, o unitenju i najmanje mogunosti slobode i samoodreenja, to se
veoma jasno dograuje na lakanovsko i strukturalistiko ponitenje.
Poli smo od pitanja da li ima nauke o subjektivnosti, s obzirom da Frojd,
u svojoj tenji da izgradi naunu psihoanalizu, na mnoge ispravne kritike, nije
uvek jasno reagovao. Pratei ideje postmodernista i pokuaje da se kroz naune,
na injenicama zasnovane protokole neko razume i lei, moemo rei da su
Frojdove koncepcije, odnosno psihoanaliza, legitimni nauni metod, ali samo
za istraivanje ljudske subjektivnosti. To jeste sistematski pokuaj da se iznau
pretpostavke, opte osobine i pravilnosti za ljudske emocionalne doivljaje i iskustvo. Jedna od korisnih posledica takvog poimanja edipalne situacije i procesa
individuacije jeste i raznovrsnost tema u knjizi koja je pred nama.
Po Frojdovim koncepcijama polne razlike i rodni identitet nastaju samo uz
prevazilaenje Edipovog kompleksa. Uspostavljanje selfa (sebstva) i identiteta, za
njega je posledica gubitka i to upravo gubitka onog objekta kakav je eleo da
postane. Dopuna ove teorije, skoro kao preokret, dolazi od feminizma objektnih
odnosa,9 10 koji se oslanja na primarni znaaj rane veze majka/dete ili ono to
psihoanalitiari nazivaju pre-edipalnim periodom. Polazna taka ovde je tvrenje da pre-edipalno stanje predstavlja osnovu deije psihike strukture i podstie
oseanje selfa (sebe).
Za razliku od Frojdove koncepcije prevazilaenja Edipa, teorija objektnih
odnosa polazi od stanovita da je jezgro oseanja roda primarno. Osporavajui
Frojdove tvrdnje o edipalnoj organizaciji rodnih razlika, kola objektnih odnosa
psihoanalize podvlai deiju primarnu erotsku vezanost sa telom pre-edipalne
majke, vezanost koja se smatra kao centralna organizujua osa za sve ljudske socijalne odnose. Uloga oca se premeta u pozadinu ove teorije. Pre-edipalna majka
je ta koja strukturie i uvruje deije bazino oseanje selfa (sebstva) i roda.
Ljubav i elja se raaju kroz erotsko sjedinjenje sa majkom kroz tzv. primarnu
ljubav, koja ima dubokog uticaja tokom ivota.
Ova precenjena uloga pre-edipalne majke (ekskluzivno ensko materinstvo)
afirmie arhainu snagu majke to za razvoj novoroeneta ne moe biti sasvim
8
ibidem, u tekstu pod br. 1, str.206
Dinnerstein, D. (1976). The Mermaid and the Minotaur (New York: Harper and Row), str.186
10
14
Chodorow, N.J. (1989). Feminism and Psychoanalytic Theory (Cambridge: Polity), str.71

Branko ori
pozitivno. Ako dete zapoinje ivot u znaku majine posveenosti, onda je to odnos koji pokree oseanja jake bespomonosti, straha pa ak i mrnje. Malo dete
doivljava jaku ambivalencu u odnosu na pre-edipalnu majku, u stvari ambivalencu koja osciluje izmeu stanja idealizovane ljubavi i strahova od nestajanja.
Meutim, teoretiarke feminizma ne samo da koriste ovu slabost deteta u arhainoj pre-edipalnoj situaciji kao pokuaj obeleavanja rodne dominacije enskosti
(potinjenost) u savremenoj kulturi, ve zanemaruju injenicu da se u slinim
okolnostima, ako su one stvarno takve tokom razvoja ljudske prirode, nalaze i
muki i enski potomci. Ekskluzivno ensko materinstvo, po njima, stoji u jezgru
reprodukcije rodnih asimetrija savremenih drutava. Ono dovodi do socijalnih
odnosa, razdvojenih izmeu povezanih empatikih enskih identiteta, s jedne
strane, i izdvojenih (kao sredstvo za razmnoavanje) mukih identiteta, sa druge. Odsustvo bilo koje primarne povezanosti sa mukarcima u pre-edipalnom
detinjstvu indirektno bi vodilo ka idealizaciji mukosti/muevnosti i potcenjivanju enskosti/enstvenosti. Jedini izlaz iz ovog samoreprodukujueg rodnog
sistema je u podeljenom roditeljstvu. Ukljuenje mukarca u rane roditeljske
aktivnosti trebalo bi da vodi ka prekidu uspostavljenih rodnih polariteta. Oba
roditelja bila bi u stanju da uspostave staranje/odgajanje svoje dece. I sledstveno tome, deca oba pola mogla bi ostvarivati (manje ili vie) emocionalnu intimnost i autonomiju kroz primarno odnoenje sa majkom i ocem i kvalitetnije
rodne osobine.
U stvari, cilj je da mukost/muevnost ne bude povezana sa poricanjem zavisnosti i potcenjivanjem ena. Osobe koje imaju enskost/enstvenost bile bi manje obuzete tenjom ka dominaciji nad suprotnim rodom, a deca ne bi razvila
strahove od majinske svemoi i oekivanja od enskih jedinstvenih samortvujuih osobina. Ovo bi umanjilo muke potrebe za zatitom svoje mukosti/muevnosti i za njihovom kontrolom socijalnih i kulturolokih podruja u kojima
se ene odreuju kao sekundarne i bespomone, a pomoglo bi enama da razviju
autonomiju koja im je veoma esto osporavana.
* * *
Konano, u naoj knjizi koja govori o razumevanju psihijatrije i psihoterapije
u svetlu Edipa i Elektre, moete pratiti sline pretpostavke koje su preteno autorski odraz doivljenog u teoriji i praksi leenja disfunkcionalnih odrastanja i
neprilagoenih muko/ensko/deijih porodinih odnosa. Polazi se od Edipove
zagonetke u kojoj Petar Jevremovi daje brojne mogunosti i nedoumice vezane
za izvornost drame, koja jo iz antikih vremena zaokuplja panju zbog brojnih
varijanti u prii o kralju Edipu. Vladeta Jeroti u svom kratkom eseju o hrianstvu i dominaciji patrijarhata podsea na dobre i loe strane takvog sveta.
Ve smo rekli da je Elektru u psihoanalitiki kod uveo Jung. Svetlana Zdravkovi upravo u svom eseju, preko ubedljivih primera iz prakse, iri razumevanje
15
malformacija edipalnih struktura. Nasuprot klasinim psihoanalitikim postavkama, socijalni i kulturoloki diskurs edipalnih stanja, posebno nam je pribliila
Sneana Milenkovi u svom izuzetno interesantnom uporednom eseju o odnosu
zapadnih i istonih kulturnih tradicija. Naroiti doprinos dao je Bogdan Drakuli u svojoj debati o moguim socijalnim znaenjima seksualnih sloboda, pratei
sloena socioloko-filozofsko-psihijatrijska pretakanja. ta sve moe da se ugradi
od socijalnih i kulturolokih obrazaca tokom razvoja linosti i o koristima od
promene pola zarad isticanja rodnih vrednosti u konstruktivnom saoptenju daje
nam Zoran Raki. U radionicama seminara Ljudi govore... uvek smo se trudili da uestvuju i mlai saradnici. Ovoga puta, to su Milica ujko i Jelena Vidi
koje su zajedniki ostvarile sjajan struno-nauni osvrt na temu usvajanja dece
od strane homoseksualnih parova. Ve standardno predani saradnik kao to je
Aleksandar Dimitrijevi potrudio se da na najbolji nain objasni figuru oca
pre, za vreme i posle edipalne situacije, a, Vesna Dukanac, svojim osvrtom na
upravo zavrena istraivanja u praksi sa adolscentima, veoma sadrajno, opisuje
primarne identifikacione modele u odnosu na edipalno iskustvo. Tatina erka i
mamin sin, jednostavan je, a provokativan naslov rada Jelene Srne koja naroito
insistira na podacima iz prakse porodine terapije u naoj savremenoj svakodnevici. S druge strane, Veronika Ipanovi osvetljava psihoseksualnu dinamiku
seksualnog zlostavljanja prevashodno dece i mladih. Ovome treba dodati veoma
interesantan dobro strukturisan rad Svetislava Mitrovia, koji psihoanalitikim
metodom, paljivo i dosledno, analizira posledice izmenjene edipalne situacije
u porodicama mladih toksikomana. Svoje bogato iskustvo rada u kazneno-popravnim ustanovama vrlo interesantno, iz ugla nae patologije, obrauje Milan
Kosti u svom radu o dinamici porodinih homicida. Konano, dajui sadraj
projekcija Edipa i Elektre kod trideset pet psihotinih pacijenata, analizirajui
njihove padove i oporavak, Tomislav Sedmak nam vraa veru i samopouzdanje
u psihijatrijsku i psiholoku metodologiju i neophodnost psihodinamskog razumevanja unutranjeg doivljavanja, ne samo klijenata, ve i nas, psihoterapeuta.
Nadamo se da e ova knjiga imati znaajnu ekstenziju kroz edukacije u budunosti i da e dati doprinos ugledu savremene psihijatrije i srodnih disciplina.
16

Petar Jevremovi
U Sofoklovom Edipu ono glavno je znanje. Tanije, (duboko problematian i
smrtniku nikada do kraja izvestan) odnos izmeu bia i znanja. Za Sofokla je znati
(bili toga svesni ili ne) isto to i imati problem sa znanjem. Sofoklov je Edip, za
razliku od mnogih drugih Edipa, dramskim sredstvima uzbudljivo oslikana personifikacija sutinskih problema koje subjekat samosvesti moe imati sa znanjem.
Kako sa sopstvenim znanjem, tako i sa znanjem koje drugi imaju o njemu.
Znati ne implicira misliti. Mogue je znati kod Sofokla bi to bilo upravo
ono znanje koje se smrtnima obraa ultimativnom (a opet istovremeno pitijskom)
retorikom proroita u Delfima koje topoloki biva situirano izvan okvira svaije smrtnike samorefleksije, tj. miljenja. Istovremeno, misliti ne implicira znati. Videti se nuno ne poklapa sa znati, tj. prepoznati. uti to po sebi ne znai
razumeti. Mogue je miljenje mimo znanja. Zapravo miljenje utopljeno u tobonje znanje. U neko (anonimno-naklapajue) prianje i prepriavanje koje je
po svojoj prirodi otrgnuto od refleksivnih puteva samosvesti. Mogue je znanje
znanje koje nas pritiska sa mesta radikalne drugosti (dakle, iz domena onog t
qiwn) mimo miljenja.
Ono to se uje, to se ne vidi. Odnosno, to to se ulo, to nije bilo vieno.
Zapravo prepoznato. Epistemika perspektiva dijahronije je krnja. Govor je
17
enigmatian. Znaenje proklizava, identitet (naravno, ponajvie identitet samog

glavnog aktera, Edipa) biva izloen masivnoj eroziji. Neto je poznato. Neto se
zna. Izmeu znati i ne znati je siva zona. Zona paradoksalne smeavine znanja i
neznanja. Tu znanje biva kontaminirano neznanjem, a neznanje znanjem. Posredi je sistemski deficit znanja. Njega prati (nita manje sistematski) deficit identiteta. Stvar nije u tome to nekom (recimo Edipu) iskljuivo nedostaju neki konkretni podaci. Kao to rekoh, nedostatak je sistemski. Ono nedostajue je cela jedna
dimenzija znanja. Zapravo bia. Svedemo li znati na uti, u samom znati e se
pojaviti vakuum. Epistemiki vakuum se poklapa sa ontolokim vakuumom.
Otkud vakuum? Neto nedostaje. ta? Kreont je taj koji Edipu pria o njegovom prethodniku. O Laju. Laj je, veli Kreont, ovim gradom vladao pre tebe. Edip
mu uzvraa sledeim reima:
xoid kown: o gr esedn g pw.1
Znam, ujem; nevideh ga.
Oigledan je rascep ili, moda je bolje rei, raskorak koji se dogaa na liniji
razdvajanja izmeu kown i esedn. Edipovo kown podrazumeva pasivnost. uti to je sluati. Sluati nekog drugog. Onog koji govori ono neto o emu
govori. Edipovo esedn pretpostavlja aktivnost. Aktivnost (tj. aktivni stav)
spram drugog. Spram onog nekog ko tu biva vien. Gledati je za njega u-viati.
U-viati kao prepoznavati. Vienjem moi u-videti neto (ili nekoga), u svojoj
krajnjoj konsekvenci znai tim neim (ili tim nekim) moi ovladati. Na u-vidu
zasnovana poznatost pre-poznatog samu (potencijalno uvek neizvesnu) situaciju
sueljavanja sa pomenutim neim (ili nekim) drugim, ini bitno relaksiranom.
Odnosno manje kontingentnom.
Oko Edipa se mnogo govori. Mnogo je prie oko njega. Mnogo toga je njemu
dato (ili nametnuto) da uje. Da vidi. Govore ljudi. Govore i bogovi. Govor ljudi
se dogaa u poretku njihove ljudske tanije politike, politike u etimoloki-izvornom znaenju te rei neposrednosti. Govor bogova nuno biva oposredovan onim profetskim. Prituljeno-pretei (pitijski himerian, smrtnicima nikada
do kraja otkriven, a opet tragiki ultimativan) govor prorotva predstavlja neprekinuto paralelni tok celokupne drame. Taj se govor (istovremeno pretei i upozoravajui) obratio njegovom ocu, taj se govor (nita manje pretei i upozoravajui)
obratio i njemu samom. Edipu. Logika graenja fabule podrazumeva marionetsku porobljenost moda je bolje rei opinjenost, bitno negativnu opinjenost
samih aktera drame tim maglovito-zakrivenim (profetskim) govorom glasnika,
onog boanskog, koji ih, uprkos njihovoj kobnoj nemogunosti da ga u potpunosti
razumeju, vodi ka ispunjenju od bogova nametnute im (tragike) sudbine.
OIDIPOUS TURANNOS, 105. Sofoklove drame citiram po izdanju Sophokles, Dramen. Grechich
und deuttsch. Herausgegeben und bersetzt von Wilhelm Willige, berarbeitet von Karl Bayer. Mit
Anmerkungen und einem Nachwort von Bernhard Zimmermann, Artemis & Winkler, Zrich 1995.
18

Petar Jevremovi
Sve se ljulja. I bie i znaenje. I individualno i opte. Dakle, ono politiko.

Vana odlika Sofoklove drameske umenosti oituje se u tome kako nam on (gotovo spektralno) oslikava razliite (jeziki ubedljivo fiksirane) nivoe znaenjske
sedimentacije (ontolokog zalea) bia tog istog politikog. Posluajmo rei velikog otvaranja, inicijalni dijalog izmeu Edipa i svetenika. Edip pita. Svetenik
odgovara.
Obraajui se (bukvalno u prvim stihovima drame) porodu Kadmovom (
tkna kdmou) svojim sugraanima (odnosno svojim podanicima), graanima Tebe Edip (paljivo sroenom reenicom administratora moi) insistira na
onom plij.
plij d mo men qumiamtwn gmei2
Sav grad tamjanom odie
Svetenikov jezik je drugaiji. Iz njegovih rei progovara jedan sasvim drugaiji senzibilitet. Edipovom plij, on parira svojim cra.
kratnwn Odpouj craj mj3
Edipe, gospodaru domovine moje
Posredi su dve razliite retorike. Retorika politikog diskursa i retorika epske

egzaltacije. Edipovo plij, utisak je, u velikoj meri korespondira sa, u njegovo
vreme, aktualnom (politikom) upotrebom te rei. Svetenikovo cra (sasvim
eksplicitno) otvara u jeziku postojee dijahronijske i metaforine resurse. Sama
injenica da e (neto kasnije) i svetenik pomenuti plij i g (dakle grad i zemlju) nita bitno ne menja stvari. Teite je na onom cra. Za razliku od onog
g, cra je mitska re. Njeno rodno mesto je mit. Njeno stanite je sfera (prvenstveno agrarno profilisane) obiajnosti.
Cra je zemlja. Zemlja kao zemljite. Aktualno zemljite, zemljite istorijski konkretne agrarne prakse, sa mitskom potkom. Otvoreni prostor. Prostor delanja. Prostor seanja. Njiva. Plodna njiva. Cra je ono gde je plodnost. Gde je
cra, tu je raanje. Novi ivot. Cra je, nimalo sluajno, femininost, femininost
koju treba (prvo zaorati, a onda i mukim semenom) oploditi. Zasejati. Cra je
majka. Velika majka. Majka svih majki. Majka sve dece. Cra je ono neko tu gde
se smrtnicima otkriva fsij. Priroda. S druge strane, plij je mesto obiajnog
opredmeenja logosa. Cra je ono neto na emu se stoji. Plij je uvek tamo
gde je lgoj. Razgovor. Neko (uvek neminovno meuljudsko) lgein.
Sasvim uslovno, Sofoklovo (tj. svetenikovo) cra prevodim kao domovina. Domovina, ili (recimo) zaviaj. Nije sporno da se to domovina (tj. zaviaj)
2
OIDIPOUS TURANNOS, 4.
19
donekle poklapa sa onim grad. Polis. Posredi nisu binarno razluene kategorije.
Posredi je kontinuum. Kontinuum koji sobom istovremeno zahvata dijahroniju
mitskog zalea i konkretni politiki aktualitet sadanjosti. Kontinuitet ivota i
smrti. Kontinuitet predaka i potomaka. Paradoksalno, za Grke plij moe biti
samo tamo gde je cra. ivot logosno ureenog grada (dakle onog plij) podrazumeva njemu pod-leee utemeljenje u onom fsij. U prirodi.
U svom obraanju, Edip pominje strepnju i nadu (desantej strxantej).4
Svetenik mu uzvraa sa bogom vatronoom ( purfroj qej)5 i sa crnim Hadom (mlaj d Aidj).6 Sam nam se Edip predstavlja kao ovek obazriv i saoseajan za tuu patnju. Svestan je svojega mesta u drutvu. I svetenik e to u svojem
obraanju podvui. On je prvi, on je vladar. Svi pate. Pati i on. Grad je pogodila
kuga. Ipak, upravo zbog statusa koji ima, od njega se oekuje vie od pukog vladarskog saoseanja. Od njega se oekuje da neto preduzme. Da rei stvar. Uspe
li u tome, bie zapamen. U protivnom, bie zaboravljen.
Potezi koje Edip povlai sasvim su logini. On se pita. On razmilja. Pokuava da sazna. Raspituje se. Oslukuje. Konsultuje prorotva. Zanimaju ga dve
stvari. Etiologija i terapija. Sve se, dakle, u njegovoj (preduzimljivo ispitivakoj)
svesti opsesivno vrti oko pitanja: ta je to to je izazvalo tako drastino rasipanje
i eroziju izvesnosti ontolokih temelja polisa na ijem je on elu, te ta mu je (kao
vladaru) initi?
Samom Febu je poslao glasnika sa pitanjem:
ti drn fwnn tnde usamhn plin7 ...kakvim u delom, kakvom u

reju izbaviti ovaj grad...
Edip odaje utisak sabranosti. Tu sabranost prati preduzimljivost. ak samouverenost. tavie, ne samo da on veruje u sebe. Veruju i drugi u njega. Jo uvek
pamte njegovu pobedu nad Sfingom. On je vladar. Sasvim prirodno, u njemu
trae spasioca. Edip je svestan problema. On bi neto da uradi. Ne zna ta. Razmilja. Raspituje se. Trai reenje. Teko da je samo njegovo pitanje moglo biti
konkretnije. Pita se: ta mu je initi, ta mu je govoriti?
Ipak, kako vreme odmie, u vazduhu se sve vie osea neki (u poetku sasvim
neodreeni, kasnije mnogo jasniji) nemir. Slutnje (crne slutnje) mue hor. Konkretnosti (tj. sabranosti) pitanja suprotstavlja se jedan sve vie rasuti svet. Svet, u
smislu plij.
20
OIDIPOUS TURANNOS, 71-72.

Petar Jevremovi
n plij nriqmoj llutai8
Nebrojano gine grad...
Plij je mnotvo. iva supstancija. Plij, to je graani Tebe. Tebanci.

Mnotvo graana Tebe. Mnotvo Tebanaca. Bie njihove mnotvenosti je bie
onog plij. Njihovu mnotvenost (uvek u vremenu) revitalizuje raanje. Gde
je raanje, tu je ivot. Logikom raanja rod se brani od smrti. Logikom raanja rod transcendira sopstvenu (na nivou svakog konkretnog pojedinca bioloki
nepobitnu) smrtnost. Nemojmo gubiti iz vida prvo Edipovo obraanje svojim
sugraanima. Dakle, Tebancima. W tkna, Kdmou... O, deco Kadmova...
Oni su graani. Oni su su-graani. Sinhronijsku ravan njihovog politikog
jedinstva (jedinstva u mnotvu) dijahronijski podupire svest o zajednikom pretku. O mitskom osnivau grada Tebe. Geneza roda (u ovom sluaju Kadmovog
roda) poiva na u-mnoavanju. Na zbrajanju. Sabiranju. Na mnoenju inicijalno
datog herojskog semena.
Logikom mita reeno, Tebanci su ivo mnotvo. Njihovo bie je mnotvenost.
Dok, blagodarei raanju (tj. u-mnoavanju), u svetu promene opstaju kao mnotvo, oni (kao rod) ive. Otud, izjednaavanje broja i ivota. Tanije, brojnosti (tj.
mnotvenosti) i ivotnosti. Broj afirmie ivot. to vie Tebanaca, to vie ivota u
Tebi. Tebanska je ivotnost njihova mnotvenost. Brojnost. Njihovu mnotvenost
pogaa nebrojanost smrti. ivot je broj. Smrt nije broj. Broj podrazumeva zbrajanje. Smrt ne. Smrt poiva na rasipanju. Rasutost to je drugo ime za pogibiju.
kreson maimaktou purj rmenon
ktn prj sprou qeo 9
...bre od ognja ljutitog,

srlja ka sumraku boijem.
Srljati ka sprou qeo. Ka sumraku. Sumraku boijem. Sumrak je stvar

svetlosti. Upravo to ga ini teoloki tako bitnim. Bivajui (makar u negativnom
znaenju) stvar svetlosti, sumrak je (istovremeno) stvar boga. Kog boga? Boga
podzemnog sveta. Boga smrti.
Sunce izdie. Dan se blii kraju. ivot se gasi. Dogaa se sumrak. Sumrak
stvar svetlosti. Pred licem sumraka svetlost kopni. Sumrak rasipa svetlost. Nastaju
boje smiraja. Opteg utihnua ivota. Sumrano rasuta svetlost to je predvorje
tame. Svetlost ima svoje vreme. Isto vai i za no. Ritmika smenjivanja svetlosti i
tame duboko biva ukorenjena u samoj izvesnosti onog svemu pod-leeeg fsij.
Ritam prirode (u svoj svojoj svekosmikoj zakonomernosti) odreuje ritam bia.
Ideal je harmonija. Ritmika postojanost. Sveopta muzika sfera i planeta. Helensko shvatanja zakonomernosti kosmikog vremena njegova je podkategorija,
8
21
videli smo, sama ideja ritmike smene svetlosti i mraka, dana i noi, ak (Eleusinski kult je verovatno najoigledniji primer) ivota i smrti iskljuuje svaku
mogunost eventualnog usporenja ili ubrzanja.
Upravo svaka promena (kosmiki zagarantovanog) ritma predstavlja neto po
sebi anomino. Posredi je, zapravo, hibris. Tragiki sunovrat bia s one strane
izvesnosti poretka. Hor peva o srljanju. O srljanju u smrt. Neto vano tu je poremeeno. Plij je iskoio iz ritma onog fsij. Tebancima preti velika opasnost.
Vreme se ubrzava. Tok radnje postaje sve tee predvidljiv. Dogaaju se sinkope.
Sasvim neoekivani obrti.
Svi ljudi su smrtni. To svi (naravno) podrazumeva i graane Tebe. Tebanci
su (kao uostalom i svi drugi ljudi) smrtni. To nije sporno. Sporno je, meutim,
kada e ih ta ista smrt zadesiti. Da li e ka njoj (ljudski dostojanstveno) hodati,
ili e srljati. U tome je cela stvar. Neko e umreti ranije, neko kasnije. Srljati znai ubrzano se kretati ka neemu. Ka emu? Ka stanju terminalnog odredita
sopstvenog bia. Tebance, dakle, pogaa smrt, pre no to bi to bilo (po prirodi)
nuno. Umire se mimo reda...
Neto se dogaa. To neto je strano. Ljudi umiru. Umiru pre vremena. Pitanje svih pitanja je: zato?
* * *
Svi su zbunjeni. Zbunjenost ih ini dezorjentisanim. Pogubljenim. Ubrzano
trae odgovor. Upinju se. Ne ide. U svemu tome, po logici stvari, prednjai Edip.
Konano, on je vladar. Od njega se, uli smo, oekuje reenje. Spas. Ipak, neto
vano je izgubljeno. Neto vano izmie znanju. Pominje se krv. Prolivena krv
Edipovog prethodnika Laja. Nije, dakle, da se nita ne zna. Da se desilo ubistvo
(ubistvo prethodnog vladara) to sada svi znaju. Nepoznat je vinovnik.
Bogovi ute. Oekuju pravdu, ali ute. Bacaju kugu na grad, ali ute. Niko ih
od smrtnika, ako oni to ne ele, ne moe naterati da progovore. To su Edipove
rei.10 On sam kao da gubi dah. Zvui pometeno. Nervozno. Bogovi ne podleu
nunosti. Nemogue ih je na neto prisiliti. Apsolutno su imuni na svaku smrtniku mo. Ne podleu snazi argumenta. Helenski bogovi umeju da se pokau
kao krajnje nerazlona bia. Nema te (smrtnicima) magije koja je monija od
njihove moi. Sve je na smrtnicima. Bukvalno sve. A oni se, ti isti smrtnici (na
elu sa Edipom), neprestano vrte u krug.
Pozvan je Tiresija. Veruje se da on zna. Da (uprkos tome to je slep) vidi.
10
22
Up. OIDIPOUS TURANNOS, 280-281.

Petar Jevremovi
ode gr tn qeon dh mntin d

...boijeg dovode vraa, istina
gousin, tlhqej mpfuken nqrpwn je samo u njemu od ljudi
mnw11
usaena
Tiresija je mntij. Sasvim uslovno, to je mntij vra. Zapravo, on je (istovremeno) boiji ovek, zanesenjak, udak i onaj koji (uprkos slepilu) vidi. Vidi bolje od drugih. On je videlac. Pogled njegovog duha je prozorljiv. U svetu smrtnih
njemu nita ne moe ostati skriveno. I ne samo to. Osim to vidi, on je u stanju da
to vieno shvati kao znak. Da ga protumai.
Edipov razgovor sa Tiresijom karakterie napetost i (praktino obostrana)
netrpeljivost. Sagovornici su agitirani, ukopani u svoje pozicije. Odbojni. Razgovor je otar, neprijatan, ritmiki nepravilan. Uznemirujui. Njegova je atmosfera
dijametralno suprotna od atmosfere koja karakterie Platonove dijaloge. Stie se
utisak da ovde nikom, doista, nije stalo do istine. Do njene dijaloke afirmacije.
Tiresija je taj koji zna, mada ga to (tragiko) znanje ne ini srenim. Naprotiv.
Edip je taj koji (uprkos tome to formalnmo ima mo, to je na vlasti) ne zna.
Opsesivna potraga za znanjem survae ga u samo grotlo tragizma sopstvene
sudbine. I sudbine roda kojemu pripada. Roda Labdakovog. Edipova pozicija je
ranjiva. Tiresijina pozicija je skopana sa neizbenom gorinom. Iako slep, on je
(voljom bogova) tu da bi video. ta? Sve ono to nevalja. Sve ono to je smrt, mrak
i ljudska propast.
Edipov svet se ljulja. Izgubljena je veza izmeu bia i znaenja. Ljudska pamet,
tj. razboritost, koliko god da je britka, vie nije dovoljna.
fronen j deinn nqa m tlh
lei frononti12
...strano je kada pametnog

pamet ne oslobaa
Svojom razboritou ili, ako hoete, svojom pameu Edip je savladao Sfingu. Reio je njenu zagonetku. Postao je slavan. To ga je uinilo vladarem Tebe.
To ga je uinilo muem svoje ene, to ga je uinilo ocem svoje dece. Sfinga je
zagonetala. On je, bez iije pomoi, odgonetnuo njenu zagonetku. I, Sfinga je bila
poraena. Tada je on bio taj koji vidi. On je bio taj koji zna. Neko poput Tiresije
mu nije bio potreban.
Edipov svet je tada bio koncizan. Jasan. Njegovo miljenje sabrano. Sfinga je
bila protivnik sa kojim je bilo mogue izai na kraj. On je verovao u svoje znanje,
u svoju mogunost da zna. Bogovi su bili uz njega. Ili je makar tako izgledalo.
Sada je sve drugaije. Situacija postepeno (sve vie) izmie kontroli. Edip gubi
11
12
23
ritam sa sopstvenim ivotom. Kao da se njegova sudbina okree protiv njega samog. Osea se neizvesnost. Nespokoj. U vazduhu lebdi neko zlo.
Reima jedne od potonjih horskih pesama
...rrei de t qea13 ...boansko iezava
Bogovi ute. Smrtnici su preputeni sami sebi. tavie, da stvar bude gora,
samo ono boansko se povuklo iz tebanskog sveta ivljenja. Iz njihovog Lebenswelt-a. Tako bi, u Sofoklovoj varijanti, glasila temeljna odrednica (verovatno najdrevnije) forme helenskog nihilizma. Za stare Grke bogovi su bili garant znanja.
Smrtnikog znanja. Samim tim, povlaenje bogova je za njih (za Tebance uopte,
a posebno za Edipa) moralo usloviti krajnje onespokojavajuu eroziju na mestu
znanja. Mesto znanja to je ono gde je istina. Mesto znanja to je ono neko (u
nama i meu nama) negde gde se prima (odnosno prisvaja) samo iskustvo istine.
Istine (dinamiki) shvaene u duhu onog lqeia.
Za Grka je znati impliciralo jedno pribrati se. Tek na osnovu svog pribrati
se (tj. sabrati se) pod pribiranjem (odnosno sabiranjem) podrazumevam izvorno organizujue zaokruivanje sopstvenog bia stari je Grk mogao da u svoj
(obiajnou uvek oposredovan) ivot asimiluje iskustvo pomenutog lqeia.
Pribranost je (tj. sabranost je) funkcija logosa. Logosa kao ivog govora. Logosa
kao lgein.
Ko ima re, njemu se svet otvara. Otvoreni svet oveku ne uskrauje sebe.
Naprotiv, on mu se daje. Daje mu se (mada nikada ne u potpunosti) kao istina.
Kao znanje. Nemati re, za Grka je znailo izgubiti svet. Ostati bez sveta. Bez
sveta kao (dijahronijski utemeljenog) obiajnog stanita. Grko ime za nihilizam
bi, jezikom retorike savremene medicine, bilo aleksitimija. Edip (kao vladalac)
ima status aleksitimine glave pri tom, naravno, upravo je glava ono mesto za
koje se oekuje da e u sebe primiti znanje, tj. istinu tebanskog polisa shvaenog
kao ivog organizma. On nema re. Grad nema istinu. Grad koji nema istinu,
nema budunost. Jedino to mu preostaje je da srlja ka onom ve pomenutom
sprou qeo. Ka smrti sopstvene obiajnosti. Ka rasipanju sopstvenog bia.
Edip nema re. On mnogo pria, on stalno neto govori, ali to je sve prazno.
Zapravo jalovo. Isto vai i za Tebu uopte. Niko tu nema re. Postoji samo smrt i
strepnja. I mnogo paninog praznoslovlja. Re se oekuje od drugog. Od Tiresije.
Funkcija logosa nije tamo gde je glava. U odnosu na glavu (tj. u odnosu na Edipa), funkcija logosa je izmetena na mesto sa kojeg (krajnje nevoljno) progovara
Tiresija. Patrijarhalno dostojanstvo vladaoca (Edipa) je ozbiljno urueno. Znanje
se otrglo od bia. Istina progovara sa mesta (najblae reeno) groteskne figure,
13
24

Petar Jevremovi
kakav je bio Tiresija. On je jedini taj koji zna. Drugi moda slute (ponajvie
verovatno Jokasta), ali jedino on zasigurno zna.
...tlhqej gr scon trfo14
...istinu jer silovitu /u sebi/ gajim
Dve rei su kljune. Istina i gajiti. Sofoklova je istina njegova verzija onog (za
Grke sveutemeljujueg) lqeia. Sofoklova re za gajiti je trfo. Njegovo je
trfo, verovatno, u sebe ukljuivalo i moguu asocijaciju na Homera. Na ono
mesto u Odiseji gde se istom reju imenuje proces sirenja mleka.15 Gajiti nije tek
samo uvati. Naprotiv. Gajiti je fermentirati. Tiresija (takav kakav jeste) nije samo
uvar istine. Istina u njemu nije strano telo. Istina u njemu (a ne u Edipu) fermentira. Plodi se.
On ima mo. On moe da kae. On moe da uti. Edip nema ta da kae. On
(za razliku od Tiresije) u sebi ne gaji (tj. ne fermentira, ne plodi) istinu. Zato je on
ovek (glava) bez rei. Aleksitimina glava. Istovremeno, mada nema ta da kae,
Edip nije u stanju da uti. Nemiran je. Brzo plane. Nema takta. On bi da se svaa.
Tiresija mu ne ostaje duan. Ne tedi ga. Edipov govor je uvredljiv. Tiresijin govor
je brutalan.
...fona se fhm tndrj o zetej kuren.16 ...ubica koga trai, velim, si ti.
Teko da je mogao biti jasniji. Teko da je mogao biti brutalniji. Tiresijina re
otkriva istinu. ta ostaje Edipu. Sam Tiresija mu ne ostavlja alternativu.
...ka tat n esw logzou17
...idi unutra i razmisli
Idi unutra povuci se. Povuci se u kuu. Idi unutra napusti agoru. Napusti
javni prostor. Povuci se zauti. Razmisli videe da ti nema izlaza. Predaj se.
Ovo je kraj. Kraj prie o tvojoj moi. Ti (bukvalno) ne zna ni ko si. Sam si u raskoraku sa sobom. Nisi onaj ko misli da jesi. Jesi onaj koji ne sluti da jesi. Tvoje
je znanje opsena. Tvoja je mo jalova. Udario si u zid. Nema dalje.
Sve to e se potom u drami dogaati, zapravo, e biti (za samog Edipa tragina) naknadna (sve ultimativnija) potvrda Tiresijinih rei. Ono glavno ve se
dogodilo. Koprena je pala. Edipova pozicija je teko uruena. Otkrivena je istina.
14
OIDIPOUS TURANNOS, 156..
15
Up. Od. IX, 246
16
17
25
Istina o stranom zloinu, o incestu. Ostale su samo (tragine) konsekvence. Nita vie ne moe biti kao to je bilo.
* * *
Na kraju, hteo bih da navedem dva Sofoklova fragmenta. Nita o njima ne
znamo, osim da nam ih je sauvao Stobej. Prvi je (u zbirci sauvanih Sofoklovih
fragmenata) oznaen brojem 918. Drugi brojem 954.
Prvi glasi:
...pnt kkalptwn crnoj ej <t>
fj gei18

... vreme sve razotkriva i

dovodi ga svetlosti
A drugi:
...crnoj d mauro pnta
kej lqhn gei19
...vreme sve ini neprozirnim i vodi

zaboravu.
Oprene tvrdnje. Tvrdnje koje se meusobno iskljuuju. U oba sluaja, kljuno

je vreme. Crnoj. Vreme razotkriva, vreme prikriva. Vreme daje. Vreme uskrauje. Vreme je pod znakom svetlosti. Vreme je pod znakom tame. Svetlost vodi
znanju. Tama zaboravu. Reima jednog starog Vizantinca nije istina svetlost.
Naprotiv. Svetlost je istina. H gnsij o-k sti t fj, all t fj gnsij
prcei.20 Istina je ivot. Svetlost je princip ivota. Tama je neprozirnost. Neprozirnost to je zaborav. Smrt.
Meusobna iskljuivost navedenih tvrdnji za sobom povlai neminovnost
rascepa. Rascepa u poretku Edipove sudbine. Ili rascep u poretku Sofoklove
drame. Vreme izmie miljenju. Bie izmie identitetu. Bie se rastae. Pojedinac gubi kontrolu nad sobom. Nad sopstvenim ivotom. Polis se uruava. Kljune rei (otac, majka, sin) gube stabilnost znaenja. Utopljenost u vreme (u ono
crnoj) za sobom povlai vrtoglavicu. Epistemiku vrtoglavicu. Ontoloku vrtoglavicu. Iskustvo vremena nuno ne implicira trajanje. Vreme je rodno mesto
zaborava. Zaborav ponitava svako trajanje. Vreme je (praktino istovremeno)
18
Sophocles, Fragments, ed. Hugh LLoyd-Jones, Loeb Classical Library, No. 483, Harvard
University Press 1996, str. 392.
Sophocles, Fragments, ed. Hugh LLoyd-Jones, Loeb Classical Library, No. 483, Harvard
University Press 1996, str. 410.
19
Up. Sumen Noj Qeolgoj, KATHCHITIKOI LOGOI (H'-LD'), EPE, Qessalonkh 1989,
str. 374.
20
26

Petar Jevremovi
tamo gde je seanje. Odnosno, seanje moe biti iskljuivo tamo gde je vreme.
Vreme je pretpostavka seanja. Seanje poiva na subjektivnoj materijalizaciji
vremena. Pitanje vremena to je pitanje ivota. Istovremeno, pitanje vremena
je pitanje smrti. Paradosksalnost oprenosti navedenih Sofoklovih fragmenata
smeta subjekta (u ovom sluaju to je Edip) u procep izmeu ivota i smrti. U
procep izmeu (simboliki uvek naknadnog) zadobijanja sebe i potpunog (sada
definitivnog) gubitka sebe. Vreme je iskustvo potrage. Potrage za sobom. Vreme
je beleg gubitka. Gubitka samog sebe. Beleg smrti.
Ko preivi smrt trajae. Koga smrt (simbolika smrt) ubije taj gubi sve.
Gubei sve, on gubi i svet i sebe. Nestajui tek tada stupa u postojanje. Posredi
je paradoks. U jezgru ovog paradoksa nalazi se najdublja mogua poruka celokupne Tebanske trilogije. Kako drugaije razumeti (verovatno kljune) rei iz Edipa
na Kolonu:
...t o-kt em, thnikat r
em nr21

...zar sada kada me nema,

muem postajem
Edip je gubitnik. Bogovi su se urotili protiv njega. Sa gnuanjem, ljudi su ga

odbacili. Istovremeno, Edip je heroj. Nije dovoljno biti ovek. Potrebno je mnogo
vie. ovek je smrtan i nepouzdan. Biti heroj, to znai moi preiveti sopstvenu
smrt. Simboliku smrt. Bogovi su besmrtni. Oni ne pate. Smrtnici pate. Preiveti
sopstvenu smrt (za Edipa) nije znailo vaskrsnuti. Edip ne vaskrsava, on se vraa. Iz ne-sveta svog izgnanstva on se ponovo vraa u svet. Tanije, on se sada kao
starac, dakle kao ovek koji je u svoje bie nesporno (na najkonkretniji mogu,
telesno oigledan nain) ugradio vreme pojavljuje na samoj granici sveta i nesveta. U svetom (smrtnicima tabuom zapreenom) gaju Eumenida. Na Kolonu.
Kao smrtnik Edip je mnogo patio. Bukvalno ostao je bez svega. Izgubivi sve
ostao je i bez ivota. Izgubio je samog sebe. Dogodila mu se smrt. Simbolika
smrt. Smrt koja ga nije ubila. Smrt koju je preiveo. Jedino tako smrtniku postaje
dostupno iskustvo koje e samog Edipa doekati na Kolonu. Iskustvo spasenja.
Tiresijine rei su pokrenule tok kobnog razotkrivanja, za samog Edipa kobne
istine. Kobnog znanja. To je bila istina (tj. znanje) o njemu samom, o ljudima koji
ga okruuju (i koji su ga okruivali), o stvarima koje je inio (ili koje je propustio
da uini), o bogovima i prorotvima, o vienju i slepilu, o stradanju i bezizlazu,
te o mogunostima koje su mu jo preostale. Istovremeno, za njega je vreme bilo
potroeno i on je (bukvalno) upao u vreme. Vreme koje je potroio bilo je za njega
vreme vladarske samouverenosti, moi i vlasti. Vreme u koje je upao je bilo vreme
ivljenja u ne-svetu. Vreme samoe i (sa izuzetkom Antigone) apsolutne naputenosti. Vreme u kojem je ostario.
21
OEDIPOUS EPI KOLWNWI, 393-394.
27
Pria je konano dola do svog velikog finala.

n men siwp, fqgma d xafnhj tinj
qxen a-tn22
...bi tiina, iznenada zau

se neki glas
Tiina. Glas. Iznenadni glas. Glas nekog boga. Ne znamo kojeg. Glas zove
proziva. Edip biva prozvan.
kale gr a-tn poll pollac qej:
otoj otoj, Odpouj, t mllomen
cwren;23
...jer vie puta prozva ga bog:

O, ti ti, Edipe, zato stoji?
Sofoklovo Odpouj, t mllomen cwren, krajnje uslovno, prevodim kao

Edipe, zato stoji? T mllomen cwren, to, zapravo, znai zato ne ide
napred? Zato tvojim hodom ne osvaja prostor? Zato mi se ne pribliava? Zato okleva? Zato je jo uvek toliki prostor (a samim tim i vreme) izmeu tebe i
mene? Izmeu tebe smrtnika i mene boga...
Svi smo svedoci. Posmatrai. Svi Tezej, hor, Antigona, Ismena, Kreont...
(tome treba dodati ak i nas, itaoce, publiku) gledamo. Gledamo, u daljinu.
Vidimo nejasno razabiramo. Nita ne ujemo. Tu je i glasnik. Aggeloj. On se
obraa nama. Posmatraima. Bivajui to to jeste (ggeloj) on posreduje. Posreduje izmeu nas i prizora koji nam se otvara. Njegovo je da reima fiksira ono
neto to (mi kao svedoci, tj. posmatrai) gledajui nismo mogli da razaberemo i
to oslukujui nismo mogli da ujemo.
Edip odlazi. Naputa svet. Odlazi ne kao izgnanik. Odlazi kao heroj. Donji
svet (tj. zemlja koja se otvorila) ga sa blagou prihvata. Sve je uzvieno. Odie
dostojanstvom. Posredi je najistiji biser klasinog helenskog oseanja za mistiku
i za mistiko. Niko ga od smrtnika (pa ak ni sam Tezej i potpunosti) u svemu
tome ne moe pratiti. Niko do kraja ne moe znati. Osueni smo na uskraenost.
Na neznanje. Edipovom rodu ostaje prokletstvo. On je spaen oni nisu. Niti e
biti. Tebu oekuje graanski rat. Opaki rat izmeu zavaenih Edipovih sinova.
Tezejeva Atina batini pravo na Kolon. Samim tim, njoj pripada i sveti gaj posveen Eumenidama. Edipovo grobno mesto. Nama ostaje poezija. Sofokloova
poezija.
Konano, pria je dola do svog kraja. Tu je neki bog. Rekoh, ne znamo koji.
U daljini ga naziremo. Ne moemo ga prepoznati. Izmeu njega i Edipa se neto
dogaa. Neo vano. Edip odlazi. Edip je otiao. to smo videli videli smo. to
smo uli uli smo. Toga nije malo. Ipak, ono neto vano to se dogodilo izmeu
Edipa i nekog boga to nikada neemo saznati. Za nas e to uvek biti zagonetka.
Edipova zagonetka.
28
22
OEDIPOUS EPI KOLWNWI, 1623.
23
OEDIPOUS EPI KOLWNWI, 166-1628.
PATRIJARHALNO I SAVREMENO HRIANSTVO

EDIP I ELEKTPA
Vladeta Jeroti
Uvod
Patrijarhat, kao oblik rodovske zajednice u kome otac ima pravo, a dete pripada oevoj lozi, traje vie hiljada godina; hrianski patrijarhat trajao je dve hiljade
godina da bi u XX veku, u zapadnoevropskoj civilizaciji i kulturi doiveo (i jo
uvek doivljava) postepeni suton.
Psihoanalitiki pojmovi vezani za grke tragike likove Edipa i Elektre, kao
i njihova primena u psihoterapiji, mogu se najbolje razumeti judeohrianskom
tradicijom u kojoj je odrastao Sigmund Frojd. Dananji odnos prema Edipu i
Elektri u antropologiji, religiji i psihoterapiji, poinje da se bitno menja pod uticajem sumraka patrijarhata, pa je i hrianska religija stavljena danas pred novo
iskuenje u porodinom etvorouglu: otac-majka-sin-erka.
Odisej pita: Da li iko zna ko mu je otac? Podsetimo se Homerovog epskog
speva Ilijada i Odiseja; u ovom poslednjem spevu, naglasak je na desetogodinjem lutanju Odisejevom posle trojanskog rata, i to lutanje morima, na kome se
pojavljuju sva mogua iskuenja kojima Odisej, porodici i zemlji veran, uspeno
odoleva. Istovremeno, verna ena Odisejeva Penelopa, odoleva iskuenjima nametljivih prosaca, dok sin Telemah traga za ocem.
29
Gde nam je i ko nam je otac, pitaju i danas Telemahovi sinovi sinova? Otac-sin,
trae jedan drugog, ali i erka (Elektra i dananja Elektra) ne moe bez oca; kada ga
nema, moraju ga traiti, i sin i erka. ta trai Odisej lutajui morem deset godina,
silno eznui za Itakom, grkim ostrvom, Odisejevim zaviajem u kome ga eka
strpljivo i sigurno, ena i sin? I Odisej trai oca, kao to sin Telemah trai njega.
Ko nam je otac, opet pita Odisej. Hrianska religija prua jedan mogui (za
mene najverovatniji) odgovor: ovek trai nevidljivog Oca, jer je onaj vidljivi
nepouzdan, on luta morem vekovima, a da li zna ta trai, osim to je svestan
neizdrljive enje za Zaviajem. Zar je Odisejeva Itaka taj ueni zaviaj, u koga
se on istina vraa, poubija prosce svoje ene, sretne se sa sinom Telemahom, ali
obojica onda zapadaju u nove nevolje, ratove i nova progonstva (Odisej je opet na
deset godina prognan!).
Ovaj sloeni mit (kao i veina ostalih) dokazuje efemernost ovekovog ivota
u kome su oevi prolazni i esto nepoznati, a majke, usled muevljevog odsustva,
preterano privrene sinovima (budui edipovci) koji treba i sami jednog dana
da postanu oevi bez sopstvenih oeva! A kerka, a Elektra? Omrznuvi majku
Klitemnestru jer joj je uz pomo ljubavnika Egista ubila oca Agamemnona, Elektra se stavlja na stranu brata Oresta, osvetnika i ubice i majke i Egista. Sudbina
keri, i nekadanje i sadanje Elektre, jo je neizvesnija od sudbine Edipa. Vena
Elektra (Elektra-kompleks), ili se rodoskrvno vezuje za imaginarnog oca koji i
kada je prisutan, esto je nevidljiv; ili se vezuje, opet rodoskrvno za brata kome
pomae u ubilakoj akciji protiv majke; ili ostaje (danas sve ee) preputena
sebi, i pored majke i oca, ali slabih; ili je sasvim bez njih (postoji ipak jo uvek, i
dobar otac, i tada ki zna ko joj je mu).
ta je sve to to nam mitovi i danas ubedljivo i tragino priaju? Sva trojica velikih grkih tragiara (i Eshil i Sofokle i Evripid) pisali su o Elektri, ali o njoj (oevidno uvek savremenoj) pisali su evropski pisci u XX veku (Gerhard Hauptman,
an irodu, an-Pol Sartr) u muzici Rihard traus. Nemogue je zaboraviti i
prelomni trenutak pojave novog romana u XX veku, u liku Dojsovog Uliksa
(Odiseja) koji je zainteresovao i K. G. Junga da o njemu pie.
Nasuprot obinom patrijarhalnom sinu koji se kroz institucionalno vaspitanje
identifikovao sa ocem, odnosno sa arhetipom oca kao herojskog lika, ali onda i
slinog zadatka sina izrasta lagano (ve i pre XX veka) nov lik sina (ali i keri)
koji mogu jo samo bledo i nedovoljno da se identifikuju, i sa ocem, i sa majkom. Edip i Elektra, milenijumski dugog trajanja, postaju senoviti pred naim
oima u dananje vreme. Nemaki psihoanalitiar Aleksandar Mierlih pisao je
ubedljivo, jo polovinom XX veka o drutvu bez oeva (Vaterlose Gesellschaft)
posmatrajui i analizirajui neurotine sinove i keri nacistikih oeva i majki (sa
opreznou mogli bismo razmiljati i o drutvu bez oeva i majki u postkomunistikom drutvu Istone Evrope i Balkana).
30
Patrijarhalno i savremeno hrianstvo - Edip i Elektra

Vladeta Jeroti
ivimo u vremenu konfuzije i defuzije1 identiteta. Ve nas je znaajan nastavlja dela K. G. Junga, Erih Nojman davno upozorio da je zapadni humanizam
poivao na dva protivrena shvatanja oveka: na grkom modelu, koji je poivao na
uverenju da je ovek merilo svih stvari, onih koje jesu da jesu, a onih koje nisu da
nisu (Protagora u V veku pre Hrista), kao i da je taj ovek u vlasti nunosti zbivanja
(sudbine i volje bogova, dakle, neslobodan ili jedva slobodan); i na drugom modelu,
judeohrianskom, prema kome dostojanetvo ovekovog Ja zavisi od njegovog sinovskog odnosa, ne vie toliko koliko ranije prema konkretnom ocu, ve taj odnos
sina (ali i keri) je prema Bogu-Ocu. To nije vie ropski odnos patrijarhalnog oca
prema patrijarhalnom sinu (i keri), ve je to slobodan odnos oveka prema jedinom pravom ocu Bogoocu, posredstvom Njegovog sina, Isusa Hrista.
Jungovski orijentisan ameriki psiholog David Tasi2 nastavlja ovu Nojmanovu zamisao mnogo radikalnije kada pie: Umesto regresivne udnje za infantilnim patrijarhalnim rajem, sinovi treba da zbace preostali oev autoritet, koji je do
sada gutao sinove i da uz pomo sopstvene enstvenosti grade nov lik celovitijeg
mukarca. Ali zbacivanje oca ne treba da ide preko ubistva oca, to naglaavaju
frojdijanci, jer se posle ubistva oca nesvesno vraamo majci... Duh vremena zahteva da traimo srednji put, izmeu nostalgije za patrijarhatom i matrijarhalne
identifikacije (Edip). Postmoderni heroj ne treba da se vraa majci, ve da nae
genuini prilaz enskoj dui kao leku mukom narcizmu i infantilnosti.
Zakljuak
Patrijarhalno hrianstvo, u trajanju blizu dve hiljade godina, i pored mnogih
pozitivnih odlika to je skladan odnos vertikale i horizontale koju ini Krst,
koji je stvarao relativno postojan red u porodici i dravi doiveo je (i jo uvek
doivljava) oekivanu krizu, vie institucionalnog, manje eshatolokog karaktera
hrianstva. Bezbroj, srazmerno brzih dogaanja u nauci (i primenjenoj nauci,
i ne samo u njoj) temeljno su poremetili odnose u porodici. Od Edipa i Elektre,
onako kako ih znamo, ne samo iz grkih mitova, ve i vie, iz psihoterapeutske,
analitike prakse, kao da je ostao samo slepi Edip pred vratima Tebe i zbunjena
Elektra pred novim zadacima dananje ene.
Savremeno hrianstvo, sve tri veroispovesti za koje znaajan ruski religiozni
filosof Sergej Bulgakov kae da sutinski nisu strane jedna drugoj jer su namenjene
buduoj plodnoj sintezi od skora lieno nekih odlika stvrdnutog patrijarhalnog
hrianstva, ipak moe i u budunosti da ponudi oveku izbor izmeu idolopoklonstva (neopaganizam) bez novih pogodnih uzora oca i majke (je ako nestane
porodica, i otac i majka postaju utvare) i venog obnovljenog uzora nevidljivog
Oca, ali i Velike Majke, od vremena nastanka hrianstva nazvane Mater gloriosa.
1
defuzija je defekt sinteze i integracije ego-identiteta.
D. Tacey, Remaking meir, Routledge, London/New York, 1997.
31
JUNGOVSKI DOPRINOS RAZUMEVANJU MOGUIH

MALFORMACIJA EDIPALNE STRUKTURE
Svetlana Zdravkovi
Namera mi je da u svom radu prikaem stavove analitikih (jungovskih) psihologa u vezi sa razvojem edipalne strukture kao i sa njenim moguim malformacijama. Pored diskusije o Edipovom kompleksu, bie rei o tome kakav stav su
Jung i postjungijanci razvili prema pojmu Elektra kompleksa. Tokom teorijskog
izlaganja vezanog za navedene teme, navodiu primere svog rada sa pacijentima
kako bismo mogli da vidimo da li i na koji nain teme kojima se bavim teorijski
funkcioniu u analitikom procesu.
Edipov kompleks, od centralnog znaaja za psihoanalizu, tie se detetovih
incestuoznih elja usmerenih ka roditeljima i posledinih oseanja krivice i straha koji se pomaljaju iz ovih incestuoznih enji [1].
Za Junga, Edipov kompleks ima tendenciju da ukazuje samo na iskustva muke dece. enska deca imaju iskustvo Elektra kompleksa prema kojem svoje majke
doivljavaju kao konkurenciju u borbi za ljubav oca.
Jung je, za razliku od Frojda, uoio da rast prema ostvarivanju pravih potencijala osobe traje itavog ivota, a ne da je ogranien samo na period detinjstva.
33
Frojd je opisivao kompletan Edipov kompleks, istie Laila Karme [2], i kao pozitivan, i kao negativan. ... Deak nema samo ambivalentan odnos prema ocu i
naklonost ka majci, ve se u isto vreme ponaa kao devojica i ispoljava na enski
nain stav naklonosti prema ocu i ljubomoru prema majci [3].
Pozitivan ili negativan edipalni transfer podrazumeva triangularnu situaciju
u kojoj se trea osoba (bilo fantazirana ili realna) nalazi izvan analitike situacije
i reprezentuje supstitut oca ili majke.
U negativnoj edipalnoj poziciji, analitiar i pacijent su istog pola te se moe
oekivati razvoj homoseksualnog transfera. Karmeova na osnovu svoje klinike
prakse dolazi do zakljuka da opisi materinskog trnsfera deluju gotovo iskljuivo
preedipalno.
Poznato je da je K.G. Jung u dubinsku psihologiju uveo ideju o postojanju
Elektra kompleksa kao pandana mukom Edipovom kompleksu. Meutim, isto
tako je poznato i da je Frojd odbio ovu ideju istakavi svoj stav da kod ena prosto
postoji enski Edipov kompleks. On je verovao da, u psihologiji ena, primarna
vezanost za majku uvek ostaje monija od svake druge tendencije.
Jung je predloio da se pojam Elektra kompleks koristi kako bi opisao Frojdovu edipalnu fazu razvoja, koja bi se odnosila na devojice, stupanj na kojem
erka razvija specifinu povezanost sa ocem, sa odgovarajuim stavom ljubomore prema majci [4]. Ako se vratimo mitovima, Elektra se osvetila majci ubivi
je (sama, uz pomo brata, ili nagovorivi njega da to uradi u zavisnosti od toga
koju verziju itamo) zato to je Klitemnestra ubila svog mua kralja Agamemnona i oduzela Elektri, na taj nain, njenog mnogo voljenog oca.
Analitiki psiholozi, i psiholozi uopte, mahom su se fokusirali na pojedine
aspekte prie o Elektri, ne dotiui se uvek nuno nje, kako bi istraivali pojedine psiholoke predstave, obrasce ponaanja i doivljavanja koje oni mogu da
reprezentuju. Psiholozi Def Riards i Din Gudvin su usmerili svoju panju na
Elektrine osvetnike fantazije o ubistvu majke, primetivi da adolescenti danas
imaju sline fantazije.
Psihoterapeut Nini Herman smatra da Elektrina mrnja prema Klitemnestri
vie potie od toga to se kao dete oseala odbaenom od strane majke, nego zbog
same injenice da je ubila Agamemnona. Hermanova takoe istie svoj stav da
je u vreme kada je Klitemnestra ubila Agamemnona, Elektra bila ambivalentna
prema majci i da je jo uvek oekivala ljubav i prihvatanje od nje. Meutim, Klitemnestra je nastavila da je razoarava i da favorizuje svog ljubavnika Egista.
Interesantano je i gledite feministkinje Filis esler koja smatra da Elektrino
ponaanje prema Klitemnestri predstavlja primer kako ene, koje su internalizovale patrijarhalnu mrnju prema enskom, imaju tendenciju da izdaju druge
ene. U patrijarhalnim drutvima, kakvo je jo uvek i nae, ovo uopte nije retka pojava. Mrnja i osvetoljubivost ili, u najblaoj varijanti, nepruanje podrke,
34
Jungovski doprinos razumevanju moguih malformacija edipalne strukture

Svetlana Zdravkovi
moe se oekivati meu enama koje su se poistovetile sa monim mukarcima

agresorima kojih se plae, te svoju agresiju preusmeravaju na bespomonije od
sebe, pripadnice istog pola. Ovakva situacija se moe konstelisati kako u odnosu
mlae ene prema starijoj, izmeu ena slinih godina, tako i u odnosu starije
ene prema mlaoj. I Elektra i Klitemnestra mogu da personifikuju ove sadraje
budui da su jedna prema drugoj prilino nesolidarne i agresivne. O ovoj temi
sam, izmeu ostalog, ranije govorila, navodei primere iz svoje klinike prakse,
u predavanju Rodne uloge modelovane srpskim kulturalnim uticajem, na Prvoj evropskoj konferenciji analitike psihologije odranoj u Viljnusu u Litvaniji,
2009. godine. Naveu primer. Majka i baba moje pacijentkinje, koja sada ima
30-ak godina, savetovale su joj da mora da trpi i uvek izlazi u susret mukim
potrebama bez obzira na to da li su u skladu sa njenim. Baba koja je priala da ne
voli seks sa svojim muem, stavljala je svoju unuku, moju pacijentkinju, da nou
spava u krevetu sa dedom dok je ona sama spavala na drugom mestu. esto joj
je govorila da se nauiva dok je kod majke, jer e joj kada se uda, biti grozno. I
majka i baba su je kritikovale kada bi pokuala svoje potrebe da stavi u prvi plan
ili da bude asertivna) [5].
Sam Jung nije dao tumaenje mita o Elektri iz sopstvene perspektive niti su
to inili post jungijanci. On se vie oslanjao na druge mitove kako bi reprezentovao razvoj ene. Najee korieni mitovi su: mit o Demetri i Persefoni (Jung),
o Amoru i Psihi (E. Nojman), O boginji Inani (Jin inoda Bolen), iz nordijske
mitologije (Merion Vudman), o Atini, Meduzi i Perseju (Nensi Kuals-Korbet).
Pored mitova, mnogi jungijanci koristili su bajke kako bi opisali psiholoki
razvoj ene. Meri Luiz fon Franc je pisala o enskom u bajkama, Ann i Beri
Ulanov o Pepeljugi i njenim sestrama oni koji zavide i oni kojima se zavidi itd.
Linda irs Lenard, jungovski analitiar [6] istrauje odreene aspekte mita o
Elektri. Ona se naroito bavi prouavanjem dve predstave enskog, koje se mogu
sresti kod ena koje imaju oteen odnos sa ocem: puella aeterna (veita devojica) i naoruana amazonka.
ejla Pauel 1993. godine [7] razmatra na koji nain psiholoki razvoj ene koja
se poistoveuje sa predstavom Elektre moe da bude oteen. Ona psiholoki
razvoj ene deli na tri stadijuma: 1. je povezan sa erkinom preedipalnom vezanou sa majkom, 2. je fokusiran na erkinu identifikaciju sa ocem, a 3. govori o
separaciji erke od oca koja joj omoguava da dostigne sopstveni oseaj identiteta
kao ene i da se onda vrati identifikaciji sa majkom.
Savremena ena koja se identifikuje sa figurom Elektre moe da ostane fiksirana na prvom stupnju ukoliko nije dolo do razvijanja preedipalne vezanosti za
majku, zbog majine preterane agresivnosti, neempatinosti, nerazvijenog kapaciteta da kontejnira erkina oseanja i vrati ih u, za nju, prihvatljivom obliku itd.
Ona moe biti fiksirana i za drugi stadijum kada ostaje suvie identifikovana sa
ocem, nesposobna da odustane od njegove idealizacije, da ga sagleda na realniji
35
nain i tako uspe da se odvoji od njega, preusmeri energiju na druge mukarce i

poistoveti se sa enskim uzorom, tj. sa majkom koju obino prezire i obezvreuje.
Kod moje pacijentkinje Z. na delu je preterana edipalna vezanost za mrtvog oca
koga je maksimalno idealizovala. Doivljavala ga je kao veoma monog, lepog,
dominantnog, sposobnog, zavodnika. S druge strane, obezvreivala je majku
koju je opisivala kao pasivnu, nesigurnu, neinspirativnu, razliitu od sebe. Poistovetila se sa svojom predstavom o mrtvom ocu i zavodila i mukarce i ene
kako bi odrala doivljaj sebe kao mone, dominantne i privlane. Lako je stupala u seksualne odnose na tipino muki nain, bez mnogo emotivnog upliva i
spremnosti da se otvori prema drugoj osobi.
Iz ovog primera moe se videti da odsustvo (bilo fiziko ili psihiko) ili smrt
oca mogu znaajno da utiu na to kako e ga erka doivljavati. Jo je vea verovatnoa da e erka razviti idealizovanu predstavu oca, i mukarca uopte, ukoliko njen doivljaj nije zasnovan na realnosti.
Pozitivna fantazija o ocu u poetku moe da bude korisna, na nain na koji je
Elektri davala oseaj nade, ali postepeno postaje destruktivna jer spreava erku
da nastavi dalje sa svojim ivotom. Ona, kako jungovski analitiar Nensi Kater
[8] istie, kao Elektra nastavlja da tuguje za ocem sa doivljajem da nema izbora. Ali ja to moram da radim, ne mogu to da promenim niti da prestanem da
alim svog mrtvog oca [9]. Ovakva nemogunost odvajanja od predstave oca
zarobljava ogromnu koliinu energije koju erka ne moe onda da usmeri na
stvaranje kvalitetnih odnosa sa drugima i na razvijanje sopstvene kreativnosti i
ostvarivanje ciljeva. Kada je poela analizu, pomenuta devojka Z., kojoj se ubio
otac za koga je bila izuzetno vezana, dugo je bila depresivna, nije mogla da ui,
uletala je bez razmiljanja u komplikovane seksualne kombinacije koje su je jo
vie zbunjivale i umanjivale joj samovrednovanje. Nakon dosta rada u analizi,
ona je uspela da oca sagleda realnije i sa dobrim i sa loim stranama, da vie vrednuje i manje osuuje majku, da zavri fakultet koji ju je interesovao i da ostvari
trajniju emotivnu vezu sa mukarcem koji je donekle, ali ne suvie, podseao na
oca.
Nekada je, meutim, detetu neophodna, bar za neko vreme, mona fantazija
o dobrom roditelju kako bi preivelo psihiki i/ili fiziki u odsustvu realnih ili
bar jednog realnog dobrog objekta. Da bi preivela, jo u detinjstvu A. poinje da
fantazira o idealnoj mladoj majci-ljubavnici, koja joj je u potpunosti posveena,
voli samo nju, razume je i na koju projektuje i sopstvene seksualne potrebe na tu
predstavu. Poto su oba roditelja nezadovoljavajua, a enski roditelj ipak manje
lo, poinje da idealizuje ensko i da formira sopstvenu predstavu dobrog objekta
zasnovanog na likovima iz bajki i filmova.
I u transferu se oitovala projekcija predstave majke-ljubavnice na mene kao
njenog analitiara.
36

Svetlana Zdravkovi
Katerova nalazi paralelu izmeu Jungovog opisa negativnog kompleksa majke

i, dodaemo, pozitivnog kompleksa oca, onoga to se deavalo i u prii o Elektri.
(Samo da podsetim, Jung je pojam kompleksa definisao kao grupu emocionalno
nabijenih ideja i predstava u nesvesnom, koje utiu na nae ponaanje i doivljavanje). Jung istie da enski aspekti kod erki sa negativnim kompleksom majke
esto mogu biti slabo razvijeni ili potpuno odsutni. One mogu imate seksualne
disfunkcije i nedovljno razvijenu sposobnost da brinu o sebi i drugima. Neke
od njih mogu supstituisati preterano razvijeni Eros prema ocu, koji onda vodi
nekoj vrsti psihikog incesta. Druge mogu troiti svu svoju energiju na pruanje
otpora majci to za posledicu moe imati neuspeh u uspostavljanju sopstvenog
identiteta [10]. Kod moje pacijentkinje . tokom analize se ispostavilo da je postojala izraena edipalna vezanost za oca koji ju je zlostavljao. To su u porodici
krstili kao tatino maenje njegove omiljene erkice. Kada je dola na analizu,
pacijentkinja se alila na frigidnost. Jedini nain na koji je mogla da doivi orgazam bio je neki nemuti nain trljanja butina koji nije umela jasno da opie. Ruke
nikada nije koristila tokom masturbiranja. Tokom analitikog procesa, doli smo
do zakljuka da . ak nije smela da koristi ruke da priuti sebi zadovoljstvo.
Njena seksualnost je u potpunosti bila vezana za oca koji je bio dominantan,
patrijarhalan, promiskuitetan, neempatian, uvek je davao primat zadovoljenju
svojih potreba; ukoliko ne bi dobio zadovoljenje od svoje omiljene erkice, uskraivao joj je ljubav i ljutio se na nju, to je stalno inio prema ostaloj deci i supruzi.
Jedino vreme kada joj je otac posveivao panju i naklonost bilo je kada je . bila
posluna i putala ga da je mazi. Otac je to maenje sprovodio i nakon njene
udaje i raanja deteta, tj. dok . nije smogla snage da mu kae, to je oca naisto
zaprepastilo. . je idealizovala oca (kao Elektra svog oca Agamemnona) u odnosu
na majku (koja je i obrazovanija i empatinija od njega). Ona nije majku svesno
osuivala niti mrzela, ali je saaljevala i zapravo obezvreivala zbog njene potpune podreenosti i amorfnosti u odnosu na oca. Kasnije joj je postalo jasno da je
bila i ljuta na majku jer je nije titila od oeve preterane naklonosti, te da je majci,
koja izgleda nije bila mnogo zainteresovana za seksualne odnose sa ocem, negde
svesno ili nesvesno odgovaralo da se oeva zainteresovanoost preusmeri na njegovu omiljenu erku bez unoenja u razmiljanja o tome kakve e posledice po
erkino psihiko funkcionisanje imati podravanje ili i nebunjenje protiv oeve
zloupotrebe.
Veina jungovaca i postjungovaca smatra da nijedan pojedinaan mit u potpunosti ne moe da opie psihologiju ene. Potrebni su nam svi po miljenju
Kristin Dauning, sa kojom se u velikoj meri slaem.
Neka nijedno boanstvo ne nestane. Potrebno nam je svako od njih, svako
od njih treba da nas se tie, svaka savrena predstava [11]. Svaka od grkih boginja ili smrtnica ije su neke od najpoznatijih predstavnica Artemida, Atina, Afrodita, Demetra, Persifona, Klitemnestra, Helena, Ifigenija, Antigona, pa i Elektra, predstavljaju jedan aspekt predstave enskog, koji nam pomae da odreeni
37
obrazac bolje razumemo i da istovremeno prevaziemo neopravdano vezivanje

enskog (predstave anime ili ene) za samo jedan enski lik iz mitologije.
Kako uveni arhetipski psiholog Lopez Pedraza istie zajedno sa Dejms Hilmanom, osnivaem arhetipske kole analitike psihologije, svrha individuacije vie nije dolaenje do jednog, do jedne ucelovljene predstave, ve negovanje
mnotva; davanje prostora mnogim figurama koje postoje u nama da dou do
izraaja i predstave se naoj svesti.
Tokom analize moj pacijent F. je postao svestan svog straha of enskog i od
ena: Imam oseaj da sam tada doivljavao ene kao fakirski krevet sa veoma
otrim ekserima na kojem ovek moe ozbiljno da se povredi ako ne zna kako da
lei na njemu. Ja to naravno ne znam, jer nisam fakir!
Ovo je veoma mona predstava koja nam pokazuje kako je veliki F-ov strah
od enskog (unutar i izvan njega), kako opasna, falusna i mona predstava anime
moe da bude u njegovoj imaginaciji. Tokom analitikog procesa ispostavilo se
da se ovakva zastraujua predstava anime moe pre svega povezati sa F-ovim
iskustvom sa majkom koju je doivljavo kao kastrativnu, dominantnu, falusnu
majku. F. je u odreenom periodu analize preneo ta oseanja sa majke na mene
te me je u tom periodu doivljavao kao runu enu koja izgleda vrlo strogo. Tada
bi bio ljut na mene i imao doivljaj da ja od njega neto zahtevam ili oekujem. U
toj fazi me je nacrtao na ovaj nain Veoma stroga ena (negativni aspekt majke
slika 1).
Navedeni strah od ena i od enskog vodio je ka njegovom izboru inferiornih,
slabih, nesigurnih, zavisnih devojaka sa zgodnim telima sa kojima je imao iskljuivo seksualne odnose. Sa njima se oseao udobno, ali kako je analiza odmicala
sve vie nezadovoljno. F-ov strah se oitovao u rascepu u predstavi enskog. On
je ovu podelu i nacrtao. S jedne strane bile su ene tela (slika 2) sa kojima je imao
seksuale odnose, a na drugoj strani bile su ene lica (slika 3), mnogo inspirativnije, sa lepim licima, inteligentnije, ali i tee dostupne u odnosu na one iz prve
grupe. U jednoj fazi analitikog procesa na mene je projektovao predstavu ene
lica, ali je u isto vreme morao da negira injenicu da imam i telo koje bi moglo
da mu bude privlano s obzirom na to da mu je tada jo uvek bilo suvie zastraujua mogunost da me vidi kao celovitu osobu. Druge predstave enskog koje
je F. projektovao na mene bile su: analitika (slika 4 sposobna, ima kontrolu,
nedodirljiva kao majka); emotivna (slika 5 iva, ali potencijalno ranjiva kao
njegova unutranja figura enskog Anima); pospana (slika 6 neiskusna, mlada
devojka, neugroavajui aspekt enskog); crte sa tri ene koje ga vole (slika 7
majka-ljubavnica, posrednica, puella aeterna).
Plaio se da ukoliko on potpuno ne dominira u odnosu na ensku osobu, da e
ona, ako je dovoljno mona (kao to je bila njegova majka), u potpunosti izdominirati njega. Takva konstelacija odnosa mogla bi da ga dovede u poziciju da bude
slab i pasivan jer tada nema kontrolu. Tada bi mogao da se otvori i bude povreen
38

Svetlana Zdravkovi
(kastriran?). San koji sledi je vaan jer pokazuje na veoma upeatljiv i saet nain
jedan od glavnih razloga za F-ovo izbegavanje bliskih odnosa i intimnosti.
Leim na krevetu i ljubim se sa devojkom. Oseam se lepo, ali iznenada, dok
je svlaim, vidim da ima ranu na bedru. Delimino je zacelila, ali ne dovoljno. Pomislim da ja imam ovakvu ranu nikada ne bih doveo sebe u takvu situaciju sa
nekim drugim, jer bi ona, ak i nenamerno, mogla da mi povredi ranu.
Ovaj san je izneo na svetlost dana F-ov strah od povreivanja. On je jak i
razbija svaku bliskost i intimnu situaciju. Mogue je da je upravo to glavni razlog
F-ovog insistiranja na tome da ima seksualni umesto dubljeg emotivnog odnosa
sa enom. Rad na ovom snu pomogao je F-u da prepozna da iako ima potrebu da
bude blizak sa nekim i da pusti drugog da mu prie, jo uvek svodi sebe na odnose koji ga ine prilino praznim. To ga je podsetilo na filmove koje sam gledao,
ali kasnije nisam mogao da se setim niega u vezi sa njima. Dalje proraivanje
sna vratilo nas je prii o F-ovoj majci koja je uvek insistirala da joj on pokazuje
ta misli i osea. Meutim, svaki put kada bi uradio to to je zahtevala, ona nije
bila u stanju da kontejnira to to joj pokazuje i da ga saslua. Insistirala bi na
prianju svoje prie ili bi ga kritikovala. Bila je suvie otra (kao F-ova fantazija
o enama kao fakirskim krevetima!) i dominantna i to je znaajno doprinelo formiranju predstave o prodiruoj i opasnoj animi sa falusnim atributima. Bilo je
perioda u naem radu kada je F-ovu svoju predstavu projektovao na mene. Tada
bi doivljavao moj pogled kao prodirui i agresivan, a mene kao strogu i hladnu. Rad na njegovim transfernim oseanjima i fantazijama pomoglo je F-u da
proradi sopstvena oseanja, da bar delimino povue projekcije i da proiri svoju predstavu enskog. Nije bio nimalo lak zadatak proiriti i uiniti celovitijom
F-ovu predstavu enskog unutar njega i izvan njega. Zbog velikog straha da ne
bude povreen, F. je imao veliki otpor da prepozna razliita oseanja, senzacije i
fantazije o meni kao njegovom analitiaru. U njegovoj imaginaciji ja sam ensko,
kao i druge ene, koje bi moglo da ga povredi ukoliko bi me pustio da postanem
znaajna figura u njegovom ivotu.
San o goloj majci, moe da ukazuje na to da je F. u jednoj fazi analize isprojektovao predstavu majke-ljubavnice na mene. Vezano za pomenuto izbegavanje
transfernih oseanja, F. je imao otpor, naroito u prve tri godine analize, da prepozna da ja imam telo i u skladu sa tim da bi on mogao da ima bilo kakve seksualne senzacije prema meni. Priao mi je o fantazijama u kojima ima seks sa
psihoterapeutom, ali je spremno insistirao da prema meni ne osea nita slino.
Seksualno su ga privlaile od njega starije ene, ali ni to nije imalo nikakve veze sa
njegovim oseanjima prema meni. San o nagoj majci, sanjan u drugoj godini analize, moe da se posmatra, izmeu ostalog, i kao manifestacija upravo navedenog.
Sa devojkom sam. Ljubimo se. Nemamo seksualni odnos, ali bi stvari mogle da
se odvijaju u tom smeru. Sve je vrlo senzualno. Moja majka sedi naga u istoj sobi.
Deluje uzbueno. Povremeno je pogledam dok se ljubim sa devojkom.Majka gleda
39
sa odobravanjem na to to radim. Ne znam da li je njeno uzbuenje seksualne

prirode.
F-ove asocijacije su bile oseanje okiranosti kada se probudio i doivljaj neprijatnosti. Razmiljao je da li tu ima neeg incestuoznog sa njegovom majkom
i imao je utisak da se ponaao egzibicionistiki u snu. Pitala sam F-a da li je primetio egzibicionistike tendencije kod sebe u dnevnom ivotu. To ga je ohrabrilo
da govori kako je voleo da bude vien sa lepom i zgodnom devojkom. Kada je bio
mlai, voleo je roditeljima da pokazuje devojke koje je izabrao. Na moje pitanje o
svrsi pokazivanja devojaka, odgovorio je da mu je bilo veoma vano da im pokae
da je dovoljno vet da nae devojku i da ima seks sa njom. Rekla sam mu da je
svrha toga mogla biti pokazivanje roditeljima da je mukarac, da je odrastao. F.
je prihvatio da je to za njega bilo veoma vano. Usmerila sam panju i na nain
na koji su roditelji reagovali na devojke koje je dovodio. F. je rekao da su ih dobro
prihvatali, ali zato to je vodio rauna o tome koje im devojke dovodi. Ovo nas
je dovelo do znaajne prie o dve vrste F.-ovih devojaka. One koje je pokazivao
roditeljima bile su lepo vaspitane, fine, znale su kako da razgovaraju sa njima,
bavile su se neim zanimljivim u ivotu, bile su lepe, zgodne i bistre. Drugi tip devojaka je otac takoe voleo, ali majka nije. One nisu bile mnogo fine i vaspitane,
bile su oputenije i bezbrinije. Asocijacije na devojku iz sna nisu bile upeatljive
za razliku od asocijacija na lik majke. Bio je iznenaen u snu to je njegova majka
naga i nekako uzbuena. Izgledalo je kao da ga podrava u onome to ini. Na
moje pitanje da li ga majka podrava u tome i u dnevnom ivotu, F. kae da ga
je nedavno iznenadila kada je izjavila: Samo ih menjaj sine dok si mlad! To ga
je iznenadilo, ali ne previe. Istakla sam injenicu da je majka u snu naga i pitala
ga da li je nekada video takvu. Poeo je da pria kako je gledao kroz kljuaonicu
dok se kupala kada je bio u pubertetu. Pitala sam F-a da li je majka u snu ista kao
majka na javi. Ispostavilo se da je glava njegove majke, ali da je telo znatno mlae.
Njegova majka ima 57 godina, a telo u snu nalikuje Mikelanelovoj Pieti mlae
je, lepe, kao da ima 30-ak godina. Tada sam imala utisak da ovaj san moe da
ima i transferno znaenje. F. je nedavno poeo da mi pria o svojim devojkama
i o svojim seksualnim iskustavima, a ja sluam i vodim dijalog sa njim o tome.
Tada sam imala 30-ak godina i on je najverovatnije imao pomeana oseanja prema meni. Izgledalo je da me doivljava kao majinsku figuru, ali sa privlanim
telom. Budui da sam procenila da je u toj fazi naeg rada F. bio u stanju da pone
razgovor o svojim transfernim oseanjima, ponudila sam mu interpretaciju da
lik majke u snu moe da predstavlja mene. Pocrveneo je u licu, ali je veoma spremno rekao da to ima smisla. Meni govori stvari koje nikome do sada nije govorio,
ukljuujui i seksualne stvari. Na moje pitanje kako se osea dok to radi, odgovara da se osea dobro, jer to to radi ima smisla. Osea da mogu da ga prihvatim i
razumem. ak i kada smo govorili o temama koje su teke za njega, o njegovim
grekama, ja sam ga sluala i nisam ga kritikovala, to bi njegova majka inila.
Rekao mi je da ima poverenje u mene i da moe sve da mi kae. Onda mi je dodao
40

Svetlana Zdravkovi
da me doivljava kao majinski lik, ali je naglasio da u tome nema niega seksualnog. Imajui u vidu nain na koji je F. to rekao i kako je izgledao, zakljuila sam
da jo uvek nije spreman da prepozna i govori o svojim seksualnim oseanjima
prema meni koja su poela da se pomaljaju. Nisam htela da insistiram na tom
aspektu i odluila sam da saekam bolju priliku, moda u vidu nekog budueg
sna, fantazije, telesne senzacije ili naina na koji se bude ponaao, da zaponem
detaljniji razgovor o ovoj temi. Imala sam utisak, zasnovan na materijalu koji je
F. donosio i na nainu na koji se ponaao, da je, za sada, mogao da dopusti sebi
da prepozna da vrednuje moju intelektualnu stranu, da me potuje i da me doivljava koa majinsku figuru. Prihvatanje injenice da sam ja i seksualno bie i
da moe da oseti privlanost prema meni bilo bi previe za F-a u tom trenutku.
Aspekti F-ovog straha od ena i od enskog mogli bi da obuhvate sledee:
1. izbor devojaka inferiornijih od njega, prilino bezlinih i neinspirativnih
sa telima zgodnim za seks;
2. potrebu da bude stalno aktivan i da on ima inicijtivu u odnosu na izabrane devojke, a da one budu pasivne i prihvatajue bez pogovora;
3. neophodnost da on njima bude potreban, a ne one njemu, budui da su
doivljene iskljuivo kao objekat za ispunjenje njegovih seksualnih elja;
4. oseaj da ne zavisi od njih i da on odluuje kada e, koliko esto i u kom
svojstvu da se viaju, kao i to da on odluuje kada je dosta ili kada postaje
opasno po njega, pa ih ostavlja i odlazi u novu potragu;
5. tendencija da odnos doivljava kao pitanje dominacije i submisivnosti pre
nego partnerstvo ili ravnopravnost.
Kako se analitiki proces odvijao, F. je poeo da registruje nezadovoljsvo iskljuivo seksualnim vezama sa devojkama svedenim na seksualne odnose. Mogao je da dopusti sebi da prepozna svoju potrebu za kompletnijom devojkom, za
osobom koja bi imala i inspirativno lice i dovoljno lepo telo sa kojom bi eleo da
razvije emotivni odnos. Nakon dugotrajnog i veoma zahtevnog analitikog rada
F-ov rascep u predstavi ene i enskog je poeo da zaceljuje kroz rad na transferu,
snovima, fantazijama, aktivnoj imaginaciji.
Teorijska razmatranja zajedno sa primerima iz klinike prakse, koji su
izneti,pruaju nagovetaj o tome kakav je stav Junga i jungovaca u odnosu na
teme Edipovog i Elektra kompleksa. Razliiti pripadnici analitikih kola ukazuju na perspektive posmatranja i prouavanja navedene problematike, kao i na
potencijalni doprinos razumevanju moguih malformacija edipalne strukture.
Autor kroz prikaz svog analitikog rada nastoji da navedenu problematiku pojasni i prikae koristei rad sa snovima i produktima aktivne imaginacije.
41
REFERENCE:
1. Stanton, M. (1992). Oedipus Complex, Feminism and Psychoanalysis,
ed. Elizabeth Wright, Blackwell, Oxford, p. 290.
2. Karme, L. (2006). The Analysis of a male patient by a female analyst,
in Gender, Countertransference and the Erotic Transference, ed. by Joy
Schverien, Routledge, London and New York, p, 240.
3. Freud, S. (1923). The ego and the id, Standard Edition Vol. XIX, Hogarth
Press, p. 33.
4. Jung, C. G. (1990). The Theory of Psychoanalysis, Collected Works 4,
para. 348.
5. Chesler, P. Mother-Hatred and Mother-Blaming: What Electra did to
Clitemnestra in Women and Therapy 10.1-2, 71-81.
6. Leonard Shierse, L, (1982). The Wounded Woman: Healing the FatherDaughter Relationship, Shambhala Publications, Inc., USA, xi.
7. Pauel, S., (1993). Electra: The Dark Side of the Moon, Journal of
Analytical Psychology.
8. Cater, N. (1953). Electra, tracing a Feminine Myth Through the Western
Imagination, Spring Journal Books, New Orleans, Louisiana, 2003, p. 27.
9. Sophocles, Electra in Electra and Other Plays, Penguin, New York, lines.
571-575.
10. Jung, K.G. (1979). CW 9, Bollingen Series XX, Princeton University Press,
Princeton, paras, 163,168,179.
11. Rilke, R.M., Samliche Werke, I. (1956). Wiesbaden, Insel Verlag, p. 468.
42

Svetlana Zdravkovi
Slika 1. Veoma stroga ena
Slika 3. ene lica
Slika 2. ene tela
Slika 4. i 5. Analitika i emotivna
Slika 6. Pospana
Slika 7. Tri ene koje su ga volele
43
EDIPOV KOMPLEKS U SVETLU ZAPADNIH I

DALEKOISTONIH KULTURNIH TRADICIJA
Sneana Milenkovi
UNIVERZALNOST EDIPOVOG KOMPLEKSA

Preispitivanje validnosti i univerzalnosti Edipovog komleksa, koji je Sigmund
Frojd uveo u psihoanalizu, centralna je tema ovog rada.
Uprkos sumnjama nekih istraivaa i kliniara (Schrut, 1994; Malinovski,
1971; Tseng, Chang, Nishizono, 2005), ostaje i dalje kao vaee da Edipov kompleks postoji kao konflikt izmeu dece i roditelja u mnogim kulturama, kako na
Zapadu, tako i na Istoku, samo je potrebno da on bude revidiran i ire definisan.
Meutim, forme njegovog ispoljavanja kao i naini njegovog razreavanja
znaajno variraju. Zbog toga bi bilo vano ustanoviti, sem razlika, ono to je zajedniko u njegovom ispoljavanju, a to moe doprineti i boljem razumevanju
njegovog razreavanja, kao i odgovor na pitanje: koji metodoloki ili tehniki modeli mogu biti inkorporirani u psihoterapiju (Tseng, Kim, Hsu, 2005, str. 121).
Za psihoterapiju je od izuzetne vanosti da bude osetljiva na kulturu i njene
razliitosti kako bi bila relevantna i odgovorna. Neki autori (Tseng, Chang, Nis-
45
hizono, 2005) s tim ciljem uvode pojmove kulturne empatije i kulturne kompetencije, a to je od posebne vanosti i za razumevanje Edipovog kompleksa
koji elimo blie da istraimo sa razliitih stanovita: zapadnih i dalekoistonih
kulturnih tradicija.
to se tie Edipovog kompleksa, moemo zapaziti da u razliitim kulturama postoje znaajne razlike u odnosu na tip i strukturu porodice, kao i razliite
vrednosti vezane za psihoseksualno vaspitanje polova. U tom smislu vano je
prouiti strukturu porodice i emocionalne odnose roditelj-dete kao i proistekle
komplekse sa stanovita razliitih kultura.
Tako, na primer, u nekim kulturama (mahom patrijarhalnim) dominantan je
odnos dete otac, dok je u drugima (matrijarhalnim) to dete majka.
Primenjujui navedene konstatacije, moemo ustvrditi da se, osim Frojdove
varijante Edipovog kompleksa, moe govoriti i o drugim varijantama kompleksa
kao to su: Aase kompleks (Ajase kompleks, Japan) i Ganea kompleks (Ganesha
kompleks, Indija).
Moe se postaviti pitanje: da li se te razliitosti moda mogu shvatiti i kao deo
istog kompleksa, samo na obuhvatniji i iri nain sagledavanja istog, ukljuivanjem npr. teorije objektnih odnosa Melani Klajn?
Stav autora ovog teksta je da klasina Frojdova teorija Edipovog kompleksa
sagledana u svetlu, ne samo zapadnih, ve i dalekoistonih kultura nije dovoljno
obuhvatna. Ona zahteva kulturnu modifikaciju i teorijsko proirenje.
Jedno takvo teorijsko proirenje mogue je ukljuenjem teorije objektnih odnosa Melani Klajn, kao i Kosavine teorije (Kosawa) o postojanju dve vrste krivice:
punativne i reparativne.
Takoe, vano je uzeti u obzir da se i razliiti kompleksi (o kojima se u tekstu
govori) odnose na razliite razvojne periode: pre-genitalni, oralni i falusni, u kojima najpre, majka, a zatim, otac zauzimaju centralne pozicije u razvoju deteta.
Razvojno gledano, mogue je proiriti i obuhvatnije sagledati problematiku Edipovog kompleksa, i to ne samo dinamski kao u Frojdovom dualistikom shvatanju nagona ili kao teoriju objektnih odnosa Melani Klajn, ve i kulturalno.
FROJDOV KONCEPT EDIPOVOG KOMPLEKSA
Psihoanalitiki koncept Edipovog kompleksa, koji je Frojd otrkrio 1897. godine, zasnovan je na grkom mitu i poznatoj Sofoklovoj tragediji Car Edip.
Frojd je povezao mit o Edipu (ili Ojdipu, prema Grevsu, 1987), sa uoenim
kompleksom roditelj dete. Bio je uveren da je Edipov kompleks osnovni psiholoki izazov u razvoju linosti i univerzalni fenomen.
46
Edipov kompleks u svetlu Zapadnih i Dalekoistonih kulturnih tradicija

Sneana Milenkovi
Prema psihoanalitikoj teoriji razvoja linosti Edipov kompleks, kao triangularni emocionalni kompleks roditelj dete, pojavljuje se na uzrastu izmeu tree
i pete godine, u falusnom stadijumu, u dobu punog razvoja infantilne seksualnosti. On je definisan kao sloena i prevashodno nesvesna konstelacija predstava,
stavova i afekata, koja se javlja u trijadi dete otac majka. Dete tada gaji nesvesnu, ali snanu, erotsku sklonost prema roditelju suprotnog pola, a istovremeno
i nesvesnu mrnju prema roditelju istog pola, koga, inae, svesno voli i uzima za
uzor u procesu identifikacije. U procesu normalnog razvoja, dete e se na kraju
identifikovati sa roditeljem istog pola i postepeno odvojiti od roditelja suprotnog
pola. Ako vezanost za roditelja suprotnog pola nije adekvatno prevaziena i razreena, kao posledica nastae neuroza.
Ovaj kompleks je svoj naziv dobio prema mitskom liku iz Sofoklove tragedije
Car Edip, koji je, u neznanju, ubio svog oca Laja i oenio se majkom Jokastom.
Prema Frojdu, kod deaka ulna ljubav prema majci, ljubav prema ocu, i istovremeno mrnja prema njemu, poinju da se sukobljavaju na falusnom stupnju
to dovodi do Edipovog kompleksa. Malian primeuje da mu otac spreava put
prema majci. Identifikacija sa ocem dobija zbog toga neprijateljsku boju i zavrava se sa eljom da se zauzme mesto koje ima otac u odnosu prema majci. Kod deaka se tada javlja snaan strah od kastracije, strah da e biti kanjen odsecanjem
grenog organa (Trebjeanin, 2008).
Dok deak naputa svoje seksualne i neprijateljske edipovske elje zbog kastracionog straha, iji intenzitet dolazi do hiperinvesticije penisa u toku falusne faze
(prema Frojdu, kompleks je razbijen zbog oka od kastracione pretnje), devojice
naputaju Edipov kompleks iz straha od gubitka ljubavi, zbog razoaranja, stida,
a takoe i iz straha od fizike povrede. Sve te sile imaju manju dinamiku vrednost od kastracionog straha i zato se prevazilaenje Edipovog kompleksa kod devojica odigrava obino postupnije i nepotpunije. Frojd je mislio da je to psihika
osnova za kasnije razlike u karakteru kod oba pola (Fenichel, 1961, str. 86).
Uspostavljanjem Nad-Ja okonavaju se tenje Edipovog kompleksa i zapoinje
period latencije.
Nad-Ja je, prema Frojdu, naslednik Edipovog kompleksa (Frojd, 1969, str.153).
Na pitanje: kako se Edipov kompleks normalno razreava, odgovor je odnosi prema objektima kod Edipovog kompleksa zamenjeni su regresivno, identifikacijom. Potisnuta agresivnost prema roditelju istog pola introjektuje se i stavlja u
slubu Nad-Ja, tj. okree se, u vidu moralnih zabrana, protiv vlastitog Ja (Trebjeanin, 2008, str. 475).
Pokuavajui da objasni razlike meu polovima, Erik From (prema Fenichelu,
1961, str. 80) istie da razlike u strahu, koje dominiraju kod polova, delimino
potiu od fiziolokih razlika u obavljanju seksualnog akta. Otuda, strah koji osea mukarac, po njemu, jeste strah od impotencije ili neuspeha, dok ena strahuje
47
da e izgubiti ljubav i ostati sama. I Fenihel zakljuuje da nema sumnje da ta fizioloka razlika doprinosi dominantnoj ulozi kastracionog straha kod mukarca
i straha od gubitka ljubavi kod ena (Fenichel, 1961, str. 80).
Kao to je ve reeno, u sluaju fiksiranja za Edipov kompleks, bez obzira o
kom polu je re, razvija se neuroza kao neuspean pokuaj njegovog savladavanja.
Od svih kompleksa u psihoanalizi najvaniji je Edipov kompleks, pa ga Frojd
zato i naziva kompleksom nad kompleksima (Trebjeanin, 2008, str. 102).
To je jedan od kljunih pojmova psihoanalitike teorije, koji je od presudnog
znaaja za razumevanje, pre svega, razvoja neurotine, ali i normalne linosti,
kao i za razumevanje nastanka kulturnih i drutvenih institucija.
POREKLO EDIPOVOG KOMPLEKSA
U okviru naeg razmatranja teme o Edipovom kompleksu osnovno je pitanje:
da li je Edipov kompleks bioloka injenica uroena ljudskim biima ili produkt
socijalne institucije (porodice), koji podlee istim promenama kao i te institucije?
Frojd je postavio interesantnu hipotezu o filogenetskom poreklu Edipovog
kompleksa u svojoj uvenoj knjizi Totem i tabu (1976). Edipov kompleks je, po
njegovom miljenju, bioloke prirode i tesno je povezan sa problemom porekla
porodice.
Frojdova pretpostavka polazi od toga da su u nekom preistorijskom periodu,
kad je oveanstvo bilo organizovano u horde, sinovi ubili i pojeli oca koji je, kao
poglavica, predvodio pleme. Ta inkorporacija predstavlja poetak prve grie savesti i inhibicije, ija posledica je zabrana incesta i oceubistva.
Drutvo je, prema Frojdovom miljenju, ovekov proizvod prouzrokovan ili
provociran strukturom njegovih nagona, koji su bioloki i antagonistiki (seksualni nagon ja nagoni; nagoni ivota nagoni smrti). Tako Frojd karakteristike
drutva izvodi iz strukture ovekove psihe, a drutvo tumai na bioloko-organistiki, tj. psiho-biologistiki nain.
Odnos izmeu pojedinca i zajednice (izraen terminima nagona i kulture/
drutva) Frojd razmatra u okviru znatno ire problematike odnosa prirode i kulture i to iz dva ugla: sa stanovita delovanja kulture na ljudsku prirodu, kao i
delovanja ovekove prirode na kulturu.
Totem i tabu je jedno od retkih mesta gde se Frojd bavi uticajem ovekove
prirode na kulturu. On u knjizi prikazuje izlazak oveka iz prirodnog stanja
prahorde i ulaska u ljudsko, civilizovano, kulturno stanje, dok istovremeno ocrtava pretvaranje onog prirodnog u oveku u drutveno, kulturno. Pobunu sinova, ubistvo oca tiranina kao i odatle proizale religijske, moralne i drutvene
konvencije Frojd tumai pomou seksualnih nagona. elja za zadovoljenjem do
48

Sneana Milenkovi
tada osujeivanih nagonskih potreba raa pobunu, a zbivanja nakon pobune rezultat su uvida u potrebu regulisanja seksualnih odnosa, to rezultira uvoenjem
morala i religije.
Na taj nain, ljudsko drutvo energiju seksualnih nagona sa seksualnih ciljeva
preusmerava na drutvene ciljeve (npr. na drutvenokoristan rad) i takoe, ograniava ovekovu prirodno datu destruktivnost, jer je to osnovna pretpostavka
zajednikog opstanka ljudi. Zbog ta dva razloga, a naroito drugog, ljudska zajednica je represivna.
Postupajui tako, Frojd ne samo da objanjava postojee odnose u drutvu,
on ih, nalazei im poreklo u biolokim datostima oveka, i opravdava. Prema
Frojdu, ljudsko drutvo je nuno i neizbeno represivno.
Meutim, Frojd ne previa dvosmerni proces i uticaj povratno delovanje
kulture na ljudsku prirodu. Pojednostavljeno reeno psihoanaliza utvruje da
je ovek, po prirodi, bie nagona, koje, meutim, razvija posebni oblik egzistencije kulturu, kojom unapreuje svoje istinski ljudske dimenzije, to znai da on
kulturnim delovanjem preoblikuje neka od svojih od prirode datih svojstava. Geslo Gde je bilo Ono neka bude Ja, navedeno kao zadatak psihoanalize, mogue
je shvatiti samo kao (psihoanalitiku) misiju kulture.
Frojd je retko razmatrao funkciju svesti, a jo ree njen nastanak. U drugoj
topici on svest smeta u Ja i uporeuje je sa percepcijom. Ja, opet, nastaje iz Ono,
preinaenog u susretu sa stvarnou, dok je svest rezultat procesa osveivanja. A
osveivanje je proces u koji je Frojd polagao velike nade. Kao to u psihoterapiji
osveivanje ukida nesvesno delovanje traumatskog iskustva preraslog u simptom, u kulturnom ivotu ono vodi smanjivanju nesvesnih, svesti nepoznatih i
van kontrole psihikih procesa.
Osveivanje nesvesnog, s jedne strane, je ve rezultat, a s druge strane je i
zadatak kulture. Osveivanjem nesvesnog postie se (samo)preobraaj oveka.
irenjem Ja postie se suavanje Ono, nagonskog, ime tako osveeni ovek postaje svesno, sebi poznato, vremenski sreeno, (samo)kontrolisano i ne-antagonistiko bie. Prevlast uma konano dovodi do toga da ovek postane samom sebi
jasan i shvatljiv.
Ovakvim novim odreenjem oveka Frojd zavrava u ultraracionalnoj i logocentrikoj perspektivi drutva i pojedinca. Ovakva vizija oveka nije neto to
je u njemu prirodno dato i uroeno, ve neto to je u njemu prisutno tek kao
mogunost, neto to se moe razviti jedino njegovim specifinim nainom postojanja.
Samoosveivanje/samospoznavanje je upravo onaj proces u kome je evidentno kako kultura polazi od prirode kao svoje osnove ili pretpostavke, ali je i svojim sredstvima, a i samim ciljem prevladava.
49
Osveivanje nesvesnog po definiciji znai ukidanje nesvesnog kao nesvesnog,

jer je nesvesno mogue saznati tek kada ono postane svesno, ali to postajanje
svesnim ne samo da omoguava saznanje, ve i bitno menja sam predmet saznanja. Sadraji nesvesnog, nakon to bivaju osveeni, dobijaju novi kvalitet umni
kvalitet. Umom proeti nagon postaje pro-umljen. S obzirom na karakteristike
nagona (mrano, bezvremeno, alogino...) i uma (red i logika, sled, vreme i hijerarhija), tako pro-umljen nagon prestaje biti nagon i postaje neto drugo, samome sebi suprotno.
To je, po mom miljenju, konsekvenca Frojdovog vienja zadatka psihoanalize kao procesa (samo) osveivanja nesvesnoga, pretvaranja Ono u Ja.
I jo korak dalje, Frojd,odgovarajui na Ajntajnovo pitanje o ratu, vidi idealno stanje kao zajednicu ljudi koji bi svoj nagonski ivot podredili diktaturi
uma (Frojd, 1986, str.412).
Ali, u pitanju je samo projekat koji nikada jo do sada nije bio ostvaren. Jer,
tako preobraeni ovek vie nije bie nesvesnoga, ve bie svesti, o kome Frojd
govori sve ee u kasnijim spisima.
Ostaje pitanje razloga, ili motiva, Frojdovog koncepta osveivanja i uvoenja
uma, pa i njegove diktature, kao reenja problema nagonskog ivota oveka.
FENIHELOVO SHVATANJE EDIPOVOG KOMPLEKSA
Fenihel (Fenichel) je, za razliku od Frojda, vie spreman da biologiju Edipovog kompleksa relativizira tvrdnjom da razliite sredine izazivaju razliite reakcije (Fenichel, 1961, str. 78), kao i da je Edipov kompleks, bez sumnje, produkt
uticaja porodice (str.78), te da ako bi se izmenila institucija porodice, izmenila
bi se obavezno i shema Edipovog kompleksa (str. 78).
Ova hipoteza, ispravno, po mom miljenju, smatra Fenihel, ne menja injenicu da bi seksualni konflikti dece bili drukiji da ona ne ive zajedno sa svojim
roditeljima, braom i sestrama i da nisu izloena tipinim porodinim konfliktima seksualne ekscitacije i frustracije (str. 78).
Meutim, ne treba zaboraviti da je razlika izmeu bioloke determinacije i
socijalne determinacije samo relativna.
Prema Fenihelu, ni sam Frojd ne pretpostavlja da instinkti predstavljaju nepromenljive sheme: one su, pre svega, ostaci ranijih uticaja sredine (Fenichel,
1961, str. 77) Nikakav uroeni mistiki Edipov kompleks nije stvorio porodicu
kao mesto gde moe biti zadovoljen. Naprotiv, kae Fenihel, porodica je stvorila
Edipov kompleks (str.77).
50

Sneana Milenkovi
Ali, ne zaboravimo, da je on istovremeno produkt uticaja porodice, te ako

bi se izmenila institucija porodice, izmenila bi se i shema Edipovog kompleksa
(Fenichel, 1961, str.78).
Fenihel se tu poziva na kulturnog antropologa Malinovskog i njegova istraivanja kada navodi primere drutava s oblicima porodice koji, se razlikuju od
naih i koja imaju razliite Edipove komplekse.
Problem porekla Edipovog kompleksa je, tako, sveden na problem porekla porodice, na jedno, kako kae Fenihel, interesantno i jo nerasvetljeno poglavlje
koje se nalazi van podruja teorije neuroza (str. 78).
ANTROPOLOKA ISTRAIVANJA MALINOVSKOG I NJEGOVI
NALAZI VEZANI ZA EDIPOV KOMPLEKS
Antropoloko-socioloka kritika
Interesovanje za kros-kulturalna istraivanja Edipovog kompleksa nije novo.
Pored psihoanalitike teorije, postojao je trend meu kulturnim antropolozima
i kulturnim psihijatrima u sakupljanju i prouavanju folklora i pria/bajki u razliitim kulturama.
U postojeoj literaturi, varijacije Edipovog kompleksa u razliitim kulturama
se prikazuju preko razliitih porodinih sistema.
Nakon prouavanja matrijarhalnog porodinog sistema Trobrijandskih ostrva u Malineziji, Malinovski (1927) nam je pokazao da tamo nije deakov otac taj
koji je glavni u odlukama, ve deakov ujak, te da se i Edipov kompleks pomera
sa oca na ujaka, sa majke na sestre.
Neki drugi istraivai ukazuju da je, meu Nigerijcima u Africi, zakon u prolosti dozvoljavao mukarcima da imaju vie ena, koje su mogle da funkcioniu
kao majke-surogati detetu nakon oeve smrti, ili ak i kao potencijalne ene.
Zbog mogunosti da sin posle oeve smrti nasledi i oeni njegovu enu/surogatmajku, Edipalne fantazije su bile ostvarljivije u stvarnom ivotu, te se i pojaano
rivalstvo sa ocem moglo ekivati. Tako je, u poligamnom porodinom sistemu,
Edipova borba jo i intenzivirana, dok je istovremeno postojao jak tabu protiv
incestuoznih odnosa (Illechukwu, 1999).
U nastavku izlaganja prikazau blie rad Malinovskog i njegova otkria do
kojih je doao, a koja se tiu Edipovog kompleksa.
Antopolog Bronislav Malinovski je u svojim prouavanjima ivota melaneanskih zajednica na Koralnom arhipelagu bio podstaknut da razmilja o nainu
na koji bi se Edipov kompleks i druga ispoljavanja nesvesnog mogli pojaviti u
zajednici zasnovanoj na materinskom pravu (Malinovski, 1971, str. 132).
51
Uporeujui dve civilizacije, evropsku i melaneansku, ustanovio je da postoje velike razlike budui da su neke sile pomou kojih drutvo uobliava ovekovu bioloku prirodu u osnovi drugaije (str. 169). U oba drutva on je pratio
razvitak prosenog deaka i devojice i izneo svoja zapaanja o postojanju dve
vrste porodinih kompleksa (str. 169).
Naime, on je doao do sledeih nalaza:
1. Njegova istraivanja su i prva primena psihoanalitike teorije na prouavanje ivota primitivnog oveka i, kao takva, mogu biti od znaaja za prouavanje
oveka, njegovog uma i njegove kulture (str.132) tavie, Malinovski, iako nikad
nije bio sledbenik psihoanalitike teorije i prakse, psihoanalizu preporuuje
naunicima koji ele da prouavaju svoj predmet bez nevanih ukrasa i, ak, bez
smokvinog lista (str. 132).
Psihoanaliza, po miljenju Malinovskog, je u osnovi teorija o uticaju porodinog ivota na ovekov um (str. 135). Ona (psihoanaliza) je roena iz medicinske prakse i njene teorije su uglavnom psiholoke. Pri tom on jasno ukazuje na
socioloku prirodu svoje doktrine, smatarjui da je ba taj socioloki aspekt, koji
zasluuje vie panje, a da je ovom aspektu poklonjeno najmanje panje (str.
135). Frojdovska drama odigrava se u okviru odreene vrste drutvene organizacije, u uskom krugu porodice koju ine otac, majka i deca(str. 136). I, u nastavku teksta Malinovski sugerira da psiholokom tretiranju kompleksa treba dodati dva socioloka poglavlja: uvod, s prikazom socioloke prirode uticaja porodice,
i epilog, koji sadri analizu posledica ovog kompleksa na drutvo (str. 136).
2. Malinovski razume mitove kao svete prie (str.98) ili ive stvarnosti
(str.94), koji su sastavni deo kulture (str.99).
U primitivnoj kulturi, po njegovom miljenju, mit vri jednu neophodnu
funkciju: on izraava, pojaava i ozakonjuje verovanje; on uva i namee moral;
on garantuje delotvornost rituala i sadri praktina uputstva. Tako je mit nuni
sastojak ljudske civilizacije (str.94). To je pragmatika povelja primitivne vere i
moralne mudrosti (str.94).
I dalje, Malinovski daje jedno lepo poreenje biblijske prie i mita: za biblijskog oveka mit je potpuno isto to je za vernog hrianina biblijska pria o postanku sveta, o padu, o spasenju kroz Hristovu rtvu na krstu (str. 94). Kao to naa
sveta pria, kae Malinovski, ivi u naim ritualima, u naem moralu, kao to
ona upravlja naom verom i kontrolie nae ponaanje, to isto kod primitivnih
naroda ini mit (str.94), ije poznavanje oveku daje motiv za ritualne i moralne
akcije, kao i uputstva kako one treba da se obavljaju (str.99).
3. Njegova sledea tvrdnja, do koje je doao na osnovu svojih istraivanja, je
da porodica nije istovetna u svim ljudskim drutvima, a nije ista ak ni u razliitim slojevima jednog istog drutva (str. 136).
52

Sneana Milenkovi
Prema mom miljenju, Malinovski zastupa jedan sistemski, interaktivni pristup, u osnovi cirkularnu (nelinearnu) epistemologiju, prema kojoj je jedna pojava/simptom istovremeno i uzrok i posledica, tj. uzrok i posledica nisu vremenski
odvojeni jedno od drugoga, oni se istovremeno deavaju.
Porodica se tokom razvitka ljudskog roda veoma izmenila od prvobitnog
oblika, idui od prvog oblika, zasnovanog na promiskuitetu, seksualnom i
ekonomskom komunizmu, preko grupne porodice, zasnovane na grupnom
braku,porodice iste krvi...ka individualnoj porodici koja se zasniva na monogamnom braku (str.136).
Malinovski ukazuje i na velike razlike u sklopu porodice zavisne od podele
moi, koja, ako je oliena u razliitom stepenu u ocu, daje vie oblika patrijarhata,
ili, oliena u majci, razne vrste materinskog prava (matrijarhata). (str.136)
4. Malinovski dalje zakljuuje da kompleks koji je iskljuivo poznat Frojdovoj koli, a za koji on smatra da je univerzalan, pri tom on misli na Edipov kompleks, u sutini odgovara patrijarhalnoj arijevskoj porodici (str. 137) i tipian je
za nae patrijarhalno drutvo (str. 169).
Uporeujui patrijarhalni i matrijarhalni odnos, Malinovski utvruje da je
glavna razlika u ocu (str. 146). Dok je u naem drutvu otac iskljuen iz scene
i u najboljem sluaju ima podreenu ulogu, kod stanovnika Trobrijanda on
igra mnogo aktivniju ulogu, koja je znaajna, pre svega, zato to mu prua daleko
vee polje za stvaranje veza privrenosti s decom (str.146). Tipian otac sa Trobrijanda je vredna i savesna dadilja, i u tome se pokorava dunosti koja je izraz
drutvene tradicije. injenica je, meutim, da se otac uvek interesuje za decu,
ponekad strasno, i da izvrava sve svoje dunosti savesno i s ljubavlju (str.146).
5. Zakljuak bi bio da je drutveno ureenje trobrijandskog matrijarhata gotovo potpuno u skladu s biolokim tokom razvitka (169), nema osuivanja seksa
ili seksualnosti kao takvih, i, pre svega, nema moralnog uasavanja pred idejom
deije seksualnosti (str. 170), dok se u naem (patrijarhalnom) drutvu ometa i
suzbija izvestan broj prirodnih impulsa i sklonosti (str. 170).
6. Tako npr. Malinovski navodi, izmeu ostalog, uticaj naeg morala, koji osuuje seksualnost kod dece, detinju telesnu elju da se vrsto dri uz majku i privrenost njoj, koja se u patrijarhalnim institucijama prekida ili spreava, a tolerie
se brutalnost oca, naroito u niim slojevima, uz atmosferu njegovog iskljuivog
prava nad majkom i detetom, itd. Svi ovi uticaji razdvajaju roditelje i decu i proizvode diskontinuitet u razvoju (prekid kontinuiteta u vidu latencije), dok u trobrijandskom matrijarhatu postoji kontinuitet u dejem razvoju.
Prema Malinovskom, interesantno je pomenuti da u Evropi postoji period latencije koji znai, prekid kontinuiteta u seksualnom razvitku, i, prema Frojdu, slui stvaranju i uvrivanju mnogih naih represija i opte amnezije, kao i stvaranju
mnogih opasnosti u normalnom seksualnom razvoju. S druge strane, on predstav-
53
lja takoe pobedu drugih kulturnih i drutvenih interesa nad seksualnou. U ovoj
fazi kod primitivnih naroda seks u ranom genitalnom obliku, koji je nepoznat kod
nas, postaje glavno interesovanje deteta koje nikada nee biti odbaeno, a ni sankcionisano. (str. 171).
Zapaanja Malinovskog su,svakako, dragocena za nau dalju analizu Edipovog kompleksa i druge njegove varijetete kao to su Ganea i Aase kompleks, ija
analiza sledi u nastavku izlaganja.
GANEA KOMPLEKS
Kao opozit Edipovom kompleksu susreemo se sa Ganea kompleksom (Ganesha) koji je povezan sa dalekoistonom kulturnom tradicijom (Indijom) i on
predstavlja neku vrstu negativa Edipovom kompleksu. I ovde se radi o odnosu
otac-sin, ali je sin poraen, on strada od oca. Razlika je i u tome to nakon ubistva, sledi spoznaja o uinjenom delu, doivljaj velike boli i pokuaj reparacije.
Sin se oivljava tako to se, na osnovu sugestije proroanstva, glava prvoroenog bia (mladunca slona) stavlja na sinovljevo telo i Ganea je, u stvari, boanstvo koje je kreacija ljudskog bia sa glavom slona.
Jo 20-tih godina prolog veka, kada je psihoanaliza dola u Indiju, ve na
samom poetku, nametnula su se dva bitna pitanja: da li je psihoanaliza uopte mogua u tradicionalnom nezapadnom drutvu, kao to je Indija sa svojim
drugaijim porodinim sistemom, religioznim uverenjima i kulturnim vrednostima? kao i pitanje: da li je mentalni ivot indijskih pacijenata radikalno razliit
od onih na Zapadu?
Osniva i prvi predsednik Indijskog psihoanalitikog drutva (Girindrasekhar Bose), pisao je Frojdu jo davne 1929. godine o razlikama koje je zapazio u
tretmanu indijskih i Zapadnih pacijenata.
Razlike su se ticale Edipovog kompleksa i kastracionog straha. On je uoio
da njegovi indijski pacijenti ne ispoljavaju kastracione simptome tako jakog intenziteta kao evropski pacijenti (Kakar, 2005, str. 76). Takoe, i da je majka
Edipa vrlo esto kombinacija roditeljskih figura, a to je on smatrao da je od
velike vanosti za razumevanje ovog kompleksa. Kod indijskih pacijenata, prema
Boseu, fantazija preuzimanja seksualnih atributa oba roditelja izgleda relativno
lako dostupna njihovoj svesti.
I, naposletku, imao je dovoljno razloga da veruje da je glavna motivacija ensko, materinsko boanstvo, a ne muko.
U osnovi njegovog stava je da se prava borba vodi izmeu elje da budemo
muko i njene suprotnosti, elje da budemo ensko (str. 76).
54

Sneana Milenkovi
Kod Indijaca deca se odgajaju bez odee, goliava (muka deca sve do 9-10
godina, a enska do 7), tako da razlike izmeu polova nisu iznenaenje. Kastraciona ideja, koja, iako se simbolino pojavljuje u snovima, ima u pozadini primitivniju ideju da smo prvobitno ensko.
Frojd je u svom pismu, kao odgovor na Boseova zapaanja, odgovorio blago
kritikujui Bosea u vezi njegovog (ne)razumevanja znaajnosti kastracione pretnje (Kakar, 2005,str. 76).
Primitivna ideja da smo ensko i ukorenjenost ove fantazije u materinsku
konfiguraciju porodice i kulture u Indiji, smatra ovaj autor (Kakar), nije se promenila ak ni posle 50 i vie godina nakon Boseovih ukazivanja Frojdu na razlike
izmeu zapadnih i istonih kulturnih tradicija po pitanju Edipovog kompleksa.
Hegemonistiki narativ Hindu kulture kada je u pitanju razvoj mukarca
niti je Frojdov Edip, niti hrianski Adam, zakljuuje indijski psihoanalitiar
Kakar (str. 78).
Dominantni narativ ove kulture je Devi (ili Velika Boginja, Parvati, ena Shivina) u njenim mnogostrukim prikazivanjima kao majke, u unutranjem ivotu
indijskih mukaraca.
I osnovna sugestija koja dolazi iz pera ovog indijskog autora jeste da odreene forme materinsko-feminine mogu biti centralnije u indijskim mitovima i psihi
nego one na Zapadu (str.78).
Mit na Istoku, u Indiji, prema Kakaru, ima ivu, vibrantnu, simboliku mo,
koja stvara idiome koji pomau pojedincu u konstrukciji i integraciji vlastite unutranje realnosti (Kakar, 2005, str. 79). Mit o Devi, Velikoj Boginji, konstituie
hegemonijski narativ hinduistike kulture, s posebnim osvrtom na boanstva
Ganea i Skandu, njene sinove, koji psiholoki predstavljaju dve detinje pozicije
razvoja indijskog deaka.
Ganea je onaj koji otklanja sve prepreke i boanstvo je svih poetaka i moda
najoboavanije boanstvo izmeu 330 miliona hinduistikih bogova (Courtright, 1986).
Ganea je predstavljen kao dete velikog trbuha sa glavom slona (slonia) i
zubom koji nedostaje. Kada se prikazuje sa svojom porodicom, on je predstavljen
kao dete sa svojom majkom Parvati (Parvati) i ocem ivom (Shiva).
Ganein, mlai brat je Skanda (Skanda ili Kartikkeya, u junoj Indiji, gde je
vrlo popularan, poznat i kao Murugan ili Subramanya). Nasuprot Ganei, Skanda je lep deak, mladog, vitkog tela i herojskih podviga, koji se, u analitikoj
terminologiji, moe se rei, nalazi na falusnom stupnju.
55
U dramatizaciji sinovljeve dileme u odnosu na majku, stvorene razvojnim

promenama koje su vezane za identitet mukarca, Ganea i Skanda igraju kljunu
ulogu (naroito je ovo vezano za podruje june Indije i ri Lanke).
Radi boljeg shvatanja celokupne prie mita o Ganei, priu sam podelila na
tri dela i to:
(1) Mit o Ganei, Skandi i njihovoj majci (Devi ili Parvati)
(2) Mit o Devi i Demonu
(3) Mit o Ganei, ocu (ivi) i majci (Devi ili Parvati)
(1) Pria o Ganei, Skandi i njihovoj majci (Devi, ili Parvati)

Plod manga je plutao na povrini vode i Parvati ga je ugledala i obeala ga kao
nagradu onome ko prvi obie (jaui) univerzum. Skanda je odmah uzjahao svog
zlatnog pauna i krenuo da izvri zadatak. Ali, Ganea, koji je jahao na pacovu, bio
je mudriji. Zapitao se: ta je moja majka, u stvari, mislila? On je tada napravio
krug oko svoje majke, obiavi oko nje, iskazujui joj na taj nain potovanje i
oboavanje, i rekao joj: Ja sam obiao svoj univerzum. Parvati je dala Ganei
nagradu plod manga. Skanda je zbog toga bio besan kada se vratio sa svog puta
i zahtevao je mango kao nagradu za sebe. Ali pre nego to ga je dobio, Ganea je
zagrizao plod manga i polomio jedan od svojih zuba (kljova).
ta nam u stvari kae ova pria?
U njoj su Skanda i Ganea personifikacije dve suprotne tendencije elje deteta u predveerje Edipovog kompleksa. Dete je pocepano/rastrzano izmeu snane elje za nezavisnou i autonomnim funkcionisanjem i, isto tako snanog,
poriva: da se preda i ostane fuzionisano sa majkom.
Skanda se opredelio za individuaciju i nezavisnost, i on je doiveo neku vrstu kazne izgnanstvo iz raja: majinog dareljivog prisustva, ali, istovremeno, i
neku vrstu nagrade obeanja funkcionisanja kao odraslog mukarca.
to se tie Ganea, on se vraa majci i njegovo osvajanje nagrade manga
(jedenje manga) moe se protumaiti kao povratak dojci, pogotovu kad znamo,
kae Kakar, da u Tamil Nadu u svesti ljudi svima je dobro poznata analogija izmeu manga i dojke.
Takoe, Ganea je jedui mango plod polomio zub, to bi se moglo protumaiti kao gubitak potencijalne maskulinosti. Ostajui dete, meutim, Ganea
nikad nee upoznati bol i strah separacije od majke, nikad nee osetiti bol i oaj
njenog odsustva.
56

Sneana Milenkovi
Posmatrajui na taj nain, Ganea, sa take gledita indijske kulturne preferencije separacija individuacija, moe izgledati mnogo superiorniji u odnosu
na Skandu.
Prema Kakaru, on je jedno sa svojom majkom u njenoj elji da se njen sin ne
razdvoji od nje.
Meutim, to ne moe da predstavlja trajno reenje problema zadravanja falusnih elja u preplavljujuem unutranjem prisustvu VelikeMajke.
Pria ima i svoj nastavak:
Nakon to je Skanda ubio demona Taraka, koji je terorisao bogove, boginje
su postale vrlo popustljive prema njemu i savetovale mu da se zabavlja kako mu
volja. Skanda je postao svojevoljan i osion u ispunjavanju svojih elja. On je vodio ljubav sa enama bogova, a oni nisu mogli da ga zaustave u tome. Kada su
se poalili njegovoj majci (Devi), ona je odluila da mu doskoi na taj nain to
je dala istu formu svokoj eni koju bi on poeleo da osvoji. Skanda je nastavio i
dalje da osvaja ene bogova, jednu po jednu, ali u svakoj bi video majku i strast
i elja bi tada prestajale. Konano, shvativi da je univerzum ispunjen njegovim
majkama, odluio je da ostane zauvek u celibatu.
Ovakav zavretak mita upuuje na zabranu incesta i na traenje drugih reenja u prevazilaenju Edipovskih elja. Konkretno, ovaj mit ukazuje da ni Skanda
nije najuspenije raskinuo vezu sa Velikom Majkom i otiao svojim putem, putem
individuacije.
(2) Mit o Devi i Demonu

A sada da se upoznamo sa likom Velike Majke. Kakav je lik boanske majke
Devi?
Ona je snana, seksualna majka, njen lik se provlai kroz hinduistike mitove,
folklor, poslovice, simptome i riuale u svim njenim stranim i surovim formama
(Kakar, 1978).
Pria kae da se veliki demon (Mahisasura) zaljubio u boginju Devi (ivinu
enu, poznatu kao Parvati) i poslao joj ljubavnu poruku. Devi je odgovorila da e
ona prihvatiti kao mua samo onoga koji je porazi u borbi. I kad je veliki demon
doao sa vojskom svojih demona i ogromnom borbenom opremom, Devi je dola
sama, jaui na svom lavu. Ona je zapoela ples i svakim svojim pokretom je otsecala glave miliona i miliona pristiglih demona (Mahisasurinih vojnika). Kada je
to video, veliki demon je pokuao da pobegne pretvarajui se u slona. Ali, Devi ga
je sustigla i presekla njegov trup na pola. Slon se zatim pretvorio u bivola i sakrio
njen ma i koplje. Razljuena Devi uzjahala je bivola i jahala ga sve do iscrpljenja,
57
dok on nije pao na zemlju, a onda ga je dokrajila zarivi svoje koplje u njegovo
uvo, nakon ega je demon konano izdahnuo.
Mit je dovoljno reit u opisu omnipotencije i seksualne energije Velike Boginje, izraene kroz sliku njenog plesa, nje nage kako jae, iscrpljujui i najsnanijeg mukarca (velikog demona) koji joj se potinjava do smrti, takoe, odsecajui
glave milionima loih deaka (vojske velikog demona) sa demonskim eljama,
itd. Devi moemo shvatiti i kao falusnu majku (Chasseguet-Smirgel,1964).
Kakar u ovakvoj slici boanske majke vidi pre boginju kao oveka enu
(Kakar, 2005, str. 82), kao to je i iva pola ovek, pola ena, koji je inkorporirao deakovu elju da postane mukarac bez da se odvoji i seksualno diferencira
od majke, da preuzme seksualne atribute, a da ne napusti one enske (str.82).
Na osnovu linog iskustva, za vreme mog petonedeljnog boravkau Indiji 2003.,
i sama sam se uverila da su predstave ivine dvopolne, kao i ostalih boanstava.
Mit se, meutim, nastavlja. Nakon to je Devi ubila demona, bogovi su traili
od ive (njenog mua, najmonijeg boanstva) pomo. iva je nonalantno, oputeno leao na leima kada mu je Devi prila. Nije se nimalo uplaio nje, njene
snage i moi. A ona je prestala sa svojim nadmetanjem u ispoljavanju svojih moi.
iva se, dakle, pojavljuje kao onaj koji je u stanju da se nosi sa velikom majinom
energijom i moi.
U prii, iako je otac udaljen, on je snaan i moan. On se pojavljuje kao rival
tek kasnije.
Rivalstvo, takoe, postoji u popularnim indijskim mitovima, ali nije edipalnog tipa, gde se sve vrti oko sinovljeve krivice u odnosu na fantazirano ili nesvesno oceubistvo.
Indijski kontekst istie vie oevu zavist u odnosu na to to pripada sinu
ukljuujui tu i majku i sinovljevu anksioznost proganjanja (Melani Klajn) kao
primarnu motivaciju u odnosima otac sin.
To se jasno vidi u sledeem mitu o Ganeu, njegovom ocu i majci.
(3) Mit o Ganeu, njegovom ocu i majci

Prema mitu, Ganea je stvorila njegova majka, Parvati, iz svojih telesnih supstanci. Njen mu iva je bio zauzet, van kue, zabavljen ratovanjem. Konsekventno, otac i sin se nisu videli sve do trenutka kada je Parvati odluila da se okupa,
a dala instrukcije deaku, Ganei, da nikoga ne puta u kuu. Dok je deak uvao
strau napolju, naiao je njegov otac, lord iva, vraajui se iz svog pohoda i zatraio je od deaka da ga pusti unutra da vidi svoju enu. Ganea je odbio njegov
zahtev i iva ga je u ljutini ubio, otsekavi mu glavu. Kada je Parvati videla ta je
uinio, bila je besna i neuteno tuna u bolu. iva je obeao da e popraviti stvar
58

Sneana Milenkovi
i vratiti deaku ivot. Naredio je slugama da prvom novoroenom stvoru otseku

glavu i donesu je. To je bilo slone i njegovom glavom su zamenili deakovu.
Tako je Ganea postao bog sa slonovskom glavom i telom deaka.
Ovaj mit izvre psihoanaliziku kauzalnost izmeu fantazije o oceubistvu i
sineubistvu. Nabijen je strahom od sineubistva i sinovljevom kastracijom od strane oca kao reenjem kompeticije izmeu oca i sina, pre nego edipalnom krivicom
oceubistva.
Trajna genitalna inhibicija Ganea kao veni deak i odricanje od kompetitivnih oseanja u odnosu na oca izgleda da je tipino indijsko reenje Ganea
kompleksa, misle Kakar i Ros (1987).
AASE KOMPLEKS
A sad da proanaliziramo jo jedan kompleks, Aase kompleks, koji je potekao
iz Indije, ukorenjen u budistikoj misli, a koji je zaiveo u Japanu. Njegov autor je
poznati japanski psihijatar, psihoanalitiar, Kosava (Heisaku Kosawa, 1897-1968)
koji je postavio osnove psihoanalize u Japanu. Izmeu ostalog, on je studirao od
1932. do 1933. godine na Bekom psihoanalitikom institutu gde je bio u trening-analizi kod Riarda terbe (Richard Sterba) i pod supervizijom Pola Federna (Paul Federn). Dok je boravio u Beu, Kosava je posetio Frojda u njegovoj kui
u Bergasse 19, 1932. godine. Prezentovao mu je svoj rad napisan na nemakom
jeziku pod naslovom Dve vrste oseanja krivice sa podnaslovom Aase kompleks. U tom svom spisu Kosava je izloio svoju teoriju o Aase kompleksu.
Takoe, kao i u prethodnom sluaju, njegova teorija je zahtevala kulturnu
modifikaciju i proirenje teorije o Edipovom kompleksu, to nije nailo na Frojdovo razumevanje i prihvatanje.
Aase kompleks, po definiciji, je rani emocionalni kompleks koji nastaje iz
odnosa izmeu majke i sina, pre nego oca i sina.
Kosava se posluio legendarnom indijskom priom o princu Aatasatru. U
hinduistikom mitu o princu Aase ispituje se sinovljeva mrnja prema majci
ukljuujui tu i ubilake porive prema njoj (matricidalne), koji su paralelni sinovljevim (patricidalnim) eljama u Edipovom kompleksu (Okonogi, 2005).
Koliko je autorima poznato, matricidalnim eljama se nikad nije bavilo u zapadnoj kulturi (Tseng, Kim, Hsu, 2005, str. 101).
Pria o princu Aase koji je glavna linost Sutre o kontemplaciji o venom
ivotu ima neke zajednike elemente sa priom o Edipu.
I Edip i Aase su bili sinovi kraljeva i obojica su ubili svoje oeve. Samo to
u sluaju Aasea glavni naglasak je stavljen na (1) Aaseovu mrnju prema majinom egoizmu koji se tie njegovog roenja i (2) njegovu ljutnju/mrnju prema
59
njoj (majci) koja je tajno pokuavala da spase oca, koga je Aase zatvorio i muio
glau do smrti. Kada je otkrio majine pokuaje da spase oca, Aase je oboje hteo
da ubije, ali je ipak na kraju, nagovoren od svojih podanika, odluio da potedi
majku.
Poenta prie, dakle, nije na Aaseovoj erotskoj elji prema majci, ve na njegovoj ljutnji/mrnji prema njoj, koja ga je izdala, ak i pokuala da ubije (i pre i
nakon roenja).
Nakon oeve smrti, Aase je oboleo od opake kone bolesti koja se proirila
po itavom telu i samo je majka pristala da bude uz njega i da ga neguje. Ali i to
nije bilo dovoljno, dok nije zatraio Budin savet i dobivi ga, konano bio spasen.
A Budin savet se sastojao u razreenju njegove krivice, poruci da su svi ljudi
greni i da jedna osoba ne treba da snosi krivicu sama. Vezivanje krivice ili greha
za pojedinca je iluzija: zloini ljudi potiu pre od razliitih karmikih relacija.
(str.71) Buda je rekao: Ako si ti kao Kralj kriv i zasluuje kaznu, tada su sve manje Bude ovog sveta takoe krive i zasluuju kaznu. Jer, tvoj otac je postao kralj
samo zahvaljujui ovim velikodunim doprinosima Buda. Tvoj otac nikad ne bi
postao kralj bez prihvatanja ovih njihovih darova. Da ih on nije primio, ti ne bi
morao da ga ubije, jer on ne bi ni bio tada kralj. Poto si ti kriv zbog ubistva tvoga oca, tada smo svi mi, sve Bude, takoe krive. Ako Bude, nisu kanjene, nema
razloga ni ti da bude kanjen!.
Pria o princu Aase, koju je Kosava iskoristio da objasni Aase kompleks,
nije ista kad se pojavljuje u budistikim sutrama prenesenim iz Indije u Kinu,
Koreju, a zatim konano i u Japan, zahvaljujui kineskim prevodima. U originalnoj budustikoj prii, Bimbisara, otac Aase, naumio je da ubije Aase iz straha
od proroanstva koje je kazalo da e sin ubiti oca. U Kosavinom verziji, Vaidehi,
majka Aaseova, naumila je da ubije sina iz straha da bi sin mogao da ubije nju
(i oca). Meutim, pria prikazana od strane Kosave, u kojoj majka pokuava da
ubije sina ne moe se nai niti u jednoj budistikoj sutri, to predstavlja njegovu vlastitu kreaciju. Prema Okonogiju (2005), Kosavinom ueniku, (koji je dalje
razvijao interpretaciju Aase kompleksa) i prema njegovim vlastitim istraivanjima, mnogi delovi Kosavine prie su se odnosili na budistike tekstove koji
se bave spasenjem majke (Kanmuryojukyo). U svakom sluaju, Kosava je razvio
svoju teoriju zasnovanu na re-araniranoj prii koja je vie fokusirana na odnos
majka dete, koji je intimnije povezan sa tipinim sklopom odnosa roditelj
dete u to vreme karakteristinim za Japan. On je u Ajase kompleksu video neto
to je svojstveno za Japanace, koji se, po njegovom miljenju, oitava u oralnoj
zavisnosti prema majci, potiskivanju besa/ogorenosti/ljutnje prema njoj i oseanjima krivice preko opratanja i potrebe da se napravi restitucija /reparacija za
naumljenu/uinjenu zlu nameru/poriv. Ovakvo oseanje krivice je neto sasvim
razliito od oseanja krivice kao straha od kanjavanja, koje je Frojd ugradio u
svoju teoriju Edipovog kompleksa.
60

Sneana Milenkovi
Kosava (prema Okonogi, 2005) je posvetio veliku panju ranom detinjstvu i

vezi majka dete i bio je veliki pristalica ideja Melani Klajn o odojetovim sadistikim oralnim fantazijama koje ono ima u odnosu na majku. Objavio je i svoj
rad (o Aase kompleksu) jo davne 1932. godine, najpre na japanskom, pa zatim
i finalnu verziju o Aase kompleksu na nemakom jeziku 1953.
Ukazao je posebno na vanost mrnje i ogorenja doivljenog od strane deteta
prema svojoj majci, kao i na detetov oralni sadizam.
Takoe, bio je pod jakim uticajem metoda svog mentora Pol Federna u psihoanalitikom tretmanu psihoza (shizofrenije) i podvukao majinsku funkciju
terapeuta. Kosava je postepeno uvideo neophodnost tretmana ne samo klasinih
neuroza, ve i, u dananjoj terminologiji, graninih poremeaja linosti.
Zbog specifine prirode Kosavinih japanskih pacijenata i njegovog tretmana
graninih poremeaja linosti, pitanje transfera i kontratransfera, u odnosu na
pre-edipalne odnose, postalo je vana tema u njegovoj teoriji.
Za vreme svoje dvadesetogodinje klinike prakse, koja je usledila nakon
Kosavinog povratka u Japan, on se, u principu, orijentisao prema budistikom
klasinom tekstu The Sutra of the Contemplation of Infinite Life (Kan muryo ju
kyo) da bi elaborirao svoju originalnu verziju prie o princu Aase (1953). I to je
upravo ta pria koja daje osnovu Aase kompleksu.
The Sutra of the Contemplation of Infinite Life, ija tema je spasenje majke,
retka je u budistikim tekstovima. Glavni lik koga je Buda spasao jeste Aaseova
majka (Idiake), kao i lik samog princa (Aase), koji je nakon izleenja postao verni pristalica Budinog uenja.
Sledi kratak sadraj Kosavine verzije prie o Aase.
Pria o Aase
Pria o Aase (Ajase, japanski), (Ajatasatra, indijski) centrirana je oko budistikog koncepta reinkarnacije.
Pria objanjava teoriju Aase kompleksa, koji je suprotan Edipovom kompleksu.
Ona trai kulturalnu modifikaciju i teorijsko proirenje (po mom miljenju,
ukljuenjem i primenom teorije Melani Klajn, koja se ini mnogo primerenijom
i prihvatljivijom).
Kosava je primetio da japanski pacijenti u Evropi i Americi vrlo lako pokazuju regresiju na nivo majka dete; odnos i fundamentalni konflikt esto vien u
takvim relacijama bio je detetova ambivalencija prema majci. To ga je dovelo do
teorije o Aase kompleksu koji u osnovi ima budistiku koncepciju ivota.
61
Legenda o Aase zabeleena je na osnovu istorijskih fakata koji su se desili u

Indiji istovremeno sa nastankom budizma, za vreme vladavine kralja Bimbiara
(Bimbashara) 544. godine pre Hrista. Istorijska injenica je da je kralj bio ubijen
od strane svog sina. Taj dogaaj bio je transformisan u legendu koja se proirila
zajedno sa budizmom u Kinu, Koreju i konano u Japan.
Kraljica Idaike bila je ena kralja Bimbaara, koji je vladao Ohajom. Zabrinuta da ljubav njenog mua poinje da bledi zajedno sa njenom lepotom, dola je
na ideju i dobila jaku elju da rodi dete. Prorok koga je posetila i zatraila njegov
savet rekao joj je da e pustinjak koji ivi u oblinjoj umi umreti za tri godine i
da e se nakon njegove smrti reinkarnirati u njenoj utrobi. Idaike, meutim, nije
bila spremna da saeka tri godine plaila se posledica: gubitka ljubavi mua i
lepote koja je ve bila na izmaku. Budui da je imala jasan plan i opsesivnu elju
za detetom, ona je ubila pustinjaka, koji je izrekao svoju kletvu na samrti: Biu
reinkarniran kao sin kralja, ali jednog dana e taj sin ubiti svoga oca! Idaike je
odmah zatrudnela sa Aaseom. (Znai princ je bio ubijen majinim egoizmom,
ubistvom pustinjaka pre nego to se i rodio!). Nakon to je zatrudnela, u Idaike
se javio strah od odmazde deteta u njenoj utrobi (ispunjenje pustinjakove kletve)
i odluila je da se porodi na vrhu najvie kule, i da bebu, im se rodi, ispusti sa
vrha kule. Kada je ona to i uinila, beba je od pada samo slomila svoj mali prst,
ali je zato preivela. Mladi princ Aase je zbog toga dobio nadimak princ sa
slomljenim prstom.
Interesantna je na ovom mestu slinost sa mitom o Edipu ili Ojdipu (to u
prevodu znai oteenih stopala) koji je takoe, prema grkom mitu, doiveo
slinu sudbinu. Nakon to je njegov otac Laj uo od proroita u Delfima da e
dete koje Jokasta rodi postati njegov ubica nije hteo da legne u njenu lonicu.
Poto je Jokasta ipak, i protiv njegove volje, na prevaru zatrudnela i rodila mu
sina, Laj je dete istrgnuo iz dadiljinih ruku, probo mu stopala iglom, svezao ih
jedno uz drugo i ostavio dete na Gori Kitajron, da bi ga tamo pronaao i spasao
jedan korintski pastir (Grevs, 1987, str.321).
Postoji jo jedna slinost izmeu ove dve prie, a ona je u tome da je Aaseova
majka poinila ubistvo pustinjaka, kao i pokuaj ubistva vlastitog deteta, zbog
ega je i izreena pustinjakova kletva: da e sin ubiti oca.
Manje poznato je da mit o Edipu poinje time to je Laj (otac Edipov) zgreio,
odnosno, napravio teak prekraj dobrih obiaja tako to je oteo i (seksualno)
zloupotrebio deaka Hrisipa, Pelopovog sina (Grevs, 1987,str. 348). Pelop je zbog
toga prokleo Laja da e ga ubiti vlastiti sin (Srejovi, 1979, str. 223) i to je postalo i boanski usud (volja bogova, ili suaja,boginja osvete), u sklopu koga Edip
mora da bude i postane izvrilac.
Interesantna je dalje i opaska koju nalazimo kod Grevsa (1987, str. 349) da
neki kau da je prvi homoseksualac bio Laj.
62

Sneana Milenkovi
U oba sluaja radi se o roditeljskom grehu: majinom (u sluaju Aasea) i

oevom (u sluaju Edipa ili Ojdipa), nakon ega sledi i odgovarajua kazna za to.
ta je dalje usledilo? ta kae pria?
Aase je imao normalno, sreno detinjstvo, sve do trenutka kada je uao u
adolescenciju i kada mu je Budin roak (Daibadatta) i neprijatelj (koji je eleo da
ga smeni i zauzme njegov poloaj) otkrio tajnu: da je Aaseova majka pokuala
da ga ubije tako to ga je rodila na vrhu kule, a zatim ispustila dole na zemlju.
Kao dokaz pokazao mu je slomljen prst. Bio je to trenutak kada Aase konano
otkriva priu (i tajnu) o svom roenju.
Razoaran majkom koju je idealizovao, Aase je bio savladan besom i pokuao je da ubije majku. Zaustavili su ga i spreili njegovi podanici.
On je i oca bacio u tamnicu gde je ovaj skonao od gladi. Ali lik oca nije toliko
znaajan lik, a ni deo prie i kompleksa o kome je re.
Meutim, zahvaljujui prinevom oseanju krivice, on je oboleo od opake
kone bolesti od koje su mu se stvarali plikovi i otvarale rane koje su zaudarale,
tako da niko nije mogao da mu prie. I tada, kada se niko ivi nije usudio da mu
pomogne, to je uinila njegova majka, koja mu se posvetila i negovala ga.
Ipak, njegov oporavak nije tekao tako brzo, a izgledalo je i neizvesno da li e
se uopte i dogoditi.
Jedan od podanika Aasea savetovao mu je da ode i potrai pomo i savet od
Bude.Aase je tada uo glas sa neba: Posluaj glas i idi Budi da te spase. Ja oseam saaljenje prema tebi, i dodao je: Ja sam tvoj otac.
Nakon toga, Aase je jo vie bio depresivan. Mislio je da mu ak ni Buda nee
oprostiti to to je ubio svoga oca. Traei pomo, njegova majka se obratila Budi
za savet.
Budine rei su izleile njen unutranji konflikt i ona se vratila da neguje sina, a
Aase je bio razreen i osloboen krivice zbog oceubistva. Bio je izleen i postao
je irom kraljevstva prosvetljeni kralj i potovani vladar, koji je primio Budino
uenje.
Osnovne teme vezane za Aase kompleks

Aase kompleks, kao Kosavina interpretacija budistike legende, ukljuuje
nekoliko tema i to:
63
(1) Majina ambivalentna elja: i da ima dete i da ga ubije

Idaike eli i oekuje da dete zatiti njen status kraljice i da preko deteta zadri
ljubav svoga mua. Njena elja je gura u pravcu ekstremnog ina ubistva pustinjaka. Iz straha od kletve/osvete, ona pokuava da se rei deteta, da ga ubije,
putajui ga da padne sa vrha kule.
Pria opisuje psiholoki status majke koja, s jedne strane, eli dete da bi zatitila svoju poziciju ili da zadovolji vlastite elje, a, s druge strane, ne eli da rodi
dete i projektuje oseanja proganjanja i mrnje na bebu do take da se plai da
rodi ili zamilja kako da se otarasi deteta.
Pozajmljujui koncept Sera Lebovisija (Lebovici, 1988) moemo rei da pria
opisuje konflikt majke u relaciji sa njenom imaginarnom bebom, gde ona projektuje na dete vlastiti egoizam u formi paranoidnih strahova.
U savremenom drutvu, mit o majinskoj ljubavi je skoro sasvim dezintegrisan, majinski konflikti su izali na videlo, smatraju neki autori. (Okonogi, 2005,
str. 60)
(2) Prenatalna mrnja i elja deteta da ubije svoju majku

Od momenta Aasove koncepcije/nastanka u utrobi majke, on je doiveo fundamentalnu mrnju prema svom poreklu: mrnju pustinjaka koga je ubila Idaike.
Drugim reima, on je bio potaknut da ubije svoju majku ak i pre roenja.
Budistikim jezikom sutre govorei, mrnja usmerena ka neijem poreklu se
naziva mishoon, ili prenatalna mrnja (Okonogi, 2005, str.60).
Kosava je uporedio Edipov kompleks i Aase kompleks na sledei nain:
Frojdov Edipov kompleks ima svoje poreklo u konfliktu koji se tie erotske elje,
gde sin voli majku i osea rivalstvo prema ocu. Nasuprot tome, Aase kompleks
ukljuuje fundamentralniju temu neijeg roenja ili kako neko dolazi na svet, do
postanja njegove egzistencije.
Kosava je bio uveren da originalnost Aase kompleksa lei u prenatalnoj mrnji i matricidalnim eljama, nasuprot Edipovom kompleksu koji istie incestuozne i patricidalne elje.
Slino, Okonogi (uenik Kosavin) veruje da Aase kompleks takoe poseduje
univerzalni karakter. To je, po njemu, psihiko stanje koje se fokusira na pitanja
povezana sa neijim poreklom: identitetom roditelja i okolnostima koje se tiu
neijeg roenja (Okonogi, 2005, str. 60).
Okonogi pretpostavlja da je i odreena socioistorijska realnost motivisala
Kosavu da prezentuje svoju tezu o Aase kompleksu Frojdu. U to vreme je u
Japanu postojao kontrast izmeu spoljanje idealizacije majke i socijalnog reali-
64

Sneana Milenkovi
teta majki koje su bile naterane da ubijaju ili proreuju svoju decu, posebno za
vreme perioda gladi, to je predstavljalo uobiajenu komunalnu praksu. Ova
praksa bila je uobiajena sve do Edo perioda (1603-1868).
(3) Dva tipa krivice

Kao to sam prethodno napomenula, tekst o Aase kompleksu, koji je Kosava
prezentovao Frojdu, bio je naslovljen kao Dva tipa krivice.
Kontekst za ovu temu moe se pronai kod Melani Klajn (1946) koja poredi
dve vrste krivice: paranoidnu i depresivnu krivicu, ili moemo pratiti put od punativne (kanjavajue) do reparativne (spasilake) krivice. Ova dva tipa krivice
i mehanizmi odbrane koji su upotrebljeni protiv njih su vani strukturalni elementi Aase kompleksa.
(4) Veza izmeu majke i sina

Tema koja trai da bude posebno razmatrana jeste bliska veza izmeu majke i
dece, koja je doputena ak i ohrabrivana kulturalno.
Porodice u azijskim drutvima, za razliku od onih na Zapadu, dozvoljavaju
vrlo blisku vezu izmeu majke i deteta, posebno izmeu majke i sina.
U brojnim istraivanjima (Rothbaum, 2000, 2002) ukazuje se na veoma bliske
veze izmeu majke i deteta koje su prihvatljive i uobiajenije u Japanu nego u
Americi.
U Aziji, ima manje potrebe da roditelji provode vreme sami za sebe. Umesto
toga, majka posveuje svu svoju energiju i vreme svojoj deci. To posebno vai
kada je otac usredsreen na posao. Uopte, japanska deca doivljavaju manje neprijatnih efekata u takvim odnosima nego deca na Zapadu. Meutim, zbog bliskih veza sa majkama, neka deca, posebno sinovi, razvijaju negativna oseanja
prema svojim majkama, posebno u adolescenciji.
Vano je, dakle, razumeti majka sin kompleks naspram pozadine kulturom
odreenih porodinih odnosa.
Aase kompleks sastoji se iz sledeeg:
(1) Majin konflikt izmeu elje da rodi dete i elje da ga se otarasi.
(2) Prenatalna mrnja i matricidalne elje (elje za ubistvom majke) u detetu,
Aase.
(3) Dve vrste oseanja krivice. Kosava naziva ovo oseanje krivice PUNATIVNO OSEANJE KRIVICE.
65
Samo zahvaljujui OPROTAJU (od strane majke i Bude) Aase ozdravljuje.

Kosava je nazvao ovo iskustvo OSEANJE OPRATANJA.
POKUAJ INTEGRACIJE DVE PSIHOANALITIKE TEORIJE I U
TOM SVETLU INTEGRATIVNOG OBJANJENJA
EDIPOVOG KOMPLEKSA
Teorija Melani Klajn i pokuaj tumaenja ova dva kompleksa

Kada je Melani Klajn sumirala svoj psihoanalitiki rad opisujui svoja originalna klinika posmatranja na ranom uzrastu izmeu majke i odojeta, ona je
zanemarila emocionalnu vanost oca za dete.
Slino uproavanje izgleda da postoji i u deskripciji Aase kompleksa, kao
to je:
1. Aase kompleks se odnosi na konflikte sa majkom, dok se Edipov konpleks
fokusira na probleme sa ocem. Ili, Aase kompleks govori o pre-falusnim fenomenima, dok je Edipov kompleks usredsreen na falusni period razvoja.
Ovakvi pokuaji, da sumiramo, imaju tendenciju da zaborave da ljudski emocionalni razvoj i objektni odnos ukljuuju i jedno i drugo, sve gore pomenuto.
Nae psihoanalitiko i ire psiholoko, psihoterapijsko razumevanje bi trebalo
da obuhvati i integrie Aase i Edipov kompleks, tipove krivice, genitalne i pregenitalne konflikte, materinske i oinske probleme. Trebalo bi da izbegnemo poziciju iskljuivosti ili-ili i da pokuamo umesto toga da poveemo oba u jedan
INTEGRATIVNI PRISTUP.
Savremeni autori (Killingmo, 1985) sugeriu da je za psihoanalizu neophodno da usvoji iru teoriju motivacije, gde su nagoni samo jedna od motivacionih
snaga u oveku (pored libidinoznih i agresivnih nagonskih potreba, postoje i relacione potrebe, koje ukljuuju potrebu za objektnim odnosom, o emu govori
teorija Melani Klajn). Takvu taku gledita mogli bismo nazvati integrativnom.
Meutim, prema teoriji objektnih odnosa Melani Klajn, tek prolaenjem kroz
depresivnu poziciju i iz potrebe za reparacijom dolazimo do pobede ljubavi nad
mrnjom, do celovitog objekta kao i celovitog odnosa ljubavi koji je post-ambivalentan i uspenog razreenja, to se moe videti i iz mitova/pria kojima smo se
bavili kao i iz poreenja dve vrste krivice o kojima govori Kosava.
Uspeno razreenje Edipovog kompleksa pretpostavlja reparaciju, oprotaj i
transformaciju (ne potiskivanje) mrnje u ljubav.
66

Sneana Milenkovi
KULTURA I PSIHOTERAPIJA
Dalekoistona kultura i psihoterapija

Uvaavajui kulturne razlike, htela bih samo da navedem neke od razlika koje
su relevantne i za temu kojom se bavimo (Edipov kompleks), a koje su dobijene
na osnovu brojnih istraivanja, pre svega istraivaa sa Istoka.
Pod dalekoistonom kulturnom tradicijom, pre svega podrazumevam azijske
zemlje kao to su Kina, Japan i Koreja, uz Indiju, iz koje su glavna inspiracija i
uticaji prvobitno i potekli.
Kada govorimo o Edipovom kompleksu i njegovim istonjakim dopunama:
Ganea i Aase kompleksu, u oba sluaja Indija je bila ta odakle izvorno i potiu
obe prie/mitovi/legende.
Zajednike teme konstatovane u dalekoistonim kulturama

Jo davnih pedesetih godina prolog veka, naunici poput Klakhona (Kluckhohn,1951) su istakli da u komparativnim studijama valja imati u vidu nekoliko okvira prouavanja u kojima se mogu analizirati razliiti vrednosni sistemi
ispitivane pojave. To ukljuuje orijentaciju prema vremenu, aktivnosti, prirodi
ljudskih bia, odnosu ljudi i prirode, kao i prouavanje interpersonalnih odnosa.
Imajui u vidu komparativnu perspektivu prouavanja razliitih kultura i
njihovog uticaja na izuavani fenomen (Edipov kompleks) moemo konstatovati
sledee teme kao zajednike (Tseng, Chang, Nishizono, 2005, str. 3-6):
(1) Harmonija sa prirodom
Veza i harmonija sa prirodom je jako naglaena u azijskoj kulturi. Drevna
kineska taoistika filozofija reflektuje ovakav pogled.
(2) Tradicija i kontinuitet
Za razliku od amerikog naglaska na budunosti i sadanjosti, sa manjim naglaskom na prolosti, azijska orijentacija u odnosu na vreme je uopteno orijentisana prema prolosti, sadanjosti i budunosti.
Mada i ljudi u Aziji imaju veliko potovanje za tradiciju i prolost, oni su takoe zainteresovani i za budunost, istiui tako vanost dugotrajnih brakova i brigu za obrazovanje potomstva. Tako da azijska orijentacija prema vremenu varira,
zavisno od pomenutih tema i ne treba je simplifikovano shvatiti i generalizovati
je kao primarno orijentisanu ka prolosti.
67
(3) Sinteza i integracija razliitosti

U azijskim drutvima, ljudi doputaju /toleriu koegzistenciju razliitih religija unutar porodice, kao to je to, na primer, kada je otac agnostik, majka budista,
a deca hriani.
Ovo je u suprotnosti sa Zapadnom, monoteistikom tradicijom. U Aziji nema
problema da se potuju vrednosti koje su stare i tradicionalne, i u isto vreme,
vrednosti koje su nove i moderne.
(4) Vanost porodice
Visoko vrednovanje porodice je vrlo istaknuto na Istoku, u Aziji. Bliski odnosi majke i deteta su prihvaeni i upranjavani i oni predstavljaju osnovu za zavisno-povlaujuu ljubav (amae, kod Japanaca) u odraslim socijalnim relacijama.
Ova idealizacija harmonije, zajednitva i porodice, takoe, proizvodi karakteristike kompleksnih konflikata. Meutim, porodica se smatra primarnim izvorom
podrke i osnovnom jedinicom drutva.
To se moe ilustrovati postojanjem zakona u nekim azijskim drutvima koji
obavezuju decu da brinu o svojim ostarelim roditeljima ili se, u protivnom suoavaju sa legalnim kaznama.
Takoe, najtea stvar koja se moe dogoditi u ivotu pojedinca je u sluaju da
ga se roditelji odreknu, te da na taj nain on izgubi veze sa porodicom.
(5) Vertikalne relacije
U interpersonalnim odnosima, vertikalne relacije nadjaavaju one horizontalne. Vei je respekt prema autoritetu i moralnom oseanju odgovornosti prema
starijima, roditeljima i viim zvaninicima.
Kao rezultat, naglasak je na hijerarhijskom drutvenom sistemu. Ljudi potuju roditeljske figure unutar porodice i figure autoriteta u okviru institucija i drutva uopte. Poslunost je naglaena u odnosima roditelj-dete i, kao generalizacija,
u odnosima podreenosti autoritetima.
(6) Interpersonalne relacije
Nasuprot individualistikoj orijentaciji na Zapadu, ljudi na Istoku su vie situaciono orijentisani, a to znai da su, umesto zauzimanja perspektive selfa i
potvrivanja vlastitih prava, koristi i granica, od roenja usmereni na zajednicu
(grupu, kolektiv), na druge, njihovo miljenje i kako e biti vrednovani i prihvaeni od drugih.
Tako su oni vie orijentisani prema sramoti, a ne krivici.
Osnovna pretpostavka je da osoba ne moe preiveti bez drugih i ne moe
postojati izvan grupe.
68

Sneana Milenkovi
(7) Harmonino razreenje

Generalizacija brige za druge u interpersonalnim odnosima se moe videti u
isticanju harmoninog reenja problema.
Ljudi su ohrabrivani da se saviju, da izdre, da toleriu, da se pokore, i da ne
odudaraju, da se ne istiu, da se ne bore, da ne iskuavaju ili prkose.
To je, svakako vano u psihoterapiji i za kliniara da zna i razume svoje pacijente/klijente u traenju harmoninih reenja to se vie vrednuje od konfrontacije.
Teorijske formulacije zakljuci

Kao to smo videli, kompleks roditelj dete je predmet kulturnih uticaja i
razliitih tipova kompleksa.
Na osnovu toga moemo hipotetiki postaviti odreene zakljuke:
(1) Emocionalni kompleks roditelj dete izgleda da je deo psiholokog zadatka
u toku razvoja linosti i moe se univerzalno posmatrati. Meutim, tip i priroda
kompleksa veoma varira u razliitim kulturama tako da je tipini Edipov kompleks koji se opisuje u psihoanalitikoj teoriji, samo jedna vrsta kompleksa meu
mnogim tipovima roditelj dete kompleksa, koji se mogu posmatrati kros-kulturalno.
(2) Kompleks roditelj dete postaje triangularni u kulturama koje imaju tendenciju da seksualizuju interpersonalne relacije; kompleks roditelj dete postoji
kao bilateralni u kulturama koje deseksualizuju interpersonalne relacije.
(3) Da li je roditelju dozvoljeno da porazi svoje dete ili je detetu dozvoljeno da
porazi svoje roditelje, odraava kulturu i njene vrednosti.
U pitanju su dve kulture: jedna, vrednuje autoritet i starost, a druga, invalidnost
i mladost.
U priama koje su potekle iz kultura sa naglaenom roditeljskom dominacijom, roditelji poraavaju svoje dete, ime se autoritet i starost vrednuju vie od
mladosti.
Interesantno je jo pomenuti da, u skladu sa kineskim kulturnim vrednostima, konflikti izmeu generacija uvek zavravaju trijumfom i pobedom starijih.
U svakom sluaju, roditelji e imati kontinuiran uticaj na mlae generacije
ak i onda kad dete odraste i postane deo odraslog para.
Zapadne kulture vrednuju vie individualnost i mladost
(4) U kulturama koje vrednuju kontinuitet generacija, detetu je data mogunost
da se iskupi za svoje greke i da odraste.
69
ak i kada su deca poraena autoritetima (u dalekoistonim priama), njima

je data i mogunost da poprave svoje neposluno ponaanje i da odrastu. Npr. u
jednoj kineskoj prii, da bi ispravio svoje ponaanje, majmunu je doputeno da
postane ljudsko bie nakon to je zatitio monaha. Ili, u prii sa Tajlanda, detetu
koje je skrivilo data je mogunost za iskupljenje ako sagradi pagodu i tako okaje
svoje ubijene roditelje (Tseng, Chang, Nishizono, 2005).
Tako, mlaa generacija nije eliminisana kao rezultat konflikta, ve je ohrabrena da postane zrelija.
UMESTO ZAKLJUKA
Univerzalno postojanje Edipovog kompleksa opisanog od kole psihoanalize
preispituje se u ovom radu kao i validnost kompleksa kao sutinske odlike neuroza. Iz ovog prikaza jasno je da potencijalni konflikt roditelja i dece postoji u
mnogim kulturama, kako na Istoku, tako i na Zapadu, meutim, forme u kojima
se konflikt odvija i njegova reenja znaajno variraju od kulture do kulture.
Bila bi greka da smatramo Istok potpuno razliitim od Zapada ili, suprotno,
da poriemo da ima razlika izmeu njih.
Bilo bi mnogo korisnije da pronaemo ta imaju zajedniko i koje razlike postoje. Jasno je da da e nam prouavanje dubljih kulturnih produkata, koji odraavaju emocije, impulse i konflikte, teorijski pomoi da proirimo nae ispitivanje obima i prirode ljudskog konflikta. Pomoi e nam i da shvatimo mnoge
naine na koje se konflikt moe razreiti i koje metodoloke ili tehnike modele
moemo inkorporisati u psihoterapiju.
Tema koja se odnosi na kulturu i psihoterapiju pretpostavlja uspostavljanje
transkulturalne psihoterapije ili kros-kulturalne psihoterapije, koja istie
vanost prevazilaenja kulturnih barijera koje postoje izmeu psihoterapeuta i
klijenta/pacijenta.
Interkulturalna psihoterapija uvodi kulturnu pozadinu podjednako i za
pacijenta/klijenta kao i psihoterapeuta, koji su u interakciji kroz psihoterapijski
proces.
Psihoterapiji je potrebno da bude osetljiva na kulturu, relevantna, usmerena
i responsivna. U skorije vreme termin kulturalna kompetencija postao je vrlo
popularan. To ukljuuje podizanje kulturne osetljivosti, prevazilaenje jezikih
barijera, prilagoavanje odnosa psihoterapeut pacijent/klijent, promovisanje
kulturnog razumevanja, poveanje kulturne empatije, itd.
Takoe, u okviru kulturalno orijentisane psihoterapije vano je uzeti u obzir
i razliite duhovne tradicije konfucijanizam, taoizam i budizam, kao tri dominantne dalekoistone tradicije, koje zagovaraju i odreene vrednosti.
70

Sneana Milenkovi
Izazov, kao i sugestije o razreenju kulturnih razlika koje postoje izmeu Zapada i Istoka, mogle bi ii u u pravcu integracije razliitih tradicija i vrednosti, a
to omoguava jedan vie holistiki pristup psihoterapiji i efektivnije i fleksibilnije prakse za ljude razliitih kultura u savremenom svetu.
Iznad svega, Istok i Zapad moemo shvatiti kao metafore za dve strane jo
uvek podeljenog selfa, koje je neophodno povezati i ujediniti u celinu.
Moemo zamisliti, ali i videti, da su i Zapadna i Istona perspektiva jednostrane. Dok Zapad valorizuje ego, Istok ga inhibira, istiui grupu i kolektiv.
Ima mesta i za pojedinca kao individuu, ali i zajednica i kolektiv, neophodni su
pojedincu, kao u osnovi drutvenom biu sa relacionim potrebama, a ne samo
seksualnim i agresivnim, i tek zajedno mogu predstavljati integrisanu teoriju i
praksu. Tek na taj nain mogu se razvijati sveobuhvatniji, iri i uravnoteeniji
naini promene linosti i njenih psihofizikih i duhovnih dimenzija postojanja.
REFERENCE:
1. Chasseguet-Smirgel, J. (1964). Feminine guilt and the Oedipus complex.
U: J. Chasseguet-Smirgel, (Ed) Female Sexuality, University of Michigan
Press, Ann Arbor.
2. Courtright, P. (1986). Ganesa, Oxford University Press, New York.
3. Fenichel, O. (1961). Psihoanalitika teorija neuroza, Medicinska knjiga,
Bgd- Zgb.
4. Frojd, S. (1969). Nova predavanja za uvoenje u psihoanalizu, Matica srpska, Novi Sad.
5. Frojd, S. (1976). Totem i tabu, Matica srprska, Novi Sad.
6. Frojd, S. (1986). Budunost jedne iluzije, Naprijed, Zagreb.
7. Grevs, R. (1987). Grki mitovi, Nolit, Beograd.
8. Ilechukwu, S.T. (1999). Oedipal anxiety and cultural variations in
the incest taboo: A psychotherapy case study in the Nigerian setting.
Transcultural Psychiatry 36 (2): 211-225.
9. Kakar, S. (1978). The Inner World: A Psychoanalytic Study of Childhood
and Society in Indi. Oxford University Press,Delhi and New York.
10. Kakar, S., Ross, J.M. (1987). Tales of Love, Sex and Danger, Unwin Hyman,
London.
11. Kakar, S. (2005). Hindu Myth and Psychoanalytic Concepts: The
Ganesha Complex. U: Tseng, Chang, Nishizono (Eds): Asian Culture and
Psychotherapy, University of Hawaii Press, Honolulu.
12. Killingmo, B. (1985). Problemin contemporary psychoanalytic theory: II
Lines of advance, Scandinavian Journal of Psychology, 26, 63-73.
13. Klein, M. (1946). Notes on some schizoid mechanisms. International
Journal of Psychoanalysis, 27:99-110.
71
14. Malinovski, B. (1971). Magija,nauka i religija, Prosveta, Beograd.

15. Milenkovi, S. (1977). Vrednosti savremene psihoterapije, Prometej, Novi
Sad.
16. Okonogi, K. (2005). The Ajase Complex and its Implication, U: Tseng,
Chang, Nishizono (Eds): Asian Culture and Psychotherapy, University of
Hawaii Press, Honolulu.
17. Rothbaum, F., Weisz, J., Pott, M., Miyake, K., Morelli, G. (2000).
Attachment and culture: Security in the United States and Japan,
American Psychologist 55,(10):1093-1104.
18. Rothbaum, F., Rosen, K., Ujiie, T., Uchida, N. (2002). Family system
theory, attachment theory, and culture, Family Process 41 (3):328-350.
19. Schrut, A.H. (1994). The Oedipus complex: Some observations and
questions regarding its validity and universal existence. Journal of the
American Academy of Psychoanalysis, 22 (4): 727-751.
20. Srejovi, D. (1979). Renik grke i rimske mitologije, SKZ, Beograd.
21. Trebjeanin, . (2008). Renik psihologije, Stubovi kulture, Beograd.
22. Tseng, W.S., Kim, K., Hsu, J. (2005). The Oedipus Complex as Reflected
in Asian Cultural Products, U: Tseng, Chang, Nishizono (Eds): Asian
Culture and Psychotherapy, University of Hawaii Press, Honolulu.
23. Tseng, W. S., Chang, S.C., Nishizono, M. (2005). Asian Culture and
Psychotherapy: An Overview, U: Tseng, Chang, Nishizono (Eds): Asian
Culture and Psychotherapy, University of Hawaii Press, Honolulu.
72
SOCIJALNO ZNAENJE SEKSUALNIH SLOBODA

Bogdan Drakuli
Vilhelm Rajh je zapazio da nacistiki simbol svastika aludira na seksualnu

isprepletenost pri polnom inu, i time nesvesno privlai libidinoznu energiju masa. Ilustracija plastino pokazuje kako znak svastike pokriva, tj. spreava
seksualnost na lutkama, koje predstavljaju plastine, odnosno klonirane jedinke, atome totalitarizma. Rajhova objekcija upozorava da treba izbei privid da je
tema o seksualnim slobodama transparentna, jer parola o transparentnosti moe
da predstavlja samo jo jedan providan vid manipulacije.
73
UVOD
Razmatranje problema znaenja seksualnih sloboda, koji u sebe ukljuuje i
psihijatrijsko stanovite, nosi imanentnu tekou, koja proistie iz injenice da
savremena vladajua psihijatrijska paradigma vodi poreklo iz filozofije pozitivizma, i pojavljuje se u anglosaksonskoj verziji pragmatizma i instrumentalizma, sa
krajnjim ishodom u Bridmenovom operacionalizmu [1]. Istina je tu shvaena
kao skup operacija koje vode odreenom poeljnom ishodu. U takvim optim
filozofskim okolnostima, razumljivo je to se u jednoj posebnoj nauci, psihijatriji,
kao osnovne vrednosti njene klasifikacije naglaavaju ateorijski karakter i znaaj operacionalnih definicija poremeaja. S druge strane, zastupnici postpsihijatrije, koja se u poslednje vreme formira kao reakcija na ove osobine slubene psihijatrije, kritikuju evidence-based psychiatry, navodei da u njoj nema mesta
za vrednosti i znaenja [2]. Meutim, Rasel Dekobi kritikuje i novije psiholoke
kole, npr. Roaka [3] da alijenaciju i manipulaciju shvataju samo kao individualno-psiholoku, i premetaju je iskljuivo u domen psihijatrijskog tretmana,
zapostavljajui njihove drutvene izvore i znaenja [4]. Uopte uzevi, moe se
prihvatiti miljenje da je sadanje stanje takvo da prvenstveno od politike (a ne
od psihijatrije) zavisi (de)patologiziranje, npr. homoseksualnosti ili lakihdroga,
kao i to to se u savremenoj psihijatrijskoj klasifikaciji DSM-IV devijantna ponaanja, ukljuujui i seksualna, ne smatraju psihijatrijskim poremeajem [2].
Poznata je konstatacija da je u seksu, kao i ratu, sve dozvoljeno. Ali, ako je ovo
tano, onda se tu radi o anarhiji do krajnosti dovedenih Erosa odnosno Tanatosa,
a ne o bilo kako primenljivom pojmu slobode. Jer, sloboda je mogua samo tamo
gde postoji ogranienje. Postavlja se pitanje da li je mogue, i u kakvom smislu,
govoriti o seksualnoj slobodi uopte i, posebno, u drutvenom smislu. Jasno je da
je autor izreke mislio na upranjavanje svih oblika seksualnosti u privatnosti, a
ne u javnom ivotu. Ili ova izreka ne dopire do pravog razumevanja stvari, ili to
ne uspevaju oni koji govore o seksualnim slobodama. Moda se na osnovu prethodnog moe povui analogija izmeu seksualnih sloboda i ratnog prava, koje
takoe moe da izgleda kao drveno gvoe, vrhunac hipokrizije, jer ono to je
inae, u mirnodopskom stanju i pravu najstroe zabranjeno, tj. ubistvo, upravo je
najpoeljnija stvar u ratu. Sva dalja izvoenja o dozvoljenim nainima ubijanja u
periodu ratne anomije ne mogu da ponite osnovnu pretpostavku koja bi trebalo
da negira temelj svakog pravnog sistema, a to je dozvola, ak gratifikacija, za ubijanje. Kao i u domenu zastupanja seksualnih sloboda, kao to e biti pokazano,
insistiranje na ratnom pravu predstavlja jo jedan naknadni nain dominacije
nad poraenima. tavie, ako nezapreena seksualnost u krajnjem dovodi do ispoljavanja koja su pripadala stadijumu divljatva i horde, onda je krajnji iskreni
pojam rata genocid, koji se ipak smatra jednim od najstranijih zloina.
Pojam slobode, formalno uzevi, mogu je samo u odnosu prema zabrani,
kao to i istorijski slobode nastaju tek sa ogranienjima. Ukoliko nema ureenog
74
Socijalno znaenje seksualnih sloboda

Bogdan Drakuli
sistema zabrana, nema ni slobode, nego se radi o a-nomiji i an-arhiji prvobitne

horde. Postavlja se pitanje: ako je antropoloko ispitivanje primitivnih drutava,
npr. Levi-Strosa [5], ustanovilo da nastanak drutvenih struktura poiva upravo
na seksualnim zabranama (preko pravila sparivanja), da li je mogue da bilo koje
kasnije drutvo, ukoliko se ne pretvori u neto istorijski radikalno novo, ukloni
osnovni znaaj ovih zabrana i dozvola, tu bazinu strukturu kojom su drutvene
veze izvorno definisane. Naroito su strukturalisti empirijski izuavali i pronalazili osnovu strukturisanja primitivnih drutava iz prahorde u formalizovanju
seksualnih zabrana (kroz esto vrlo komplikovane mree definisanih rodbinskih
veza). Iz anarhije prahorde tek se na ovaj nain, putem dozvola i zabrana, formulie pojam seksualne slobode. Unutranja sloboda zavisi od savesti, ali ova nastaje
introjekcijom spoljanjih sloboda, regulisanih od strane drutva. Zato se moe
govoriti o vezi moralnih i pravnih seksualnih sloboda.
Frojdova neugodnost (bolje nego nelagodnost) u kulturi [6] opisuje sukob koji
nije nov: izmeu apolinijskog i dionizijskog, kralja filozofa i niih stalea koji
opskrbljuju telesne potrebe, hrianske askeze i hedonizma, kategorikog imperativa i utilitarizma.
Zaetnik apolinijskog principa u Zapadnoj civilizaciji je Platon, sa pridavanjem nie uloge u dravi, kao i u pojedincu, onom telesnom i nagonskom sloju,
dok na vrhu, po moi i vrednosti, stoji kralj filozof kao kvintesencija racionalnog principa [7]. Na ovakvo shvatanje je moglo da se osloni hriansko insistiranje na istoj dui i prljavom telu, koje je svakako podrazumevalo i vrednosnu degradaciju seksualnosti. Ni Spinozino uenje o umnoj ljubavi prema Bogu (Amor
Dei Intellectualis) [8] kao vrhovnoj moralnoj vrednosti ne izlazi bitno izvan okvira takvog shvatanja. Iako on priznaje mo nagona, u svojim definicijama: da je
napor da se istraje u svom biu, koji se odnosi na duh i telo nagon, a pouda
je nagon sa sveu o njemu samome, i nijedna vrlina nije ranija od nagona za
samoodranjem, on zakljuuje da je snaga afekta ljudsko ropstvo, a mo razuma
je ljudska sloboda [8].
Dok Platon ogranienje nagonskog pronalazi izvan pojedinca, u ureenoj zajednici, i istie prednost razumskih vrednosti, dotle helenski hedonizam naglaava primat zadovoljstva (ataraksija), ali i povlai vrednovanje pojedinca (autarhija), u kome takoe pronalazi i subjektivni kriterijum ogranienja moi nagona.
Dakle, autarhija i ataraksija (van drave) su najvea dobra [9]. Epikur se povlai u
subjektivnost, pa je pouda ograniena individualnim razumom, a ne dravom.
Subjektivni kriterijum ogranienja je razum, nasuprot uobiajenom zamiljanju
da hedonizam propagira neumereno zadovoljstvo kao ivotni princip. Suprotno
tome, ba kontrola od strane razuma omoguava pravo i najvee zadovoljstvo
jer, kako kae Epikur, vremenski neogranieno zadovoljstvo ima vrednost ogranienog ako su granice odreene razumom. On dodaje da za telo nema granica
zadovoljstva, a samo razumu ne treba neogranieno vreme to odgovara kasnijem Frojdovom pojmu bezvremenog Ida i nastajanju vremenske dimenzije tek sa
75
pojavom razuma. Po Epikuru, kada bi raspusni ljudi znali granice pouda, ne bi

bili za prekor [10].
Ono to je Epikur smatrao moralnim opravdanjem svog principa zadovoljstva, postavljanje granica uivanja na osnovu razuma, ili kasniji utilitaristiki
princip sree za to vei broj ljudi, za Kanta nikako nije dovoljno: po njemu, princip vlastite sree, kao empirijski, je najgori, jer izjednaava vrlinu i porok, stavljajui razliku samo u bolji proraun za vrlinu. Suprotno tome, on zahteva zasnivanje morala iz slobode, koja je ideja praktinog uma, a sloboda je osobina umnih
bia da delaju nezavisno od determiniuih uzroka (npr. nagona), autonomno,
shodno moralnom zakonu, kategorikom imperativu [11].
Klatno se opet snano otklonilo na stranu dionizijskog, u pozivanju Niea
[12], svakako na tragu openhauera, da se novi moral osloni na ono telesno, nagonsko, da bi oslobodio nezapreenu ivotnu energiju koja bi trebalo da negira dekadentni dogmatski moral tradicionalnog drutva. Potiskivanje nagona za
Niea je sutinski mehanizam dominacije i manipulacije, kojim tradicionalno
drutvo sputava slobodu pojedinca u svrhu ouvanja sistema. Na taj nain Nie je
ponovo istakao osnovnu suprotnost izmeu nagona i drutva, odnosno izmeu
slobode ispoljavanja nagona i njihovog potiskivanja.
Socijalne i etike implikacije psihoanalitikog uenja razvijaju se naroito na
ovim poslednjim filozofskim pretpostavkama, poevi od radikalnog Frojdovog
stava da itava istorija civilazacije nastaje na bazi represivne sublimacije, odnosno ulaganja nagonske energije pojedinca u drutveno prihvatljive i gratifikovane
aktivnosti. U tu svrhu on razlikuje dva dela seksualnog nagona: prvi, koji potie
iz autoerotizma, i pogodan je za sublimaciju, i drugi, koji potie iz nagona razmnoavanja i nepogodan je za sublimaciju [13]. Ovde se moe samo napomenuti
da homoseksualnost, prema kojoj Frojd i inae zauzima neuobiajeno nedoreen
stav, ukljuuje i ovaj drugi aspekt seksualnog nagona, na taj nain to je i on skrenut i ne ide u pravcu reprodukcije, ili bi se moda moglo smatrati da je homoseksualna aktivnost jedan proireni vid autoerotizma u dvoje, s obzirom na to da se
ono to se trai u drugome, ve nalazi kod sebe. Zbog toga nije neobino to se i
Frojd i Rajh na slian nain, nejasno, izjanjavaju o homoseksualizmu. Polazei
sa principijelnih pozicija, oni ne mogu da negiraju da se ipak radi o varijanti genitalne seksualnosti, koju obojica inae zastupaju kao najvii stepen psihoseksualnog razvoja. Frojdovo razlikovanje u savremenosti gubi na znaaju. Uobiajeni
parovi suprotnosti: autoerotizam reprodukcija, genitalno pregenitalno, dobijaju drugaiji smisao u uslovima kada homoseksualci sklapaju brakove, u kojima
e dobijati svoju decu na bazi predvidivog i nezaustavljivog razvoja genetike i
tehnologije odravanja ploda u vetakim uslovima. Razni oblici zaetaka ovih
procesa vidljivi su ve sada.
Erih From je, u daljem toku, insistirajui na kritici represivne desublimacije, uoio sposobnost razvijenog industrijskog drutva, koje on skraeno naziva
76

Bogdan Drakuli
RID (ovo I bi danas moglo biti zamenjeno sa informatiko), da sve pojave,

pa i borbu za seksualne slobode, iskoristi i njima manipulie kao svojim sredstvima. Nadalje, Herbert Markuze zastupa stanovite da je mogua nerepresivna
sublimacija, afirmacijom negenitalne seksualnosti. Najzad, postoji i etvrta mogunost, nerepresivna desublimacija, koja se moe pripisati Rajhovom projektu
seksualne revolucije.
Logika struktura iscrpljivanja svih formalnih mogunosti odnosa izmeu
ova dva pojma izvire iz unutranje nunosti uma, koji teorijsku celinu predmeta
raspodeljuje na razne istorijske nosioce, i moe se, radi preglednosti, prikazati u
tabeli:
REPRESIJA
NE-REPRESIJA
SUBLIMACIJA
A) REPRESIVNA
SUBLIMACIJA
FROJD
C) NEREPRESIVNA
SUBLIMACIJA
MARKUZE
DE-SUBLIMACIJA
B) REPRESIVNA
DESUBLIMACIJA
FROM
D) NEREPRESIVNA
DESUBLIMACIJA
RAJH
Stanovite (A) predstavlja analizu prolosti, nastanka civilizacije. Ali, Frojd

istovremeno govori o onome to stalno, u svakom momentu, proistie iz prolosti, delujui u pojedincu preko Superega. (A) i (D) su ekstremi, i zato su apstraktni. (D) predstavlja ideju o budunosti, moguem kraju poznate civilizacije,
i zato po svojim odreenjima prelazi u opis apstraktne prolosti, horde, (pred-A).
Momenti (B) i (C) se, kao razdeljeni srednji lan, odnose na savremenost, sa jedne
strane, kao apstraktna kritika (B) i, sa druge strane, kao realno mogui program
(C).
U pogledu vremenske strukture i odnosa ovih momenata, izgleda da su svi
oni integrisano prisutni uvek, u svakom periodu civilizacije, ali i kod pojedinca,
kao momenti jedne celine (jer se znaenje jednog ispoljava i razume, u prirodnoj
dijalektici, kroz odnos sa drugima). Sveobuhvatno razumevanje ove celine, pre
svih navedenih, pokuao je da d Nie, pozivom za apsolutnu slobodu natoveka.
A) REPRESIVNA SUBLIMACIJA
Frojd utemeljuje osnovnu razliku izmeu nagona samoodranja i seksualnog
nagona u njihovim vremenskim odredbama. Za razliku od nagona samoodranja, koji su konzervativni, odnosno, tee ponavljanju prethodnog stanja, a poto
je prethodno stanje anorgansko, to je cilj sveg ivota smrt (Frojd koristi Nieovu [14] sentencu o venom vraanju istog). Seksualni nagon radi protiv umiranja ive materije, jer je usmeren na ouvanje polne elije i njeno susretanje sa
77
drugom, u cilju potencijalne besmrtnosti [15]. Meutim [16], najvaniji zadatak

drutva je da ogranii seksualni nagon jednom socijalnom zapoveu, kao to
se i individualna etika raa na raun nesvesnog, a [17] programu kulture opire
se i nagon agresije (smrti), sa ijim je ograniavanjem civilizacija do sada imala
manje uspeha. Uopte uzevi [18], tokom istorije duhovnost nadvladava ulnost,
a etika se formira kao ogranienje nagona. Frojd je sasvim izriit: nemogue je izgraditi kulturu na odricanju od prisile i suzbijanja nagona. Ipak, on pokuava da
sauva optimizam: po njemu, racionalno objanjenje kulturnih zabrana, njihovo
tumaenje kao optih uslova socijalnog ivota, treba da zameni njihovo izvoenje
iz religije, i na taj nain bi se izgubila zavisnost tih zakona od religioznosti pojedinca, njihova pretencioznost i krutost [19]. Oigledno je da Frojd u ovom optem
pogledu nije mogao da prevazie okvire svog vremena, i da pretpostavi da e
religija kao drutvena ideologija u istorijskom razvoju efikasno biti zamenjena
drugim mehanizmima dominacije i manipulacije.
Mnogo realnije, naalost i savremenije, deluju Frojdovi stavovi u njegovom
radu o masovnoj psihologiji, prilikom analize odnosa masa prema autoritetu,
sa posebnim uvidima koji predstavljaju jedan od osnovnih motiva kasnije frankfurtske kole i frojdomarksizma. U vezi sa ovom temom, koja je mogla samo
da dobija na aktuelnosti nakon Frojda, sve do danas, on istie [20] da uzajamna
veza individua u masi ima karakter identifikacije u kojoj je zajedniki afektivni
kvalitet veza sa sa voom. Sutina konstituisanja drutva je u tome to ono nastavlja Edipov kompleks i krivicu, prevodei to u odnos prema voi i autoritetu
[21], a voe, preko rada i odricanja od nagona, koriste druge kao radnu snagu
i seksualni objekat [22]. Sa tim u vezi, Frojd je proroki opisao mogue socijalno-psiholoke osnove i drutvenu svrhu savremenog insistiranja na ponosnoj
homoseksualnosti. Regresija objektne ljubavi na identifikaciju vidi se, po njemu,
u homoseksualnosti ija je psiholoka osnova u tome to se mladi identifikuje sa
majkom [20]. Ovome se moe samo dodati da je ova identifikacija danas nesrazmerno olakana novom ulogom aktivne i dominantne (istina iscrpljene) majke,
i uplaenog, pasivnog oca. Po Frojdu [20], dok homoseksualna ljubav bolje uva
veze mase, dotle ljubav prema eni razara rasne, nacionalne, klasne i druge veze
masa.
Kao to je to ve reeno uz kvalifikaciju Frojdovog stanovita kao onog koje
se bitno bazira na prolosti, prilikom objanjavanja vremenske strukture ranije
prikazane etvorne podele, u pogledu vremenske stukture odnosa individue i
drutva, Frojd izriito naglaava [23] da u ideologijama Superega ivi prolost, i
da oveanstvo nikada ne ivi potpuno u sadanjosti. U masama utisak prolosti,
kao i kod jedinke, ostaje aktivno sauvan u nesvesnim mnemikim krugovima, i
to predstavlja vezu izmeu individualne i masovne psihologije [18].
78
Direktni sledbenici koji su dobro razumeli Frojda [24] istiu da u njegovoj

tradiciji, terapeut nema eksplicitno u vidu pacijentovu moralnost ili konformnost
drutvu. Prema Frojdu, ... njegov terapijski cilj nije da sprei bolesnikove pato-

Bogdan Drakuli
loke (u ovom sluaju nemoralne ili kriminalne) inove, nego da d pacijentu

'slobodu da odlui'. Istovremeno, oni kritikuju noviji nain izlaska iz navedene
moralne dileme kao to je to Skinerovo operantno uslovljavanje koje paljivo izbegava pojam inteligibilnosti, odgovornosti, linosti, samosaznanja itd., na
koji nain se dua kibernetiki konceptualizuje kao crna kutija ili, kao to je
odavno ironino reeno vrea, iz koje se moe po volji neto uzimati, a da sve
ostalo ostane isto [25]. S druge strane, originalniji autori, kao to je to Tomas Sas,
izrazitije naglaavaju kritiki naboj Frojdovog uenja: psihoanaliza je zapoela
kao drutveno subverzivni poduhvat, kao analiza onoga to je potisnuto, a potiskivanje je posebna vrsta poslunosti. Njen zadatak je da demitologizuje line
i drutvene fikcije, a one po Sasu danas nisu vie toliko u oblasti seksualnosti.
Frojdova osnovna etika zamisao o psihoanalizi, kao metodu oslobaanja, je da
ljudi biraju ponaanje prema svojoj elji, a ne da se njima natura neko posebno
ponaanje (npr. da umesto homoseksualizma preu na heteroseksualizam) [26].
Frojdova psihoanaliza je od poetka afirmisala individualno-humanistiku orijentaciju, slobodu i jednakost pacijenta kao moralnog bia... Koreni individualistiko-humanistike i slobodarske psihijatrije su tako, po Sasu, Frojd i Rajh [27].
Intermeco: revizionisti psihoanalize

Izvan navedenih kritikih pokuaja moe se ukratko spomenuti i pravac miljenja tzv. revizionista psihoanalize, koji na mesto kritikog naboja psihoanalize
postavljaju apologetiku postojeeg, u konkretnom sluaju amerikog drutva.
Ovaj prikaz moe ak, kao kontrast ili negativ, da poslui kao sredstvo isticanja i
boljeg uoavanja osnovne teme ovog rada.
Amerike vrednosti koje je Saliven prihvatio su optimizam, kompetentnost, i
pragmatizam (ovo poslednje npr. kada on homoseksualizmu prilazi kao problemu ivljenja, odstranjujui iz njega psiholoke i vrednosne elemente). Dok je Frojd
izvodio kolektivnu psihologiju iz individualne, kod Salivena se deava obrnuto.
Po njemu, linost je sklop interpersonalnih relacija, self je refleksija u linosti
kulture. Isto tako, jedan od sutinskih Frojdovih pojmova, Edipov kompleks, nije
normalni stepen razvoja, nego poremeaj svojstven pogrenim karakteristikama
nae kulture. Zbog toga, on smatra da e se uestalost tekih poremeaja ivljenja
smanjiti vrlinama rastue civilizacije [28]. Danas se, bolje nego u Salivenovo
vreme, pokazuje da se edukativni centar tog neprekidnog rasta civilizacije nalazi u centrima moi na Zapadu, koji koriste klasina vaspitna sredstva: tap i
argarepu. Savremeni totalitarizam vaskrsava pedagoku mantru prethodnog,
komunistikog totalitarizma, od koga je trebalo da se razlikuje: Svakoga dana, u
svakom pogledu, sve vie napredujem.
Saliven optimistiki izraava proaktivnu sutinu posebnog drutva u kome
je sam iveo, uitavajui je u univerzalnu sutinu postojanja pojedinanih organizama u koje, izgleda, treba ubrojiti i ljude [29]. Po njemu, osnovni smer orga-
79
nizma je napred. Ovo je suprotno pesimistikom zakljuku Frojda koji kae da

je taj smer nazad. Meutim, za razliku od organizma, ovek treba da se zapita:
napred, ali kuda? I doba faizma i drugi crni periodi istorije su nekad bili napred
u vremenskom smislu i, u skladu sa ovakvom logikom, trebalo je da crpu svoju
poeljnost samo iz toga to su smeteni u budunosti. Sama prosta budunost
kao formalna vremenska kategorija, ispranjena od sadraja, dozvoljava proizvoljnost pojedinanih i (meu)dravnih projekata, ono opasno we must do something to.... Fraza koja skida odgovornost sa onog ko je izrie, na taj nain to
poziva da se uradi neodreeno neto, istovremeno mistifikuje pravu stvar: to
neto je neodreena budunost samo za onoga kome se fraza obraa; inae, za
onoga ili one koji je izriu, i koji treba da upravljaju procesom, ona podrazumeva
sasvim odreene ciljeve, u skladu sa sopstvenim interesima. Tako, poziv da se
hrli u budunost, u sutini je ostvarivanje izvesnih sadanjih, ve uspostavljenih
vrednosti i interesa. Toboe neodreena budunost jednih tako je, u stvari, vrlo
prozaina sadanjost volje i dominacije koju sprovode drugi.
Slino Salivenu, a suprotno Frojdu, Karen Hornaj smatra da Superego nije neurotian samo kada je prestrog, on nikada nije normalan unutranje zabrane su
po njoj uvek neurotine snage koje falsifikuju moral i savest [30]. Pobuna protiv
unutranje tiranije dovodi do slobode to je delimino reenje [31]. Cilj terapije je
oslobaanje konstruktivnih snaga, proces koji Hornajeva naziva samorealizacija, i potovanje prava i individualnosti drugih, a ne nametanje vrednosti. Cilj terapije nije (nesvesno) prilagoavanje (kulturno odreenom) normalnom, nego
cilj treba da bude stanje unutranje slobode za iskoriavanje pune sposobnosti
[30]. Ovo zato, to koncepcija normalnog zavisi od prihvaenih normi koje grupa namee svojim lanovima [32]. Nadalje, Frojdovo uenje da terapeut treba da
izbegne moralne i vrednosne probleme, poveava nesigurnost kod neurotiara.
Moralni problemi samorealizacija, individualnost, sposobnost kako ih ona
shvata, i ne dovodi u pitanje, u skladu sa stvarnou konkretnog drutva u kome
je ivela, integralni su deo bolesti, i zato analitiar mora njima da se neprestano
bavi [30].
Po miljenju K.Hornaj, Frojd pogreno izvodi neurotine zahteve iz libidinoznih fenomena [31]. Seks vie ne predstavlja dinamiku snagu anksioznosti, jer se
izmenio stav kulture, nego tu snagu predstavljaju nagoni neprijateljstva, agresije. U skladu sa kulturnom promenom, ona smatra da je seks u njeno vreme pre
oslobaanje od napetosti, nego nagon. tavie, seksualnost moe da poslui za
narkotizovanje anksioznosti neurotiara, a neurotiki konflikti se u seksualnosti
ispoljavaju kao inhibisanost ili kompulzija [32].
U svom nastojanju da, zajedno sa Salivenom, ostvari svojevrstan kopernikanski obrat u odnosu na Frojda, Hornaj istie da njegov osnovni pojam, Edipov
kompleks, nije izvor neuroza, nego jedan njihov oblik [32]. Zbog toga, seksualni
problemi vie nisu dinamiki centar neuroza, nego posledica strukture karaktera
80

Bogdan Drakuli
[30], a specijalni problemi ljubavi i seksa su samo izraz totalnih neurotinih poremeaja linosti [31].
Hornaj, dakle, zastupa deseksualizaciju morala i sloboda. Njen opis fenomena
je esto taan, ponekad i intrigantan, kao to je to u izjavi da ideoloko naglaavanje ljubavi slui za prikrivanje injenica koje stvaraju nau potrebu za njom
[30], ali je bez pravog kritikog naboja u pogledu odnosa izmeu slobode pojedinca i drutva, i time predstavlja poluistinu.
B) REPRESIVNA DESUBLIMACIJA
Za razliku od Salivena i Hornaj, Erih From [33] uoava manipulativni karakter
autoritarne etike koja unosi moral pokornosti, etos rada, ograniavanje polnosti,
i podstie analne karakterne crte. Suprotno tome, on poziva na stvaranje humanistike etike koja bi bila potvrivanje ivota, optimalan razvoj svih sposobnosti,
kroz produktivan karakter, nasuprot manipulacije koja slui perpetuiranju postojeeg drutvenog sistema. Po njemu [34], prividno seksualno oslobaanje, odslikano u razvoju kapitalistike etike od puritanizma do hedonizma, ne razlikuje
se u sutinskim rezultatima: autoritarno drutvo proizvodi autoritarni karakter,
pa makar strogi patrijarhalni autoritet biva zamenjen anonimnim autoritetom
liberalnog vaspitanja u kojem je formula ne ini to zamenjena sa: ti nee hteti
da to ini. Moe se primetiti da je u savremenom argonu ova formula kapilarno prodrla ak i dalje nego to je to mogao da zapaa From. Od njegovog opisa skrivenog upravljanja tuom racionalnom voljom (ti nee hteti...), u kom
sluaju je jo mogu racionalan otpor, stiglo se sada do toboe benevolentnog
upravljanja iracionalnim eljama drugih, u globalnom novogovoru uobiajenom
kao potapalica: ne eli da zna, uje... itd. Prema tome, po Fromu [35], uklanjanje seksualnih tabua kao takvih ne vodi veoj slobodi jer se pobuna utapa u
veem zadovoljstvu i u kasnijim oseanjima krivice, i na taj nain manipulacija
vaskrsava kao Feniks.
Humanistika etika bi u Fromovom programu trebalo da prevazie negativnu slobodu, slobodu od, koja znai prosti izbor izmeu postojeih alternativa
i pokuaj odbacivanja nekih od njih, pozitivnom slobodom, slobodom za koja
podrazumeva optimalni razvoj sposobnosti pojedinca [36]. Za njega, odustajanje od ovog razvoja biva pojedincu drutvenom dominacijom nametnuto kroz
moralni mazohizam, a ovaj predstavlja proirenje seksualnog mazohizma, koji je
ipak manje destruktivan jer se odnosi samo na telesni zaborav svoga ja. Dok je
za Frojda seks pojava oskudice, otklanjanje bolne napetosti, dotle From u seksu
vidi pojavu obilja, koja bi trebalo da proizlazi iz drutvenog karaktera spontanosti i integrisanosti. From naglaava, kao i Frojd i Rajh, vezu izmeu formiranja
seksualnosti i strukture karaktera, pa tako i fiksacija na pregenitalna zadovoljenja vodi odreenoj karakternoj strukturi. Govorei o homoseksualnosti, koju
81
From naziva devijacijom, on je karakterie kao neuspeh polarizovanog sjedinjenja sa suprotnim polom [37]. Meutim, u stavu prema vanom savremenom pitanju seksualnih sloboda, koje se odnosi na homoseksualnost, moe se nakon
Froma ponovo postaviti pitanje: da li je homoseksualizam genitalno opredeljenje,
ili kompromis izmeu penisa i anusa, kome se ne moe odrei genitalni karakter?
Zato moda Frojd i kae da je homoseksualnost nejasno pitanje. Ovde se moe
uporediti i Rajhovo shvatanje o genitalnom karakteru, gde se on ne izjanjava o
homoseksualizmu. Ipak, moe se zakljuiti da se radi o autoerotinom usmerenju, prisutnom makar samo simboliki u konkretnoj seksualnoj aktivnosti, jer
subjekt sam bar potencijalno ima oba seksualna sredita.
From uoava da je drutveno korienje desublimacije u manipulatorne svrhe
postojalo ve u primitivnim zajednicama, kada su orgije sluile intenzivnom povezivanju sa drugima, bez krivice, tavie to je smatrano vrlinom [37]. Savremeno propagiranje seksualnih sloboda ima istu svrhu. I stav prosvetiteljstva: dua
nema pola zavrio je u istosti polova, a ne u ravnopravnosti, da bi se stvorili glatki uniformno upotrebljivi atomi drutva, bez ikakvih, pa i polnih razlika, koje bi
samo ometale efikasnost dominacije. From kritikuje i Frojda i Salivena: Frojd je
izjednaio ljubav sa seksualnim nagonom, a ovaj je sutinski shvatio kao muku
osobinu. Dakle, Frojd je izjednaavao ljubav i seks, to je pozicija patrijarhalnog
kapitalistikog mukarca. (Ovome se moe dodati da su javne kue bile opredmeena istina patrijarhalnog seksualnog morala, a najnenija pria u tim okolnostima mogla je biti pojava prave ljubavi izmeu prodavaice ljubavi i klijenta.)
Suprotno tome [37], Saliven razdvaja ljubav i seks, a intimnost shvata kao oseanje zdruenog tima, egoizam u dvoje, spremno izlaenje u susret zahtevima onog
drugog, u razmenu za svoje. Po Fromu, oba ova shvatanja (Frojdovo i Salivenovo)
predstavljaju drutveno strukturisanu patologiju ljubavi u modernom zapadnom
drutvu. Prema tome, princip korektnosti koji lii na trite odnosno razmenu
dobara dajem ti koliko i ti meni (umesto ljubi blinjeg svoga) osnovni je
etiki princip kapitalistikog drutva koji, za razliku od novozavetnog zlatnog
pravila, ne spaja nego razdvaja.
C) NEREPRESIVNA SUBLIMACIJA
Stanovita Eriha Froma i Herberta Markuzea ne razlikuju se bitno u pogledu kritikog stava prema manipulaciji u savremenom drutvu, nego u pogledu
mogunosti i naina njenog ukidanja: Fromova proklamacija o samoostvarenju individue ostaje u okvirima negativne kritike represivnog drutva, nasuprot
Markuzeovom pokuaju pozitivnog programa osloboenja oveka koji on naziva
nerepresivna sublimacija [38]. Markuze kritikuje Frojda, Junga, Hornaj, Froma
i Sasa, zato to smatraju da je cilj terapije: sloboda odluivanja, izbora, razvoj
sposobnosti. Suprotno tome, on kae: leiti (u tom smislu) znailo bi da pacijent
postane ili konformista, ili buntovnik, a ishod ove druge varijante Markuze pe-
82

Bogdan Drakuli
simistiki vidi kao muenitvo, zbog represivnosti drutva, koja se odrava. U

tom smislu, on kritikuje revizioniste psihoanalize (neofrojdiste) zato to ostaju u
ideologiji i apologetici postojeeg.
Markuze potie iz frankfurtskog kruga Maksa Horkhajmera i Teodora Adorna, koji su formulisali svoju kritiku teoriju drutva ukljuivi i poznavanje i
prihvatanje osnovnih socijalnih i politikih implikacija psihoanalize. Tako Horkhajmer, oslanjajui se na Frojda [39], smatra da je cela dosadanja istorija istorija prekomernog liavanja, a svi nekanalisani instikti i zahtevi za sreom proganjani su u korist moralne tenje koja se odnosi na opte dobro. U faizmu
(vrhuncu totalitarizma) instrumentalni um ne potiskuje, nego koristi prirodu za
reakcionarne ciljeve, oznaavajui one druge kao niu rasu. Proglaavanjem drugih niom rasom, tj. prirodom, neki sebe poistovete sa slubenim drutvenim
Egom, i sprovode ono to lini Ego nije mogao sprovesti kod sebe disciplinovanje prirode, vladavinu nad nagonima. Superego, nemoan u vlastitoj kui, postaje krvnik u drutvu [39]. Adorno naglaava [40] da je neizbrisiv uvid psihoanalize, da civilizatorski mehanizmi represije pretvaraju libido u agresiju, a ova
zavrava u destrukciji, i u krajnjem, u faizmu. Ali, ovi teoretiari u zajednikom
radu ne tede ni drutva koja sebe nazivaju demokratskim i tolerantnim, zato to
u njima vladaoci uvode i koriste racionalno uivanje koje postaje predmet manipulacije. Promiskuitetni se, na primer, takvim seksualnim ponaanjem podreuju vladajuem umu, kao to su to nekada pripadnici konzervativnog drutva
inili ednou [41].
Na ovakvim filozofskim pretpostavkama, polazei od toga da su psiholoke
kategorije postale politike, i da je Frojdova individualna psihologija u samoj
sutini drutvena psihologija, Markuze [38] formulie svoju osnovnu postavku:
najodvratniji oblik manipulacije je njen najlukaviji oblik represivna desublimacija, realizovana kroz liberalizaciju seksualnosti. Proirenje kontrole (manipulacije) drutva, na nekad slobodna podruja svesti i dokolice, doputa poputanje seksualnih tabua (kontrole nad nagonima) i poveanje seksualne slobode.
Paralelno sa tim, oseanje krivice, koje je po Frojdu osnova civilizacije, ne raste
samo kvantitativno, nego se deava promena i u njenom kvalitetu njena sve
vea iracionalnost jer je savremena civilizacija napredak u otuenom radu i
proizvodnji. Autoritet oca prelazi u anonimni autoritet drutvene moi, gde je i
onaj na vrhu nemoan (manipulisan) u odnosu na skrivene drutvene sile [38].
Nerepresivna sublimacija je reenje represivne de-sublimacije, koja nastaje iz otuenja, iz introjekcije totalitarizma. Drutvo je danas vie usmereno na
nadziranje svesti nego nagona, to dozvoljava poputenje seksualnih tabua [38].
Dosledni kritiar represivne desublimacije je From, a Markuze vie energije ulae u to da predloi pozitivni program. Uopte uzevi, on smatra da je jedini izlaz
nerepresivna sublimacija, odnosno slobodno pretakanje libidinozne energije
u instikte rada, a [42] mogunost slobode je usidrena u osnovnim nagonima
kao osnovi za pobunu, stvarajui nonkonformistiku ulnost. U itavoj istoriji
83
civilizacije, dominacija dodaje viak potiskivanje ime se nagoni pretvaraju u

sredstvo razmnoavanja. Perverzije treba da se suprotstave dominaciji i da podupru seksualnost kao cilj po sebi. Mogua nova etika bi se zasnivala na ideji libidne
moralnosti formulisanoj na osnovi koncepta arla Odjea o Superidu, koji nastaje
iz identifikacije sa majkom i zastupa Id i princip zadovoljstva, i na ilerovoj ideji
o igri koja je sama sebi cilj i sredstvo [38]. Nasuprot kapitalizmu koji afirmie
muke vrednosti, novo drutvo bi trebalo da afirmie enske [43]. Pokazuje
se da Markuzeov pojam Superida nije apsolutno razliit od Superega, makar u
tome to je takoe delom nesvestan, i namee Egu zadatke.
Markuze se suprotstavlja tezi da je potiskivanje seksualnosti, kako se ono deavalo u dosadanjoj istoriji, neizbeni uslov razvoja civilizacije. On [38] smatra
da je uvek postojalo viak potiskivanje, koje je uslovljeno drutvenom dominacijom, a u skladu sa naelom izvedbe, koje predstavlja predominantni istorijski oblik principa stvarnosti. Oba su specifina za konkretno drutvo. Viak
potiskivanje i naelo izvedbe dovode do represivne organizacije seksualnosti,
svode je na genitalnost u funkciji razmnoavanja, a ostali oblici seksualnosti
su ili dopuna toga, ili zabranjeni kao perverzija, ili sublimisani. Transformacija
principa zadovoljstva u princip izvedbe razdvojila je majku od supruge, ljubav
od ulnosti, i tako je razreena fatalna istovetnost Erosa i Tanatosa (tenja ka
povratku u Nirvanu pre roenja). Viak potiskivanje i naelo izvedbe, koji potiu iz otuenog rada i industrijske civilizacije, vre dvostruku deseksualizaciju
tela: 1) vremenska redukcija libida (na slobodno vreme) i 2) prostorna redukcija
libida (na genitalnost), da bi se preostali vei deo jednog i drugog upotrebio kao
orue rada. Markuze veruje da je slobodan Eros ipak mogu: on bi odbacio samo
viak potiskivanje i naelo izvedbe, perverzije bi se suprotstavile naelu izvedbe,
seksualnost bi bila cilj po sebi, a ne samo sredstvo (reprodukcije). Narcis (autoerotizam) i Orfej (homoseksualnost) predstavljaju simbole nerepresivnog erotskog
stava prema stvarnosti, proiruju libido i protestuju protiv njegovog svoenja na
prokreativnu seksualnost. Prema tome, nerepresivna sublimacija je transformacije seksualnosti u Eros, i rada u igru [38]. Dakle, Markuze zastupa tezu slinu
Marksovoj, o humanizaciji prirode i naturalizaciji oveka [44].
Naalost, suoen naroito sa strahotama dvadesetog veka, u pogledu sudbine
drugog osnovnog nagona Markuze je manje optimistian: destrukcija (Tanatos)
je manje sublimisana u civilizaciji nego libido, i destrukcija se zadovoljava vie
nego libido. Superego usmerava deo Tanatosa, preko Ega, protiv Ida. To je savest
natopljena nagonom smrti. Kategoriki imperativ koji Superego namee ostaje
imperativ razaranja [38]. Slino tome, i Frojd kae da je ta pojava doterana do
krajnosti u melanholiji [45]. Na taj nain se moe, na tragu Markuzea i Frojda,
objasniti i savremena epidemija depresije u razvijenim drutvima.
84
U emu Markuze pronalazi najveu prepreku svome programu osloboenja?

U vremenskim kategorijama koje odreuju ljudski ivot. Dok se [38] odluujua
iskustva detinjstva povezuju sa iskustvima vrste, individuum ivi optom sudbi-

Bogdan Drakuli
nom oveanstva, i prolost odreuje sadanjost, sa jedne strane, dotle, sa druge

strane, najunutranjija prepreka nerepresivnog razvoja je svest o toku vremena
kao veza Erosa sa Tanatosom, svest o konanosti ivota.
D) NEREPRESIVNA DESUBLIMACIJA
U svom radikalnom i revolucionarnom stilu Vilhelm Rajh je pokuao da formulie jednu seksualno-ekonomsku nauku koja bi ujedinila Frojdovu psihologiju i Marksovu sociologiju. On smatra da je njegovo uenje slino Marksovom
zakljuku iz Manifesta komunistike partije o ukidanju porodice [46]. Praktino bi se ova nauka ostvarila kroz kulturnu revoluciju koja predstavlja pobedu
prirodnih snaga u oveku, a ove bi tada pobedile iracionalne sile masovnog miljenja. Sutinski deo ove drutvene revolucije bila bi seksualna revolucija koja bi
ustanovila seksualnu samoupravu, a ova nastaje oslobaanjem bioloke polne
pokretljivosti. Jer, kako kae Rajh, seksualni ivot nije privatna stvar, nego kardinalno pitanje drutvenog ivota [47].
Ve je Gros, kao prethodnik Rajha, zahtevao novu etiku, seksualnu emancipaciju, kao razreenje kulturne krize ispoljene u prevlasti autoritarnih institucija. Gros, za koga je Frojd rekao da, uz Rajha, jedini ima da ponudi psihoanalizi
neto originalno, bio je neposredna inspiracija za Rajhova shvatanja. Politizovani frojdisti, kako ih naziva Rasl Dekobi, u koje spadaju Gros, Rajh, grupa oko
Fenihela, i donekle From, insistiraju na kulturnim i sociolokim implikacijama
psihoanalize [48]. Nasuprot rajhijanskom redukcionizmu, Fenihel je ipak smatrao, i to, kako se danas pokazuje, sa mnogo prava, da je seksualno ugnjetavanje
samo jedan od vidova dominacije, tj. tendencije kapitalistikog sistema da manipulie analnim sklonostima pojedinca, koje tee akumulaciji, slino gleditu Ferencija. Uprkos tome, Fenihel, iji je kruok obuhvatao Edit Jakobson, Anu Rajh,
Kejt Fridlander, Barbaru Lanto i druge, rekao je: Rajh je opet u pravu, mislei na
umanjivanje znaaja seksualnosti od strane psihoanalitikog establimenta koji
je predstavljao glavnu struju psihoanalize u Americi i ostvario uticaj preko Melani Klajn u Engleskoj [49].
Suprotno Markuzeu, koji insistira na osloboenju pregenitalne seksualnosti,
Rajh smatra da upravo moralni zahtevi sniavaju polnu zadovoljivost na pregenitalne naine [47]. Analitiko leenje karakternog oklopa treba da razvije sposobnost za genitalno, orgastiko zadovoljenje. Opet, suprotno Markuzeu, on istie da
je sublimacija suprotna samo zadovoljavanju pregenitalnih, a ne i genitalnih elja.
Rajhova osnovna seksualno-ekonomska teza jeste, da je bolest masa uzrokovana
nezadovoljenom polnom energijom. Najzad, opet u suprotnosti sa Markuzeom,
koji smatra ograniavanje polnosti na genitalnu sferu kao jo jedan vid represije,
po Rajhu je [50] genitalni karakter suprotan neurotinom. Delovanjem polnog ugnjetavanja nastaje struktura podanika koja je karakterisana polnim mo-
85
ralom i religioznim misticizmom. Dejstvom polnog ugnjetavanja (potiskivanja i

negiranja seksualnosti) nastaje iracionalna karakterna struktura podanika [46].
Osnovni mehanizam za sprovoenje represije je potiskivanje i manipulacija seksualnou, pri emu su roditelji i uitelji nesvesni izvrioci drutvene moi [50].
Ideologija konvencionalne moralnosti je potpora autoritarne institucije braka,
ija je pretpostavka negiranje seksualnosti. Preteno ili iskljuivo bioloko shvatanje polnog nagona (kao odranje vrste i sl.) jeste jedna od metoda potiskivanja,
koju namee konzervativna seksualna nauka [47]. Seksualno sputavanje i slabost,
pomognuti religioznim strahom, najvanije su pretpostavke malograanske porodice i oveka, i time autoritarizma odnosno faizma. Faizam, uplaen od vlastite seksualnosti, velia strogi moral patrijarhata (ono apolinijsko), ne uviajui
njegovu odbrambenu ulogu od prljave seksualnosti, koju pripisuje samo matrijarhatu (dionizijskom), koji treba da predstavljaju druge rase. Kukasti krst ima
skrivenu seksualnu simboliku, ukrtene osobe pri seksualnom aktu [46]. Pribliavajui se imoralizmu Niea, koji je takoe zagovarao ono dionizijsko u oveku,
Rajh [47] emfatino tvrdi da zdrav ovek nema morala, a da je faizam zastupao
apolinijski moral.
Rajh oivljava i jedan epidemioloki pojam u razumevanje zaraznosti individualne iracionalnosti, koja se iri kroz drutvo [47]. Emocionalnom kugom on
naziva brzo irenje iracionalnosti u faizmu, tj. totalitarizmu. Emocionalna kuga
je nain kako se proizvodi razorni biopatski karakter, npr. ak i u SSSR-u, koji
je Rajh, pre nego to je kod njega nastupilo razoaranje, optimistiki smatrao
preteom seksualne revolucije, koja je trebalo da kroz formiranje genitalnog karaktera konano oslobodi seksualnost i otkloni ideoloke pritiske. Ovde se Rajh
konceptualno i delom direktno terminoloki nastavlja na klasine psihoanalitike socijalno-psiholoke uvide, u koje spada Jungov opis psihike virulencije
[51]: to vie ovek kroz samosaznanje postaje svestan sebe, tim vie kroz sloj
lino-nesvesnog dopire do kolektivno-nesvesnog. Na taj nain individua stupa u
vezu sa ljudskom zajednicom uopte. No, ovaj proces nije bez opasnosti: nesvesno
moe da obogati Ja, ali i da ga pomrai ako je ono slabo, i tada ovaj proces moe
psihikom virulencijom dovesti do pojava kakva je nacizam. Jung ingeniozno,
u svoje vreme, uoava da je upravo karakteristika XX veka da drave postavljaju
prastari zahtev za teokratijom, tj. za totalitetom, i da celu tu racionalno organizovanu masu drave ili nacije zapravo pokreu iracionalne sile. Interesantno je,
meutim, da se i Rajh i Jung nastavljaju na pojmovno i terminoloki slina razmiljanja Frojda [19], a ovaj opet na miljenje Le Bona, da u masi ovek silazi na nie
civilizacijske nivoe, da je masa jednako netolerantna kao i podlona autoritetu, i
u njoj se javljaju fenomeni zaraze svakog ina i oseanja, kao i poviena sugestibilnost koja zapravo uzrokuje zarazu. Slaui se sa Le Bonom, Frojd dodaje svoje
objanjenje fenomena da u masi individuum pokazuje prividno nova svojstva, a
zapravo je to ispoljavanje onoga to ve postoji, nesvesnog, jer se u masovnoj si-
86

Bogdan Drakuli
tuaciji odbacuje potiskivanje nagonskih pobuda, kojima se zato omoguava nesputano ispoljavanje.
Rajhovim programom zatvara se vremenski, i iscrpljuje pojmovni krug, on
na kraju zagovara povratak u stanje seksualnosti u prvobitnoj hordi, tamo gde je
poetak Frojdovog shvatanja nastanka civilizacije. Njegov program je povratak
u stanje seksualnih sloboda prvobitne horde, to je delom i primenio u kasnijim
periodima svog linog ivota, prema svedoenju Markuzea.
ZAKLJUAK
Lese-fer seksualnost je pojavni oblik sutinskog procesa globalnog izjednaavanja ljudi, kroz neutralizovanje svake posebnosti, izmeu ostalog i kroz negiranje porodice, koje vodi atomizovanju individua. Mora da postoji neto sumnjivo u tolikom angaovanju monih da brane i zastupaju slobode slabijih, pored
ostalog i seksualne slobode. Pokreti za oslobaanje nikada nisu iskreno dolazili
odozgo. Ovoliki altruizam odudara od inae prisutne beskrupulozne borbe za
novac i mo, i vie lii na prikrivenu kaubojsku logiku (jer je ovaj grad premali za
nas dvoje). Zatita slabih je samo sredstvo koje vrhovna svetska vlast koristi da
bi postigla dominaciju nad onima koji bi da prigrabe manji deo kolaa, odnosno
intermedijarni deo vlasti (a to su posebne, manje i slabije drave, nadalje, sve posebnosti pojedinih institucija i ustanova unutar drava, ukljuujui i porodicu).
Cilj je da niko ne bude moan osim vrhunskog monika, koji se prikazuje kao
zatitnik slabijih, tako to spreava da ih kinji bilo ko drugi, osim njega samog
(slino postupa makro i reketa).
Koliko je sloboda kvarljiva roba, i kako su ljudi lako spremni da je se odreknu,
pogotovo kada to trae interesi drave, pokazuje specifino naruavanje seksualnih sloboda na aerodromu: putnik moe da bira izmeu toga da bude predmet
voajerizma (vrlo verne slike povrine svog tela na skeneru), ili nevoljnog petinga,
kao naina traenja opasnih predmeta. Naravno da sve zavisi od njega, kako to
kae popularna izreka, ali ako odbije, u tom sluaju nee putovati. Borba protiv
terorizma je vii cilj koji ograniava nie slobode.
ovek ima 70% zajednikih gena sa sunerom, izvestan broj gena svakako i sa
primordijalnim oblicima ivota. Zato je zadivljujua hrabrost individue koja svesno i slobodno odustaje od produenja gena koji nuno u neprekinutoj sukcesiji
moraju poticati jo od ameba, ispoljavajui prema njima, i svim sledeim nebrojenim generacijama predaka, koji su se grevito borili da bi dobacili do dotine
osobe, vidljivu nezahvalnost, a morbidnu agresivnost prema svojim potomcima.
Ovo kolektivno filogenetsko samoubistvo je anarhinije od individualnog, ontogenetskog, i ima zajedniki stav sa pozivom Sv. Avgustina [52] na to bri prelazak
u Carstvo Boije, putem odustajanja od rasploavanja. Na taj nain se u ovom
sluaju manifestuje apsolutna seksualna sloboda, koja istovremeno znai prodor
87
Tanatosa u Eros i anarhiju koja preostaje nakon potpunog apstraktnog negiranje

nunosti, tj. sukcesije prenoenja gena iz prolosti u budunost. Individualno samoubistvo kao pobeda Tanatosa manje je porazno od kolektivnog filogenetskog
samoubistva koje je rezultat poraza Erosa. Razume se da postoje sluajevi u kojima je za neki par nemogue da ima decu iz objektivnih razloga, kao i da neki
ljudi odustaju od dece u cilju potpunije sublimacije svojih kreativnih potencijala. Ovakve opravdane motive ne treba poistoveivati sa odustajanjem od dece iz
niskih strasti, iz konformizma potroakog drutva koje se izraava u onome:
nema uslova... da detetu pruim sve..., i onda se to sve prui sebi.
Ipak, u naem vremenu pojavljuje se ansa koju prua razvoj tehnologije: na
pragu smo pravljenja oveka genetskim inenjeringom, dakle bez seksa, to bi
dodatno opravdalo i seksualna opredeljenja koja nemaju za cilj reprodukciju. Sa
druge strane, klonirane industrijske individue bile bi toliko poeljne i upotrebljive za svrhe sila dominacije, da se ne bi trebalo uditi ako se uskoro propagiranje
staromodnih heteroseksualnih odnosa potpuno diskvalifikuje i revitalizuje se
Avgustinova parola koja ovde, kao i uvek u totalitarizmu, zastupa kraj istorije.
Koliko je zaivela ideologija kraja istorije, koja za cilj ima samo spreavanje razumevanja savremene manipulacije u svetlu istorije, pokazuje i iznedravanje neloginih naziva kao to je to postpsihijatrija i, semantiki direktnije u pogledu
temporaliteta, postmoderna. Radna i vojna snaga, sastavljena od uniformnih
bia sa odabranim poeljnim, a naroito sa iskljuenim nepoeljnim, subverzivnim osobinama (Markuze, Rajh), zamenila bi nepouzdane, svojeglave pojedince
nastale u retrogradnoj ustanovi porodice. Ukoliko bi sile moi i profita nastavile
da vladaju, kao to je to bio sluaj u celoj prethodnoj istoriji, ne vidi se ta bi moglo da se suprotstavi ovom razvoju ije su naznake ve vidljive. Isti sadraji koji su
nekada bili stvar umetnike mate (npr. mit o letenju Dedala i Ikara [53]) postale
su kasnije stvar tehnologije. Moe se pretpostaviti da e se neto slino desiti i sa
onim temama koje su bile predmet vere stvaranje oveka i veni ivot, to bi
prelo u domen bioinenjeringa.
U hrianstvu ljubav je deseksualizovana, i jedina prava ljubav, koja potie iz
slobode (verovanja) jeste ljubav prema Bogu, a ona je put u veno carstvo spasenja i slobode. Seksualna ljubav tu predstavlja nuno zlo, koje propada u tamnicu
tela. Oni koji su najblii ljubomornom Bogu (katoliki svetenici i pravoslavni
monasi), toga se odriu, iako i telesni avo dolazi nekad po svoje, u seksualnim
nastranostima visokog klera. Ideoloko propagiranje bezvrednosti seksa osiguralo je najtrajniju drutveno-ekonomsku formaciju do sada, vladavinu Srednjeg
veka. U itavom razumevanju dosadanje istorije Zapada kljuno je razdvajanje
seksa i ljubavi, i time degradacija seksualnosti, ukoliko ona nije sredstvo proste
reprodukcije. U tom smislu je i poziv Spinoze za Amor Dei intelectualis [8], koji
predstavlja vrhovni deseksualizovani etiki postulat. U protestantizmu, kult rada
ne ostavlja ni vremena, ni energije ni (kao u katolianstvu) pozitivnog vrednovanja seksualnih zabava. Seksu se prilazi kao poslu, sa maksimumom efekta u
88

Bogdan Drakuli
najkraem roku. Najbri seks je onaj koji vodi zaeu. Raa se mnogo dece, ne
iz ljubavi, nego kao tmurna i ozbiljna proizvodnja budue radne snage. Slino je
zavrio i naivni poziv dece cvea dvadesetog veka na slobodnu ljubav: u slobodnom seksu, ovoga puta samo bez reprodukcije.
U modernom drutvu se javlja tehnologizacija i komercijalizacija seksa (odvojenog od ljubavi): seks postaje roba (mada Marks nije bio spreman da ga prihvati
kao takvog [54] jer ne prozvodi novu materijalnu vrednost) i usluga, i onda on
kao takav mora da bude slobodan, kao slobodan promet roba i usluga. U tom
jadnom rezultatu se zavrilo propagiranje slobodne ljubavi hipi-pokreta, koje je
pokuavalo da se ne svede na ogoljeni seks. Seksualne slobode su kolateralna teta
neumoljivog slobodnog trita. Sex-shop, peep show, bordeli, poslovna pratnja,
ulino prostituisanje, idustrija porno filmova, seks trafiking, gej klubovi, sve postaje dozvoljeno, ili slobodno, u vulgarnom znaenju tog pojma, ukoliko se na
dotinu delatnost plaa porez, zato to stvara profit. Ljubav i dalje postoji, ali
samo prema novcu, koji je zauzeo ideoloko mesto Boga. Za razliku od navedenih opservacija, ljubav se ne nalazi ni tamo gde bi je mogli oekivati sa veim
stepenom verovatnoe. Najvea ekonomska opasnost, koja preti bogatom sportisti, glumcu, poslovnom oveku ili nasledniku britanske krune, jeste da ljubav
pretoi u brak. Cena ljubavi se izraunava prilikom razvoda, na kraju, ukoliko
nije sklopljen predbrani ugovor, i ona je proporcionalna, ne intenzitetu ljubavi,
nego kvantitetu aktuelne imovine. Umesto Boije transcendencije, svetom, do
najlinijih sfera, sada vladaju transcendentne sile novca i kapitala.
Karneval, bahanalija, predstavljaju drutveno izmanipulisani dionizijski ventil seksualne anarhije (a ne seksualnih sloboda), u svrhu ouvanja apolinijske
dominacije. U vremenski ogranienom periodu, mehaniki, periodino, sukcesivno, ukidaju se zabrane da bi se stvorio lani utisak slobode koja bi, nasuprot
tome, trebalo da bude integrisana u celini ivota. U vezi sa tim, parola panem et
circenses predstavlja proverenu dravniku mudrost koja zastupa sutinski znaaj
principa stvarnosti (hleba) i principa zadovoljstva (igara, pa i seksualnih). Uvek
je sumnjivo kada vladar dozvoljava, pa ak i organizuje igre, pa i parade, ija se
svrha najzad pokazuje kao manipulacija. U skladu sa miljenjem Markuzea da je
Tanatos u civilizaciji manje sublimisan nego Eros, i prava laljiva namera u vezi
sa hlebom izbija razgoliena na videlo kroz aroganciju vlasti koja umisli da je apsolutno nedodirljiva, npr. u predlogu Marije Antoanete jadnicima da jedu kolaa
ako nemaju hleba. Njena iskrenost ju je kotala suoavanja sa jednim revolucionarnim izumom, giljotinom. Jo je ekstremnija arogancija Smail-age engia
kada odgovara kaurima koji zapomau za hlebom, u stihu: peenja u mjete
hljeba, aludirajui na to da e ih ispei, i da je kanibalizam mogue reenje problema gladi. Spev se, inae, zove Smrt Smail-age engia [55]. Dakle, kada se
vlasti uini da je apsolutna, totalna, ona pogreno pomilja da je i trud oko manipulacije (izraen u navedenoj latinskoj sentenci) zamoran i nepotreban, pa razgoliuje svoju sutinu u bezonoj iskrenosti fantazijskih kolaa, realnog ispeenog
89
ljudskog mesa, ili upotrebi masa kao topovskog mesa. Mudriji totalitarizam ne
odustaje od manipulacije, on daje hleba i igara (i seksualnih) sukcesivno i kontinuirano, to se kae slobode na kaiicu, jer se ona u mnogo navrata prinosi
ustima.
Pritisak za ostvarivanje seksualnih sloboda, kada ga sprovode centri moi kojima, po definiciji, nikada nije stalo do individualnih sloboda, mora se shvatiti
kao deo dominacije, odnosno prevoenja iz te najlinije sfere u domen kojim se
moe upravljati na bazi toboe nesporne trine ideologije. Seks, pa ak i ljubav,
postali su robe i usluge. Sloboda se uvek osvaja, i nikad nije bila darovana, i zato
nametanje, izmeu ostalih i seksualnih, sloboda iz centara dominacije, predstavlja jo jedan od vidova manipulacije. Timeo Danaos et dona ferentes, vai i kada
donose navedeni seksualni dar. Gospodar nikada ne propagira istinsku slobodu.
Ukoliko se neto takvo priinjava, to predstavlja jo prefinjeniji pokuaj manipulacije u cilju perpetuiranja sistema. Ali, oigledno je da se seksualne slobode
sada ne zadovoljavaju intimom izmeu etiri zida. Jo jednom se pokazuje da
domen ljudskih sloboda nije bezlina vrea iz koje se po volji moe uzimati, a
da drugima ostaje isto to i ranije. U svakom sluaju je zanimljivo da u jednom
primeru zakonodavac, pod uticajem svetskih impulsa, zahteva da privatna stvar
(seksualno opredeljenje) postane javna, a u drugom, da javna stvar (puenje) postane privatna, dozvoljena daleko od drugih. Ovo lii na profetsku scenu iz Bunjuelovog filma o fantomu slobode, u kojoj se menja odnos privatnosti izmeu jela
i odlaska u toalet. Donedavno su neki bili ponosni ako su mogli sebi da priute
skupe strane cigarete, a sada se razlog za ponos menja. Na neoekivan nain se
pojavljuje novo znaenje Isusove propovedi o tome da e sve skriveno da postane
poznato. Represivna desublimacija postaje to i doslovce: za razliku od Markuzeovog vremena, ona se ne ispoljava samo u tome da se seksualne slobode prividno dozvoljavaju, nego se sada direktno represivno nameu u cilju manipulacije.
Kada je to neizbeno, sistem se razgoliuje i aktivira seksualnu represiju, kada je
zaista ugroena dominacija: Vikiliks se navodno progoni zbog omake u korienju kondoma. Utilitarno i pragmatino anglosaksonsko pravo je toliko jako
da moe po potrebi otvoreno da plasira pravniku igru kao da..., kao i ranije u
sluaju Al Kaponeovog hapenja zbog utaje poreza.
Suprotno onome to je Markuze (i Rajh) oekivao, raspad patrijarhalne porodice ne dovodi do suprotstavljanja perpetuiranju drutvenog autoriteta kroz
nju, nego i sam taj raspad postaje mono sredstvo formiranja novog svetskog poretka dominacije nad atomiziranim jedinkama u kojem osloboene ene jo
bolje nego mukarci slue kao orua kuckanja po tastaturama. Imperija uzvraa
udarac: emancipacija menja i enske osobine, koje poinju da lie na muke, dok
se mukarci sa svoje strane, nuno, pribliavaju enskim, pa se stvar zavrava
na slinom rezultatu kao to se to desilo i ranije u modi: na uniseks civilizaciji
proizvodnih atoma koji svakako nemaju pol (ovo kao parafraza parole prosvetiteljstva: dua nema pol). Deseksualizacija se obostrano odnosi na mukarce i
90

Bogdan Drakuli
na ene, koje se sve ee ale na manjak pravih mukaraca, zaboravljajui da je

opti stepen mukosti, neizbenom prirodnom dijalektikom, upravo proporcionalan odgovarajuem stepenu enstvenosti. to bi se reklo, traili ste, gledajte.
Pol je politiki korektno preao u rod, time je seks preao u gramatiku, prelo
se sa dela na rei. Jedan od ishoda, u meudravnoj borbi, je i bela kuga koja, sa
veom brojanom efikasnou nego raniji ratovi, desetkuje stanovnitvo neposlunih i neprilagoenih nacija.
reference:
1. Bridgman, P.W. (1959). The Way Things Are. Cambridge, Mass.: Harvard
University Press.
2. Kecmanovi, D. (2008). Psihijatrija u kritikom ogledalu. Beograd: Slubeni glasnik.
3. Roak, T. (1978). Kontrakultura. Zagreb: Naprijed.
4. Dekobi, R. (1981). Drutveni zaborav. Beograd: Nolit.
5. Lvi-Strauss, C. (1977). Strukturalna antropologija. Zagreb: Stvarnost.
6. Frojd, S. (1979). Nelagodnost u kulturi. U: Odabrana dela, knj. V. Beograd:
Matica srpska.
7. Platon. (1976). Drava. Beograd: Beogradski izdavako grafiki zavod.
8. Spinoza, B. (1983). Etika. Beograd: Beogradski izdavako-grafiki zavod.
9. Epikur. (1973). Poslanica Menekeju. U: Laertije, D. ivoti i miljenja istaknutih filozofa. Beograd: Beogradski izdavako-grafiki zavod.
10. Epikur. (1973). Osnovne misli. U: Laertije, D. ivoti i miljenja istaknutih
filozofa. Beograd: Beogradski izdavako-grafiki zavod.
11. Kant, I. (1981). Zasnivanje metafizike morala. Beograd: Beogradski izdavako-grafiki zavod.
12. Nie, F. (1976). Volja za mo. Beograd: Prosveta.
13. Freud, S. (1986). Kulturni seksualni moral i moderna nervoznost. U:
Budunost jedne iluzije. Zagreb: Naprijed.
14. Nie, F. (1985). Tako je govorio Zaratustra. Beograd: Grafos.
15. Freud, S. (1986). S onu stranu naela ugode. U: Budunost jedne iluzije.
Zagreb: Naprijed.
16. Frojd, S. (1979). Uvod u psihoanalizu. Odabrana dela. Novi Sad: Matica
srpska.
17. Frojd, S. (1979). Iz kulture i umetnosti. Odabrana dela. Novi Sad: Matica
srpska.
18. Frojd S. (1983). Mojsije i monoteizam. Beograd: Grafos.
19. Freud, S. (1986). Budunost jedne iluzije. Zagreb: Naprijed.
20. Freud, S. (1986). Masovna psihologija i analiza Ja. U: Budunost jedne
iluzije. Zagreb: Naprijed.
91
21. Frojd, S. (1979). O seksualnoj teoriji. Totem i tabu. Odabrana dela. Novi
Sad: Matica srpska.
22. Freud, S. (1986). Zato rat? U: Budunost jedne iluzije. Zagreb: Naprijed.
23. Frojd, S. Autobiografija. Nova predavanja. Odabrana dela. Novi Sad: Matica srpska; 1979.
24. Darwin, Marx and Freud. Their influence on moral theory. (1984). Edited
by Arthur L. Caplan and Bruce Jennings. New York: The Hastings Center,
Plenum Press.
25. Hegel, GVF. (1974). Fenomenologija duha. Beograd: Beogradski izdavako grafiki zavod. s. 182.
26. Sas, T. (1978). Etika psihoanalize. Beograd: Vuk Karadi.
27. Szasz, T. (1980). Ideologija i ludilo. Zagreb: Naprijed.
28. The Contributions of Harry Stack Sullivan. A Symposium. (1952). New
York: Hermitage House.
29. Tuttman, S. (1986). Theoretical and technical elements which characterize
the American approaches to psychoanalytical group psychotherapy. Int J
Group Psychother; 36(4): 499-515.
30. Hornaj, K. (1965). Novi putevi psihoanalize. Beograd: Kosmos.
31. Hornaj, K. (1976). Neuroza i razvoj linosti. Titograd: Pobjeda.
32. Horney, K. (1964). Neurotina linost naeg doba. Titograd: Grafiki zavod.
33. Fromm, E. (1986). Kriza psihoanalize. Dela, knj. 8. Zagreb Beograd:
Naprijed Nolit.
34. Fromm, E. (1986). ovjek za sebe. Dela, knj. 3. Zagreb Beograd: Naprijed Nolit.
35. Fromm, E. (1986). Imati ili biti. Dela, knj. 11. Zagreb Beograd: Naprijed
Nolit.
36. Fromm, E. (1986). Bekstvo od slobode. Dela, knj. 2. Zagreb Beograd:
Naprijed Nolit.
37. Fromm, E. (1986). Umijee ljubavi. Dela, knj. 6. Zagreb Beograd: Naprijed Nolit.
38. Marcuse, H. (1985). Eros i civilizacija. Zagreb: Naprijed.
39. Horkhajmer M. (1976). Tradicionalna i kritika teorija. Beograd: BIGZ.
40. Adorno, T. (1979). Negativna dijalektika. Beograd: BIGZ.
41. Horkheimer, M., Adorno, T. (1989). Dijalektika prosvjetiteljstva. Sarajevo:
Veselin Maslea Svjetlost.
42. Markuze, H. (1982). Kontrarevolucija i revolt. Beograd: Grafos.
43. Markuze, H. (1978). Merila vremena. Beograd: Grafos.
44. Marx, K. (1985). Ekonomsko-filozofski rukopisi iz 1844. U: Marx-Engels.
Rani radovi. Zagreb: Naprijed.
45. Freud, S. (1986). Ja i ono. U: Budunost jedne iluzije. Zagreb: Naprijed.
46. Reich, W. (1973). Masovna psihologija faizma. Beograd: Ideja.
47. Reich, W. (1985). Spolna revolucija. Zagreb: Naprijed.
92

Bogdan Drakuli
48. Jacoby, R. (1986). Potiskivanje psihoanalize. Beograd: SIC.

49. Dekobi, R. (1981). Drutveni zaborav. Beograd: Nolit.
50. Reich, W. (1987). Analiza karaktera. Zagreb: Naprijed.
51. Jung, K.G. (1984). Dinamika nesvesnog. Odabrana dela. Novi Sad: Matica
srpska.
52. Avgustin, A. (1986). De carne Christi, c. V. Prema: openhauer A. Svet
kao volja i predstava II. Novi Sad: Matica srpska.
53. Grevs, R. (1995). Grki mitovi. Beograd: Nolit.
54. Marx, K. (1977). Temelji slobode. Osnovi kritike politike ekonomije. Zagreb: Naprijed.
55. Maurani, I. (1969). Smrt Smail-age engia. Beograd: Srpska knjievna
zadruga.
93
ROD I PROMENA POLA

Zoran Raki
Uvod
Rod oveka znai diferencijaciju dimorfinog, enskog i mukog ponaanja,
kroz koje prepoznajemo ensku i muku linost. Izuava se, pre svega, u psihologiji i psihijatriji.
Promena pola je specifian terapijski postupak, kojim se preoblikuju telesne
polne odlike, kod osoba sa ekstremnim poremeajem rodne pripadnosti pod nazivom transeksualnost. Terapijski postupak izlazi iz okvira psihijatrije i spada u
oblast endokrinologije i hirurgije.
Izuavanje roda i promene pola skupa pripadaju oblasti seksologije, koja se
danas razvija kao interdisciplinarna oblast.
Ono sto se danas podrazumeva pod rodnom pripadnosu, donedavno se nazivalo polnim identitetom. To nam kazuje da se donedavno primarna uloga u
ponaanju, enskom i mukom, pripisivala polu. Danas se takva uloga pripisuje
rodnom identitetu.
Kada i kako je dolo do toga da se naziv polni identitet preinai u rodni
identitet?
95
Medicinski pojam roda

Pripadnost enskom ili mukom rodu, kao odrednica u ponaanju oveka, prvi
put se pojavljuje polovinom XX veka, tokom istraivanja amerikog klinikog psihologa Johna Moneya na univerzitetu Johns Hopkins u Americi. Istraivao je zajedno sa saradnicima linosti osoba sa interseksom (pseudohermafroditizmom).
Da bi mogao jednostavno i jasno da izrazi ponaanje svojih ispitanika, a nezavisno
od njihovog nejasnog pola, posluio se ve postojeom odrednicom u gramatici za
imenice enskog i mukog roda. Tada je i definisao rod: To je uvek ista, specifina
i trajna posebnost ene ili mukarca integrisana u self i ponaanje (1).
Pokazalo se da je nova terminologija dobrodola, jer je brzo zaivela meu
psiholozima i psihijatrima. Sedamdesetih godina XX veka ona ulazi u najpoznatiji udbenik psihijatrije (2), a 1980. godine i u zvaninu ameriku psihijatrijsku
klasifikaciju DSM (3).
Kako prepoznajemo rod?
Rodna obeleja
Rodna obeleja su izvesne manifestacije u ponaanju na osnovu kojih stiemo utisak o enskom ili mukom ponaanju. Za sada razlikujemo etiri takva
obeleja: 1. Jezgro rodnog identiteta, 2. Rodna ulogu, 3. Erotsku orijentaciju i 4.
Kognitivni stil.
1. Jezgro je osnovno obeleje. To je subjektivni doivljaj (4) pripadnosti jednoj od dve kategorije ljudi: enskoj ili mukoj. Doivljaj deteta da je devojica ili deak. Kroz testove sa lutkama i slikama raznih polnih karakteristika deca jasno ukazuju na to jesu li devojice ili deaci. Kroz takve
testove iskazuju bliskost sa svojim polnim odlikama, subjektivni doivljaj
svoje rodne pripadnosti, tj. jesu li devojice ili deaci. Nesto kasnije, do
este godine, ispoljavaju i svest o tome da postoji konstantnost u rodnoj
pripadnosti, odnosno da e kada porastu biti ena ili mukarac. Iz jezgra, odnosno pomenutog subjektivnog doivljaja, dolazi i oseanje sklada
i ponosa prema svom polu. Takav doivljaj je kontinuiran, odnosno traje
celog ivota, osim u nekim patolokim situacijama. Ovo obeleje se moe
prepoznati u treoj ili etvrtoj godini zivota, a u nekim sluajevima i ranije.
2. Rodna uloga je zapravo spoljna manifestacija prethodnog obeleja u uslovima kulturoloke realnosti. Rodna uloga tei da se uklopi u enske i
muke kulturoloke obrasce. To je socijalna uloga koju okolina oekuje
na osnovu pola. U kojoj meri e ona ispuniti oekivanja okoline, dobrim
delom e zavisiti od samog jezgra. Ukoliko jezgro nije u skladu sa polom,
96
Rod i promena pola

Zoran Raki
to se moe prepoznati kroz oblikovanje rodne uloge. Deca koja ne ispoljavaju oekivanu rodnu ulogu, bivaju esto stigmatizovana od strane svojih
vrnjaka, to se moe nastaviti i dalje u odraslom dobu.
3. Erotska orijentacija kao rodno obelezje se prepoznaje na osnovu erotskog
kontakta meu polovima. Otuda su ostali nazivi prema polu: heteroseksualni ili homoseksualni kontakt. Ovo obeleje se jasno prepoznaje u vreme puberteta, ili neto kasnije, kada erotski naboj postane dovoljno intenzivan sazrevanjem, da postane uoljiv za okolinu. To ne znai da erotski
potencijali nisu programirani mnogo ranije.
4. Kognitivni stil, kao rodno obeleje, se danas intenzivno istrauje (5)
i relativno skoro je pridodat rodnom identitetu. Zato se moe dogoditi
da u nekim seksolokim prezentacijama bude izostavljen. ine ga razne
kognitivne karakteristike za koje je primeeno da su tipine za ene ili
mukarce. To su karakteristike tipa opaanja, asocijacija, zakljuivanja,
enske i muke inteligencije itd. Na primer, za enski rod se vezuje verbalna ekspresija, a za muki snalaenje u prostoru. Za razliku od prethodnih
rodnih obeleja, kognitivni stil se tee odreuje kliikim posmatranjem i
intervjuom, a preciznije putem odgovarajuih testova (6).
Prilikom roenja oveku se ne mogu odreivati rodna obeleja, ve samo pol.
U tom momentu su spoljni polni organi jedino uoljiv znak ensko muke diferencijacije, pa se na osnovu toga odreuje budua rodna pripadnost, u skladu
sa tim ime i smer odgoja, budui pravni identitet, a kroz sve to psiholoska i socioloska pozicija.
Iz svega toga proizilazi da je novoroeni ovek prilikom roenja polno odreen, a u dimenziji rodne pripadnosti u tom momentu tabula raza. Taj bi se doivljajni prostor popunjavao postnatalno, pod uticajem ve postojeeg pola i na
osnovu njega odreenog pravnog identiteta, sa jedne strane, i na osnovu kulturolokih obrazaca, odnosno odgoja, sa druge strane.
Ipak, tokom druge polovine XX veka seksolozi su se usmerili prema prenatalnoj predispoziciji, odnosno potencijalima koji bi mogli determinisati postnatalnu
rodnu pripadnost. Takvo usmerenje je nastalo saznanjima o eksperimentima Prirode, odnosno klinikoj patologiji u oblasti endokrinologije, to je proveravano i
kroz eksperimente sa ivotinjama. U medicini se esto dogaa da se kroz razjanjenja patolokih ispoljavanja doe i do nekih saznanja o fiziolokom procesu.
Kliniki primeri hormonskog uticaja u
diferencijaciji roda
Za ovu priliku naveemo etiri klinika primera koja navode na mogunost
prenatalne determinacije rodne pripadnosti: 1. Kongenitalna adrenalna hiper-
97
plazija, 2. Nedostatak 5-alfa-reduktaze, 3. Neosetljivost na androgen i 4. Animalni eksperimenti.

1. Kongenitalna adrenalna hiperplazija se jo naziva i adrenogenitalni sindrom. Radi se o genetskom defektu zbog ega se ne stvara kortizol u
nadbubrenoj lezdi. Kao odgovor na takvo stanje pojaava se stimulacija luenjem ACTH iz hipofize, kroz povratnu spregu. Umesto stvaranja kortizola takva stimulacija pojaava enormno luenje androgena
iz nadbubrene lezde tokom prenatalnog perioda razvoja. Ako je plod
enski,dolazi do maskulinizacije, to se u postnatalnom periodu ispoljava
kod takvih devojica snanom energijom u ponaanju, na primer kroz
grubost u igri, pa ih okolina naziva mukaraama (7). U odraslom dobu
meu njima se registruje vii procenat homoseksualnosti nego u kontrolnoj grupi.
2. 5-alfa-reduktaza je enzim koji omoguuje pretvaranje testosterona u dihidrotestosteron. To su dve varijante androgenog hormona. Testosteron
determinie funkcionisanje mozga, a dihidrotestosteron isto ini u tkivu
genitalnog organa. Genetskim nedostatkom 5-alfa-reduktaze se ne stvara
dihidrotestosteron, pa se kod mukog ploda ne diferencira jasno muki
polni organ. Zbog toga se dogaa da se takvo novoroeno dete oznai
kao devojica, to za sobom povlai odreeno ime i odgoj (8). Meutim,
u vreme puberteta, kada se intenzivira aktivacijsko delovanje testosterona
u funkcionisanju mozga, kod takve dece se ispoljava izrazita muka rodna pripadnost u ponaanju i estim insistiranjem na formiranju mukog
polnog organa (9).
3. U treem pripmeru se takoe radi o genetskom defektu androgenih receptora u elijama organizma. To povlai posledicu da androgeni hormon ne moe delovati kao determinanta u diferencijaciji (7). Ako se radi
o mukom plodu rodie se dete sa enskim spoljnim polnim organom,
bez jajnika,vec sa testisima koji nisu sputeni. Dete e ispoljavati ensku
rodnu pripadnost. Problem se otkriva u pubertetu kada roditelji povedu
dete kod lekara zato to se ne pojavljuje menstruacija.
4. Ovde emo navesti jedan primer eksperimenta sa ovcom koji je snimljen
filmski (10). Gravidnoj ovci, sa enskim plodom, pedesetog dana od zaea implantiran je potkono testosteron. U to vreme je polni organ ploda
ve diferenciran, a funkcionisanje mozga jo nije. Po roenju nove ovce
pratilo se njeno ponaanje i snimalo filmski. Urinirala je poput ovna, naskakivala je na druge ovce poput ovna, a ostale ovce u stadu su se prema
njoj ponaale kao prema ovnu.
Sa ivotinjama su masovno raeni eksperimenti od glodara do primata. Slini
eksperimenti poput prethodno navedenog sa ovcom raeni su i sa majmunima
(11), (12). Primeeno je kod viih sisara da je uticaj polnog hormona tokom in-
98
Rod i promena pola

Zoran Raki
trauterinog razvoja ploda na ponaanje postnatusa manje rigidan nego kod niih
sisara (13).
Androgen hormon diferencijacije i
kritino vreme razvoja
Na osnovu klinike patologije i eksperimenata sa ivotinjama (ovde su navedeni samo neki primeri) dolo se do saznanja o androgenom hormonu kao hormonu diferencijacije. Plod se ne razvija u enskom smeru zbog delovanja estrogenog
(enskog) hormona, ve zbog izostalog delovanja androgenog hormona (14, 15).
Delovanje androgenog hormona moe biti organizaciono ili programersko i
aktivaciono. Programersko se sastoji u diferenciranju tkiva ka mukoj funkcionalnosti, ali je to mogue samo u tzv. ktitino vreme razvoja. Nakon tog vremena
delovanje androgena moe biti samo aktivacijsko, kada aktivira program koji je
ve organizovan u kritino vreme razvoja.
Kritino vreme razvoja je bitan inilac u prenatalnom periodu za razvoj pola
i roda. To vreme je razliito za razliite ivotinjske vrste i razliito je za raliita
tkiva u istom organizmu. U tabeli 1. je navedeno poreenje izmeu kritinog vremena razvoja glodara i oveka, kao dve meusobno daleke vrste, a istovremeno i
razlika izmeu pojedinih tkiva u istom organizmu (16).
Tabela 1.
KRITINO VREME RAZVOJA U PRENATALNOM PERIODU KOD
PACOVA I OVEKA
Deavanje (Razvoj)
Dani posle zaea

Pacov
ovek
Zaee
Fetalni testis postaje

hormonski aktivan
16
(Goy & McEwen, 1980)
63
(Simpson, 1976)
Genitalna diferencijacija
16 20
Ibid
77 112
Ibid
Hormonski receptori
mozga
18
(Vito & Fox, 1979)
Posle 140 (Abramovich,

1987)
Diferencijacija
hipotalamusa
18 28
(Dohler et al., 1984)
Nejasni podaci
Roenje
22 23
270 280
Do sada nisu sve granice kritinog vremena razvoja precizno odreene za sva
tkiva i u svim vrstama. Kod oveka je posebno zanimljiva androgena diferencijacija hipotalamusa, jer se ini da neka njegova jedra uestvuju u diferencijaciji
roda, odnosno jezgra rodnog identiteta. Polno dimorfno jedro prednjeg hipotala-
99
musa u preoptikoj arei i leajno jedro (bed nucleus) striae terminalis su razliita
u enskom i mukom mozgu. U mukom mozgu su 2,5 puta vea i nabijenija
neuronima nego u enskom mozgu (17, 18).
Delovanje androgenog homona u eliji
Androgeni hormon deluje po fizioloskom principu za steroidne hormone, ali
svojom posebnou e izazvati u eliji specifine sadraje, odnosno specifini fenotip elije. Kako deluje prikazano je na slici 1 (19).
Slika 1.
Kao liposolubilni hormon, androgen prolazi kroz elijsku membranu difuzijom. U citoplazmi se spaja sa proteinskim supstratom receptora u kompleks koji
ulazi u jedro. Taj kompleks u jedru indukuje transkripciju, odnosno razmotavanje DNK, ime se izdvaja mesinder RNK, koji odlazi u organelu ribozom gde se
indukuju specifine proteinske tvorevine kao osnov specifinog funkcionisanja
tkiva, zapravo fenotip elije.
Opisano delovanje se odvija u kritino vreme razvoja, odnosno to je organizaciono ili programersko delovanje androgena u elijama odreenog tkiva.
Kada proe kritino vreme razvoja, daljeg programiranja nema, a androgen dalje
100
Rod i promena pola

Zoran Raki
moze delovati samo aktivacijski, odnosno aktiviranjem ve stvorenog programa

u kritinom vremenu razvoja. Na primer, za okolinu uoljivo aktiviranje erotske
orijentacije u pubertetu i adolescenciji usled pojaanog hormonskog luenja u to
vreme, ne znai da takva erotska orijentacija nije programirana mnogo ranije.
Ako bismo sada hteli da steknemo utisak o toku razvoja pola i roda u celini,
videli bismo da se razvoj ne odvija jednokratno u kontinuitetu, ve stepeniasto.
Znaajne karike u lancu diferencijacije pola i roda kod oveka se mogu prikazati
shemom 1 (19).
Osnovne karike u lancu diferencijacije pola i roda
Shema 1.
U shemi se uoava stepeniast razvoj pola i roda. Ve je pomenuto ranije da

je osnovni, spontani razvoj, enski. Diferencijacija jedinke u mukom smeru je
uslovljena odgovarajuim androgenim determinantama. Prvi stepenik je gen u
hromozomu Y koji se naziva sex ragion Y (sry). On determinie polnu lezdu
(testis) u drugom mesecu od zaea. Muka lezda lui androgen koji e dalje
determinisati tkivo genitalnih organa u treem mesecu od zaea, a zatim funkcionisanje mozga posle petog meseca od zaeca. Takva determinacija je mogua
samo ako u elijama pomenutih tkiva postoje androgeni receptori, koji mogu
genetski i izostati.
101
Prilikom roenja spoljni genitalni organi su jedini uoljivi znak determinacije za okolinu. Na osnovu toga se obavlja oznaka pola i roda, odnosno imena i
odgoja deteta, a time i pravni identitet. Tokom prvih 3-4 godine zaokruuje se
psihoseksualni razvoj. U kojoj meri u tom vremenu sazrevaju potencijali koji su
prenatalno determinisani, a u kojoj meri i dalje traje kritino vreme razvoja, sada
za psiholoske determinante, teko je precizno odrediti. U pubertetu dolazi do
izraaja aktivacijsko androgeno delovanje kroz erotsko reagovanje, koje postaje
uoljivo za okolinu, a i u samoj svesti jedinke postaje jasnije.
Iako se spolja posmatrano moe dobiti utisak da se rodna pripadnost oblikuje
postnatalno u meudelovanju telesnih polnih odlika i kulturolokih obrazaca
(odgoja), takav utisak se naruava u susretu sa neskladom izmeu pola, kulturolokih obrazaca i pravnog identiteta sa jedne strane i rodne pripadnosti sa druge
strane, to viamo u klinickoj patologiji. Da podsetimo na iskustvo u medicini
da izuavanje klinicke patologije esto moe dovesti do otkrivanja istine o nekim fizioloskim procesima. Tako emo nau dalju panju opet usmeriti prema
jednom eksperimentu Prirode, ovog puta prema ekstremnom poremeaju rodne
pripadnosti.
Transeksualnost
Transeksualnost znai potpuni i kontinuirani nesklad izmeu pola i roda, pri
emu takva osoba prednost daje rodnoj pripadnosti, a to znai da ima potrebu za
promenom sopstvenog pola da bi bila u skladu sa rodnom pripadnou (odnosno
sama sa sobom).
Ovakav poremeaj se kod odrasle osobe ispoljava kroz dve ivotne dimenzije.
Jedna se odnosi na doivljaj sopstvenog tela, odnosno pola, a druga se odnosi na
pravni identitet koji je legalizovan prema polu jo od roenja.
Sa stanovita svoje rodne pripadnosti osoba polne odlike ne doivljava svojim,
stidi ih se i pokuava da ih prikrije koliko je mogue. ezne za drugim polnim
odlikama koje bi bile u skladu sa postojeom rodnom pripadnou. Pravni identitet koji su dobili sa roenjem oteava im komunikaciju sa okolinom, koja se
prema njima odnosi na osnovu njihovog pola, a ne rodne pripadnosti. Kadgod bi
transeksualna osoba pokuala da okolini skrene panju na svoju rodnu pripadnost, nailazila bi na otpor i odbacivanje. Dok nije poeo da se primenjuje terapijski postupak, za sada jedino mogu, u prolosti su se relativno esto deavala
samoubistva transeksualnih osoba.
102
Rod i promena pola

Zoran Raki
Terapija
Transeksualnim osobama se pomae: 1. psihoterapijski i 2. promenom pola.
1. Psihoterapijski postupak se primenjuje praktino ve tokom dijagnostickog
postupka. On je usmeren ka interpersonalnoj komunikaciji pacijenta, koja je veoma problematina. Otklanjanje transeksualnosti psihoterapijom nije mogue.
Psihoterapija je usmerena ka porodici i individualno ka samom pacijentu. Roditelji su esto skloni da za postojei problem krivicu trae u detetu, jer se ne
prilagoava zahtevima veine. A kada shvate da dete ne snosi nimalo krivice za
svoju sudbinu, onda krivicu grade prema sebi na osnovu pretpostavke o nekoj
svojoj greci, kao to je nepovoljno naslee, ili naispravan odgoj koji su moda primenili prema detetu. Sve to skupa stvara vrlo lou atmosferu u porodici.
Psihoterapija bi trebalo da postigne meusobno razumevanje izmeu roditelja
i transeksualnog deteta. Sve dok pacijent nije shvaen u krugu porodice, osea
se odbaenim i nevoljenim, to u njemu izaziva istovremeno krivicu i agresiju
prema neposrednoj okolini.
Individualnim postupkom u psihoterapiji se eli postii realan uvid pacijenta
prema okolini, koja nema mogunosti da ge razume, kao to ni on nju ne razume. Ako se postigne takav uvid kod pacijenta, onda se ine suvinim napori da
okolinu razuverava u istinitost svojih oseanja, a time i bespotrebnost afektivnih
reagovanja. Komunikacija se onda usmerava ka sredini koja moe imati razumevanja za identitet pacijenta. Transeksualne osobe u vreme detinjstva i adolescencije jo uvek nemaju svest o tome zbog ega nastaju nesporazumi sa okolinom. U
idnividualnom postupku se ini pokuaj prema pacijentu da na neki nain sublimie energiju svoje transeksualnosti kroz ivotna usmerenja koja nisu tesno povezana sa kulturolokim ulogama. Takvi pokuaji najee ostaju bez rezultata.
U vreme kada poremeaj rodne pripadnosti jo nije bio dovoljno poznat kao
psihijatrijski entitet, postojali su pokuaji psihoteraijskog delovanja u smislu preinaenja rodne pripadnosti prema postojeem polu znai postojala je namera
da se psihoterapijom kauzalno deluje. Poznat je sluaj amerikog onog lekara
Richarda Raskinda u estdesetim godinama prolog veka. On je proveo oko osam
godina u analitikim psihoterapijama, ne bi li se oslobodio transeksualnosti. U to
vreme se pojavila i monografija o transeksualnosti uvenog endokrinologa i seksologa Harya Benjamina, po kome se danas naziva i svetsko udruenje za probleme rodne disforije (20). A u to vreme je poela i praksa promene pola u Americi,
u bolnici Johns Hopkins (21). Na kraju je dr Raskindu omoguena promena pola,
tako da je postao ga Renee Richards. Potom je snimljen i film o njenoj sudbini.
2. Promena pola, kao terapijski postupak prema transeksualnosti, izlazi iz
okvira psihijatrijske oblasti. Takva vrsta tretmana ukljuuje endokrinoloku i
operativnu specijalnost. Prvu takvu operativnu intervenciju, prema zvaninim
izvorima, uradio je Christian Hamburger 1952. godine u Danskoj, to je obja-
103
vio sa svojim saradnicima u amerikom lekarskom asopisu JAMA (22). Pacijent

po zanimanju fotograf, George Jorgensen, nakon promene pola uzima ime svog
hirurga, ali u enskom rodu, pa tako postaje gica Christin Jorgensen. To je uinila iz neizmerne zahvalnosti prema hirurgu koji joj je omoguio pol u skladu sa
njenom rodnom pripadnou. Nakon toga to se ovakav postupak prouo, slini
pacijenti su se masovno poeli javljati za pomo ve pomenutom hirurgu. On je
to iste godine i objavio (23).
U Srbiji se prvi put formira u Beogradu interdisciplinarni tim za rodnu disforiju i promenu pola tokom druge polovine osamdesetih godina prolog veka.
Prva promena pola je uraena u Beogradu 1989. godine. etiri godine kasnije
Beogradski seksoloki tim objavljuje knjigu o promeni pola i raskoraku izmeu
pola i roda u naoj sredini (24). Kod nas su kasnije objavljeni i radovi pojedinih
lanova tima o problemu diferencijacije roda (25), a i u inostranstvu o ishodu
promene pola (26).
Postupak promene pola se sastoji u ordiniranju hormona odgovarajuih prema rodnoj pripadnosti i preoblikovanju polnih organa takoe prema rodnoj pripadnosti. Time se postie i pravni identitet prema rodnoj pripadnosti. Pravni
identitet omoguuje dalje da takva osoba komunicira sa okolinom na osnovu
svoje rodne pripadnosti, to je i bio osnovni cilj. Rodna pripadnost se pokazuje
kao dominantna kategorija. Otklanjanjem transeksualnog nesklada, gubi se rodna disforija, odnosno patnja takve osobe.
Ishod promene pola
Ishod terapije promenom pola je mogue odrediti na pravi nain jedino viegodinjim praenjem ovakvih pacijenata. To su follow up studije o kojim postoje
izvetaji iz mnogih zemalja sveta. Ovde emo navesti dve: jedna je iz nae zemlje
(26), a druga je objavljena u obliku revijskog lanka, u kome su sakupljeni izvetaji iz svih zemalja sveta do 2002. godine (27).
Na Beogradski tim je pratio pacijente posle promene pola tokom 4 godine
i onda je objavio rezultate follow up studije. Panja je bila usmerena ka etiri
dimenzije kvaliteta zivota: a) odnos prema sopstvenom telu, b) komunikacija sa
okolinom, c) seksualna aktivnost i d) okupaciona aktivnost. U dimenziji pod a)
nije bilo nezadovoljnih bivih pacijenata. U dimenziji pod b) je bilo 20% nezadovoljnih, koji su ostali u svojim starim okruenjima, u kojima je postojao otpor
prema promeni pola i u kojima se pamtila prolost naih pacijenata. U dimenziji
pod c) 40% nije bilo zadovoljno svojom aktivnou, ali nije smatralo takvu aktivnost primarnom za ivot. U dimenziji pod d) samo 10% je izraavalo nezadovoljstvo time to nije moglo sebe da pronae u nekoj profesionalnoj aktivnosti;
mnogi studenti se se vratili studijama, a oni koji su napustili posao, vraali su se
tome ponovo.
104
Rod i promena pola

Zoran Raki
U revijskoj analizi Evropskog psihijatrijskog asopisa (27), u kojoj su sumirane sve follow up studije u svetu (meu njima je i naa), izneti su sledei zakljuci:
a) onih koji su promenili pol sasvim su zadovoljni kvalitetom svog ivota nakon promene pola, za razliku od perioda pre promene pola; b) samoubistvo transeksualnih osoba se gotovo izgubilo uvoenjem promene pola; c) nije se mogao
konstatovati neki empirijski razlog zbog koga bi se promena pola kao terapijski
postupak odbijao, ukoliko se potuju indikacije i tretman odvija prema vaeim
upustvima.
Zakljuak
1. Promena pola nije kauzalna terapija. Takva terapija bi trebalo da bude
usmerena ka promeni rodne pripadnosti, to bi bilo u okviru psihijatrijske oblasti. Za sada u psihijatrijskoj oblasti nema instrumenata koji bi mogli da preinae
rodnu pripadnost.
Promena pola uklanja transeksualnu simptomatologiju promenom telesnih
polnih odlika, ime se olakava ovakvim pacijentima dalja ivotna aktivnost.
2. Rodnu pripadnost bi bilo mogue kontrolisati dok njena determinacija nije
okonana, a to su prve godine ivota. To bi praktino znailo da se psiholoka
istraivanja i neka njena znaenja usmere i ka prenatalnom ivotu.
REFERENCE:
1. Money, J. (1955). Hermaphroditism, gender and precocity in
hyperadrenocorticism: Psychologic findings. Bulletin Johns Hopkins
Hospital, 96: 253-64.
2. Stoller, R. (1975). Gender identity. U: Freedman, A., Kaplan, H., Sadock, B.
(eds). Comprehensive Textbook of Psychiatry (2nd ed.) Williams-Wilkins,
str. 1400-8.
3. American Psychiatry Association (1980). Diagnostic and Statistical
Manual of Mental Disorders (3rd ed.). Gender Identity Disorders.
American Psychiatry Association, Washington, str. 26l-6.
4. Stoller RJ (1965). The sense of maleness. Psychoanalytic Quarterly, 34:
207-18.
5. Kimura, D. (1992). Sex differences in the brain. Scient Amer (Special issue:
mind and brain), str. 118-25.
6. Kimura, D. (1997). Sex, Sexual Orientation and Sex Hormones influence
Human Cognitive function. Biomedical reviews, 7: 33-39.
7. Money, J., Schwartz, M., Lewis, V.G. (1984). Adult ontosexual status and
fetal hormonal masculinization: 46XX congenital virilizing adrenal
105
hyperplasia and 46XY androgen insensitivity syndrom compared, 9: 40514.

8. Imperato-McGinley, J., Guerrero, L., Gantes, T., Peterson, R.E. (1974).
Steroid 5-alfa-reductase deficiency in man: an inherited form of male
pseudohermaphroditism. Science, 186: 1213-5.
9. Herdt, G.H., Davidson, J. (1988). The Sambia Tutrnin-Man. Sociocultural
and clinical aspect of gender formation in male. Pseudohermaphrodites
with 5-alfa-reductase deficiency in Papua, New Guinea. Arch Sex Behav;
17: 1-31.
10. Clark, I.J. (1977). The sexual behavior of prenatally androgenized ewes
observed in the field. J Reprod Fertil; 49: 311-5.
11. Mitcell, G. (1968). Attachment differences in male and female infant
monkeys. Child Development; 39: 611-20.
12. Eaton, G.G., Goy, R.W., Phoenix, C.H. (1973). Effects of testosteron
treatment in adulthood on sexual behavior of female pseudohermaphrodite
Rhesus monkeys. Nature; 242: 119-20.
13. McEwen, B.S. (1981) Neural gonadal steroid actions. Science, 211: 1303-11.
14. Jost, A. (1972) A new look of the mechanismus controlling sex
differentiation in mamals. Johns Hopkins Med, J; 130: 38-43.
15. Jost, A. (1973) Maleness is imposed upon a basically female fetus. Sci
Orig; 73: 4-8.
16. Byne, W., Parsons, B. (1993). Human Sexual Orientation. The Biologic
Theories Reappraised. Arch Gen Psychiatry; 50: 228-39.
17. Swaab, D.F., Zhou, J.N., Fodor, M., Hofman, M.A. (1997). Sexual
Differentiation of the Human Brain. Biomedical reviews; 7: 17-32.
18. Swaab, D., Chung, W., Kruijver, F.P.M., Hofman, M.A., Ishunina,
T.A. (2001). Structural and Functional Sex Differences in the Human
Hypothalamus. Hormones and Behavior; 40: 93-98.
19. Despopoulos, A., Silbernagl, S. (2003). Atlas of Phisiology. Georg Thieme
Verlag, Stuttgart, Germany (5th ed.), str. 279.
20. Benjamin, H. (1966). Transsexual Phenomenon. Julian Press, New York.
21. Green, R. (2005). Gender Identity Disorders. U: Kaplan & Sadocks
Textbook of Psychiatry (eight edition), Williams & Wilkins; str. 1979.
22. Hamburger, C., Sturup, G. & Dahl-Iversen, E. (1953). Transvestitism.
Journal of the American Medical Association; 152: 391-96.
23. Hamberger, C. (1953). The desire for change of sex shown by personal
letters from 465 men and women. Acta Endocrin,Kbh; 14: 361-75.
24. Raki, Z., Mari, J., Slijepevi, D., Vujovi, S., Perovi, S. (1993). Polni
identitet i promena pola, BIGZ, Posebna izdanja, Nauna dela, Beograd.
25. Raki, Z., Vujovi, S. (2002). Razvoj enskog i mukog identiteta: diferencijacija roda; Srpski arhiv, 130: 46-50.
106
Rod i promena pola

Zoran Raki
26. Raki, Z., Starevi, V., Mari, J., Kelin, K. (1996). The Outcome of Sex
Reassignment Surgery in Belgrade: 32 Patients of Both sexes. Archives of
Sexual Behavior; 25: 515-25.
27. Michel, A., Anssean, M., Legros, J.J., Pitchot, W., Marmont, C (2002). The
transsexual: What about the future? Eur Pschiatry; 17: 353-62.
107
Seksualna orijentacija i pitanje usvajanja dece u

istopolne zajednice
Milica ujko, Jelena Vidi
U naunim krugovima, homoseksualnost je kao dijagnostika kategorija izbaena iz zvaninih klasifikacija psihikih poremeaja (iz DSM 1974, iz ICD
- 1991. god). Pored toga, vodei autoriteti u naunim oblastima psihologije (Amerika psiholoka asocijacija), psihijatrije (Amerika psihijatrijska asocijacija) i
pedijatrije (Amerika akademija pedijatara), kao i brojne druge grupe, javno su
deklarisale svoju podrku homoseksualnom roditeljstvu i eksplicirale stav da su
homoseksualne porodice jednako dobre kao i heteroseksualne.
Prema istraivanjima iz 2002. godine, od 600 000 homoseksualnih parova u
SAD (bez obzira na njihov pravni status), 162 000 je sa decom (u ovaj broj nisu
ukljueni samohrani roditelji i oni koji nisu eleli da se javno deklariu kao osobe
homoseksualne orijentacije). Procene su da:

u SAD poetkom 21-og veka ivi izmeu 1,5 i 5 miliona lezbejskih majki
i izmeu 1 i 3 miliona gej oeva;
izmeu 6 i 14 miliona dece u SAD ima barem jednog roditelja homoseksualne orijentacije;
109
izmeu 8 i 10 miliona dece je smeteno u homoseksualne hraniteljske porodice;
u poslednjoj deceniji 20. veka izmeu 6 i 14 miliona dece je odgajano od

strane homoseksualnih roditelja (Evan B. Donaldson Adoption Institute,
2006; Pawelski, 2005).
No, uz ove injenice stoji da se u svakodnevnom ivotu, u medijima i u strunim krugovima, veoma esto zapaa izrazito negativan stav prema roditeljstvu
homoseksualnih osoba i/ili snaan otpor ljudi prema ovoj temi. Takoe je karakteristino da malo ljudi zna neke konkretne informacije vezane za ovo pitanje, a
homoseksualni model partnerskih odnosa je i dalje tabu ak i u profesionalnim
krugovima: pregled 17 naunih asopisa koji za temu imaju porodicu i brak pokazuje da se u toku poslednjih 20 godina XX veka u samo 0,006% svih lanaka na
neki nain ukljuuje razmatranje i ove seksualne orijentacije (Clark and Serovich,
1997, prema Robertson, 2004). Pri tom, veina lanaka koja se objavljuje sa ovom
tematikom pisana je od strane pojedinaca koji nisu heteroseksualne orijentacije,
kao to je zapaeno i da edukativne radionice i seminare na ovu temu prevashodno poseuju LGBT1 osobe, pa moemo izvesti zakljuak da veliki broj savetnika,
branih i porodinih terapeuta i istraivaa nije edukovano niti zainteresovano
za edukaciju i rad sa ovom subpopulacijom (Markowitz, 1991, prema Robertson,
2004).
Meutim, ova tema je aktuelna i relevantna za psihologiju, psihijatriju i druge
bliske nauke, iji e se predstavnici sutra nai u ulozi konsultanta povodom pitanja usvajanja dece od strane homoseksualnih parova i davanja uloge hraniteljske
porodice ovim parovima, radie sa istopolnim porodicama, nai e se u ulozi
strunjaka ije e miljenje uticati na miljenje ireg kruga ljudi. Stoga je potrebno odgovorno pristupiti razmatranju ove teme, izvui na povrinu skrivene
implicitne ideje, vrednosne stavove, strahove i razluiti racionalno i realno od
iracionalnog i pogreno utemeljenog.
U tom cilju, prvo emo ukratko predstaviti osnovne pojmove i injenice relevatne za temu, a zatim emo sukobiti najee agrumente koje iznose zagovornici stava PROTIV usvajanje i one ZA usvajanja dece u homoseksualne porodice.
Iako svi argumenti nisu dovoljno empirijski potkrepljeni, ipak ih je vano razmatrati upravo zbog njihove iroke rasprostranjenosti, kao uverenja prisutnih i kod
laika i kod profesionalaca, a koja, s obzirom na deliminu tabuiziranost ove teme
i nedovoljnu informisanost javnosti, ipak ostaju ukorenjena.
Pojmovi
Amerika psiholoka asocijacija seksualnu orijentaciju definie kao trajan
obrazac emotivne, romantine i/ili seksualne privlanosti prema mukarcima,
1
110
skraenica koja se odnosi na lezbejke, gej, biseksualne i transrodne osobe
Seksualna orijentacija i pitanje usvajanja dece u istopolne zajednice

enama ili prema osobama oba pola. Ona predstavlja vaan deo sopstvenog identiteta osobe, zasnovan na doivljaju ove vrste privlanosti i sa njom povezanim
ponaanjima i pripadnosti zajednici osoba, koje oseaju istu vrstu privlanosti.
Kad govorimo o seksualnoj orijentaciji, treba imati u vidu da ona ne predstavlja dihotomnu kategoriju, ve kontinuum, na ijim krajevima se nalaze iskljuiva
homoseksualnost (doivljaj emotivne, romantine i seksualne privlanosti jedino
prema osobama istog pola) i iskljuiva heteroseksualnost (doivljaj emotivne, romantine i seksualne privlanosti jedino prema osobama suprotnog pola).
Sedamdesetih godina dvadesetog veka u naukama koje se bave ljudskom psihom uvodi se razlika izmeu pola (sex) i roda (gender), odnosno rodnog identiteta i rodne uloge. Dok je pol iskljuivo bioloka odrednica i obuhvata anatomske,
fizioloke i genetske karakteristike, koje razlikuju enu i mukarca, rodni idetitet
predstavlja psiholoki doivljaj osobe o sopstvenoj femininosti ili maskulinosti,
odnosno karakteristike maskulinosti i femininosti, koje nastaju kao tekovine
procesa socijalizacije i psiholokog razvoja (Money, Hamson i Hamson, 1955),
a rodna uloga reflektuje kulturne norme koji se u odreenom drutvu obino
vezuju za muke ili enske obrasce ponaanja. Dakle, pol podrazumeva bioloku
mogunost, a im uemo u razmatranja doivljaja pola, pa makar verovali da
ga u potpunosti odreuje bioloki supstrat, mi smo ve stupili na teritoriju roda
i rodnog identiteta. Seksualna orijentacija, bioloki pol, rodni identitet i rodne
uloge mogu stajati u najrazliitijim meusobnim odnosima: tako osoba moe
biti bioloki mukarac sa maskulinim rodnim identitetom i rodnom ulogom, a
homoseksualnom orijentacijom, ili bioloki ena, femininog rodnog identiteta,
netradicionalne enske rodne uloge i heteroseksualne orijentacije.
Istorijat
Pre nego to je postala predmet izuavanja psihijatrije i psihologije, homoseksualnost je u Zapadnoj civilizaciji tretirana na razliite naine: nakon prvobitnog
prihvatanja, tolerisanja i ignorisanja, na evropskom kontinentu u kasnom srednjem veku postaje greh i zloin, koji se u nekim razdobljima i u nekim zemljama kanjavao smru. Od kraja devetnaestog veka neheteroseksualna orijentacija
poinje da se shvata kao mentalni poremeaj za koji se predlau ivopisni naini
leenja: hladne kupke, kastracija, sterilizacija, odsecanje pubinih nerava, pa ak
i lobotomija (Katz, 1976), dok se u dvadesetom veku naglasak pomera ka leenju
hipnozom, elektrookovima i razliitim vrstama psihoterapije.
Psihoanaliza, kao najstarija (i u jednom periodu najuticajnija) psihoterapijska
kola i sistem ideja i teorija o ovekovom psihikom ivotu i ponaanju, nema
ujednaen stav prema homoseksualnosti: mada je neki post-frojdijanci odreuju
kao reparativni pokuaj dela oveanstva da dostigne seksualno zadovoljstvo
kada je normalno seksualno pranjenje previe pretee (Bayer, 1981), sam Frojd
111
nije imao prema njoj negativan stav. Tako u Tri eseja o teoriji seksualnosti (Freud, 1905) Frojd pie da: inverziju nalazimo kod ljudi koji ne pokazuju ni jedno
drugo odstupanje od normalnosti. () Takoe, nalazimo je kod osoba ija efikasnost nije umanjena i koje se izdvajaju po posebno razvijenom intelektu i etici, a
zatim zakljuuje da vezanost libida za osobe istog pola ne igra nita manje vanu
ulogu u mentalnom zdravlju, ni nita veu ulogu kao motivaciona sila koja vodi
u bolest, nego slina vezanost za osobe razliitog pola.
Prvo izdanje dijagnostikog prirunika DSM I (1952) homoseksualnost, kao
seksualnu devijaciju, svrstava meu sociopatske poremeaje linosti2. Situacija
je nepromenjena i u drugom izdanju DSM-a (1962). Meutim, tokom pedesetih,
ezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka ljudska seksualnost sve vie
dolazi u iu interesovanja, kako naune zajednice, tako i drutvenih strujanja.
Uporedo sa jaanjem feministikog i LGBT pokreta3, ovaj period su obeleila i
dva kljuna istraivanja: Kinsijeva velika studija seksualnog ponaanja i fantazija
(Kinsey, 1948, 1953) iji su glavni zakljuci da je seksualnost bolje konceptualizovati kao kontinuum, nego kao dihotomiju, kao i da su homoseksualna ponaanja
i fantazije daleko ei nego to se do tada smatralo; i studija Evelin Huker (Hooker, 1957) u kojoj je pokazala da, kada je re o kvalitetu psiholoke adaptacije
kao jednom od odrednica mentalnog zdravlja, ne postoji razlika izmeu ispitanika homoseksualne i heteroseksualne orijentacije4. Previranja se deavaju i u
strunoj zajednici, tako da 1973. godina predstavlja poekat zvanine depatologizacije homoseksualnosti. Amerika psihijatrijska asocijacija te godine glasanjem
homoseksualnost brie sa liste mentalnih poremeaja. Godinu dana kasnije iz
tampe izlazi sedmo izdanje DSM II, u kome se, uz objanjenje kategorije poremeaja seksualne orijentacije (sexual orientation disturbance)5, jasno istie da ona
nije isto to i homoseksualnost: Homoseksualnost per se predstavlja oblik seksualnog ponaanja i, sa drugim oblicima seksualnog ponaanja, koji sami po sebi nisu
psihijatrijski poremeaji, ne nalazi se u ovoj nomenklaturi. Iste godine se formira i Udruenje lezbejki i gejeva psihologa (ALPG) koje zvanino ulazi u Ameriku psiholoku asocijaciju. Dve godine kasnije, Odbor za drutvenu i etiku
Tako se homoseksualnost definie kao devijantna seksualnost koja ne predstavlja simptom nekog izraenijeg sindroma, kao to su shizofrenija i opsesivna reakcija. (...) Ona obuhvata kategoriju koja je ranije klasifikovana kao psihopatska linost sa patolokom seksualnou.
2
Posebno bi trebalo istai Stonvolske nemire (Stonewall Riots) 1969. godine.
Za razliku od prethodnika, Huker ispitanike homoseksualne orijentacije nije uzimala iz klinike

populacije, a obe grupe su bile ujednaene po godinama, obrazovanju i koeficijentu inteligencije.
Jednim delom motivisano grekama uzorkovanja i, posledino, donoenjem nevalidnih zakljuaka, 1969. godine na inicijativu direktora Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje izlazi saoptenje (objavljeno 1972. g.) u kome se eksplicitno kae da se osobe homoseksualne orijentacije ne
smeju posmatrati kao kohezivna grupa.
4
Poremeaj seksualne orijentacije se koristi kod osoba ija su seksualna interesovanja pre svega
usmerena na osobe istog pola (podvukle autorke) i koje sopstvena seksualna orijentacija uznemirava, u sukobu su sa njom ili ele da je promene. (DSM II, 1974)
5
112

odgovornost psihologije i Odbor direktora Amerike psiholoke asocijacije, izdaje sledee saoptenje: Amerika psiholoka asocijacija podrava in preduzet
dana 15. decembra 1973. g., od strane Amerike psihijatrijske asocijacije, kojim
se homoseksualnost brie sa liste mentalnih poremeaja ovog udruenja. APA
tada usvaja sledee dve odluke: homoseksualnost per se ne podrazumeva nikakav
poremeaj/oteenje rasuivanja, stabilnosti, pouzdanosti ili optih drutvenih
ili profesionalnih sposobnosti; a APA poziva sve profesionalce u oblasti mentalnog zdravlja da preuzmu vodeu ulogu u skidanju stigme mentalne bolesti, koja
se dugo povezivala sa homoseksualnom orijentacijom. Godinu dana kasnije, u
okviru Asocijacije formira se Udruenje za psiholoko istraivanje pitanja gejeva
i lezbejki.
U DSM III (1980) kategorija poremeaja seksualne orijentacije vie ne postoji,
a umesto nje se uvodi tzv. ego-distona homoseksualnost. Sedam godina kasnije
(DSM III-R, 1987) nju zamenjuje kategorija nespecifikovanog seksualnog poremeaja (koji moe da ukljuuje trajan i izraen distres u vezi sa neijom seksualnom orijentacijom), ime sam pojam homoseksualnosti konano izlazi iz ove
nomenklature.
Objanjenja nastanka homoseksualnosti

Kada je re o shvatanjima nastanka homoseksualnosti, okosnicu spora ine dve
suprotstavljene struje: prva, koja fenomen pokuava da objasni nasleem i biolokim faktorima (bioloke teorije), i druga, koja naglaava uticaj sredine (teorija socijalnog uenja) i, delom, psihoanaliza. Prva grupa teorija izdvaja bioloke faktore
kao kljune u nastanku homoseksualnosti, ali nijedno od objanjenja nije u stanju
da prui direktan dokaz da su upravo ti faktori kljune determinante nastanka
homoseksualne orijentacije. Ove teorije homoseksualnost pokuavaju da objasne
genetikim faktorima (veliina INAH3 jezgra hipotalamusa, traenje genetskih
markera odgovornih za muku homoseksualnost [Golombok, Tasker, 1996], blizanake studije itd.), aktivnou polnih lezda (znaaj prenatalne hormonalne sredine kongenitalna adrenalna hiperplazija, longitudinalne studije itd.).
Psihoanalitike teorije i teorije uenja naglaavaju uticaj sredinskih faktora,
odnosno roditeljskog ponaanja i vaspitanja, kao i uenja i iskustva. U empirijskim studijama, sprovedenim sa idejom da se ispita uticaj roditelja na seksualnu
orijentaciju dece, dobijeno je da oeve gej mukaraca karakterie distanciranost
i neprijateljsko dranje, a majke dominantnost, bliskost i naroita povezanost sa
detetom (Golombok, Tasker, 1996); meutim, opti je zakljuak da ove teorije
nisu pruile adekvatno objanjenje nastanka homoseksualnosti. Teorije uenja
su, sa druge strane, prevashodno usmerene na razvoj rodnog identiteta i rodnih
uloga i naglaavaju dva procesa: uslovljavanje i uticaj uenja po modelu od roditelja istog pola. Meutim, ukoliko bi one bile tane, deca koja odrastaju u homo-
113
seksualnim porodicama ee bi bila homoseksualne orijentacije, to, kako emo

kasnije videti, nije sluaj.
Pored ove dve struje, danas je aktuelna i trea: drutvene teorije (pre svega
rodne ili queer teorije), koje odbijaju da se bave uzrocima homoseksualnosti i u
fokus stavljaju drutveni pogled na homoseksualnost (znaaj drutvenih normi
za razumevanje seksualne orijentacije, heteronormativnost itd.).
Poto nijedna od prve dve grupe teorija ne uspeva da ponudi zadovoljavajue
objanjenje nastanka homoseksualnosti, vodea gledita na poetku XXI veka
slau se da je seksualna orijentacija rezultat interakcije razliitih faktora biolokih, psiholokih, kognitivnih i socijalnih, kao i da prilikom razmatranja ovog
pitanja ne treba gubiti iz vida drutvene faktore ne samo kada je re o nastanku,
ve i razmatranju i razumevanju ovog fenomena.
Model razvoja homoseksualnog identiteta

Od sedamdesetih godina dvadesetog veka raste i broj istraivanja razvoja homoseksualnog identiteta. Veina teorija naglaava sline osnovne stadijume, koji
se nadovezuju jedan na drugi: prva faza zapoinje oseajem seksualne privlanosti prema osobama istog pola; zatim sledi traenje osoba slinih sebi; otpoinjanje istopolnih doivljaja i veza; identifikovanje sebe kao osobe homoseksualne
orijentacije i otkrivanje svog identiteta drugima; ostvarivanje homoseksuale veze
i, konano, integracija svog seksualnog identiteta u sliku o sebi. Pored toga to
razvojne faze konceptualizuju na slian nain, razliiti modeli se slau i u tome
da je sutina seksualne orijentacije ostala ista u razliitim istorijskim periodima
i razliitim kulturnim okruenjima, kao i da je neodvojivi deo identiteta osobe i
integracije njene linosti (Yarhouse, 2001).
Zakonska regulativa
Posmatrano sa zakonske strane, na podruju Evrope homoseksualnim parovima je dozvoljeno da usvajaju decu u vedskoj, Holandiji, Danskoj, Andori,
paniji, Engleskoj, kotskoj i Velsu (u Irskoj ukoliko je u pitanju pojedinac, ali
ne i homoseksualni par), Belgiji, Islandu, Norvekoj. U Nemakoj i Finskoj je
dozvoljeno da osoba usvoji bioloko (a u nekim sluajevima i usvojeno) dete svog
zakonskog partnera/ke. U veini oblasti Kanade i Australije usvajanje je mogue:
nijedna drava SAD ne zabranjuje usvajanje deteta od strane osobe homoseksualne orijentacije, dok je 17 drava otvoreno za opciju usvajanja deteta od strane
istopolnog para, 5 drava to zakonom zabranjuje, u 21 ne postoji eksplicitna zabrana, a u 7 drava je zakonska regulativa nejasna.
U Srbiji je 1994. godine ukinut stav 3. lana 110. Krivinog zakona Republike
Srbije u kome se propisuje kazna zatvora do jedne godine za poinioca protiv-
114

prirodnog bluda izmeu osoba mukog pola. Oblast usvajanja dece regulisana je
Porodinim zakonom (2005), u kome, mada se usvajanje dece od strane homoseksualnih osoba ili parova eksplicitno ne zabranjuje, ono ipak onemoguava.
Time to branu i vanbranu zajednicu definie kao zajednicu mukarca i ene,
a usvajanje dece se dozvoljava samo osobama koje ive u branoj, odnosno vanbranoj zajednici, a pojedincima (bez partnera/ke) u izuzetnim situacijama i uz
dozvolu nadlenog ministra, formalno usvajanje dece od strane homoseksualne
osobe ili para faktiki nije mogue.
Najee iznoeni agrumenti zagovornika
stava za i protiv usvajanja dece u
homoseksualne porodice
~ rodne uloge
PROTIV: Strukturalno homoseksualna porodica ne prua neophodnu psiholoku osnovu deci kao ni primere ponaanja oba pola u vanim ivotnim ulogama, te e se deca zbog toga razviti u izrazito feminizirane/mukobanjaste osobe,
i zbog deprivacije relevantnog iskustva i odnosa, nee biti sposobna da se adekvatno razviju kao zrele osobe sposobne za budue partnerske i roditeljske uloge.
Normalan i prirodan razvoj deteta jedino je mogu u heteroseksualnoj porodici, koja prua modele ponaanja koji nisu prisutni u homoseksualnim porodicama. Dete vidi i doivljava uroene i jedinstvene sposobnosti i karakteristike
svakog pola, kao i kombinovanje njihovih doprinosa u zajednikim nastojanjima. Stoga deca, gledajui oba roditelja kako ih zajedniki podiu, ue lekcije potrebne za dalji ivot. (Coolodge, 1999, prema Rekers, 2004). U homoseksualnim
porodicama dete je uskraeno za doivljavanje tri modela: model majka dete
ili otac dete odnosa, kao i heterosocijalnih modela partnerskih i roditeljskih
odnosa. Zastupnici ove teze istiu posebnu ulogu majke u normalnom razvoju i
znaaj uticaja oca kao osobe koja mnogo vie utie na rodne uloge i kod deaka
i kod devojica (to je pre svega povezano sa njegovom ulogom koja je okrenuta
pripremi dece za uenje buduih uloga i funkcija u drutvu (Rekers, 1986). Potom, istie se spoj majke i oca kao dve najbitnije figure u ivotu deteta i da njihov
zajedniki uticaj predstavlja nezamenljiv faktor u rastu i razvoju deteta. Brojna
istraivanja su pokazala vanost i jedinstvenost odnosa majka dete i otac dete
za psiholoki razvoj deteta, a heterosocijalni modeli partnerskih i roditeljskih
odnosa neophodni su deci za njihove budue odnose (jer veina te dece e u budunosti zasnivati heteroseksualne, a ne homoseksualne odnose).
Jedan od novijih pregleda dosadanjih studija (Stacey and Bilbarz, 2001) kao
zakljuak izvodi da, iako istraivanja generalno pokazuju da nema razlike na
dimenzijama koje najvie zabrinjavaju javnost (npr. psiholoko zdravlje dece, kognitivno funkcionisanje, roditeljski stilovi, nivo ulaganja u dete, kvalitet odnosa
115
dete roditelj), ipak ima relevantnih nalaza da su na, primer, deca iz homoseksualnih brakova manje sklona stereotipnim rodnim igrama, a da erke homoseksualnih majki pre biraju netradicionalne rodne profesije kao to su inenjer
i doktor. Autori zakljuuju da je generalizacija kako nema razlika meu decom
odgajanom u heteroseksualnim i homoseksualnim porodicama preterana, posebno u podrujima vezanim za gender i seksualnost i smatraju da postoji hitna
potreba za detaljnijim i validnijim studijama (Stacey and Bilbarz, 2001).
Najzad, posebno se istie da je pozitivno iskustvo sa ovim modelima naroito potrebno deci koja su iz nekog razloga ostala bez porodice ili je nikada nisu
imala. Na primer jedan od relevantnih faktora za funkcionalnu porodicu koja
je usvojila dete je otac u snanoj ulozi mukog modela (Walsh and Walsh, 1990,
prema Rekers, 2004). Studije su istakle uticaj oca na kognitivni i socijalni razvoj deteta (Amato & Rivera, 1999; Yogman, Kindlon, & Earls, 1995; Walsh and
Walsh, 1990, prema Rekers, 2004) i ulogu oca kao faktora emocionalnog razvoja
i uenja adekvatne regulacije emocija (Gottman, Katz, & Hooven, 1997, prema
Rekers, 2004), kao i uticaj majke na emocionalni i verbalni razvoj deteta (Ross D.
Parke, Fatherhood, Cambridge, 1996, prema Rekers, 2004).
ZA: Pre svega potrebno je postaviti vano pitanje - ta je normalno i prirodno? Brojni autori iz mnogih disciplina istiu relativnosti ovih termina (razliita
shvatanja kroz vreme i u razliitim kulturama), injenicu da se homoseksualnost
kao seksualna orijentacija vie ne tretira kao patoloki entitet, da se rodne uloge
vremenom menjaju u drutvu, kao i dananje postojanje brojnih alternativnih
oblika porodice. Zamera se izjednaavanje normalnog i prirodnog razvoja deteta sa heteronormativizmom razvoja deteta.
Postoje istraivanja koja ukazuju da deca sa homoseksualnim roditeljima veoma lako nalaze uzore ponaanja oba pola u svom okruenju (rodbina, prijatelji
roditelja, komiluk, kola), te da nemaju nita vie problema vezanih za sopstveni
rod i pol nego ostala deca (Rofes, E.E., 1983, Herdt, 1989). Takoe, istraivanja
koja su se bavila uporeivanjem razvoja rodne uloge dece, koju su odgajale lezbejske majke, samohrane majke i tradicionalne porodice, pokazuju da meu njima
nema znaajnih razlika6 (Golombok, Spencer i Rutter, 1983; Green i sar., 1986;
Hoeffer, 1981; Green, 1978; Miller, 1979; Kirkpatrick, Smith i Roy, 1981; Green,
1982, prema Cramer 1986). Drugo istraivanje je pokazalo da se homoseksualne
majke vie staraju o pruanju detetu modela muke uloge iz svoje sredine nego
razvedene heteroseksualne majke (Kikpatrick et all, 1981, prema Pawelski, 2005).
Kada se posmatraju broj i kvalitet romantinih veza mladih, istraivanja pokazuju da oni nisu u vezi sa seksualnom orijentacijom majke mlade osobe (Tasker
i Golombok, 1997; Wainright i sar., 2004, prema APA, 2005). Za sada ne postoje
podaci o deci gej oeva u vezi sa ovim parametrima.
116
6
Podaci u vezi sa razvojem ponaanja koja se vezuju za odreene rodne uloge kod dece odgajane
od strane gej oeva, nisu dostupni.

Najzad, u svakom pojedinanom sluaju strunjaci koji procenjuju potencijalnu porodicu zainteresovanu za usvajanje deteta, procenjuju potencijal konkretne
sredine u koju bi dete ulo i sa aspekta modela, koji se detetu pruaju u toj sredini.
Dodatno, smisao datog argumenta protiv stavlja se u pitanje s obzirom da deca
u domu za nezbrinutu decu nemaju ni majku ni oca, koji bi mogli posluiti kao
model. Na primer 2001. godine u SAD od 100 000 dece u domovima samo 20
000 njih je usvojeno (Smith, 2002). Takoe, istie se i da homoseksualni parovi
ee usvajaju stariju decu, decu sa posebnim potrebama i HIV pozitivnu decu,
koju heteroseksualni parovi uglavnom ne uzimaju u obzir prilikom zahteva za
usvajanje (UCLA Law Schools Williams Institute, 2004).
~ seksualna orijentacija dece
PROTIV: Deca odgajana u istopolnoj zajednici ili od strane samohranog homoseksualnog roditelja e biti homoseksualne orijentacije.
Iako je ovo jedan od estih argumenata retko kada se navode empirijski dokazi koji ga potvruju. Meutim, ve pomenuti autori jednog od novijih pregleda
studija na ovu temu (Stacey and Bilbarz, 2001) istiu da postoje moda male, ali
vrlo zanimljive razlike izmeu dece odgajane u heteroseksualnim i homoseksualnim porodicama i da je neophodno bolje ih ispitati. Na primer, neke studije su
pokazale da deca homoseksualnih majki u veem stepenu verbalizuju istopolnu
seksualnu privlanost, iako se u odnosu na decu iz heteroseksualnih porodica ne
identifikuju u veem stepenu kao biseksualne ili homoseksualne osobe. (Stacey
and Bilbarz, 2001).
ZA: Ovom argumentu se pre svega suprostavlja injenica da je veina homoseksualnih osoba odrasla u heteroseksualnim ne u homoseksualnim porodicama.
Takoe, nijedno istraivanje nije pokazalo da homoseksualni roditelji imaju
uticaja na seksualnu orijentaciju njihove dece (Patterson, Charlotte, J., 1992; Kirkpatrick, Smith and Roy, 1981, Green, 1978, Miller, 1979, prema Cramer, 1986).
Opti zakljuak koji se moe izvesti na osnovu rezultata raznih istraivanja jeste
da deca koja imaju homoseksualne roditelje imaju podjednaku mogunost (ne i
veu) da postanu homoseksualna kao i svi ostali, oko 10%.
Pitanje koje proizilazi iz ovog argumenta protiv je: zato je dete homoseksualne orijentacije manje poeljno od heteroseksualnog deteta? Jedan od odgovora na ovo pitanje pruile su sociolokinje Sue Wise i Liz Stanley smatrajui da se
oni koji su zabrinuti za dobrobit deteta odgajanog u homoseksualnoj porodici, u
stvari, brinu o detetu kao nosiocu kulture, osobi koja vrednosti prenosi u sledeu
generaciju (Wise and Stanley, 2004).
~ seksualno zlostavljanje dece
PROTIV: esto se navodi strahovanje da e homoseksualan roditelj seksualno zlostavljati dete istog pola. Pol Kameron (Pol Cameron), direktor Instituta za
117
istraivanje porodice (Family Research Institute7) na osnovu podataka o seksualnom zlostavljanju u hraniteljskim porodicama izvodi zakljuak da su od treine
do polovine zlostavljaa homoseksualci.
ZA: Ne postoji veza izmeu homoseksualnosti i pedofilije, niti ima naunih
dokaza za ovu tvrdnju. Seksualna orijentacija, bila ona heteroseksualna ili homoseksualna, odnosi se na seksualnu privlanost odraslih ljudi prema drugim
odraslim ljudima, a pedofilija predstavlja seksualnu privlanost prema deci.
Upravo to zanemaruje pomenuti Pol Kameron8, na ije se lanke pozivaju
mnogi autori pri iznoenju stava protiv usvajanja dece u istopolne brakove. I u
Kameronovim istraivanjima veina poinitelja je u heteroseksualnom braku i/
ili je identifikovana kao heteroseksualna, a Kameron ih definie kao homoseksualne na osnovu ina zlostavljanja istopolnog deteta (Evan B. Donaldson Adoption Institute, 2006).
Generalno, podaci pokazuju da su u devedeset procenata prijavljenih sluajeva zlostavljanja poinioci heteroseksualni mukarci, a ubedljivo najvei broj
sluajeva seksualnog zlostavljanja ukljuuje mukarca zlostavljaa i devojicu. U
jednoj studiji od 269 sluajeva, samo dva zlostavljaa su bile homoseksualne osobe. U sluajevima koji su se odnosili na zlostavljanje deaka od strane mukarca,
74% poinioca su bili mukarci koji su u heteroseksualnoj vezi sa majkom deteta
ili nekom detetovom roakom. Rizik da e dete biti zlostavljano od strane heteroseksualnog partnera, osobe iz detetove blie ili dalje porodice, 100 puta je vei
nego da e poinilac biti homoseksualna ili biseksualna osoba (Carole, 1994,
prema Smith, 2002). Drugi autori navode da ne postoji zabeleen sluaj pedofilije
poinjene od strane gej roditelja ili njegovog/njenog partnera (Richardson 1981,
prema Cramer 1986).
~ psiholoki problemi roditelja
PROTIV: Za homoseksualnu populaciju karakteristina je vea sklonost ka
psihikim poremeajima prevashodno depresiji, anksioznosti, suicidalnosti
(Gilman et all, 2001; Sandfort et all, 2001; Mils et all, 2004; Fergusson et all, 1999;
King et all, 2003; prema Rekers, 2004) i zloupotrebi alkohola i droga (Stall et all,
2003; Noell and Ochs, 2001; Fergusson et all, 1999; King et all, 2003, prema Rekers, 2004).
Institut se javno deklarie kao borac za ouvanje tradicionalne porodice i kao protivnik homoseksulnosti, zloupotrebe droga, AIDS-a i seksualnih socijalnih politika http://familyresearchinst.org/. Kameron je esto angaovan od strane amerike vojske i republikanskih politiara
kao konsultant u vezi sa ovim temama, pojavljivao se na sudu u ulozi eksperta povodom sluajeva
dodeljivanja roditeljskog starateljstva pri emu je jedan od roditelja homoseksualne orijentacije.
7
118
8
Psiholog, izbaen iz Amerike Psiholoke Asocijacije i Amerike Socioloke Asocijacije zbog
pogrenog interpretiranja i pogrenog javnog predstavljanja istraivakih rezultata na temu seksualnosti i homoseksualnosti (Evan B. Donaldson Adoption Institute, 2006); okarakterisan kao
najopasniji anti-gej glas Amerike (Walter, 1985, prema Clarke, 2000).

Podaci istraivanja (N=7076; uzrast 18-64 godine) sprovedenog u Danskoj,

zemlji sa visokim stepenom prihvatanja homoseksualnosti, praeno poslednjih
12 meseci, pokazali su da 21,1% heteroseksualnih i 35,4% homoseksualnih mukaraca, i 22,4% heteroseksualne i 34,9% homoseksualne ene ima jednu ili vie
DSM dijagnoze (Sandfort et all, 2001, prema Rekers, 2004).
ZA: Homoseksualna populacija je jedna od najizloenijih diskriminaciji i nasilju to proizvodi pre svega individualne posledice takvog drutvenog tretmana.
Kao pripadnici socijalno marginalizovane, grene i pogane grupe, homoseksualne osobe su pod pritiskom koji bi ostavio psiholokog traga na svakome.
Neophodno je uticati na drutvo, a ne dodatno diskriminisati homoseksualnu
populaciju.
Pri proceni osoba koje se prijavljuju za usvajanje deteta, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju, u procesu selekcije e svakako biti odbijene osobe sa
psihijatrijskom dijagnozom, te navedeni procenti nisu od znaaja za ovo pitanje.
~ nestabilna porodina sredina
PROTIV: Homoseksualne veze su u znaajnoj meri manje stabilne i krae od
heteroseksualnih brakova.
Istraivanja su pokazala da biseksualni i homoseksualni mukarci u odnosu
na heteroseksualne mukarce u proseku imaju 3 puta vie partnera (generalno
i u definisanom periodu od poslednjih 5 godina), a ene u proseku 4 puta vie
partnera od heteroseksualnih ena (National Opinion Research Center, 1992,
Laumann et all, 1994, prema Rekers, 2004). Longitudinalna studija (Andersson
et all, 2004, prema Rekers, 2004) sprovedena u Norvekoj i vedskoj (gde su homoseksualni brakovi zakonski odobreni), pokazala je da je verovatnoa razvoda
homoseksualnih mukih brakova 1,5 puta vea, i 2,67 puta vea za homoseksualne enske brakove nego za heteroseksualne brakove. Nakon kontrolisanja uticaja
demografskih varijabli rizik od razvoda procenjen je veim za 1,35 puta kada
su u pitanju muki homoseksualni parovi, a za enske parove 3 puta vei nego za
heteroseksualne brane parove. Ovakva nestabilnost svakako negativno utie na
decu (posebno na decu koja su ve preivela raspad porodice), a raspad porodice
ili veze otvara mogunost za pojavu psiholokih problema i tekoa kod dece
(Zheng Wu & Randy Hart, 2002).
Takoe, homoseksualne porodice imaju manje podrke od strane socijalnih
ustanova i drutva u celini nego heteroseksualne porodice. Nestabilnost i slaba
podrka porodici, prema nekim istraivaima, vodi retraumatizaciji dece koja
su data u hraniteljske/usvojiteljske porodice (a koja su posebno vulnerabilna) jer
ih primorava da se prebacuju u tree porodice, to remeti njihovu psiholoku
stabilnosti i razvoj potencijala (Marcia J. Carlson & Mary E. Corcoran, 2001; R.
R. Newton, A. J. Litrownik, & J. A. Landsverk, 2000). Takoe, socijalni pritisak,
diskriminacija i strah od gubitka starateljstva je dodatni stres u homoseksualnim
119
porodicama. Stoga je klasina heteroseksualna porodica mnogo vei izvor stabilnosti od homoseksualne, i samim time glavni izbor kada je u pitanju smetanje
dece u hraniteljske porodice ili usvajanje.
ZA: Veina homoseksualnih osoba je u stabilnim, posveenim vezama (Overlooked Opinions, 1992, prema Smith, 2002). Istraivanje sprovedeno u SAD 2000.
godine pokazalo je da skoro etvrtina homoseksualnih parova odgaja decu9 i od
njih 41,1% parova je zajedno pet ili vie godina, dok taj procenat, kada su u pitanju heteroseksualni nevenani parovi, iznosi 19,9%10 (Pawelski, 2005).
Problem nedostatka podrke je drutvenog karaktera. Najnovije studije (Wainwright, Russell and Patterson, 2004; Golombok et al, 2003; Leung, Erich and
Kanenberg, 2005, prema Evan B. Donaldson Adoption Institute, 2006) pokazale
su da nema znaajne razlike ni izmeu dece ni porodinih odnosa u homoseksualnim, heteroseksualnim i porodicama sa samohranim roditeljem, kao i da
pozitivne majka/dete interakcije i pozitivna adaptacija deteta, ne zavise od tipa
porodice, ve da su kljuni faktori rizika za probleme po usvajanju starost deteta (to je dete starije vea je verovatnoa pojave problema) i faktor ponovljenih
usvajanja.
Kao indirektan argument protiv zamerke o nestabilnoj porodinoj sredini navodi se da je najvaniji uslov za socijalnu prilagoenost i psiholoku zrelost deteta
kvalitet odnosa, koji deca imaju sa svojim roditeljima, a odnos je, pokazala su
istraivanja, jednako topao i brian bez obzira na seksualnu orijentaciju roditelja
(Wainright et all, 2004, prema APA 2005). Takoe, studije izvedene u SAD pokazuju da su deca lezbejskih majki u redovnom kontaktu sa babom i dedom, i da u
ovim porodicama postoje zadovoljavajui meugeneracijski odnosi (APA 2005).
Na psiholokim testovima, u funkcionisanju u koli11 i po ponaanju u romantinim vezama, tinejderi sa istopolnim roditeljima se podjednako dobro
prilagoavaju kao i njihovi vrnjaci iz heteroseksualnih porodica (National Longitudinal Study of Adolescent Health, 2004.). Amerika psiholoka asocijacija je
1995. godine, nakon pregleda raznih istraivanja, zakljuila da nijedna studija
nije pokazala da deca homoseksualnih roditelja spram dece heteroseksualnih roditelja imaju bilo kakve znaajne smetnje ili nedostatke u funkcionisanju i da
po pitanju podrke i mogunosti za psihosocijalni razvoj deteta, sredina koju
pruaju homoseksualni roditelji je ista kao i sredina koju pruaju heteroseksualni
roditelji (APA, 1995, prema Smith, 2002).
34,3% lezbejskih i 22,3% gej parova (nasuprot 45.6% branih heteroseksualnih i 43,1% nevenanih heteroseksualnih parova).
9
120
10
U lanku nije dat podatak o procentu branih heteroseksualnih parova.
11
Pokazalo se da su deca lezbejki i vie angaovana u kolskim i vannastavnim aktivnostima.

~ stigmatizacija deteta
PROTIV: Deca ne treba i ne smeju da budu deo socijalnih eksperimenata, sa
ma kog dela drutva poticale ideje za iste. Deca u homoseksualnim porodicama
su izloena veem stepenu stresa zbog same injenice da ne ive u klasinoj porodici. Usvajanje u homoseksualnu porodicu nosi sa sobom niz faktora koji e
rezultirati psihosocijalnim problemima kod deteta. Pre svega, kako e dete reagovati na seksualnu orijentaciju roditelja? Gotovo je izvesno da e se kod deteta
javiti oseaj srama, straha, krivice i oseanje manje vrednosti: Nisam dovoljno
dobar za obinu porodicu!
Dete e snano patiti zbog stigmatizacije od strane svojih vrnjaka, naroito
u adolescentnom periodu npr. jedna studija (Riddle and Arguelles, 1981, prema
Cramer, 1986) je pokazala da je 79% dece iz homoseksualnih porodica dobijalo
negativne poruke od strane svojih vrnjaka povodom seksualne orijentacije njihovih roditelja. Manje su prihvaeni sinovi homoseksualnih roditelja nego erke
(Sears, 1994, prema Rekers, 2004). Deca homoseksualnih roditelja imaju malo
podrke od strane vrnjake grupe u situacijama nekih porodinih problema, raskida/razvoda roditelja i oseaju se izolovano; dok, kada su u pitanju isti problemi, a koji ukljuuju heteroseksualne roditelje, vrnjaka podrka postoji.
Zbog svega ovoga, visoka je verovatnoa da e deca homoseksualnih roditelja
biti asocijalna, sa niskim nivoom samopouzdanja i depresivna/sklonija samoubistvu.
ZA: Veina autora pridaje vanost ovom problemu i sami roditelji su ga svesni,
te kako bi zatitili svoje dete esto dre svoj seksualni identitet privatnim (Bozett, 1980; Miller, 1979, prema Cramer, 1986). Vie autora (Bozett, 1980; Hotvedt
and Mandel, 1982; Kirkpatrick et all, 1981; Lewin and Lyons, 1982; Mayadas and
Duehn, 1976; prema Cramer 1986) je dolo do zakljuka da gej roditelji obaveze
prema deci i njihovom odgajanju postavljaju ispred svog seksualnog ivotnog stila. Gudman (Goodman, 1980; prema Cramer, 1986) je istakao da su vee slinosti
nego razlike izmeu homoseksualnim i heteroseksualnih roditelja, a empirijska
istraivanja su pokazala da ne postoje znaajne razlike po pitanju ispunjavanja
roditeljske uloge kod homoseksualnih i heteroseksualnih oeva i takoe da postoji vie slinosti nego razlika meu njima (Turner et all, 1990, Bigner and Jacobsen, 1992, prema Pawelski, 2005). Potom, nema razlike izmeu majki dve seksualne orijentacije po pitanju samopouzdanja, anksioznosti, depresije, roditeljskog
stresa, stila vaspitanja, doivljaja roditeljske uloge (Flaks et all, 1995, Green et all,
1986, Golombok et all, 1997, Golombok et all, 1983, Kikpatrick et all, 1981, prema
Pawelski, 2005).
Ponovo se govori o problemu iji je izvor spoljanja sredina, te reenje treba
usmeriti na izvor, a ne na rtve diskriminacije i stigmatizacije.
121
No, i u sadanjim uslovima, Pennington (Pennington, 1987, prema Rekers,

2004) je naao irok raspon reakcija deteta na coming out majke, od Molim
te, zar ne moe da se promeni, unitava mi ivot? do Ponosna sam na svoju
majku, a ukoliko se ona ne dopada drugoj deci, takve osobe ne elim za svoje prijatelje!. Generalno, roditelji koji su detetu rekli svoju seksualnu orijentaciju na topao, brian nain, time su ostvarili iskreniji, otvoreniji i intimniji odnos sa svojim
detetom i veina dece je odgovorila na veoma prihvatajui nain (Riddle and Arguelles, 1981, prema Cramer, 1986). Takoe, ivotni period u kome je dete saznalo
za seksualnu orijentaciju roditelja, pokazao se kao bitan faktor: rana adolescencija,
period pojavljivanja sopstvene seksualnosti, posebno je osetljivo vreme za saznavanje istopolne orijentacije roditelja. Iako su ranije studije izvetavale da je znaajan broj dece krio od svojih vrnjaka seksualnu orijentaciju svojih roditelja, novije
studije pokazuju poveanje otvorenosti dece po ovom pitanju, a to je povezano sa
poveanom otvorenou sredine za homoseksualnu populaciju (APA, 2005).
Najzad, studije su pokazale da su deca sa homoseksualnim roditeljima esto
otvorenijeg uma, tolerantnija i irih shvatanja, te spremnija da prihvate druge
ljude bez osuivanja (Harris and Turner, 1985/86, Bozzet, 1980, prema Cramer,
1986). erke iji su roditelji homoseksualne osobe, esto imaju vee samopotovanje i samopouzdanje od enske dece heteroseksualnih roditelja, a sinovi su
briniji i manje agresivni (Hoeffer, 1981).
~ metodoloke zamerke
Iznoenje empirijskih nalaza, pogotovo meusobno protivurenih, uvek prati
i iznoenje metodolokih zamerki.
Studije koje su se ranije bavile homoseksualnou, prevashodno su bile raene
na neadekvatnom, negativno selekcionisanom uzorku, odnosno sa ispitanicima
koji su ili bili hospitalizovani ili na terapiji (La Vay, 1996, prema Robertson, 2004)
i ine osnovu dananjih snanih predrasuda. esto citirana Kameronova istraivanja su otro kritikovana od strane naune javnosti, ali laicima, koji nisu upoznati sa naunom metodologijom, njegovi lanci, sa prezentovanom statistikom i
obimnom bibliografijom, sigurno deluju nauno.
Meutim, istraivanja iji nalazi govore u prilog usvajanju dece u homoseksualne porodice, esto su kritikovani povodom koriene metodologije. Dosta
zamerki se odnosi na koriene uzorke u istraivanjima, koji su esto mali, preteno ukljuuju samo homoseksualne majke (trenutno imamo znatno vie podataka o roditeljstvu homoseksualnih ena nego mukaraca), ispitanike srednje
i vie klase bele rase, najee sa visokim obrazovanjem, porodice gde je jedan
roditelj bioloki ili je dete posle razvoda pripalo homoseksualnom roditelju, tj.
ima odnos sa roditeljem od roenja (to nije sluaj sa decom koja se usvajaju),
neke studije nisu imale kontrolni uzorak ili je kontrolni uzorak bio neadekvatan
to sve dovodi u pitanje reprezentativnost uzorka, pouzdanost nalaza i njihovu generalizaciju (Stacey and Bilbarz, 2001, prema Evan B. Donaldson Adoption
122

Institute, 2006; Cramer, 1986). Rekers smatra da su korisna istraivanja sprovedena na normalnim homoseksualnim pojedincima koji ine manjinu, i koji su
dobrovoljno uestvovali u njima, tj. koji su otvoreno i bez strahovanja mogli otkriti svoju seksualnu orijentaciju (Rekers, 2004). Potrebno je istai da se navedene
metodoloke zamerke odnose prevashodno na ranija istraivanja, te da ona koja
se sprovode poslednjih godina koriste iri raspon tehnika uzorkovanja i adekvatnije uzorke, pogotovo spram varijabli socioekonomskog statusa i nacionalnosti,
te se smatra da je njihova eksterna validnost dobra. Posebno je potrebno istai
da novija istraivanja, metodoloki znatno bolje postavljena, dosledno ponavljaju
nalaze koji pokazuju da je, po svim relevantnim aspektima, istopolna zajednica
jednako dobra sredina za odrastanje deteta kao i heteroseksualna.
U mnogim istraivanjima je dominantno koriena tehnika samoprocene za
koju se smatra da ima nii stepen pouzdanosti nego neke druge tehnike (Stacey
and Bilbarz, 2001, prema Evan B. Donaldson Adoption Institute, 2006; Cramer,
1986). Pored toga, jedan od centralnih nedostataka jeste manjak longitudinalnih
istraivanja koja se bave ovom tematikom (za sada postoje dva: Gartell et all,
1996, 1999, 2000. i Tasker i Golombok, 1997), to su i sami autori koji su radili
istraivanja i poreenja istakli. Takoe, studije koje se bave decom biseksualnih
roditelja nema, a i dalje su retke studije o roditeljstvu homoseksualnih osoba koje
nisu pripadnici bele rase. Ukazano je i da su pitanja, kao to je razvoj rodnog
identiteta i period ivota kao to je adolescencija, manje prouavana i da zahtevaju veu panju.
Zamerka za sve je u tome to je malo studija uzimalo u obzir i razmatralo i
interakciju individue i sredine razliita deca e razliito reagovati na sline porodine uslove (Cramer, 1986). Najzad, ne zaboravimo da homoseksualnost nije
homogen fenomen. Homoseksualci su heterogena grupa koliko i heteroseksualci
i razlike su velike po pitanju seksualnosti, njenog ispoljavanja, ivotnih stilova i
izbora.
Umesto zakljuaka
Za odgovoran pristup ovoj temi smatramo da je bitno odaljiti se korak i jasno
definisati polje na kome se vodi debata kako bismo precizirali pitanje koje stoji
u njenoj osnovi.
Cilj debate jeste (ili bi trebalo da bude) dobrobit deteta, ali mu dve strane
pristupaju kroz razliite diskurse. Zagovornici teze protiv, fokusiraju se na
nemogunost normalnog razvoja deteta usvojenog u homoseksualnu porodicu
(diskurs normalnosti), dok zagovornici teze za, istiu odgovornost drutva i naglasak stavljaju na drutveni tretman homoseksualnih osoba i njihovih porodica
(diskurs ljudskih prava).
123
Meutim, elimo da istaknemo ve pomenuta dva aspekta koja pomeraju fokus teme na pitanje normalnosti i njene relativnosti.
Kada dete homoseksualnog roditelja/staratelja pokae adekvatno ponaanje
i identifikuje se sa tradicionalnim rodnim ulogama, to se uzima kao agrument
za dozvoljavanje usvajanja u homoseksualne porodice, te bismo mogli zakljuiti
da se debata dominatno svodi na pitanje ne/normalnost homoseksualne orijentacije i na poreenje sa heteroseksualnom porodicom kao modelom normalnosti
(porodica = tradicionalna porodica, partnerski odnosi = heteroseksualni, seksualnost i seksualno ponaanje = reproduktivna funkcija).
Potom, debata se dominantno vodi i na osnovu empirijskih nalaza studija i
metodolokih kritika istraivanja, koja navodi suprotna strana, ime se daje mo
nauci da definie realnost, zanemarujui pitanje da li se moe govoriti o objektivnoj i vrednosno neutralnoj nauci, koja daje apsolutne i nepromenljive istine.
Ovo pominjemo ne da bismo obezvredili rezultate naunih istraivanja ili nauni
pristup, ve da bismo istakli da su naune istine relativne (to se u podruju psihologije dovoljno puta potvrdilo), te im kao takvima i treba pristupati.
Ono to jeste realnost je da je porodica kao institucija u procesu promene i
da postoje brojni alternativni vidovi porodice, kao to se i tradicionalne muko/
enske uloge takoe menjaju.
Cilj usvajanja je da dete dobije stabilan dom sa ljudima koji imaju vetine da
budu dobri roditelji. Stoga je moda iskrenije postaviti pitanje kao: da li treba
odbijati stabilne, negujue, zrele potencijalne roditelje sposobne da izau u susret
potrebama deteta samo na osnovu njihove seksualne orijentacije?
REFERENCE:
1. American Psychiatric Association (1952). Diagnostic and Statistical
Manual of Mental Disorders (DSM-I). Washington, DC: American
Psychiatric Association.
Manual of Mental Disorders (DSM-II). Washington, DC: American
Psychiatric Association.
Manual of Mental Disorders (DSM III) (3rd ed.). Washington, DC:
American Psychiatric Association.
Manual of Mental Disorders (DSM-III-R) (3rd rev. ed.). Washington, DC:
American Psychiatric Association.
5. American Psychological Association (2005). Lesbian and gay parenting
124

6. Bayer, R. (1981): Homosexuality and American Psychiatry. New York:

Basic Books
7. Clarke, V. (2000). Stereotype, Attack and Stigmatize those Who
Disagree: Employing Scientific Rhetoric in Debates about Lesbian and
Gay Parenting, Feminism Psychology; 10; 152
8. Clarke, V. (2003). Lesbian and Gay Marriage: Transformation or
Normalization?, Feminism Psychology; 13; 519
9. Cramer, D. (1986). Gay Parents and Their Children: A Review of Research
and Practical Implications, Journal of Counseling and Development, vol.
64
10. Freud, S. (1905). Three Essays on the Theory of Sexuality. S. E., 7: 123-246
11. Garnets, L., Hancock, K. A., Cochran, S. D., Goodchilds, J., Peplau, L. A.
(1991): Issues in psychotherapy with lesbians and gay men A survey of
psychologists, in American Psychologists, 46, 946-972.
12. Gates, G. Et all (2007). Adoption and Foster Care by Gay and Lesbian
Parents in the United States; The Urban Institute and The Charles R.
Williams Institute on Sexual Orientation Law and Public Policy
13. Golombok, S., Tasker, F. (1996). Do Parents Influence the Sexual
Orientation of their Children? Developmental Psychology, 32 (1), 3-11
14. Hoeffer, B. (1981). Childrens acquisition of sex-role behavior in lesbianmother families, American Journal of Orthopsychiatry, 5, 536-544
15. Hooker, E. (1993). Reflections of a 40-Year Exploration; A Scientific View
on Homosexuality, American Psychologist, 48 (4), 450-453
16. http://en.wikipedia.org/wiki/Gay_adoption
17. http://familyresearchinst.org/
18. http://www.APA.org/pi/parent.html
19. James, S. (2002). Clinical Themes in Gay- and Lesbian-Parented Adoptive
Families, Clinical Child Psychology and Psychiatry; 7; 475
20. Katz, J (2007). The Invention of Heterosexuality. University of Chicago
Press
21. Morgan, K., Nerison, R. (1993). Homosexuality and Psychopolitics: An
Historical Overview, Psychotherapy, 30 (1), 133-140
22. Naples, N. (2004). Queer Parenting in the New Millennium, Gender
Society; 18; 679
23. Pawelski, J. (2005). The Effects of Marriage, Civil Union and Domestic
Partnership Statutes and Amendments on the Legal, Financial and
Psychosocial Health and Well-Being of Children, An Analysis for the
AAP Board of Directors, American Academy of Pediatrics
24. Rekers, G. (2004). Review Of Research On Homosexual Parenting,
Adoption, And Foster Parenting, University of South Carolina School of
Medicine, Columbia, South Carolina
125
25. Riggs, D. (2007). Reassessing the Foster-Care System: Examining the

Impact of Heterosexism on Lesbian and Gay Applicants, Hypatia vol. 22,
no. 1
26. Robertson, P. (2004). The Historical Effects of Depathologizing
Homosexuality on the Practice of Counseling, The Family Journal; 12; 163
27. Smith, J. (2002). Information Packet: Gay & Lesbian Foster Care and
Adoption; National Resource Center For Foster Care & Permanency
Planning at the Hunter College School of Social Work
28. Spurlok J. (2002). From Reassurance to Irrelevance: Adolescent Psychology
and Homosexuality in America, History of Psychology, 5 (1), 38-51
29. Stacey, J. & Biblarz, T.J. (2001). (How) Does sexual orientation of parents
matter? American Sociological Review, 65, 159-183
30. Sullivan, M. (1996). Rozzie and Harriet?: Gender and Family Patterns of
Lesbian Coparents, Gender Society; 10; 747
31. The Evan B. Donaldson Adoption Institute (2006). Expanding Resources
for Children: Is Adoption by Gays and Lesbians Part of the Answer for
Boys and Girls Who Need Homes?, Policy Perspective; Evan B. Donaldson
Adoption Institute
32. Wise, S. & L. Stanley (2004):.V. Beyond Marriage: The Less Said about Love
and Life-Long Continuance Together the Better, Feminism Psychology;
14; 332
33. Wu, Z. and R. Hart (2002). The Effects of Marital and Nonmarital Union
Transition on Health, Journal of Marriage and Family 64(2): 420-432
34. Yarhouse, M. (2001). Sexual Identity Development: The Influence of
Valuative Frameworks on Identity Synthesis, Psychotherapy, 38 (3), 331341
126
Uloga oeva
pre, tokom i posle edipalne faze razvoja1
Aleksandar Dimitrijevi
1. Kontroverzna i neistraivana tema

U istoriji psihoanalize, pitanje znaaja oca za deji razvoj esto je dovodilo do
toga da autori zauzmu ekstremne stavove: ili da ovaj znaaj prenaglaavaju, ili
da ga potpuno zanemaruju. Ta situacija najlake se moe ilustrovati shvatanjima
dvojice najvanijih autora u istoriji psihoanalize.
Poznato je da je Frojd zapostavio bavljenje znaajem ranih razvojnih faza i
uloge majke u pre-edipalnom periodu, dok je, s druge strane, moda i preterano
isticao ulogu oeva. Autor mnogo puta nazvan ocem psihoanalize, u jednom od
poslednjih tekstova, knjizi Nelagodnost u kulturi, izneo je shvatanje razvoja po
kome bespomonost odojeta i potreba za zatitom oca izgledaju neporecivo...
Mislim da tokom detinjstva nema nijedne potrebe koja je tako jaka kao ona za
oevom zatitom (Freud, 1930, str. 72).2 Slina su bila i njegova klinika naela,
Tekst je rezultat rada na projektu Identifikacija, merenje i razvoj kognitivnih i emocionalnih
kompetencija vanih drutvu orijentisanom na evropske integracije, koji finansira Ministarstvo
prosvete i nauke Republike Srbije pod evidencionim brojem 179018.
1
Zanemarujem ovde biografske aspekte ove teme Frojdovo odrastanje i odnos prema roditeljima, te njegovo roditeljstvo. Dva najpouzdanija izvora na ovu temu predstavljaju knjige Luisa
Bregera i Dorda Mekerija.
2
127
pa se, tako, alio Georgu Grodeku: Vi smetate moju linost u niz materinskih
figura u koji se ja oigledno ne uklapam (Groddeck, 1977, str. 75), a pesnikinji
H. D. je govorio: Ne volim da u transferu budem poput majke to me uvek iznenauje i pomalo okira. Oseam se izrazito muevno (prema Rudnytsky, 2002,
str. 155-156). Iz svih ovih razloga, Frojdovo delo je moralo da bude dopunjeno i
danas ne zvui neobino da su deja analiza ili teorija objektnih odnosa delo njegovih mlaih saradnika ili nastavljaa (za vie detalja videti Dimitrijevi, 2010).
Situacija je potpuno obrnuta kad je u pitanju najkreativniji autor druge faze u
razvoju psihoanalize. Donalda Vinikota, oveka koji nije eleo da pokrene sopstvenu kolu u okviru psihoanalize iji bi patrijarh time postao, njegov najvaniji biograf opisuje kao osobu majinske prirode sa enskim glasom (Rodman,
2003, str. 73). Pedijatar po osnovnom obrazovanju, Vinikot je napisao nekoliko
danas klasinih tekstova o odnosu odoje majka,3 ali je uistinu upadljivo odsustvo oca u njegovoj inae sveobuhvatnoj teoriji o razvoju u detinjstvu (Rodman,
2003, str. 24).
Neki autori veruju da je ovakav Vinikotov stav bio biografski uslovljen
Imao je mnogo toga da kae o majkama, a malo o oevima. Bio je impotentan.
(Rodman, 2003, str. 390n12) a nije nemogue ni da se radilo o preteranom zaokretu u odnosu na Frojdove uticaje.
Isto je vailo i za Boulbijevu teoriju vezivanja, u kojoj je naglaena bila veza
odojadi i majki, a pregled istraivake literature iz ove oblasti nedvosmisleno
pokazuje kako je pokuaja da se razume uloga oeva u dejem razvoju danas
neuporedivo manje, nego onih koji se bave znaajem majke, a ranije gotovo da
ih i nije bilo; tako da je, na primer, prvo prospektivno ispitivanje vezivanja otac
odoje objavljeno pre svega nekoliko godina (Radojevi, 2005, str. 267). Ovo je
tim neobinije ako se ima u vidu da su razlike izmeu majki i oeva mnogo vie
kulturno nego bioloki uslovljene:
128
u razliitim drutvima oevi imaju sasvim razliite uloge, a vie se bave

vaspitanjem kerki u gradskim nego u seoskim sredinama (Opai, 1994,
str. 88);
deaci i devojice, koji odrastaju samo s majkama ili u lezbejskim brakovima, nemaju loije rezultate na inventarima linosti na uzrastu od dvadeset godina (Golombok & Badger, 2010), kao to i deca koja odrastaju samo
s oevima, mogu da se razvijaju dobro (mada treba imati u vidu da su
uzorci u dosadanjim istraivanjima bili mali Music, 2011, str. 181);
oevi sigurno vezane dece, veoma su slini majkama sigurno vezane dece
(Belsky, 1996);
3
Za ovu temu najvaniji su verovatno tekstovi o prelaznim objektima, primarnoj materinskoj
preokupaciji, majinskoj funkciji ogledanja, te upotrebi objekta.

oevi jednako dobro prepoznaju svoje bebe zatvorenih oiju ili uz pomo
mirisa kao i majke, jednako su dobri u hranjenju (Music, 2011, str. 175-177);
deset posto oeva prolazi kroz postpartalnu depresiju (Music, 2011, str. 177).
Iz svih ovih razloga, u nastavku teksta u dati pregled postojee literature o

znaaju oeva za razvoj dece razliitih uzrasta.
2. Oevi i bebe
Meri Mejn i njeni saradnici i Van Ijzendorn i saradnici nali su, u nezavisnim
istraivanjima, da postoji snanija povezanost izmeu majki i dece, nego izmeu oeva i dece, uz vano ogranienje da su sva ovakva istraivanja ukljuivala
neklinike uzorke, osobe visokog obrazovanja i srednje klase, gde je majka bila
primarni negovatelj (prema Radojevi, 2005, str. 260).4 Meutim, istraivaima je
jedno vreme bilo teko da pokau da bebe uistinu uspostavljaju odnos vezanosti
s oevima. Pokazalo se da osetljivost oeva ili njihov kapacitet da utee dete
nisu povezani s kvalitetom vezanosti dece na uzrastu od 18 meseci (Grossmann,
Grossmann, Kindler & Zimmermann, 2008, str. 860). Zatim se ispostavilo da
u proceduri strane situacije5 osamdeset posto odojadi ne reaguje na izlazak i
povratak oeva, to bi u studijama s majkama bilo tretirano kao odsustvo odnosa vezanosti, kao i da kvalitet vezanosti za oca u stranoj situaciji, ako ga uopte
ima, ne govori nita o kasnijem socio-emocionalnom razvoju deteta (Grossmann
i sar., 2008, str. 860).
Slini nalazi potiu i iz posmatranja ponaanja i iz neuropsiholokih istraivanja, pa se jedno vreme smatralo da oevi na razvoj dece utiu samo posredno
preko uticaja na stanje i ponaanja majke.6 Tako su, na primer, posmatranja
pokazala da tri nedelje nakon poroaja majke provode etrnaest sati dnevno potpuno usmerene na bebu, a oevi, mada gotovo jednako kao majke misle da su
njihove bebe savrene ili se boje da bi neto loe moglo da im se desi, upola manje
(Swain i sar., 2008, str. 267).7 Osim toga, kada im se emituju zvuci bebe koja plae,
smeje se i proizvodi neutralne zvuke, roditelji reaguju drugaije nego ne-roditelji (ispitane su bile dve grupe od po deset parove) i to poveanom aktivacijom
amigdala, ali su na izlaganje zvuka njihove i nepoznate bebe majke reagovale
4
Ovo poslednje i nije veliko ogranienje, poto samo osam posto osamnaestomesenih beba
odrasta uz primarnu brigu oeva (Music, 2011, str. 176).
5
Za detaljan opis ove istraivake tehnike videti Hanak, 2005, Miri i Dimitrijevi, 2005.
U supotnosti s ovim, izmeu ostalog, stoji nalaz o tome da majke najree biraju da im u prvim
nedeljama nakon poroaja pomo prua suprug (Music, 2011, str. 176).
6
Ova razlika e se kasnije smanjiti u odnosu oeva prema sinovima, s kojima oni provode vie
vremena, zahtevniji su i rigidniji kad je u pitanju rodna uloga, pokazuju manje oseanja, ali su
aktivniji (prema Opai, 1994, str. 145).
7
129
preokupiranije od oeva, a njihova reakcija u amigdalama i bazalnim ganglijama pokazivala je veu aktivaciju (prema Swain i sar., 2008, str. 277-278).
Tek su kasnije faze longitudinalnih studija pokazale da neki aspekti ponaanja oeva imaju nedvosmislen uticaj na razvoj dece.8 Prvo, vanije prediktore u
ponaanju oeva predstavljaju stavovi nego aktuelno ponaanje (na primer, vanije je da mukarci imaju pozitivan stav prema prisustvu, poroaju nego da li
e mu uistinu i prisustvovati). Drugo, najvei uticaj na razvoj dece imaju oevi
topli, podravajui i osetljivi izazovi tokom zajednike igre (Grossmann i sar.,
2008, str. 859) dakle, ne nega, briga ili osetljivost, ve igra koja donosi izazove,
novinu, prekoraenje granica dotanjeg iskustva.
Konano, brojna istraivanja su pokazala da deca uspostavljaju vezanost za
oca nezavisno od vezanosti za majku i da je na osnovu jedne praktino nemogue
predvideti drugu (Grossmann i sar., 2008, str. 860; Steele & Steele, 2005, str. 140;
Wartner i sar., 1994, str. 1024).
3. Centralni znaaj identifikacije za razvoj
U edipalnoj fazi, ba kako je Frojd pisao u svojim radovima (videti, na primer,
Freud, 1913), znaaj oeva za deji razvoj potpuno je oigledan. S jedne strane,
vidimo da odsustvo oeva ostavlja teke posledice: deaci koji odrastaju u porodicama bez oeva pokazuju slabije poistoveenje s mukom ulogom, a devojice s
takvom ranom istorijom mue bespomonost, tekoe u prilagoavanju i kasnije
problemi u uspostavljanju odnosa s mukarcima, kao to imaju i znaajno jai
spoljani lokus kontrole (prema Opai, 1994, str. 109). S druge strane, i na ovom
uzrastu se pokazalo da je od presudnog znaaja za deji razvoj igra puna izazova s oevima.9 Kvalitet ukljuenosti oeva u ovaj tip igre povezan je s njihovim
skorovima na Intervjuu za ispitivanje vezanosti odraslih,10 a do gotovo istih
nalaza doao je i Hari Harlou u radu s rezus-makaki majmunima (prema Grossmann i sar., 2008, str. 861).
Ovakvi nalazi povezani su s jednom od dimenzija koje je Meri Ejnsvort postulirala na osnovu Boulbijevog pojma sigurna baza (videti Miri i Dimitrijevi,
2006). Pretpostavljalo se da osoba koja ima ulogu sigurne baze najee majka
moe da prui utehu uznemirenom detetu tako da se ono vrati igri i istraivanju,
znajui da e moi da dobije umirenje svaki put kad mu bude zatrebalo. Nalazi
o igri oeva s decom podstakli su razmiljanja o tome da je uloga majki da pruaju sigurnost, a oeva da podstiu istraivanje. Ovo bi trebalo da znai da uloge
oeva i majki nisu simultane ve sukcesivne, poto je umirenje potrebno samo
kad istraivanje dovede do uznemirenosti, tako da su detetu potrebni ili majka ili
8
Ovo se, naravno, odnosi na pozitivne aspekte, ne na traumatizujue ili zlostavljako ponaanje.
Engleski izraz je challenging play.
10
130
Za detalje o Intervjuu videti Hanak, 2005; Hesse, 2008.

otac, ali ne i oboje u isto vreme. Zatim, trebalo bi pretpostaviti da je znaaj majki
najvei u periodu odojeta (kad su anksioznosti jake, a istraivanje ne ukljuuje
udaljavanje i razdvajanje), ali i da on kasnije opada (ili bolje reeno, da dete sve
manje osea potrebu da majka stalno bude tu), dok se znaaj oeva pojavljuje
kasnije, ali, ukoliko separacioni strahovi nisu preveliki, traje due i vodi uspostavljanju presudno vanih aspekata linost identiteta.
Posebno je zanimljivo to da su se ovakve ideje o znaaju oinske igre u psihoanalitikoj literaturi pojavile nekoliko decenija pre zavretka ovde citiranih
longitudinalnih studija o uticaju vezanosti na razvoj, i to ni manje ni vie nego u
radovima najvanijih predstavnica amerikog psihoanalitikog feminizma. Tako
Desika Bendamin u svojoj prvoj knjizi detaljno razrauje tezu o ocu kao simbolu spoljnog sveta, pod kojim ne podrazumeva samo socijalnu sferu, ve sve ono
to je izvan porodinog doma. Moda bi se ak moglo rei sve ono to je izvan
majinog zagrljaja, poto autorka smatra da otac predstavlja slobodu, separaciju
i elju (Benjamin, 1988, str. 101n) i pokuava da reformulie Frojdovu teoriju
razvoja i edipalnog kompleksa: ono to je Frojd nazivao zaviu za penisom,
maskulinom orijentacijom male devojice, zapravo odraava elju male dece oba
pola da se poistovete s ocem, koga opaaju kao da predstavlja spoljni svet (Benjamin, 1988, str. 100). Bendaminova, dakle, na osnovu svog klinikog iskustva i
saradnje s Beatris Bibi u posmatranju beba, zakljuuje da deca opaaju oeve kao
nezavisnije, aktivnije, spremnije da rade na ostvarenju sopstvenih elja i ciljeva,
te da se putem poistoveenja s njima i iz posmatranja socijalnih interakcija ue
takvom ponaanju. Samim tim, moemo da zakljuimo i koliko je za njih vano
da u svom okruenju imaju osobe s takvim repertoarom ponaanja i da mogu i
sama da vebaju takve obrasce interakcija.11
I u ovom shvatanju mehanizam poistoveenja zadrava centralno mesto, kao
to je to bio sluaj i u Frojdovom objanjenju prevazilaenja edipalne faze. Bendaminova smatra da se odnos deteta ovog uzrasta prema ocu zasniva na idealizaciji, zato to je otac magino ogledalo koje odraava self kakav bi eleo da
postane ideal u kome dete eli da prepozna sebe (Benjamin, 1988, str. 100).
Mada je ideal i dalje u tome da se bude subjekt elje Shematski prikazano, majka moe da postane objekt elje, a otac subjekt elje u kome dete prepoznaje sebe
(Benjamin, 1988, str. 104) ideal se ovde ne zasniva na veliini, snazi i potenciji, ve na nezavisnosti i inicijativi. Bendaminova smatra da je upravo odnos sa
ocem za dete pokazatelj pravca daljeg razvoja i podsticaj za to da se dalje razvija.
Jo je dalje otila Dulijet Miel (mada se njena knjiga, naslovljena Psihoanaliza i feminizam,
pojavila petnaestak godina ranije) opisujui rivalstvo muke i enske pozicije: otac mora da
posreduje da bi bilo koji odnos mogao da izae iz zaaranog kruga... njegov falus lomi dijadnu
zamku (Mitchell, 1974, str. 397). enska pozicija, za Mielovu, oigledno simbolizuje stopljenost,
a muka separaciju, uz dodatak da je svako razdvajanje nametnuto, da inicijativa za njega potie
od spolja, od treeg.
11
131
Razvoj, meutim, zavisi od jo jednog kapaciteta oeva, a to je, da spojim

dva psihoanalitika diskursa, kontejnment mrnje. Opravdano se moe pretpostaviti da je jedan od najvanijih zadataka mukaraca ija su deca, a posebno
deaci, u edipalnoj fazi da izdre njihov bes i rivalstvo. Analogno Vinikotovoj
koncepciji o upotrebi objekta (Winnicott, 1968), koja se odnosi na kapacitet da se
podnese mrnja u najranijim odnosima odoje majka, takvu ulogu kasnije dobija otac.12 Kohut ju je opisao u tekstu o polukrugu mentalnog zdravlja (Kohut,
1982), u kome je isticao da edipalna faza prerasta u edipalni kompleks samo ukoliko oevi nemaju dovoljno empatije za svoju decu. Protivstavljajui prii o Edipu
onu o Odiseju i Telemahu, Kohut je eleo da nas podseti na to da je odgovornost
roditelja vea i da od njih zavisi da li e se bojati razvoja svoje dece ukljuujui
tu i elju dece da se s njima takmie i pobede ih, kao i pretnje izreene dejim
jezikom i miljenjem ili e na njega biti ponosni. Problem, dakle, moe da nastane samo ukoliko edipalni otac ne moe da se odrekne fantazije o svemoi
(Benjamin, 1988, str. 142), pa onda posegne za unitenjem samopotovanja svoje
dece.
4. ta e adolescentima oevi?
Sve vei uticaj oeva postaje oigledan kada ispitanici u longitudinalnim
studijama ponu da ulaze u pubertet. Pokazalo se da je rani odnos s ocem bio
prediktivan za razliite osobine i postignua dece uzrasta od jedanaest godina:
pre svega, za istinoljubivost (truthfullness) deaka, za nie skorove na merama
socijalnih problema, poremeaja ponaanja i hiperaktivnosti, te za rezultate na
testovima inteligencije, bolje prilagoavanje na kolu i bolje kolske ocene, a taj
efekat je prisutan sve do srednje kole (Steele & Steele, 2005, str. 153-155). Kao
najvaniji izvor uticaja oeva izdvaja se to da li su oni pruali brigu, igru i ohrabrenje (nurturing, playfull and encouraging). ini se, ipak, da je zahtev koji
se pred oeve postavlja sloeniji, poto bi trebalo da budu usmereni na naizgled
protivrene aktivnosti disciplinu i razigranost.
Situaciju dalje komplikuje to to oevi svoj uticaj retko ostvaruju nezavisno od
majki. Istraivanja su pokazala da meu decom uzrasta sedam, jedanaest i esnaest godina oeva ukljuenost smanjuje opasnost od pojave PTSD-ja, poremeaja
ponaanja i antisocijalnog ponaanja, a poveava deji doivljaj sree. Treba, meutim, imati u vidu da su oevi ukljueniji to su majke ukljuenije i to je brak
bolji (Music, 2011, str. 177), tako da je teko rei ta je osnovni izvor uticaja i da li
ih je uopte mogue razdvojiti. U prilog tome idu i nalazi o tome da odojadi zapravo najvie pomau intervencije usmerene na poveanje roditeljske osetljivosti
Rodman iznosi pretpostavku da nedostatak figure oca u Vinikotovoj teoriji i to to on nije imao
dece potiu od toga to kao deak nije mogao da izrazi bes prema ocu i bude siguran da e njegov
otac to moi da izdri (2003, str. 390n12).
12
132

(Prior & Glaser, 2006), a starijoj deci kad roditelji rade na poboljanju odnosa u
braku (Music, 2011, str. 177).
Konano, treba se osvrnuti i na u jednom periodu vrlo raireno socioloko
shvatanje o tome da je druga polovina dvadesetog veka epoha drutva bez oeva (Marcuse, 1970), narcistika kultura (Lasch, 1979),13 doba u kome, zbog
velikog smanjenja roditeljskog autoriteta, mi ne patimo od previe, ve od premalo krivice (Benjamin, 1988, str. 138). Mada se delovanje ove promene svakako
moe opaziti meu decom svih uzrasta, oevi adolescenata imaju posebno sloene zadatke. Ne mislim pri tom na brigu o uobiajenim mladalakim burama ili
profesionalnoj orijentaciji, ve na mnogo sloenije vetine koje odlikuju zrelost.
Prva meu njima odnosi se na to da oevi moraju da naue da prepoznaju i priznaju da su ih deca prevazila i da, nekad nezamislivo, oni poinju da trae savete
u svetu koji se menja bre nego to oni to mogu da prate. Ovo nam lako moe biti
blisko iz posmatranja, a potkrepljeno je i istraivakim nalazima. Tako je Opai
otkrio da mladii iz porodica bez oca procenjuju sebe kao kompetentnije, efikasnije i manje usamljene, a ima i stranih nalaza o veoj autonomiji dece kojima je
otac umro (prema Opai, 1994, str. 111). Sve ovo, ipak, moe da predstavlja jak
narcistiki udarac i zahteva mnogo priprema i proraivanja. Drugo, mladi moraju od svojih oeva da naue da ne smeju da se odreknu svojih ideala ni kad im
postane jasno da nee uspeti da ih dostignu (to se desi gotovo svima koji imaju
ideale). Pored novih uzora, koji se pojavljuju tokom odrastanja i obrazovanja,
mladi treba da vide svoje oeve koji tokom srednjih godina nisu utonuli u depresivnost ivota nedostojnog ili cinizam koji porie sistem vrednosti, ve nastavljaju da ue, istovremeno prihvatajui da nikad nee stii do cilja. Jo vanije,
poev od adolescencije, razlike meu generacijama ukljuuju smrt kao pojavu
koja se sve ee aktualizuje. Ovo je uzrast kad je po prvi put potrebno suoiti se i
sa sopstvenom smrtnou (Dimitrijevi, 2009), pa je od velike pomoi ako mlada
osoba moe da vidi kako stariji umiru u miru i da naui da, uprkos tom izvesnom
kraju, vredi stvarati i boriti se. Takorei, da naui da ima smisla u tome da se ivi
sa smrtnou i da naui kako da jednog dana dostojanstveno umre.
5. Zakljuak
Iako je istraivaima u poetku bilo teko da ga lociraju, uticaj oeva na razvoj
dece postoji i ogleda se u nekoliko aspekata. Prvo, oevi mogu samostalno da
odgajaju decu ili da budu primarni negovatelji, a da to ne ostavlja tetne posledice
po razvoj; drugo, postoje specifinosti oinskog uticaja i izgleda da se one odnose
na istraivanje, igru i podsticanje samostalnosti; konano, mada odnos s majkom
postavlja osnove za razvoj gotovo svih psihikih funkcija i socijalnih odnosa, poistoveenja dece s oevima neophodna su za uspostavljanje nezavisnog identiteta.
13
Dakle, preedipalna, prvenstveno vezana za derivate odnosa s majkom.
133
Ovi podaci, meutim, deluju oskudno i kad je u pitanju njihov broj i kad je
u pitanju njihova pouzdanost. Istraivanja ove teme su zbunjujue retka, a ona
najvanija, longitudinalna, nisu replicirana. Zbog toga u, umesto pokuaja da
formuliem zakljuak, ponuditi nekoliko tema kojima bi ova oblast mogla da se
posveti u budunosti:

Po svemu sudei, potrebna je specifina metodologija za ispitivanje odojadi i dece predkolskog uzrasta za oeve, poto se moe zakljuiti da
strana situacija ne daje pravu sliku o tom fenomenu;
Trebalo bi razviti tehnike za posmatranje igre oeva i dece, koje bi omoguavale pouzdano klasifikovanje i poreenje, kakve ve postoje u mnogim domenima razvojne psihologije;
Potrebno je utvrditi da li razlike u obrascima vezanosti i/ili drugim osobinama linosti oeva stoje u vezi s njihovim kapacitetom za igru (za redak
primer ovakvog istraivanja videti Radojevi, 2005);
Znaaj igre oeva s decom trebalo bi proveriti na vie naina: u razliitim

kulturama, u grupama dece s razliitim oblicima razvojnih problema; ponovljenim longitudinalnim studijama, kao i u veem broju istraivanja na
reprezentativnijim uzorcima; u izdvojenom radu s deacima i devojicama;
Od velike bi koristi bili interventni programi koji bi pomagali da se povea roditeljski kapacitet za igru (analogno ve pomenutim programima za
poveanje roditeljske osetljivosti u interakciji s odojadi);
Konano, transgeneracijske studije bi moda mogle da osvetle mnoge

problematine fenomene, kao to je, recimo, psihogeni sterilitet, i pomognu da se bolje koncipira njihovo sveobuhvatno leenje.
REFERENCE:
1. Belsky, J. (1996). Parent, Infant, and socio-contextual antecedents of
father-son attachment security. Developmental Psychology, 32(5), 905-913.
2. Benjamin, J. (1988). The Bonds of Love. Psychoanalysis, Feminism, and the
Problem of Domination. New York: Pantheon Books.
3. Breger, L. (2000). Freud. Darkness in the Midst of Vision. John Wiley &
Sons.
4. Dimitrijevi, A. (2009). Narcizam i tugovanje. Psihijatrija danas, 40(1),
79-93.
5. Dimitrijevi, A. (2010). Frojdov model mentalnog poremeaja. U: .
Trebjeanin (ur.) Frojdov doprinos savremenoj nauci i kulturi, str. 147-175.
Beograd: ZUNS - FASPER.
6. Freud, S. (1913). Totem and Taboo. Standard Edition, tom 13, str. 1-161.
134

7. Freud, S. (1930). Civilization and Its Discontents. Standard Edition, tom

21, str. 57-146.
8. Golombok, S. & S. Badger (2010). Children Raised in Mother-headed
Families from Infancy: A Follow-up of Children of Lesbian and Single
Heterosexual Mothers, at Early Adulthood. Human Reproduction, 25,
150-157.
9. Groddeck, G. & S. Freud (1977). Correspondence. U: G. Groddeck The
Meaning of Illness: Selected Psychoanalytic Writings, str. 31-108. Ur. L.
Schacht. Prev. G. Mander. London: Maresfield Library, 1988.
10. Grossmann, K., K. E. Grossmann, H. Kindler & P. Zimmermann (2008).
A Wider View of Attachment and Exploration: The Influence of Mothers
and Fathers on the Development of Psychological Security from Infancy
to Young Adulthood. U: J. Cassidy & P. R. Shaver (ur.) Handbook of
Attachment. Theory, Research, and Clinical Applications, str. 857-879.
New York London: The Guilford Press.
11. Hanak, N. (2005). Pregled metoda i tehnika za procenu afektivnog vezivanja. U: J. Miri i A. Dimitrijevi (ur.) Afektivno vezivanje. Eksperimentalni
i kliniki pristupi, str. 61-80. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
12. Hesse, E. (2008). The Adult Attachment Interview. Protocol, Method of
Analysis, and Empirical Studies. U: J. Cassidy & P.R. Shaver (ur.). Handbook of Attachment. Theory, Research, and Clinical Applications, str. 552598, drugo izdanje. New York, London: The Gulford Press.
13. Kohut, H. (1981). Introspection, Empathy, and the Semi-circle of Mental
Health. U: The Search for the Self. Selected Writings of Heinz Kohut: 19781981, Tom 4, str. 537-567. New York, NY: International Universities Press,
1991. Priredio P. H. Ornstein.
14. Lasch, C. (1979). The Culture of Narcissism. New York: Norton.
15. Makari, G. (2008). Revolution in Mind. The Creation of Psychoanalysis.
London: Duckworth Overlook.
16. Marcuse, H. (1970). The Obsolescence of the Freudian Concept of Man.
U: Five Lectures: Psychoanalysis, Politics, and Utopia, str. 44-61. Boston:
Beacon Press.
17. Miri, J. i A. Dimitrijevi (2006). Poreklo i priroda psiholoke vezanosti.
U: J. Miri i A. Dimitrijevi (ur.) Afektivno vezivanje. Eksperimentalni i
kliniki pristupi, str. 5-32. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
18. Mitchell, J. (1974). The Different Self, the Fallus and the Father. U:
Psychoanalysis and Feminism, str. 382-398. Penguin Books.
19. Music, G. (2011). Nurturing Natures. Attachment and Childrens
Sociocultural and Brain Development. Hove New York: Psychology
Press.
20. Opai, G. (1995). Linost u socijalnom ogledalu. Beograd: Institut za pedagoka istraivanja.
135
21. Prior, V. & D. Glaser (2006). Understanding Attachment and Attachment

Disorders. Theory, Evidence and Practice. London Philadelphia: Jessica
Kingsley Publishers.
22. Radojevi, M. (2005). Prenatalne predstave oeva o privrenosti su prediktivne za vezu oca i deteta od petnaest meseci, australijsko iskustvo.
Psihijatrija danas, 37, 2, str. 257-270.
23. Rodman, F. R. (2003). Winnicott. Life and Work. Cambridge, MA: Perseus
Publishing.
24. Rudnytsky, P. L. (2002). Reading Psychoanalysis. Freud, Rank, Ferenczi,
Groddeck. Ithaca London: Cornell University Press.
25. Steele, H. & M. Steele (2005). Understanding and Resolving Emotional
Conflict: The London Parent-Child Project. U: K. E. Grossmann, K.
Grossmann & E. Waters (ur.) Attachment from Infancy to Adulthood.
The Major Longitudinal Studies, str. 137-164. New York London: The
Guilford Press.
26. Swain, J. E., P. Thomas, J. F. Leckman & L. Mayes (2008). Parent-Infant
Attachment Systems. Neural Circuits and Early-Life Programming. U:
E. L. Jurist, A. Slade & S. Bergner (ur.) Mind to Mind. Infant Research,
Neuroscience, and Psychoanalysis, str. 264- 303. New York: Other Press.
27. Wartner, U. G., K. Grossmann, E. Fremmer-Bombik & G. Suess (1994).
Attachment Patterns at Age Six in South Germany: Predictability from
Infancy andImplications for Preschool Behavior. Child Development, 65,
4, str. 1014-1027.
28. Winnicott, D.W. (1953). Transitional Objects and Transitional Phenomena
A Study of the first Not-Me Possession. International Journal of
Psychoanalysis, 34, 89-97.
29. Winnicott, D.W. (1956). Primary Maternal Preoccupation. U: Through
Paediatrics to Psychoanalysis, str. 300-305. New York: Basic Books, 1975.
30. Winnicott, D.W. (1967). The Mirror-Role of Mother and Family in Child
Development. U: Playing and Realtiy, str. 111-118. London: Tavistock,
1984.
31. Winnicott, D.W. (1969). The Use of an Object and Relating through
Identifications. International Journal of Psychoanalysis, 51, 711-716.
136
Primarni identifikacioni modeli, Edipalno

iskustvo i adolescencija
Vesna Dukanac
UVOD
Psihoterapija se dugo borila i jo uvek se bori za svoje mesto pod medicinskim
okriljem. Nesporazumi izmeu medicine i psihijatrije, sa jedne strane, i psihoterapije, sa druge strane, u razumevanju ljudske psihopatologije, javljaju se zbog:
razliite pretpostavke etiolokih faktora, razliitog pristupa i odnosa prema istim
pojavama psihikog ivota, razliite terminologije, ali i zbog nespremnosti da se
jezik jedne paradigme prevede na jezik druge paradigme (1,2). Prevod nije jednostavan, ali nije ni nemogu. Razvoj novih tendenci u psihoterapiji, kao to je neuropsihoanaliza, govori nam da opisana borba nije bila uzaludna. Neuropsihoanaliza uspeno spaja istraivanja klasinih neuronauka i psihoanalizu, istiui
da ovim procesom povezivanja obe naune discipline dobijaju na vrednosti. Psihoanalizom se izbegava opasnost mehanicistike redukcije psihikog ivota ljudi
iskljuivo na bioloko, a klasinim neuronaukama se naputa mistino davanje
prednosti teoriji nad naunim injenicama, zapravo se izbegava, tzv. nenaunost
psihoanalize (3). Rad koji sledi, takoe, predstavlja pokuaj pribliavanja strogog
nauno medicinskog pristupa i psihoterapijskog promiljanja, praenjem uti-
137
caja primarnih identifikacionih modela na razvoj psihopatologije adolescenata,

kroz prizmu edipalnog iskustva.
IDENTIFIKACIJA I IDENTIFIKACIONI MODELI
Identifikacija je jedan od glavnih procesa u razvoju linosti i prisutna je tokom itavog ivota. Uproeno, moemo rei da razvoj linosti i nije nita drugo,
ve niz sukcesivnih identifikacija sa znaajnim objektima, od roditelja u ranom
detinjstvu, preko nastavnika, vrnjaka, osoba iz sveta muzike, glume, sporta i
junaka iz literature u mladosti, pa sve do identifikacije sa grupom i apstraktnim
idejama (nacija, sloboda, pravda, itd.) u zrelom dobu (4). Identifikacija predstavlja
proces poistoveenja Ega jedne osobe sa Egom druge osobe koja je uzor. U tom
procesu poistoveenja, dolazi do trajne modifikacije osobe koja se identifikuje u
skladu sa identifikacionim uzorom (5). Odabrani identifikacioni uzor moe biti
objekt u celini, ili samo neki njegovi delovi; moe biti dobar ili lo. On nastavlja
da deluju unutar osobe koja se identifikovala, oblikujui kako celokupno njeno
ponaanje, tako i samo neke aspekte ponaanja i onda kada vie nije u blizini
osobe koja se identifikuje. Osoba koja se identifikovala postaje istovetna ili slina
svom odabranom identifikacionom uzoru. Kada govorimo o primarnim identifikacionim modelima ili prvobitno odabranim identifikacionim uzorima,
mislimo na roditelje ili na adekvtnu zamenu roditelja. Identifikacija je najraniji i
vrlo vaan oblik emocionalnog vezivanja za drugu osobu, pre svega za roditelje.
Prvobitne identifikacije vrie znaajan uticaj na odabir obeleja sa kojima e se
dete naknadno identifikovati. Sa kojim deliminim ili sveukupnim obelejima
svojih roditelja, ili adekvatnoj zameni roditelja, dete biva identifikovano, zavisi
od niza inilaca: slinosti ili razlike uroenih obeleja deteta i roditelja; elje koje
ga nesvesno i svesno usmeravaju prema roditeljima i koliine strepnje koja ga
udaljava od roditelja (6). A dalja sudbina identifikacija zavisi od: obeleja, postojanosti i trajanja odnosa sa jednim ili drugim roditeljem.
Neophodno je naglasati da identifikacija ne predstavlja jednostavno repliciranje stvarnih roditelja, njihovih delova, ili nekih drugih objekta identifikacije. U
zavrni model identifikacije ulaze: nain na koji je dete bilo tretirano prvih nedelja; roditeljske pratee emocije u samom poetku (tretman sa ljubavlju i brigom,
ili otrinom i hladnoom); nain na koji su ga hranili, igrali se sa njim ili ga, pak,
zanemarivali i nain na koji je dete reagovalo na pruenu negu. Neka odojad i
mala deca veoma rano poinju da reaguju na svaki poremeaj i frustraciju izrazitom anksioznou, druga deca kao da toleriu napore i tekoe mnogo lake,
neka brzo eksplodiraju besom, neka su strpljiva, neka jednostavno diu ruke i
povlae se.
Slika koju dete stvara o svojim objektima od poetka je prebojena, ne samo
onim to se stvarno deava, ve i prirodom njegovih individualnih reagovanja
138
Primarni identifikacioni modeli, edipalno iskustvo i adolescencija

Vesna Dukanac
na svet oko sebe. Ovim mehanizmima se stvara unutranji svet deteta, tj. ..ukupnost naeg emocionalnog iskustva... (7), koji nastavljaju da deluju tokom itavog ivota. U psihoterapijskom procesu se mogu vidti u odnosu pacijent terapeut, kroz transfer, kontratransfer i projektivnu identifikaciju.
Sa klnikog aspekta, psihoanaliza govori o primarnoj i dve vrste sekundarnih
identifikacija: strukturirajuoj i regresivnoj (8). Primarna identifikacija deluje do
3. godine ivota. Strukturirajua sekundarna identifikacija deluje od 3 do 5 godine ivota, kada se dostie edipalni stadijum razvoja. Regresivna sekundarna
identifikacija se javlja u adolescentnom ili kasnijem uzrastu, ima regresivni kvalitet i predstavlja vie imitaciju objekta.
EDIPALNO ISKUSTVO
Primarna identifikacija deluje u najosetljivijoj i uticajima najpodlonijoj fazi
ivota. Tada ne postoji jasna granica izmeu Ega i ne-Ego sadraja, izmeu unutranjeg i spoljanjeg. Dete prvo introjektuje, a zatim se identifikuje sa ulnim
utiscima koja mu upuuju najblie osobe. Ritminost i postojanost prvih introjekcija i identifikacija veoma su bitne u odravanju odojeta i malog deteta u ivotu, u prilagoavanju vremenu i postoru, uspostavljanju odnosa sa drugima,
sticanju poverenja u druge i ublaavanju strepnje. Istovremeno sa introjekcijom,
primarna identifikacija pomae jasnijem odvajanju sebe od drugih, tj. uspostavljanju prvih granica.
Sekundarna strukturirajua identifikacija deluje od 3 do 5 godine ivota nastavljajui sa uobliavanjem Ega i vrei uticaj na poetak formiranja Superega.
Dete je u tom uzrastu manje zavisno od drugih objekata nego u primarnoj identifikaciji. Uspostavljen je unutranji nadzor nad unutranjim i spoljanjim podsticajima. Dete ulazi u falusni stadijum, kada poinje razreenje Edipovog kompleksa. Kako deaci i devojice na razliite naine ulaze u razreenje Edipovog
kompleksa, razlikuju se dva tipa sekundarne identifikacije:
odbrambena identifikacija, kod deaka i
anaklitika identifikacija, kod devojica.
Ulazei u razreenje Edipovog kompleksa deak je prinuen da napusti svoje
erotske, emocionalne veze, da se odrekne ranoinfantilnog izbora objekta roditelja suprotnog pola, tj. majke. Deakova oseanja prema ocu su ambivalentna:
on ga voli, ali ga istovremno i mrzi kao rivala i boji se njegove grozne odmazde.
Otac tako postaje zastraujui osvetniki lik, koji zabranjuje seksualne elje i preti
deaku kastracijom. Na taj nain se razvija kastracioni strah (9). Strah je utoliko
vei, ukoliko je snanija nesvesna erotska vezanost za majku i jae potisnuti agresivni nagoni upereni prema ocu. Pod teretom kastracionog straha, zabranjujui
i kanjavajui oevi delovi, introjektuju se odravajui (oevu) zabranu protiv
139
incesta. Tako se, pod pretnjom kastracije, deakov ambivalentan odnos prema
ocu zamenjuje identifikacijom sa njim. Frojd je, kod deaka, govorio o razreenju, tj. razgradnji Edipovog kompleksa iz koga se javlja novoformirana instanca
Superego, nastao procesom identifikacije. Deak se identifikuje sa ocem kako bi
smanjio unutranju napetost i izbegao strah od kastracije. Zato je u ovom sluaju
re o odbrambenoj identifikaciji.
Kako kod devojica ne postoji kastracioni strah, ni razreenje Edipovog komleksa, one u edipalno iskustvo, tj. Elektrin komleks, ulaze na drugaiji nain.
Devojica se identifikuje sa majkom, odnosno sa osobom koja je hrani, zadovoljava mnoge druge fizike, fizioloke, psiholoke i socijalne potrebe. Ovaj tip
identifikacije deteta sa osobom na koju se oslanja, jer joj prua brigu i zatitu, i od
koje zavisi, naziva se anaklitiki ili oslanjajui tip identifikacije, a neki je nazivaju
i razvojnom identifikacijom.
Melanija Klajn je izvrila opsenu revizuju teorije Edipovog kompleksa zadravajui njegovo centralno mesto u psihoseksualnom razvoju i ideju deakove
rane emotivne vezanosti za majku. Od brojnih stavova koje M.Klajn razlikuju
od Frojdove teorije pomenuemo samo nekoliko. Kao prvo: poetak Edipovovog kompleksa smestila je pri kraju prve godine ivota. Drugo: opisani Frojdov
poetak razvoja Superega, u periodu izmeu 3. i 5. godine, oznaila je kao razvijenu verziju unutranjeg objektnog sveta, koji je postepeno izgraivan kroz
proces projekcije i introjekcije od poetka ivota. Tree: naglasila je da smer, koji
e zauzeti edipalni razvoj pojedinca veoma zavisi od njegovog prvog objektnog
odnosa odnosa sa majkom. etvro: smatrala je da i devojice i deaci od poetka poseduju nesvesna saznanja i o enskim i o mukim genitalijama. Peto:
nije bila saglasna sa Frojdovom teorijim razreenja Edipovog kompleksa. Frojdovom konceptu seksualnih faza razvoja (oralnu, analnu i genitalnu), pridodala
je koncept razvojnih pozicija (paranoidno-shizoidnu i depresivnu). Koncept
razgradnje Edipovog kompleksa je odbacila, jer se pozicije ne shvataju kao faze,
ve kao fluktuirajua stanja, promenljiva pod pritiskom spoljanjih sadraja i
unutranjih oseanja i impulsa (9). U klajnijanskoj teoriji, u periodu dominacije paranoidno-shizoidne pozicije, kvaliteti objekta doivljavaju se kao odvojene
suprotnosti, kao rezultat rascepljivanja, kojim se Ego brani od konfuzije i haosa.
Osim toga, esto je jedan roditelj idealizovan, dok se drugi mrzi. Takvi rascepi,
dok nisu rigidni, u funkciji su razvoja i tite doivljaj dobrote u trenucima akutne
ljubomore ili stresa. Ukoliko dobiju kvalitet rigidnosti, onemoguavaju dalju integraciju i dovode do inhibicija detetovog seksualnog razvoja. Edipov kompleks
se razreava proraivanjem depresivne pozicije, a depresivna pozicija proraivanjem Edipovog kompleksa. Ni jedno od njih se nikada ne dovri i oba se moraju
iznova proraivati u svakoj novoj ivotnoj situaciji. Zadatak odrastanja i razvoja
je prihvatanje najire lepeze oseanja (dobrih i loih) kao i njihova integracija. To
je, istovremno, vaan cilj u psihoanalitikom leenju. Smatrala je da prihvatanje i
inegracija omoguavaju svest o psihikoj (dakle unutranjoj) i spoljanjoj realno-
140

Vesna Dukanac
sti. Sve to je povezala i sa kreativnou i sposobnou uenja. M. Klajn je isticala

da je radoznalost centralna pokretaka sila u emocionalnom i kognitivnom razvoju. Radoznalost je poveziala sa najranijim stadijumima Edipovog komleksa.
Od kljunog znaaja za razvoj je ravnotea izmeu radoznalosti i anksioznosti.
Ukoliko anksioznost nije velika, kroz interakciju sa radoznalou, stimulisae se
potraga za novim iskustvima i novim objektima. U suprotnom, doi e do kreativne i intelektualne inhibicije, sa posledinim povlaenjem od kontakta.
Ronald Briton je dodatno obogatio teoriju Edipovog kompleksa, svojim istraivakim radom na povezanosti detetovog prihvatanja roditeljske seksualnosti i
njegove sposobnosti suoavanja sa realnou. Edipalnu situaciju uporedio je sa
trouglom u kome dete ostvaruje veze sa svakim od roditelja, linijama koje ih meusobno spajaju. Najvanija je trea linija trougla, koja meusobno spaja roditelje
iskljuujui dete. Ovo suoavanje sa realnou podrazumeva odricanje od omnipotentne kontrole nad roditeljima. Simboliki, to stvara mentalnu strukturu na
kojoj je zasnovana sposobnost adaptacije prema realnosti: posmatrati sebe u odnosu prema drugima, tolerisati posmatranje, biti posmatran i, to je najvanije,
posmatrati samog sebe. Od toga zavisi sposobost da se integrie posmatranje i
iskustvo.
ADOLESCENCIJA
Adolescencija je prirodno data druga ansa u psiholokom razvoju, koja
prua mogunost sagledavanja, definisanja, razreenja i prihvatanja intrapsihikih konflikta i svih vrsta nedoreenosti.
Psihoanalitikim renikom reeno, adolescenciju odlikuje nestabilna i esto
nefunkcionalna ravnotea izmeu snanog Ida, fragilnog i vulnerabilnog Ega,
nestabilnog i nefunkcionalnog Superega i hipertrofisanog i nedostinog Ego-ideala (10). Dakle, to je period poveanog inteziteta nagona, smanjene sposobnosti
Ega da kontejnira taj intenzitet nagona, dodatne oslabljenosti Ega novonastalom
psiholokom situacijom i novog zbunjujueg i otuenog odnosa prema Superegu
i realnosti. A sve je to posledica naglih i silnih telesnih promena, zbog ega telo
postaje reorganizator psihe. Oslanjajui se na picovu teoriju tri organizatora psihe, adolescenciju bismo mogli videti u svetlu novog, etvrtog, organizatora psihe
(11). Nemaki psihoanalitiar P.Blos adolescenciju posmatra i definie kao drugi
individuacioni proces, koji, kao i prvi, karkterie poviena osetljivost i povredljivost psihike strukture, to je praeno potrebom za njenim promenama (12).
Kljuni zadatak adolescencije bio bi psiholoka integracija novoodraslog mukog
ili enskog tela (13).
141
CILJEVI RADA

Utvrivanje znaaja figure oca pomou uporeivanja crta linosti (crta

temperamenta i crta karaktera) adolescenata i njihovih oeva.
Utvrivanje znaaja figure majke pomou uporeivanja crta linosti (crta

temperamenta i crta karaktera) adolescenata i njihovih majki.
Utvrivanje dominantne roditeljske figure, kao identifikacionog modela,

koji istovremno moe biti generator strukturisanja loeg edipalnog iskustva i psihopatologije deteta/adolescenta.
METODOLOGIJA ISTRAIVANJA
Opis uzorka
Uzorak istraivanja sastoji se od 25 pacijenata (15 devojaka i 10 mladia) uzrasta starije adolescencencije (od 18 do 25 godina), koji su ambulantno tretirani u
Dispanzeru za menatlano zdravlje dece i adolescenata Novi Beograd u periodu
od 1998. do 2003. godine i njihovih roditelja (25 adolescenata i 50 roditelja, tj.
25 roditeljskih parova). Po svojoj simptomatskoj ekspresiji svi adolescenti su dijagnostikovani po kriterijumima ICD 10 klasifikacije sledeim dijagnozama: F
32.1; F 40; F 50.3; F 66 i F 92. U procesu dijagnostike i procene podobnosti za
psihoterapijski rad sa svima je uraen probni psihoterapijski intervju od 4 seanse.
Tokom tih seansi porocenjivana je njihova sposobnost i spremnost za psihoterapijski rad (motivisanost, introspektivnost, snage Ega, intelektualni potencijal).
Za ovaj rad je izdvojen detaljniji prikaz dva, tako odabrana, adolescenta. Analiza
razvoja njihove psihopatologija na najbolji nain oslikava problematiku opisanu
u ovom radu.
Opis instrumenta
Za kvantitativnu analizu korien je Inventar temperamenta i karaktera (Temperament and character inventory: TCI) psihobiloki model linosti
R.Cloningera (14). TCI upitnik opisuje strukturu i razvoj linosti kao kompleksni sistem, koji se sastoji od interaktivnih domena temperamenta i karaktera: 4
dimenzije temperamenta i 3 dimenzije karaktera. Dimezije temperamenta zasnivajuju se na osnovama funkcionalne organizacije CNS-a, tj. nezavisnih sistema za aktivaciju, inhibiciju i odravanje ponaanja kao odgovor na stimuluse iz
sredine: potraga za novinama (Novelty seeking - NS); izbegavanje kazne (Harm
avoidance - HA); zavisnost od nagrade (Reward dependence - RD) i perzistencija (Persistence - P). Dimezije karaktera predstavljaju sintezu razliitih teorijskih koncepata o kognitivnom i socijalnom razvoju, koncepata iz humanistike i
142

Vesna Dukanac
transpersonalne psihologije i empirijskih podataka. Definisani su kao tri aspekta

self-koncepta-osobe: kao autonomne individue, kao integralnog dela drutvene
zajednice i kao integralnog dela univerzuma: samousmerenost (Self-directedness
- SD); kooperativnost (Cooperativeness - C).
Za kvalitativnu anlizu rada, pored pomenutog upitnika, koji je obraivan i
analiziran za svakog pacijenta pojedinino, koriene su supervizirane psihoanalitike seanse.
TESTOVNI PRIKAZ KVANTITATIVNE ANALIZE
Kvantitativna analiza TCI upitnika raena je pomou Pirsonove korelacione
anlize, sa stepenom signifikantne znaajnosti na nivou od 0,05.
Tabela 1.
Matrica korelacije dimenzija temperamenta i karaktera izmeu pacijenata i
njihovih oeva
NSo
HAo
RDo
PSo
Sdo
Coo
STo
NS
,310
-,502
,009
-,103
-,117
,072
,093
HA
,556
-,369
-,651(*) ,187
,072
-,463
-,307
RD
-,058
-,093
,286
-,417
-,013
,371
-,459
PS
-,225
,197
,109
-,353
-,546
-,195
,256
SD
-,529
,462
,654(*)
-,277
,074
,624(*)
,260
CO
-,413
,411
,391
-,039
,224
,378
,346
ST
-,634(*) ,564
,320
-,032
,372
,637(*)
,178
Tabela 2
Matrica korelacija dimenzija temperamenta i karaktera izmeu pacijenata i
njihovih majki
NS
NSm
HAm
RDm
PSm
SDm
COm
STm
,320
-,003
-,074
-,553
-,500
-,587(*) ,455
HA
-,068
-,146
,406
,287
-,010
-,182
,279
RD
,248
-,487
,562
,293
-,292
,273
-,027
PS
-,255
,359
-,205
,142
,245
,198
-,551
SD
,037
-,384
-,233
-,057
,186
,355
-,378
CO
,262
-,532
,343
,372
,050
,531
,017
ST
,483
-,235
-,151
-,368
,026
,088
,088
143
INTERPRETACIJA TESTOVNIH REZULTATA

KVATITATIVNE ANALIZE
Kvantitativno izraavanje, pored mogunosti primene diferencijacije pojedinih sindroma, odnosno neke vreste dijagostike, omoguava praenje i pojedinih
pojava. U te pojave se mogu svrstati: izolovani simptomi, grupa simptoma, ukupni sindrom, koji se odreuje datim instrumentom, ali i praanje optih tendenci
kretanja psihopatologije (15).
Zbog specifinosti uzorka (mali broj ispitanika i polna nerazdvojenost) kao
visoko znaajne korelacije, komentarisane su samo one, koje su izdvojene pomou Pirsonovog koeficijenta korelacije i obeleene zvezdicom.
Iz tabele 1 vidimo 5 statistiki znaajnih korelacija, koje mogu biti potencijalni izvori psihopatologije:
1) negativna korelacija izmeu dimenzije temperamenta RD oeva i dimezije temperamenta HA dece: -.651, govori da to su skorovi na RD dimeziji
negativniji, to e skorovi na HA dimeziji dece biti pozitivniji;
2) pozitivna korelacija izmeu dimezije temperamenta RD oeva i dimezije
karaktera SD dece:. 654, govori da to su skorovi na RD dimeziji oeva
pozitivniji, to e skorovi na SD dimanziji dece biti pozitivniji to samo
po sebi nee predstavljati izvor potencijalne psihopatologije. Meutim,
ukoliko su skorovi na RD dimenziji oeva negativni, to e i skorovi na SD
dimenziji dece biti negativni;
3) pozitivna korelacije izmeu dimezije karaktera C oeva i dimenzije karakterne SD dece:.624, govori da to su skorovi na C dimenziji oeva pozitivniji, to su i skorovi na SD dimenziji dece pozitivniji. Meutim, ukoliko
su skorovi na C dimenziji oeva negativni, to e i skorovi na SD dimenziji
dece biti negativni;
4) pozitivna korelacije izmeu dimenzije karaktera C oeva i dimenzije karakterne ST dece:.637, govori da to su skorovi na C diemnziji oeva pozitivniji, to su i skorovi dimenzije ST dece pozitivnij. Meutim, ukoliko
su skorovi na C dimenziji oeva negativni, to e i skorovi na ST dimenziji
dece biti negativni;
5) negativna korelacija dimenzije temperamenta NS oeva i dimenzije karakterne ST dece: -.634, govori da to su skorovi na NS dimenziji oeva
pozitivniji, to su skorovi na ST diemnziji dece negativniji.
Rezimirano: radi se o dinaminom i psihopatologijom, potencijalno optereujuem odnosu.Iz toga proizilazi da opta tendenca kretanja psihopatologije ide
u pravcu oevi adolescenti. Na uzorak oeva poseduje znaajan broj prenaglaenih temperamentnih i karatkernih dimenzija, tj. crta linoati. Svaka prenagla-
144

Vesna Dukanac
enost crta linosti, uopteno reeno, ukazuje na veu mogunost strukturisanja

psihopatologije. Psihopatologija moe biti manifestna dijagnostikovana, manifestna nedijagnostikovana ili prisutna, ali sublimisana u socijalno prihvatljive
sadraje. Uticaj psihopatologije oeva, na strukturisanje psihopatologije adolescenata, uvek je lo, bilo u kom obliku da je ona prisutna kod oeva.
Iz tabele 2 vidimo samo jednu statistiki znaajnu korelaciju, eventulani izvor
psihopatologije.
Pirsonovom analizom, izdvojena je visoka negativna korelacije izmeu dimenzije karaktera C majki i dimenzije temperamenta NS dece: -.587, govori da
to su skorovi na C dimenziji majke negativniji, to su skorovi na NS dece pozitivniji.
Iz ove detaljne diskusije moemo zakljuiti da opta tendenca kretanja dobrih identifikacionih puteva ide u pravcu majka adolescenti. Na uzorak majki
poseduje mali broj prenaglaenih temperamentnih i karatkernih dimenzija, tj.
crta linoati.
KVALITATIVNA ANALIZA
Kvalitativna analiza, blia psihoterpijskom nainu razmiljanja i psihoterapijskom reniku, dala nam je pojanjenja, gore opisnih, optih tendenci kretanja
dobrih identifikacionih puteva, tj. kretanja psihopatologije. Suoila nas je sa injenicom da su zakonitosti identifikacionih puteva teko objanjivi. Strogo nauno medicinskom pristupu, oni su skoro nedostupni i neuhvatljivi (16).
I) Transgeneracijske posledice dominacije majine figure

Pea je imao 8 godina kada je prvi put zatraio psihijatrijsku pomo zbog
glavobolje. Potie iz nepotpune porodice, roditelji su se razveli odmah nakon njegovog roenja. Prvih godina detinjstva bio je okruen enskim figurama (majka,
tetka, baka uz prisustvo blede dedine figure) i enskim nainom vaspitanja.
Kada je imao 6 godina majka se udala po drugi put i rodila drugo dete. Sa 19
godin upisao je fakultet. Tada je po drugi put zatraio psihijatrijsku pomo zbog
depresivne simtomatologije (koja je ukljuivala i oteano kognitivno funkcionisanje) i buliminih epizoda.
U okviru psihijatrijsko-psiholoke analize, uraena je analiza linosti pomou TCI upitnika Pee i njegovih roditelja.
145
Tabela 3. Aritmetike sredine rezultata TCI upitnika Peine porodice

Dimenzije
Pea
linosti
(pasivno-agresivna
predispozicija)
otac
(antisocojalna
predispozicija)
majka
(pasivno-agresivna
predispozicija)
NS
125v
115v
116v
HA
138v
70n
106v
RD
116v
62n
117v
Ps
94n
102
96
SD
92n
162v
108n
Co
101n
117n
108n
ST
74p
50n
115v
Iz TCI analize proizilazi da je Pea imao skoro identine rezultate kao i njegova majka: visoke skorove na svim temperamentalnim skalama, to je preduslov
za razvoj pasivno-agresivnih predispozicija (--). Ako temperamentne predispozicije razumemo kao personifikaciju genetski odreenog naslea, Pea je bio
blii majci nego ocu, koji je imao visok skor na NS i niske skorove na HA, RD
i PS, to je preduslov za razvoj antisocijalnih predispozicija (--). Porodino
okruenje u kome je rastao, odrastanje u nepotpunoj porodici, a u zajednici sa
majinim roditeljima, majine nisko izraene karakterne skale, tj. majina nezrelost, bili su pogodni uslovi za perzistiranje emotivne nezrelosti kod Pee. Tako
slabo razvijene karakterne dimenzije, koje su personifikacija nezrelosti linosti,
omoguile su temperamentalnim pasivno-agresivnim predispozicijama da dou
do potpunog izraaja i dostignu nivo dijagnostikovane psihopatologije.
Psihoanalitika analiza uticaja figure oca na razvoj psihopatologije:
Pea je ostao u kontaktu sa ocem, ali je taj kontakt bio diskontinuiran i uvek
visoko frustrirajui. Zbog toga se moe rei da je rastao u uslovima fiziki odsutnog oca. Pojava nove muke figure u njegovom ivotu, majinim drugim brakom,
nikad nije dostigla nivo znaajnosti.Sa majinim drugim suprugom Pea nikad
nije uspostavio ni adekvatan, ni dobr odnos. Realno odsustvo oca omoguilo
je internalizaciju lika odsutnog oca (17) u koga je smestio sve otcepljene loe
delove i majke i sebe. Istovremno odsustvo biolokog oca i prisustvo neadekvatne muke figure u liku majinog drugog supruga, onemoguilo je modifikaciju
unutranjeg loeg objekta kroz realnu interakciju. Tako se odrao splitting koji je
onemoguio bilo kakvu proradu psihoseksualnog zastoja.
Psihoanalitika analiza uticaja figure majke na razvoj psihopatologije:
Peino odrastanje protie pod dominacijom (hladne) majine structure.
Zbog uroenih (slinih) genetskih predispozicija, majka je saradljiv prijemnik
njegovih idealizacija. Ovime je onemuguena separacija od primarnog objekta.
146

Vesna Dukanac
Ta adhezivnost za primarni object, teko je promenljiva i doprinosi iskrivljenju

edipalnih sadraja i svih kasnijih odnosa.
Ono to je u analizi podsealo na sadraj edipalnog triangularnog konflikta,
u stvari, bili su sadraj elemenata iz preedipalnog perioda: primitivni strah od
gubitka (preostalog) objekta i anksioznou pokrenuta elja za bliskou. Iz te
anksioznosti, proistekao je trud da se, u svakom pogledu, impresionira majka,
kao osiguranje protiv njenog eventualnog gubitka. To je prebojilo njegov dalji
razvoj: nije mogao normalno da koristi svoju radoznalost za prikupljanje informacija o svom telu, fizikom svetu i da uestvuje u formalnom uenju u koli.
Iako je posedovao nadproseni intelktualni potencijal i viestruku nadarenost,
jedva je zavrio srednju kolu, napustio je fakultet i nikad nije stekao sigurno i
stalno zaposlenje. Predugo se zadrao u fazi uguene radoznalosti, nerealizovane
kreativnosti i intelktualnog zastoja.Tokom vremna, strukturisao se njegov homoseksualni identitet, sa tekoama u formiranju stabilnih veza.
Iako se u psihoterapiji uporno radilo na unapreenju Peine sposobnoti testiranja realnosti (izmeu fantazija i realnosti, kao i izmeu rezultata projekcije
i neizmenjene realnosti), dugo je ostao zarobljen situacijom koju nije mogao da
izmeni.
II) Transgeneracijske posledice dominacije oeve figure

Zvezdana je imala 20 godina, kada je prvi put potraila pomo psihijatra zbog
problema vezanih za ishranu. Bila je prvo od dvoje dece potpune porodice roena u velikom gradu jedne susedne bogate zemlje, gde su njeni roditelji privremno
iveli i radili. Krajem prve godine, roditelji je dovode i ostavljaju kod majine sestre i njihovih roditelja. Zvezdana retko via majku, a oca jedva jednom gdinje.
Iako je roena kao dete velike ljubavi i velikih oekivanja svojih roditelja, Zvezdanin ivot je obeleen ranim emotivnim liavanjem. Druga odrednica Zvezdaninog odrastanja je ambiciozan i prezahtevan oev san pre Zvezdaninog roenja.
Zvezdanin otac je sanjao da se penje uz stepenice i prolazi kroz tajne prolaze
Vatikana, koji su inae zazidani i jednom u 50 godina se odziuju. Na kraju tih
prolaza i vrata magino ga je privukla zaslepjua svetlost. Kada joj se dovoljno
priblioio i mogao da gleda, shvatio je da je u sredini svetlosti enska figura, ne
preterano lepe spoljanjosti, sa naoarima, ali blistave unutranje lepote iz koje
je i poticala sva ona zaslepljujua svetlost poput zvezda. udesan san nastao u
njegovoj glavi, govorio mu je da e se svi ti sadraji preliti iz njegove glave u
stvarnost i da e mu se uskoro roditi erka, velike duhovne moi, koja e uvek
iznutra sijati kao zvezda i kojoj mora da nedene ime Zvezdana. Sve do dolaska
na terapiju, Zvezdana je oboavala svog oca i viestruko nipodatavala majku.
Trea odrednica Zvezdaninog odrastanja, bio je uticaj tetke, sa kojom je provela
detinjstvo. Tetka je posedovala nepodnoljivu lakou postojanja i naglaenu
zavodljivost u odnosima. Zvezdana je u kognitivnoj i poslovnoj sferi, bila uspena
147
u svemu to je radila. Bavila se umetnou. Emotivno, imala je velikih problema

u uspostavljanju i odravanju odnosa.
U okviru psihijatrijsko psiholoke analize, uraena je analiza linosti pomou
TCI upitnika Zvezdane i njenih roditelja.
Tabela 4. Aritmetike sredine rezultata TCI upitnika Zvezdanine porodice
Dimenzije
linosti
NS
Zvezdana
(histrionska
predispozicija)
Otac
(opsesivna
predispozicija)
Majka
(opsesivna
predispozicija)
Sestra
(opsesivna
predispozicija)
115 v
86n
84n
86n
HA
70n
110v
105v
110v
RD
118v
89n
87n
89n
PS
139p
95
97
95
SD
120n
117n
110n
117n
148v
108n
111n
108n
ST
95v
92v
100v
92v
Iz TCI analize proizilazi da je Zvezdana, sa svojom predispozicijom visokih

skorova na NS i RD skali, a niskim skorom na HA skali (--), postigla dijametralno suprotan rezultat u odnosu na ostale lanove porodice koji imaju niske
skorove na NS i RD skali, a visok skor na HA skali (--). Zvezdana ima histrionske, a ostali lanovi porodice opsesivne predispozicije. Rezultati skorova
karakternih skala se, takoe, razlikuju kod Zvezdane, sa jedne, i ostalih lanova
porodice, sa druge strane. Zvezdana ima nizak skor na SD skali, to govori u prilog njenog niskog samopotovanja, ali visok skor na C skali, to govori u prilog
njene dobro razvijene komunikativnosti. Svi ostali lanovi porodice imaju nizak
skor i na SD i na C skali. Interesantan je podatak da tri lana porodice imaju
identian rezultat, a etvrti lan porodice ima dijametralno suprotan rezultat.
Jedina zajednika stavka, kod svih lanove ove porodice, je visok skor na ST skali.
To ujedno i jeste bila taka susretanja i povezivanja svih lanova ove porodice.
Psihoanalitika analiza razvoja psihopatologije
Pre Zvezdaninog roenja, ambiciozni, po sadraju sna sudei, nedovoljno
ostvaren otac, sanja san u kome prieljkuje dodatnu mogunost zvezdanog i boanskog ostvarenja kroz svoje budue dete enskog pola. Uz sve to u braku je sa
enom koja mu, zbog svojih zaostalih nereenih edipalnih sadraja, daje poseban status, kojim e bitno uticati na Zvezdanin razvoj.
Objanjenje vanosti ovog uticaja nalazimo u definisanju enskog kompleksa mukosti ili kompleksa Atina-Antigona kako ga je R.Briton oznaio (18).
Kompleks Atina-Antigona razvija se kao posebna, a ne uobiajena, vrsta odnosa kod nekih ena koje imaju specifian odnos prema svojim oevima, nepo-
148

Vesna Dukanac
voljan po njihov razvoj. Vodi poreklo od tekoa u infantilnom odnosu majke i

erke i kompenzatorne idealizacije odnosa sa ocem. Formira se na tetu odnosa
izmeu majke i erke, a samim tim i na tetu erkinog konanog odnosa prema
sebi kao eni. Ima svoj trijumfalni oblik (kao u mitu o Atini) i svoj altruistiki
oblik (kao u mitu o Antigoni). U trijumfalnom Atina obliku, manino se porie
majin znaaj i prezrivo odbacuje majka kao defektno stvorenje. Putem falusne
identifikacije, odbacuje ideje biti obina ena U altruistikom Antigona obliku radi se o mnogo suptilnijem poniavanju enskosti kroz mazohistiko samoomalovaavanje. Kada se iluzija srui, ne postoji doivljaj gubitka, ve fantazija
simbolike kastracije. Ako se falus simboliki izjednai sa intelektom, posledino oseanje kastracije se doivljava kao gubitak svih mentalnih mogunosti, ali
i kao mogunost oseanja gorine, ljubomore i zavisti. Gorina i zavist su ublaeni uvianjem da niko ne poseduje idealne atribute i da niko nije imun na zavist i
ljubomoru. Tek je to ansa za novi poetak.
Zvezdana je od poetka imala lo kontakt sa majkom, a ubrzo se osetila i sasvim odbaenom, kada je roditelji ostavljaju kod bake i tetke na uvanje. Okree se
dostupnijem i postojanijem modelu identifikacije: tetki. Sa njom je imala dovoljno
podudarnosti uroenih predispozicija i mogla je da ostvari (bar delimino ili fantazmatski) trajniji odnos, voena nesvesnom eljom za prihvatanjem, optereena
gorinom i strepnjom prethodnog (odbacujeeg) iskustva. Od svoje 17. do svoje
20. godine, kada je dola na psihoterapiju, imala je probleme sa buliminim i depresivnim simptomima. Tokom svog viegodinjeg psihoterapijskog rada, uspela
je da zapone dezidealizaciju oeve figure. To je ujedno znailo i zastoj u studiranju, jer je kroz falusnu identifikaciju, falus simbolino izjednaen sa intelektom i
kolskim postignuima. Uz dvogodinji zastoj uspeno je zavrila svoju Akademiju. Kroz pratea, kliniki manifestna depresivna potonua, uspela je da oseti gorinu, tugu, zavist i ljubomoru prema svojim unutranjim enskim objektima. Pri
kraju tree godine psihoterapijkog procesa, jednom prilikom je pomirljivo rekla:
... takve su nam karte postavljene, mnogo pre naeg roenja... na nama je da ih
presloimo i posloimo... Bio je to poetak oporavka koji obeava.
Zvezdana je uspela da se oslobodi tereta dominantne oeve figure i zapoetu
identifikaciju sa prvim prihvatajuim i delimino trajnim enskim likom (tetkom histrionske strukture), da... presloi i posloi karte koje su pre njenog roenja postavljene...
ZAKLJUAK
Kvantitativna analiza istraivanja pokazala je dinamian odnos izmeu oeva
i adolescenata, to ukazuje na potencijalno veu mogunost negativnog uticaja
oeve figure na psiholoki razvoj adolescenata. Opta tendenca kretanja psihopatologije ide u pravcu oevi adolescenti. Kvantitavna analiza istrazivanja po-
149
kazala je nedinamian odnos izmeu majki i adolescenata, to ukazuje na potencijalno manju mogunost negativnog uticaja majine figure na psiholoki razvoj
adolescenata. Opta tendenca dobrih identifikacionih puteva ide u pravcu majke
adolescenti.
Kvalitativna analiza prvog prikaza pokazala nam je da podudarnost crta linosti adolescenata i jednog od roditelja, bez obzira na pol roditelja, u kontekstu
celokupnog porodinog funkcionisanja, moe biti vaan preduslov zaustavljanja
psiholokog razvoja uz nemogunost prorade Edipovog kompleksa, odravanja
splitinga i strukturisanja adolescentove psihopatologije. Kvalitativna analiza
drugog sluaja pokazala nam je da nepodudarnost crta linosti adolescentkinje i
roditelja, u kontekstu porodinog funkcionisanja, moe oteati psiholoki razvoj
u smislu skretanja sa uobiajenih pravaca razvoja (upadanja u zamku posebnih
odnosa i kompleksa), ali se strukturisanje psihopatologije moe zaustaviti.
Stavljanje akcenta na negativan uticaj oca (bilo u smislu njegovog odsustva
ili idealizacije) predstavlja spliting koji u datom ivotnom momentu moe imati
zatitnu ulogu. Problem nastaje, kad spliting perzistira. Da li je u pitanju, opisani
proces perzistencija splitinga ili postoji mogunost nekog zanemarenog aspekta
posmatranja Edipovog kompleksa, ostaje prostor za promiljanje ili nove istaivake poduhvate.
REFERENCE:
1. Muider, T, Joyce, R, Sellman, D, Sulivan, F, Cloninger, R. (1996). Towards
an understanding of defense style in terms of temperament and character.
actr Psychiatr Scand; 93: 99-104.
2. uri, V. (2004). Psihijatrija i psihoanaliza sloenost odnosa i uticaja.
U: B. ori, Gde poinje gde prestaje psihijatrija, Institut za mentalno
zdravlje seminar Ljudi govore.... Beograd: Kramer print; p.131-141.
3. Eri, Lj. (2008). Neuropsihoanaliza. U Eri, Lj. Psihodinamika psihoterapija: istorija, osnovni principi, teorija. Beograd: Slubeni glasnik; p. 200233.
4. Breger, L.F. (1974). From Instict to Identity, The Development of
Personality. New Jersey: Prentice-Hall Inc.
5. Freud, S. (1984). Nova predavanja za uvoenje u psihoanalizu. Novi Sad:
Matica srpska.
6. Lacan, J. (1986). etiri temeljna pojma psihoanalize. Zagreb: Naprijed.
7. Segal, H. (1982). Introduction to the work of Melanie Klein. London: The
Hogarth Press and the Institute of Psycho-Analysis.
8. Nikoli, S. (1982). Pshijatrija djeije i adolescentne dobi. Zagreb: kolska
knjiga.
150

Vesna Dukanac
9. Boswell, J. (2006). The Oedipus Complex. In Bronstein C. Kleinian

Theory, A contemporary perspective. London and Philadelphia: Whurr
publishers; p.77-93.
10. uri, V. (2004). Traenje smisla u novoj adolescentnoj realnosti. U: V.
uri, Traganje za smislom. Beograd: IP arko Albulj; p.11-19.
11. Jeammet, P. (1980). Realite externe et realite interne: Importance et
specificite de leur articulation a ladolescence. Rev. Franc. Psychanal;
44(3-4): 481-521.
12. Blos, P. (1985). The Adolescent pasage. NewYork: International University
Press.
13. Laufer, M., Laufer, E. (1984). Adolescence and developmental breakdown.
New Haven-London: Yele University press.
14. Cloninger, R., Przybeck, T., Svrakic, D., Wetzel, R. (1999). The Temperament
and Character Inventory revisited (for evaluation pourpose only). St.
Louis: Washington University.
15. Timotijevi, I, Paunovi, V. (2003). Instrumenti klinike procene u psihijatriji. Beograd: Institut za mentalno zdravlje.
16. Dukanac, V. (2010). Uticaj identifikacionog modela na formiranje psihopatologije kod adolescenata. Rad ue specijalizacije psihoterapije. Beograd: Medicinski fakultet.
17. Gill, H. (1991). Internalization of the Absent Father. The International
Journal; 72:243-252.
18. Britton, R. (2003). The female castratio complex: Freuds big mistake? In:
Britton R. Sex, death, and the Superego, Experiences in Psychoanalysis.
London: Karnac; p. 5771.
151
Tatina erka i mamin sin porodina

disfunkcija i terapija
Jelena Srna
Poseban odnos izmeu roditelja i dece suprotnog pola predstavlja jedan od
univerzalnih fenomena koji ne prestaju da pobuuju ljudsku panju i interesovanje i kojima se ovek stalno iznova obraa ostavljajui trag u civilizacijkim tekovinama od grke mitologije i hrianske religije, preko knjievnosti i umetnosti.
U novije vreme ovaj odnos postaje sve vie predmet istraivanja brojnih nauka.
O posebnom odnosu roditelja i dece suprotnog pola otac savremene psihoterapije Sigmund Frojd govori vrlo reito i likom i delom: Mukarac koji je neprikosnoveni ljubimac svoje majke, celog ivota zadrava oseanje pobednika, a
to poverenje i uspeh esto indukuje i stvarni uspeh. (Jones, prema Srna, 1997).
Poseban odnos Frojd je imao sa svojom majkom, a i sa svojom najmlaom erkom
Anom, koja je u velikoj meri posvetila svoj ivot ocu i produavanju njegovog dela.
Da je poseban odnos izmeu dece i roditelja suprotnog pola veno aktuelna
tema, svedoi i njeno stalno prisustvo u medijima kroz tekstove iz domena popularne psihologije dobro dokumentovane odgovarajuim fotografijama i iskustvima iz ivota slavnih linosti. Tako se, nedavnom medijskom najavom kraljevskog venanja u Velikoj Britaniji, u ii interesovanja svetske javnosti nala
informacija da je princ Vilijam verio Kejt Midlton verenikim prstenom svoje
153
pokojne majke Ledi Dajane. Ovaj in je izazvao dodatni talas zabrinutosti za prirodu sadanje i budue emocionalne relacije mladog para i dobrobit kraljevske
porodice.
O provokativnosti posebnog odnosa izmeu dece i roditelja suprotnog pola
govori i injenica da je on stalna inspiracija karikaturista i majstora tetovae.
Karikature imaju tu mo da tanano ocrtaju obrise i naglase svo bogatstvo
razliitih dimenzija ovih delikatnih odnosa. Tetovirane slike roditelja ili natpisi
tipa Mama zauvek otkrivaju prisustvo roditelja i pod koom i na koi.
Konano, imamo razloga da verujemo da je ovde re o ozbiljnoj temi koja zadire ne samo u intimu i psiholoku problematiku pojedinca, ve i u pore drutvenog i kulturnog ivota. Nedavno se u javnosti pojavio i turbo folk hit sa neobinim naslovom Ti si erko tatin sin i tekstom koji glasi: Za moju erku ja
noas slavim. I malo zbog nje vaan se pravim. I hou neto da kaem svima: Ko
ima erku ima i sina; i sa refrenom koji glasi: Ti si erko tatin sin. Na sudbu se
ne alim. Ti si erko tatin sin. Sa tobom se ponosim. Da li je ovo (kao to na prvi
pogled izgleda), samo izraz iste konfuzije misli i oseanja, obina racionalizacija
tipa sladak limun na pojedinanom planu ili je to pak odraz nekih tektonskih
pomeranja koja najavljuju znaajne promene u obrascima nae tradicionalne kulture vreme e pokazati.
Polazei od stanovita da psiholoka teorija istraivanja i praksa ukazuju na
nesporan znaaj uzicaja odnosa roditelj dete na psiholoki razvoj, zdravlje i dobrobit pojedinca, porodice i drutva, ovaj rad ima za cilj da se pozabavi sledeim
pitanjima:
Koji su prepoznatljivi oblici posebnog odnosa izmeu dece i roditelja suprotnog pola? Kakvi uslovi pogoduju njihovom stvaranju i odravanju? Kakva je priroda ovih odnosa u svetlu empirijskih istraivanja, teorijskih objanjenja i iskustava klinike prakse? ta je zdravo, a ta patoloko u ovim odnosima? U emu
su specifinosti psiholokog tretmana posebnog odnosa izmeu dece i roditelja
suprotnog pola sa stanovita porodine terapije?
Prepoznatljivi oblici posebnog odnosa izmeu

dece i roditelja suprotnog pola
Posebnost porodinih odnosa, koji su ovde predmet naeg interesovanja, ini:

vrsta intenzivna i dugotrajna emocionalna povezanost izmeu dece i roditelja
suprotnog pola. Ona se javlja u razliitim dijadnim i trijadnim oblicima:
U dijadi majka sin najupeatljiviji fenomen je mamin princ. To je emocionalno neizdiferencirano i nezrelo veito dete kod koga je znaajno kompromitovana ne samo ja pozicija, ve i druge relacije i uloge. Fenomen maminog princa
najbolje opisuje karikatura koja predstavlja vremenog gojaznog mukarca, koji
154
Tatina erka i mamin sin - porodina disfunkcija i terapija

Jelena Srna
(verovatno usred dana) udobno zavaljen u fotelju ispred televizora jede kokice uz
komentar: Ed ima skrivene kvalitete znane samo njegovoj majci. Pored maminog princa tu je:

mamin drugar iji se socijalni ivot oblikuje majka, uglavnom shodno

svojim potrebama;
mamina erka zapravo sin, kome majka neguje duge lokne, kupuje i
bira garderobu i usmerava aktivnosti prema svom nahoenju i afinitetu;
mamin (super) partner sa kojim ona deli svoja razmiljanja, brige i dileme, dogovara se o svemu, visoko vrednuje njegovo stanovite kod donoenja vanih porodinih odluka. Sin ima ulogu mukarca u kui, umesto
odsutnog ili emocionalno nedostupnog suprunika.
U svojoj klinikoj praksi sam imala priliku da upoznam majku koja je kao
veoma mlada devojka iz patrijarhalne seoske sredine udajom prela u veliki grad.
U tom gradu se ona, kako sama kae, po prvi put osetila sigurno i zatieno kada
je u etnju iznela svog novoroenog sina u naruju, ispred sebe. Tek to se
rodio, ovaj deak je na svojim pleima poneo teret uloge zatitnika svoje majke.
U dijadi otac erka prepoznajemo tatinu princezu, veito dete koje odrasta
u zlatnom kavezu kao zarobljenica ovog odnosa i uloge. Tu je zatim:

Pigmalion sindrom kada otac, kao i lik iz grke mitologije, duboko

razoaran u ene, oblikuje od erke idealnu enu po svojojoj meri;
tatina drugarica erka koja je stalno uz oca, ui da peca i pasionirano

prati fudbal i ostale muke sportove;
tatin sin zapravo erka sve ee je oev ortak u biznisu ili naslednik
oevog karakteristino mukog zanimanja: vojnika/generala, vatrogasca policajca;
tatina (super) partnerka u ulozi ene u kui i roditelja brai i sestrama,

umesto otsutne ili emocionalno nedostupne supruge.
Poseban odnos izmeu dece i roditelja suprotnog pola moe biti:

jednostruk prisutan samo u jednoj porodici porekla ili prokreacije

(otac erka ili majka sin);
viestruk (otac erka i majka sin);
i transgeneracijski prisutan u obe porodice porekla i prokreacije

(baba /po ocu otac erka ili deda/po majci majka sin).
155
II Uslovi koji pogoduju stvaranju i odravanju

posebnog odnosa izmeu roditelja i dece

suprotnog pola
Poseban odnos izmeu dece i roditelja suprotnog pola deo je kulturalnog
obrasca. Za razliku od tradicionalne Zapadne kulture iji su nosioci srednja klasa
i bela rasa, u kojoj centralnu dijadu ine otac i majka, u kineskoj porodici centralnu dijadu ine otac i sin, u Hindu drutvima majka i sin, a u afrikim drutvima braa (Hsu, prema Berg-Cross, 2000).
Poetkom novog milenijuma u razvijenim zemljama zapadne Evrope uoen
je novi drutveni fenomen opisan kao kriza kasnih dvadesetih i ranih tridesetih
godina, koji se ogleda u produenoj rezidentnoj zavisnosti mladih ljudi od porodice porekla. Ovaj fenomen je poznat pod imenom hotel mama ili fenomen
Tangaj (po francuskom filmu reisera Etijena atilijea). Film veoma plastino doarava nepriliku u kojoj su se nali roditelji jednog dvadesetosmogodinjaka koji
se ekstremno opire naputanja roditeljskog gnezda. Za mlade kao Tangaj skovana
je i skraenica SLOPS (singles living off parent), a kolokvijalno se jo nazivaju:
parazitima, ponovnim maloletnicima, decodraslima, mamoseksualcima, bumerang decom (Elchardus et al, 2006). Meu iniocima koji doprinose nastanku
ovog fenomena sociolozi izdvajaju: produeno kolovanje, drutvenu nesigurnost
(nema posla, a i kad ga ima lako se gubi), fleksibilne i zahtevne karijere koje
okupiraju mlade vie od radnog vremena, kao i udobnost roditeljskog gnezda i
privrenost konceptu dobrog ivota na koji su mladi navikli u roditeljskom domu
i koji,po odvajanju iz porodice, sami sebi jo dugo ne bi mogli da priute.
Poseban odnos sa roditeljem suprotnog pola moe se jo oekivati:

u jednoroditeljskoj porodinoj strukturi, kada je roditelj istog pola nepoznat, trajno ili privremeno odstutan (usled vambranosti, smrti, razvoda)
ili zbog prirode posla (u tzv. harmonika porodicama oeva vojnika i
mornara);
u specifinoj porodinoj dimnamci, kod homoseksualne orjentacije deteta;
u razvojnoj fazi ivotnog ciklusa porodice (npr.vrsta emocionalna veza

majke i bebe);
kod akcidentnih porodinih kriza (npr. usredsreenost roditelja na bolesno dete);
kod transgeneracijskog naslea kada je porodica posebno osetljiva zbog

ranijih rizinih (esto i traumatinih) porodinih iskustva.
Primer uticaja transgeneracijskog naslea je sledei sluaj iz terapijske prakse:

Majka, koja je iz svoje primarne porodice ponela neproraeno traumatsko iskustvo gubitka brata (suicidom na adolescentnom uzrastu), neguje snanu vezu sa
156

Jelena Srna
svojim sinom od samog roenja, u funkciji njegove zatite od suicida. Sa pribliavanjem sinovljevog adolescentnog uzrasta, ova veza postaje (razvojno sasvim
neprimereno) sve snanija i ekskluzivnija. Porodica ulazi u zonu visoko rizinih
konflikata iz kojih sin trai izlaz upravo pokuajem suicida.
III Priroda posebnih odnosa izmeu roditelja i dece

suprotnog pola empirijska istraivanja i

teorijska objanjenja
Prisustvo posebnih odnosa izmeu roditelja i dece suprotnog pola i njihov
uticaj na razvoj i mentalno zdravlje dece, empirijski je potvreno brojnim istraivanjima u oblasti razvojne, socijalne i klinike psihologije.
Kros-kulturalna istraivanja su pokazala da se roditelji razliitog pola razliito odnose prema svojoj deci (Bronstein, 1984). Odnos oeva je interaktivniji i
stimulativniji nego odnos majki, koji se uglavnom kree u domenu nege (Frankel
& Rollins, 1983; Russel & Russel, 1987). Roditelji oba pola su emocionalno reaktivniji, benevolentniji popustljiviji prema deci suprotnog pola (Rothbart & Maccoby, 1966). Majke doprinose visokom samopotovanju kod preadolescentnih
sinova. Restriktivnost i kontrola snanije remete kada dolaze od roditelja istog
nego od roditelja razliitog pola (Loeb, 1980). Procesi identifikacije sa ocem su
isto tako vani za erke kao i za sinove (Brook et al, 1986). Deca pokazuju manje
poremeaja u ponaanju u porodicama u kojima je dominantan roditelj istog pola
(Klein et al, 1973). Vie neurotine dece dolazi iz visoko konfliktnih porodica u
kojima je dominantan roditelj suprotnog pola (Schwarz & Getter, 1980). Brucoi koji opaaju svoje roditelje kao tim (centralna porodina dijada), pokazuju
bolju emocionalnu prilagoenost (Teyber, prema Berg Cross, 2000). U situaciji
branih nesuglasica oevi se distanciraju od supruga, ali i od dece, naroito od
dece enskog pola (Mc.Hale, 1995), prenosei na njih svoje brano nezadovoljstvo
(Kerig et al, 1993).
U definiciji posebnog odnosa izmeu roditelja i dece suprotnog pola jasno se
izdvajaju tri dimenzije: dimenzija odnosa (vrsta internzivna i dugotrajna emocionalna povezanost), dimenzija uloga (roditelji i deca) i dimenzija (suprotnog)
pola.
Razumevanju prirode ovog posebnog odnosa na nivou nuklearne porodice
doprinosi teorijski model koji je predloio Flek krajem ezdesetih godina prolog
veka (Fleck,1966). Ovaj model izdvaja dve kljune ose organizacije (strukture i
dinamike) nuklearne porodice, koje upravljaju porodinim funkcijama u pravcu
zdravlja i razvoja (funkcionalnosti) ili u pravcu patologije (disfunkcionalnosti)
porodice i njenih lanova.
157
Slika 1. Ose organizacije nuklearne porodice (prema Fleck, 1966)

Na prvoj osi (generacijska granica) nalaze se roditelji iskuljuivo meusobno seksualno aktivni, koji neguju, vode, usmeravaju i modeluju svoju decu i deca
koja ove uticaje primaju, pratei svoje roditelje i uei od njih.
Drugu osu organizacije ine jasno definisane polne i rodne uloge, koje oevi
prenose sinovima, a majke erkama.
Uspeno uspostavljanje i odravanje ovih razgranienja najvaniji je zadatak
porodinog ivota jer obezbeuje prostor za realizaciju porodinih funkcija i uspostavljanje tabua incesta, znaajnog za bioloki i sociokulturni opstanak porodice.
Tokom svog ivotnog ciklusa porodica ostvaruje nekoliko vanih funkcija.
vrsta i trajna koalicija arhitekata porodice u obliku ekskluzivnog partnerstva (brana koalicija) kao i timska relacija prema deci, koja ini roditeljstvo
zajedno sa pojedinanim relacijama svakog od roditelja sa decom oinstvom
i materinstvom. Komplementarnost ovih uloga stvara pogodnu klimu za realizaciju svih drugih porodinih funkcija kao to su: nega i zatita dece (predominantna funkcija u porodicama sa malom decom), akulturacija (predominantna u
porodicama sa kolskom decom), emancipacija dece iz porodice porekla (predominantna u porodicama sa adolescentnom decom) kao i prevazilaenje razvojnih
i akcidentnih kriza prisutno u svim fazama porodinog ivota.
Imajui u vidu ovaj teorijski model, logino nam se namee kljuno pitanje:
ta se deava sa porodinom organizacijom u kojoj postoje posebni odnosi izmeu roditelja i dece suprotnog pola?
158

Jelena Srna
Slika 2. Posebni odnosi izmeu dece i roditelja suprotnog pola

Kako ovi posebni porodini odnosi obogauju i kako optereuju porodinu
organizaciju i funkcionisanje? Kakav rizik oni nose po mentalno zdravlje pojedinca, porodice i drutva?
IV Zdravo i patoloko u posebnim odnosima izmeu

roditelja i dece suprotnog pola
Jedan noviji teorijski model (Wood & Talmon, prema Berg-Cross, 2000) obogatio je porodinu teoriju operacionalizacijom ponaanja i interakcionih komponenti generacijske granice.Prema ovim autorima koncept generacijske granice
ine dve nezavisne dimenzije: bliskost i ponaanje u ulogama.
Bliskost izmeu lanova porodice definisana je kroz: zajedniko provoenje
vremena (obeduju, kupuju, putuju) i deljenje razliitih prostora: linog / fizikog prostora (tapu se, grle, ljube), emocionalnog prostora (smeju se, plau, ale,
igraju, razumeju) informacionog prostora (interesuju se jedni za druge, raspituju,
poveravaju), konverzacionog prostora (lako i esto razgovaraju o, za njih, znaajnim temama) i prostora odluivanja nekim redom ili konsenzusom (Wood &
Talmon, prema Berg-Cross, 2000).
Uloge odraslih i dece u porodici ovi autori razdvajaju kroz etiri dimenzije:
dimenziju nege (roditelji vole i tite decu), dimenziju kontrole (roditelji postavljaju deci granice) alijanse i koalicije (roditelji podravaju jedno drugo) i dimenziju
parova (parovi su roditelji meusobno i deca meusobno).
Povremeno partnerstvo roditelja i dece koje ne ugroava primat roditeljske
dijade:
159
Poveava doivljaj porodine bliskosti, stvara pozitivni transfer na druge

emocionalne odnose u porodici porekla i u porodici prokreacije.
Stvara raznovrsnost porodinog iskustava. tavie, bliskost sa roditeljem

suprotnog pola, obogauje procese identifikacije doprinosi kolskom
postignuu i karijeri enske dece, a komunikacionom i relacionom umeu muke dece.
Rizik nastaje kada roditelj svoj problematini partnerski odnos kompenzuje

posebnim odnosom sa detetom suprotnog pola: deli sa njim svoje tajne, oekuje
od deteta da ga slua, razume i voli, ne obezbeujui mu pritom vostvo i podrku potrebnu njegovom razvoju. (Jacobvitz & Bush,1996). Dete postaje partner
(kompromitovana generacijska granica) esto i roditelj svome roditelju (hijerarhijski obrt i zamena uloga). Odrastanje u takvoj situaciji stvara visoki rizik od
stvaranja brojnih psihikih problema kod dece problema razvojne i patoloke
prirode, koji se mogu manifestovati na individualnom i relacionom planu.
Na individualnom planu najei problemi su: emocionalna nezrelost, tekoe
socijalizacije, konfuzija uloga, kriza identiteta, trauma separacije (npr.od bliskog
roditelja zbog razvoda ili njegove smrti).
Sledei primer dobro ilustruje psiholoki teret posebnog odnosa. Re je o ivotnoj prii ene koja je u detinjstvu bila snano emocionalno vezana za oca, visokog naci - oficira, streljanog nakon II Svetskog rata zbog odgovornosti za smrt
900.000 Jevreja na Istonom frontu. Oev posao i njegov iznenadni nestanak,
tokom njenog odrastanja bili su obavijeni velom tajne. Tajnovitost u porodici i
okruenju motivisala je devojku da kroz studije istorije i kontinuiranu pretragu
dostupnih arhiva sazna o svome ocu istinu koja ju je sasvim porazila. Od tada
ova ena ne prestaje da trai svoj psiholoki mir u psihoterapiji i ueu u dijalokim grupama dece nacista i dece stradalih Jevreja (Bar-On, 1991).
Posebni odnosi izmeu roditelja i dece suprotnog pola mogu doprineti stvaranju (bar) dve vrste partnerskih problema: jednih, proisteklih iz nevidljive i drugih, proisteklih iz vidljive lojalnosti bliskom roditelju. Problematiku nevidljive
lojalnosti prepoznajemo u dugim emocionalnim vezama koje se ne razvijaju,
stalnim izborima neodgovarajuih partnera i provoenju celog ivota u nesrenom braku. Sve tri manifestacije su u funkciji distanciranja od emocionalno bliskog roditelja (najee) suprotnog pola.
Problematika snane vidljive lojalnosti bliskom roditelju manifestuje se kroz
ivljenje u zajednici sa porodicom porekla, uprkos objektivnim mogunostima
odvajanja.
Posebne odnose izmeu roditelja i dece suprotnog pola nalazimo u etiologiji
i patogenezi razliitih psihijatrijskih poremeaja i oboljenja: incesta, bolesti zavisnosti, narcistikih poremeaja linosti, poremeaja ponaanja, psihoza itd.
160

Jelena Srna
Konano ono to moemo rei o kriterijumima razlikovanja zdravih i patolokih (funkcionalnih i disfunkcionalnih) odnosa izmeu roditelja i dece suprotnog
pola jeste da su u zdravim odnosima emocionalne veze snane, ali i fleksibilne,
inkluzivne, obogaujue, dok su u patolokim odnosima one rigidne, rezistentne
na promenu, ekskluzivne i oteujue na individualnom i relacionom planu.
Disfunkcionalni porodini obrazac karakterie: fuzija, triangulacija i demisija
roditelja istog pola.
V Specifinost psiholokog tretmana posebnog

odnosa izmeu dece i roditelja suprotnog pola

sa stanovita porodine terapije
Oblici tretmana, principi strategije i tehnike tretmana
Psiholoki tretman posebnog odnosa izmeu dece i roditelja suprotnog pola
odvija se u dva glavna pravca: kroz pruanje podrke porodinom razvoju i kroz
promenu disfunkcionalnih porodinih obrazaca. Odluka o pravcu tretmana zavisi u velikoj meri od procene teine i obima problema koji porodica prezentira
kao i psiholoke procene porodice, sa akcentom na procenu njenih resursa i kapaciteta za promenu.
Da stvari ponekad i ne moraju biti tako komplikovane kao to na prvi pogled
izgledaju, govori nam sledei primer iz prakse. Re je o trolanoj porodici ijom
je organizacijom dominirala bliska emocionalna veza oca i erke uz distanciran
odnos sa majkom. Ulaskom ove porodice u stadijum rane adolescencije latentni
porodini konflikti eksplozivno izlaze na videlo. Kulminaciju je predstavljao incident kada se erka jednoga dana u prisustvu majke, ocu obratila reima: Kako
su uopte mogao da oeni ovu uasnu enu? Rei su prvo snano zbunile, a
zatim i dobro emocionalno uzdrmale oba roditelja, koji su uz podrku terapeuta,
talas energije porodine krize iskoristili za izgradnju novih, funkcionalnijih odnosa u porodici.
Pre nego to blie razmotrim sadraj terapijske podrke porodinom razvoju
i kljune terapijske intervencije, zadrala bih se na nekoliko terapijskih principa
korisnih u radu sa porodicama u kojima postoje posebni odnosi izmeu roditelja
i dece suprotnog pola.

Biti u radu delikatan jer porodica moe pripadati drugom kulturnom

miljeu.
Biti u radu oprezan zbog mogunosti da se iza snane emocionalne are (ne mora nuno, ali) moe kriti ozbiljan psiholoki i relacioni poremeaj (npr. nasilje u porodici).
Terapijski tretirati samo disfunkcionalne porodine obrasce, kada postoji

individualni simptom ili ozbiljan relacioni problem, ija je veza sa feno-
161
menom evidentna ili se relativno lako uspostavlja. Drugim reima nije

racionalno potezati teku artiljeriju na komarca.
Pored principa, mogu se izdvojiti i neke strategije od koristi za tretman.

Svakako prvo uvaiti pozitivne aspekte posebnih odnosa izmeu dece i

roditelja suprotnog pola.
Bolje je dodavati nego liavati. Umesto rada na slabljenju intenziteta odnosa u dijadi roditelj dete suprotnog pola, primerenije je stimulisati i
osnaivati druge porodine veze, koje e nadalje spontano stvoriti balans.
Naelo quid pro quo za upranjeno valja obezbediti odgovarajuu zamenu ili dopunu u psiholokom i relacionom prostoru.
Pruati simultano podsticaj i podrku promeni kod svih lanova porodice.
Raunati na oslonac u razvojnim potrebama kao to je npr. emocionalna

glad deteta za distanciranim roditeljem istog pola.
Intervencije za podrku porodinog razvoja

Od ovih intervencija smatramo znaajnim pre svega uvaavanje slinosti u
dominantnoj dijadi, a zatim i fokusiranje brojnih razlika: npr. u polu, uzrastu,
prirodi / naravima, linostima, ukusima, preferencijama itd. Zatim je dobro ii
na proirenje porodinog sistema:

U vremenu akcenat se stavlja na neizbenost razvoja i kljune ciljeve

roditeljstva najkrae formulisane kao davanje korena i krila. Vreme
preostalo do razvojne separacije strukturira se u pravcu produbljivanja
porodinih realacija, utemeljenja porodinih vrednosti, kao i uvebavanje
samostalnosti u zatienim okvirima porodinog gnezda.
U prostoru terapijskom (npr.promena aranmana sedenja) i kunom

(npr. montiranje nedostajeeg rajbera, kljua, ponekad i celih vrata na roditeljskoj i dejoj sobi).
U pravcu drugih odraslih (roaka, prijatelja, profesora, trenera..) i vrnjaka.
Pored rada na slinostima / razlikama i proirenju porodinog sistema, znaajno je raditi i na promeni koncepcije roditeljstva od neposredne nege i kontrole ka sve vie daljinskom roditeljstvu koje deci omoguuje dovoljno linog
prostora i prilika za linu inicijativu i participaciju.
Kljune trapijske intervencije
Za disfunkcionalne porodine obrasce (fuzija, triangulacija i demisija roditelja istog pola) terapeut koristi odgovarajue intervencije, kojima se u dobro
izgraenom terapijskom odnosu podie nivo porodine funkcionalnosti.
162

Jelena Srna
1. Kod fuzije terapeut radi na izgradnji autonomije u zajednitvu: kroz diferencijaciju kognicije i emocija i ojaavanje svih ja pozicija u porodici (po
Bowenu) i kroz promenu porodine organizacije stvaranjem odgovarajuih granica porodinog subsistema, generacijske granice i hijerarhije (po
Minuchin-u).
Slika 3. Grafiki prikaz porodine diferencijacije i organizacije

2. Kod triangulacije terapeut radi na detriangulaciji koja podrazumeva izgradnju svih linih relacija. Tada interakcije postaju odgovori, a ne puke
reakcije, to rezultura jednom novom, zrelijem i zadovoljnijem zajednitvu.
Slika 4. Grafiki prikaz detriangulacije

3. Kod roditeljske demisije terapeut radi na roditeljskoj admisiji stimuliui roditelja istog pola da aktivno preuzme svoju (naputenu) ulogu i
snano ga podravajui da ovu promenu iznese i u njoj istraje.
163
Pored pomenutih terapijskih tehnika, u tretmanu porodinih sistema rezistentnih na promenu, od koristi moe biti korienje humora i rituala.
Humor, kao znaajan indikator prisustva i povratka mentalnog zdravlja, generator zadovoljstva i promene, mono je terapijsko orue. Ono se, naalost, u
psihoterapijskoj praksi koristi mnogo manje nego to to zasluuje svojim brojnim
fukcijama: humor oslobaa energiju, doprinosi diferenciranju (ljudi od njihovih
problema), vraa kompetencije, pospeuje/ stimulie kreativnost, poveava fleksibilnost (otvorenost za alternative i nadu), uliva sigurnost (koja dolazi od ovladavanja sobom i problemom) unapreuje odnose terapijske i druge (Strearn,1994).
ini nam se da mo humora dobro ilustruje sledei primer iz terapijske prakse. Radi se o snanoj i veoma konfliktnoj relaciji majke i sedamnaestogodinjeg
sina, zapravo o transgeneracijskom utrougljavanju (deda po majci majka sin)
koje dodatno uslonjava i intenzivira majino neproraeno rano iskustvo rtve
seksualnog nasilja, obolevanje od smrtonosne bolesti, aktuelna brana separacija i
anticipirana separacija (pribliavanje sinovljevog punoletstva i odlaska od kue na
studije u inostranstvo). Terapijski rad na poboljanju odnosa majke i sina nije imao
mnogo uspeha, a ni prostora, usled stalno novih kriza u koje su majka i sin upadali
naizmenino. Kada je hronino nestabilna i konfliktna situacija kulminirala trudnoom mladieve devojke (maloletne erke diplomate sa Bliskog istoka), u kontekstu razmatranja moguih ishoda ove situacije, ponudila sam svoju asocijaciju na
filmsku komediju Moja mrsna pravoslavna svadba. Usledila je zajednika,veoma
iva i slikovita, elaboracija raznih smenih situacija koje bi mogle da se izrode iz
mogueg sisreta (ili sukoba) dve porodice i dve kulture. Elaboracija je kao zakljuak na kraju seanse iznedrila geslo: Bolje grka komedija, nego grka tragedija.
Geslo se pokazao kao taka preokreta u terapiji. Humor je doprineo rastereenju
visokog emocionalnog naboja, stvaranju potrebne emocionalne distance i promeni globalne vizure. Otvorio je teka vrata i dao prostor za dalju finu parcijalnu
obradu u kojoj su uobiajene tehnike sada mogle doi do izraaja.
Jo jedno veoma mono, a nedovoljno iskorieno terapijsko orue, je ritual: normativni, porodini i terapijski (Berg-Cross,2000). U porodicama u kojima
postoji snana emocionalna povezanost majke i sina znaajan utisak na majku
moe ostaviti pria o indijskom normativnom ritualu Phala-dana-vrata to u prevodu znai Voe na poklon svetu (Zoimer, prema Haley, 1973). U indijskoj kulturi, u kojoj je dominantna porodina dijada majka-sin, ovaj ritual poinje kada
sin napuni pet godina. Od tada majka, mesec dana godinje, donosi sveteniku
(bramanu), u poetku svoje omiljeno voe, a zatim svoj omiljeni nakit (prvo
gvozdeni, pa bronzani, zatim bakarni i na kraju zlatni). Ritual traje do momenta
kada majka postane spremna da u sveanoj ceremoniji preda svoga sina svetu
olienom u oevoj liniji roaka.
Porodini ritual fotografisanja porodinih dogaaja moe se kombinovati sa
zadatkom da lanovi porodice zajedniki naprave album fotografija organizo-
164

Jelena Srna
vanih vremenom (npr. 2002. godina) ili detetom (Miin album) ili dogaajem
(proslava dedinog odlaska u penziju).
Terapijske rituale kreiraju terapeut i porodica kao dopunu, podrku ili nadoknadu nedostajuim porodinim i/ili normativnim ritualima. U cilju admisije
oinske uloge u svojoj terapijskoj praksi koristim ritual koji sam nazvala Prvi
put s ocem... (prema pripoveci Laze Lazarevia Prvi put sa ocem na jutrenje
(Lazarevi,1958). Sa porodicom osmiljavam i planiram prvu zajedniku aktivnost oca i sina koja je od znaaja za porodine vrednosti (npr. obilazak oevog
rodnog mesta), za porodino funkcionisanje (npr. nedeljna kupovina u megamarketu), za muke aktivnosti (npr. ribolov). Pokazalo se da ovaj ritual markira
svakom od lanova porodice po neko novo uskustvo: bliskosti i zatite, komunikacije, emocionalnog rastereenja i zadovoljstva, a na due staze ak i novo
iskustvo u domenu porodine kohezije i identeta.
Konano i samu psihoterapiju moemo posmatrati kao jednu vrstu savremenog drutvenog i porodinog rituala.
reference:
1. Bar-On, D. (1991). Legacy of Scilence, Encounters with Children of the
Third Reich, Harward University Press
2. Berg-Cross, L. (2000). Basic Concepts in Family Therapy 2 nd edition, New
York, Haworth Press
3. Bronstein, P. (1984). Differences in Mothers and Fathers Behaviors Toward
Children: A Cross-Cultural Comparison, Developmental Psychology, Vol
20, No 6, 995-1003
4. Brook, J.S. et al (1986). Father-Daughter Identification and its Impact on
Her Personality and Drug Use, Developmental Psychology, Vol 22, No 6,
743-748
5. Elchardus, M. et al (2006). Explaining Tanguy Residental dependance in
Belgium, an empirical analysis, Discussion paper, Brussels, Department
Sociology Research Group TOR, Free University http://cereq.fr/tiy2006/
papers/Rombauts_Smith_-TIY06.pdf,
6. Fleck, S. (1966). An Approach to Family Pathology, Comprehensive
Psychiatry, Vol.7, 307-320
7. Frankel, M.T., Rollins, H.A. (1983). Does Mother Know Best? Mothers and
Fathers Interacting With Preschool Sons and Daughters, Developmental
Psychology, Vol.19, No 5, 694-702
8. Haley, J. (1973). Uncommon Therapy, New York, Norton
9. Jacobvitz, D.B., Bush, N.F. (1996). Reconstruction of Family Relationships:
Parent-Child Alliances,Personal Distress and Self-Esteem, Developmental
Psychology, Vol 32, No 4, 732-743
165
10. Katorski, J. (2003). Father/Daughter Relationship: Effect of Communicative

Adaptability and Satisfaction on Daughter s Romantic Relationship,
UW-L Journal of Undergraduate Research VI, 1-6
11. Kerig, et al (1993). Marital Quality and Gender Differences in ParentChild Interaction, Developmental Psychology, Vol 29, No 6, 931-939
12. Klein, M. et al (1973). Parental Dominance-Passivity and Behavioral
Problems of Children, Journal of Consulting and Clinical Psychology,
Vol.40, No3, 416-419
13. Lazarevi, L. (1958). Pripovetke, Novi Sad, Matica srpska
14. McHale, J.P. (1995). Coparenting and Triadic Interactions During
Infancy: The Role of Marital Distress and Child Gender, Developmental
15. Loeb, R. et al (1980). Family Interaction Patterns Asociated with SelfEsteem in Preadolescent Boys and Girls, Merrill-Palmer Quaterly, Vol 26,
No3, 205-217
16. McHale, J.O. (1995). Coparenting and Triadic Interactions During
Infancy: The Roles of Marital Distress and Child Gender, Developmental
17. Rothbart, M.K., Maccoby, E.E. (1966). Parent's Differential Reactions to
Sons and Daughters, Journal of Personality and Social Psychology, Vol.4,
No 3, 237-243
18. Russell, G., Russell, A. (1987). Mother-Child and Father-Child
Relationships in Middle Childhood, Child Development, 58, 1573-1585
19. Srna, J. (1997). Genogram, U M.Milojkovi, J. Srna, R.Miovi, Porodina
terapija, Beograd, Centar za brak i porodicu
20. Strean, H. (1994). The Use of Humor in Psychotherapy, London, Jason
Aronson
21. Schwarz, J.C., Getter, H. (1980). Parental Conflict and Dominance in
Late Adolescent Maladjustment: A Triple Interaction Model, Journal of
Abnormal Psychology, Vol 89, No 4, 573-580
166
Psihodinamika seksualne zloupotrebe u

detinjstvu
Veronika Ipanovi-Radojkovi
Seksualna zloupotreba deteta je svaka seksualna aktivnost sa detetom za koju
ne postoji saglasnost deteta ili dete ne moe dati svoju saglasnost, odnosno, saglasnost deteta je nevaea bilo zbog kognitivne, emocionalne i socijalne nezrelosti
deteta ili zakonskih odredbi. Zakonodavstvo svake drave utvruje uzrast kada
se neka osoba moe saglasiti sa seksualnim kontaktom, i on je najee izmeu 14
i 18 godina. Prema zakonima Republike Srbije taj uzrast je navrenih 14 godina,
ali se moraju uzeti u obzir i individualne karakteristike odnosno emocionalna,
kognitivna i socijalna ztelost deteta. Drugim reima, pristanak deteta mlaeg od
14 godina je pravno nevaei.
Kod seksualne zloupotrebe odrasla osoba ini seksualne aktivnosti sa detetom bez pristanka deteta, koristei svoju mo nad detetom, uz prinudu, manipulaciju, ucenu ili grubu fiziku silu, a aktivnost ima za cilj da prui uivanje ili
zadovolji potrebe odrasle osobe. Seksualni kontakt izmeu maloletnika, ukoliko
postoji znatna razlika u uzrastu ili snazi, npr. izmeu tinejdera i mlaeg deteta,
takoe predstavlja seksualnu zloupotrebu.
Seksualna zloupotreba deteta obuhvata itav niz ponaanja poev od seksualnih aktivnosti bez fizikog kontakta kao to su skaradni telefonski pozivi, po-
167
kazivanje genitalija i pornografskih slika ili filmova detetu, pa do kontaktnih

aktivnosti kao to su seksualizovano milovanje, pipanje, korienje deteta za
masturbaciju odraslog i, najzad, prisiljavanje deteta na vaginalni, analni ili oralni odnos. Zloupotreba moe obuhvatiti samo jedan susret sa nekim egzibicionistom, povremeno seksualizovano maenje ili stalnu zloupotrebu deteta, koja
traje godinama, od strane neke poznate osobe, roaka ili lana porodice, pa do
silovanja i/ili eksploatacije putem prostitucije i pornografije.
Poinioci seksualne zloupotrebe su ree osobe koje su detetu nepoznate, a
daleko ee je to osoba iz bliskog kruga deteta u koju dete ima poverenja. Zloupotreba najee poinje u veoma ranom uzrastu sa maenjem i uva se u tajnosti
putem podmiivanja, pretnji i/ili posebne panje poinioca prema detetu. Takav
odnos se neguje tokom vie godina i esto na kraju prelazi u penetraciju i/ili
oralno genitalni kontakt.
Iako se seksualna zloupotreba dece deava na svim uzrastima, utvreno je da je
najei poetak izmeu etvrte i osme godine ivota, ili u adolescenciji. Prema statistikama, znatno je vie sluajeva seksualnog zlostavljanja devojica nego deaka,
ali to moe biti artefakt. Naime, izgleda da deaci vie kriju zlostavljanje usled naglaenog straha od stigme i osude, i dugo i tiho pate pre nego to potrae pomo (3).
Psiholoke posledice i ishod seksualne
zloupotrebe u detinjstvu
Seksualna zloupotreba je izrazito patoplastina jer predstavlja jedan od najteih oblika naruavanja telesnog i duevnog integriteta deteta. Osim toga, ona
se retko deava izolovano, nego je najee udruena sa emocionalnim zlostavljanjem ili zanemarivanjem deteta, nekada i sa fizikim zlostavljanjem, ime se
pojaava kumulativni efekat traumatskog iskustva. Patoplastinost poveava i
injenica da su poinioci zloupotrebe, najee, upravo osobe kojima je dete verovalo, od kojih je oekivalo zatitu.
Oseajni ivot seksualno zlostavljanog deteta oscilira izmeu intenzivne
patnje koju izaziva nevoljno vraanje u svest traumatskih dogaaja i oseanja
umrtvljenosti, kojim se dete brani od prevelike patnje. Priguujui patnju, dete
esto priguuje i svoju intelektualnu radoznalost, svoju kreativnost. Mnogi sluajevi tzv. intelektualne inhibicije, neuspenosti u koli, povezani su sa negativnim
iskustvima seksualnog zlostavljanja u detinjstvu.
Promene ponaanja deteta ili adolescenta, koje ukazuju na mogunost seksualne zloupotrebe su: strah od dodirivanja, naroito u predelu genitalija, strah od
zatvorenih vrata, od kupanja, od mraka, od odreenih osoba, od odlaska kui ili
beanje od kue; seksualizovano ponaanje neprimereno za uzrast i to kod mlae dece: neuobiajen interes za svoje i tue genitalije, esta masturbacija, crtei
168

sa naglaenim seksualnim detaljima i slino, a kod starije dece: promiskuitet,

prostitucija; zatim samodestruktivno ponaanje (samopovreivanje, uzimanje
alkohola, droge, pokuaji samoubistva, beanje od kue), depresivnost, povlaenje, izolovanost, este promene raspoloenja, prisilno ponaanje (preterano esto
kupanje, menjanje vea), tekoe u koncentraciji, pad uspeha u koli, smanjeno
interesovanje za aktivnosti u kojima je dete uivalo, loi odnosi sa vrnjacima i
najzad, izjava deteta da je zloupotrebljeno.Treba imati na umu da navedeni pokazatelji ponaanja ne moraju uvek da znae i da je dete bilo seksualno zloupotrebljeno. Sve informacije se moraju proceniti u svetlu izjava, svedoka i deteta, i/ili
fizikih dokaza o seksualnoj zloupotrebi (18).
Veina istraivakih studija nalaze da seksualno zloupotrebljena deca vie
pate od depresivnih simptoma, anksioznosti i imaju nie samopotovanje, ee
pokazuju znake suicidalnog ponaanja u poreenju sa njihovim vrnjacima koji
nisu bili zloupotrebljeni (14). Simptomi post-traumatskog stresnog poremeaja,
ukljuujui ponovno doivljavanje, izbegavanje, utrnulost i hipervigilnost, takoe se ee nalaze kod seksualno zloupotrebljene dece nego u drugim klinikim
ili neklinikim uzorcima. Navodi se da jedna treina dece zadovoljava dijagnostike kriterijume post-traumatskog stresnog poremeaja (PTSP), a veina ispoljava neke od simptoma (5). Postoji vea verovatnoa da e adolescenti koji su bili
seksualno zloupotrebljeni, u poreenju sa onima koji nisu rtve, beati od kue,
patiti od bulimije i da e imati problema sa zloupotrebom supstancija.
Veza izmeu seksualne zloupotrebe u detinjstvu i mentalnih poremeaja u
odraslom dobu, prvenstveno depresije, graninog poremeaja linosti, hroninog
post-tratumatskog poremeaja, potvrena je u mnogim istraivanja. Meu odraslim pacijentima, koji se obraaju za pomo zbog hroninih somatskih smetnji
nejasne etiologije, depresije, zloupotrebe supstanci i niskog samopotovanja, esto se mogu nai osobe koje su bile zlostavljane u detinjstvu, fiziki ili seksualno,
a nisu nikada identifikovane i leene zbog toga (8, 13).
Navodi se da je 60% ena i oko 30% mukaraca, koji se lee zbog depresije,
bilo seksualno zloupotrebljeno u detinjstvu. Osim depresije, ove osobe esto pate
od somatskih poremeaja, poremeaja ishrane, spavanja, poremeaja seksualnih
funkcija, zloupotrebe alkohola i droga, a takoe su ee pokuavali samoubistvo
ili ispoljavali druge oblike autodestruktivnog ponaanja (6).
Iskustvo seksualne zloupotrebe u detinjstvu moe voditi uspostavljanju ciklusa transgeneracijskog prenoenja nasilja u kome dete koje je bilo rtva postaje
nasilnik u odraslom dobu. Verovatnoa da su seksualni nasilnici i sami bili rtve
seksualnog zlostavljanja u detinjstvu, vea je osam puta nego u optoj populaciji.
Majke mlae od 20 godina sa podatkom o seksualnoj zloupotrebi verovatnije e i
same zlostavljati decu, ili e olako prepustiti brigu o deci socijalnim slubama (9).
Seksualna zloupotreba menja detetov pogled na svet, predstavu o sebi i sposobnost za emocionalno reagovanje. Seksualna zloupotrebljeno dete se osea iz-
169
dano, posramljeno, bezvredno i krivo, gubi poverenje u druge, ali i u sebe, ime
se postavljaju temelji depresivnosti, koji mogu pratiti osobu tokom celog ivota.
Koncepti dinamike seksualnog zlostavljanja
Model post-traumatskog stresa

Ne postoji neka jednostavna teorija ili model koji moe objasniti nastanak posledica i ishod seksualne zloupotrebe u detinjstvu. U ranim fazama istraivanja
razumevanje dinamike i posledica seksualne zloupotrebe bilo je uglavnom zasnovano na iskazima odraslih osoba, skoro iskljuivo ena koje su doivele seksualnu zloupotrebu u detinjstvu, a manje je panje posveivano posmatranju i iskazima same dece. Otuda je ishod seksualne zloupotreba u detinjstvu bio u poetku
shvatan kao hronini oblik post-traumatskog stresnog poremeaja odraslih. Ovaj
model nastoji da objasni kako potreba za ouvanjem psihikog integriteta nakon
ozlede nanete seksualnom zloupotrebom u detinjstvu dovodi do potiskivanja traumatskog iskustva, sa posledinom psiholokom fragmentacijom, koja se kasnije,
u odraslom dobu, ispoljava kao problemi mentalnog zdravlja, interpersonalnog
i seksualnog prilagoavanja. Fokus je bio na simptomima izazvanim traumom,
naroito na disocijativnim poremeajima kao to su amnezije, fuge, pa ak i multipli poremeaji linosti (5, 6).
Model traumatogene dinamike

Model post-traumatskog stresa nije uspeo da objasni brojnost i raznovrsnost
simptoma, koji nastaju neposredno nakon iskustva seksualne zloupotrebe u detinjstvu ili kasnije, u odraslom dobu. Model traumatogene dinamike Finkelhora i
Browna predstavlja korak dalje u tom pravcu, izdvajajui etiri tipa traumatogene
dinamike: traumatska seksualizacija, izdaja, nemo i stigmatizacija (14).
Dinamika traumatske seksualizacija nastaje na taj nain to odrasli uvodi
dete u seksualnu ulogu odraslih, izaziva seksualna oseanja deteta u zbunjujuim okolnostima, a esto i nagrauje dete za seksualno ponaanje. To dovodi
do pojaanog interesovanja deteta za seksualna pitanja, do zbunjenosti deteta u
pogledu seksualnog identiteta i seksualnih normi, do meanja seksa sa ljubavlju
pri dobijanju nege i panje, do negativnih asocijacija prema seksualnim aktivnostima i senzacijama uzbuenosti. Traumatska seksualizacije se ispoljava u ponaanju kao preokupiranost seksom ili prisilno seksualno ponaanje, prevremena
seksualna aktivnost, agresivno seksualno ponaanje, promiskuitet, prostitucija,
seksualne disfunkcije, izbegavanje ili fobike reakcije na seksualnu intimnost.
Istraivanja ukazuju da je seksualno ponaanje znaajno ee prisutno kod
dece koja su bila seksualno zloupotrebljena, i to ne samo u poreenju sa decom
170

opte populacije nego i decom koja su zanemarena, fiziki zlostavljana ili decom
sa psihijatrijskim poremeajima (3, 8).
Dinamika izdaje odlikuje se zanemarivanjem detetove dobrobiti povredom
njegovih oekivanja da e mu drugi pruiti negu i zatitu. Izdano dete se osea
naputeno, izgubilo je poverenje u druge, posebno u osobe istog pola kog je bio i
poinilac, i oekuje izdaju i od drugih osoba. Kada je drugi roditelj bio upoznat i
preutno dozvoljavao nastavljanje zloupotrebe, dete doivljava mnogo vee oseanje izdaje. ak i kada roditelj, koji nije poinilac, nije znao za zloupotrebu, dete
moe imati doivljaj da ga je taj roditelj izdao jer nije uspeo da ga zatiti. Zbog
toga je i oseanje izdaje kod deteta vee kada je seksualno nasilje poinio neko od
lanova porodice, nego kada je poinilac nasilja nepoznata osoba.
U ponaanju se izdaja moe manifestovati kao depresija, ili gnevno, agresivno ponaanje, delinkvencija, pokuaji samoubistva i preokupacija time, brani ili
drugi problemi odnosa u odraslom dobu, samoizolacija.
Dinamika nemoi kod seksualne zloupotrebe nastaje usled toga to se dete osea bespomono, nesposobno da se zatiti od grubog povreivanja svog telesnog
i psihikog prostora, koje se deava protiv njegove/njene volje. to zloupotreba
due traje, to je vea primena sile i to su pretrpljene ozlede vee, time dete ima
snaniji oseaj nemoi. Psiholoki se nemo ispoljava kao anksioznost, strah, snieno oseanje samoefikasnosti, pojaana potreba za kontrolom i, najzad, moe
voditi ka identifikaciji sa agresorom. Manifestacije nemoi u ponaanju su komari, fobije, somatske tegobe, poremeaji ishrane i spavanja, beanje od kue,
problemi u koli, delinkvencija, povlaenje.
Intenzivno oseanje bespomonosti, krivice i sramote mogu biti razlog to se
deca teko odluuju da nekom otkriju zloupotrebu, ili da posle prvog otkria neretko povlae svoju izjavu i poriu zloupotrebu. U studijama se iznosi da izmeu 4
i 22% dece u jednom trenutku poriu istinite navode o seksualnoj zloupotrebi (16).
Dinamiku stigmatizacije odlikuje oseaj sramote koju dete trpi zbog seksualne
zloupotrebe, pritisak od strane poinioca i drugih osoba da se zloupotreba dri u
tajnosti, reakcija oka okoline pri otkriu zloupotrebe, pripisivanje krivice detetu.
Dete ija okolina reaguje ljutnjom ili odbacivanjem deteta, imae snanije oseanje
stigmatizacije. Ovakva dinamika dovodi do snienog samopotovanja deteta, oseanja krivice, sramote, bezvrednosti, razliitosti od drugih osoba. Stigmatizacija
se u ponaanju ispoljava kao samoizolacija, ranjivost na ponovnu viktimizaciju,
zloupotreba supstanci ili alkohola, samounakaavanje ili samoubistvo.
Razvojno-ekoloki model
Iako navedeni model traumatogene dinamike omoguava da se bolje razumeju brojne emocionalne tekoe i problemi u ponaanju i interpersonalnim odno-
171
sima, koji se nalaze kod seksualno zloupotrebljene dece, zamera mu se da ne vodi

dovoljno rauna o razvojnoj dimenziji i socijalnom okruenju, u kojem se odvija
zloupotreba, odnosno, razvoj deteta nakon zloupotrebe.
Rezultati istraivanja poslednjih godina sve ee istiu da traumatska iskustva, kao to je iskustvo seksualnog zlostavljanja u detinjstvu, mogu prekinuti ili
ozbiljno poremetiti proces normalnog razvoja, ali da ishod ne mora, neminovno, biti negativan. Uvoenje razvojno-ekoloke perspektive, za koju je neosporno
najzasluniji Bronfenbrenner omoguava da se bolje razumeju uticaji koji deluju
na dete tokom razvoja i koji mogu poboljati ili oteati efekte ranih traumatskih
iskustava (7,17). Pri razmatranju posledica i ishoda neophodno je uzeti u obzir
iroku lepezu pozitivnih i negativnih uticaja na dete u razvoju, tzv. posredujuih
inilaca ili medijatora.
Meu ovim medijatorima istiu se uzrast i karakteristike linosti deteta, individualne vetine i strategije samog deteta za prevazilaenje tekih situacija, zatim
priroda odnosa izmeu deteta i poinioca, priroda i trajanje zloupotrebe i naina
na koji se postupilo prilikom otkrivanja zloupotrebe, posebno stepen podrke
koju je pruila porodica, zatim sredinski uticaji, meu koje spada i procedura
zatite deteta i okolnosti pod kojima se zatita odvija i, najzad, psiholoki tretman
deteta i porodice.
Novija istraivanja ukazuju da su atribucioni stil i kognitivna procena najvaniji predskazivai razvoja problema kod seksualno zloupotrebljene dece. Negativan atribucioni stil, kao i negativno procenjivanje doivljavanja zloupotrebe,
udrueni su sa loijim ishodima, a negativne atribucije su, takoe, ee praene
pojavom internalizovane patnje (10). Seksualno zloupotrebljene devojice, koje
su se oseale drugaijim od svojih vrnjaka, i koje su imale doivljaj da im okolina
manje veruje, da im nedostaje interpersonalno poverenje, pokazivale su, tokom
vremena, vie psiholoke patnje (19).
Atribucije u vidu samookrivljavanja ili krivice, specifino vezane za seksualnu zloupotrebu, bile su udruene sa depresijom, niim samopotovanjem i anksioznou, ali je utvrena izvesna razlika u odnosu na pojavu simptoma posttraumatskog stresnog poremeaja. Oseaj krivice je bio u pozitivnoj korelaciji sa
pojavom simptoma PTSP-a, dok je samookrivljavanje bilo u negativnoj korelaciji
(23).
Stil savladavanja problema predstavlja jo jednu relevantnu varijablu za objanjavanje razliitih ishoda nakon seksualnog zlostavljanja u detinjstvu. Uoeno je
da je kognitivno izbegavanje ee udrueno sa razvojem depresije i anksioznou, dok je sklonost ka impulsivnom kontrolisanju situacija ee povezana sa
agresivnou i socijalnim problemima, a ljutit stil savladavanja problema ee je
udruen sa teim problemima ponaanja u kasnijem ivotu (22).
172

Druga grupa inilaca koja znaajno utiu na ishod seksualne zloupotrebe u

detinjstvu, jeste disfunkcionalnost porodice. Porodice zloupotrebljene dece esto
pate i od brojnih dodatnih problema, ukljuujui razvod, nasilje, psihijatrijske
probleme i zloupotrebu supstancija. Disfunkcija porodice ne samo da poveava
verovatnou unutar porodine seksualne zloupotrebe, ve moe, takoe, pojaati
dejstvo zloupotrebe kada do nje doe. Zloupotrebljena deca vie pate ako njihove
porodice odlikuje negativno porodino funkcionisanje (8, 19).
Verovanje majke u istinitost detetove prie o seksualnoj zloupotrebi i njena
podrka nakon intervencija koje se preduzimaju kada se seksualna zloupotreba
otkrije, takoe, mogu znaajno uticati na ishod. Vii nivo podrke od strane majke, ili postojanje odnosa podrke sa nekom drugom odraslom osobom, udrueni
su sa smanjenjem psiholoke patnje i smanjenjem problema u ponaanju deteta.
Utvreno je da ponavljano intervjuisanje deteta tokom istrage, kao i viekratno svedoenje deteta u krivinom sudu, naroito kada due traje ili kada je
neprimereno mogunostima i stanju deteta, poveava patnju deteta. Uticaj koji
ima svedoenje zloupotrebljenog deteta u krivinom postupku na patnju deteta,
takoe je znaajno povezano sa kvalitetom podrke koju majka prua detetu u
tom procesu (3).
Model zasnovan na teoriji privrenosti

Znaajan doprinos boljem razumevanju dinamike seksualne zloupotrebe u
detinjstvu, dala je i teorija privrenosti. Koncept privrenosti predstavlja centralni element u skoro svim savremenim teorijama o dejoj psihopatologiji.
Prema Bowlbyu rana iskustva sa figurom privrenosti predstavljaju osnovu za
izgradnju unutranjeg radnog modela, mentalne konstrukcije koja ini osnovu
linosti. Na osnovu tih ranih iskustava dete razvija oekivanja o svojoj vrednosti
i ulozi u odnosima sa drugima kao i oekivanja o ulogama drugih u odnosima
sa detetom (4). Sigurno je da privrena deca imaju u unutranjem radnom modelu predstavu o pruaocu nege kao o doslednoj, podravajuoj osobi u situaciji
stresa, ije ponaanje je prilagoeno njegovim potrebama. Nesigurno privrena
deca, rezistentna i izbegavajua, polaze od pretpostavke da se interpersonalni odnosi odlikuju razliitim nivoima nepredvidivosti i odsustvom uzajamnosti.
Deca koja su doivela teke oblike liavanja i zlostavljanja, ukljuujui i seksualnu zloupotrebu, razvijaju dezorganizovani obrazac privrenosti, koji predstavlja haotinu meavinu izbegavanja i ljutitih reakcija. Ponaanje deteta odlikuje se
izgubljenou, zbunjenou, istovremenim pribliavanjem i izbegavanjem druge
osobe, ili potpunim zatvaranjem deteta. Dete moe istovremeno traiti blizinu
majke, ali i odvraati pogled od nje, ispoljavati strah od majke, kao i od nepoznatih osoba. esto je prisutno bizarno ponaanje, stereotipije. Ponovni susret
ili blizina roditelja esto izazivaju emocionalni konflikt, zastraeno ponaanje,
173
depresiju ili duboko povlaenje deteta. Dezorganizovani/dezorijentisani tip privrenosti, koji se preteno nalazi kod zlostavljane ili teko zanemarivane dece,
kasnije u ivotu, udruen je sa ozbiljnim tekoama kao to je kontrolisanje stresa
i disocijativno ponaanje. On je najjai predskazatelj eksternalizujuih problema
ponaanja i graninih poremeaja linosti u kasnijem ivotu (21).
Razumevanje efekata traumatskih iskustava na decu, zahteva sagledavanje
modela privrenosti unutar celog porodinog sistema.
Alexander je identifikovao tri organizacione teme vezane za privrenost, koje
su zapaene kod porodica sa zloupotrebom i zanemarivanjem, ukljuujui i porodice sa seksualnom zloupotrebom (2). Prva tema je odbacivanje, koje je najee udrueno sa kasnijom izbegavajuom privrenou kod deteta. Na primer,
u zloupotrebljavajuim porodicama moe doi do odbacivanja muke dece od
strane majki koje imaju istoriju seksualne zloupotrebe u svom detinjstvu, zbog
predstave da muka deca predstavljaju potencijalne poinioce zloupotrebe, a enska deca se mogu odbacivati zbog pretee intimnosti koju predstavljaju za zloupotrebljavajueg oca.
Druga organizaciona tema, koju iznosi Alexander, odnosi se na parentifikaciju i obrnutost uloga. Empirijska podrka za ovaj fenomen potie iz posmatranja
porodica sa seksualnom zloupotrebom. Deca koja su uskled seksualne zloupotrebe uzdignuta na poloaj odraslog, mogu biti osetljivija na zloupotrebu, sa
manjom verovatnoom da e im se ukazati podrka koja im je potrebna, kako
pre tako i posle traume.
Trea organizaciona tema odnosi se na multigeneracijsko prenoenje straha i
na nereene traume koje se vide u porodicama sa podatkom o postojanju zloupotrebe. Na taj nain, nestabilno prvreni roditelji, usled njihovih vlastitih doivljaja zloupotrebe, prenee nesigurnu privrenost na dete (15).
Gornje teme se odnose na ve ranije postojeu privrenost. Meutim, sam in
zloupotrebe i reakcija znaajnih drugih osoba na otkrivanje zloupotrebe moe
dovesti do nagle promene u privrenosti. Ovo moe vaiti i za dete sa prethodnim podatkom o razumno stabilnoj privrenosti.
Razumevanje dinamike privrenosti u zloupotrebljavajuim porodicama je
posebno znaajno u terapiji zlostavljane dece. Model privrenosti pomae terapeutu da oceni poreklo i razliitost odnosa izmeu dece i njihovih roditelja, uticaj
koji ima unutranji radni model na formiranje terapijskog odnosa i na sve druge
socijalne odnose, i potrebu za poboljanjem odnosa privrenosti ukoliko terapeut ima za cilj da izmeni osnovne pretpostavke koje deca imaju o sebi.
174

Terapijski pristupi kod seksualne zloupotrebe

Stavovi i rezultati istraivanja o efektima raznih terapijskih pristupa, koji se
primenjuju u terapiji seksualno zloupotrebljene dece i odraslih, vrlo su raznovrsni i esto kontraverzni.
Najduu tradiciju ima psihodinamski pristup ponikao na temeljima Frojdovog psihoanalitikog uenja, prema kojem se u osnovi neuroza nalazi univerzalno iskustvo seksualnog zlostavljanja u detinjstvu. Cilj psihoanalitike terapije je
da ohrabi osobu da isprazni do tada neiskazana oseanja i povrati seanja na
traumatski dogaaj, koliko god je to mogue, da bi se oseanja stida, ponienja,
straha od osvete, mogla proraditi i integrisati. U tom procesu je vrlo bitno paljivo postupanje sa tzv. zloupotrebljavajuim transferom Naime, klijent moe doiveti nastojanja terapeuta da bude koristan i da zna ta se deava unutar klijenta,
kao intruzivno i potencijalno zlostavljajue ponaanje. Ponaanje terapeuta ga
moe podseati na zloupotrebu roditeljske brige, koju je roditelj koristio prilikom
nege deteta, kao to je kupanje, oblaenje i slino, da bi isprobao sprovodljivost ili
pripremio seksualno zlostavljanje deteta (11).
Savremene terapije se rukovode dominantnim simptomima, ali vode rauna i
o uzrastu klijenta. U sluaju izraenih posttraumatskih stresnih reakcija, istiu se
prednosti kognitivno bihejvioralne terapije (KBT). Najee se koristi modifikovana standardna terapija za anksioznost, depresiju i probleme ponaanja, koja se
sastoji od psihoedukacije, kontrole anksioznosti, izlaganja i kognitivne terapije.
Cilj terapije jeste da pomogne deci da uspeno emocionalno i kognitivno obrade
doivljaj zloupotrebe. Posebno znaajnim za smanjenje problema ponaanja deteta pokazalo se ukljuivanje roditelja u kognitivno bihejvioralnu terapiju. Verovatno da se ovaj efekat postie poboljanjem roditeljske podrke i boljim uvidom
roditelja u patnju deteta.
I dalje ostaje otvoreno pitanje da li je terapija potrebna svoj deci koja su bila
izloena seksualnoj zloupotrebi, ili specifinu kognitivno-bihejvioralnu terapiju
treba primenjivati samo kod one dece koja ispoljavaju kliniki znaajne simptome. Preovlauje stav da kod dece koja ispoljavaju samo neke ili umerene posttraumatske simptome, moe biti dovoljno samo nekoliko seansi psihoedukacije,
koje bi se odnosile na strategije prevladavanja i uputstva kako da deca prepoznaju
i reaguju na probleme. Meutim, ukoliko se proceni da postoje faktori rizika za
koje je poznato da su udrueni sa teim ishodima ili ukoliko se radi o deci koja
pate od brojnih prethodnih problema ili komorbidnih stanja, koja nisu direktno
vezana za zloupotrebu, npr. anksioznost, poremeaj deficita panje sa hiperaktivnou i sl., tada je indikovano due i/ili kombinovano leenje i u tom sluaju
moe da se razmotri i oprezna primena medikamente terapije, na prvom mestu
antidepresiva i beta-blokatora.
175
Danas je sve vie empirijskih dokaza o efikasnosti modela psihoterapije za

zlostavljanu decu zasnovanih na teoriji privrenosti. Smatra se da je kvalitet terapijskog odnosa, koji se uspostavlja tokom tretmana, od kljunog znaaja i da
je vaniji od specifinih terapijskih tehnika ili pristupa. Osnovno pitanje koje
bi terapeut trebalo sebi da postavi jeste kako da na najbolji nain iskoristi sebe
kao terapeutski instrument koji e u najveoj meri poveati sposobnost deteta da
razvije dobar odnos privrenosti i to, ne samo sa terapeutom, nego i sa njegovim
roditeljima, odnosno sadanjim pruaocima nege. Terapeut treba da bude svestan da e privrenosti deteta nametati odreeni stil interakcije deteta sa terapeutom, to moe predstavljati izazov za terapeuta. Tako, na primer, seksualizovana,
agresivna i fiziki neprivlana deca mogu izazvati odbojnost kod terapeuta, ega
terapeut mora biti svestan. Deci sa dezorganizovanim privrenou, koja nemaju
jasne i stabilne granice, potreban je terapeut koji ima jasnu predstavu o vlastitim
granicama, koji e biti u stanju da podnese i postupno izmeni detetovu zavisnost,
nestalnost i traenje fizike bliskosti. Dete sa rezistentnim obrascem privrenosti, koje je doivljavalo zloupotrebu praenu fizikim nasiljem, moe oekivati od
terapeuta agresiju i raditi na tome da je isprovocira. U toku terapije terapeut moe
povremeno imati i oseaj da je izgubio kontrolu nad terapeutskim procesom i da
radi po scenariju ranijih odnosa, koje je dete imalo sa svojim roditeljem, odnosno
pruaocem nege. Terapeut mora biti svestan ovih izazova i podeavati svoj pristup tako da postepeno uvruje terapeutski savez i modelira privrenost deteta
u pravcu sigurnijeg obrasca (14).
U relativnom odsustvu istraivanja efekata raznih terapijskih metoda na
ishod seksualne zloupotrebe u detinjstvu, nai terapijski napori treba da budu
usmereni na to da ublae aktuelnu patnju deteta i da istovremeno poboljaju sposobnosti deteta za emocionalno i kognitivno reavanje situacije. Na taj se nain
moe, izgleda, ne samo umanjiti neposredna patnja deteta, nego i poboljati verovatnoa pozitivnog ishoda u kasnijim godinama.
REFERENCE:
1. Ainsworth, M.D.S. (1989). Attachment beyond infancy. American
Psychologist, 44, 709-716.
2. Alexander, P.C. (1992). Application of attachment theory to the study of
sexual abuse. Journal of Consulting and Clinical psychology, 60, 185-196.
3. Berliner, L. & Eliot, D.M. (2002). Sexual Abuse of Children; In John E. B.
Myers et al (Eds): The APSAC Handbook on Child Maltreatment; 2nd ed.
(pp. 55-78), Sage Publications, Inc.
4. Bowlby, J. (1969). Attachment and loss: Vol. 1. Attachment, New York,
basic Books.
5. Briere, J. & Runtz, M. (1993). Child sexual abuse: Long-term sequelae and
implications for assessment, Journal of Interpersonal Violence, 8, 312-330
176

6. Briere, J., Woo, R., McRae, B., Foltz, J. & Sitzman, R. (1997). Lifetime
victimization history, demographics, and clinical status in female
psychiatric emergency room patients. Journal of Nervous and Mental
Disease, 185, 95-101.
7. Bronfenbrenner, U. (1979). The ecology of human development: Experiences
by nature and design. Cambridge, MA. Harvard University Press.
8. Brown, A. & Finkelhor, D. (1986). Impact of child sexual abuse: A review
of research. Psychological Bulletin, 18, 66-77
9. Buchanan, A. (1996). Cycles of child maltreatment: Facts, falacies and
interventions; John Wiley & Sons Ltd.
10. Celano, M. (1992). A developmental model of victims internal attribution
of responsibility for sexual abuse. Journal of Interpersonal Violence, 7, 5769.
11. Cohen, J.A., Beliner, L. & Mannarino, A.P. (2000). Treating traumatized
children: A research review and synthesis, Trauma Abuse and Violence,
1, 29-46.
12. Crowe, M. & Dare C. (1998). Survivors of childhood sexual abuse:
Approaches to therapy. Advances in Psychiatic Treatment. 4, 96-100.
13. Finkelhor, D. (Ed.) (1986). A sourcebook on child sexual abuse, Beverly
Hills, CA: Sage
14. Finkelhor, D. & Brown, A. (1985). The traumatic impact of child sexual
abuse: A conceptualization. American Journal of Orthopsychiatry, 55, 530541.
15. Friedrich, W.N. (1996). An integrated model of psychotherapy for abused
children. In John Briere et al (Eds): The APSAC Handbook on Child
Maltreatment; 1st ed. (pp. 104-118), Sage Publications, Inc.
16. Elliot, D.M. & Briere, J. (1995). Forensic sexual abuse evaluations of older
children: Disclosures and symptomatology. Behavioral Sciences and the
Law. 12, 261-277
17. Ipanovi-Radojkovi, V. (2003). Seksualna zloupotreba u detinjstvu: razvojno ekoloki pristup. U: J. Mari (urednik): Normalno i poremeeno polno ponaanje, Megraf, Beograd, str. 189-199.
18. Ipanovi-Radojkovi, V., Ignjatovi, T., Vujovi, R., Stevanovi, I., Srna,
J., egarac, N. (2006). Prirunik za primenu Opteg protokola za zatitu
dece od zlostavljanja i zanemarivanja, Beograd, Centar za prava deteta
19. Mannarino, A.P. & Cohen, J.A. (1996). A follow up study of factors that
mediate the development of psychological symptomatology in sexually
abused girls. Child Maltreatment, 1, 246-260
20. Mrevi, Z. (1997). Incest izmeu mita i stvarnosti, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd, Margo Art
21. Prior, V. and Glaser, D. (2006). Understanding attachment and attachment
disorders: theory, evidence and practice, London and Philadelphia, Jessica
Kingsley Publishers,
177
22. Spaccarelli, S. (1994). Stress, apraisal and coping in child sexual abuse: A
theortetical and empirical review, Psychological Bulletin, 116. 340.
23. Wolfe, D.A, Sas, L. & Wekerle, C. (1994). Factors associated with the
development of posttraumatic stress disorders among child victims of
sexual abuse. Child Abuse and Neglect, 18, 37-50
178
Psihoseksualna dinamika u porodicama mladih

politoksikomana
Svetislav Mitrovi
Uvod
Ideja ovog rada jeste pokuaj da se sa psihodinamskog aspekta priblii kauzalitet, najee prezentovana dinamika i kompleksnost porodinih odnosa u
prodicama sa adolescentima, koji su u zloupotrebi ili zavisnosti od psihoaktivnih
supstanci, a koji su leeni u Dnevnoj bolnici za bolesti zavisnosti u adolescenciji,
u Paunovoj ulici. Smatramo da se rad, u svojim nastojanjima, moe odnositi i na
nesupstancijalne oblike zloupotrebe i zavisnosti.
U uvodu treba da se podsetimo na to da je psihoseksualni razvoj davno ustolieni psihodinamski koncept S. Freuda. Kritike ovog, po mnogo emu revolucionarnog tumaenja najranijeg razvoja ljudske psihe, ne prestaju da se mnoe
iz dana u dan; nasuprot tome, pobornici ovakvog koncepta, uz manje alteracije,
i dalje vide Freudovu lucidnost u kreiranju psihoanalitikih i psihodinamskih
elaboracija kao preteu terapije odnosa.
Razumevanje zavisnosti i adiktivnog ponaanja sa psihodinamskog aspekta postalo je izazovom moderne psihijatrijske nauke tokom poslednjih decenija
179
prethodnog veka. Aprila 1976. godine, u SAD, grupa psihoanalitiara, psihijatara

i psihologa pokazala je zainteresovanost za sagledavanje fenomena zloupotrebe
droga sa psihodinamskog stanovita. Zakljuak koji je ova grupa autora potencirala, kao i mnogi nakon njih, jeste da se razumevanje ovog fenomena, koji je
u prethodnim decenijama irom sveta poprimio naznake drastine epidemije,
mora nastaviti i kroz prizmu dubinske psihologije.
Neki od autora, kao to su Yorke (1970) i Khantzian (1974), nakon minucioznog osvrta na ranu psihoanalitiku literaturu, koja se bavi adikcijama, zakljuuju da su bitna ogranienja proistekla iz potenciranja modela koji preferira ideje o
nagonskim pulzijama. Dalje tekoe nastale su zbog prenaglaenog shvatanja da
je supstanca simbolian reprezentant neostvarenih ili neformiranih libidinalnih
pulzija, doim se pomalo zaboravilo da supstance veoma variraju po svom dejstvu, nainu uzimanja, pa i posledicama do kojih dovode.
Fenichel (1945) i drugi autori su, u biti, prepoznavali skrivenu depresivnost
i napetost kao motive za uzimanje psihoaktivnih supstanci; meutim, kasnije
kritike ovih tumaenja podvlae previe oslanjanja na koncepte zadovoljstva i
regresije, koji izazivaju kompulizioni obrazac kod uzimanja droga.
Autor Glover (1956) daje znaaja simbolinom odreenju droge, uz shvatanje
da je uzimanje droge adaptivni mehanizam progresivnog karaktera i da predstavlja odbranu od snanog besa koji ima mo psihotinog; ovaj kapacitet za psihoticizam je esto preplavljujui kod mladih i vodi ka, toliko puta vienoj, agresivnosti, koja je esto karakteristina po svojoj neobuzdanosti i impulsivnosti.
Radovi Cheina i saradnika (1964), kao i prethodni radovi Gerarda i Kornetskyja (1954) predstavljaju zaokret u psihoanalitikoj literaturi na ovu temu; ovi
autori su fenomen zavisnosti analizirali bavei se mladima koji ive u getu. U
ovoj taki se opijati prvi put posmatraju kao pomono sredstvo za prevazilaenja
burnih adolescentnih anksioznosti, koje nastaju u suoavanju sa neadekvatnom
pripremom za ulogu odraslog.
Hartmann (1969) dalje razmatra pasivnu komponentu kod adolescenata, koja
vodi ka izbegavanju borbe sa izazovima u ovom periodu ivota. Pasivna regresija
se, po ovom autoru, oblikuje kroz zloupotrebu psihoaktivnih supstanci.
Wieder i Kaplan (1969) dalje elaboriraju ovo gledite i naglaavaju bitnost preadolescentnih razvojnih konflikata, to osobu ini predisponiranom za anksioznost, depresiju i somatizacione ekvivalente. U ovakvim sluajevima, razliite
supstance bi, na ovaj nain, bile vezane za postojee konflikte u razliitim fazama
psihoseksualnog razvoja. Tako se, na primer, u nekim tumaenjima, smatra da
opijati izazivaju oseanje koje podsea na infantilnu bliskost i jedinstvo sa majkom, to dovodi do vremenskog pomeranja separacione anksioznosti. Na osnovu
ovih tumaenja prvi put se izbor supstance shvata kao posledica specifine organizacije linosti i ego konflikata. Ovime prethodni, mahom zastupljeni, simplifi-
180
Psihoseksualna dinamika u porodicama mladih politoksikomana

Svetislav Mitrovi
kovani stavovi, koji pretpostavljaju zloupotrebu bilo koje psihoaktivne supstance

u id psihologiji, bivaju potisnuti.
Krystal i Raskin (1970) u svojim radovima vie panje posveuju pojavi bolnih stanja, anksioznosti i depresije; prema ovim autorima, kada ovi fenomeni
ostaju somatizovani, moe doi do slabljenja stimulatornih mehanizama, predisponiranosti za nesklad sa sopstvenim oseanjima i sledstvene zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.
Milkman i Frosch (1973) dalje nastavljaju produbljivanje ove hipoteze, razmatrajui stanovite da je izbor supstance zapravo odreen prevalirajuim odbrambenim stilom osobe; ovi autori koriste Bellakovu i Hurvichovu skalu za procenu
funkcije ega. Rezultatima dolaze do podataka koji nedvosmisleno ukazuju na
razlike kod zloupotrebe opijata u odnosu na amfetamin: kod uzimanja opijata
cilj je da smirujui efekat heriona podupre krhku odbranu i ojaa sklonost ka
povlaenju i izolaciji, dok amfetamin svojim stimulativnim dejstvom podrava
inflatirano samopotovanje i potencira odbrambeni stil koji ukljuuje aktivne
konfrontacije sa okolinom.
Drugi autori veruju da se narkotici adaptivno koriste kako bi nadoknadili nedostatke u odbranama, naroito vezane za oseanje besa, narcistike povrede,
stida, usamljenosti, odbaenosti i gubitaka.
Oigledno je da ove formulacije predlau da se psihofarmakoloki efekti supstance tumae kao zamena za nefunkcionalni ili nepostojei mehanizam
odbrane ega. Dakle, prema prethodno navedenim autorima, razvojna oteenja,
predisponirajua psihopatologija i problemi u adaptaciji jesu centralna pitanja u
razumevanju bolesti zavisnosti. Zajedniku nit, koja povezuje razliitosti u pomenutim strunim stavovima, predstavlja tumaenje da se opijati uzimaju zbog
tenje da se ublai oslabljenost funkcija ega. Glavne razlike odnose se na adaptivne i maladaptivne efekte opijata na ego funkcije.
Rigidni spliting i masivno poricanje su kod veine autora navedeni kao glavni mehanizmi odbrane kod osoba zavisnih od psihoaktivnih supstanci; u tom
smislu, nesposobnost da prihvate sopstvene snage, produkuje i nesposobnost da
se prihvate pozitivna i negativna oseanja prema drugima. Ove rigidne odbrane, koje onemoguuju fuziju sa objektom, zapravo su kompenzovane delovanjem
supstanci.
Dakle, primena koncepata vezanih za narcizam, odbrane afekta, kompulzivnost, spliting, psiholoke granice i eksternalizaciju jesu kamen temeljci jednog
od naina razumevanja sloene etiologije zloupotrebe supstanci. Potpuno se pokazalo u praksi da su i rano uskraenje i rano preterano izlaenje u susret potrebama individue mogui putevi za razliite nivoe ego disfunkcija. Supstance
ovde stupaju na scenu kao pokuaj zamene za razvojne defekte i nerazreene
konflikte. U odsustvu stabilnih ego struktura i nagonske organizovanosti, sup-
181
stance slue kao moni oslonci ponaanja uzdrmanoj linosti. Otud je potreba
osobe, zavisne od psihoaktvnih supstanci, za snanom eksternalizacijom potpuno shvatljiva.
Prema psihoanalitikim, odnosno psihodinamskim postavkama, objektni
odnosi se inicijalno formiraju u najranijem periodu ivota, sa osobama koje pruaju primarnu negu i zatitu. Ovi rani obrasci su podloni promeni pod dejstvom
iskustva, ali tokom ivota imaju jak uticaj.
Koncept koji je zapoeo Ronald Fairbairn tokom 1952. godine, sutinski je
oblikovan od samih poetaka psihoanalize, 1917. godine. Ovu teoriju intenzivno
razvijaju Melani Klein, Donald Winnicott, Guntrip i drugi.
Winnicottovo gledite o potrebi za tranzitornim objektom, pri emu zatitinika figura, najee majke, moe da prihvati projekcije loeg i obradi ih
adekvatno, pa potom i omogui reintrojekciju detetu ovako obraenih sadraja,
predstavlja i mogunost za tumaenja odnosa u porodicama adolescenata, kada
ove obrade nisu adekvatne. Otuda mogunost da se potpunije analiziraju posledice hostilnog roditeljstva, koje moe biti uslovljeno slinim obrascima u primarnim porodicama samih roditelja.
Nastanak nepoverljivosti prema drugima, koji vraa u regresivnu poziciju u
potrazi za sigurnou i praen je razoaranjem, pretpostavlja pronalaenje onih
stanja individue koja su smirujua i bezbolna. Sa druge strane, osoba moe traiti
podrku za ljutnju prema drugima, snagu za konfrontacije, ili, naprosto, virtuelnu realnost u kojoj naoko nema narcistike povrede, straha od naputanja i
nezdravog lanog selfa, nastalog kao posledica narcizma roditelja. U ovoj taki
psihoaktivne supstance mogu predstavljati opciju za ovako uzdrmane ego granice, moglo bi se rei, skoro u formi patolokog tranzitornog objekta. To se takoe odnosi i na poremeaje ponaanja, koji kod mladih neretko imaju za rezultat
zloupotrebu video igrica, interneta, mobilnih telefona; patoloko kockanje, igraonice i kladionice samo su dodatna mogunost za beg u nestvarne svetove, koji
uljujkuju fragilnu psiholoku srtukturu.
Na kraju ovog kratkog uvoda podsetiemo jo da se prvi objekat investicije
nagonskih pulzija, a time i libidinalnih, nalazi u linosti majke; konkurentnost
sa ocem za majinu ljubav je, dakle, kod deaka, osnov za formiranje straha od
kastracije, ali i kasnijeg usvajanja pravila koja nalae otac. Ovime se formira superego, te je identifikacija sa ocem put za adekvatno razreenje ovog straha, a
pomeranje libidinoznih investicija na druge objekte, adekvatan izlaz iz nerazreenog Edipalnog konflikta.
Za razliku od Freuda, Otto Rank polemie o figuri snane majke, koja utie na formiranje superega. Iako u kasnijem periodu Kohut, Winnicott i Balint
poneto pomeraju terapijski fokus sa ego psihologije, Lacan joj se, kao postmodernista, vraa i ponovo istie centralni znaaj teorije psihoseksualnog razvoja i
182

Svetislav Mitrovi
formiranja objektnih odnosa; ostali postmodernisti u tumaenju Edipovog kompleksa vide mogunost razumevanja procesa socijalizacije ljudskih bia, procesa
u kome se prestaje biti sve za one koji primarno vode brigu o nama, a postaje se
neto za druge u svetu.
Jungovo shvatanje Elektrinog kompleksa doprinosi, pak, tumaenju pozicije devojica u ranom psihoseksualnom sazrevanju. Frojd je insistirao, takoe,
na poetnoj vezanosti devojica za majinsku figuru; meutim, tokom poetnih faza psihoseksualnog razvoja, libidinozne gratifikacije se okreu prema ocu.
Pomeranje ka drugom objektu, figuri oca, indukuje konkurentnost sa majkom;
vremenom, ova polarizovanost dovodi do straha od gubitka majine ljubavi, to
delom postaje razlog za internalizaciju majke kao enske figure i predstavlja adekvatan ishod razreenja Elektrinog kompleksa.
U daljem tekstu emo pokuati da se, prikazima iz neposredne prakse, blie
osvrnemo na iskustva koja proistiu iz psihodinamskih tumaenja sloene problematike zloupotrebe i zavisnosti od psihoaktivnih supstanci kod adolescenata,
njihovog psihoseksualnog sazrevanja i relacija u njihovim porodicama.
Prikazi pacijenata
Prvi pacijent
Prvi prikaz se odnosi na pacijentkinju koja ima 15 godina; zloupotrebljavala
je razliite psihoaktivne supstance, uz rizian obrazac ponaanja, posebno kada
je re o kontaktima sa osobama koje prodaju drogu. Ima roditelje, starijeg brata,
kao i momka koji ima 27 godina.
Otac se, nakon ulaska erke u pubertet, povukao, distanciran je; kao malu ju
je, po reima same pacijentkinje, mnogo tukao. Majka je dominantnija, ali se u
vaspitanju erke povremeno neadekvatno postavljala takoe ju je tukla, do skora. Brat je naklonjem samoopravdavanju i izbegavanju obaveza, esto na raun
sestre. I on je zloupotrebljavao psihoaktivne supstance.
Mehanizmi odbrane kod pacijentkinje su disocijativnog obrasca, i to: (intermitentni) spliting, regresija i acting out.
Oigledno je da je u relaciji sa majkom prisutan pokuaj deliminog odbacivanja; majka, po ukupnosti uoenog ponaanja poseduje oca, ali poseduje
i identitet pacijentkinje; sa suprugom je naznaen odnos ije se karakteristike
mogu tumaiti kao distanciranost, mogue je, sa sadomazohistikim crtama.
Meutim, devojka sve podreuje momku, to zapravo simbolizuje drugu dimenziju odnosa sa ocem. Njeno grubo odbijanje majke od sebe, u skoro svakom napetijem razgovoru, mogua je simbolina prezentacija kastracione anksioznosti,
ljutnje prema majci, koja, kako je ranije navedeno, inkorporira oca, koji se skla-
183
nja i od majke, i od porodice uopte. Kako je ovakav proces dugotrajan, devojka

pokuava da kompenzuje libidinalno-oralnu nedostatnost masivnom zloupotrebom psihoaktivnih supstanci.
elja da se odbrani i odvoji od majke ide kroz prenaglaene atribute enskosti; identifikacija sa majkom, u naroito ambivalentnom odnosu, koju ipak eli da
postigne, ustupa mesto neemu emu e moi da se posveti, i neemu to e biti
posveeno njoj: supstanci, uprkos potencijalno jasnoj slici o tetnosti. Da li je ovo i
autodestruktivni put ljutnje za ponitavanje parcijalnih introjekata? Ova ljutnja, indukovana i majinom pozicijom, onemoguava da se pridobije otac. Ona je i pokuaj oslobaanja tenzije zbog nerazreenja Elektrine pozicije, ali kada je nedovoljna,
smenjuje se pomenutim autodestruktivnim pulzijama (samopovreivanje).
Otac se povlai kada erka postaje ena; ovo se moe posmatrati kao strah od
sopstvenih prenaglaenih emotivnih pulzija koje se vie ne mogu reavati agresijom; tako sada u intenzivnom odnosu ostaju samo majka i erka. Umesto projektivne identifikacije dolazi do introjektivne identifikacije (preuzimanje dobrih
delova tuih idola), najvie putem odnosa na momkom, koji je znatno stariji.
Internalizacija princip prihvatanja realiteta koji brani od psihoze (postavljanje spoljanjeg u ego) je nesiguran, a proces autonomizacije se ne ispoljava uopte; separacija, putem razreenja konflikta, onemoguena je.
Odnosno, majka i otac su u poziciji u kojoj njihov odavno sputan odnos ne
doputa pacijentkinji diferenciranje sopstvenog ega; njen superego je krhak, dvosmisleno testiran rogobatnim kaznama, odsustvom pohvale i konstatnim pritiscima da je loija od brata. Ona je postala centar problema u porodici, identifikovani pacijent; brat je, meutim, ovako izazvanom naknadnom panjom prema
sestri, zapostavljen, te i on preuzima poziciju identifikovanog pacijenta. Majka
zapravo ne eli da erka lii na nju, a looj identifikaciji otac doprinosi time to
erku naziva pogrdnim imenima, povremeno je vreajui aluzijama na, za njega,
njeno preslobodno ponaanje, i time doprinosi sputavanju mogunosti njenog
razvoja u odraslu enu.
U ovakvoj poziciji, libidinalne pulzije ida pacijentkinje su kompenzatorne i
naglaene, slabo kontrolisane, a pokuaj povezivanja sa ocem je neuspean i delom prezentovan kroz vezu sa momkom koji je skoro tridesetih godina. Iz ovoga
proizilazi tenja sjedinjenja, simbioze sa bilo kim po mogustvu prevashodno
mukarcem; ova tenja nije jednostavna, ve je selektivna kod pacijentkinje se
ispoljava potencijal za hostilnost prema mukarcima koji joj se suprostavljaju.
Snaga primarnih procesa nije oslabila; pokuaj devojke da se vrati majci, kao
objektu logine internalizacije, takoe nije urodio plodom majka je distancirana i time potencira ljubomoru Elektrinog kompleksa; ve pomenuti pokuaj
devojke da se po svaku cenu simbiotski vee za nekoga (ne dolazi u obzir ni
pomisao da nije sa dekom) upravo potvruje ove nerazreene koflikte separacije i utire put za formiranje granine organizacije linosti. Devojka je povremeno
184

Svetislav Mitrovi
hostilna prema mukarcima, ali voli sebe to je stalna dijada njene unutranje
borbe.
Inae, u svakodnevnim terapijskim aktivnostima, devojka se prema majci ponaala kao da joj majka neto oduzima, uskrauje i kanjava za svaki pokuaj
da to postigne na svoj nain; devojka je esto pokuavala da svoj odnos sa momkom zatiti od majke.
Slobodno ponaanje devojke, vidimo kao elju i pokuaj da ovlada mukarcima, da pripadne svetu u kome im je ravna; Kernbergovo tumaenje polnog narcizma verovatno se moe ovde primeniti: granina struktura postaje
uzrok za pomeranje besa ka ocu, jer ambivalnetni odnos sa majkom ne dozvoljava razreenje Elektrine pozicije. Pozicija majke je i takva da je ona, najverovatnije,
birala pasivnog supruga kako bi mogla da potencira ovu osobinu i time reaktivira
svoj narcizam; sve do poetka leenja ona je supruga potpuno psiholoki iskljuila iz porodinih problema, tako ga i erki sutinski, povremeno, diskretno iskljuuje, predstavljajui ga kao nebitnog i nevanog.
Partnerskim odnosom, zapravo, devojka dolazi do obrasca razreenja, a prihvatanjem uloge koju u ivotu erke ima njen mladi, i majka e biti manje agresivna...
Terapijski zadatak jeste, po naem miljenju, da se kod devojke oformi samostalnost unutar same porodice, ire socijalne sredine, ali i u odnosu sa momkom.
Njena linost je, osim povremenih regresivnih pulzija, zapravo pogreno progresivna: kod nje se ne razvija cela linost podjednako.
Tokom samog leenja primena psihofarmaka se pokazala kao veoma bitna
u nivelaciji njenih psihikih funkcija; ova efikasnost farmakoterapijskog protokola ukazala je na postojeu kompromitaciju biohemijskih parametrara CNS-a,
suprimiranih, odnosno debalansiranih opisanom problematikom. Kombinacija
psihostabilizatora i antidepresiva sedativnih svojstava, dala je odline poetne
rezultate. Nesporno je da e leenje i dalje podrazumevati nastavak kupiranja
simptoma i lekovima.
Drugi pacijent
Drugi prikaz se odnosi na pacijenta koji je 16 godina star, ima stariju sestru.
Otac je napustio porodicu. Kod pacijenta je prisutna viegodinja zloupotreba razliitih psihoaktivnih supstanci, kriminogeno ponaanje, veliki problemi u
koli (pred izbacivanjem je iz iste).
Ono to odmah upada u oi u radu sa pacijentom, odnosno njegovom porodicom, jeste naznaeno prezatiujua majka koja doprinosi razvoju njegove
paradoksalne samosvesti; ona pokuava da ga pridobije nuenjem, davanjem,
uslunou. Ona ponitava svoj i njegov identitet i time, po svemu sudei, uspeva da mu onemogui odrastanje, koristei izrazito potiskivanje i minimiziranje
185
kao svoje mehanizme odbrane sve loe to je sin uradio nije ba tako, nije se
desilo na taj nain.... Majka pri ovome zauzima submisivnu, rtvenu poziciju, jer
joj sin treba. Spremna je i da se podvrgne njegovoj grubosti, samo da njen uticaj
ne oslabi. Uoavamo da i ovde verovatno postoji isprepletenost relacija kroz
agresiju sina i trpljenje majke. Sin je njenim ponaanjem esto izrazito iritiran,
ali ne dozvoljava da terapeut razgovara sa njegovom majkom na neadekvatan
nain... Ova ambivalencija je permanentni stil u ponaanju. Svojom tenjom da
prezatiti sina, mogue je, ak izvesno, da majka time maskira izraziti animozitet
i kompetitivnost, to ukazuje na mogue transgeneracijsko prenoenje Elektrinog kompleksa, koji se prikazuje u formi edipalne situacije kod sina. Utisak je da
bi se kod majke uspostavila odreena doza hostilnosti kada bi sin odrastao. Ona
zbog toga uspeno dozira i kontrolie njegovu toleranciju, tako ga kontinuirano dovodei u poziciju nesigurnosti i, time, pojanog poriva da njegove potrebe
budu zbrinute bez odlaganja, za ta se, potom, i nudi.
Stil zloupotrebe droga kod pacijenta je kompulzivan, impulsivan i esto brutalan. Glavni mehanizmi odbrane se svode na acting out i ekstremnu projekciju
(negativni aspekti drugih u okruenju su dramatino potencirani), pomeranje
(sa majke na druge osobe u okruenju, posebno vezano za enskog terapeuta) a
Grottajnov primalni spliting, se, po svemu sudei, kod pacijenta, u ovoj porodici, nije dogodio u potpunosti. Majka nije objekat u punoj separaciji, prisutan je
parcijalni nivo odvajanja, potpuno narcistian, u svom originalnom primarnom
vidu pacijent ne poznaje koncept odlaganja pricipa zadovoljstva.
Ovaj ekstremmni narcizam, koji blokira realizaciju njegovog bia, majka
neguje i time potencira negativne aspekte njegovog identiteta. Tanije, separacija i eksternalizacija ljubavi se kod mladia ne dogaaju kompletno; introjekcija maskulinih elemanata oteana je pasivizacijom oca, njegovim odsustvom i
naputanjem porodinih relacija. Oca je neretko grubo vreao, a otac se u tim
situacijama povlaio. Prema dobijenim podacima, kod oca se takoe nasluuje
narcisoidna struktura; interesantno je da je i otac pacijenta vei deo ivota proveo
uz sopstvenu majku.
Granina organizacija linosti pacijenta, sa splitingom u trenucima napetosti, je vidna. Prevazilaenje faze paranoidno-shizoidne pozicije je diskutabilno;
u ovom sagledavanju, ova ideja Melani Klajn se na konkretnom primeru uoava
kroz povremena ispoljavanja homofobije kod mladia. Kako je mladi tokom detinjstva otro fiziki kanjavan od oca, mogunost da se ovde pozovemo na antropologa Malinovskog i tumaimo pojavu Edipovog kompleksa ispostavom sile,
moe biti realna, i to vie nego ljubomora bazirana na emotivnoj privrenosti;
meutim, ni kombinacija obe vrste uticaja nije neaktuelna.
Ono to se takoe uoava jeste da ovako prebrina, posesivna i kontroliua majka ima tendencu da povremeno bude pseudoanksiozna kako bi zaustavila
186

Svetislav Mitrovi
agresiju pacijenta. Njeno ponaanje je doprinelo da se kod mladia razvije suzbijanje pozitivnih oseanja, kao i fokus preteno na negativne aspekte ivota.
Na nivou psihodinamskog hipoteziranja moe se razmatrati nesvesna elja
pacijenta da bude kanjen za neposlunost, pri emu se kazna odnosi na kastraciju, zbog straha od oca (fiziko kanjavanje); meutim, on prihvata ponaanje
koje simbolizuje kastraciju, mogue titei se tako od neprihvatljivih libidinalnih
pulzija. Kastracija, odnosno smrt, delom vodi tome da se pacijent uputa u veoma rizine obrasce ponaanja, sa kriminogenim elementima. Konflikt izmeu
pokornosti i pobune razreava agresijom, ruenjem principa realiteta i socijalnom neprilagoenou, koja mu garantuje poziciju posebnosti ime konstatno priziva majinsku zatitu, i to, reklo bi se, od agresije oca; ove zatite se
istovremeno i gnua jer njenim prisustvom on nema svoju seksualnu determinisanost. Njegov narcizam se realizuje kroz acting out, a infantilna megalomanija
svodi se na brutalno uzimanje razliitih psihoaktivnih supstanci, to je potencijalni supstituent suicida.
Kako mladi odrasta, tako kod njega verovatno raste strah od preteranog
vezivanja za majku. On vapi za maskulinim introjektivnim objektom, iji e
uticaj internalizovati. Njegov narcizam, izrastao iz oralne fiksacije, oteava formiranje odnosa sa suprotnim polom, osobito kada podsea na majku, te su njegove potencijalne partnerke nebitne i podreene iskljuivo zadovoljenju nagona.
Preizraena privrenost je prikrivena agresijom. Pacijent u prevelikoj regresiji
poinje da osea intenzivan strah, a bes prema terapeutu enskog pola nastaje
otuda to se kod njega budi svest o tome da nije maskulino zreo; formiranje teko podnoljivih transfernih relacija sa osobom suprotnog pola, koje bi mogle da
podsete na majku, ne dolaze u obzir. Otac je prestao da ga kanjava kada se
uplaio za sebe, odnosno kada je pacijent poeo da uzvraa agresijom. Otac je
predmet odbacivanja, jer nije pruio uzor identifikacije, to vremenom pojaava
sputanost edipalnog tipa.
Oigledan je efekat postojeeg disocijativnog razvoja, bez mogunosti pamenja iskustava, odlaganja i kreativnog miljenja. Vezanost za rigidne primarne
objekte dovela je do konkretnog i suenog opsega misaonih tokova. Impulsivnost
je i ekvivalent depresivnog pomaka u raspoloenju. Pacijentova povremena agresivnost moe biti razmatrana u funkciji zatite od psihotine dekompenzacije.
I u ovom sluaju se pokazuje kombinacija prisustva privrene i, pretpostavka je,
emotivno prebliske majke mazohistikog tipa i hostilnog, odsutnog oca, u razvoju
polnog narcizma, koji je optereen ozbiljnim, nerazreenim edipalnim konfliktom;
ovo doprinosi razvoju i socijalne patologije. Moralnost u ponaanju je doskriminisana primarno zatitnikom majkom, a potom i nedostatnim sekundarnim sazrevanjem. Superego je struktura koja je, kao posledica svega, skoro odsutna. Krivicu
pacijent moe osetiti jedino u odnosu na odreene emocije usmerene prema majci,
ali se od toga brani, jer bi tada ponitio nju, a odatle i sebe.
187
Podrka u obliku maskuline figure, koja treba da bude utoite i zatita od

toga da, prema Malerovom konceptu narcizma, bude ponovo progutan od strane majke, jeste terapijski izazov; primarni narcizam bi ovim pristupom verovatno bio redukovan, a put ka razreenju Edipovog kompleksa neto laki.
Farmakoterapijska podrka je i u ovom sluaju veoma vana bez obzira na
psihodinamske uvide; pacijent je dugo odbijao da uzima lekove. Meutim, kako
se transfer, uspostavljen na nivou maskuline identifikacije, razvijao, on ih je
prihvatio; dodue, oteano, bojaljivo, jer predosea da e mu oni pomoi da se
rastane od objekta prethodne libidinalne pseudoinvesticije, sa uspostavljanjem
izvesne granice prema majci. I u ovom sluaju kombinacija psihostabilizatora
i sedirajuih antidepresiva je bila aktuelna. Primena lekova je, dakle, i u ovom
sluaju bila neophodna; jasno je da je veoma komplikovan uzajamni uticaj psihodinamskog, bihejvioralnog i socijalnog u primeru ovog pacijenta uticao i na
bioloku osnovu.
Trei pacijent
Kod narednog prikaza, radi se o pacijentu kod koga je zastupljena preteno
zloupotreba, odnosno zavisnost od alkohola; ima 15 godina, a njegovo pijenje esto je imalo obrazac dipsomanije, sa brutalnim opijanjima, trovanjima i sledstvenim urgentnim detoksikacionim leenjem. ivi sa majkom. Po podacima koje je
sam dao, alkohol je intenzivno zloupotrebljavao godinama unazad, sa pojavom
viekratnih alkoholnih amnezija.
Izrazita impulsivnost, sa burnim acting-outima i niskim pragom tolerancije
na frustracioni sadraj, jesu bitne karakteristike njegovog ponaanja; nezadovoljstvo sobom i proboji snane anksioznosti su esto dovodili do abuzusa ne samo
alkohola, ve i drugih psihoaktivnih supstanci, povremeno i u obliku tableta.
Kod ovog pacijenta je konstatovana granina organizacija linosti. Sklonost za
depresivnu dekompenzaciju proizilazila je iz emocionalne uzdranosti, socijalno-emotivne defanzivnosti, inhibiranosti, opreznosti, ali i deliminog odsustva
polnog identifikaconog obrasca. Naime, otac pacijenta nije prisutan od njegovog
roenja; dakle, on sve vreme ivi sa majkom, a odgovarajui polni identifikacioni
uzor je, oigledno, odsutan. Ulogu majke je neretko preuzimala sestra.
U osvrtu na psihoseksualno sazrevanje ovog mladia moemo, ini se opravdano, da se delimino pozovemo na koncept Vinikotovog tzv. lanog selfa;
mladi je, u odsustvu i oca i majke, pokuao da introjektuje one obrasce koji bi
mu pruili socijalnu prihvaenost, poziciju uvaavanja i mogunost za to bezbolnije odrastanje. Veliko je pitanje da li on, aktuelno, moe doiveti ono to
nazivamo sreom: njegova opsesivnosti, bitno izraeni mehanizam odbrane,
zapravo jedini kontroliu atake anksioznosti, ali nisu uvek bili dovoljni i da ih
anuliraju. Time je dipsomansko konzumiranje alkohola, sa rizinim obrascem
188

Svetislav Mitrovi
ponaanja, predstavljalo i (latentni) suicidalni akt, ali i pokuaj prizivanja kazne

za uinjeno; i ovde se konflikt izmeu pokornosti i pobune razreava agresijom,
direktno usmerenom naroito prema majci. On, mogue, podsvesno krivi majku za ponitavanje i anihilaciju oca, kao i strah da e ga ponovo progutati;
ovo oseanje ne naputa ga i ispoljava se u njegovom ponaanju, skoro do grotesknog. Oseanje krivice da je otac mogue odsutan zbog njegove usmerenosti
ka majci i razmiljanje da je moda majka ta koja je indukovala takvo stanje,
oituje se i kroz relativno siromaan emotivni ivot mladia, kada se govori o
relacijama sa osobama suprotnog pola slinu anksioznost pokazuje i u odnosu prema sestri. Psiholoka utrnulost se ovde javlja kao esencijalna kreacija u
njegovom psihikom svetu; naime, kastracioni strah, koji nije prevazien zbog
odustnosti oca, pretpostavlja da je libidinozna investicija i dalje simbiotska, ali
sa majkom, poneto i sestrom. U tom smislu, pokuaj potpunog zaravnjenja
emocija, a koga i sam mladi navodi kao krucijalan u svom ponaanju, treba da
poslui odstranjenju krivice za napade na majku.
Po svemu sudei, traumatski doivljaj detinjstva rezultovao je u autodestruktivnom i destruktivnom ishoditu, fragmentiranom identitetu, a povremena
izrazita osetljivost na opaske osoba iz okruenja ukazuju na jaku separacionu
anksioznost i strah od gubitka objekta. Kernbergovo shvatanje prelaska nezadovoljavajuih i frustrirajuih interakcija sa drugima u destruktivne pulzije tokom
vremena, u ovom sluaju bivaju potvene.
Strah od ponovnog vraanja u stanje infantilne zavisnosti moe se nazreti
kroz nastojanja mladia da se potpuno otrgne majinoj i sestrinoj kontroli; njegov prebz ulazak u svet odraslih trebalo bi da odstrani narcistinu fiksaciju.
Zaista, njegova majka je bila i sama narcistino fiksirana, sa drastinim narcistinim povredama od sopstvene majke; primarni narcizam i slika omnipotentne
majke je ovde u konfliktu sa separacijom i kastracionim strahovima preedipalnog perioda, koji nisu razreeni.
Majka svoje strahove, nesigurnosti i inhibicije nudi projektivno; internalizacija ovakvih poruka, koje su vezane za crno-belu sliku, nude mogunost za
inhibiciju reaktivnog narcizma, koji bi trebalo da bude odbrambeni. Preivljavanje modela superego ideala sa sadistikim pulzijama i nerealnih ego ideala u
potomstvu, na ovaj nain utire put u konkretnom primeru.
Pacijent koga pokuavamo da prikaemo, ima snana oekivanja od okruenja i veoma je reaktibilan na isto; moemo li se ovde osvrnuti i na Kohutov koncept narcizma, jer je njegova majka zbilja bila odsutna, po strani, i diskutabilno je
koliko je uoavala njega i njegov svet. Otac to sigurno nije. Veoma je verovatno
da u konkretnom sluaju nailazimo na kombinaciju pozicije egzistencijalne depresije i depresije krivice; otuda i dalje veoma komplikovana slika oscilacija
psihikog statusa pacijenta, sa konstantnim alteracijama u impulsivnosti, samovrednovanju i strahu od osujeenja.
189
U tom smislu, potenciramo primenu farmakoterapije; antipsihotik, antidepresiv i psihostabilizatori su kupirali proboje anksioznosti, korigovali ozbiljno
depresivno raspoloenje i umanjili kapacitet za impulsivnost. To je poboiljalo
osnovu za uvide pacijenta, a terapijska borba za njegovo osamostaljivanje i maskulinu identifikaciju se nastavlja.
etvrti pacijent
Poslednji prikaz odnosi se na devojku koja ima 16 godina; kod nje je u anamnezi takoe zastupljena zloupotreba razliitih psihoaktivnih supstanci, ali i rizian obrazac ponaanja u odnosu na posedovanje i distribuciju istih. Jedinica
je, roditelji su intelektualci; otac je figura dobrog; naime, konstatovano je da on
ume da bude relativno esto u paktu sa erkom. Majka je otresitija, zahtevnija, sa otrijom pozicijom u roditeljskom vrednosnom sistemu. Konkurentan odnos sa majkom kod pacijentkinje je izvestan, a moe se naslutiti da je libidinalna
investicija usmerena vie ocu.
Postavka Karen Hornaj o zavisti moi ovde se moe prepoznati. Otac se
neretko postavlja u poziciju spasioca erke, to postupcima u kojima je trai
kada ona izostaje iz kue, to tokom terapijskih seansi u kojima je prepoznavao njen temperament i ponaanje... Ljutnja koju devojica esto iskazuje prema majci suspektna je na grubi, razoarani oblik deidealizacije figure majke, a
time i odlaganje razreenja kastracione anksioznosti. Strah koji se nalazi ispod
ove agresivnosti i impulsivnosti moe se pripisati reaktivno formiranom ekspanzivnom narcizmu, to je i psiholokim testiranjem potvreno. Potencijalno
Kernbergovsko prebacivanje ljutnje sa majke na oca, ovde je mitigirano oevim
spasilakim akcijama. Takoe, u navedenom primeru, moemo razmatrati da
li je koncept Pjaeovog primarnog i normalnog narcizma, ovde ispoljen kroz fiksirani oblik. Karen Hornaj je meu prvima poklonila panju ovom konceptu,
vie vezujui ovakvu fiksaciju za ispoljavanje na telesno-genitalnom nivou.
Pokuaj druenja devojke sa pasivnijim osobama iz okruenja koje kontrolie, moe pretpostavljati obrazac simboline libidinozne investicije i specifinog
iskuavanja sopstvenih subsvesnih reaktivnih formacija. Ova igra sa objektima,
moe takoe predstavljati simbolino testiranje infantilnih fantazija; neizbruena integracija ega oteava potpuni razvoj kapaciteta za empatiju, odgovornost
i brigu za druge. Mogunost identifikacije sa subjektivnim doivljajima drugih
osoba do kojih je devojci stalo, prevashodno majke, nije razvijena. Destruktivne
projekcije nisu ustupile mesto potiskivanju agresivnih impulsa, jer objekat (majka) nije shvaen kao celina, ve je parcijalizovan. esto odsustvo majke koja je
bila preangaovana, doivljeno je vie kao pretnja. Ovo odsustvo odnosilo se i na
oca: brak roditelja pokazivao je elemente krize.
190

Svetislav Mitrovi
Majini roditelji su od poetka braka izraavali svoj skepticizam i neslaganje

sa izborom supruga i tako potencirali oslabljenost njene autonomije; narcizam,
koji se u njoj delom probudio i kroz potencijalnu poziciju inata, ipak je opredelio da u ovaj brak neizostavno ue. Pacijentkinja je esto prisustvovala otrim
svaama roditelja, u kojima je otac bio impulsivan, grub, a majka se povlaila
sve vie. Pozicija moi u porodici se vie moe vezati za oca, koji ume da bude
iskljuiv i koji je sa erkom ipak nalazio zajedniki nain komunikacije, a koji je
delimino iskljuivao uee majke. Ipak, u svom vienju odnosa sa roditeljima, pacijentkinja je potvrivala da je majka odsutna, a da sa ocem nema tekoa
u sprovoenju svojih ideja...
Ovakav odnos sa ocem prua podrku i ostavlja prostor za opstajanje Frojdovog principa zadovoljstva i odlaganje principa realiteta. U odnosima sa mlaim
mukarcima, njenim vrnjacima, primetna je tendencija da bude dominantna;
pokuaj da bude interesantna mladiima nije eksplicitan i nekontrolisan, ve je,
naprotiv, osmiljen i oprezan. Ova skrivena, dakle, i jedva uoljiva hostilnost prema mukarcima (delom zasnovana na konfliktu koji nastaje kada svoje libidinozne investicije pacijentkinja pokuava bezuspeno da premesti na oca, pri emu
doivljava neuspeh i u pokuaju libidinozne identifikacije sa majkom), mogue
predstavlja nukleus potencijalnog Elektrinog kompleksa. Majina primarna porodica imala je u osnovi povuenu majku i otrog, rigidnog oca; posledica toga je
nesigurnost i separaciona anksioznost majke.
Oeva, pak, primarna porodica, bila je, na roditeljskom nivou, optereena
znaajnim neslaganjima, svaama otre majke i povuenog oca, i pozicijom u
kojima je otac pacijentkinje esto bio izmeu dve vatre; rezultat je bio da je otac
u svojoj adolescenciji bio impulsivan.
ini se loginim razmatranje da je kombinacija nerazreenog Elektrinog
kompleksa majke i Edipalne pozicije oca, u svom superponiranju, doprinela
nastanku duboke, infantilne udnje za vezivanje sa ocem, moguih pulzija za
kompenzatorno preblisko emotivno vezivanje, oseanja krivice i borbe protiv
maternalne ingestije; introjekcija je parcijalna, pomeana. Parcijalni introjekti
doprinose odreenom stepenu zbunjenosti, koja daje prostor za proirenja autoerotskih pulzija; prema Ferencijevom konceptu, ovo pomera granice ega i ini
ga otvorenim za mnogobrojne objekte. Ekspanzivnost ponaanja devojke, koja
je sklona da okruenje podreuje sebi, osloboena je inflatiranim narcizmom,
koji slui odbrani krhkog ega; ovaj sukob introjekcije, nastale usled slabih ego
granica, i zatitnog narcizma, u sutini delimino gura ego ka negativnim putevima: devojka preteno uspostavlja relacije koje su joj potrebne, pridruuje se
onome ko je podrava, i ne podnosi osujeenje. Ona ima sklonost da enstvenost
ponekad zloupotrebljava, mogue radi dostizanja majke; ovde bismo mogli da
se osvrnemo na efekat ogledala aka Lakana, ali u smislu nepostizanja ego
ideala i potonje depresivne reakcije majka je ostala dominantna, nedostina.
Priguena agresivnost, okrenuta ka ocu, nije prihvatljiva, jer ga distancira. Stoga
191
je mogue da je ova agresija, generalno, pomerena ka uoptenom reprezentantu

patrijarahalnog vrednosnog sistema mukarcima.
U terapijskom planu, zadatak je bio, po nama, intenzivni psihoterapijski rad
sa roditeljima na reformulaciji njihovog odnosa; time se mogla ostvariti bolja
identifikaciona podloga za samu pacijentkinju, sa vraanjem identifikacionog
uzora na majku. Psihofarmaci u ovom sluaju nisu primenjivani, jer su rezilijentni resursi porodice i pacijentkinje bili prilini.
Zakljuci
Vidimo, na osnovu psihodinamskih tumaenja, koja smo delom pokuali da
primenimo kroz prikazane primere, da traumatski dogaaji u ranom detinjstvu,
koji dovode do slabe diferencijacije ili regresivnih pulzija afekta, mogu uticati na
znaajno slabljenje slike o self i objektnim reprezentacijama. U ovakvim su situacijama i tolerancija prema agresiji usmerenoj ka objektima i sposobnost za uspostavljanje introjektivnih modela koji nude potpunu brigu o sebi kao odrasloj osobi,
odsutni. U odsustvu zrelih odbrana i formiranja ego ideala, ovakvi pacijenti imaju
neretko, naalost, izbor i da se okrenu regresivnim zadovoljstvima na oralnom nivou, uzimanjem psihoaktivnih supstanci. Stalno odgurivanje i uvlaenje okruenja iz i u intrapsihike nerazreene konflikte zavisne osobe tako postaje obrazac
koji nema alternativu. Meutim, internalizovana slika dobrog ili loeg objekta,
mogu, ali i ne moraju odslikavati aktuelnost drugih. Ovi parcijalizovani objekti
adekvatnom stimulacijom okoline mogu postati celokupni i tako omoguiti razvijanje adaptivnog stila koji uvaava i dobro i loe.
Na tom principu valja zasnivati i terapijske aktivnosti: pruanjem podrke
formiranju realnih oslonaca za nejaki ego, ponudom zdravih introjektivnih modela, to korekcijama roditeljskih pozicija, to uvaavanjem i drugih pozitivnih
objekata; zatim, nuenjem realne alternative za kratkotrajno i na duge staze
lano zadovoljstvo koje nudi supstanca; na kraju, ne i manje vano, dugotrajnim, postepenim i upornim upotpunjavanjem mozaika linosti kroz korekcije
objektnih odnosa.
Sve navedeno jeste na terapijski cilj; ipak, da ponovimo ono to smo ve u
ovom izlaganju i opisivali: psihodinamska shvatanja koja je pokuao da prezentuje ovaj rad ne smeju biti prihvaena kao terapijski totalitet. Ona su iskljuivo
deo integrativnog pristupa, koji pokuava da veoma uvaava bioloku osnovu
zavisnosti, bihejvioralno-kognitivnu komponentu, socijalno-porodini obrazac
koji doprinosi razvoju problema, kao i eventualno prisutan komorbiditet koji
uslonjava sliku zloupotrebe ili zavisnosti od psihoaktivnih susptanci kod adolescenata i njihovih porodica, esto do nesluenih razmera.
192

Svetislav Mitrovi
Prema nevedenom, psihoseksualnu dinamiku u porodicama sa adolescentom

u zloupotrebi i zavisnosti od psihoaktivnih supstanci shvatamo, iskljuivo, kao
jedan od aspekata koji upotpunjuje dijagnostiku, tretman i rehabilitaciju naih
pacijenata; dinamsko sagledavanje intraporodinih relacija je proces, kontinuiran i podloan stalnom kritikom osvrtu. Mislimo da takav stav doprinosi sagledavanju problema kojima se bavimo u svom radu na znaajno sveobuhvatniji
nain. Na kraju, veoma vano, to smatramo i svojim terapeutskim zadatkom,
svojom profesionalnom obavezom, ali i strunom privlegijom u kreiranju to uspenijeg i raznovrsnijeg rada sa pacijentima.
REFERENCE:
1. Balint, M. (1957). The doctor, his patient and the illness. London. Pitman
Medical. 2nd edition (1964, reprinted 1986) Edinburgh. Churchill
Livingstone.
2. Balint, M. and Balint, E. (1961). Psychotherapeutic techniques in medicine.
London. Tavistock publications.
3. Bion, W. (1962). A theory of thinking. In Second thoughts: Selected
papers on psycho-analysis (pp. 111119). London: Karnac. 1967
4. Breuer, J & Freud, S. (1909). Studies on Hysteria. Basic Books.
5. Charles R. (1995). A Critical Dictionary of Psychoanalysis (London, 2nd
Edn)
6. Chein, I., Gerard, D.L., Lee, R.S. and Rosenfeld, E. (1964). The Road to H.
New York: Basic Books.
7. Columbia Dictionary of Modern Literary and Cultural Criticism. (1995). Ed
Joseph Childers and Gary Hentzi. New York: Columbia University Press.
8. Fairbairn, W.R.D. (1952). Psychoanalytic Studies of the Personality.
London: Routledge and Kegan Paul, 1981.
9. Fenichel, O. (1945). The Psychoanalytic Theory of the Neurosis. New
York: W.W. Norton.
10. Freud, S. (1905). Dora: Fragment of an Analysis of a Case of Hysteria. New
York: WW Norton & Company.
11. Gerard, D.L., and Kornetsky, C. (1954). Adolescent opiate addiction: A
case study. Psychiatr Q, 28:367-360.
12. Gabbard, G.O. (2010). Long-Term Psychodynamic Psychotherapy
(Washington, DC) p. 12
13. Glover, E. (1956). On the etiology of drug addiction. In: On the Early
Development of Mind. New York: International Universities Press.
14. Grotstein, James S. (1981). Splitting and projective identification. New
York, NY: Jason Aronson. ISBN9780876683484.
15. Guntrip, H. (1975). Schizoid phenomena, object relations and the self.
Madison, CT: International Universities Press. p. 21.
193
16. Guntrip, H. (1975). Schizoid phenomena, object relations and the self.
Madison, CT: International Universities Press. p. 21.
17. Hartmann, D. (1969). A study of drug taking adolescents. Psychoanal
Study Child, 24:384-398.
18. Hendin, H. (1974). Students on heroin. J Nerv Ment Dis, 158:240-255.
19. Isaacs, S. (1948). The Nature and Function of Phantasy. International
Journal of Psycho-Analysis, v. 29, pp. 7398. Retrieved December 17, 2007
from PEP Archive.
20. Jacobus, M. (2005). The Poetics of Psychoanalysis (London) p. 259
21. Jacques L. (1997). Ecrits: A Selection (London 1997) p. 66.
22. Chasseguet-Smirgel, J. and Grunberger, B. (1986). Freud or Reich?:
Psychoanalysis and Illusion (London).
23. Jung, C. (1970). Psychoanalysis and Neurosis. Princeton University Press.
24. Khantzian, E.J. (1972). A preliminary dynamic formulation of the
psychopharmacologic action of methadone. In: Proc. Fourth National
Methadone Conference, San Francisco, January 1972. Opiate addiction: A
critique of theory and some implications for treatment. Am J Psychother,
28:59-70, 1974. Self selection and progression in drug dependence.
Psychiatry Dig, 36:19-22, 1975.
25. Klein, M., Riviere, J. (1964). Love, guilt, and reparation in link Love,
Hate, and Reparation New York, NY: Norton ISBN9780393002607
26. Klein, M. (1946). Notes on some schizoid mechanisms. Envy and
gratitude and other works 1946-1963. Hogarth Press and the Institute of
Psycho-Analysis (published 1975). ISBN9780029184400.
27. Kohut, H. (1966). Forms and transformations of narcissism. Journal of the
American Psychoanalytic Association, 14, 243-272.
28. Kohut, H. (1971). The analysis of the self. New York: International
Universities Press.
29. Krystal, H. and Raskin, H.A. (1970). Drug Dependence. Aspects of Ego
Functions. Detroit: Wayne State University Press.
30. Mahler, M. S., Pine, F., and Bergman, A. (1975). The Psychological Birth
of the Human Infant: Symbiosis and Individuation. London: Maresfield
Library
31. Milkman, H. and Frosch, W.A. (1973). On the preferential abuse of heroin
and amphetamine. J Nerv Ment Dis, 156:242-248.
32. Mitchell, J. (1974). Psychoanalysis and Feminism. New York: Vintage
Books.
33. Mitchell, S.A. (1997). Influence and Autonomy in Psychoanalysis. New
York, NY: Routledge. pp.101. ISBN9780881634495.
34. Ogden, T. (2005). This Art of Psychoanalysis: Dreaming undreamt dreams
and interrupted cries. NY: Routledge. (p. 27).
35. Ogden, T.H. (1977). Projective Identification and Psychotherapeutic
Technique. Lanham, MD: Jason Aronson. ISBN9780876684467.
194

Svetislav Mitrovi
36. Ogden, T. (1990). The matrix of the mind: Object relations and the
psychoanalytic dialogue. Lanham, MD: Aronson.
37. Radford, P., Wiseberg, S. and Yorke, C. (1972). A study of heroin addiction.
Psychoanal Study Child, 27:156-180.
38. Rado, S. (1957). The psychoanalysis of pharmacothymia. Psychoanal
Q, 2:1, 1933. Narcotic bondage. A general theory of the dependence on
narcotic drugs. Am J Psychiat, 114:165.
39. Rank, O. (1978). (original 1929). Truth and Reality. W. W. Norton and
Co., Inc.
40. Rank, O. (1959). (original 1909). The Myth of the Birth of the Hero.
Random House, Inc
41. Rank, O. (1991). (original 1912). The Incest Theme in Literature and
Legend: Fundamentals of a Psychology of Literary Creation. The Johns
Hopkins University Press.
42. Rank, O. (1994). (original 1924). The Trauma of Birth. Dover Publications.
43. Savit, R.A. (1954). Extramural psychoanalytic treatment of a case of
narcotic addiction. J Am Psychoanal Assoc. 2:494, 1954.
44. Sigmund, F. On Sexuality (London 1991) p. 375
45. Sigmund, F. The Interpretation of Dreams, chapter V, The Material and
Sources of Dreams, (D) Typical Dreams, New York: Avon Books, p. 296.
46. Tobin, B. (1988). Reverse Oedipal Complex Analysis. New York:
Random House Publishing Company.
47. Wieder, H. and Kaplan, E. (1969). Drug use in adolescents. Psychoanal
Study Child, 24:399.
48. Winnicott, D.W. (1958). Collected Papers: through Paediatrics to
Psychoanalysis (London)
49. Winnicott, D.W. (1965). Maturational Processes and the Facilitating
Environment (London 1965)
50. Winnicott, D.W. (1971). Playing and Reality, Routledge, London
51. Wurmser, L. (1974). Methadone and the craving for narcotics:
Observations of patients on methadone maintenance in psychotherapy.
In: Proc. Fourth National Methadone Conference, San Francisco, January
1972. Psychoanalytic considerations of the etiology of compulsive drug
use. J Amer Psychoanal Assoc, 22:820-843.
52. Yorke, C. (1970). A critical review of some psychoanalytic literature on
drug addiction. Brit J Med Psychol, 43:141.
53. Zinberg, N.E. (1975). Addiction and ego function. Psychoanal Study
Child, 30:567- 588.
195

Milan Kosti
Porodine krize sa traginim ishodima retko se i, u svakom sluaju nedovoljno, prouavaju iznutra, odnosno, kroz prizmu psihodinamike. I kada se to ini,
problemi se obino analiziraju u okviru psihopatologije. Za drugaije pristupe
strunjaci se teko odluuju, jer bi njima iskoraili iz uobiajenih racionalistikih
shema tumaenja.
Porodini homicid, o kome e u ovom radu biti re, odnosi se iskljuivo na
brane i vanbrane partnere, kao jednu specifinu grupaciju koju sam tri decenije
prouavao iznutra, u ulozi sudskog vetaka. Posebno sam tragao za njihovim zajednikim obelejima, jer su ona od znaaja za prevenciju ove kategorije zloina,
koja, prema svetskim statistikama uestvuje u vie od treine sluajeva ubistava,
a u kojima su priblino etiri petine rtava ene. Slini brojani pokazatelji su
i kod nas. tavie, meu strunjacima se termin porodini homicid uzima gotovo kao sinonim za tragian epilog odnosa izmeu pripadnika suprotnog pola,
koji su bili u branoj ili vanbranoj zajednici ili vezi.
U prvom planu se ovde nalazi ovek opsednut strau, koji, dakle, ima iskrivljenu svest, poto svet vidi samo iz svog ugla i to iz sopstvenog porodinog scenarija. Zato takav ovek i ne proverava istinitost svoje pretpostavke da mu je,
na primer, ena neverna. Naprotiv, ini sve da nae potvrdu za nabujale slutnje
197
neverstva. Kada je nae, po pravilu tamo gde je nema, onda svoj lani dokaz
dalje nadima i uveava uverenjima estoko proetim emocijama. Dominantna
uverenja kod takvih osoba koje postaju glavni akteri porodinih homicida se,
osim u izuzetno retkim sluajevima, ne nalaze u kategorijama bolesnih pojava i
samim tim ne mogu se svesti na neku psihopatoloku formulu. Prelazak u zloin
u nekim sluajevima crpi snagu iz uverenja da enu treba strogo kontrolisati,
u drugim sluajevima da je treba posedovati, u treim do zloina dolazi iz
straha od naputanja. Najee se kombinuju sva tri motiva, koja izrazito odiu
precenjenou. Tome pogoduju poseban sklop linosti, osoben sistem vrednosti
i postojee okolnosti samog sluaja. Ponajvie je re o ljudima koji se boje ivota,
nesigurni su, ali eljni da vladaju i dominiraju nad svojim partnerkama, u kojima istovremeno trae i okosnicu sopstvenog identiteta. Neispunjena oekivanja,
osujeenja i prepreke, koje su uglavnom samo unutranje projekcije, pojaavaju
strast i postaju njen predmet, sve do usijane zaslepljenosti zloina.
Za same aktere, naroito one koji stvarno pate, za one koji izlaze iz patnje kroz
mrnju i bes prema objektima svoje ranije ljubavi, a pogotovu za njihove rtve,
pozicija je sasvim sigurno tragina. Uistinu, tragino je da se ljudima zbiva suprotno od onoga to oni sami misle da im se zbiva, a to je esto jedino vredno u
njihovim ivotima. I, ako ovek ni to ne zna o najvrednijoj stvari u svom ivotu,
ta onda uopte zna i zato je ovde?
Ali, ovakva pitanja postavljaju i na njih odgovaraju umetnici. Za obine
ljude, profane smrtnike, ve i nataloene emocije predstavljaju breme sa kojim
ne znaju ta e ni kuda e. Ono to se nekad deavalo samo bogovima, njima
oduzima pamet koja bi mogla da im poslui da postave pitanje smisla svojih
ivota, pa umesto toga postaju zastupnici zla, iji smisao takoe nikad nee razumeti, dok i dalje budu verovali da zloinom vraaju kamatu nepravednom svetu.
Unitavajui ono to je, makar neko vreme, vredelo u njihovim ivotima, svojim
postupcima dokazuju vezu izmeu ljubavi i mrnje. Ove suprotnosti se u odluujuoj ivotnoj sekvenci neumitno privlae, bez obzira na aktuelan motiv, za koji
forenziari kau da je neuhvatljiv kao oblak.
U partnerskim odnosima, mukarac i ena mogu da brzinom munje menjaju
aktivnu i pasivnu poziciju, dominaciju i potinjavanje, agresivnost i zavisnost,
kao aktuelna svojstva njihovog odnosa. Iako se sve to obino zbiva nakratko, u
trenu, neke prohujale emocije nastojimo da osveavamo i zadrimo za sva vremena, drugih se, opet, stidimo i elimo da ih zaboravom uklonimo iz seanja. Jedino je u sluaju traginih epiloga mogue sagledati one motivacione niti, koje se,
gotovo uvek, neko vreme pletu u zatvorenom krugu koji se tek zloinom prekida.
Stoga je u oblasti porodinih homicida za saznavanje istine jedino privilegovana pozicija psihologa kao sudskog vetaka. Pred njim se nalaze sloeni zadaci
u svakom pojedinanom sluaju. Najpre, neophodno je da, sa psiholokog stanovita, interpretira raspoloive podatke o prethodno ustanovljenim relevantnim
198

Milan Kosti
svojstvima aktera porodinog zloina. Zatim, da s istog stanovita, protumai

podatke o okolnostima u kojima je ubistvo izvreno. Najzad, za sudske potrebe,
neophodno je i da se protumae raspoloivi podaci o radnjama koje je poinilac
izvrio u kritinom razdoblju i, sledstveno tome, interpretiraju i njegova istovremena psihika stanja.
Na poetku prie o akterima, neophodno je znati i pravo poreklo njihovog
meusobnog izbora.
Izbor partnera
Narodna izreka, po kojoj se slinosti trae, ali i suprotnosti privlae, u prilinoj meri obeleava izbor ovih partnera. Razume se da to, samo po sebi, ne znai
i takav izbor koji neumitno vodi traginom kraju. Nema takvih pravila koja bi
posluila za valjanu procenu o tome koji je izbor partnera dobar, a koji lo.
Jedna teorija izbora potie od Frojda. Po njemu, svaka osoba trai partnera
po ugledu na jedan od dvaju objekata iz prvog perioda ertotinog ivota. Ta dva
objekta jesu ona sama, a zatim njen roditelj. Iz ovog ugla posmatrano, postoje dva
tipa izbora partnera: tipa naslanjanja (anaklitiki), kome su vie skloni mukarci
i koji trae u svom partneru svog roditelja i narcistiki tip, koji svog ljubavnog
partnera bira prema sebi. Primer za ovaj drugi tip su lepe ene koje vole same
sebe i to obino onim intenzitetom kojima ih vole mukarci.
Nastavljai psihoanalize su oba ova tipa izbora oznaili kao sutinski pogrena, jer su nerealni i nezreli. U vezi koja poiva na ljubavi trebalo bi da postoji
ravnopravnost i potovanje tue linosti, sa svim njenim vrlinama i manama.
Ako te ravnotee nema, ako jedan od partnera vidi u drugom zamenu za oca
ili majku, tada je re o sadistikom i mazohistikom ponaanju, to je i osnovna
posledica pogrenog izbora.
Osnovni zadatak ovekovog razvoja je savlaivanje konflikata, koji se, na
primer, iskazuju kroz nepoverenje u druge, sumnju u sebe i svoj difuzni identitet, a koji, savladani, omoguuju sticanje oseanja pouzdanja, nezavisnosti i
linog identiteta. Ko prevlada infantilnu samozaljubljenost i oseanje svemoi,
moe voleti sebe i druge s razumevanjem ljudi koji se trude da postignu ono to
je stvarno i mogue. Nije iskljueno da ba oni svojim branim (i vanbranim)
partnerima pomognu da isprave one devijacije iz detinjstva s kojima bi se teko
uhvatio u kotac ak i iskusan psihoterapeut.
Jedna, u naznaenom smislu optimistika, teorija, iji je autor Vin, polazi od
toga da svaki ovek prilikom izbora partnera trai onu osobu koja mu obeava
najvee mogue zadovoljenje njegovih potreba za dopunjavanjem sopstvene linosti. Za razliku od ranije pomenutog izbora prema slinosti, koji ine mahom
narcisoidne osobe, ovde je, dakle, re o komplementarnim svojstvima, to u slu-
199
aju dve zrele i uravnoteene osobe moe da bude najsrenije reenje. Meutim,
jasno je da karakter i ovakvog izbora presudno odreuju dominantna svojstva na
kojima takav izbor poiva. Inae, meu primere uspene komplementarnosti u
izboru partnera komotno bi se smestio i najekstremniji vid sadomazohistikog
odnosa. Kao to se dobro zna, obe strane u tom odnosu pribavljaju neka posebna
zadovoljstva koja ispunjavaju njihove elje. Primera radi, pasivna partnerka jasno
mazohistikog sklopa linosti uklapa se, dopunjuje, s aktivnim i agresivnim partnerom sadistikog tipa, koji, muei je, pribavlja zadovoljstvo i njoj i sebi.
Meutim, varijante komplementarnih partnerskih odnosa mogu biti brojne
i suptilne, sa naizmeninim zamenama uloga, opirui se tako jednostavnim tipologijama. Sem toga, komplementarni odnosi, po svojim ispoljenim obelejima
i dinamici, mogu da budu kako stvarni, tako i prividni. U prvom tipu odnosa,
stvarno aktivni, dominantni, agresivni partner nalazi u izabranoj partnerki uistinu pasivnu, zavisnu i nesamostalnu linost, spremnu da odgovori na zahteve i
elje jaeg parnjaka, koji, naravno, ne mora da bude sadista, kao to ni ovaj drugi
nije neizostavno mazohista. Kod drugog tipa odnosa, postoji neka vrsta igranja
uloga i duplih poruka, u kojima se paralelno odvijaju javna i skrivena komunikacija, sa istom ili promenljivom sreom ili dobiti.
U naem uzorku od 50 sluajeva porodinih homicida, u kojima su vie od etiri petine rtava (42 ili 84%) ene, ispostavilo se da je dominantan komplementaran partnerski odnos. Pasivna, zavisna, nesamostalna, strpljiva i tolerantna
ena nalazi aktivnog, dominantnog i agresivnog mukarca, pri emu oboje unose
u svoju vezu uverenja i vrednovanja, koja su ponajvie optereena patrijarhalnom
tradicijom i autoritarnim modelima drutvenog reagovanja.
Dinamika odnosa
Ono to buduu rtvu nosi ka traginom epilogu najee se sastoji u insceniranju dogaaja i situacija u kojima partner sa njom nepravedno postupa. Ponekad rtva veruje da ne moe nita uiniti u svom ivotu i preputa se trpljenju.
Ali, ta pomirenost sa sudbinom ne mora da zadovolji partnera koji po pravilu
oekuje mnogo vie.
Ipak, najvei izazov koji ena upuuje mukarcu sastoji se u odbijanju da igra
ulogu koju je on njoj namenio. Time ona probija privid ravnotee, dovodi u pitanje temeljnu taku ljubavnog oslonca, koja na njoj poiva i nagovetava izlazak na
javu dubokih oseanja inferiornosti i nedovoljnosti kod njenog partnera.
eleli bismo da oslunemo unutranji glas koji pokree oboje prema podruju
smrti. Da li se ena samo neoprezno poigrala slabou svog frustriranog partnera
i ne pomiljajui na posledice koje njene rei i postupci mogu imati po nju samu?
Ili je to bila samo kratkotrajna pobuna protiv autoriteta onog koji ne zna da pra-
200

Milan Kosti
ta? Moda samo jedna dobra namera da se izgradi drugaiji ivot, koja je ponjela smrt? Ipak, najverovatnija pretpostavka o nastanku kritine situacije koja
provocira izliv zloinake strasti poiva na komplementarnosti izbora partnera:
oni se meusobno trae i nalaze s nepogreivom tanou, ak i kada jednom od
njih smrt pokae svoje lice.
Izmeu glavnih aktera sluajeva partnerskih porodinih homicida, koje smo
ispitivali, u proseku je oko dve godine postojala ljubavna veza. Ta je ljubav bar
za budueg agresora (za rtvu to ne moemo pouzdano tvrditi) u jednom znaajnom ivotnom periodu donosila vrhunsko zadovoljstvo i imala znaenje dominantne vrednosti. Ukoliko je ljubav bila snanijeg intenziteta, utoliko je vie
osujeenje aktivnosti koje tee njenom punom zadovoljenju moglo da stvori podlogu za gnev. A frustracija moe da se prepozna u stavu partnerke koja vie ne
zadovoljava jedan unapred ispisan ljubavni scenario, u kome treba da slui strasti
svog partnera. Paradoks ove situacije je u tome to ona, koja je u potinjenom
poloaju od poetka veze i uopte se ne pita za svoje emocionalne potrebe i strasti, postaje rtva zbog neispunjenja tuih emocionalnih potreba i strasti. Kako je
mogla da ih ispuni? Mirei se sa svojim poloajem, usvajajui zablude o enskim
vrlinama, plutajui kako je ivot nosi. rtvujui se za mukarca, da ne bi postala
njegova rtva. Njen partner, pak, nije u stanju da svoju ljubav uzdigne na projekciju ideala, da joj da neki smisao, ve je neosmiljenu projektuje u splet okolnosti.
Njegova ljubav hrani se spoljnim podsticajima i od njih zavisi. Umesto romantine i simbolike dimenzije, u njoj nalazimo samo ljubavnu ulnost, kojoj sadraji
odreuju bolni unutranji konflikti.
Ljubav nesigurnih ljudi, a o njima se ovde radi i kod ena i kod mukaraca,
obeleena je neprestanom potrebom za kompenzacijom. Oni su eljni da vladaju
i dominiraju nad svojim partnerima, kako bi udovoljili sopstvenim unutarnjim
zahtevima za prevazilaenjem nezadovoljavajueg stanja inferiornosti. Voleti nekoga za njih znai sjedinjenje koje donosi posedovanje partnera i vlast nad njim.
Ukoliko je emotivna veza jaa i ukoliko je posednik verniji, utoliko vie smatra
da ima pravo da vlada partnerom kako u porodici, tako i u drutvenom ivotu,
to obilato podrava vekovna logika patrijarhata i njenu autoritarni modeli vaspitanja. Time se objanjava jo jedan paradoks njihovog odnosa: partner je uveren
da ga ljubav prema partnerki opravdava za sve postupke, pa i one koji su daleko
od izraza naklonosti, a istovremeno priznaje da je nedovoljno poznaje, pa ak i
da je nikad nije dovoljno upoznao. Jasno je da je ona za njega ostala veito nepoznata kada nije ni naao put do nje, kada se s njom nije stvarno ni susreo, niti
pomiljao da prihvati njenu linost.
Ako je sve tako i jo mnogo gore, jer je tokom poslednje faze tragine veze,
esto izloena partnerovim pretnjama, omalovaavanjima i fizikoj agresiji, zato ona ne naputa partnera i tako spasi sebe? Sudei po ispovestima preivelih
rtava, zato to je vrlo esto bila sklona da, u ranijem periodu, idealizuje odnos
sa partnerom. U toj vezi ona je nalazila neto ega nije bilo. Kasnije uivanje u
201
iluzijama ovde nosi izvesna obeleja perverznosti, koje je utoliko snanije to se

njihov sadraj udaljuje od stvarnosti.
Ljubomora
Dominantan motiv porodinih homicida kod nas je ljubomora. Iza tog motiva otkriva se itav spektar doivljavanja uskraenosti i nezadovoljstava, sa potrebom za kompenzovanjem inferiornosti, kao zajednikim imeniteljem, bez obzira
na pol.
Ljubomorni(a) partner(ka) mnogo voli sebe i u tom pogledu olienje je narcisoidne osobe. Ali, u isti mah, estoko strahuje da e izgubiti vlast i mo nad
onim drugim (drugom). Zavisnost od partnera izraava samoljublje, koje je nerazmrsivo isprepletano sa bolnom slutnjom da je taj partner neveran i da je tim
neverstvom poniava i omalovaava. Poseban forenziki znaaj imaju hronino ljubomorne osobe, koje najee nametljivo, ponekad prisilno, a jo ree sumanuto, razvijaju svoju ivotnu temu kao neki sudbinski predodreen zadatak.
Po pravilu, u sri ljubomore je da trai priliku da se ispolji i nametne ivotnom
repertoaru osobe kao dominantna, jer njeno intenzivno emocionalno uporite
ne trpi konkurenciju. Ova nametljivost je inherentno obeleje ljubomore, koje u
neurotinom obliku dobija prisilan karakter, dok joj se u psihozama pridruuje
sumanuto rasuivanje.
U neurotinom pojedincu tema ljubomore je obogaena precenjenom pretpostavkom (idejom), iji je zakljuak iznuen arkom eljom da ta pretpostavka
bude istinita. Kada se strasti stiaju, on postaje ponovo kadar da hladnom glavom proverava svoje bolne slutnje da je prevaren i ponien i da svoju muku, koja
i dalje traje, osmotri sa strane ili, kako se to obino kae, da objektivno oceni. Na
taj nain, uspeva da nadzire svoju bolno neugodnu slutnju (na primer, da ga voljena ena vara) i ne doputa joj da ga prisili na neprovereno uverenje (na primer,
u enino neverstvo). I dalje moe ostati obuzet oseanjem ljubomore, patiti zbog
toga, ali je bar otklonio zabludu, koja bi ga inae mogla povesti do odluke da na
tragian (po druge ili sebe) nain razrei svoje razbuktale sumnje. Tanka linija
razgranienja izmeu bolesti i zdravlja neretko se otkriva tek na sudu, kada je ve
dolo do dramatinih posledica. Dotad se, po cenu mnogih neprospavanih noi,
patnji, trvenja, uvreda, poniavanja, pa i fizike torture, istina skriva u uskim
okvirima porodice.
No, razlikovanje izmeu psihoze ljubomore i neurotine ili nepatoloke ljubomore (u ta ovde neemo ulaziti), nije presudno za rtvu, odnosno za osobu
koja trpi. Na isti nain kao to za rtvu nije bitno razlikovanje izmeu stvarnog i
umiljenog neverstva. Ipak, vredi napomenuti: u naem sluajnom uzorku, stvorenom na vetaenjima u Srbiji, ubedljivo preovlauje ova druga, nerealna varijanta. Uz dodatak da je ta nerealnost najee nepatoloke vrste.
202

Milan Kosti
U poetku, scene prebacivanja su niskog napona, relativno blage i uokvirene

navodnim razumevanjem, koje treba da podstakne na nova priznanja i iznudice.
Ako udica nije progutana, poricanje partnerke se samo neto kasnije uzima kao
dodatni podsticaj za nove optube na istu temu vernosti. U stvarnosti, zloinci
ne ubijaju svoje ljubavne partnere zato to su im ovi neverni. U naem uzorku nismo nali nijedan jedini sluaj takozvane relevantne provokacije zaticanja u
flagrantnom deliktu brane preljube, posle ega bi sledilo ubistvo. tavie, ljubomornici ne ubijaju suparnika, ve navodnu krivicu uvek projektuju u partnerku
(partnera). Trea osoba izgleda samo pomae da se rasplet odvije u destruktivnom pravcu.
Iako je optuba za neverstvo na prvom mestu, budua rtva se optuuje i za
druge stvari: za vreanje i zanemarivanje, to je za enu kao poiniteljku zloina
motiv gotovo iste vrednosti kao ljubomora, potom za afektivnu hladnou i odbijanje seksualnih odnosa (to je tipino muka racionalizacija sopstvene deficijencije na intimnom planu), za podlonost tuem uticaju (uglavnom iz roditeljske
porodice), onda za prevrtljivost i nestalnost, pa i za neposlunost i loe voenje domainstva (prepoznatljiva patrijarhalna optuba). Iako su albe razliite
po sadraju, iza svih njih stoji, kao zajedniki imenitelj, neuzvraena ljubav. U
stvari, sve ove zamerke na raun partnerke (partnera) predstavljaju i sadraj njihove ljubavi. Ovog puta smo stavili navodnike da bismo naglasili da budue
porodine zloince mui ljubomora, a ne ljubav. esto se meu njima, opet nezavisno od pola, otkrivaju osobe koje su u detinjstvu bile naputene ili rano ostale
bez roditelja, pa su kasnije veoma osetljive na osujeenja i gubitke. Nesigurni su
u sopstvenu ulogu i u sposobnost da stekne u sauvaju ljubav. Trae mnogo vie
potvrivanja da su voljeni, to ih dovodi do snane zavisnosti od partnerke (partnera). Egoistini su, ele da je (ga) sauvaju samo za sebe, ali slute da bi mogli
da izgube tu svoju najveu dragocenost. A onda se neminovno javljaju prepreke,
koje se ele, stvaraju ili izmiljaju na skrivenoj ravni zloina.
rtva i agresor
U viktimologiji se odnos uinioca i rtve moe sagledati na skali od etiri
stavke. U prvoj se rtva procenjuje kao inicijator agresije, dok u drugoj agresivno ponaanje potie od uinioca, ali je rtva prihvatila dobaenu loptu. Trea
pozicija na skali podrazumeva podelu agresivnog ponaanja na ravne delove,
a etvrta neagresivno ponaanje rtve, kada ona jednostavno ne uzvraa na
agresiju. Primenom ovog sistema procene na na uzorak sa dovoljno pouzdanosti ispostavilo se da se rtva uglavnom neagresivno ponaala u jednomesenom
periodu koji je prethodio zloinu (36 ili 72%), dok je 11 oteenih (22%) prihvatilo
uee u naizmeninoj smeni agresivnih i odbrambenih postupaka.
203
Gotovo sve ubice i njihove rtve u naem uzorku poticale su iz devijantnih

patrijarhalnih porodica, koje nisu bile pogodan ambijent za stvaranje oseanja
sigurnosti i vaenja. Naime, analiza podataka o ambijentu u kome kod nas nastaje porodini zloin, upuuje na zakljuak da je ovde tokom poslednjih decenija
poremeen sistem vrednosti i odgovornosti u svim drutvenim institucijama, a
da je graanska porodica duboko uzdrmana, ako ne i sasvim razorena. Iz drutvenih promena ovog vremena nastao je tzv. polutan, ovek koji oliava konfekcijsku i potroaku kulturu treeg reda, na pola puta izmeu dve razorene
kulture seoske i gradske, patrijarhalne i graanske. Takav ovek, u kulturolokom smislu, ubedljivo preovlauje u ovom ispitivanju. A to, na primer, znai da
su muevi uvereni da imaju pravo na enu kao na svoje vlasnitvo, to podrazumeva i raspolaganje njenim ivotom. Na takvim stavovima, koji se predstavljaju
kao tradicija i usvojeni folklorni recepti, a koji su potkrepljeni velikim uplivom
emocija, nastaju motivi poinilaca.
Spolja posmatrano, ovi motivi su izgraeni na konfliktima iskrslim tokom
zajednikog ivota i nose peat svakodnevnice, u kojoj su alkoholisana stanja
aktera esto jedini indikator za okolinu da se u porodici neto deava. Meutim, nereivost konflikata u racionalnom i praktinom smislu (recimo, raskidom
veze) uvek ukazuje na dublje korene, kako u linostima aktera, tako i u prirodi
odnosa agresora sa buduom rtvom. Njihova iracionalnost izraena je i u zavrnom inu, u kome u prvi plan izbija ogoljen osvetniki bes i brutalna destrukcija.
Takav nain izvrenja najteeg krivinog dela mnogi smatraju balkanskom osobenou. Primeuje se da porodini zloin tako ne izgleda u zemljama koje su
dobro organizovane kao drave i gde postoji relativno stabilan sistem porodinih
odnosa, (van)branih pravila i tradicije.
204
PROJEKCIJA EDIPA I ELEKTRE U PSIHOZI

Tomislav Sedmak
U pozadini svih naunih ostvarenja, psihijatrije zasnovane na dokazima i preplavljujuim statistikim podacima, kao i u pozadini velikih pria, neunitive su
i neprekidno prisutne male prie (1-3). Male prie o oveku, pojedincu, njegovom
ivotu i doivljaju, sa teko prepoznatljivim delovanjem velikih pria i naukama
koje se zasnivaju na dokazima, na vertikalnoj dimenziji vremena, odslikavaju
opstanak pojedinca u porodinom i socijalnom okruenju. Pojedinac potvruje
sebe, prikazuje sebe i slinostima i razlikama, nalazi i prostor za sopstveno postojanje(4). Nikad pouzdana, potvrda postojanja se nalazi izmeu pojedinanog
i neodreenog opteg, kroz dve mogue poruke: ja sam jedinstven i ja sam
kao i svi drugi. Nedovoljno odreeno ja i ubedljivo neodreeno svi drugi
uestvuju u pojedinevom odreivanju sebe. Ovi svi drugi su ipak u neposrednom, ili bar posrednom odnosu sa pojedincem. Jedinstvenost oteava nauni pristup oveku uopte, iako izuzetak potvruje pravilo. Jedinstvenost potvruje
postojanje dovoljnih razlika od drugih, koji su, manje ili vie slini.
Ovogodinji seminar Ljudi govore pria o ispoljavanju mitskih obeleja
Edipa i Elektre(5). Nastanak i odravanje mita kao mogunost za poreenje jedinstvenih i pojedinanih ljudskih ivotnih tokova i utvrivanje slinosti i razlika, obeleava kolektivno nesvesne pretpostavke i arhetipove, koji se na razliitim
nivoima i u razliitom stepenu ispoljavaju retko ili nikad u svom potpunom odre-
205
enju. Kao konano odigrana ivotna sudbina, kao prorotvo i neminovnost, mit
ukazuje na take u tom putu, kada je bilo mogue i neko drugo reenje, izbor,
odluka ili odgaanje. I pored svih prikrivenih ili neostvarenih mogunosti, mit
je uvek pogled unazad i zavrena pria. Za psihijatriju i psihoterapiju ostaje uvek
pitanje da li se ivotni tok pojedinca, koji u datom trenutku i u datoj situaciji
ukazuje na nepovoljno sudbinsko odreenje, moe izbei ukoliko zatrai pomo.
Radi daljeg usmerenja teksta prema naslovu, ali i radi dovoljnog obezbeenja slobode za tumaenje elemenata mita u malim priama o pojedinanim
ivotima, pribegavam uoptenom i istovremeno jednostavnom tumaenju mita o
Edipu i Elektri. Tu se ve moe govoriti o svim moguim raznovrsnostirna koje
su proizale iz spajanja mitova, Sofokleovih drama, psihoanalitikih tumaenja i
antropolokih istraivanja. Prva kritina taka za pristup znaajnosti mita o Edipu jeste Frojdovo otkrie sudbine Edipa u sebi kroz analizu sopstvenog razvoja
linosti. Oigledno je ulagao napor da otkrije slinosti, izmeu sebe i sudbine
Edipa, jer su razlike bile i ostale suvie ubedljive, sreom po njega samoga. Frojd
je ipak ograniio svoju slinost sa Edipom u okviru razvoja sopstvene seksualnosti, otklanjajui agresivna i ubilaka obeleja, koja su Edipov ivot pretvorili u
tragediju. Oduevljen otkriem u sopstvenom razvoju, postavio je zahtev univerzalnog ponavljanja sudbine Edipa u razvoju svakog oveka, ponitavajui razlike
izmeu mukarca i ene (7-9). Falocentrini obrazac je ak pojaan Lakanovim
naglaavanjem falusa, bez obzira na sve stilistike i simbolike igre reima (10,
11). Tako su voe i sledbenici potisnuli u sivu nedoreenost razvoj seksualnosti i
linosti ene (12-15).
Jedno od deliminih objanjenja je i u tome to je Frojd u dva navrata analizirao svoju kerku Anu. Dobijeni sadraji iz oeve analize kerke su ponovo iskorieni za postavljanje optevaeih principa za tumaenje razvoja ene.
U renikim definicijama se ispoljavaju nijanse kojima se moe pripisati i projekcija autorovih stavova o tim kompleksima. Kod Klajna i ipke(16):
Edipov kompleks. Podsvesna sklonost deteta da osea privrenost ka roditelju
suprotnog pola i neprijateljstvo prema roditelju istog pola. Elektrin kompleks. Podsvesna sklonost devojice da osea privrenost ocu i neprijateljstvo prema majci.
U Macmilanovom reniku (17) su sledee definicije:
Edip kopmleks. Nesvesna seksualna oseanja koja sin ima prema svojoj majci,
a u isto vreme mrzi svoga oca. Elektra kompleks. Nesvesna seksualna oseanja
koja kerka ima prema svome ocu prema psihoanalitikoj teoriji Sigmunda Frojda.
Vredi ukazati na izrazitu ublaenost primenjenih termina u definiciji kompleksa u poreenju sa konkretnim sadrajem mitova, u kojim dominiraju agresija
i ubistva. Mit kao simbol slui da pojaa znaenje kompleksa uz afektivnu dramatizaciju doivljaja i odnosa meu linostima koje su obuhvaene sadrajem
kompleksa.
206
Projekcija Edipa i Elektre u psihozi

Tomislav Sedmak
Beei od proroanstva, po kome e ubiti oca i stupiti u brak sa majkom, Edip

naputa svoje usvojitelje, sree oca i ubija ga, reava zagonetku i spaava Tebu,
eni se majkom Jokastom i raa sa njom decu. Godinama vlada sve dok se ne
nadvije nesrea na grad, pa se postepeno skupe podaci da je oenjen majkom.
Majka Jokasta se obesi, Edip njenom pribadaom sebi kopa oi. Kerka Antigona
se posveuje staranju za slepog oca.
Elektra nema veze sa mitom o Edipu. Ona je kerka Agamemnona i Klitemnestre. Elektrin otac, Agamemnon se vraa iz Trojanskog rata i ubijaju ga njegova ena Klitemnesta i njen ljubavnik Egist. Sin Orest, u dogovoru sa sestrom
Elektrom, ubija majku Klitemnestru i ljubavnika. Tako je sutina mita o Elektri
ubijanje majke i osveta za ubistvo oca, te nema konkretnih, seksualnih obeleja.
Meutim, Orest, sin-ubica poludi.
U naporu da se osmisli generalizacija i opta primenljivost mita o Edipu, kroz
Edip-trougao, pominju se (9):
Aktivni Edip uz pomo zrelih roditelja prepoznaje svoja zbunjujua oseajna
stanja, prevazilazi odnos sa majkom, identifikuje se sa ocem i postaje mukarac,
zrela i harmonina linost. Pasivni Edip ostaje nedovren u razvoju seksualnog
identiteta i linosti, sa raznim varijacijama nedovrenog mukarca i nedefinisane
linosti.
U psihijatrijskom reniku Campbell daje prilino detaljne opise, teorijsko
tumaenje Edipovog kompleksa prema klasinoj psihoanalitikoj teoriji, teoriji
objektnih odnosa i psihologiji selfa (18).
Teorijska dogradnja je ukazala da u negativnom Edipovom kompleksu preovlauje ljubav prema ocu, i mrnja prema majci. U okviru pozitivnog Edipovog
kompleksa oseanja deaka prema ocu postaju ambivalentna, a ne neprijateljska, i tei da preuzme oevo mesto uz majku. Ali strah od kastracije se javlja u
oba sluaja. Sve postaje veoma teko za praenje teorijske kombinatorike kada
se Edip-trougao odigrava izmeu majke, kerke i oca. Negativni Edip-kompleks
kod devojice je privrenost majci, to prelazi u pozitivni kompleks usmerenjem
privrenosti prema ocu.
Klasian stav je bio da je vezanost sina za oca u negativnoj fazi Edipa ugroavajua za razvoj muke seksualnosti. Danas se smatra da je ova vezanost za oca
povoljna podrka za dezidentifikaciju od majke (19). Razreenje pozitivnog Edipa
se odvija u detinjstvu i zavrava strukturisanjem nad-ja i ulaskom u latenciju, a
razreenje komponenti negativnog, odvija se na kraju latencije formiranjem ja-ideala i odlaskom u odraslo doba.
Oslanjajui se na Frojdov odnos prema kerki Ani, Britton ukazuje na posebnost razvoja enske strukture linosti i seksualnog odreenja kroz pojaanu
privrenost prema ocu, bez pominjanja Elektre (20). Tokom psihoanalize ene
prolaze kroz poziciju Atine i/ili Antigone. U stvari, ene dolaze na psihoanalizu
207
zbog dominantnosti obeleja Antigone ili Atine. Pozicija Antigone je ivot bez
seksa u slubi oca i mukarca, ili oveka uopte. Ana Frojd je to nazvala altruistika predaja, iako se to pretae i u identifikaciju sa agresorom (21). U oba
sluaja se i radi o odustajanju od sebe i preplavljenosti drugim u razvoju linosti.
U poziciji Atine ena je zatiena od doivljaja ljubomore, od elje za osvetom i od
bilo kakvog oseanja inferiornosti. Maninom fantazijom da sa ocem deli njegov falus i njegovu maninu mo, ini majine atribute bezvrednim. Oslanjajui
se na pojam pozicije, Britton omoguava ispoljavanje obrasca Atina-Antigona
naizmenino, zavisno o situacije i prikaza linosti. Ovi obrasci deluju veoma
primenljivo u psihoterapijskoj praksi, posebno kroz postojanje veoma uspenih
ena u socijalnom i profesionalnom delovanju. Njihovo ponaanje dobija obeleje
maskulinog, kastrativnog, oinskog, to oteava uspostavljanje reciprone pozicije u emotivnim heteroseksualnim odnosima. One mogu odravati seksualnu
aktivnost bez posebnih emocija, pa i brak, odravajui svoju dominantnu poziciju prema submisivnom partneru.
I Lakan je stvarao svoje teorijske koncepte oslanjajui se na sopstveno iskustvo.
Pojam Ime-Oca i Nema-Oca proizlaze iz njegove ljubavi prema svome obezvreenon ocu, koga je unitio tiranski deda. Po Lakanu, najvea savremena neuroza proizlazi iz linosti oca koji nedostaje, ponoen ili laan. Taj isti sin, koji voli oca,
u seanjima svoje kerke Sibile je prikazan kao odsutan i veoma odbacujui (22).
Proizlazi da je Sibila imala od svoga oca samo njegovo prezime, koje nije htela
odbaciti. Sibila je nastala sluajno, kada je otac ve otiao iz te porodice. Saznala je da ima stariju polusestru Juditu, kada je imala 17 godina. Judita je bila
kao kraljica, a Sibila kao seljanka. Otac Lakan i kerka Judita su plesali kao
ljubavnici. Kad se Sibila alila na svoje psihiko stanje, on je uputio na tretman
kod svoje ljubavnice. U svojoj kancelariji je imao samo sliku Judite, i u ko je ko
navodi se da ima samo kerku Juditu. Pred kraj ivota je i odbio da vidi Sibilu.
Ona odlazi na njegov grob i govori dragi tata, ja te volim, ti si moj otac, ja to
znam. Svu zaostavtinu i autorska prava je preneo na Juditu i njenog mua, to
je nepovoljno odjeknulo i kod njegovih bliskih saradnika. Proizlazi da se nije
obazirao to njegova kerka nema oca, ili ima samo ime oca.
U literaturi se pominje i Kora-Fersefona, koja je dete sestre i brata (14). Nju
otima ujak. Dolazi do kompromisa; treinu godine provodi sa ujakom, a ostalo
vreme sa majkom, odravajui pozociju i ene i kerke. To je paradigmatski ig
enskog Edipalnog kompleksa jer se radi o konkretnom razreenju seksualnosti i bez posebnih ubistava.
Izgleda da uspeni, vodei teoretinri u domenu psihodinamskog i psihoterapijskog pristupa, preko sopstvenih samospoznaja ili verbalno vetih dograujuih tumaenja, pristupaju novoj simbolikoj obradi da bi je povezali sa nekim
slinim kolektivno-nesvesnim mitom, ili stvarajui novi, sopstveni mit, dajui
tome univerzalno znaenje. Ovim procesom se oblikuju novi pravci i organizuju
208

Tomislav Sedmak
nove kole sa posebnim programima edukacije, koji traju i vie godina, i zavravaju se dobijanjem vaee diplome. esta pojava disidenata i sukoba izmeu
elnika razliitih kola doprinosi nastanku novih programa edukacije i mree
rasutih centara, ostvarujui sopstvenu organizaciju internacionalnog znaaja,
obeleenu stavovima vodeih edukatora. Konano se edukovani terapuet nae
izmeu edukacijom steenog znanja i pojedinanog klijenta koji ba i ne ispunjava preduslove za primenu ba tog nauenog terapijskog metoda, a jo manje se
uklapa u postavljena teorijska tumaenja uzroka i razvoja. Poto je teko nai dva
slina sluaja u svakodnevnoj terapijskoj praksi, onda je neophodno oprezno
upoznavanje i dinamsko razumevanje svakog pojedinanog klijenta (23).
Zato e u ovom izlaganju biti govora o raznovrsnim odnosima u trouglu: majka-sinotac i majka-kerka-otac, koji dobijaju obeleje psihijatrijskog poremeaja
sa manje ili vie ispoljenim poremeajem identiteta, porodinih interpersonalnih
odnosa i poremeaja doivljavanja realnosti. Stoga se uvek mogu nai slinosti i
razlike u ispoljavanju korienih mitova, dokle god se bude odravalo bioloko
nastajanje potomaka. Meutim, ak i u uslovima savremenih tehnologija oploenja i dalje e lebdeti mitska osnova trougla: majka-potomak-otac.
1.
U praksi se ve javljaju do sada neoekivani potencijali i odrazi mogueg vetakog oploenja. Tek za ove klijentkinje, pa i mogue pratee klijente, moe se
rei da su novi i da nisu obuhvaeni nekim organizovanim edukacijama.
Tokom dugogodinje suportivne psihoterapije klijentkinja je u etrdesetim
godinama odluila da ostvari vetaku oplodnju jajetom nepoznate ene i spermom svog biveg socijalnog partnera.
Kao i uvek, uplie se i prethodna generacija. Ona i dalje stanuje sa roditeljima.
Majka lepotica, otac zaljubljen u svoju enu. Kerka ne lii na majku. U detinjstvu prolazi kroz korektivne operacije na oima. Vremenom dobija podrku od
oca, ali nikada od majke. Ostvaruje svoju fakultetsku afirmaciju. Razvoj linog
identiteta i heteroseksualnih odnosa odigrava se traljavo. Oteano sticanje socijalnog iskustva zbog line nesigurnosti smanjuje dugogodinjom suportivnom
psihoterapijom, prvo kod enskog terapeuta, zatim kod mene. Prvi seksualni
partner je narkoman, koji joj takorei umire na rukama, zatim dugogodinja veza
sa umiljatim enjenim ovekom, pa konano pokuaj veze u kasnim tridesetim,
radi ostvarenja braka, ali u tome ne uspeva. Posle dugih hormonskih priprema i
doputanja roditelja, uspeva drugi pokuaj oploenja spermom prethodnog seksualnog partnera i tueg jajeta. Roenom sinu daje ime svoga oca, uz prezime
partnera. Meutim, materinstvo i nije tako jednostavno ponaanje, niti emotivno oblikovani odnos prema tek roenom detetu. U kuu ulazi dadilja, koja se tokom radne nedelje uspeno stara o detetu, a majka se postepeno privikava tokom
209
vikenda. Uz nedovoljnu spretnost, ipak se javlja doivljaj bliskosti u telesnom

kontaktu. Uz izraenu toplinu, postaje sve neposrednija u pokretima. Baka je
sada neposrednija i prisutnija no to je ikada bila prema svojoj kerki. Deda, sada
manje obavezan da oboava svoju enu, ostvaruje produenje doivljaja samog
sebe. Majka se odlino osea u obogaenju porodinih emocija. Kako e majka
ostvarivati dalji razvoj pouzdanog materinstva prema uspostavljanju bliskosti, a
zatim prema postavljanju granica u okviru trougla majka sin(unuk) deda? I
kako e se terapeut snalaziti u odravanju individualiteta i jasnih granica meu
njima.
2.
Nove tehnologije oploenja dobijaju nova obeleja, za koja treba traiti nove
mitove, ali i sticati nova iskustva. Suprug je roen u Francuskoj, imao je tekoe
u razvoju, a sada je veoma uspean mladi preduzetnik. On zavoli devojku u svom
zaviaju. Dolo je do ljubavi i braka, koji traje pet godina. Uz dobro uzajamno
slaganje i njeno prilagoavanje, suprug je pokrenuo temu o deci. Pokazalo se da je
supruga potpuno sposobna za raanje, ali da suprug nema spermatozoide, to je
genetski nedostatak. Suprug trai da supruga prihvati spermatozoid davaoca, to
je izazavalo znatne psihike pometnje u njoj. Brak je u krizi. Supruga nikako ne
moe da prihvati da rodi dete nepoznatog oveka, a ne moe da rodi dete sa suprugom koga voli. Prvo dolazi supruga na razgovor, pa zatim suprug. Suprug postavlja zahteve ili oploenje, ili razvod. Supruga se ne osea spremnom, zbunjena
i neodluna. Hoe da odri dobar brak u kome je zadovoljna, a teko joj je da
prihvati i tui spermatozoid i da imaju dete koje nije njegovo. I pored prihvatanja
prava supruge na sopstveno odluivanje, ipak, savremene civilizacije dograuju
sve vie novih mogunosti, koje prevazilaze i menjaju bioloke osnove. Zatim,
njeno je da proceni ta sve gubi, ukoliko ne prihvati ono to je ve prihvaeno
danas. Dolo je do postavljanja roka, izgleda da to klatno pomera prema njenom
prihvatanju oploenja spermatozoidom nepoznatog mukarca. U prilog produenju braka ide i njena uporna borba za osamostaljenje njihovog braka postavljanjem prikladnih granica prema svekrvi-majci, deveru-bratu i njegovoj eni, pa i
prema svekru-ocu.
Namee se injenica da je u XXI veku mogue neprirodnim nainom ostvariti
prirodno raanje. Kako e se odigravati proces roditeljstva, kako e se odvijati proces negovanja deteta i razvoja linosti enskog ili mukog deteta, kako e
se oblikovati i razvijati odnosi u trouglu majka-sin-otac, ili majka-kerka-otac,
kada jedan ili oba roditelja postaju virtuelni, stvarni, a neprisutni, usmereni prema simulaciji. Terapeuti moraju postepeno da se prilagoavaju Bodrijarovoj konstataciji, koja se moe smatrati i istinom: ne da stvarnost ne postoji, samo je sve
vie vetaka (24, 25).
210

Tomislav Sedmak
* * *
Poruke Duka Radovia prikazuju roditeljstvo u naoj sredini (26). Recept za
optimalni razvoj je: Srena deca imaju jednog roditelja koji ih ui vrlinama i jo
jednog koji im oprata greke. Zatim ukazuje na socijalnu vidljivost roditeljske
nezrelosti, to se uplie u seksualno i socijalno sazrevanje i individuaciju: Oevi
se bore za ljubav svojih ve odraslih kerki. Konkurenti su im mnogo mlai i lepi. I majke su zapele. Hoe da budu lepe od devojaka svojih sinova.
3.
Po Koieku vlasniki stav majke prema kerki ispoljava se kada se kerka zainteresuje za mukarce. Neke kerke poinju da se opiru u adolescenciji, do vidljive pobune. Sukobi izmeu kerke i majke se nastavlaju i kada kerka stupi u brak.
Druge kerke se pokoravaju zahtevima majke, neke su vie u braku sa majkom,
nego sa muem. Potpuno osujeene kerke su onesposobljene za bilo kakvu vezu
sa mukarcem. Ovakvo osujeenje kerke moe dobiti i psihijatrijske razmere.
Pacijentkinja ima 32 godine, stanuje sa majkom, veoma sporo studira pravo,
sada je na drugoj godini. Majka se udala u kasnim tridesetim, dogovorno, sa mukarcem, kome je takoe dolo vreme. Nesigurnost majke se u potpunosti preobratilo u potpuno osujeenje prirodnog razvoja kerke. Stravian strah da se kerki
neto ne desi, da se ne razboli, da se ne napree, da se ne mea sa drugom decom.
Otac pasivan, posle nekoliko godina braka odlazi na rad u inostranstvo. Poslednjih
10-15 godina uglavnom alje novac, povremeno doe u Beograd, ali spava u svome stanu. Sa kerkom se vidi jednom u kafani na kafi i ruku. Uz veoma skuenu
socjalizaciju dolo je do zatvorenog odnosa sa majkom, do uzajamnog pretakanja
anksioznosti. Pre 5-6 godina jedne noi se kerka uplaila, majka se jo vie uplaila, te je pozvana hitna pomo i pacijentkinja je primljena na leenje u psihijatrijsku
bolnicu. Posle toga su majini strahovi jo vie sputali kretanje kerke uz sve manje
socijalnih aktivnosti. Oko godinu dana kasnije, ponovo je jedne noi pacijentkinja
imala napad straha i majka je ponovo odvela u psihijatrijsku bolnicu. Ne mogu se
dobiti nikakvi podaci o simptomima, niti o teini klinike slike prilikom prijema
u bolnicu. Poslednjih godina dolazi na redovne razgovore sa mnom jednom nedeljno. Svoenjem farmakoterapije na minimalne doze atipinog antipsihotika i
anksiolitika, javlja se jedva vidljivo poboljanje u smislu sticanja samopouzdanja,
druenja, izlaenja sa dve-tri drugarice, koje je upoznala u bolnici tokom leenja i
dispanzerske grupne terapije. Izleava se, gleda TV, povremeno izae. Sprema ispite veoma neuspeno i sporo. Upravo je trei put neuspelo polagala ispit, ali kae
da ga je ba dobro spremila. Maksimum socijalizacije je najpovrniji nivo komunikacije da ne uz jedva ispoljenu linu aktivnost za obogaenje razgovora.
Ukljuuje se na face-book, ila je na kurs francuskog, posle nekoliko meseci izala
na kafu sa jednom iz grupe, i onda mesecima nita.
211
* * *
Majke Jokaste, po Koieku, imaju skalu sinova od onih koji se boje svake heteroseksualne veze, pa preko onih sinova koji pruaju otpor, do sinova koji ipak
uspevaju da ostvare prikladne heteroseksulane veze suprotstavljanjem majci. Prikriveni Edipi su uzrljivi, kruti, bez nenosti.
Nepovoljno delovanje oeva na sinove za budue heteroseksualne odnose prenose se grubim poricanjem prema supruzi bez nenosti, vanbranim vezama,
sumnjiavou prema eni, sve do obezvreivanja i fizikog nasilja.
Erotska ljubomora podstie oca na postupke kojima odvraa kerku od mukaraca, izaziva odbojnost, spreava kerke u uspostavljanju veze, pa i da se uda.
Kerke ovakvih oeva izbegavaju veze, esto su frigidne, odbojne prema mukarcima, uz mogunost usmeravavanja prema enskom polu. Ukoliko stupe u brak,
nepoverljive su, hladne, zajedljive.
Meutim, sam ivot i psihijatrijska praksa ubedljivo prevazilaze bilo kakvu
klasifikaciju svojom raznovrsnou, posebno paljivim ispitivanjem roditeljskog
para meu sobom, i prema sinu i kerki.
4.
Porodica, koja nikada nije imala potrebu za bilo kakvom terapijskom pomoi, ubedljivo odslikava dinamiku trougla. Urbana porodica znaajnog socijalnog
statusa ima kerku i sina. Otac oboava svoju enu i meu njima postoji izrazita
bliskost, veoma su usmereni jedno na drugo. Sin i kerka visokih intelektualnih
sposobnosti. Tokom razvoja spavaju u istoj postelji. Sin nema seksualne odnose
do 27. godine, a zatim postaje promiskuitetan, sklapa tri braka, dobija i decu.
Kockajui se, bez zaposlenja, unitava materijalnu egzistenciju i roditeljsko naslee. Kerka veoma obrazovana, dobija batine od oca da ne bi bila kurva. U kasnim
godinama se udaje za oveka koji je od nje mlai 18 godina. Frigidna. Bavi se
makama. U 60-im godinama se baca kroz prozor.
* * *
Moje prvo radno mesto je bilo na mukom odeljenju Psihijatrijske bolnice u
Kovinu. Za oduevljenog poetnika, koji moe da radi ono to je izabrao, bez
dovoljno svesnosti ta je psihijatrija i psihijatrijski pacijent, bilo je neophodno aktuelnu energiju preobratiti u organizovani spoj radoznalosti i strpljenja za svakog
pojedinanog pacijenta. Veina pacijenata su imali dijagnozu shizofrenija, to
je pretpostavljalo slinost meu lanovima uzorka. Njihovo vidljivo ponaanje
je jo moglo da se prihvati kao formalna slinost, to je u stvari efekat totalitarne
212

Tomislav Sedmak
ustanove. Na tim osnovama se i ukazuje da je shizofrenija zajedniki zavrni

put za mnoge psihotine pacijente. Ali, individualni razgovori su pokazali da
postoji ubedljiva razliitost u intrapsihikim doivljajima, posebno esto, i veoma
dramatina dinamika porodinih odnosa.
5.
Vrhunac traginosti porodice shizofrenog pacijenta je ostvarenje njegove sumanute sinteze S (prvo slovo prezimena). Na odeljenju je bio autistino neupadljiv, bez mogunosti da se uspostavi i produbi verbalna komunikacija sa njim.
Podaci su dobijeni u vreme akutne psihotine faze, te sam izbegao podsticajna
pitanja, a pacijent je jedva izgovarao po neku re. Bio je prvoroeni sin za koga
se majka bojala da nee uspeti u ivotu. Bio je miran, skroman, lepo vaspitan,
nezainteresovan za devojke, nikad ljut. Hteo je da postane veliki atletiar i studirao je DIF. Dva-tri puta je beao od kue, ali je vraan. Bio je ve psihijatrijski
leen. Posle prividnog oporavka osmislio je sintez S, stapanje ljubavi, ljudi i
boanstva, jedinstvo oveka, prirode i boga. U ostvarenju sinteze, neoekivano,
sekirom je ubio oca, brata i teko povredio majku. Ubijanje se stopilo sa njegovom boanskom misijom.
* * *
Sullivan je zajedno sa Fromm-Reichmann doprineo dinamskom oblikovanju
pojma shizofrenogene majke. Tako je suen pristup razumevanju shizofrenije.
Sullivan je napravio odeljenje na koje je primao samo muke pacijente sa dijagnozom shizofrenija i na odeljenju su radili samo muki bolniari. Majkama nije
bio dozvoljen pristup na odeljenje. Tako su iskljueni oevi pacijenata i enske
shizofrene pacijentkinje. Ali ak i uz shizofrenigenu majku i simbiozu sa sinom,
nametala se i prisutnost oca.
U populaciji shizofrenih pacijenata u psihijatrijskoj bolnici, postoji razlika u
sadraju sumanutosti veliine izmeu mukih i enskih pacijenata. Meu mukima ima stvaraoca sveta, mesija, boijih sinova, naunika, akademika. Meu cnskim pacijentkinjama je samo jedna bila aneo, i to je bila povrna obrada imena,
jer se zvala Anela. Sumanutost je bila izvesna suprotnost stvarnosti, jer je bila
promiskuitetna i obavljala je seksualne odnose sa mukarcima za paklo cigareta.
6.
U populaclji shizofrenih tokom godina bio sam terapeut pacijentkinji koja je
ispoljila mesijanski obeleenu sumanutost veliine i zastraujuu realizaciju. Bila
213
je kerka uspenog komuniste, revolucionara i veoma submisivne, pasivno zavisne majke, koja se divila svome muu. Putujui po svetu, jedna kerka je bila
narkoman, a druga je pristupila verskoj sekti i prihvatila ideologiju ponovnog raanja. U cilju ostvarenja svojih zadataka kao lan sekte, ona je iletom sekla kou
vrata, prvo svome ocu. Osnova njenog seenja vrata je bila usmrenje da bi se
preobratio, vaskrsao nov i bezgrean. Na odeljenju je nastavila svoje postupke, pa
je tako posekla jednu pacijentkinju i medicinsku sestru. Sreom, ipak je kontrolisala dubinu reza, tako da je posekotina bila plitka, ali je sve to bilo veoma blizu
karotide. Nikakva terapija nije pomogla. Ogromne doze fenotijazina, elektrookovi, bez ikakve promene u psihikim religiozno sumanutim sadrajima. Ali i
pacijentkinja je bila vie izvrilac, u slubi sekte kojoj je pripadala. Prevedena je u
drugu bolnicu. Nemam pouzdanih podataka o njenom daljem ivotu.
* * *
U populaciji psihoterapijskih pacijenata sam traio zamke u transferu, u odnosu prema mukom terapeutu. Proizalo je da zamke postavljaju samo pacijentkinje histerino-disocijativne strukture. Navedeni podaci mogu da poslue kao
posredni pokazatelji da se mogu oekivati razlike izmeu mukih i enskih pacijenata, poev od dinamskog odnosa sa majkom, a zatim sa ocem, istovremeno
povezano i sa postojeim biolokim razlikama. Stoga se mogu oekivati razlike
odnosa ne samo u psihoseksualnom odreenju, ve i u ispoljenim simptomima i
klinikim slikama. Ipak, veoma nategnuto deluju svi napori da se Edip-situacija
i Edip-kompleks nametnu i na tumaenje razvoja ene. Oigledno da je potrebno
dalje prikupljanje podataka, procene odnosa roditelja sa sinovima i kerkama
i odraz na sledstveni psihoseksualni razvoj od normalne, pa do psihijatrijske
i psihotine populacije, poto se sve vie govori o normalnosti biseksualnosti i
homoseksualnosti.
Savremena psihijatrijska otvorenost prema socijalnoj sredini, mogunosti ranijih terapijskih intervencija psihoterapijom i lekovima mogu osujetiti ili ublaiti
nepovoljne tokove, pa i hronina stanja. Stoga je sve manje pouzdanosti dijagnoza stanja koja su obeleena disocijacijom, regresijom, poremeajima identiteta i
odnosa sa realnou i teko je govoriti o istim i potpunim klinikim slikama
i validnim dijagnozama (33). Prihvatajui pacijenta, mora se raunati na neodreeno dugo leenje bez obzira na subjektivne tegobe, kliniku sliku i dijagnozu,
uzimajui u obzir ouvanost zdravog dela linosti i ispoljenog ponaanja (34). Od
prve serije prikazanih shizofrenih sinova promenila se struktura psihijatrijskog
leenja i spontane populacije pacijenata, mada i dalje postoje klasini psihotini pacijenti u bolnicama, pa i u porodicama.
Teko se moe obuhvatiti opseg raznovrsnosti i znaajnosti odnosa majki i
sinova. Dovoljno je prikazati samo dva podatka iz dnevne tampe. Vulievi pri-
214

Tomislav Sedmak
kazuje knjigu Volkova: Trojstvo zla: Lenjin, Trocki, Staljin i navodi sva trojica tih provincijalaca su brino negovale njihove majke, sva trojica su bili manje
vezani za svoje oeve, a sa profesorima su zametali kavgu. Nijedan nije bio pod
svojim pravim prezimenom (35).
Davini prikazuje suenje Bobanu Ristiu, koji je ubio suprugu, tatu, dvoje
svoje dece, sina od 4 i kerku od 2 godine, jo ranio kerku svoje ene iz prvog
braka od 5 godina i pucao u tasta (36). Majka ovog ubice sopstvene dece na sudu
izjavljuje: Bobana smo krili na njivi koju zovemo Kuka. Tu smo napravili ukopanu skrivalicu od greda pokrivenu daskama i uvali ga. Kako da ga ne uvam, kad
je to moje dete. Da li ti ne bi uvao svoje dete? Da li simbolika izabranog imena
u deminutivu projektuje nameru ove majke da trajno bude majka svoga deteta?
Uzgred, osavremenjena definicija shizofrenigene majke glasi: hladna, dominirajua, posesivna, ali odbacujua majka (obino udata za neadekvatnog pasivnog
mua) ije se ponaanje prema sinu smatra determinirajuim faktorom u njegovom shizofrenom ponaanju (37). U ovom prikazu sinova trouglu: majka-sinotac, pokazae se skala u kojoj su na poetku dominirajue majke sa pasivnim
muem, postupno sve do ubedljivo obrnutog odnosa meu roditeljima, u kome
otac postaje dominantan, a majka izrazito submisivna i pasivna.
7.
Najubedljiviji primer za dominantnu majku odraava se kroz psihozu pacijenta koji je neenjen, stanuje sa roditeljima, ima 37 godina, zaposlen, inenjer.
Ima stariju sestru, obrazovana, neudata, stanuje sama, dolazi samo na nedeljne
rukove, gojazna. Majka visoka, uspravnog hoda, dostojanstvena. Bila rukovodilac, direktor, navikla je da nareuje, to je pokuala i u poetnim komunikacijama sa mnom. Otac je verovatno mirni alkoholiar, esto van kue, u kafani,
igra ah. Kada dou zajedno na razgovor sa mnom, otac izgleda skupljen, mali,
sporedan, iako su bar iste visine. Pacijent nikada nije davao dovoljno podataka o
sopstvenom razvoju. Jedino latentno obeleavajua dva podatka su: spavao je u
sobi sa sestrom i esto je iao po oca u kafanu da ga dovede kui. Tokom kolovanja je imao drugarice i drugove sa kojima se uestalo viao. Po zavretku studija,
od poetka psihoze, postepeno gasi sve svoje veze i sada se godinu-dve ni sa kim
niti uje niti vidi. Ne pije. Pui uz neobino simboliko povezivanje sa psihotinim pogoranjima. Kad bi smanjio, imao bi manje simptoma, ali mora da pui,
jer je u pogoranju.
Bolest je poela na kraju studija, sredinom dvadesetih godina. Imao je plan da
sa koleginicom ide na studije u inostranstvo. U to vreme je poeo da govori kako
svi znaju da on nema devojku i da nikada nije imao seksualne odnose. Tada je
zapoeo leenje. Oseao se nelagodno, zbunjeno, posramljeno. Poeo je da se povlai. Nije bilo dodatnih obrada niti proveravanja tog njegovog saznanja. Veza
215
sa tom koleginicom je prekinuta kada je ona otila u inostranstvo. Od prvih dana

u terapiji je ispoljio nepoverenje i uzdranost u razgovoru. Davao je samo veoma krte podatke o svom doivljaju bez dodatnih pitanja i bez objanjenja. Od
poetka bolesti i leenja postojao je nedoreeni uvid: da li to to doivljava stvarno postoji, ili mu se to samo ini. Ako su njegovi doivljaji izazvani stvarnim
dogaanjima, onda i nije bolestan. Od poetka je bilo tekoa sa medikacijom.
Prihvatio je male doze atipinog antipsihotika i antidepresiva, ali je stalno pokuavao da smanji doze. Kada ga uplae psihotini doivljaji, onda prihvata poveanje doze. Emotivna komponenta njegovog doivljavanja i uea u razgovoru je
uvek bila veoma kontrolisana. Tokom godina leenja, psihotinost je imala svoj
tok nepovoljnog razvoja. Zaposlio se preko veze i danas je u istoj firmi. Sada je
lan tima projekta u izgradnji, te uglavnom nita ne radi. U poetku su devojke
iz okruenja pokuavale da uspostave odnose s njim, ali on je postepeno ostvario
punu distancu. Postepeno je gasio odnose sa svima i na radnom mestu. Posle zavretka pripravnikog staa, nekoliko godina je bio uspeniji, poloio je dravni
ispit i potpuno prestao da uzima lekove. Socijalni odnosi su se i dalje gasili. Posle
pauze od nekoliko godina, poeo je ponovo da dolazi zbog neobjanjivog ubeenja da je praen, da je ugroen. Poeo je intenzivno da pui, te je dobijao napade
tahikardije. Nikada nije definisao svoje subjektivno doivljavanje kao strah, niti
kao tugu, niti je traio bilo kakvo objanjenje za to to mu se dogaa. Izmena u
doivljaju realnosti, koju je izgovorio, bila je u tome to nije bio siguran u identitet
terapeuta, i to je stalno govorio o tome da nekako ono to razgovara sa mnom
znaju drugi ljudi. Za mene je dopustio pretpostavku da sam mogue i moj brat,
koji mu je bio profesor na fakultetu. Ova pretpostavka nije uticala na njegove dalje dolaske i razgovore. Uz ublaavanja tahikardije, zbog ega je bio na bolovanju,
i redovno uzimanje lekova, stanje mu se poboljalo. Ali, kada je trebalo da pone
da radi, svakodnevno je odlagao odlazak na posao. Oslonio se na neke slobodne
dane tako da je jo mesec-dva odlagao poetak rada. Vraanje na posao je doprinelo pogoranju. Sve ubedljivije je poeo da uje verbalne poruke upuene njemu,
ili uzgredno izgovorene u njegovoj blizini. Njegova tumaenja su bila: moda
sam pogreno uo, moda nije upueno meni, ali esto uz puno ubeenje da je
jasno uo i da je upueno njemu, sa loom namerom i uvredljivim znaenjem.
Prihvatio je poveanje terapije, ali odloio uzimanje jo jednog antipsihotika. Poruke i glasove uje dok vozi, na ulici, u stanu na estom spratu, kad neko prolazi
pored njegove kancelarije. Sadraj onoga to uje retko je jasno usmeren: idi,
govno, ne vredi, u stanu", skoi U poslednje vreme ini mu se da
majka u prolazu kae: Jo si tu? Idi ta e?. Postoji vrsta njegovog zakljuka
da on ne vredi, da je nepoeljan bez sledstvene dogradnje u subjektivnom doivljaju. Poeo je da odgovara na psovke koje uje. Majka ga uje kad opsuje u svojoj
sobi, a na poslu, kao da razgovara sam sa sobom. Koliina poruka i njegova napetost se smanjuju kada doe vikend, ve od petka po podne. Pominje mogunost
da sam d otkaz, ali i to ostaje na nivou poruke. Smatra da je to mogue njihov
cilj. Dve nedelje je bio na odmoru, nigde nije otiao. Krenuo je na vreme na posao,
216

Tomislav Sedmak
iekujui da li e se stanje pogorati, radi eventualnog dodavanja novog leka.

Podaci koje pacijent daje o sebi i sopstvenom doivljavanju, posebno o emocijama su veoma siromani, nedoreeni, nejasni i njemu samom. Poto ne oblikuje
logiku strukturu, onda nema ni zakljuaka niti akcije. Njegova neodlunost i
nedoreenost, za sada, ga tite od psihotinog osmiljavanja.
Po dobijenim podacima moe se rei da je majka bila i jo uvek je dominirajua, zahtevna majka bez topline, koja je osujetila pacijentov razvoj muke
seksualnosti. Beznaajni otac je doprineo sputavanju seksualnog razvoja. Prva
psihotina odrednica je bila u potpunosti seksualno obeleena. Samo se moe
pretpostaviti oseanje bezvrednosti, nepotvrenosti i krivice. Ranije postignuta
socijalna prilagoenost je postepeno poela da se gasi, bez ikakve mogunosti za
nova prilagoavanja u novoj sredini. Autistino ponaanje se postepeno dopunilo porukama i glasovima koji ga obeleavaju kao neuspelog i bezvrednog. Rava
dojka se stapa sa unutranjim progoniteljem, sve do dodatnih majinih poruka.
Razvoj psihotine dinamike ostavlja utisak neminovnosti. Izgleda da je i penzionisanje majke doprinelo pogoranju.
Razgovori sa terapeutom su jedini komunikacioni kanal o psihotinim sadrajima. Samo poneto progovori u kui kao kratak odgovor na pitanje. U razgovoru sa mnom doputa razmenu miljenja i stavova, ali ne odustaje od svojih.
esto poinje sa znam ta ete vi rei On sam odrava skalu izvesnog uvida
u realnost svojih doivljavanja: povremeno doputa da sam u pravu, povremeno
mu se uinilo, ili nije razumeo, ali povremeno je potpuno siguran u to to je uo,
ak i u svom stanu na estom spratu ta kae prolaznik nepovoljno za njega.
8.
Dominantnost majke moe dobiti i drugaiju prebojenost, ukljuenjem emotivne nametljivosti sa vidljivim prelaskom u erotizaciiju odnosa sa psihotinim
sinom. Pacijent ima 35 godina, nikada nije radio, neprekidno je u kui sa oba
roditelja, jedinac. Zavrio gimnaziju i privatni fakultet. Majka je kerka vieg oficira, prvoborca. U pristupu nasmeena, umiljata, istovremeno zahtevna, nepopustljiva. Obrazovana. Poslednjih desetak godina organizuje privatni biznis,
bez jasnih rezultata. Otac je visok, krupan, nedoreeno topao, ranije uspean,
godinama bio zastupnik firme u SAD. Poslednjih petnaestak godina se tui sa
nekom firmom oekujui velike pare po presudi u svoju korist, to se nikako ne
deava. Za sve ovo vreme ne radi nita, samo sistematski pije celog dana. Apsolutni alkoholiar. Supruga ostvaruje dominaciju i veliko nezadovoljstvo muem.
Pacijent je do gimnazije bio u inostranstvu, sedeo kod kue u gledao TV. Dolazak
u Beograd je bio traumatian. Vrnjaci su ga zadirkivali, nije ostvario nikakva
druenja. Ponavlja prvi razred gimnazije. Kasnije nekako prolazi, uz znaajne
napore i spoljnu pomo. Leenje ja zapoeo u III razredu zbog pojaanog ose-
217
anja nesigurnosti, napada ljutnje, strahova od drugih van kue i od profesora.

Obrada prethodnih trauma i neuspeha u koli preobraa se u paranoidno verbalnu agresiju. Psuje profesore i napada dva vrnjaka koji su ga zavitlavali. Preti im,
hoe da se sveti, da ih ubije. Od poetka dobija psihofarmake u srednjim dozama
(haldol, karbapin, anafranil). Od poetka leenja otac skree panju psihijatru
da se majka neusklaeno ponaa prema sinu: pripija se uz njega, ljubi ga, cedi
mu bubuljice. Ponaanje majke nije podlono korekciji. Pacijent ostaje socijalno
izolovan, uz sve pokuaje roditelja. I kada upozna devojku, ne zna da razgovara
sa njom; ispoljava primitivan gromoglasni neartikulisani smeh. Kada zapone
neko druenje, niti on poziva drugare niti oni njega. Majka kae da joj prilino
efikasno pomae u njenim poslovima. Razgovori su bili bez sadrine, sa nekoliko konvencionalnih pitanja i odgovora. Nikakva spontanost, nikakvo pitanje,
nikakav dodatak onome to kae, prostorno prisutan, afektivno bezizraajan i
prazan. Nekoliko godina ne dolazi.
Uz prazan hod bez dogaanja i aktivnosti dolazi do pogoranja u vidu regresivne uznemirenosti sa katatonim ponaanjem: Neu da jedem, neu da spavam,
neu da odrastem, neu da radim. Bez mogunosti za bilo kakvu komunikaciju,
uz produenu psihomotornu uznemirenost biva primljen u psihijatrijsku bolnicu. Uz neto povienu terapiju, izgleda da izdvajanje iz porodice deluje terapijski.
I posle otpusta se odrava zadovoljavajua stabilnost na prethodnom nivou. Nita
ne radi, samo ode do prve radnje, spava dva puta preko dana. Neto oputeniji u
razgovoru, ali i dalje prazan, bez ikakvih spontanosti ili interesovanja. Majka mu
organizuje roendan, dou vrnjaci, ali socijalizacija se zavri na tome. Majka i
dalje sike na mua zbog pia i nerada, a on je tuaka da lee uz sina dok sin lei
u postelji, umiljava se i razgovara regresivnim detinjastim argonom, tepajui.
Kada doe majka sa sinom, govori o planovima, biznisu, ponovljenom poboljanju. Asocijalan, bez ikakvih heteroseksualnih iskustava.
Vremenska i prostorna vezanost za majku i viegodinji boravak u inostranstvu, osujetili su pristup vrnjacima. Dolaskom u Beograd, od vrnjaka doivljava narcistike povrede, koje u psihozi paranoidno obrauje i razreava osvetom. Usled nedostataka, stalno pijanog i neuspenog, oca, koga majka dodatno
obezvreuje, pecijent ostaje bez ikakve osnove za muku identifikaciju. I pored
prvih poboljanja, pre vie godina odrava se njegova autistina asocijalnost. Uz
njegovo telesno odrastanje majka pojaava svoje manifestne erotizujue pritiske,
koji su nedostupni korekciji. Nastaje psihotina regresija do nivoa od oko pet godina kada deak pokuava individuaciju primenom neu, jer je mogue uplaen navalom sopstvenih maskulinih impulsa i majinog erotizovanog telesnog
pristupa. Poboljanje doputa samo vraanje na autistino asocijalno ponaanje
uz dalju erotizaciju majke. Terapija se smanjuje, ali stanje se ne menja. Majini
podsticaji prema mukom odraslom obrascu deluju neubedljivo, a izgleda kao da
ona svog sina priprema za samu sebe.
218

Tomislav Sedmak
9.
U psihijatrijskom tretmanu se dogaa da se u porodinoj realnosti odri povrinski mir u Edip-trouglu, da sin jedinac bude veoma osujeen u seksualnom,
pa i socijalnom razvoju, ali da sama terapijska situacija postane trougao. U tom
naknadnom, nametnutom, vetakom trouglu moe se odigrati ponavljanje ili
imitacija odnosa Edipa sa sopstvenim ocem.
Pacijent ima oko 50 godina. Njegovo leenje je zapoeto pre oko 30 godina.
Tada je ispoljio nedovoljno strukturisanu psihotinu dekompenzaciju. Psihofarmakoterapija je podrala stabilniji identitet i prikladnu integraciju pacijenta.
Otac je bio oficir, veoma pasivan u porodici, gde je dominirala hladna, dostojanstvena, ali prisutna majka. U toj prvog fazi leenja ispoljio sam supertivni smirujui pristup. Tokom sledeih godina pacijent je poeo da radi u poti, u nonoj
smeni, na raspodeli prispele pote. Sledeih godina je veoma retko dolazio na psihijatrijske preglede, zbog povremenih preteih dekompenzacija, koje su otklanjane poveanjem stalne terapije moditenom. Pokazalo se da je ostao ubedljivo autistian, bez ikakvog druenja van kue, bez posebnih interesovanja, bez odnosa
sa devojkama. U razliitim intervalima je dolazio i na preglede, pri emu je bio
uljudan, skoro srameljiv. Prihvatao je injekcije moditen depoa i tako su prevaziena brojna pogoranja. Tokom godina mu je umro otac te je on nastavio da ivi
sa majkom. Poto je saznao moju kunu adresu poeo je da mi alje karte, pisma,
telegrame. Prvo pismo je bilo ubedljivi agresivni napad u kome me je okrivio za
svoju bolest, za pogoranje, za trpljenje u bolesti. Posle nekoliko meseci stigne
poiljka u kojoj mi se izvinjava i pravda svoje pisanje boleu, trai oprotaj. Kada
je dolo do prekida leenja kod mene, i kad je prihvatio drugog psihijatra, pisao
mi je jo agresivnija pisma pretei mi ubistvom: Nisi vredan ivota...ubiu te
kao pseto. Posle nekoliko meseci je stiglo pismo sa molbom za oprotaj. Sledee
pismo je vrsta njegovog traenja da se i dalje lei kod mene. Zatim, nove pretnje:
Zgaziu te kao pseto, ti si me unitio. Ta najsurovija pisma sam unitavao zbog
lanova porodice. Posle niz godina su poele da stiu neto blae poruke u vidu
telegrama.
03. 03. 2008. Potovani dr Tomislave, moj otac, iako je bio paralelna informacija, nije bio lud. Ovo kod mene je cirkularna paranoja. Molim Vas, ja ne elim
da Vas provociram, ve Vas molim za pomo ukoliko je ista mogua. Molim Vas
pomozite mi. (ime i prezime).
20. 11. 2008. Potovani doktore Tomislave, meam Va lik i lik moga oca. Molim Vas uinite jo malo za mene. Patim ve 25 godina. Zasluio sam. Zauvek
Va. (Ime i prezime).
02. 09. 2009. Potovani doktore, mislim da mi je potrebno jo jedno doleavanje. Ako hoete, moete. Jo uvek Va Acika.
219
Roditeljski par podstie kastrativno delovanje majke i osujeuje bilo kakvu

seksualnu identifikaciju sa ocem. Posle adolescentne psihotine dekompenzacije,
postie maksimum integrisanosti pomou povrne formalne socijalizacije, koja
podsea na opte ponaanje oca oficira. U periodima psihotine dekompenzacije dolazi do izraaja psihotino obeleeni transfer prema terapeutu. Nikada
nije bilo podataka o agresiji u porodici ili u socijalnoj sredini. Kroz raspodelu
mrnje, agresije, osvete, s jedne strane, i straha, s druge strane, ostvaruje uglavnom bezopasno razreenje na daljinu. Formalna prilagoenost olakava vraanje
na prethodni nivo, uz traenje oprotaja i izvinjavanje zbog agresije. Postepeno
usmerenje prema krivici, nemoi i oseanju podrke predstavlja esto prisutno
ispljavanje psihotinog transfera. Sin u agresiji i mrnji postaje Edip, koji hoe da
ubije oca. Ova mogunost u odvijanju psihotinog transfera postoji u mnogim
terapijama psihotinih mukaraca. Ovakvo izlaenje iz autistino-narcistine
praznine psihotinog pacijenta ne moe se smatrati ni poeljnim, ni terapijski
korisnim, iako ukazuje na izvesne afektivne doivljaje u njima. Vredi naglasiti da
je pacijent za sve vreme uzmao neprekidno moditen, najmanje 2,5 mg dnevno,
to je doprinosilo i osnovnoj stabilnosti.
10.
Potpuno odsutni otac, kastrirajui ouh i erotizujua majka, sa promenama
partnera, doprinose dramatizaciji doivljavanja i ponaanja prvog sina, koji iz
paranoidnog stava lako prelazi u jasnu paranoinost, posebno uz smanjenje psihofarmaka. U tom buntovnom naletu heteroseksualno orijentisanog, ali nedovoljno uspelog mukarca moe doi i do neposredne verbalne agresije Edipa u
psihotinom trensferu, pa i u okviru terapijske situacije u celini.
Poznajemo se desetak godina. Prvi put je odbio terapiju kada mu je reeno da
e trajati 5-6 godina. Posle tih 5-6 godina, doao je uz molbu enskog terapeuta
jer su zajedno procenili da mu treba muki terapeut. Ima 36 godina, neenjen,
nezaposlen, uglavnom je sam u stanu, ali svaki dolazak majke u taj stan kod njega
izaziva teko kontrolisanu ljutnju. Upravo je zavrio privatni fakultet (dizajn), ali
ne zna ta dalje: nastavak mastersa, ili likovna.
Prilikom dolaska na leenje kod mene uzimao je 12,5 mg olanzapina dnevno uz nestabilno socijalno funkcionisanje. Prema terapeutu ukazuje i potovanje
i obezvreenje u smeru slobodnog ponaanja i ravnopravnosti. Kroz formalnu
molbu zahteva, umiljavajui se, da pui tokom razgovora i pored moje napomene da sam astmatiar. Ipak mu dozvoljavam da pui zbog smanjenja rastojanja.
Pratei neverbalni elementi slue naglaavanju njega i obezvreenju terapeuta.
Zavrio je srednju tehniku kolu. Bio nekoliko godina van drave zbog prisilnih mobilizacija. Po povratku ispoljio socijalnu neprilagoenost, verbalne
agresivne ispade, bez spoljnjeg razloga. Povremeno radio kratko, preko veze, i
220

Tomislav Sedmak
naputao posao, zbog nezadovoljstva ili ubeenja da je neprihvaen. Osnovni

poeci ukazuju da se on rodio u prvom braku, koji je kratko trajao, a otac je
nestao iz njegovog ivota. Otac je nedavno umro, ali mu nije iao na sahranu.
Sledei suprug njegove majke je imao ubedljivo znaenje. Prva nelagodnost je
bila raanje polubrata. U adolescenciji ouh je odluio da napravi sobu od loe,
u koju je premeten pacijent. Oseanje odbaenosti i obezvreenja se preplitalo
sa besom i mrnjom. Odvijao se proces odbacivanja i od majke koja se usmerila
prema suprugu i drugom sinu. Ovi odnosi u etvorouglu su postali osnova svih
daljih interpersonalnih odnosa, preobraajui se u paranoidnu projekciju mrnje
i verbalne agresije na subjektivno procenjeno ponaanje drugih. Majka je i dalje
eljeni, provocirajui objekat, koji ispoljava histerinu, nehatnu nametljivost bez
procenjivanja efekata njenog ponaanja na druge. Posle svake njene posete u stanu javlja se razdraenost, nemir, ljutnja, poveano mucanje: pone re, pa je ne
zavri, a time ni reenicu. Nezadovoljena potreba za njom, podstaknuta njenim
slobodnim ponaanjem, podstie stalnu mrnju prema njenim partnerima. Majka i ne registruje te poetne pokazatelje njegove ljutnje na nju kad je prisutna.
Prilikom ponovnog dolaska kod mene na tretman, ispoljavao je manifestno
paranoidno ponaanje. U kui u kojoj stanuje reaguje besom na subjektivno tumaenje ponaanja suseda u prolazu. Ako mu neko nezadovoljavajue kae; dobar dan, onda ide na njegova vrata, besno napada, ili ostavlja pisane uvreujue
poruke, onda besno gleda kada ponovo vidi tu osobu. Na porodinim skupovima
nakupi se besa prema svima i onda ih u razgovoru sa mnom napada, obezvreuje, mada bez dovoljno verbalne sreenosti kao i bez opravdanosti. Teza njegove
majke je da je on dobro dete. To vie lii na umiljavanje, kupovanje ljubavi, prikrivanje straha od odbaenosti, ali i traenje da smanji nepovoljne efekte svojih
agresivnih ispada. Ili su ti ljudi bili naviknuti, ili je njegov bes bio odloen i saoptavan u zatienim uslovima.
Uz ubedljiva heteroseksualna interesovanja ne dobijaju se pouzdani podaci o
uspostavljenim odnosima. U poetku terapije se doimala sumanuta zaljubljenost
preko muzike. Devojka koja stanuje iznad njega je putala odreenu muziku i on
je utvrdio da ona njega priziva preko muzike, pa je on njoj odgovarao sopstvenim
izborom muzike. Nije nikada uspostavio ni verbalnu komunikaciju. Kada mu se
vie nije dopadao njen izbor muzike, prestala je njegova zaljubljenost.
Resocijalizacija je ila veoma teko. Odlazio je na kurs crtanja. Ponaanje vrnjaka ga je vrealo, imalo nepovoljno simbolino znaenje. Smatrao je da su bahati, da hoe posebno njega da obezvrede, da mu pokau da ne vredi, da kasni.
Kurs je napustio. Poeo je da sprema prijemni. Prve godine nije ni krenuo iz
kue. Druge godine je krenuo, pa se vratio sa pola puta. Tree godine je otiao i
primljen je. Tokom studija je napadao profesore, menjao smerove. U poslednjem
vraanju meni, pitao se da li da zavrava, jer nema koristi od toga, a i ta e dalje.
Ja sam ga podsticao da zavri zapoeto.
221
U cilju smanjenja terapijske formalnosti i distance, prethodnih godina sam

jednom popio kafu sa njim u restoranu. Nikad posle toga nije ponovio poziv. Iz
istih razloga sam ipak dozvolio puenje tokom razgovora. Izokola je povremeno traio da ide kod mlaeg terapeuta to mu je uvek lako odobravano, ak sa
podrkom. Ali se vraao. Ova vraanja su smanjivala formalnost psihoterapijske
situacije. Posle dva-tri putovanja sa majkom u Egipat, a iao je i sam, poboljao je
tenost govora, smanjilo se zastajkivanje i prekidanje. Majka je davala podatak da
je tokom puta sa svima razgovarao veoma teno.
Doputanje da menja terapeute i da se vraa, bilo je opravdano njegovom potvrdom za osamostaljenjem i samopotvrivanjem, smanjivala se psihoterapijska
zavisnost, ublaavala regresija, vrsta izjednaenja, sa razvodnjavanjem transfernih elemenata. Meutim, poto je zavrio fakultet i posle vie meseci nedolazaka,
doao je na zakazani razgovor veoma ljut, napet, verbalno agresivan. Napadao je
prethodne terapeute. Usput je pomenuo da mu je poslednji terapeut preporuio
da povea terapiju, jer je, uz saradnju enskog terapeuta, smanjio olanzapin na 5
mg svaki drugi dan. Moja smirenost je dopustila pranjenje, tako da se postepeno oputao i izaao je manje napet. Posle nekoliko dana je besno uleteo da bi se
konano razraunao i sa mnom. Nije ba bilo sasvim jasno zato sam kriv, ali
proizlazi da je glavna krivica bila to sam ga podsticao da zavri studije. Bilo je
prebacivanja za mlaenje prazne slame, za uzimanje para bez ikakvog efekta.
Zatraio je da pui, ja sam se suprotstavio, on je krenuo da sprema cigaretu, ja sam
rekao da odlazim. Onda je dolo do preokreta. On je podvio rep, brzo je ustao
i napustio prostor. Poto sam imao iskustvo i sa teim terapijskim situacijama,
odravao sam ravnoteu spremnosti i nezavrenosti, to omoguava spremnost
za bilo kakav dalji tok zbivanja. Posle dva dana se pojavio na vratima, zvonio je, ja
sam odbio da razgovaram sa njim i zatvorio vrata. Posle je zvao telefonom, traio
samo jedan minut, ja sam ga sluao i spustio slualicu. Vie je objanjavao nego
to se pravdao da je to njegovo ponaanje zbog smanjenja terapije, sada je vratio
stare doze i dobro je. Konano je podmetnuo svoju prethodnu terapeutkinju, koja
ga je prosledila meni, te sam pristao da mi se javi posle odmora. Posle odmora je
ljubak, umiljat, smeka se, ne pui, niti trai. Zbog novca sam mu skratio vreme
razgovora sa 60 na 45 minuta. Ne ispoljava krivicu, prestao je da se izvinjava, on
prelazi preko svog agresivnog ponaanja, pokrivajui mogunost da napadnuti
mogu i dalje biti ljuti i povreeni. Dobro dete, koje je samo sebi oprostilo.
Uzimajui u obzir sve dinamske elemente terapijske situacije, namee se obavezno produenje terapije atipinim antipsihotikom u povoljnoj dozi, najmanje
10 mg olanzepina. To je terapija koja dri pod kontrolom njegovu psihotino obeleenu regresiju i doivljaj odbaenog deteta, to u skladu sa dinamskom konstitucijom prelazi u paranoidnu promenu subjektivnog doivljavanja i odnosa
prema realnosti. U ranijim godinama je bilo povrnih i kratkih depresivnih faza,
koje su ublaavane malim dozama amizola.
222

Tomislav Sedmak
Dva prethodno navedena pacijenta ukazuju na mogunost ponavljanja

Edip-trougla u kome terapeut dobija ulogu oca, bez obzira da li je to bila osmiljena terapijska tendencija, ili je to preteno transferno spontano ponavljanje
nerazreenog odnosa samog pacijenta. Zato terapeut treba da ostvari izvesnu
spremnost za moguu transfernu promenu u psihijatrijskoj situaciji, oekivao to
ili ne, usmeravao svoje terapijsko delovanje na podsticanje transfera ili ne. Oigledno je da se terapeut nae u ulozi oca Laja, koji je odbacio svoga sina. Totalni
teoretiari bi ubacili i prapoetak mita o Edipu, po kome Laj zavodi Hrisapa,
sina kralja Palapa i odvodi ga sa sobom u Tebu. Palap baca kletvu na Laja da e
ga ubiti njegov roeni sin. Ukljuenjem osnovnog poverenja u sebe i u pacijenta,
uz oslonac na toplinu i empatiju, terapeut otklanja homoseksualne komponente,
a time se moe razreiti i pacijentova potreba da iskoristi terapijsku situaciju i
prisutnost terapeuta za regresivno podstaknutu agresiju na oca koji je odbacio
pacijenta.
Ovde dolazi do paradoksa psihoterapije psihotinih pacijenata. Ne samo da su
sposobni da nametnu transfer u odnosu prema terapeutu u terapijskoj situaciji,
ve taj transfer dobija veoma autentino uee pacijenta, bez obzira da li je terapeut podsticao ili odbijao ovakvu moguu dinamiku odnosa. Ovako uslovljena
transferna regresija predstavlja izazov i proveru terapeutovog samopouzdanja,
odravanje realnosti i sledstveno terapijsko delovanje.
Nastanak straha za samog sebe pokazao bi introjekciju pacijentove agresije.
Na nivou primitivnih odbrana razreenje situacije je borba ili bekstvo, ali to bi
oznailo i terapeutovu regresiju i gubljenje kontrole nad realnom terapijskom situacijom. Oigledno je da ovakve situacije opravdavaju psihijatre da ne dopuste
bilo koji stepen ili oblik bliskosti. Zato je bavljenje psihotinim pacijentima, uz
ukljuenje elemenata psihoterapijskih potencijala u odnosu, zaista, iskljuivo lini izbor i provera sopstvene izdrljivosti kroz lino iskustvo.
Pacijent zloupotrebljava postojeu terapijsku situaciju za svoje regresivno
pranjenje agresije. Steeno iskustvo sa pisanim ubilakim pretnjama i sledstvenim izvinjenjima, izgleda da je posluilo kao osnova da me neposredni verbalni
napad drugog pacijenta ne uplai, tim pre to je to bio drugi napad. Pacijent je
bio odustao od kontrole svoga ponaanja, ali moja procena situacije je bila produena posmatranjem. Poto nisam bio ni uplaen, ni zbunjen, jedino sam bio
uzdran u proceni sopstvenog postupka. Simboliko traenje da pui, u stvari je
podstaklo moje opravdano suprotstavljanje, u cilju postavljanja granica njegovoj
agresiji i nekontrolisanom ponaanju. Koristei elemente realnosti u njegovom
pristupu meni, preuzeo sam dominaciju i postavio granicu, to je doprinelo pacijentovom vraanju u realnost.
Namee se pitanje daljeg ponaanja psihijatra. Moja profesionalnost se odrala za sve vreme ovog neprofesionalnog razgovora. Za sada ostaje da je celokupna transferna regresija i verbalna agresija sa gubitkom kontrole u realnosti,
223
ali i sa narcistikim ubeenjem u opravdanost svoje agresije, posledica izrazitog

smanjenja farmakoterapije, ali, u stvari, pacijent je due vremena na smanjenim
dozama, te ostaje pitanje: zato ba sada, zato ba prema meni? Poto je sam
pacijent ponitio terapijsku alijansu, da li psihijatar treba da prihvati izvinjenja
i nastavi terapiju. Da li bi odbijanje daljeg leenja znailo doivljaj straha i ugroenosti, mogue ponavljanje slinih situacija, povredu sujete. U mome doivljaju
nema ovih elemenata, pa bi odluka o prekidu terapije bila samo formalno zasnovana. Mogue kao vrsta povrede struke i mene kao predstavnika struke.
Struno iskustvo i psihijatrijska stvarnost pretpostavljaju ovakve situacije i
agresivne ispade prema terapeutu. Meutim, nikakvo simboliko znaenje regresivnog transfera ne sme prei kritinu taku prema ugroenosti psihijatra.
Terapeut je predstavnik realnosti i zaduen za odravanje granica i osujeenje
realne ugroenosti i psihijatra i pacijenta. Konano, prihvatio sam produenje
terapije pacijenta, ali sa jasnijim postavljanjem granica i terapijskih zahteva, to
je on prihvatio jo pre nastavka. Posle ovakvih dogaaja raste moje sopstveno samopouzdanje, obogaujem svoje iskustvo i poveavam spremnost za razreenje
neoekivanih i neprijatnih situacija u struci.
11.
Ali u praksi se sreu i pitomiji pacijenti, koji pripadaju junosrbijanskom mentalitetu sa drugaijom strukturom odnosa u etvorouglu. Pacijent je kolovani
slikar, oko 35 godina, stanuje sa roditeljima, ima atelje u kui. Posle njega, roena
je kerka koja je, u kasnim dvadesetim bez emotivnih veza, ali zato politiki aktivna. Roditelji visoko obrazovani. Otac vrhunski strunjak i politiki kadar, tako
da je bio direktor, a sada je u penziji. Majka mirno odradila radni vek, takoe u
penziji. U porodici dugo dominirala komunistika ideologija. Majka stroga, ali
brina i zatiujua. Nema posebnih podataka o razvoju linosti iz detinjstva.
Majka se odluila da krsti sina i kerku kada je sin imao 17 godina. Sin smatra da
je majka oseala krivicu. Otac je uporniji u odravanju komunistike ideologije.
Prema sinu je bio zahtevan, sa mnogo zamerki i kritike, sa malo podrke. Otac je
bio protiv usmerenja ka slikarstvu, iako je i on imao estetske sklonosti. Posle prve
adolescentne krize, otac je ipak dozvolio sinovljev izbor. kolovan je u manje znaajnoj slikarskoj akademiji. Desetak godina se ve leio u svome gradu, ali rezultati nisu bili zadovoljavajui. Poslednja dekompenzacija usledila kada ga je otac
zaposlio u koli. Nije mogao da podnese preplavljivanje informacijama u koli i
na asu. Oseao je da se rastura, da ludi. Uz dezintegraciju remetio se i odnos sa
realnou. Od tada je uglavnom na istoj farmakoterapiji koja je doprinela stabilizaciji: leponeks, nepropitilin, karbapin i injekcije moditena na tri nedelje. Povieno raspoloenje se ispoljava kad mnogo radi i malo spava, a snieno raspoloenje
kada je pasivan i utljiv. Uz ovo se odvija i shizofreni proces sa simptomima na
koje se navikao, te je zadovoljavajue socijalizovan. U shizofrenom spektru je
224

Tomislav Sedmak
stalno halucinatorno doivljavanje oveuljka, kog vidi na ivici prozora i koji ga

kritikuje. Ti doivljaji su prihvaeni kao kolorit ivota. Oev glas mu zabranjuje
da ide u crkvu, jer je otac protiv crkve i popova. Zatim mu stavlja primedbe na
ponaanje, da vie radi, a da manje pui, da slike ne vrede, da slika za prodaju. U
postupnoj dinamici porodinih odnosa, sin je naterao oca da se krsti, vezano za
ivotne i zdravstvene tekoe kerke. Pacijent je veoma brian kada je u pitanju
njegova sestra i preuzima ulogu staratelja.
Pacijent svakodnevno slika, izae u grad, ita knjige iz umetnosti. Pominje
povrne odnose sa devojkama, ali nedoreeno. Ostaje na nivou adolescentnih
priprema. Ne pije, ali duvan mu je znaajna zavisnost (do 40 cigareta dnevno).
Otac je nekoliko puta razgovarao sa mnom. Tipini direktor nametajueg samopouzdanja i podreivanja drugoga. Prihvata oinstvo kao neuspeh, ali se ne
preispituje, ne koriguje, niti osea krivicu. Supruzi doputa znaajnost u odnosima u porodici. Zadovoljan je to kerka sledi njegov socijalni put uz novu ideologiju, ili socijalne ciljeve, ali ga brine njeno zdravstveno stanje.
Oigledno je kastrativno delovanje oca na sina, koje se povezuje sa strogom i
brinom majkom. Nedovoljno dobra dojka i kastrirajui otac, osujetili su slobodu razvoja linosti, socijalizaciju i samouverenost. Sve se odigrava unutar etvorolane porodice. Otac, uz podreenu majku, osujeuje sina-Edipa, ali mu ipak
bezbeuje prostor za deliminu maskulinu identifikaciju kroz starateljski odnos
prema sestri. Tako sin odrava partnersku vezu sa majkom u trouglu sa sestrom
i izbegava neposredni sukob sa ocem. U godinama porodinog neuspeha majka
preuzima usmerenje prema hrianstvu, uz ublaavanje krivice. Konana raspodela snaga, koja olakava odravanje porodine celine, je sinovljev pritisak da se
otac krsti. Tako je otklonjen generacijski sukob i postignuta prikladna znaajnost
svih lanova.
Postaje jasnije zato se u terapijskoj alijansi sa ovim pacijento odrava socijalno odreena komunikacija, bez regresivno-transfernih obeleja. Stepen
uvida u psihotinost i u socijalnu poziciju obezbeuje intrapsihiku ravnoteu i
mogunost za prilagoavanje. Nema strahova, nema agresije. Postoji uglavnom
opravdana briga za sopstvenu budunost. Mogue je da se u pozadini provlai
jedva primetno oseanje krivice zbog line neostvarenosti i oevog razoaranja,
ali to ne ometa toplinu i prijaznost prema drugima i prema sebi. U terapijskoj
alijansi se ostvaruje uzajamno potovanje, jasno odreenje uloge u granice.
12.
Shizofrena dinamika se ubedljivo odvija u porodici u kojoj je otac mrano,
utljivo agresivan i paranoidan, a majka bipolarni afektivni poremeaj sa tekim
kontrolisanjem afekata.
225
Dolaskom iz inostranstva, poinje tretman kod mene posle dve prethodne

hospitalizacije. Druga hospitalizacija uz primenu prisile. Dolazi sa majkom. Dostojnstven, sa oreolom znaajnosti. Ohol, odbacujui izraz lica votane maske,
sporih, izmerenih pokreta. Autistian. Majka govori. Majka je biva stjuardesa.
Ublaava napetost situacije enskim umiljatim ponaanjem.
Vie od dvadeset godina su iveli u inostranstvu. Mu, veoma uspean strunjak u tehnici. Ona nije radila posle stupanja u brak. Sin je prvoroeni. Mlai
sin studira pravo, bez posebnosti u ponaanju. Pacijent je bio veoma posveen
uenju i savremenim tehnologijama. Po zavretku jednog fakulteta nije uspeo da
se zaposli, pa je poeo da studira drugi. Prilikom polaganja jednog od poslednjih
ispita, nije dobio prelaznu ocenu. Traio je da vidi zato je pao, ali mu nisu dali
njegov pisani odgovor i primedbe profesora na uvid. Sudio se do vrhovnog suda
da bi imao uvid, ali posle toga, raznim preprekama su osujetili njegovo dalje studiranje. Svojom uteevinom je poeo da igra na berzi preko kompjutera. Neto
se dogodilo na njegovu tetu, te je izgubio sav novac. Ulee u psihotinu uznemirenost, urlie, ne spava i prihvata prvo hospitalno leenje. Posle leenja i dalje
je autistian, asocijalan. U odsustvu majke, posle nekog vremena dolazi do ponovnog nemira, sa urlikanjem, gubitkom kontrole i nasilnim ponaanjem, te otac
ostvaruje prisilnu hospitalizaciju. Brzo se smiruje, otputa i dolazi u Beograd sa
950 mg aerokvala. Posle dobijenih podataka od majke, ipak neto odrovori na
moja pitanja. Nema potrebe da odgovara na ciljana pitanja, saoptava da mora
da se bori protiv avola u sebi. Uspeva u toj borbi, jer je on bog. avo je u njenu i
ugroava njegovo postojanje. A avo je njegov otac.
Kasnije na razgovor dolazi otac. Vie govori o bolesnom ponaanju svoje supruge, igranju u kafani, kupovanju roleksa, a manje o sinu. Supruga ide kod psihijatra, ali nikada nije dobila lekove. Njih dve, ona i psihijatrica, lepo se ispriaju.
Tokom terapijskih kontakata, pokazalo se da i otac rado pribegava pravosudnim
postupcima u cilju odbrane svojih prava.
Tokom jednog od sledeih dolazaka, majka u prisustvu sina poinje psihotinu dekompenzaciju. Uzbuena, vie ubrzano, govori da je u kui vreaju i esto
joj govore da je kurva, a ona vie nee to da trpi. Ja neu da budem Nikica Marinovi (nedavno se ubila). Poinjem terapiju majke lekovima. U tom periodu
pitaju da li bi sin mogao sa ocem u inostranstvo, to je dogovoreno. Po povratku,
jedne noi pacijent je ustao i otiao do oeve postelje i poeo je da ga gui. Mlai
sin je uo buku i odbranio je oca. Sutradan se pacijent ponaao kao da se nita
nije dogodilo. Nastavlja da se ponaa autistino, ne razgovara ni sa kim, gleda TV.
Proeta psa. Ne odgovara na oeva pitanja o zaposlenju. Odbija da dolazi na razgovore. Uz nadzor uzima terapiju. Otac kae da je majka bila kod drugih lekara,
da joj je poveana terapija i da je sada bolje.
Majka manifestno bipolarna, otac depresivno-paranoidan, grub, odbojan. Pacijent autistian i introvertan, psihotino dekompenzovan pred kraj akademske
226

Tomislav Sedmak
edukacije, poev od paranoidnosti, sve do shizofrene disocijacije. Tokom razvoja

je morao da se brani od bliskosti sa nametljivom toplo erotizujuom majkom. U
psihotinoj dekompenzaciji javlja se otac. Mogue da se i pre dvojnosti oseao
kao bog sa idejom veliine. Sada otac postaje avo u njemu, koji hoe da uniti njega, boga. Borba na ivot i smrt. Ostvarena mrnja, podstaknuta strahom,
preobraa se u pokuaj ubistva oca u snu. U Edipovom trouglu psihoza postaje
psihotino razreenje. ak i sumanuto ubeenje da je bog, nije dovoljna zatita
od avola, sina od oca. Izgleda da su psihotini pacijenti, koji su postigli veliinu
boga ili sina bojega, uvek time pobeivali oca avola. To su teorijske nadgradnje
o elementima odbrana u shizofrenim produkcijama. Odbrane koje ponitavaju svesnost sopstvenog odreenja, kao i ponitenje stvarnosti.
Zatvorenot i autistinost ovog porodinog sistema otklanja mogunost terapijske alijanse, kao i trasfernog projektovanja u terapeuta. Simbolika snaga i
ubedljivost sumanutog odreenja pacijenta bi u ovom sluaju mogla veoma ugroziti terapeuta, ukoliko bi se ispoljila projekcija kroz transferni deo terapijskog
odnosa.
13.
Slian disocijativni shizofreni proces se odvijao i kroz transfernu projekciju
prema terapeutu tokom tretmana, koji nije uspeo da osujeti razvoj psihoze. Dekompenzacija je poela u ranim dvadesetim, po zavretku srednje kole. Postepeno je dolo do povlaenja, prazno-odsutnog tunog raspoloenja i gubitka interesovanja. Tokom razvoja u detinjstvu je bio dobro dete. Jedinac, majka topla,
vie brina, jasno submisivna u braku. Imala je neobian oiljak preko lica tako
da je afektivna izraajnost bila veoma oteena zbog asimetrinosti. Mogue je da
je to osujetilo proces ogledanja, mentalizaciju, pa i socijalnu nesigurnost. Otac je
dodatno ugroavao razvoj linosti i maskulinu identifikaciju. Bio je stomatolog
koji je bio panino uplaen od zubara, te je imao samo jedan prednji zub u gornjoj
vilici, slino vampiru. I u zrelim godinama glavna emotivna investicija je bila
razmena, kupoprodaja i skupljanje raznovrsnih stripova sa deacima. U porodici
se ponaao diminantno, zahtevno, svadljivo, prebacujui i obezvreujui. Majka
i sin su uspostavili bliskost. Pacijent je bio lepo vaspitan, drueljubiv. Majka naglaava njegovo pristojno ponaanje prema devojkama. Drugaricama je pravio
drutvo, pratio kui posle urke. Nije ispoljio proseno muko ponaanje, koje bi
odgovaralo ivotnom dobu.
Tokom dugih psihoterapijskih razgovora, uz prikladnu farmakoterapiju, kae
da je pre dekompenzacije bio veoma pogoen kada je na trgu video svoju drugaricu kako sedi u krilu drugog mukarca. U tu devojku je bio potajno zaljubljen.
To ga je duboko potreslo. Potpuno je zapostavio studije i poeo da se udaljava od
drutva. Tada je poelo psihijatrijsko leenje. Odnosi u porodici su se pogorava-
227
li. Otac je bio sve razdraljiviji, agresivniji, majka sve vie nemona i ugroena.
Sin je poeo da se suprotstavlja ocu branei majku. U fizikom sukobu otac se
osetio ivotno ugroenim i pacijent je smeten u bolnicu.
Tokom psihoterapijskog tretmana, pre prijema u bolnicu, pacijent je ispoljavao
maksimalnu spremnost za komunikaciju, za sticanje uvida u sopstvenu prolost.
Uz manire lepog vaspitanja ispoljavao je potovanje, pa i divljenje prema terapeutu, do submisivnosti. Otac je bio protiv ovakvog gubljenja vremena, a majka ga
je podravala. Razvio se idealizovani transfer uz punu terapijsku alijansu. Prijem
u bolnicu, emu se pacijent suprotstavljao, nepovoljno je delovao na uskraivanje
slobode, doivljavajui to kao kaznu, koju je odredio otac. U uslovima zatvorenog
odeljenja ja sam pacijentu pristupio sasvim obino, ne uzimajui u obzir njegovo
stanje, izmenjene uslove vienja i ambijent. Pacijent je bio vidno uznemiren, ispoljavajui bes i ljutnju. U stanju psihotino-suene svesti pacijent nije vie primao
spoljaanje uticaje, niti je mogao da postigne introjekciju terapeuta, ve je dolo
do potpune projekcije njegovih intrapsihikih sadraja u terapeuta. Ugroen introjektom svoga agresivnog oca, nalazio se u ivotnoj ugroenosti koju projektuje
na terapeuta. Projekcijom, u terapeutu vidi svoga oca koji ga ugroava i kree rukama prema mome vratu, viui da sam ja avo. Poto je to bilo u bolnici, drugi
su procenili da sam u opasnosti i zaustavili su ga. Pacijent je preveden u drugu
bolnicu, terapiju je nastavila veoma pogodna psihijatrica, strpljiva, smirena, sa
razumevanjem afektivnih varijacija psihotinih pacijenata. Izdvajanjem iz ugroavajue sredine i pojedinaca (otac i terapeut), uz farmako terapiju se postepeno
oporavljao. Posle nekoliko godina sam saznao da je njegov otac umro i da je on u
povoljnom stanju i da radi na pumpi.
Opisana situacija je samo potvrdila sloenost uspostavljanja i negovanja bilo
kog oblika transfera, jer neoekivanje promene klinike slike, ispoljenih psihotinih simptoma, stepena regresije i poremeeno doivljavanje realnosti, mogu
doprineti sledstvenoj promeni i transfera u smislu produbljene regresije, i poremeenom doivljavanju realnosti. Nisam uzeo u obzir injenicu o prisilnom
hospitalizovanju, o prethodnom telesnom sukobu sa ocem, koga je ugrozio do
mogueg ubistva, niti trenutno psihotino ponaanje samog pacijenta na odeljenju i tokom moga pristupanja. Greka je proizala iz prethodnog iskustva sa
pacijentom i doivljene bliskosti i emotivnih recipronosti. Moja toplina, samouverenost, dobronamernost u izmenjenoj psihotinoj regresiji pacijenta, u potpunosti su osujetili njegovu sposobnost introjekcije spoljanjih objekata. Nastupila je potpuna projekcija unutranjeg progonitelja, oca, sa kojim je bio u vitalno
ugroavajuem sukobu. Snaga psihotine projekcije je i mene preobratila u pretnju, ubilaki lik avola, koji njega ugroava do straha od smrti. Za obnavljanje
ranije postignutog terapijskog odnosa, neophodno je saekati da pacijent ostvari
poboljanje doivljaja realnosti, da smanji uznemirenost, koja odslikava vitalnu
ugroenost i da terapeut povea sporost pristupa u prostoru i opreznost u postupnom uspostavljanju smirene verbalne razmene. Ukoliko se odrava dalja zainte-
228

Tomislav Sedmak
resovanost za pristup psihozama, ovo iskustvo moe biti obogaenje sposobnosti

za tanijom procenom pacijentove psihotine regresije i prilagoenost njegovim
sposobnostima da prihvati realnost terapeuta. Neophodno je smirenije saekati da pacijent ponaanjem i reima potvrdi prihvatanje i introjekciju terapeuta,
poev od neverbalnih poruka i uspostavljene povoljne recipronosti, to u ovoj
situaciji nije bilo postignuto.
14.
Ukoliko muki terapeut oekuje da pacijent poredi terapeuta sa ocem, kao povoljnog ili nepovoljnog spoljanjeg objekta, onda su mogue varijacije prisutnosti
i terapeuta i oca u vidu obostrane pogodnosti za pacijenta, iako je znaajnost oca
na dinamski razvoj sina dobila nepovoljne tokove.
Pacijenu je 32 godine, ima jo mlaeg brata i sestru. Roditelji su izabrali veoma neuobiajeno ime, koje su nali u kalendaru. Ve pet-est godina ba nita ne
radi. ivi pojednostavljeno. Ustaje oko podneva, majka mu je spremila lekove i
hranu. Oblai se i odlazi u drugi stan, gde gleda TV i pije kafu. Onda mu majka
doe (porukom ili glasom) i javi da se vrati kui. Po podne ponovo izae, eta
ili je u drugom stanu i vraa se kui kad mu majka javi. Vrhunac napora je itanje
novina ili, retko, bacanje ubreta. Nedavno je bio nekoliko dana bez roditelja,
sve mu je bilo spremljeno u friideru i sve je proteklo u najboljem redu. Tokom
celog dana uje glasove, poruke, ili sopstvene misli, to ga usmerava u delovanju
i kretanju.
Sadanje ponaanje na ulici je poboljano. Viam ga kako stoji na Terazijama,
delom zainteresovan za dogaaje, ali psihotini proces se odvijao uprkos redovnom psihijatrijskom leenju i psihofarmacima.
Roditelji su u neobinom skladnom braku. Otac kae da je uskoro posle venanja shvatio da porodica njegove supruge nije najzdravija. Teko se prilagoavao nainu odgoja dece i stavovima svoje supruge. Posle razgovora sa mnom
idu ulicom idilino zagrljeni. Supruga svoga mua smatra tekim. Ona je suvie
dobro prilagoena, ali smireno ostvaruje svoje. Obostrano znaju loe strane drugoga, ali niko ne pokuava da se menja.
Otac je advokat, vie se bavi ureenjem nekih prostora nego advokaturom.
Visok, pogrbljen, i po hladnom vremenu u koulji, irokog raspona ruku. U neposrednoj komunikaciji unosi se terapeutu, iri ruke, te podsea na kopca uz zastraujuu grimasu. Sluajna pojava neke opte teme izaziva njegovo maksimalno angaovanje i uvek mora biti u pravu. Ulee u zanos i ni supruga ne moe da
ga zaustavi. Indirektno je pokuao da doprinese korekciji ponaanja svoje ene,
ali je brzo od toga odustao. Njena upornost je zadivljujua uz potpunu mirnou.
229
Majka je profesor u koli. Posebno odmerenog ponaanja. Ona govori kad

mu vie nema ta da kae. U potpunosti je ukljuena u sinovljev sistem, ni ne
pokuava da aktivira sina niti da ga podstakne na odgovornost. Nikad ljuta, nikad glasna. U poetnim razgovorima utroje plakala je. Otac se postepeno miri,
prihvata i mirno razgovara sa sinom.
Na poetku leenja su doli na razgovor mlai brat i sestra, bili su veoma agresivni, zahtevali da ih sluam. Brat se izmotava, nije bolestan, samo je bezobrazan.
Tokom godina brat je zavrio fakultet, a sestra se udala i ima troje dece. Njihova
ljutnja je izgleda proizala iz preteranog staranja za prvenca.
Otac je ogromno ulagao. Uio ga, davao zadatke, usmeravao ga. Izgleda da
je majka pokuavala da ga zatiti, ali bez uspeha. Otac mu je govorio o pokvarenosti ljudi, savetovao sinu da ne bude radoznao, da ne glea ljude u oi, naroito
vrnjake, jer moe dobiti batine zbog toga. Izgleda da se ipak druio tokom kolovanja. Krajem srednje kole ide u paniju i dobro se snalazi, kae da i dalje dobro
zna panski. Zatim je iao u SAD i radio je tri posla u toku dana. Posle upisa na
pravni fakultet, polae samo rimsko pravo. Onda odlazi da slui vojsku. Imao je
tekoe u prilagoavanju, pa je bio u zatvoru, izgleda da zbog miroljubivosti nije
primeena psihoza. Otac ga alje u Bugarsku da studira, ali ne uspeva u potpunosti. Po vraanju kui, dolazi do neprilagoenosti i sukoba sa ocem. Otac vie na
njega, optuuje ga ti uopte nema svoje stavove, posle neprekidnog nametanja
svojih stavova sinu. Zbog sukoba sa ocem bude primljen u psihijatrijsku bolnicu
i otputen posle dva dana.
Na poetku tretmana odrava ponaanje lepo vaspitanog mladia. Uporno
trai drutvo vrnjaka. Prilazi mladiima koje ne poznaje, sedi u kafani i posle
fajronta i ne shvata zato ga izbacuju. Policija ga privodi nou, jer nema linu
kartu, ipak je znao broj kunog telefona. Najstraniji period poinje kada je doivljavao da ga drugi ljudi na ulici ili u prevozu gledaju sa namerom da mu uine
zlo. Na neke njihove pokrete, koje smatra napadom, odgovara svojim pokretima.
Na ulici, kad mu neko ide u susret, uplai se pogleda, pa naglo skrene. Majka ga
razume, proba da ga uvede u radnju radi kupovanja cipela, ali on bei u strahu.
Pokuava da radi u Omladinskoj zadruzi, ali bez razloga naputa posao. Poinje da mokri na ulici uz drvo, defecira iza crkve Svetog Marka priteralo me.
icari cigarete od prolaznika. Tada poinje da uje i glasove trai cigaru. Glasovi se umnoavaju, poinje da uje majku i oca. Obilazi mesta sa korienjem
kompjutera, pie besmislene razglednice. Razvija sumanutu ideju da e ga Aleks
Ferguson pozvati da igra za prvi tim Manester junajteda. Postupno ipak postie kontrolu ponaanja i sfinktera na ulici i majka mu daje cigarete. Kad je bio
u disku, dva mladia kau kakve ribe..., a on se ubacuje u razgovor pa i ja sam
riba.. (njegov zodijaki znak). Posle boravka u dnevnoj bolnici pre 4-5 godina,
druio se sa nekim pacijentima, ali mu je otac preporuio da prekine druenje,
jer su ga oni nagovarali da ne uzima lekove i da pije pivo.
230

Tomislav Sedmak
Od roenja do danas majka je preuzela poziciju zatitnice od oca i podreena je zadovoljenju potreba prvenca. Otac zahteva potpuno podreivanje, a pacijent je pogodan za povinovanje. Postaje model dete bez sopstvenosti. Izdrava
probu boravka u inostranstvu, ali ne shvata vojnika pravila. Sledei pokuaj za
potvrivanje nauenih socijalnih vetina izaziva psihotinu dekompenzaciju na
studijama uz povratak kui, u kojoj niko ne shvata da se radi o rasturu linosti.
Pacijentov neuspeh uslovljava sukob sa razoaranim ocem. Otac unitava ve
rasturenog sina uopte nema svoje stavove. U uslovima porodinog sukoba
ostvaruje se regresija. Majka ispoljava spremnost da prihvati sina u regresiji i da
ini za njega. Sin ipak postaje njen, vraen u zavisnost od majke. Meutim, suoavanje oca sa sopstvenim planovima omoguava odustajanje od prethodnih
zahteva sinu i, kao i majka, prilagoava se postojeim sinovljevim mogunostima. Zato kroz razvoj psihoze oba roditelja dobijaju svoju znaajnost u glasovima
i usmerenjima, ali majka je to i u stvarnom odreivanju ivota svoga sina.
Daje podatke o seksualnom odnosu sa nekom devojkom iz agencije. Inae, u
potpunosti mu je unitena sposobnost pristupanja i enama i mukarcima. Seksualni nagon se ostvaruje kroz masturbaciju, ali javlja se oseanje krivice to na
taj nain odlaze spermatozoidi, to se moe tumaiti kao sumanuta narcistinost.
U snovima povremeno ima i seksualne obeleenosti. Sanja felaciju ocu i terapeutu, ali i kako je sam u sobi sa majkom, a neko pokuava da ue.
Od poetka leenja prima psihofarmake, leponex 200 mg dnevno i risar 5 mg
dnevno, ali ostvaruje se samo postojee stanje koje se nekoliko godina ne menja.
Redovno dolazi na razgovore sa psihijatrom, dvaput meseno. Uglavnom majka brine da doe na vreme. Odnos sa terapeutom je obeleen socijalnim vrednovanjem strunjaka, bez elemenata transfera ili emotivnih investicija. Izvetava o
svojim doivljajima i postupcima prihvatajui svoju autistinu poziciju i regresiju
do pune zavisnosti od roditelja. Zaista, bez stavova, bez linosti, bez obeleenosti
sopstvenog postojanja.
15.
Dramatinost ispoljavanja Edip situacije moe biti ubedljivo pojaana uvoenjem hrianske simbolike u odnos sina i pasivne majke to dobija obeleje
odbrane od nasilnikog oca.
Pacijent ima tridesetak godina, stanuje sa roditeljima, ne radi. Zavrio je trgovaku kolu i radio je kratko vreme (do poetka bombardovanja 1999. godine).
Pretpostavlja se da je tada poela postepena dekompenzacija linosti uslovljena
strahovima. Zbog stalno prisutnog straha je prestao da radi i da se povlai iz socijalne sredine. Mlaa sestra je imala brojne psihosomatske tegobe, masivno opadanje kose. Ona je u dugotrajnoj vezi. Brat zauzima zatitniki stav prema njoj.
231
Od ranog detinjstva neprekidno je traumatizovan nasilnim ponaanjem oca,

sa obaranjem na pod, gaenjem, utiranjem, to je majka medicinska sestra, pasivno doputala. Otac je sina neprekidno i verbalno napadao, vreao, poniavao.
Kad je poeo da radi, doivljavao je strah od greke, od mogue krivice, to je
dovelo do preplavljenosti strahom od poetka bombardovanja. Od tada se lei na
sve mogue naine: razne ustanove, brojni psihijatri, popovi, kalueri, vraare,
vidovnjaci. Baene ini i vradbine su stalno prisutne: krvave koulje, iscepane
patike.
Od prvog dolaska kod mene radi tretmana, dola je sa njim majka i ona je
stalno prisutna. Povremeno se ukljui u razgovor, kada podstie sina da govori i
o povoljnim dogaanjima, ili da pravda ponaanje svoga mua. Posle dolaska je
odmah poeo da napada sve prethodne terapeute, vraare, popove. Do sada mu
je delimino pomogla samo jedna psihijatrica koja mu je uvela leponeks i pristaje
da uzima samo do 100 mg dnevno. Nastavlja da trai uspenog terapeuta, u emu
uestvuje i majka. Poslednji pokuaj ga je razoarao, jer je bio kod psihijatrice
koja u stanu dri ikone po zidovima i kadi stan tamjanom.
U prvom razgovoru je ispriao kako ga je neki stariji ovek, u belom, sa bradom, verovatno sveti Petar, vratio u ivot kada ga je udarila struja, jer jo nije za
umiranje. Paranoina pria zasniva se na dugogodinjem trovanju marihuanom,
ili drogom, to su mu prijatelji stavljali u kafu kada je pio sa njima. To ga je onesposobilo da se socijalizuje. Navodno je i policija dokazala da je taj njegov prijatelj
dilovao drogu, pa i da ga je trovao, ali se ne moe nita dokazati. Sadraje pesama
koje uje odlino pamti i smatra da se sadraji odnose na njega, uglavnom nepovoljno po njega. Postepeno na sve ovo dograuje priu u kojoj ga njegov prijatelj,
koji ga je drogirao, odveo u prodavnicu nametaja u kojoj je radila jedna devojka
i nagovarao ga je na seks utroje, uz primenu razliitih tehnika. On je to odbio sa
gaenjem, jer je ta devojka u stvari Bogorodica Marija. Tako Bogorodica postaje
olienje kurve, koja se namee svakome, to je podrivalo njegovo verovanje u hrianstvo. Poto je odbio odnos sa Bogorodicom, onda su poeli da ga proganjaju
vanzemaljci i klonirani demoni. On sam je klonirani Isus. Vanzemaljci dolaze
svemirskim brodovima i vladaju svetom, kloniraju ljude, kao to su i njega. Izbegava povezivanje kloniranog Isusa sa kurvom Bogorodicom. Postepeno prelazi
na sledee sumanutosti, vezane za susetku u godinama, sa kojom je poeo da pije
kafu. Ona ima zle seksualne namere. U nju se uvlai Bogorodica i nudi mu seksualne odnose uz pomo vradbina. On je video da ubacuje praak u kafu, baje
po kui. Besan i uplaen, prekinuo je sve susedske odnose sa tom enom. Onda
objanjava da on hoe samo da bude normalan mukarac, da nikada nije imao
homoseksualne elje. Ima devojaka koje mu se sviaju, ali ova ena ga vradbinama ometa da im prie. Uz to se ukljuuje majka smatrajui da bi reio mnoge
svoje probleme kada bi obavio seksualni odnos. O svemu ovome on razgovara
sa majkom kod kue. Ali, on ima uvid da ga drugi ne bi razumeli i oglasili bi ga
ludim. Zato stalno proverava da li ga ja razumem, jer sve to je potpuna istina.
232

Tomislav Sedmak
Pored ovih bogatih sumanutih pria, on se u kui stalno neim bavi. Odlazi
u radnje, kupuje materijal, pravi police, ukrase, slika. Doe mu u posetu drugar
iz firme, proeta sa njim, izae sa sestrom i njenim mladiem. Sa ocem je stalno
u sukobu. im ga otac vidi u kui u zajednikoj sobi, pone da ga psuje i vrea.
Pacijent prata svome ocu to je takav i pravda ga jer je majka prema njemu bila
veoma agresivna. Otac je bio jednom na razgovoru i opis potpuno odgovara vienom. Besan, nezadovoljan, zahteva, napada, u monologu.
Povrinski posmatrano, otac je osujetio razvoj mukarca i oveka u svome
sinu, a majka je kroz regresiju preuzela staranje za njega. Starajui se za regredirano dete, ona ipak deluje erotizujui i podstie sina na doivljaj sopstvene
seksualnosti. Usmeren prema realnosti, on bi rado postigao prirodnu seksualnost, ali ga ometaju vradbine, iako ga majka podstie da zove ene iz agencije.
Ali oslanjajui se na svoje bogate sumanutosti, on na hrianskom simbolikom
nivou odbija seksualni odnos sa Bogorodicom i potvruje da je klonirani Isus, tj.
da je njen sin. Jedino to na ovaj nain iskljuuje sopstvenog oca iz igre.
Dolazi na razgovore jednom meseno, a kada oseti pogoranje, preplavljenost
sumanutostima, mukama koje mu prireuju, upaju mu srce, grizu utrobu, oteuju ga ini ene iz susedstva, onda trai vanredni razgovor. Poslednjih godina
govori da dolazi na razgovore sa mnom, jer je stekao poverenje, jer sam bolji od
svih arlatana i psihijatara sa kojima je razgovarao, ali mu zasmeta to mu ba ne
verujem da je sve to to pria istina. Povremeno zaustavim njegovu sumanutu
matu pitanjem, ali za produenje prie o kloniranju, Isusu i nije potrebna posebna logika povezanost. Nema elemenata transfera, jer ni oca nema u sumanutostima, tako da ja ostajem samo strunjak u koga ima poverenje i moe da razgovara, ak i da diskutuje bez opasnosti. Istovremeno, novi paradoks: drugima ne
pria, jer bi rekli da je lud, a psihijatru pria, dokazujui mu da nije lud, jer je sve
to istina. I pored poverenja u psihijatra, ipak nikako nee da prilivati bilo kakvu
farmakoloku promenu. Zato u ovoj radnoj alijansi nema opasnosti od projekcije,
pa ni agresije.
16.
Psihotino strukturisanje Edip-situacije se moe ostvariti i izlaenjem iz porodinih okvira u socijalno okruenje to ometa socijalno i seksualno delovanje
i samopouzdanje.
Pacijent dolazi iz unutranjosti posle mnogo godina od leenja njegove depresivne majke. Sada ima tridesetak godina, stanuje sa majkom i mlaom sestrom,
radi u kladionici, posle dugogodinjeg neuspelog studiranja. Redovno radi i tokom vikenda izae sa svojim mukim drutvom u kafi, ne pije alkoholna pia.
U razgovoru spor, uzdran, nesiguran, bez ivosti i jasnoe iskaza. Govori tiho,
bez dovoljno neverbalnih poruka. Sadraj pojednostavljen, teko se produblju-
233
je i proiruje. Dodatni podaci esto dolaze posle due vremena. Mnogi sadraji
ostaju nedoreeni. Afektivno uee bledunjavo i bez nijansiranja. Ponaanje je
obeleeno doivljenim strahovima u toku razvoja.
Roditelji su razvedeni. Otac je bio partijski kadar, uspean, obrazovan, Crnogorac. Majka radnica, pasivna, hronino depresivna. Brak izgleda iznuen
trudnoom. Sva seanja pacijenta do oevog odlaska obeleena su roditeljskim
svaama i majinim neradom, leanjem i oevim zahtevima. Otac ga je stalno
kritikovao, povremeno kanjavao. Nikad nije doiveo podrku niti pohvalu. Slinost sa majkom po temperamentu i porodina atmosfera obezbedili su osnovu
za postojeu pasivnost i usporenost. kola je ila traljavo. Za desetak godina studiranja u drugom gradu nije zavrio ni dve godine. Otac se jednom pojavio. Prikladnog ponaanja i bez oekivanja da e biti neto od njegovog sina. Drugaiji
je prema kerki koja je petnaestak godina mlaa od pacijenta. Kerka je ivahna,
eli da se koluje, dobila je kompjuter od oca. Otac ivi na selu, penzionisan, ali
stalno radi. Sin mu povremeno pomae, ali ne postoji zadovoljavajua biliskost,
pa ni dovoljno razgovora.
Psihotino jezgro je iskazano ve u prvom razgovoru. Kao i celovita linost, i
sumanuta ideja je bledunjava, nedoreena, sputanog afekta. Ukazuje na poluzamrznuti strah, koji je stalno prisutan, a pojaava se u situacijama potkrepljivanja.
Sadraj je jasan. Pre mnogo godina je etao gradom i video je poznatu devojku
sa kojom se pozdravio. Pozdrav je bio povrno konvencionalan. Ona je spadala
meu lepe u gradu, ali on ne govori o svojoj zainteresovanosti za nju. U trenutku pozdravljanja je bila u drutvu nekih mukaraca, koje je on prepoznao
kao kriminalce, bogatae, spremne na sve. Tog trenutka je poela njegova obrada
realnosti. Poeo je da se osea veoma nesigurno u gradu. Bez dodatnih podataka
shvatio je da je ona u vezi sa nekim vodeim kriminalcem. Poeo je da osea da
ga neko prati, da ide iza njega. Ljudi iz te kriminalne grupe se pojavljuju tamo gde
je on. Svako vienje tih ljudi kod njega je izazivalo strah, oseanje ugroenosti,
kao i opomena da ne sme ni da se via sa tom devojkom. Posle nekoliko godina
mi je zaravnjenim glasom zamerio da ni ja nisam dovoljno shvatio koliko je bio
ivotno ugroen.
Posle ubedljivog neuspeha na studijama poeo je da radi. Prvo je radio u prodavnici, ali je zakljuio da gazda ima veze sa tim kriminalcima, pa je preao da
radi u kladionici. Veoma je uredan u radu. Izgleda da obrazac njegovog ponaanja olakava rad na ovakvom mestu, smiren, strpljiv, spor, bez uzbuenja. Njega
klaenje ne interesuje.
I danas, posle toliko godina, kada proveravam njegovo psihiko stanje, govori
o prisutnosti tih kriminalaca. Pojavljuju se povremeno, na mestima gde je i on.
Ukoliko ba i nije sistematsko praenje, ipak on doivljava stalno posmatranje. U
sklopu opteg snienja emocija i spoljanjih pokazatelja napetosti i straha, on deluje
smireno i usporeno, ali odrava se prisvesna nesigurnost i socijalna povuenost.
234

Tomislav Sedmak
Od poetka ivota je neprihvaen. Majka je potvreni depresivni pacijent, bez

podataka o bilo kakvoj epizodi ivosti. Jo ako se pretpostavi postpartalna depresija, namee se konkretna odbaenost i nemogunost ostvarenja oseajnosti,
pa ni radosti ivljenja. Trajno odbacivan od oca, uz dodatno obezvreenje do dananjih dana, dograuje se na uverljivu nesigurnost, bez samopotvrenosti i bez
socijalnih vetina. Egzistencijalna nesigurnost, to doputa i pretpostavku krivice ivljenja, dopunjuje se i uverljivom seksualnom nesigurnou, tako da su i maskulini obrasci ponaanja prekriveni i osujeeni. Stalno traenje mukog objekta
za identifikaciju se odrava i danas, uz bledunjavo prebacivanje ocu za njegovo
odbacivanje i nepihvatanje. Zato od terapeuta povremeno trai da razgovaram
sa ocem i kaem da je njegov sin u poboljanju i da se terapija povoljno odvija.
U tim razgovorima otac je ravnoduno razoaran. Postojee stanje se odrava i
stalnim uzimanjem malih doza lepobeksa i maprotilina. Ovo trajno distimino
stanje nikada nije prelazilo u bilo koji oblik agresivnih ispoljavanja, sem veoma
blagih kritikih primedbi. Na razgovore dolazi jednom na 4-6 nedelja i trai da
traju dva sata. Pridaje im veliki znaaj. Terapeut je jedina osoba sa kojom moe
dovoljno iskreno i otvoreno da razgovara, ali i u tom odnosu nedostaje ivost i
toplina. Bilo je potrebno vie godina da bi se ostvario povoljan stepen lagodnosti.
Na nivou transfera odrava se ponavljanje odnosa prema ocu, nedovoljno poverenja, sa elementima zameranja zbog nedovoljnog pruanja podrke i nedovoljnog
verovanja u njegove doivljaje. Postignuti stepen terapijske alijanse obezbeuje
dovoljno poverenja i njegovog doivljaja podrke, to ga uporno motivie da odrava saradnju.
17.
Dominantni narcistiki, kastrirajui otac, uz podrku majke koja mu se divi i
podreuje, uz psihotinu dezintegraciju, mogu dovesti do veoma ubedljivog gubitka samopouzdanja i socijalne i heteroseksualne neuspenosti.
Pacijent dolazi iz unutranjosti posle desetogodinjeg neuspelog leenja kod
psihijatra i u dnevnoj bolnici. Neuspenost moe biti povezana i sa prenaglaenim
prijateljskim toplim pristupom psihijatrice. To je uslovilo uplaenost pacijenta od
seksualne bliskosti. Poznajui psihijatricu, pretpostavljam da se radi o pacijentovoj psihoseksualnoj regresiji u terapijskim uslovima. Slinu vrstu ugroenosti
sopstvenog identiteta pacijent je ispoljavao i u odnosima sa drugim osobama, to
ukazuje na nedostatak osnovnog poverenja i prelaz u paranoidnu dispoziciju.
Roen je posle sestre. Otac je bio komunistiki direktorski kadar bez dovoljno
ukorenjenosti u sopstvenoj strukturi linosti. Brak je dobio obeleje vezivanja
sa bogataima, ali je bio stabilan. Ipak, otac se hvalisao da je znameniti j... od
Banata do Dirne.
235
Pacijent je bio veoma drutven, uspean u koli, svirao harmoniku. Nejasan je

odlazak u ugostiteljsku kolu. Tokom sluenja vojnog roka uspostavlja socijalni
nivo odnosa sa devojkama, ali doivljava dva neuspeha. Pokuava kolovanje u
Beogradu za kuvara, ali dolazi do pojaanih strahova i paninih napada. Vraa se
u svoj grad. Uspostavlja vezu sa devojkom i otac mu kae koja ti je ova debela
raspitaj se kod njenog biveg momka kakva je bila. Utuen, odlazi u Banju i
tamo doivljava scenu, koja je ostala u maglovitom seanju. Neki mukarac ga je
pozvao u svoju sobu i ne zna da li je bilo masturbacije ili homoseksualnog odnosa. Vraa se kui i nosi neku dreavu koulju. Drugar mu kae da je to pederska
koulja. Tih dana ga neko pita zato on nema devojku, a on kae da je to zato to
je peder. Od tada poinje sumanuto ubeenje da je peder. Kada je sve to ispriao
sestri, ona mu je rekla da se javi psihijatru. Od tada se lei. Povlai se iz drutva,
oajan je, smatra da je peder i da svi to znaju. Danima je u pidami, dri sekiru pored svoje postelje, nejasno smilja da ubije roditelje. Pacijent je verovatno
shvaen kao paranoidna shizofrenija, pa je leen neurolepticima. Nije zapaena
bipolarnost, niti depresivna komponenta. Od prvog razgovora komunikacija je
veoma slobodna, ivahna, on je organizovano priljiv. Organizuje se toponimima. To su poetna slova tema o kojima hoe da razgovara. Uspostavlja idealizovani transfer. Roditelji dolaze na razgovore, brane se, rivaliziraju, obezvreuju
terapeuta im je pacijent bolje. Majka jeftino samouverena, iz kulake porodice,
ena direktora, udala se protiv volje roditelja. Ne vidi bolest sina, smatra da ne
treba da se lei. Otac priljiv do gubljenja usmerenosti. Narcistiki samouveren
uz pokazatelje demencije. Prenebregava podatke o psihikom stanju sina i smatra
da ne treba da se lei.
Prilikom smanjenja farmakoterapije, upada u sumanutu maninost, koja se
koriguje poveanjem terapije. Na poetku leenja je odlazio u manastire, kao da
su ga pripremali za monaha, ali se on postepeno oslobaao i sada je doao u sukob sa nekim popom koji je neznalica. Trudi se da obezbedi prihode bavei se poljoprivredom, rezultati osciluju. Sa sestrom je u sukobu zbog babinog nasledstva.
Njen brak je nepovoljan, teko ive, otac je poziva da se vrati njima sa dvoje dece,
a ona mu odgovara pa da me ti J.... Pacijent pokuava uspostavljanje heteroseksualnih veza, ali su veoma povrni pokuaji i nikakvi uspesi.
Sam smatra da je njegov glavni konflikt sa ocem, koji ga je stalno obezvreivao. Pretpostavlja se da su roditelji ostvarili uzajamnu znaajnost, pa su im
kerka i sin smetali. Ali, uprkos dugogodinjem leenju pacijent je sauvao povrne sposobnosti verbalnih komunikacija, pa i socijalnih vetina, ispoljio dobru
sposobnost introspekcije i kvalitetno kognitivno strukturisanje. Proizlazi da je
traumatizacija poela relativno kasno, mogue tek u adolescenciji, kada je dola
do izraaja kastrativna komponenta oca, socijalni neuspeh u realizaciji mukog
identiteta, uz ubedljivu onesposobljenost za osamostaljenje. Osnovne osobine
temperamenta i ouvani sklad izmeu oseanja, ponaanja i uspostavljanja odnosa, olakali su odvijanje terapijskog procesa. Posebno je pacijent ispoljio smisao
236

Tomislav Sedmak
za dobroudni humor u kasnijoj fazi terapije. Uspostavljena terapijska alijansa i

ubedljivo osnovno poverenje, doprineli su da u transfernom nivou odnosa trai
konstantni objekat i podrku koju nije dobio od oca. Na toj osnovi usmerenje
terapije je bilo prema poboljanju samosvesti, samospoznaje i samopotvrivanja. Postojala je potreba da ostvari zdravije i stabilnije socijalne stavove i granice
linosti prema lanovima primarne porodice i socijalne sredine. Pokazao je potpunu sposobnost izvrenja svih radnji vezanih za bolest i brzu smrt oca, ali mu
ostaje razreenje imovinskih odnosa sa sestrom, koja postaje zahtevna i agresivna. Odnos prema majci i staranje za nju potvruje njegove pozitivne kapacitete.
Psihosocijalna stabilizacija nije praena maskulinim samoodreenjem, gde je
potrebno da jasnije odredi prelaz sa povrnog socijalnog prianja na heteroseksualni teren. Poslednjih meseci nije dolazio na razgovore, ali se javlja telefonom,
saoptava postojee stanje na linom i socijalnom nivou.
18.
Razvoj linosti u Edip-situaciji koja je puna agresije i mrnje, depresije i osvete, moe dostii lini socijalni opstanak i maskulinu ostvarenost, uz sumanuto
traenje oca koji odbacuje.
Prvi sin iz braka u kome su roditelji fakultetski obrazovani i zaposleni. Majka
umetnik, otac inenjer. Majka preterano vezana za primarnu porodicu, gde je
preuzela staranje za dva neoenjena brata, od kojih je jedan psihijatrijski pacijent.
Dolo je do razvoda roditelja. Posle nekoliko godina su se pomirili i dobili jo
jednog sina, pa su se ponovo razveli. Konani doivljaj odbaenosti pacijent je
doiveo kada je upisao prvu godinu tehnike kole, pa je od oca potraio novac
za rihter (za crtanje). Otac mu je odbrusio kupi sam. Pacijent prestaje da ide
u kolu. Nije sasvim jasno kako je provodio godine, ali nije se drogirao, nije se
napijao, nije krao. Prikljuio se automobilistima, radio po nekim radionicama.
Oko dvadesete godine poeo je da traga za ivotnim sadrajem i osmiljavanjem
u pravoslavnoj crkvi. Preko svetenika se ukljuio u grupu vernika, eljnih novih saznanja, koju je vodio psihijatar poznate paranoine strukture. Psihijatar je
traio puno podreivanje, poslunost, slepo verovanje. Svu spoljanost dogaanja ovaj psihijatar je preobraao u opasnost za grupu i pojedince. Traio je puni
uvid u sve delatnosti, nain ivota, stalnu proveru telefonom. Kada je pacijent
shvatio, osetio, da njegovo pripadanje grupi i povinovanje zahtevnom voi vodi
potpunom unitenju sopstvene linosti i odbacivanju prirodne socijalne sredine,
pobegao je na psihijatrijsko leenje. Poljuljano oseanje integrisanosti i sopstvenog identiteta je dostiglo ubedljiv stepen ugroenosti, sa prelaskom u nedefinisani strah, to je ipak bilo pod kontrolom i u granicama sopstvene svesnosti.
Pre oko 15 godina je poeo da dolazi na moje grupe psihotinih pacijenata. Terapijsko usmerenje grupe je bilo prema prihvatanju i poznavanju realnosti,
237
svesnosti sebe, korekciji nepovoljnih obrazaca komunikacije i ponaanja, prihvatanje socijalnih ciljeva. Potvrene poruke grupe je amalgamisao sa sopstvenim
osobinama, gradei sopstveni identitet. Grupa mu je obezbedila samopouzdanje
koje je poeo da gubi u sumanutoj religijskoj grupi. Opstojao je snalazei se u automobilizmu i prodaji delova. Za to vreme otac je bezbroj puta leen od depresije
i penzionisan, majka je sve vreme provodila starajui se za primarnu porodicu,
mlai brat se osamostalio i stanovao je u sobi kod ujaka.
Pronaao me je ponovo posle nekoliko godina zbog depresije, uslovljene odbacivanjem devojke koju je voleo. U meuvremenu je socijalno uspeno opstojao.
Prihvatajui obrazac ulinog, mekerskog ponaanja, uspostavio je veoma uspeno samouvereno ponaanje uklopljeno u njegovu miinu konstituciju, uspravni
hod, jasno verbalizovanje stavova do iskljuivosti i jasnih granica. Potpuno potvren na heteroseksualnom planu, relativno kasno je doiveo prvu pravu ljubav.
U tom odnosu je poeo da se menja u smislu prilagodljivosti, ispoljavanju topline
i obogaenju sopstvene emotivnosti. Devojka nije mogla da prihvati njegovu potrebu za bliskou i prekinula je vezu. Uz psihoterapijsko usmerenje i psihofarmake poeo je da se oporavlja. Zbog komponente telesne napetosti, pogodovale
su mu i male doze karbapina. Vreme je provodio pravei neki svoj automobil za
trke. Majka dolazi uvee u stan u kome je i on, inae je celog dana kod majke i
ujaka. Sa mlaim bratom, koji studira bogosloviju, nema nikakve veze. Izgleda
da je odbio brata dominacijom. Prividno stabilizovan, ali bez osmiljenosti, i sa
ubedljivom neostvarenou sopstvenih sposobnosti. Sada citira moju reenicu:
Drugaije bismo mi razgovarali da ima zavrenu srednju kolu. Dao je neke
novce da stekne srednje obrazovanje. Iz istorije, srpskog, filozofije je dobijao petice, pa su se profesori udili zato je morao, da daje mito. Opsesivna samouverenost, patriotizam i naglaena muka snaga su ga usmerili da studira na fakultetu bezbednosti. Na prijemnom je bio preko crte potvrujui svoje kognitivne
sposobnosti. Sada je na IV godini, meu prvih pet u generaciji, od 200. Na III
godini je popravljao prosek desetkama. Vrhunski savestan, ozbiljan, naglaeno
pristojan, ali slobodan u pristupu profesorima. Uspehom i ponaanjem izazvao
je zavist ambicioznih i manje uspenih studenata, koji, po njegovom pretpostavljanju trae podatke iz njegove prolosti, ak smatra da je neko doao do njegovog
kartona u psihijatrioskoj ustahovi.
Svi pokuaji da se potpuno obustave psihofarmaci nisu uspeli. Javlja se povrno spavanje, delom i depresivni snovi, ali izrazita telesna napetost i psihika
zamorljivost. Neprekidno mora da uzima 12,5-25-37,5 mg anafranila. Vremenom
uspeva da smanji ljutnju prema ocu i majci. Od oca neprekidno trai pohvale i
podrku, ali ne uspeva. Tek na III godini mu je oatc estitao kao od bede. U meuvremenu, van ispitnih rokova lako uspostalja heteroseksualne odnose preko
interneta, bez obaveza, bez emotivnosti.
238
Strah od gubljenja sopstvenog identiteta, pa i od ludila olakao je uspostavljanje terapijske efikasnosti tumaenjem paranoinog voe i usmerenjem prema

Tomislav Sedmak
realnosti o strukturisanju sopstvenog identiteta. To je olakano injenicom da

su logiki sistemi, sposobnost misaonog procenjivanja i opstanak u socijalnom
okruenju njegove jake strane. Odbaen od roditelja, ispoljava sposobnost pristupa grupi vrnjaka to postaje osnova njegovog oblikovanja linosti. Postignuta
socijalizacija je prevazilaenje potrebe za roditeljima na koje se ljuti. Opstoji uprkos njihovom odbacivanju. Traenje boga kroz religiju je bilo traenje potrebnog
oca, osmiljenog objekta za identifikaciju. Ali postignuta socijalna zrelost i osamostaljenost su ga spasili od sistematske indoktrinacije u sumanutog sledbenika.
Terapijski zadatak je bio postupna dopuna deficita u strukturi linosti, sa minimumom regresije. Vie se odigravao proces razmene i ravnopravnog uea,
nego odnos dominacija-submisija. Znai, ne bliskost, ve podrka za dalju individuaciju.
Depresija zbog nesrene ljubavi pokazala je da se struktura linosti oslanja
na reaktivnim formacijama, koje postavljaju branu i potiskuju emocije. Postepeno ukljuenje bliskosti, topline i emocije, spremnost za davanje i primanje kroz
ljubav, bili su put ka obogaenju. Partnerka verovatno nije mogla da prihvati menjanje pacijentove jake linosti, vrstog karaktera i da ga modeluje prema
emotivno obogaenoj linosti. Otklanjanje depresije je bilo zasnovano na povraaju u samopouzdanu nezavisnu linost, koja je sposobna da bude sama, ali bez
sposobnosti da bude sa drugima.
Nametnuta osamostaljenost je postala nedovoljna za dalje prazno ivljenje,
pravljenje automobila i prodaju delova. Terapeut je ponudio socijalno vrednovani
cilj, koji je odgovarao procenjenim sposobnostima Ostvarene socijalne vetine,
bez moje podrke ili saveta, olakale su mu kupovanje neophodne diplome. Ali
od upisa na fakultet sve je potpuno isto: intenzivno uenje, jasno oblikovano
znanje, koncentrisanost na ispitima.
Uspenost reaktivnih formacija preplie se sa sublimacijom kroz dobro strukturisani sistem. Raste visoko samopotovanje, koje moe da preraste u narcistiko zadovoljstvo postignutim rezultatima. Tu se javlja opasnost od postupnog
puta u paranoinost. Zato se terapijski napori usmeravaju prema potvrivanju
sopstvenih sposobnosti bez poreenja sa drugima, uz stalnu dogradnju kroz ulaganje linih napora. Tei se samopouzdanju bez nadmenosti i bez submisivnosti
uz odravanje svesnosti realnih ciljeva. Odlian uspeh i socijalna vetina u odnosima sa profesorima obezbeuje mogunost razmiljanja o akademskoj karijeri.
To se moe shvatiti i kao identifikacija sa terapeutom, kojom ostvaruje samog
sebe. Poto postoje potencijali za paranoidnost i preuzimanje uloge borca i voe,
neprekidno ga vraam u sopstvene granice i svesnost samoodranja bez potrebe
za spoljanjim priznanjima i popularnosti. U tom putu prema samospoznaji i
samoodreenju terapijski se tei proirenju svesnog doivljaja, unutranjem oputanju, oseanju zadovoljstva. Dostizanje mirne praznine bi bio vrhunski rezultat
samopodnoenja i prevazilaenje doivljene odbaenosti od majke, jer njegova
239
depresija proizlazi i iz odbaenosti od majke i od oca. A majka je ve potpuna

rtva primarne porodice, a otac je hronini depresivni gubitnik. Iz magle prolosti izranja samo predstava dede, solunca, koja doprinosi njegovom usmerenju.
Uprkos odbacivanjima, on je opstao. Uz oseanje samoostvarenja, smanjuje se
ljutnja i agresija prema roditeljima, pa i agresija kao prisutna afektivna komponenta uopte. Sve manje se ljuti, sve manje napada, sve manje kritikuje. Ostaje
neizvesnost heteroseksualnog usmerenja uz ostvarenje emotivne bliskosti, ali za
to je neophodna pojava pogodne linosti enskog roda.
19.
Psihijatrijski kriterijumi se ne primenjuju za procenu izbora monakog ivota i posveenosti religiji, ali korisno je dinamski sagledati razvojni put budueg
monaha od Edip situacije do konane pobede nad ocem, ili oslobaanja od oca i
Edip situacije, u uslovima komunistikog reima.
Majka pacijenta je leena od stanja koje je bilo dijagnostikovano kao shizofrenija. Otac pacijenta je bio vrhunski strunjak, komunista po ideolokom opredeljenju. Sin jedinac je poeo neposredno da se suprotstavlja zahtevima oca, preuzimajui pravoslavna verovanja i rituale, kao pokazatelj sopstvenog ideolokog i
vrednosnog opredeljenja. Postojea bliskost majke i sina bila dodatna podrka za
njegovo suprotstavljanje ocu. Posle napunjenih 18 godina sin je napravio veliku
sveanost. Sedei u fijakeru proao je kroz centar grada da bi se krstio u Sabornoj
crkvi. Posle nekog vremena je otiao u manastir. Koristei reimsku podrku,
otac je silom, uz pomo milicije izvukao sina iz manastira i obezbedio prisilno leenje u psihijatrijskoj ustanovi. Tokom boravka u bolnici pacijent je leen
lekovima. Pacijent je bio sve vreme potpuno smiren i povinovao se bolnikom
reimu. Posle prosenog boravka u bolnici sin je otputen, ali otac je ponovo, uz
primenu veze i pritisak na sina, obezbedio dalje leenje u dnevnoj bolnici. I u
tom periodu sin je potovao sva pravila leenja, ukljuujui i uzimanje lekova. I
dalje je bio veoma smiren, spreman za razgovor, ali bez ikakvog uputanja u rasprave ili dokazivanja. Posle isteka prosenog boravka u dnevnoj bolnici otputen
je. Posle nekoliko nedelja otac je doao na razgovor. Sin je ponovo otiao u manastir da se zakalueri. Ni pritisak oca, ni prisilni boravak u bolnici, ni dati lekovi
nisu pokolebali njegovog sina u opredeljenju za dalji nain ivota i verovanja. U
razgovoru sa ocem je ukazano na pravo punoletnog graanina da se po svojoj
slobodnoj volji opredeljuje za versku pripadnost, to je garantovano i Ustavom.
Kroz razgovor je provuena ideja o komunistima-idealistima koji nisu odustajali
od svoje ideologije ni pod kakvim muenjima. Otac je konfrontiran i sa injenicom da prethodni postupak, primena sile, nije ispunio oeva oekivanja. Ponavljanje prisilnog leenja ne samo da bi bilo neustavno i nezakonito, ve ne bi dalo
nikakve rezultate. Posle nekoliko godina sin je napisao biografiju jedne svetice,
u kojoj navodi da se ta svetica u sedmoj godini ivota venala za Isusa stavljajui
240

Tomislav Sedmak
pred spavanje na svoj jastuk Isusovo raspee. Oslanjajui se na slobodno simboliko tumaenje moe se rei da je pisac ostvario projekciju sopstvenog samoodreenja da se posveti Isusu i pravoslavlju i odnosa prema sopstvenoj majci, koja
dobija obeleje svetice.
* * *
Kao to se razumevanje dinamskog razvoja linosti mukarca poboljava sticanjem uvida u odnos majke i oca, tako isto se i za nastanak psihotinih dekompenzacija mora uzeti u obzir odnos izmeu majke i oca. Oslonac na simboliku bilo kog mita nije dovoljan niti za pristup pojedinanoj pacijentkinji, niti
za sreeniju klasifikaciju struktura linosti i odnosa meu roditeljima. Ipak se
razvoj psihotinosti pacijenta moe pratiti kroz ispoljavanja dominantnih majki
na pasivne oeve, kao i dominantnih oeva na pasivne majke. Meutim, i tada
se individualna ispoljavanja pacijentkinja ne mogu klasifikovati, niti pouzdano
predvideti iz struktura linosti i odnosa roditelja meu sobom i prema kerki.
20.
Smatram da je dinamski prihvatljivo poeti od pacijentkinje koja nikada nije
videla ni majku ni oca, a ispoljila je hroninu sumanutu zaljubljenost zbog ega
je poela dugogodinje psihijatrijsko leenje uviajui da je njeno ponaanje neusklaeno sa realnou i uobiajenim standardima, kao i da njeno oseanje zaljubljenosti ubedljivo oteuje njeno socijalno ponaanje i psihiku stabilnost.
Roditelji su bili mladi komunisti, ilegalci, studenti iz graanskih porodica.
U toku okupacije oboje su bili uhapeni. Majka je bila trudna i poteen joj je
ivot dok se nije porodila, a zatim je odmah streljana. Otac je streljan odmah
po hapenju. Oevi roditelji u potpunosti su odbacili bilo kakvu povezanost sa
roenim detetom. Staranje preuzela majina tetka, ve u godinama. Pacijentkinja
je rasla bez posebnosti. U mladosti je pristupila Komunistikoj partiji, povezano
i sa ideolokom pripadnou oba roditelja, ali i u skladu sa tadanjim trenutkom.
Bila je drutvena, prijazna, prilagoena, uspena. Zavrila je pravni fakultet i zaposlila se u dravnoj administraciji. Odnosi sa tetkom su bili usklaeni. ivele su
zajedno do tetkine smrti. Od tada je ivela sama. Za sve ovo vreme nije ispoljila
nikakvo interesovanje za osobe drugog roda.
Krajem dvadesetih godina, tokom jednog deurstva u ustanovi u toku noi,
takorei se sudarila sa znaajnim komunistikim rukovodiocem, koji je istovremeno bio veoma poznat i po lepoti i po ljubavnim vezama sa beogradskim lepoticama, i zaljubila se u njega. Poela je da misli na njega, da ne spava, da mata o
njemu i o vezi sa njim, ali i da ga prati. Pratila ga je ak i kada je odlazio kod svojih ljubavnica. Druge ene nisu ometale njenu opsednutost njime. Ali postepeno
241
je osetila da gubi koncentraciju, grei na poslu, ne kontrolie svoje kretanje po

gradu prisilno ga pratei. Onda je dola na leenje. Ne moe se rei da je leenje
bilo uspeno. Uz pomo farmakoterapije (injekcije moditen depoa i tablete) i suportivnog pristupa terapeuta ostvarila je samo svesni stepen kontrole ponaanja
i kretanja, ali delimino i emocija i miljenja. Mogla je da nastavi da radi, ali je
svaki slobodan trenutak koristila da misli na njega. Zaljubljenost je ostala zamrznuta, nije reagovala na njegove promene ljubavnica, niti na njegovo stupanje
u brak. Nekoliko godina je radila i u inostranstvu uz dalje leenje moditenom,
a vezu smo odravali telefonom. Oko svoje 40 godine je imala heteroseksualne
odnose sa partnerom, u emu ona nije emotivno uestvovala. Ona je procenila
da tako treba, kad je on ve bio zainteresovan. Stigla je i do penzije i uglavnom
smireno ivela uz izbledela seanja na svoju ljubav.
Jedino se moe koristiti tumaenje uz pomo kolektivno nesvesnog i arhetipa
mukarca, koji bi mogao simbolizovati nikada vienog oca. Otac joj je bio mlad
i lep, mukarac u koga se zaljubila je bio mlad i lep. Obojica su bili komunisti.
Moe se primeniti i socijalno uenje preko knjiga, filmova, ponaanja drugarica, pa je mogla dostii imitaciono ponaanje. Ali njena zaljubljenost je ubedljivo
ugrozila njenu intrapsihiku stabilnost, do ugroavanja subjektivnog integriteta
i socijalnog ponaanja. Svesnost da je njena zaljubljenost bolesna, da je idealizovani introjekt preplavio intrapsihiku svest ispoljila se i time to je o svojoj zaljubljenosti govorila samo terapeutu. Uz ovakvu masivnu sumanutu introjekciju
pacijentkinja nikada i niim nije iskazala bilo koji oblik erotizacije transfera. Odnos je bio profesionalno odreen, a njena saradnja potpuna u skladu sa uvidom u
bolest. Konano on je bio jedini mukarac koji joj je uao u svest i opseo je za celi
ivot. Posle nekoliko godina je ona sama traila da promeni ustanovu u kojoj su
zajedno radili.
21.
Psihijatra moe da iznenadi potpuno ogoljeno ispoljavanje zaljubljenosti u
oca, zaljubljivanjem u oveka, koji je svesno podsea po lepoti, ponaanju i emotivnim ispoljavanjima na oca, koga je mnogo volela i koji je bio dobar prema njoj.
Pacijentkinja sada ima pedesetak godina, zaposlena u policiji, visoko obrazovana i intelektualizovana, ivi sama i veoma aktivno kako kroz druenja, izlaske,
kulturna dogaanja tako i kroz heteroseksualne odnose. Dola je po proceni ginekologa, jer joj je potreban razgovor sa psihijatrom. Elegantna, vitka, sa kosom
preko jednog oka, blago nasmeena, umiljata, slobodna. Drui se sa sportistima,
sama je meu mnogo mukih i to joj prija. Pominje bive partnere sa kojima se
i dalje drui. Ima nekoliko dobrih drugarica sa kojima izlazi, odrava vezu i sa
generacijom iz gimnazije.
242

Tomislav Sedmak
Poinje da govori o nerazumevanju na radnom mestu, osea da ne pripada toj

sredini. Zatim poinje da govori o svojoj zainteresovanosti za oenjenog mukarca, koji radi sa njom, vozi je ujutru, pa i po podne na posao i sa posla. On ima i
dete, ali ona smatra da nije zadovoljan brakom, da je ujutru loeg raspoloenja,
ali da se menja kroz razgovor sa njom. On joj se mnogo dopada, jer lii na njenog
oca. Ona toliko eli da ostvari seksualnu vezu sa njim, ba zato to lii na njenog
oca, ali nije sasvim sigurna kako to da ostvari. Uz navod o slinosti sa ocem, vidljivo je i savremeno shvatanje seksualnog morala, u kome nema posebnih obaveza
niti pravila, a cilj seksualni odnos opravdava raspoloiva sredstva, preko udvaranja do naturanja i prostorne bliskosti. Ona prati njegovo ponaanje, raspoloenja, poruke, razgovor sa drugima, trai skriveni erotizujui smisao u svemu to
on pokazuje prema njoj, trai signale da bude aktivnija i neposrednija.
Njeni podaci o roditeljima doprinose razumevanju njenog ponaanja, sistema
vrednosti, pa i moralnosti. Tata i mama su se lepo slagali, ona je bila jedinica, voljena i maena od majke i od oca, poto je majka podsticala enskost bez zabrana,
a otac podsticao mukost bez zabrana, proizlazi da je erotizacija odnosa sa ocem,
kao i ostvarenje enske strukture odnosa i ponaanja, omoguila slobodu bez
zabrana. Ni pomisao o moralnoj nepogodnosti za svoje ciljeve i heteroseksualne
elje i odnose. Ono to bi se nazvalo super ego vai samo za socijalno funkcionisanje odraslog oveka, jer je ona savesna i odgovorna. Takoe se skoro hvali
svojim kulinarskim vetinama, to je nauila od mame.
Posle dva-tri razgovora poinje klupko da se odmotava. Uz poetne napomene
o nelagodnosti u radnoj sredini pria o tome kako je sve ene na odeljenju gledaju
prezrivo, podsmevaju joj se, ne primeuju je kad ue u prostorije, ne pozdravljaju,
sve na neverbalnom nivou. ak i mukarci koji su u vezi sa tim enama je obezvreuju, nee da je propuste, da joj otvore vrata, da joj se nasmee.
Za sada nema nikakvo objanjenje za ovakvo ponaanje ena, pa ni mukaraca, iako se nasluuje da su oni pod uticajem ena koje je vidljivije mrze. I pored odranog smeka, usto ide i promena mimike osnove, postaje zabrinuta i
zaplaena. Jasno je da se radi o projekciji i o paranoidnoj pripremljenosti ili o
idejama odnosa. Oslanjajui se na disocijativne procese uslovljene delovanjem
dobre i rave dojke, jasno je da je njen doivljaj drugih ena ravi deo njene majke, koja je po istom sistemu projekcije indukovala njenog oca. Majka i otac ostaju
dobri introjekti, a ravi delovi introjekta se fluidno projektuju. Zainteresovanost
za jednog poeljnog mukarca u toj sredini dinamski aktivira taj bazini disocijativni proces. ene su ljubomorne i mrze je, a mukarci se povinuju stavovima
ena. Odsustvo bilo kakvog tumaenja proizlazi iz njene narcistino-histerine
strukture. Jer sebe smatra vrednijom od svih drugih ena, i na svesnom nivou,
ali ovu samoprocenu ne ukljuuje u socijalne odnose. Stanje fluktuira i moe
biti povezano sa stepenom zainteresovanosti za postojeeg mukarca. Ne dobija
nikakve psihofarmake.
243
22.
Dinamika dobija sasvim drugaiju usmerenost kada je majka izrazito dominantna, agresivna do glasnog odbacivanja, a otac izrazito blag, blizak, topao.
Kerka je student dvadesetih godina u Beogradu, a roditelji su u malom gradu.
Pacijentkinja je jednog dana dola u kuu i u stanju potpune rasutosti, uplaenosti, zbunjenosti poela da govori ocu: Ja sam te izneverila, prevarila, izdala, ja
sam se j...la sa drugim. Govorila je da e se ubiti. Leenje je odmah zapoeto i
ona je poela da se smiruje, ali uz vidljivo regresivno ponaanje do nivoa devojice. Otac sa njom provodi sve vreme, vodi je kod doktora na pregled, daje lekove.
Majka nastavlja svoje svakodnevne aktivnosti, druenje sa enama, izlaenje iz
kue, nezainteresovana za stanje svoje kerke. Opisuje se scena hranjenja. Otac
strpljivo stavlja kerki kaiku po kaiku hrane u usta, ona njemu uzvraa istovremeno stavljanjem kaike u njegova usta. Kad je majka videla ovu scenu, samo je
pobesnela i izala iz sobe.
Relativno brzo, za desetak dana je dolo do smirenja, uz postupno smanjenje
staranja oca za kerku, kao i do postupnog otklanjanja regresivnog ponaanja.
Dinamski razvoj linosti ove pacijentkinje je uslovljen veoma vidljivim majinim odbacivanjem. Izvesnu korekciju i podrku u razvoju i socijalizaciji pacijentkinja ostvaruje uz bliskost, podrku i pomo svoga oca. Zbog blagosti i iskazane
topline, kerka uz oca razvija svoj enski identitet. Prostornim odvajanjem od
oca i povoljnom socijalizacijom pacijentkinja postepeno ostvaruje sopstvenu individualnost. Slobodan pristup socijalnoj sredini doputa i ostvarenje heteroseksualnog ponaanja. Meutim, ostvarenje prvog seksualnog odnosa je aktivirao
erotizujuu heteroseksualnu vezanost za oca. Ostvarujui svoju enskost sa drugim mukarcem, stvara preplavljujue oseanje krivice, jer je time povredila svoj
erotizujui odnos sa ocem, uz paninu, psihotinu dekompenzaciju zbog straha
od oevog reagovanja i neke vrste kanjavanja. Dok majka nastavlja sa svojim
surovim odbacivanjem, otac prihvata kerku i njen strah od mogue kazne. Prividno paradoksalno, poto je prihvatio njenu regresivnu poziciju, pruio punu
podrku i otklonio bilo kakav oblik oekivanog kanjavanja. Poto je otac ne
kanjava i ne odbacuje, njeni strahovi se ublaavaju i ona relativno brzo postie prethodni nivo integrisanosti. Uz istovremenu psihijatrijsku terapiju otac je
ostvario ponovnu punu prihvaenost kerke i time kerka moe da prevazie i
strah od odbacivanja i kazne, tako i oseanje krivice. Ovakvo oevo ponaanje
doputa dalje heteroseksualno osamostaljenje njegove kerke. Potpuna odbaenost od majke nije ugrozila kerkin razvoj heteroseksualnosti uz pomo oevog
podravanja njene enskosti i verovatno povoljne socijalizacije i grupne identifikacije sa istorodnim objektima, mogue preko imitacije i socijalnog podsticanja.
Uz navedenu traumatsku doivljenost otac je ipak bio prelazni heteroseksualni
objekat na putu prema daljem samoodreenju i daljem pristupanju mukarcima.
244

Tomislav Sedmak
23.
Dinamika odnosa u trouglu: kerka majka otac dobija dramatina obeleja kroz indukovanu autoagresiju. Pacijentkinja se lei dvadeset godina zbog bipolarnog afektivnog poremeaja sa psihotinim pogoranjima u vidu paranoidno
agresivnog ponaanja prema enskim osobama. U prvim godinama bolesti je
pokuala samoubistvo, ali je posle traumatskog doivljavanja odluila da to vie
ne ponavlja. Uz mnoge hospitalizacije neprekidno je na psihofarmacima. Ima 42
godine, stanuje sa roditeljima, nikada nije radila. Roditelji su fakultetski obrazovani, sada u penziji. Mlaa sestra nikada nije leena, udata, ima sina, ivi u inostranstvu. Svaki sestrin dolazak izaziva sloena oseanja pacijentkinje i dolazi do
dekompenzacija uz pretnje suicidom i odlaskom u hotel da spava. U povoljnim
fazama postavlja sebi ciljeve ime organizuje svoje vreme i delatnosti. Godinama
se bavila planinarenjem, ali je postupno iskljuena iz grupa zbog svojih paranoidno-agresivnih napada na druge ene.
Pre petnaestak godina sam napravio terapijsku greku oslanjajui se na sopstvenu jednostavnu logiku. Uz njenu usmerenost prema uvianju odnosa sa roditeljima, pitao sam je za prva seanja. Ispriala je da je majka dri podignutu
u vis obema rukama i vie joj: Prvo u da ubijem tebe, a onda sebe. U daljem
toku razgovora, rekao sam joj: Tebe tvoja majka mrzi. Iznenadila me je njena
reakcija. Poela je da plae i da govori: Mene moja majka voli... Ubeenost u
sopstvena oseanja i povoljan odnos sa majkom, omoguili su dalju terapiju. Bilo
je situacija kada je ciljano pitala za procenu svojih postupaka, kada je prihvatala
moja tumaenja. Najubedljiviji je bio kada su joj uskratili pristup grupi planinara, jer je na prethodnom izletu veoma agresivno, uz seksualnu prebojenost napala
tri lanice grupe zato to su bile vesele, nasmejane i bune. Prihvatila je svoje
pogreno ponaanje i nije vie pokuavala da se vrati u tu grupu.
Poslednjih meseci, u pogoranju, uz boravak sestre u stanu, traila je da razgovaramo o njenom oseanju krivice. Pitanje je bilo: Zato ja hou da se ubijem,
kad mi otac kae da sam kriva, bez obzira da li je u pravu, a naroito ako je u
pravu? Zbog dugogodinjeg sticanja poverenja, moja sloboda u razgovoru dobija
obeleje greke zbog neposrednosti poruke: To je zato to ne voli sebe. Poto je
ta poruka bila u sklopu napora da ona ostvari voljenje sebe, razgovor je nastavljen
bez posebne reakcije.
Uvid u dinamski proces razvoja odnosa i njene linosti u tom trouglu, proizlazi da je oba roditelja ugroavaju. Postoje podaci o veoma burnim sukobima
tokom prvih godina braka, to se odrazilo kroz majinu poruku da e ubiti prvo
nju, pa onda sebe. Da li je kerka bila nepoeljna, jer je otac Crnogorac, oekivao
sina. Tako se u tom trouglu odrava agresija, odbacivanje, odgovornost i krivica, to je vremenom preraslo u rtvovanje roditelja koji se posveuju staranju za
bolesnu kerku. Proizlazi da su roenje i razvoj druge kerke ostvareni u senci
245
prethodnih agresivnih pranjenja, uz povezivanje osamostaljenja i naputanja

primarne porodice. Ali svaki dolazak sestre aktivira agresiju pacijentkinje, oseanje odbaenosti i ispada prema sestri.
Moe se pretpostaviti da je pacijentkinja ozbiljnim pokuajem samoubistva
razreila oekivanja majke da bude ubijena, te je time obradila krivicu to je iva.
Ali u daljem dinamskom razvoju ukljuuje se otac koji odreuje sistem vrednosti
do stepena da je ona uvek kriva, to ostaje latentna suicidalnost na nivou superego
krivice. U razvoju heteroseksualnih odnosa ostvarila je disocijaciju koja olakava
zadovoljenje potreba. Bez emocija, bez bliskosti, bez ostvarenja veze, ostvarila je
znatan broj odnosa sa raznim mukarcima. Godinama je odlazila kod drugara
da ga masira, to se zavravalo seksualnim odnosom. Ispoljavala je pojaani strah
od trudnoe, pa je zahtevala da partner uvek koristiii dva prezervativa i uvek je
odlazila na proveru trudnoe. Moe se rei da je primenom projekcije disocijativnog tipa, prema mukarcima ostvarila heteroseksualni odnos bez emocija,
ostavljajui ocu samo opte moralistiko vrednovanje, a prema enama ispoljila
ubedljivu agresiju odravajui odnos voljenja i bliskosti prema majci.
Kada su u pitanju pacijentkinje koje su ispoljile erotizujuu i simboliku vezanost za oca, namee se klasifikacija u nizu, polazei od blagih oeva i dominantnih majki. Erotina komponenta u psihotinoj dekompenzaciji se obeleava ili
dopunjuje zaljubljenou bez osnova.
24.
Pacijentkinja je poela psihijatrijsko leenje u ranoj adolescenciji, prelaskom u
I razred gimnazije. Po opisu je odgovarala adolescentnoj krizi identiteta i socijalnom zbunjenou. Posle pauze od godinu dana majka ju je upisala u medicinsku
kolu, to je zadovoljavajue zavrila. Majka joj je omoguila zaposlenje.
Drugoroena od dvoje. Brat lekar, veoma snalaljiv, uspean, samouveren.
Majka je bila lekar, aktivna, samouverena, socijalizovana, prelazei u direktivno
i zahtevajue ponaanje, to je predstavljalo podrku kerki. Bila je racionalna
i odgovorna. Otac inenjer, miran, pitom, blag, strpljiv, spreman da uini. Po
zaposlenju kerka je na radnom mestu neprekidno ispoljavala tekoe prilagoavanja, socijalizovanja, kao i obavljanja strunih zadataka. Sredina je bila veoma
tolerantna. esto je bila na dugim bolovanjima. Njeno ponaanje je bilo naglaeno utogljeno, uzdrano, bez spontanosti. Nije pokazivala nikakvo interesovanje
za mukarce. Posle smrti majke postepeno je bivala sve manje uspena, sve vie
uplaena, ubeena da su drugi na radnom mestu protiv nje. Delimino je odravala socijalnu fasadu izlascima u pozorita. Starala se stalno za svoje telesno
zdravlje, odravala ishranu i vebala. Od tog vremena je uspostavljena terapija
koja se odrava i danas. Prima polovinu ampule moditen depoa na 2-3 meseca. Ona sama proceni po nastanku zbunjenosti i strahova. Pored toga je stalno
246

Tomislav Sedmak
na minimalnim dozama maprotilina i bromazepama. Posle smrti majke ona je

nekoliko godina stanovala sama. Otac se oenio, ali je veoma brinuo za kerku.
Tokom tridesetih godina se odigralo njeno zaljubljivanje. U kui je stanovao jedan mukarac, koga je ponekad viala u liftu. O njemu je poela da govori da je
on njen izabranik, da ga ona voli i da oekuje da joj on prie radi produbljivanja
odnosa. Iz te sumanute zaljubljenosti se razvijao sve vei strah, kako e reagovati
kada ga sretne. U stanju psihike dekompenzacije uslovljene sumanutom zaljubljenou postala je zbunjena i sasvim neuspena u poslu. Uz prethodna duga
bolovanja i jo due psihijatrijsko leenje postala je invalid rada. Istovremeno je
promenila mesto stanovanja i postepeno je dolo do gaenja zaljubljenosti. U tom
periodu je stalno pokretala veoma besmislene sudske procese i pored bratovljevog
protivljenja. I pored mnogo vremena posveenog tim procesima oko nasledstva,
lako je prihvatala neuspehe. U novoj zgradi je upoznala mirnog, starijeg mladia
sa kojim je stupila u brak u kome je i danas. Ona njega podstie na socijalne aktivnosti. Oko 40-e godine je prihvatila brak kao zajednicu i odluila da rodi dete.
Uloeni napori su bili bez uspeha, a zatim je spontano ostala u drugom stanju.
Oko este nedelje trudnoe je uletela u teke panine napade i psihotinu dekompenzaciju, te je sama zahtevala pobaaj. Do1o je do mirenja sa mogunostima
i nastavila pojednostavljeni brani ivot. Prihvatanje braka i mua je ilo veoma
sporo, godinama. Jedva je preuzela prezime mua. Poslednjih godina ga hvali da
je paljiv, saradljiv, smiren, spreman da prihvati njene inicijative.
Manjkavi razvoj linosti onemoguio je da postigne zadovoljavajui stepen
psihosocijalne integrisanosti. Optimalna podrka puzdane majke i toplog oca su
bili zatita koja je osujetila osamostaljenje. Prepsihotina struktura je bila nedovoljna za prerastanje u adolescenciju, pa i u potpunuju zrelu linost. Posle smrti majke aktivira se regresivni incestni potencijal, koji postaje osnova projekcije
prema potpuno nepoznatom susedu i oblikovanje sumanute zaljubljenosti. Povienje emotivnosti prerasta ugroavajuu napetost sa sve vie strahova. Intra
psihiki sukob u doivljavanju dva introjekta, oca i stranca, i nemogunost razreenja, i u sebi, i u socijalnom delovanju, preti dezintegracijom. Nepouzdani
pristup realnosti onemoguava razreenje i u njoj i u stvarnosti. Bez ikakvih je
iskustava u heteroseksualnim odnosima pre braka. Uzdrani pristup supruga je
olakao njene heteroseksualne aktitvnosti sve do racionalnog pristupanja ostvarenju trudnoe. Ali trudnoa postaje novi okida pretee psihotine dekompenzacije, to ona sama razreava pobaajem se oslobaajui od straha. Posle toga
sledeih godina je u mirnim vodama.
25.
Meutim, slina porodina struktura i emocionalni razvoj mogu podstai
i ubedljivije psihotino oteenje i vidljivo se odraziti na celovitost ivotnog
ostvarenja.
247
Pacijentkinja je iz dobrostojee porodice, prva od tri sestre, predodreena da

se koluje uz pojaanu podrku oca. Ima preko 50 godina, obavlja posao lekara
opte medicine u selu nadomak grada u kome se dobro osea. Sestre i rodno selo
su blizu. Sestre su udate i imaju decu. Otac je bio mudar, potovan, uzdran,
podreen u svojoj i porodici porekla. kolovao je svoga brata, koji je takoe lekar. Ujaci su takoe obrazovani. Majka je bila izrazito nezadovoljna, svadljiva,
zahtevna.
Prva oseanja nesigurnosti su se javila u srednjoj koli, smatra da nije bila
prihvaena. Poela je da ispoljava povrne imitativne obrasce grupe u kojoj je
bila autsajder. Medicinu je izabrala zbog strica i ujaka i socijalnog znaaja struke. Nova kriza identiteta i prilagoavanja novim uslovima na studijama podstie
socijalnu nesigurnost i neuspenost. Lei se povrnom psihoterapijom. Studije
odrauje traljavo. Ostaje bez psihosocijalne i seksualna potvrenosti. Ne dobija
oekivanu podrku ni od ujaka ni od strica. Poinje da radi u gradu u kome se ne
osea lagodno.
Odravajui imitacioni obrazac, pokuala je da uspostavi heteroseksualnu
vezu. Kritine noi je bila u fii sa tim mukarcem i ljubila se. Pod uticajem
intenzivnog straha istrala je iz fie i odmah je potpuno prekinula vezu sa tim
mukarcem. Ve sledeeg dana je nastupila paranoidna obrada. U tom gradu,
u kome se ve oseala nelagodno, svi su poeli da znaju da se ona ljubakala u
kolima, da je nemoralna, da je ugrozila svoj ugled, ugled oca i cele porodice.
Strukturisana sumanutost je zahtevala bolniko leenje. Tada je dobila moditen
i maprotilin i anksiolitik. Nastupila je izvesna psihika stabilizacija i nastavila je
da radi i da se psihijatrijski lei. Pokuavala je da uspostavi heteroseksualne veze,
ali bez posebnih rezultata. Kada je u jednoj vezi dolo do mogueg ostvarenja
braka posle uspostavljene seksualne bliskosti, uplaila se i prekinula je tu vezu. I
dalje nastavlja sa posredno uspostavljenim vezama i vrlo retkim i skuenim heteroseksualnim odnosima, bez emotivnih obeleja. Posle vie godina je napustila
grad u kome se nelagodno oseala od poetka. U novoj socijalnoj sredini se osea
prihvaenom i zadovoljna je. Sa efovima i kolegama je u latentnim i manifestnim konfliktima, oseajui se oteenom.
248
Usporenost i nepotpunost razvoja linosti proizala je iz vidljivog agresivnog

odbacivanja od strane majke, koja je stalno u sukobu sa ocem. Druga sestra je
potpuna rtva u braku u kome trpi i fiziko nasilje, a trea je postigla celovitu
samouverenost i preuzimala dominirajuu poziciju nad prvom sestrom u krizi.
Otac pacijentkinji postavlja visoke socijalne ciljeve i istovremeno blokadu heteroseksualnosti. Prihvatanje oevih moralnih zahteva postaje odbrana od erotizacije
odnosa sa ocem, ali i sa svim drugim mukarcima. Prvi pokuaj ostvarenja sebe
kao ene preobraa se u samooptuivanje zbog nemorala, izdaju oca, ugroavanje ugleda porodice. Oseanje krivice se pojaava projekcijom unutranjeg progonioca u sve itelje grada. I to sve oko njene tridesete godine. Leenje je smanjilo
oseanje krivice, te je dobila izvesnu ostvarenost u heteroseksualnim odnosima,

Tomislav Sedmak
ali bez prateih emocija. Mogunost stupanja u brak reaktivira incestni potencijal, podstie oseanje krivice i ona odustaje, i pored pritisaka sestara. Socijalna
ugroenost produava projekciju njenih primarnih strahova iz porodice.
26.
Dominantna, agresivna i ogoljeno odbacujua majka, u braku sa pasivno zavisnim, emotivno brinim i toplim ocem, moe usloviti i mnogo tee psihotine
dekompenzacije sa autistino-regresivnim ponaanjem kao posledicom.
Pacijentkinja sada ima 38 godina. Leenje je zapoela pre pet godina. Dola je
zbog neprilagoenosti u novoj sredini, malom gradu u kome se svi poznaju. Na
mestu koordinatora nije uspela da postigne zadovoljavajuu komunikaciju.
Roena u Beogradu. Druga je od dve kerke, sasvim drugaija od starije sestre.
Sestra je krupna, crna, samopouzdana, udata, sa sinom i kerkom, obrazovana.
Pacijentkinja, samo 18 meseci mlaa, sitna, neugledna, plava, krmeljivih oiju.
Majka je trajno i potpuno odbacuje. U uslovima dobrog braka otac pokuava da
kompenzuje majinu agresiju toplinom i bliskou. Pacijentkinja nikada nije zadovoljavajue socijalizovana, iako sa zavrenim tehnikim fakultetom.
U razgovoru je potvrdila optu nesigurnost. Jedva govori, teko daje podatke.
U heteroseksualnim odnosima govori kako je volela jednog mladia, ali nije htela
da ima odnos sa njim, pa je to uradila sa drugim sa kojim nije bila u vezi.
Posle relativne stabilizacije dolazi do dramatinog pogoranja i psihotine
dekompenzacije. U gradu u kome radi priao joj je jedan ovek, rekao je da je
udovac i da sve zna o njoj. eleo je da se zblie. Zatim veoma konfuzno govori
kako su bili u nekom hotelu, jedan ovek je bio sa njom, pa je otiao, a onda joj
je priao neki drugi ovek, sasvim drugaiji od prethodnog. Nastaje ubeenje da
svi u gradu znaju ko je ona, da je u vezi sa udovcem, kamere su svuda postavljene i snimaju je. Bei u Beograd. Dobija terapiju: male doze leponeksa i amizola.
Otkazuje posao, postepeno se smiruje. Dobija novi posao, ali ima iste tekoe
u komunikaciji. Uznemirila se kada se u firmi govorilo da je direktor udovac i
da se ponovo eni. Kruile su slike sa svadbe. To je veoma uznemirilo. Zatim se
odigrao susret sa drugaricom i njenim muem. Pomenuli su kako je mu njegove
sestre ostao udovac. Na pominjanje termina udovac dolo je do psihotinog
pogoranja, sa poremeajem doivljavanja realnosti, konfuzija u njenim porukama. Uz ubacivanje prie o njenom direktoru udovcu koji se eni, i ponavljanje
nekih fragmenata o udovcu iz drugog grada, osea da joj nameu, vre pritisak
da uspostavi vezu sa tim pomenutim udovcem. Ovaj recidiv je dodatno uplaio,
pa je odluila da prekine druenje sa svima. Od tada se vie od godinu dana ne
drui ni sa kim. Majka je delimino ublaila agresiju odravajui utljivo rastojanje. Otac se i dalje umiljava i trudi da pobolja kunu atmosferu. U ovom periodu
249
se posvetila staranju za sebe i poboljala je varenje, stanje koe i konjuktivita.

Poela je da konkurie za posao, ali nije uspena ni u popunjavanju anketa, ni
u razgovorima. Nedavno je odluila da prestane da dolazi (dolazila je jednom u
etiri nedelje).
Manifestno odbacivanje od strane majke osujetilo je socijalno i seksualno razvijanje linosti, te nema osnovnog poverenja u sebe ni u druge, niti sopstvenog
identiteta. Ostaje nespremna za izlazak iz porodice, a time i za vrnjaku identifikaciju. Bliskost sa ocem je osujetila razjanjavanje sopstvene enskosti kao nagonskog odreenja. Zato dolazi do razdvoja mukih objekata: jednog mukarca
voli, a sa nevoljenim uspostavlja seksualni odnos. Odnos sa voljenim mukarcem
bi aktiviralo incestne potencijale, a time sukob sa moralnim zabranama. Pojava
prvog udovca koji sve zna o njoj i sa kojim ostvaruje seksualni odnos, aktivira
incestni odnos, te se brani potpunim neprepoznavanjem mukarca. Istovremeno
se ostvaruje dogradnja odnosa sa majkom, jer mogue je da udovac podrazumeva smrt majke. Time se jo vie ispoljava delovanje unutranjeg progonitelja,
rave dojke. Zato svuda postoje kamere koje je svuda snimaju i psihotina dekompenzacija onemoguava dalji boravak u tom gradu. Ugroenost identiteta se
nasluuje i kada se u firmi govori o enidbi direktora udovca, a jo ubedljivije
kada drugarica i njen mu pominju udovca. Odbrana identiteta je odustajanje od
bilo kakvih heteroseksualnih odnosa, ali ak i od socijalnih, te zatita autistinim povlaenjem. Posveenost sopstvenom zdravlju doprinosi poetnoj obnovi
odgovornosti prema sebi, kao i poetni znaci traenja novog posla. Novo zaposlenje bi doprinelo uspostavljanju izvesnog stepena samopouzdanja i podsticaj za
resocijalizaciju.
27.
Uravnoteeniji odnos roditelja moe obezbediti zadovoljavajui psihosocijalni razvoj i delovanje linosti, i pored recidivirajuih psihotinih dekompenzacija,
pa ak i disocijativno sumanuto zaljubljivanje uz odravanje podnoljivih branih odnosa.
Pacijentkinja je roena u braku koji je otac zasnovao da bi poboljao genetsku strukturu. Otac je po majci dinarac, astenine grae, sa tuberkulozom u
mladosti, kasnije ulkusom i astmom. Njegov otac je imao enu koja je bila za
glavu via od njega. U starosti je leen od depresije, ali, kada je odluio da umre
prestao je da jede, da govori i umro je posle nekoliko dana. Sin i snaja su se sloili
da bi prisilno psihijatrijsko leenje bilo neopravdano. Baba po majci je imala psihotine histerine stupore, sa potpunim iskljuivanjem iz stvarnosti po nekoliko
dana. Crnogorka. Oeva sestra je postala vrhunski strunjak, neudata, poznata
po pisanju anonimnih pisama. Sam otac je blage naravi, mudar, strpljiv, opsesivan, odgovoran, uzdrano topao. Kad je postao doktor nauka pitao me je da
250

Tomislav Sedmak
li mu se ini da su ljudi od tada ljubazniji, da mu se drugaije javljaju, da mu se

dive, ili mu se to ini. Poto je imao poverenje u mene, dovoljno je bilo da mu se
protumai izmenjeni doivljaj sebe i projekcija u druge, pa da se vrati u realno
procenjivanje. Majka pacijentkinje je iz porodice koja je proganjana iz politikih
razloga, ali je ipak opstala. Brina, odmereno topla i odgovorna. Obrazovana,
odradila radni vek do penzije.
Prvoroena kerka je dobila konstituciju oca. Savesna, prijazna, anksiozna,
umiljata. Drugoroeni sin je uneo teku pometnju u porodinu dinamiku. Majka
je svu svoju brigu, staranje, divljenje prenela na sina, a kerka je pripala ocu.
Pacijentkinju sam prvi put upoznao tokom studija. Nije smela da izae na ispit ukoliko ne proita svu predvienu literaturu. Uz malo podrke je ubrzo poloila taj ispit. Prva hospitalizacija je usledila posle dve-tri godine. Uoi Vidovdana
dolo je do dramatine psihotine dekompenzacije, nemira, rasturenog duktusa
u kome se nasluivalo poistoveenje sa caricom Milicom, jer se ona tako zove.
Od tada je vie puta hospitalno leena, ali se vie nije ponavljala dramatinost,
jer je ona sama procenjivala da je u poetnom pogoranju. Tih godina je dolo do veoma burnog psihotinog ispoljavanja brata. Uz opasnu agresiju prema
ocu, dominirale su sumanute ideje proganjanja i oseanja ivotne ugroenosti.
Majka je traila da se kerka zrtvuje za brata, da se stara za njega i da ga smiruje
razgovorom, to je poveavalo njene strahove. Uz stalnu psihofarmakoterapiju
pacijentkinja je bila prilino socijalizovana i prilagoenog ponaanja. Uzalud je
traila mukarca koji bi bio lep, pametan i da je Crnogorac. U vezama je imala seksualne odnose. Zaposlila se u kulturnoj ustanovi. U radnoj sredini je bila
pristojna, ljubazna, savesna, ali prolazila je kroz sumanute faze. U poetku su je
ogovarale spremaice, podsmevale se, delovale preko simbola da je obezvrede,
da kritikuju njeno odevanje (bila je uvek veoma elegantna). Uz injekcije moditena, psihostabilizator i antidepresiv prevazilazila je psihotine krize i vraala se
na posao. Tokom godina je odluila da se uda za zanatliju crnogorskog porekla,
koji je bio veoma paljiv prema njoj, iako nije zadovoljavao njene umetnike i
kulturne potrebe. Telesna seksualnost se odvijala bez potrebe da o tome pria
sa psihijatrom. Odvojila se od primarne porodice, u kojoj je brat nastavljao sa
psihotinom agresijom, tako da je otac procenio da je dobro da ima revolver radi
samoodbrane, dok je majka bila spremna i za konano rtvovanje.
Na radnom mestu postepeno je dolo do ponovnog aktiviranja sumanutosti.
Sada su progonitelji bile koleginice, koje su je ogovarale, kritikovale, ismevale je,
te su podsticale nesigurnost, strahove, pa i krivicu. One su tvrdile da ona ne zna
svoj posao, da se neukusno odeva, da ne vredi. Varirajui u intenzitetu, uz ove
ideje proganjanja i proseno odravanje branih odnosa, erotino se usmeravala
prema mlaem kolegi. Poto su godine proticale, pokazalo se da nee imati decu,
to je lako prihvatila. esto je imala infekcije disajnih organa, ali nije htela da
prekine puenje. U drugoj polovini etrdesetih godina ponovno dolazi do sumanutosti, ovog puta u vidu sumanutog zaljubljivanja u direktora. Sadraj se moe
251
objasniti ivotnim dobom, nezadovoljstvom u braku i traenjem odgovarajueg mukarca, koji bi zadovoljio njene kriterijume. Upravnik je bio ivahnog ponaanja, afirmisani knjievnik. Stalno je mislila o njemu, itala njegove radove,
traila od mene procenu njegove linosti. Ustruavala se da uspostavi bilo kakav
kontakt sa njim. U tom periodu je nastupila teka telesna bolest i ubrzo je umrla
od karcinoma plua. Sposobnost praenja i procenjivanje sopstvenog psihikog
stanja i spremnost da uestvuje u leenju, doprineli su da se uz dugogodinje leenje ipak odvija prilino normalan, prilagoen, paralelni ivot.
Majka je ostvarila zadovoljavajue poetno staranje za kerku, to se smanilo
posle roenja sina. Uspostavljeni povoljan odnos sa ocem doprineo je postupnom
ostvarenju socijalizacije. Heteroseksualni razvoj je zasnovan na primarnom prihvatanju svoje polnosti kroz odnos sa majkom, kasnije ostvaruje dvojstvo prema
traenju idealnog mukarca, uz prikladno obavljanje bliskosti sa mukarcima.
Brak, takorei iz rauna, da bi se udala, doputa dalje usmeravanje prema drugim mukarcima. Meutim, opta socijalna i seksualna nesigurnost projektuje
unutranjeg progonitelja, ravu dojku majke, te doivljava sumanute ideje proganjanja prvo od spremaica, a zatim od sebi ravnih, to je povezano i sa sticanjem samopouzdanja u struci, ukljuujui magistraturu. Konana sumanuta
zaljubljenost (bez ikakvog pokuaja ostvarenja veze) u znaajnu linost, veoma
sline telesne grae kao i otac, ukazuje na prateu liniju erotizovanog seksualnog
sazrevanja prema svome ocu. Uspeno odrava povrne odnose u braku, ime
istovremeno odrava i sopstvenu realnost paralelno sa sumanutom erotizacijom.
28.
Veoma blagi otac i blaga i neto sigurnija majka podstiu socijalne ciljeve, ali
ne obezbeuju osnove za socijalno samopotvrivanje, a jo manje za heteroseksualno ostvarenje, pa seksualnost biva odravana trajnom sumanutom zaljubljenou i nepostojeu muku figuru.
Pacijentkinja je poela psihijatrijsko leenje pre vie od dvadeset godina tokom
studija u Beogradu, a danas je profesor u unutranjosti i nadzornik u internatu,
stanuje sa roditeljima. Prva dekompenzacija je bila obeleena psihomotornim
nemirom, strahovima, pravdanjem, plakanjem i poremeajem doivljavanja realnosti. Posle dve psihotine epizode tokom studija i psihijatrijskog leenja zavrila
je studije i poela da radi. Odrasla je u seoskoj porodici. U razgovoru oba roditelja
su nesigurna, zbunjena, govore o tekoama u ivotu. Odnos meu njima veoma
povran, bez emotivnosti. Otac je bio alkoholiar u ranijim godinama. Porodica
je izolovana, bez komunikacije sa drugima. Mlaa sestra takoe na psihijatrijskom leenju, vidljivo hipomanina, uz psihofarmake. Pacijentkinja dolazi veoma retko, dva-tri puta godinje. Donese pismo koje sestra napie meni, da bih
procenio stanje i odredio terapiju. Odrava se uz minimalne doze psihofarmaka.
252

Tomislav Sedmak
Tokom ivota i bolovanja ostvarila je bar tri sistema, od kojih su dva usmereni
prema realnosti, dok je trei sistem sasvim van realnosti. Prvi sistem je relativno
prilagoeno ponaanje u sferi povrnog socijalnog funkcionisanja, bez bliskosti
sa bilo kime. Suvie je utljiva, povuena, ipak se sve vreme odrava, dri asove,
osea se dovoljno lagodno u internatu nadzirui ponaanje adolescenata (srednja
kola). U sklopu ovog socijalnog sistema neprekidno deluje sumanuti sistem proganjanja. Svi priaju o njoj, svi su protiv nje, posebno je koleginice obezvreuju,
i one joj zavide. To je prelaz prema treem, potpuno sumanutom sistemu bez
ikakve veze sa stvarnou. Samo u porodici govori o oseanju progonjenosti, a u
socijalnoj sredini se preteno dri po strani, i smeka se. Jedno vreme nije redovno uzimala lekove, pa je sestra pisala: Govori kao da je stalno neko posmatra, da
je neko iza njenih lea, drugi sve vide i onda je ogovaraju. Kad joj predloimo
da ugradi kamere u kui, neka posmatra ta se radi (to je malo morbidno), ona
odbija. esto je agresivna, verbalno, ili koristi lo koijaki renik. Dosta vremena provodi sama u sobi, ivei svoj ivot sa jo nekom osobom, koju je fiksirala
u svojoj mati.
U razgovoru sa mnom slobodno saoptava svoje psihotinosti u kojima postoje nedoreenosti. Njoj njene koleginice zavide, jer nijedna od njih nema takvog
mukarca kao to ima ona. Taj mukarac je sada van vremena i prostora, ali je
mogue da je pre dvadesetak godina kratko vreme radio u koli. Po iskazima,
izgleda da taj mukarac i nije nikada saznao da je ona zaljubljena u njega. U razgovoru se ne moe odrediti da li je i dalje mlad ili je ostario. Ali, ako je ostario,
moda nee gledati nju, jer je i ona ostarila, pa e traiti neto mlae, ali takve
misli brzo odbacuje. Poto joj koleginice zavide to ona ima njega, i to ga eka,
i to je sasvim sigurna da e on doi, onda joj je jasno zato joj zavide, pa lake
podnosi njihovu pakost, ogovaranja i zle poruke. I pored ubeenosti da e on
sigurno doi, doputa ipak mogunost i da nee doi, ali ona ga i dalje eka.
Psihodinamski razvoj linosti ukazuje na preplitannje introjekata primarnih
objekata i traganje za sopstvenim identitetom, to je produilo primenu ranih
mehanizama odbrane: razdvoja i projekcije. Introjekti nisu dostigli prikladnu integrisanost. Razdvoj je omoguio minimalnu socijalnu prilagoenost oslanjajui
se na imitativno uenje koje nije dostiglo vertikalnu ukljuenost u odreenost
subjektivnog identiteta. Zato su njeni socijalni odnosi slobodno lebdei. Socijalna odgovornost je delimino dopustila minimalno samopotvrivanje kroz struku. Zbog labilne integrisanosti u strunom radu, radi u internatu, to smanjuje
neposredne kontakte i predavanja uenicima. Brzi zamor u dranju predavanja
ukazuje na propustljivost granica spolja i oteano usmerenje misli i komunikacije
sa uenicima. Potencijal za rastur se dopunjuje nesigurnom selekcijom spoljnih
informacija. Stoga je njeno povlaenje iz spoljne sredine odbrana od psihotine
haotinosti to ugroava njen manjkavi integritet.
Primena projekcije omoguava razreenje kroz sumanutu klasifikaciju postupaka drugih ljudi. Projekcijom brani najprimitivniji narcizam odravajui raz-
253
dvojem izvesnu socijalnost. Razdvojeni introjekt majke onemoguava ne samo

ostvarenje pouzdanije socijalnosti, ve i stvaranje psihosocijalne seksualnosti i
enskog identiteta. Nedostaje osnovno poverenje u sebe, sve lanove svoje porodice i sve interpersonalne odnose. Unutar autistine porodice iskazuje fragmente
svojih psihotinih sadraja, ali istovremeno iskazani sadraji u porodici postaju
pouzdani psihotini doivljaji u spoljnoj sredini. Ova fluidnost u primeni projekcije i nedovoljna integrisanost su joj omoguili povrnu socijalizaciju, a osujetili
prelaz u potpuno sreeni stabilni sumanuti sistem progonjenosti.
Bliskost sa ocem je omoguio oblikovanje mukog introjekta kao heteroseksualnog partnera, reavajui moguu incestnu ugroenost. Produenim disocijativnim procesom ostvaruje formalnu enskost bez socijalnih ispoljavanja. Telefonom jo i moe da razgovara sa drugaricama, ali nema nikakve kontakte sa
mukarcima. U snovima joj se javljaju vukodlaci. Nenametljivost oca doputa
ipak subjektivno odreenje sebe kao ene i izmatanog bezopasnog nepostojeeg
mukarca koga eka. ekanje ponitava doivljaj vremena. Taj autistini sumanuti sistem joj obezbeuje optimalno narcistiko potvrivanje kao ene bez ikakve opasnosti. Druge ene joj zavide to ona ima najboljeg mukarca, to je titi
od oseanja obezvreenosti u socijalnoj sredini. Proizlazi da je nju od konane
psihotinosti prema paranoidnosti i autizmu zatitio benigni otac, koji je omoguio spoj sa imaginarnim mukarcem.
Neprekidno uzimanje minimalnih doza psihofarmaka obezbeuje uravnoteenost odnosa izmeu psihotinih disocijativnih delova i socijalnog odreenja
linosti na postojeem, ubedljivo manjkavom nivou.
Prethodnih pet pacijentkinja, sa sumanutim zaljubljivanjem i psihotinim
ugroavanjem identiteta, ispoljile su sline terapijske odnose sa terapeutom.
Nijedna od njih nije ispoljila elemente transfera koji bi ubedljivo iskazivali projekciju aktuelne heteroseksualnosti kao ni erotine komponente projekcije oevog introjekta. etiri pacijentkinje su ostvarile dugogodinju radnu alijansu, uz
ubedljivo osnovno poverenje i posebno prihvatanje podrke za ostvarenje to
povoljnijih intrapsihikih doivljaja, integrisanosti linosti i opstanka u socijalnoj sredini. Konstantnost i bezopasnost mukog terapeuta moe se shvatiti kao
podrka u udaljavanju od oca i jaanju postignutog socijalnog delovanja. Samo
jedna pacijentkinja, kojoj je okida termin udovac veoma je brzo prekinula
prvi deo leenja i onda je ponovo dola u potpunoj psihotinoj dekompenzaciji.
Proizlazi da je njen introjekt oca uslovio konfuziju mukih introjekata, a agresija
majke onemoguila osnovno poverenje. Posle nekoliko meseci kae da vie nee
dolaziti, ali da e nastaviti postojeu minimalnu terapiju.
254

Tomislav Sedmak
29.
Kanjavajua psihotina majka i potpuno bezlini otac ostvaruju dinamske
osnove za ubedljivu psihotinost i regresivno autistino odravanje heteroseksualnosti.
Pacijentkinja se lei vie od trideset godina, uz znaajne doze psihofarmaka.
Trea od tri kerke. Majka je bila dominantna, zahtevna, kanjavajua. Sve tri
kerke je naterala da ostvare muzike karijere. Prva kerka je otila u inostranstvo, neudata, bez dece, alkoholiar, ivi sama. Druga kerka se udala za muziara, otila u inostranstvo, ima kerku i sina. Najmlaa je bila najdue i najvie
izloena majinoj torturi. Smela je da izlazi samo za videla, da se javlja gde je
i sa kime je. Viegodinje sviranje u orkestru je uslovilo da je zvukovi orkestra
preplavljuju i rasturaju, pa je, uz kliniki potvrenu psihotinost, penzionisana
pre vremena.
Otac je bio potpuno podreen zahtevima ene. Bio je uplaen, zbunjen, nedorastao svojim godinama i porodinoj situaciji. Tokom godina majka je razvila
ekspanzivnu paranoinu psihozu, sa ubeenjem da je prislukuju, ulaze u stan,
kradu, da e se kerkama desiti najstranije stvari. Bez uvida u bolest, jedino je
bilo mogue kuno leenje injekcijama moditena, ali bez dovoljno rezultata.
Do 21. godine je bila pod punim nadzorom majke, a zatim je otila u inostranstvo radi kolovanja. Bila u vezi sa hipikom. Nije uspela da opstane van porodice.
Posle festivala u inostranstvu, vraa se u Beograd potpuno dezintegrisana. Govorila je samo engleski. Uz leenje se vratila na srpski. U tom periodu je doivela
divne stvari, koje od tada neprekidno traju. Ostvarila je astralnu diferencijaciju
svoga tela i matoviti, buran seksualni ivot. U astralnoj dimenziji ima dva tela,
jedno svakodnevno i drugo telo koje je posveeno seksualnom ivotu. Nou, kad
spava, astralno telo se odvoji od nje i dolaze joj astralni mukarci, koji obavljaju
seksualne odnose sa njom uz njen doivljaj orgazma. Uz sva zadovoljstva javlja
se i strah da e ostati u drugom stanju. Tokom ivota je imala i obine seksualne
odnose, ali nijedan nije bio trajan. Poslednjih godina je pokuavala da uspostavi
vezu sa nekim kunim majstorima, ali nije uspela. Tokom razgovora sam je uzgred pitao kako izgledaju ti astralni mukarci. Poela je da crta smenu figuru,
koja lii na nju, malu debelu, sa nekakvim iljkom u predelu polnih organa. Najednom se trgla, odgurnula papir i rekla uostalom to ja to vama crtam.
Poetna psihotina dekompenzacija je bila manina. Bilo je vie bolnikih leenja, a poslednje je bilo posle smrti majke pre desetak godina. Klinika slika se
esto menja. Ima epizode manije i depresije, zatim veoma ometajue opsesivno
paranoidne faze. Boji se da e se upaliti kua, da nije zakljuala vrata kada je izala, juri kui da proveri. Nou ustaje i meseari, i onda ujutru nalazi da je otvarala
fioke, vadila stvari. Poslednjih godina ima i halucinacije, glasove, koji polaze od
nejasno izgovorenih rei, do dobacivanja, ili naredbe ta da radi, ili pretnje da e
255
joj se neto loe desiti. Terapija se prilagoava simptomima. Sestra je pitala da li

e moi da opstane sama, ali opstaje uz veoma uestale kontakte sa mnom.
Poslednjih meseci dominira strah da e u snu iscepati novac, da e neko nou
ui u stan uraditi joj neto strano, zato je ojaala bravu i stavlja razne prepreke
na vrata. Glasovi su neto pitomiji podseaju je na oca, smiruju je i daju savete.
Psihotina stanja i disocijativni sadraji vidljivo ukazuju na patoloke efekte
nepovoljnih introjekata. Unutranji progonitelj, rava dojka majke je ugroava
strahovima. ak i noni strah od uljeza, ugroavanjem, vie odgovara ponaanju
majke. Prisilni sadraji tokom dana su preslikani majin genotip. Disocijativni
procesi su joj omoguili slobodno seksualno zadovoljstvo sa mukim objektom
koji je slian njoj, te moe imati obeleje introjekta oca, ili je njena narcistika reprodukcija. Nastanak titeih oevih poruka ublaava delovanje majinog
unutranjeg progonitelja. Meutim, odravanje svakodnevnog funkcionisanja uz
odravanje principa realnosti joj je osnova za kontrolu bilo kog znaka koji usmerava prema psihozi. Uvid u dezintegriue simptome je podstie da odmah trai
korekciju terapije, ali i dalje redovno odrava svoju astralni seksualnost, koja joj
obezbeuje uivanje, a ne ometa svakodnevicu.
30.
Pojava nesigurnog, aktivno odbacujueg oca, uz stalno delovanje zbunjene
majke doprinosi novim oblicima dinamskog razvoja kerke, koju je otac obeleio
reenicom ti si moj uspeh i moj neuspeh.
Pacijentkinja uspeno obavlja posao pomonika tuioca, vri uviaje i ostvaruje punu profesionalnost. Poslednjih godina se odvojila od primarne porodice, u
svom stanu, ali ga nije sredila, a majka redovno bedinuje. Neudata, bez seksualnih iskustava, nikada nije bila u vezi, pa ni u prijateljstvu sa mukarcem.
Ona je prvo roena. Posle nje je roen sin. Porodica tetno transgeneracijska.
Oeva majka je ivela u kui, decenijama dementna i tek nedavno je umrla u
stotoj godini. Otac pacijentkinje joj je bio u potpunosti podreen, osujeen u osamostaljenju, socijalno nesiguran, iako je postigao visoki dravni struni poloaj.
Snaja je prihvatila ulogu zbunjene rtve porodice, bez ikakve samoodreenosti. I
kad je mu premeten u Beograd na visoki poloaj, ona je nastavila da se stara za
njegovu zahtevnu majku. Ona je bila spremna da se podreuje, ali otac nije znao
da odreuje. I otac i majka pacijentkinje nisu bili sposobni da donose bilo kakve
odluke niti da preuzmu odgovornost za svoju porodicu, da budu roditelji kerki
i sinu.
Psihijatrijsko leenje je poelo tokom studijskih dana. Uspeno je studirala
pravo. Imala drugarice, bila verbalno agresivna prema mukarcima, kada pokuaju da joj priu. Oseala je povieni nivo napetosti, nesigurnosti i nedovoljne
256

Tomislav Sedmak
koncentracije. Ila je na psihoterapije, menjala psihijatrijske ustanove. Bila je veoma nezadovoljna svojim izgledom i spremala se na plastine korekcije. Moje uee u leenju je zapoelo tokom bolnikog leenja. Razlog leenja je bila poviena
napetost i strah od gubitka kontrole, to je kod nje izazivalo oseanje ljutnje. Na
viziti sam komentarisao njenu nameru da menja oblik gornje usne i rekao sam
da je to shizofreno, da ukazuje na neprihvatanje sebe. Od tada je neprekidno dokazivala da ima shizofreniju i da sam ja to rekao. Nikada nije vredelo to sam joj
govorio da nijedan pacijent nee za sebe da kae da ima shizofreniju, a ako kae,
to preteno znai da je depresivan i autoagresivan. Od poetka je dobila terapiju:
male doze moditena i amizola, uz psihostabilizator. Smanjenje ili prekid terapije
su uvek uslovljavali pogoranje.
Poto je zavrila pravni fakultet kao i otac, stalno je pokuavala da dokae
sopstvene sposobnosti i stalno sumnjala da njen otac posreduje u zaposlenju i
u ponaanju drugih prema njoj. Vraanje u svoj grad je povealo unutranje suprotnosti. Ambiciozna, sa namerom da se dokae u svom poslu, agresivna je na
radnom mestu prema kolegama, neprihvaena i neprilagoena i u iroj socijalnoj
sredini. Oseanje neprihvaenosti i strah od neuspeha uslovili su poveanu suicidalnost. Pored nekoliko benignih, jednom je otila od kue, uzela sobu u motelu,
uzela znaajne koliine tableta. Majka je zvala mene telefonom da bi pitala ta da
radi, jer je pretpostavila da hoe da se ubije. Traila ju je po hotelima i nala u
dubokoj komi. Posle toga nije pokuavala samoubistvo. Sledile su korekcije nosa,
kapaka, usana. Nije bila zadovoljna operacijom nosa.
Za sve ove godine glavne aktivnosti van posla su bile uenje stranih jezika i
turistika putovanja u inostranstvo, sa grupama. U socijalnoj sredini nikada se
nije druila niti preuzimala neke socijalne aktivnosti. Na radnom mestu je uvek u
verbalnom sukobu sa svojim efom koga smatra bezvrednim, kao i sa kolegama.
Uvek se uputa u traeve, intrige, uz ubeenje da su drugi protiv nje. Zapoeta
prijateljstva je prekidala tvrdei da su prijateljice protiv nje. Uvek prati i zna ko
je u seksualnoj ili vanbranoj vezi. Neprekidno odbojna prema mukarcima, bez
ikakvih heteroseksualnih iskustva. Tvrdi da su muksrci bezvredni i da od njih
nema ta da oekuje, niti da dobije.
Primarna trauma pacijentkinje poinje od zbunjenosti majke, to se odrazilo
na neprihvatanje sopstvenog tela, a kasnije i sopstvene seksualnosti. Komponenta
agresije je verovatno genetski odreena od oeve majke. Oeva neodlunost produbljuje njenu osnovnu nesigurnost. Ona pokuava i da se podredi, i da se nametne ocu, ali u tome ne uspeva. Odbaena od oca napada i odbacuje sve mukarce,
ime pojaava svoju ensku neuspenost. Trajno dominira oseanje ugroenosti
i agresija prema drugima. Faza suicidalnosti je autoagresivni pokuaj da izbegne
pretpostavljeni neuspeh i da potvrdi sopstveni doivljaj odbaenosti. Mimo svega, u struci dovoljno uspena, ali to je nedovoljno za potvrdu line vrednosti. Ni
pokuaji obezvreenja drugih ne doprinose samopouzdanju.
257
Terapijska saradnja je od poetka bila ambivalentna. Ispoljavanje transfera je

vremenom dobilo ponavljani obrazac. Muki terapeut je izvesna dopuna i ponavljanje odnosa sa ocem. Razgovor je uvek poinjao agresivnim ukazivanjem na
neizleivost njene bolesti, koja ak nije ni dijagnostikovana. Vi ne znate ni ta
leite, a meni je sve gore. Posle napada razgovor je dobijao suportivna obeleja i
traenje podrke: da li da konkurie za posao, da li da ui engleski, da li da putuje,
da li da uzme kredit za stan. Konano je bilo pitanje vezano za terapiju. Odluke
nisu bile povezane sa tokom razgovora, ve ih je donosila sama, po sopstvenoj
proceni.
Dolasci su bili veoma retki, u razmaku od vie meseci. Zakazivala je telefonom. Poslednjih godinu dana i nije dolazila. Po podacima dobijenim od majke
stanje pacijentkinje se pogorava. Moe se pretpostaviti da je to povezano sa vraanjem oca posle penzionisanja. Sve vie nezadovoljna, autistina i autoagresivna, to je veoma povezano i sa vidljivim opadanjem kose, to ne moe da se zaustavi i sa dranjem nepovoljnih dijeta. Odbija da doe na razgovor. Pretpostavlja
se potpuno obustavljanje psihofarmaka. Otac se ne javlja, majka pokuava da joj
da uobiajenu terapiju.
31.
Zahtevno i nametajue ponaanje roditelja mogu izazvati veoma duboku krizu identiteta kerke, koja pokuava da se zatiti usmeravanjem prema religiji.
Pacijentkinju, studentkinju, 20 godina, dovode oba roditelja. Majka nezadovoljna, ljuta, nametljiva, otac nezadovoljan, trapav, zbunjen, ubedljivo podreen
zahtevima supruge.
U porodici su otac, majka, dva sina i kerka. Otac je strunjak, veoma esto i
dugo odsutan od kue, radei u inostranstvu. Dominantna majka se stara o porodici. Poremeaj porodine dinamike je poeo kada je najstariji sin zadobio teku
povredu kolena. Oslanjajui se na visinu i telesne sposobnosti, usmerio se prema
profesionalnom igranju koarke, to je zaustavljeno tom povredom. On se zabavljao sa nekom devojkom koja ga je navukla na drogu. Leenje nije bilo uspeno,
pa su oba roditelja odluila da sin ide u manastir na leenje zavisnosti. Procenili
su da e sinu biti teko u manastiru zbog ubedljivo drugaijeg naina ivota, pa je
preteno majka odluila da sa sinom ide u manastir i kerka, da se stara za njega,
da mu se nae. Submisivna kerka prihvata naredbu bez roptanja. U manastiru
kerka poinje da se uivljava u religijske rituale i svakodnevno ponaanje kaluera. Posveuje se molitvama, ita verske knjige, razgovara sa kaluerima o veri.
Poela j da trai od roditelja verske knjige. Po izlasku iz manastira kerka nastavlja da bude opsednuta religijom. Zapostavlja studije, ita neprekidno verske
knjige, ide stalno u crkvu. Pacijentkinja je bila veoma uspean student sa visokim
prosekom, a sada je prekinula uenje i polaganje. Roditelji, posebno majka, po-
258

Tomislav Sedmak
stavljaju zahtev da se vrati uenju i uspenom polaganju ispita i da prestane da se

posveuje religiji.
Sa pacijentkinjom uspostavljam povoljnu terapijsku saradnju. Svojim ponaanjem sam omoguio da ona proceni da sam na njenoj strani. Ona je slobodna
u razgovoru, osea smanjenje roditeljske stege od kako je na terapiji, iako su joj
roditelji u potpunosti zabranili odlaske u crkvu i sklonili verske knjige. Tokom
terapije pacijentkinja se sea traumatskog dogaaja kada je ila u obdanite. Tog
dana je tata doao da je odvede kui. Onda su negovateljice pokazale ocu da ona
ima neku ranicu, povredu, na polnom organu. Ona se uplaila i postidela, osetila
je sramotu. Od tada je postala stidljiva, povuena i uplaena.
I pored ivota u Beogradu i svojih 20 godina, nije imala nikakvo adolescentno
zaljubljivanje, niti heteroseksualna iskustva. ak nije prihvatala svoje telo, niti je
imala seksualne fantazije. Ovaj sadraj razgovora je doprineo da je poela da se
uzdrava, povlai. Na pitanje vezano za efekte heteroseksualnog odnosa rekla je
da se tada moe dogoditi neto strano, to nije ni pokuala da opie. Kada su
roditelji utvrdili da se vratila uenju i poloila jedan ispit sa desetkom, promenili
su stav prema terapiji. Obeali su da e joj vratiti verske knjige ako poloi ispit,
ali to nisu uinili. Odluili su da vie ne dolazi na terapiju. Nije dobijala psihofarmake.
Dinamska osnova straha od sopstvene enskosti, od bliskosti sa mukarcem
odgovaraju agresivnom sputavanju seksualnosti kerke. Majka je prvo poturila kerku ocu, a zatim, veoma konkretno sinu, uz istovremeno zahtevano sputavanje seksualnosti. Incestni potencijal kroz poturanje ocu i bratu je izazvalo
bekstvo prema religiji, kojom poinje da se brani ponitavajui sopstvenu prirodnost. Roditelji su je izveli iz manastira kada je pomenula da hoe da se zakalueri.
Roditelji su joj osujetili sekeualnost i socijalizaciju, a zatim i lino razreenje kroz
religiju. Proizlazi da bilo kakav oblik odnosa ili bliskosti sa mukarcem moe
doprineti psihotinoj dekompenzaciji, Neizvesno je kako e ova devojka ostvariti
bilo koji stepen socijalizovanosti, uz ovakve zabrane i strahove od seksualnosti.
Prekidom terapije roditelji su potvrdili svoje aktivno i agresivno uee u osujeenju njenog prirodnog razvoja.
32.
Pacijentkinja je due vremena oseala promene raspoloenja bez ikakvih spoljanjih razloga, nekada je dva-tri dana bila veoma tuna, utljiva, usamljena,
plana, nekada su se smenjivali smeh i plakanje u toku dva-tri sata. Pored nedovoljne kontrole raspoloenja stalno je imala utisak da joj misli bee, da ne stigne
pravovremeno ni da kae ta je smislila i ta je htela. Nije mogla da se koncentrie
niti da kontrolie sadraj miljenja, niti da usklauje svoje miljenje.
259
Ponekad se deavalo da su joj misli usporene, pa i da ih nema sa spoljanjom

situacijom. Zato je bila esto neuklopljena u spoljanja dogaanja, delovala odsutno. Bila je nezadovoljna sadanjom situacijom, a imala je planove za budunost.
Ona je stjuardesa u arapskoj kompaniji, stanuje u hotelu za osoblje kompanije,
u veoma savremenom gradu i posebnim svakodnevnim ivotom. Njeno nezadovoljstvo je bilo pojaano i usamljenou. Planovi za budunost su bili veoma
adolescentni i nerealni,a ve je prela tridesetu. Po konstituciji je sitina, mrava,
ali viljasta, miiava, mladog tela i izgleda. Bavila se gimnastikom, ali nije bila
dovoljno uporna. Sada bi se posvetila vebanju da postigne maskimalnu gimnastiku sposobnost, pa da ode u SAD da bude igraica u nonom klubu.
Svi ovi sadraji i doivljaji su je podstakli da zatrai pomo psihijatra. Zbog
kratkog boravka, razgovori su bili uestali, na svaka tri dana. U poetku je bila
nepoverljiva, nesigurna, nedovoljno sreena, govorila isprekidano, nervozno
ne zavravajui reenice i skaui sa teme na temu. To je uviala i smetalo joj
je. Prilino spremno je prihvatila razgovor o lekovima. Dobila je male doze karbapina i amizola. Posle nekoliko dana je miljenje poelo da se sreuje i da se
stabilizuje raspoloenje. Pokazalo se da su njeni primarni kognitivni potencijali
veoma visoki.
Uslovi za razvoj linosti su bili unitavajui. Otac i majka su se neprekidno
svaali i tukli. Majka je bila ljubomorna, a otac razdraljiv i veito nezadovoljan.
Ona je prvo od troje dece, posle nje su roeni brat i sestra. Poto je bila osam godina starija od sestre, htela je da se stara za nju, da ostvari bliskost. Adolescencija
je bila burna, ponaala se nekontrolisano, promiskuitetno, uz alkohol, bez regularnosti u ivotu. Lako je zavrila gimnaziju, a uspeh je poboljavala kad je htela.
Za sve vreme roditelji su se razvodili uz tue i svae. Formalno, oba roditelja su
visoko obrazovani i radili su, ali u uzjamnom odnosu su bili ogoljeno surovi.
Majka, koja se usmerila prema religijskoj opsednutosti, kerki je postavljala zabrane i kanjavala je, ali bez uspeha. Nametala je surova moralna pravila, a otac
se nije meao. I pored haotinog ivota zavrila je fakultet.
260
Tokom svog promiskuitetnog ponaanja obavljala je seksualne odnose u hotelu sa nekim sportistom. Posle treeg odnosa, on je zahtevao i etvrti, ali ona
nije htela. Onda je on uhvatio za noge i drao je van prozora na estom spratu.
Zatim je silovao. Policija je dola na njen poziv, ali nije htela nita da preduzme.
Posle nekog vremena ga je ponovo srela i odluila je da ga ubije. Zato je prihvatila njegov poziv da borave zajedno u nekoj vikendici u planini. Kako je vreme
odmicalo, i kako su redovno obavljali seksualne odnose, minula je namera da ga
ubije. Zatim je bila u vezi sa partnerom koga je povela sa sobom u inostranstvo.
Pokazalo se da on nee da radi, ve da ga ona izdrava. Tu vezu je prekinula. Zatim je postigla teko shvatljivu administrativnu situaciju. Neki njen poznanik je
traio od nje da ona preuzme njegovo prezime kao da su u braku, zbog olakica
za rad u inostranstvu. Nema objanjenja zato je to prihvatila, tako da sada ima
dokumenta koja nisu usklaena.

Tomislav Sedmak
Kad doe u Beograd, odrava vezu sa oba razdvojena roditelja. Otac se i dalje
ne mea, a majka je podnoljivo pritiska verskim stavovima. Jedino se ali na
mlau sestru, koja sada njoj dri pridike. Brat je bez znaaja. Tokom ovog leenja
je ostvarila uravnoteenost afekta i dalje trenira, ali odustaje od estradne gimnastike karijere. Smiljeno uspostavlja nove socijalne odnose, manje se razoarava, manje se emotivno ukljuuje. Odluila je da odrava to to ima, da radi posao
stjuardese. U osnovi poseduje sve povoljne osobine ponaanja, znanja i ekspresije
za posao stjuardese, te je posao ne zamara.
Prilikom prvih razgovora bila je oigledna kriza identieta, pratea dezintegracija strukture linosti i intrapsihike koherentnosti. Sve to bi vie odgovaralo
adolescentu od 15 godina, no njoj u tridesetim. Zato je to bila prava produena
adolescentna kriza sa elementima bipolarnosti, bez konstantnosti odnosa, bez
odgovornosti prema sebi i drugima, bez izabranog puta. Pitanje je: zato je ona
zaustavila svoj razvoj i pored vidljivih primarnih sposobnosti. Vidljivo je da je
njeno lutanje kroz ivot bilo uslovljeno, ne samo pretpostavljenom genetskom
osnovom, ve i svakodnevnim surovim sukobima roditelja, koji su je ubijali.
To je onemoguilo bilo kakvu stabilizujuu introjekciju, te je plutala kroz razvoj neodgovorno i rizino. Jedino je povoljno postigla sposobnost staranja za
minimalnu materijalnu odgovornost prema sebi, to je ipak nauila od roditelja.
Nedostaje razvoj sopstvenog sistema vrednosti, pa i lini superego i pored postojeeg formalnog prihvatanja socijalnih pravila ponaanja. Izdvajanje iz porodice
je povoljno delovalo na ovo nedovoljno strukturisano osamostaljenje.
Razvoj seksualnosti odslikava dinamiku odnosa roditelja. Bira nasilnog partnera i prihvata pasivno-zavisnu poziciju, a kada prua otpor doivljava smrtnu
opasnost. Nastanak stokholmskog sindroma, zaljubljivanje u silovatelja, potvruje predstavu da su se majka i otac svakodnevno ubijali i veoma dugo odravali brak. Kasniji izbor partnera delimino ublaava sadomazohistiku orijentaciju. Sledi pasivno-zavisna lentina, koju odbacuje, a zatim se prividno udaje
besmislenim preuzimanjem tueg prezimena.
Terapijski odnos poinje od injenice da je dola do mene posredstvom moje
pacijentkinje slinog razvojnog puta. Ta pacijentkinja je vie godina povoljno
funkcioniua. Tako dobijam obeleje prelaznog objekta, koji moe doprineti
psihikoj stabilizaciji pacijentkinje. Poto ona ubedljivo bei od primarnih objekata, nema znaajnih elemenata transfera u ovom terapijskom odnosu. Povoljan
uspeh terapije je prevazilaenje njene kasne adolescentne krize. Ispunjavajui
ovaj preduslov, moe se oekivati dalja stabilizacija i odrastanje ove pacijentkinje. Prekid terapije zbog njenog vraanja na posao postaje opasan za proveru
postignutog.
261
33.
Zabrinuti roditelji dovode svoju kerku od 32 godine zato to se oporavak
nedovoljno brzo odvija. Majka je zbunjena, spremna da razume kerku i da joj
pomogne, ali uvek se ispolji nerazumevanje.
Otac nezadovoljan, uzdrano agresivan, dri se pasivno, ali se esto uplete
nekom prgavom primedbom. U prvom razgovoru ukazuje na znaaj volje, jer
je on snagom svoje volje odluio pre godinu dve da ne pije i potpuno je prestao. Strunjaci su smatrali da je alkoholiar. Pacijentkinja je ispoljila psihotinu
dekompenzaciju, koja je due vremena pripremana emotivnim vezom, koja nije
uspela, naporima na poslu i konanim otkazom. Leenje je poelo u inostranstvu
pre oko godinu dana, postignuto je smirenje, otklanjanje vidljivih psihotinih
simptoma, ali jo uvek se odrava povuenost, tuno raspoloenje, ruminacija
prolosti, neuspele veze i neuspesi na poslu. U akutnoj fazi pacijentkinja je doivela potpuni slom socijalnog funkcionisanja, paranoidno tumaenje dogaaja
i ponaanja ljudi koji su doprineli njenom slomu, kao i konfuzno verbalizovanje
dogaanja. Brak roditelja je vie obeleen materijalnom zavisnou, navikama, a
manje razumevanjem, toplinom i podrkom. Vidljiv je i manjak roditeljske topline prema jo uvek neoporavljenoj kerki.
Otac je uspeni strunjak, pronalaza i trgovac, kome je bolje ilo ranijih godina. Bolest kerke pojaava oseanje neuspenosti. A on joj je uvek pruao formalnu podrku, uz povezivanje kritike i nezadovoljstva njenim ponaanjem. Ne
moe da se naudi kerki kako ne moe da rei svoje stanje snagom volje. Majka
ne radi, pouzdano prati svoga mua pasivno-zavisnim ponaanjem. Vanije joj
je da prati mua i de je usaglaena sa njim, nego sa kerkom. Porodica je esto
menjala ivotne sredine, ali odravaju povoljnu vezu sa Beogradom, u kome se
dobro oseaju i odravaju redovne socijalne veze.
I pored estih promena sredine, pacijentkinja je ostvarila povoljnu socijalizaciju i obrazovanje. Uspeno je zavrila poznate kole u inostranstvu i zaposlila se
u svojstvu visokokvalifikovanog strunjaka za investicije i planiranje. U veoma
nerazjanjenim okolnostima ocenjeno je da nije dovoljno struna i dobija otkaz
zbog ega se sudi sa firmom. U istom periodu se odvijao i emotivno obeleeni
odnos u nedovoljno jasnom trouglu i jedan od uesnika je iskoristio svoj poloaj
u firmi da bude otputena.
Od prvog razgovora uspostavljen je prihvatljiv nivo poverenja i otvorenosti.
Podatke o sopstvenom ivotnom putu daje povrno, to oteava logiko praenje. Miljenje i govor odravaju fragmentisanost, te je teko sturkturisati celinu
i logiki sistem. To je posebno vano za odnose pre psihoze i u toku psihotine
dekompenzacije. U procesu savremene enske socijalizacije imala je seksualne
odnose, ali bez posebne bliskosti sa partnerima. Pred nastanak psihoze u firmi
su bila dva mladia, koji su bili zainteresovani za vezu sa njom, ali izgleda i ona
262

Tomislav Sedmak
za njih. Jedan je bio musliman, a jedan Francuz. Ona se zaljubila u muslimana,

to je naljutilo Francuza. Meutim, zbog nedoreenih spletki, kao i zbog jakog
suprotstavljanja roditelja, nije dolo do bliske veze sa muslimanom, te je sve ovo
dogaanje bilo vezano i za sukobe na poslu i za otpust. (Majka u izdvojenom razgovoru kae da je ta veza sa muslimanom njena potpuna izmiljotina.)
Tokom ponovljenih vienja za ovih godinu i po dana, na sudu nije dokazala
nezakonitost njenog otpusta, a nedavno je ponovo poela da radi u timu za investicije. Ponovo dolazi do prekida radnog odnosa, iako joj jedan od efova kae da
je dobro radila, ali da su drugi lanovi tima bili nezadovoljni saradnjom i obezvreivali su njen rad. Majina dopuna ukazuje da su njena tumaenja iskrivljena.
Naime, pacijentkinja je sa majkom ila da pije kafu, a u to vreme je bio sastanak
njenog tima, na kome je ona trebalo da bude, to je uzgred i kasno saoptila majci.
Mimo ovih podataka, u Beogradu ostvaruje socijalne komunikacije, via se sa
rodbinom, izlazi i sa vrnjacima oba roda, ali bez interesovanja za heteroseksualne odnose. U razgovoru je jasnija i ispoljava znaajni opseg znanja i obavetenosti, ukljuujui i sopstveno gledite o ivotu i svetu. Iako je ponovo bez posla, ne
ispoljava posebnu zabrinutost. Dobrog je raspoloenja, uz prikladno nijansiranje
tokom razgovora. Nema posebnih planova iako uzgred pominje ljude iz beogradskih poslovnih krugova.
Dinamski razvoj linosti pacijentkinje se odvijao izmeu majke, koja je vie
usmerena prema muu, nedovoljno topla prema kerki, i oca koji je narcistiki
samouvereni, opsesivno-agresivni alkoholiar. Nedovoljna bliskost sa majkom
oteava ostvarenje enske identifikacije. Uz to treba uzeti u obzir esto ponaanje alkoholiara sa incestnim potencijalima, pri emu pasivno-zavisna ena
potura kerku ocu radi mira u kui. Zahtevno ponaanje oca usmerava prema
socijalnoj i profesionalnoj afirmaciji, istovremeno ometajui potpunije ostvarenje enskosti, jer bi to podstaklo obostrane incestne potencijale. Odravanjem
distance prema ocu, ona ostvaruje produeno narcistiko adolescentno precenjivanje. Psihotina dekompenzacija nastaje zbog opteg neuspeha. Narcizam i profesionalna identifikacija sa ocem bivaju ugroeni odnosima na radnom mestu.
Seksualna odreenost ene biva usmerena prema dva mukarca, ne uputajui se
u pouzdanost podataka koje ona daje. Musliman predstavlja mukarca koji olakava erotino usmerenje bez posebnog ponavljanja incestne situacije. Odbijanje
Francuza dobija obeleje otklanjanja incestnih potencijala. I na nivou socijalne
potvrenosti, i na nivou seksualnosti doivljava traume, te se njena narcistiki
odravana struktura linosti rastura. Prethodna neprilagoenost podstie projektivno optuivanje onih sa kojima je radila i posebno Francuza koga je odbila.
Po svemu sudei sumanuta zaljubljenost takoe doivljava neuspeh, te konano
razoaranje podstie konfuznu, depresivno-paranoidnu psihozu, koja zahteva
psihofarmakoloki tretman.
Psihoterapijski zadatak u uslovima povremenih, uestalih razgovora je da se
uspostavi terapijska alijansa, a time i postepeno usmeravanje prema intrapsihi-
263
kom stabilizovanju i poboljanju odnosa sa realnou. Funkcioalno ponaanje terapeuta i psihiko stanje pacijentkinje se usmerava prema realnosti, uz oslonac na
osnovno poverenje ime se preskae transferna pozicija terapeuta, a time se otklanja seksualnost i preispitivanje regresivnih dispozicija nedovoljnih introjekata.
Poslednja procena psihikog stanja ukazuje na poboljanu integraciju i delimino prevazilaenje prethodnih narcistikih trauma. Ali postignuto samopouzdanje je obeleeno regresivnim narcistikim obrascima i odbranama, sa
izvesnom tendencijom izbegavanja onog stepena socijalne ostvarenosti, koji je
postigla pre psihoze. Usmerenje terapije se moe potvrditi povoljnijim preuzimanjem line odgovornosti i zrelosti prema psihsocijalnoj potvrenosti sposobnosti, da bi se sledstveno procenjivalo kako usmeravati prema psihoseksualnoj zrelosti. Uz sve ovo neophodno je biti veoma oprezan u odmeravanju psihofarmaka.
34.
Dekompenzacija nedovoljno stabilnog heteroseksualnog, pa i socijalnog sistema do psihotinog nivoa moe se odigrati i u kasnijim godinama. Na razgovor sa
mnom dolazi uplakana i uplaena ena esdesetih godina. Uzmenirenost oteava
uspostavljanje prikladnog kontakta. Govori o svome strahu. Ustvari, ona i nije sigurna zato dolazi, ali njene dve kerkice su je nagovorile. Uprkos uznemirenosti
izrazito elegantna, savremano odevena, negovana. Uprkos doivljenom strahu,
neodluna je i u oceni svoga stanja. Smatra da je jedino vano da se dobro ispava,
jer ima burne none strahove i teku nesanicu. Poinje da proverava psihijatra
zato bi joj uopte trebali neki drugi lekovi, kada ve uzima bromazepam. Smatra
da je njeno psihiko stanje izazvano ponaanjem njenog mua. Ipak, prihvata
male doze tolvona.
Dola je jo na dva razgovora, svaki put u drugom ansamblu. Oigledno je
veoma nauena da odrava fasadu, bez obzira kako se osea i ta joj se dogaa.
Nije lako srediti veoma rasparane podatke, koje daje u nezavrenim reenicama.
Odravajui svoje rastrzano saoptavanje, ne prihvata ni postavljena pitanja za
sreivanje podataka i usmerenje razgovora. Ipak je mogue strukturisati njenu
ivotnu priu i njeno doivljavanje postojee porodine situacije. Otac joj je bio u
gradskom saobraaju, jedva tehniki obrazovan. Bio je potpuni nasilnik u kui.
Neprekidno je tukao enu i dve kerke. Pacijentkinja se nije bunila i nekako je
opstala. Druga kerka je bila buntovna, dobila je eer, pa je i umrla. Ovo tumaenje slui kao opravdanje za njeno trpljenje batina i nasilja, to je postao i obrazac u njenom kasnijem heteroseksualnom odnosu i u braku. Otac je podravao
kolovanje, tako da je ona zavrila arhitekturu i postala veoma cenjeni projektant.
U mladosti je poela da se zabavlja sa ovekom iz sveta umetnosti, estrade, koji
je bio vrsta producenta. On je nju tukao jo pre stupanja u brak. I pored njegovog
nasilja, brak je dugo trajao, ali sada je u tekoj krizi, u raspadanju. Sada je ona u
264

Tomislav Sedmak
strahu od mua. Hoe da se razvede, da se spase, ali se uasno boji muevljevog

nasilja. Kerke su joj i ranije govorile da se razvede, ali ona se bojala da e je on
ubiti ako se razvede. Sada bi i sama da se razvede, ali se uasno boji da e je ubiti
zbog razvoda. Razlozi za razvod su veoma nedoreeni. Jedan razlog je vezan za
zajedniku imovinu. Drugi razlog je njegovo neverstvo, brojne heteroseksualne
veze. Uz sve navedeno, ona se boji i daljeg ostanka u braku.
Nije jasno kada i kako su poeli nesporazumi i nepoverenje. Izgleda da je poetak neslaganja vezan za neke finansijske transakcije. Oni su imali zajedniki
biro ili agenciju i zaraivali su znatne sume. Onda su, bez jasno navedenog razloga poeli da dele imovinu, koja i nije mala. Podelili su neke stanove i poeli su da
ive odvojeno. Onda je ona otkrila da on ima neke odvojene raune u bankama.
Uz ove novane manevre, koji su ukazivali da on uzima pare za sebe, da krade,
ona je poela da uvia da ima puno ljubavnica. Ona zna da on ima ljubavnice jo
ko zna od kada, stotine ljubavnica, Ciganke, iptarke i ko zna jo koje. Postojanje
ljubavnice je potvrdila kada je dola da obie stan u kome on stanuje. Dugo joj
nije otvarao vrata i nije mogla da ue. Onda je otvorio obuen u penjoar, to znai
da se kupao zbog dolaska ljubavnice. Bio je namirisan. to bi se kupao da mu ne
dolazi ljubavnica? Uz to je dobijala podatke od ene koja sprema njegov stan, da
mu dolaze razne posete. Kae da je se te njegove ljubavne veze ne tiu, ali je se tie
to joj preti, to ne da razvod. Doao je pre neki dan u stan u kome ona stanuje.
Ona je pokuala da pobegne, plaei se da e je ubiti. On ju je nasilno drao za
ruke i onda je ona zvala policiju. Policija je dola i odvela ga je u stanicu. Tamo je
proveo celu no. Posle te noi je rekao da joj to nikada nee zaboraviti.
U treem razgovoru je bila sreenija, budui da je ve bila popravila spavanje.
Ipak, nije dovoljno jasno objanjavala zbivanja u porodici. Uz pritisak kerki i
na traenje mua, ona je ve bila na terapijskom razgovoru porodinog tipa, kod
drugog psihijatra. Nije rekla da dolazi kod mene. Ponaala se kao da mora da se
povinuje zahtevima mua, da bi ga umilostivila i ublaila njegovu agresiju, da bi
izbegla batine. Posle toga vie nije dolazila.
U potpunosti preslikana dinamika roditeljskog braka. Majka uti i trpi, nita
ne pokuava, druga kerka umire jer se bunila. Introjekcija majke podrana imitacijom, vidljivim obrascima ponaanja prema mukarcu. Sutina ovih odbrana je strah od smrti. Nagon samoodranja se sveo na ogoljeno trpljenje da bi se
sauvao ivot. Izbor partnera koji ponavlja oevo ponaanje ukazuje na isprepletani odnos agresije i seksualnosti. Nedostaju podaci o socijalnom ponaanju pacijentkinje, ali izgleda da je u toj oblasti delovanja ostvarila agresivnost oca. Njen
izgleda ukazuje na femininu narcistiku dominantnost, na formalno socijalno
samopouzdanje, povezano sa strunim i materijalnim uspehom. Podela imovine deluje kao postavljanje granice prema agresoru i pokuaj osamostaljenja, koji
nije uspeo. Njena ugroenost raste, jer je mu uzimao novce. Postojanje njegovih
ljubavnica ne povreuje joj samopotovanje, jer je bila u mazohistikoj poziciji.
Mogue da ta otkria samo podravaju njenu odluku o razvodu. Ali strah od
265
njegove agresije koja e je ubiti, ukazuje na potpunu mazohistiku podreenost

njemu, bez prava na sopstvenu slobodu i ivot. Njen pokuaj da prestane da bude
kerka svoga oca vitalno je ugroava, ugroavaju je strahovima koji su opasniji
od trpljenja, i od oca i od mua. Pomisao na oslobaanje podstie psihotinu dekompenzaciju, konfuziju do rastrojstva, projektivne interpretacije usmerene na
mua i uzvraeni strah da e je ubiti, povezano sa depresivnim raspoloenjem.
Ne postoje uporedni podaci koji bi omoguili objektivnu procenu psihotine dezintegracije i stepen poremeenog doivljavanja realnosti, ali neposredno prikupljene informacije od opservacije do verbalizacije su, zaista, dovoljni pokazatelji
psihotinog, heteroseksualno obeleenog odnosa sa muem.
35.
Pitomi erotizujui otac, uz nezadovoljnu majku, koja se uzalud suprotstavlja takvoj bliskosti oca i kerke, mogu usloviti specifinu seksualnu disocijaciju
kerke, pri emu jedan smer disocijativnog procesa dovodi do izrazite sumanute
psihotine ljubomore.
Pacijentkinja je pravnik u miliciji, neudata, u vezi sa mukarcem koji joj je
seksualni partner i novana podrka, ima 31 godinu. Prvo je roena kerka, posle
nje se rodio sin. Otac sudija, majka radila obine poslove u malom gradu. Kerka visoka, vitka, erotizujueg ponaanja, izraza i hoda, sa naglaenim velikim
grudima i enski obeleenim samopouzdanjem. Uputio je psihijatar sa kojim se
drui, pa je ne moe preuzeti na leenje. Sadraj seksualno izazvanog konflikta
neuobiajen. Od pre etiri-pet godina uspostavila je dve heteroseksualne veze
sa oenjenim mukarcima. Prvi ljubavnik je visoki ef pred penzijom, a drugi
ljubavnik je mlai, neposredni ef. Dolazi zato to je poela da bude ljubomorna
na moguu ljubavnicu svoga mlaeg ljubavnika. Procenila je da takva oseanja i
prisilna razmiljanja nemaju opravdanje. Nema nikakvih dokaza, samo sumnje,
kao da se mlai ljubavnik hladi i da je izbegava.
U porodici je ubedljivo bliska sa ocem. Otac je topao i dostupan. Sa majkom
je u stalnom sukobu, zamera joj slobodno ponaanje, nain odevanja, izbore partnera koje zna. Nezadovljna je i oevim odnosom prema kerki. Kad doe kui na
vikend, pacijentkinja legne pored oca i pripija se uz njega, a on je obgrli, pa i mazi.
Sloboda u razgovoru sa terapeutom i dati podaci ukazuju da njen seksualni
moral pripada XXI veku, sloboda bez odgovornosti, sa pravom upotrebe mukarca. Ne uputa se u ocenu svojih seksualnih odnosa, ve samo u prisilne, ljubomorom izazvane misli, koje joj smetaju. Narcistiki samouverena ne pravda niti
objanjava svoje seksualno ponaanje, ve ini ono to joj i pripada bez uputanja
u socijalnu procenu. Ublaavanje doivljene prisile, obeleene ljubomorom bez
ikakvih dokaza, prekida njene dolaske.
266

Tomislav Sedmak
Posle oko godinu i po dana pacijentkinja hitno trai vienje sa mnom, jer je
u tekoj krizi. Dolo je do promene u sferi seksualnosti i socijalnog zbivanja na
radnom mestu. Napredovala je u slubi, postala je ef odseka. Prekinula je odnose
sa starijim ljubavnikom, koji je penzionisan. Kada je mlai ljubavnik saznao za
njenu vezu sa starijim ljubavnikom, prekinuo je seksualne odnose sa njom, ali je
nastavio povrne seksualne simboline komunikacije. esto je zove telefonom,
alje joj poruke. Ona je dobila unapreenje zahvaljujui njegovom zalaganju. U
ovom periodu nastavlja svoju regularnu seksualnu i socijalnu vezu sa dobro stojeim razvedenim mukarcem, koji se trudi oko nje i stupio bi u brak. Seksualni
odnos sa njim je formalan, bez emotivnog uea. Od dana kada je dobila postavljenje za efa, prestala je da ide na posao, bez javljanja, bez opravdanja. Njeno
objanjenje to to je potpuno ubeena da njen ef, bivi aktivni ljubavnik, ima
ljubavnicu. Ali sada zna ko mu je ljubavnica. On pije kafu u njenoj kancelariji, sa
jo jednom slubenicom. Teko prihvata opasnost koju je izazvala. Posle razgovora sa mnom je ipak prikupila snagu i poela je da ide na posao. Objanjenje za
prekid rada je to ju je on postavio na mesto efa i ona sama hoe da mu se osveti,
da ugrozi njegovu poziciju, zato to ima ljubavnicu, a nju je odbacio seksualno.
Zapostavlja opasnost da ona moe biti otputena.
Kroz razgovor poinje da se strukturie sumanutost sa sve veom agresijom prema njemu i navodnoj ljubavnici. Odbaena ljubavnica postaje progonilac. Na poslu
sve tee kontrolie svoje ponaanje. Gleda da li je njegov auto u dvoritu, ako nije,
gde je njegova 1jubavnica. Odevanje i ponaanje prestaju jo vie izazovni. Uz saradnju svoje podreene ulazi u kancelariju ljubavnice i istrauje poruke i brojeve
na njenom mobilnom. Zna da je kanjivo, ostvaruje izvesni uvid, ali ne moe da se
kontrolie. Pacijentkinja se sloila da je sve to sumanuto i posle relativnog pregovaranja prihvatila je da uzima male doze klozapina i smirujueg antidepresiva, pa i
poveanje doza u pogoranju. Uzela je bolovanje da bi se primirila. Razmilja da
ostane u drugom stanju i da bude dugo odsutna sa posla. Ipak, vrhunac iskrenosti
postie izjavom ako vas interesuje ta elim, jeste da obnovim seksualnu vezu sa
njim i sa njim da imam dete. Uz redovno uzimanje psihofarmaka i dueg odsustva
sa posla dolo je do smirenja i nastavlja redovno da radi usklaenog ponaanja. ef
je sveo svoje izazovne poruke mobilnim na minimum.
Oevo erotizujue ponaanje prema kerki, bez odreivanja granica, omoguilio je punu aktivaciju seksualnosti njegove kerke preko prelaznih objekata.
Sukob sa majkom samo dodatno pojaava seksualnost kroz rivalski odnos prema
majci. Narcistika struktura linosti uz podranu ensku seksualnost preobraa
se u njeno pravo na mukarce. Doivljaj odbaenosti od ljubavnika preobraa se u
narcistiku povreenost i agresiju i spremnost da se sveti i ljubavniku i navodnoj
ljubavnici. I pored uvida u neprikladnost svojih postupaka, gubi kontrolu uz
potpuni razvoj psihotinosti. Lekovi pouzdano doprinose poboljanju i smirenju
psihoze. U ovom periodu popravlja i odnos sa majkom, bolje razgovaraju i ne
svaaju se. Izgleda da je otklonila i maenje sa svojim tatom. Moe se pretpo-
267
staviti prelaz u mirne vode, sa smanjenjem feminine narcistinosti, to moe

predstavljati i sazrevanje celovite linosti. I dalje je u seksuaelnoj vezi sa svojim
partnerom, doputajui i ideju stupanja u brak sa njim.
* * *
Savremena drutva se svojim razvojem znatno se upliu u odravanje prirodnog, biolokog procesa odravanja porodice i raanja dece. Sve manje vae iskljuivi principi, a sve vie preovlauje raznolikost strukture porodice i raanja dece
i mogunost predvianja daljeg toka usmerenja prema socijalizovanju pojedinaca, koji bi bili sposobni da budu sami i istovremeno da obogate sposobnost da
budu sa drugima. Istovremeno, odrava se srednja vrednost, prosenost, vetina
prilagoavanja u okvirima iznenaujuih ekstremnih ostvarenja u stvarnosti. Ne
samo da je stvarnost sve vie vetaka, ve i ono to se smatra biolokim zdravljem se moe smatrati sve vie vetakim, jer se odrava u opsegu prosenosti
vetakim sredstvima, proizvodima ljudskog uma, kako na telesnom, tako i na
psihikom delovanju i ivljenju pojedinaca. Bez obzira na sva nauna usmerenja, prikupljanje podataka i klasifikacija, nemogue je unititi posebnost svakog
pojedinca i pored neprekidne tenje za poreenjem, nalaenjem slinosti i klasifikovanja, ili poreenja. Dok nauka trai slinost do uspostavljanja zakonitosti i
mogunosti predvianja, dotle ljudska misao ostvaruje spontane pojedinanosti
koristei ih za dalja oekivanja ponavljanja i moguih poreenja. Ta ljudska misao dobija obeleje zajednikog verovanja prihvatajui pojedinanost kao vrstu
istine i postaje mit. Pojedinanost mita iskljuuje mogunost potpunog ponavljanja, ali ukljuuje mogunost preispitivanja toka dogaanja i odnosa ne samo radi
poreenja, ve i radi otklanjanja mogunosti da se ponovi. Ali mit je sam po sebi
neumitan, jer su uzroci neotklonjivi, jer su u prolosti. Linosti mitova dobijaju
snagu pojedinane neponovljivosti i postaju mogunost za dodatno poreenje u
smislu potvrivanja istinitosti, ivotne primenjivosti mita. Ali ljudska misao
ipak nastavlja da primenjuje poreenje, traei slinosti i nalazei razlike izmeu
linosti iz mita i konkretnih ivotnih sudbina.
Mit o Edipu, preko psihoanalitikog tumaenja odnosa izmeu sina, oca i
majke postao je osnova i simbolika, mogunost za tumaenje roditeljskog delovanja na razvoj ili na sudbinu linosti. Pre svega sam mit ima brojne varijacije,
kao i brojna tumaenja, tako da postaje besmisleno oekivati ubedljivo ponavljanje mita u stvarnosti. Ali, kroz primenu mita, omoguava se razumevanje,
poreenje i konano oreenje pojedinane linosti. Postupni razvoj psihijatrije je pokazao da postoje znaajne slinosti i vidljive razlike izmeu prosenih,
normalnih, neurotinih, graninih i psihotinih pojedinaca, te se elementi mita
mogu nai u svakom pojedincu, ili dokazivati da toga nema. Ali, svaki je mit,
kroz svoje kolektivno znaenje, ipak obeleen ljudskou, a traenje elemenata
mita u psihodinamskoj psihijatriji obeleeno je, s jedne strane, radoznalou da
268

Tomislav Sedmak
se spoznaju uslovi i faktor razvoja, a s druge strane, ubeenjem da se kroz komponentu ljudskosti podstie razumevanje postojeeg stanja psihijatrijskog pacijenta.
Istovremeno se podstie pretpostavka da se saznanjem uzroka, koji su doveli do
nepovoljnog psihikog stanja, moe delovati na otklanjanje nepovoljnih elemenata postojeeg stanja, bilo njihovim otklanjanjem u sadanjosti i uvoenjem
povoljnijih elemenata, bilo sticanjem uvida u te nepovoljne elelemente prolosti.
I pored vidljivijeg ispoljavanja elemenata dinamskog razvoja linosti mita, nastanak i stanje psihoze mogu biti obeleeni primenom istih psihikih dinamizama, koji se nalaze i u drugim populacijama, da budu jo vidljiviji, ubedljiviji i da
se prepliu sa poremeajem samoodreenja i doivljavanja realnosti.
U ovom prikazu psihijatrijskih pacijenata potvruje se nepotpunost bilo kakve
unapred odreene ili pretpostavljene klasifikacije linosti oba roditelja, njihovog
odnosa, delovanja majke i oca na postojeeg pacijenta. Jedina mogunost za ostvarivanje izvesne sreenosti je bila da kao osnovu za klasifikovanje u nizu psihotinih mukaraca postavim majku kao oblikovanje niza, a za klasifikovanje ena oca.
Na poetku niza majki postavio sam dominantnu, zahtevnu, hladnu majku, da
bi se postepeno pojavila podreena, zatim nesigurna, pa i psihotina majka. Ali,
uporedo sa majkama, kao uravnoteenje pojavljuju se oevi, koji u nizu postepeno iskazuju dominantna obeleja. Uzimajui oeve kao osnova za stvaranje niza
ena, poeo sam od toplog i dobroudnog oca uz nadovezivanje prema agresivnim
i nasilnim oevima, da bih zavrio niz oeva sa erotizujuim zavodeim ocem. Meutim, u nizu oeva mukih pacijenata ubedljivo dominiraju agresivni, zahtevni,
dominantni oevi, uz majke koje im se podreuju. U nizu oeva enskih pacijentkinja dominiraju blagi, topli, submisivni oevi, kojima u braku ene dominiraju.
Proizlazi da je najea nepovoljna struktura roditelja i njihov odnos u ova
dva prikazana niza znaajna dominantnost, agresivnost, hladnoa jednoga i toplina, pasivnost drugoga i da ta neuravnoteenost stvara najnepovoljnije uslove
razvoja sina i kerke, sve do nastanka psihotine dekompenzacije i neophodnosti
psihijatrijskog leenja. Konani utisak jeste da enske pacijentkinje ipak ispoljavaju podnoljiviju simptomatologiju, povoljnije socijalno funkcionisanje, vidljivije ostvarenje seksualnosti, vidljiviju primenu projekcije odnosa sa ocem i kliniko ispoljavanje psihotine dekompenzacije.
Prikaz ovih pacijenata je pre svega sopstveno sreivanje iskustva sticano decenijama rada, te time olakavam sebi i razumevanje dinamskog razvoja linosti
pacijenata, koji odraavaju odnose sa roditeljima kroz kliniku simptomatilogiju
i mogunost povoljnijeg uspostavljanja terapijske alijanse, a time i mogunost psihodinamske i psihofarmakoloke intervencije. U okviru psihoterapijskog pristupa
nizu ovih pacijenata ee je dolazilo do uspostavljanja elemenata transfera u kome
je povremeno dolazilo i do rizinih projektivnih obrazaca mukih pacijenata, to
treba imati na umu kada se terapeut uputa u dobronamernu bliskost sa njima.
enske pacijentkinje nisu ispoljavale elemente transfera, pa ni erotizaciju odnosa
269
sa terapeutom, te je dominiralo osnovno poverenje i socijalno-profesionalni nivo

terapeutovog delovanja. U zakljuku, mogue je da je moje slobodno delovanje i
pribliavanje mukom pacijentu bilo opasno za same pacijente kroz poistoveenje
terapeuta sa agresivnim ocem i mogunostima za projekciju prema ravom ocu
koji ugroava. Pristup enskim pacijentkinjama je bio odmeren, bez iskazivanja
bliskosti i neposrednosti, to bi moglo dobiti obeleje terapijski nepovoljnog kontratrasfera. Proizlazi da su i dalje od znaaja opreznost i mera neposrednosti terapeuta psihotinih pacijenata, vetina odravanja osnovnog poverenja i realnosti
u terapijskoj situaciji. Ove zakljune poruke treba da podstaknu terapeute da to
uspenije ostvaruju realistina pravila terapijske alijanse to se ipak postie razumevanjem i prihvatanjem dinamskih osnova razvoja linosti i njihove psihoze.
REFERENCE:
1. Sedmak, T. (2010). Socijalno odreenje psihijatrije i psihijatra. U ori, B.
(ur). Sistem vrednosti i psihijatrija. Ljudi govore. FASPER, Beograd. 169240.
2. Sedmak, T. (2009). Psihoterapijski pristup psihotinom pacijentu. U ori, B. (ur): Psihoze od haosa ka sreenosti. Ljudi govore. FASPER. Beograd. 143-188.
3. Sedmak, T., ori, B. (2000/. Postmoderna i psihijatrija. U ori, B. (ur).
Zablude u psihijatriji. Ljudi govore. IZMZ. Beograd. 159-249.
4. Jung, K. G. (2006). Sadanjost i budunost. U Jung, K. G.: Civilizacija na
prelasku. KD Atos. Beograd. 229-300.
5. Budak, G. (2004): Antologija grkih mitova. Dom i kola. Beograd.
6. Bart, R. (2008): Mit je govor. U orevi, J. (ur). Studije kulture. Slubeni
glasnik. Beograd. 249-274.
7. Fonagy, F., Target, M. (2006). Psychoanalytic Theories. Whurr. London.
8. Young, R. M. (2002). Oedipus Complex. U Ward, I. (Ed). On a Darkling
Plain. ICOM. Duxford. 101-137.
9. Petrovi, S. (2000). Edip. Petrovi, S., Petrovi-Stefanovi, N. (2000). Lilit.
Partenon. Beograd.
10. Bowie, M. (1991). Lacan. Fontana Press. London.
11. iiek, S. (2006). Lacan. Grant Books. London.
12. Elliott, A. (2002). Psychoanlytic Theory. Palgrave. Houndmills.
13. Jung, K. G. (2006). ena u Evropi. U knjizi pod brojem 4. 117-135.
14. Vezmar, M. (2004). O enskoj seksualnosti. U najder-Popovi, J. i dr.
(ur). Seks, seksualnost i psihoanaliza. IP arko Albulj. Beograd. 63-78.
15. Krsteva, J. (1989). Moi uasa. Ivekovi, R. (1989). Julija Kristeva: Druga
scena psihoanalize. 245-261. Naprijed. Zagreb.
16. Klajn, I., ipka, M. (2006). Veliki renik stranih. rei i izraza. Prometej.
Novi Sad.
270

Tomislav Sedmak
17. Macmillan English Dictionary For Advanced Lerners. Macmillan.

Oxford.
18. Campbell, R. J. (1996). Psychiatric Dictionary. Oxford University Press.
Oxford.
19. Jovanovi-Dunji, I. (2004). Muka seksualnost i kastracioni strah. U
knjizi pod brojem 14. 85-92.
20. Britton, R. (2002). Forever Fathers Daughter. The Athene-Antigona
Complex. U Trowell J., Ethegoyen, A. (Eds). The Importance of Fathers.
Brunner-Routledge. Hove. 107-117.
21. Freud, A. (1998). Selected Writings. Identification with the Aggressor 1323. A Form of Altruism 24-34. Penguin. London.
22. Leibovici. S. (2009). In the Name of the Father; Lacan and His Daughter,
or Can a Gerl have Fun in the Symbolic? U Dimitrijevi, A. et al (Eds).
Psychoanalytic Encounters. University of Belgrade, Faculty of Philosophy.
Beograd 73-79.
23. Messer, S. B., Wolitzky, D. L. (2010). The Psychoanalytic Approach to
Case Formulation. U Eells, T. D. (Ed). Psychotherapy Case Formulation.
Guilford. New York. 67-l04.
24. Bodrijar, . (1991). Simbolika razmena i smrt. Deije novine. Gornji Milanovac.
25. Bodrijar, . (1991). Simulakrum i simulacija. Svetovi. Novi Sad.
26. Radovi, D. (1999). Beograde, dobro jutro. Dragani. Beograd.
27. Koiek, M. (1990). Antiroditelji. ZUNS. Beograd.
28. Munjiza, K. M. (2009). Uvod u kliniku psihopatologiju. Elit medica. Beograd.
29. Winnicott, D. W. (200l). The Family and Individual Development.
Routledge. London.
30. Sedmak, T. (1964). Paranoidna shizofrenija kao kriminogeni faktor kod
homicida. Savetovanje o forenzikoj psihijatriji. Zagreb. 67- 72.
31. Sedmak, T., Bogievi, . (1969). Odraz simbioze majka dete u klinikoj
slici shizofrenije mukih bolesnika. Anali ZMZ. I, 1, 79-84.
32. Sedmak, T. (1981). Narcizam i psihoze. Psihijatrija danas. XIII, 4, 327-340.
33. Starevi, V. (2000). Zablude psihijatrijskih dijagnoza i klasifikacija. U
knjizi navedenoj pod brojem 3, 21-31.
34. ori, B. (2004). Hroninost uspeh ili neuspeh. U ori, B. (ur). ovek i
lek. Ljudi geovore. IZMZ. Beograd. 101-111.
35. Mulievi, M. (2010). Prikaz knjige. Politika, Kultura 5. 11.12.2010.
36. Davini, A. (2009). Monstruma iz Rataja roditelji krili u zemunici. Politika 04.04. 2009.
37. Goldenberg, I., Goldenberg, H. (2004). Family Therapy. Thompson. Pacific
Grove.
271

Psihoterapija I Psihodinamika

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Psihoterapija I Psihodinamika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

LJUDI GOVORE...

Prof. dr Jovan Bukeli

Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu

Prof. dr Jasmina Kovaevi

Prof. dr Branko ori

U finansiranju izdanja uestvovalo

SEMINAR LJUDI GOVORE...

EDIPOV KOMPLEKS KAO POLAZITE PSIHOANALITIKOG

Uloga oeva pre, tokom i posle edipalne faze razvoja

EDIPOV KOMPLEKS KAO POLAZITE

Psihoterapija i psihodinamika u svetlu Edipa i Elektre

Edipov kompleks kao polazite psihoanalitikog metoda (Umesto uvoda)

obrasce u njihovom emocionalnom iskustvu. Tada bi ono to je istina za jednu

Psihoterapija i psihodinamika u svetlu Edipa i Elektre

cije (kastracioni kompleks), deak mora da preimenuje svoje primarno erotsko

Milivojevi, Z. (2011). Politika,http//forum.burek.com/index.php?topic=522551;start=%d

Edipov kompleks kao polazite psihoanalitikog metoda (Umesto uvoda)

ibidem, na strani 208 ove knjige

Psihoterapija i psihodinamika u svetlu Edipa i Elektre

posebnoj vitalnosti samog kapitalistikog sistema. Edip je u stvari neizleiv, ak

ibidem, u tekstu pod br. 1, str.206

Edipov kompleks kao polazite psihoanalitikog metoda (Umesto uvoda)

Psihoterapija i psihodinamika u svetlu Edipa i Elektre

Edip i njegova zagonetka

Psihoterapija i psihodinamika u svetlu Edipa i Elektre

enigmatian. Znaenje proklizava, identitet (naravno, ponajvie identitet samog

Znam, ujem; nevideh ga.

Edip i njegova zagonetka

Sve se ljulja. I bie i znaenje. I individualno i opte. Dakle, ono politiko.

Sav grad tamjanom odie

Edipe, gospodaru domovine moje

Posredi su dve razliite retorike. Retorika politikog diskursa i retorika epske

OIDIPOUS TURANNOS, 14.

Psihoterapija i psihodinamika u svetlu Edipa i Elektre

OIDIPOUS TURANNOS, 11.

OIDIPOUS TURANNOS, 27.

OIDIPOUS TURANNOS, 30.

OIDIPOUS TURANNOS, 71-72.

Edip i njegova zagonetka

n plij nriqmoj llutai8

Nebrojano gine grad...

Plij je mnotvo. iva supstancija. Plij, to je graani Tebe. Tebanci.

...bre od ognja ljutitog,

Srljati ka sprou qeo. Ka sumraku. Sumraku boijem. Sumrak je stvar

OIDIPOUS TURANNOS, 178.

OIDIPOUS TURANNOS, 176-177.

Psihoterapija i psihodinamika u svetlu Edipa i Elektre

Up. OIDIPOUS TURANNOS, 280-281.

Edip i njegova zagonetka

ode gr tn qeon dh mntin d

...strano je kada pametnog

OIDIPOUS TURANNOS, 297-299.

OIDIPOUS TURANNOS, 16-17.

Psihoterapija i psihodinamika u svetlu Edipa i Elektre

OIDIPOUS TURANNOS, 910.

Edip i njegova zagonetka

...istinu jer silovitu /u sebi/ gajim

...idi unutra i razmisli

OIDIPOUS TURANNOS, 156..

Up. Od. IX, 246

OIDIPOUS TURANNOS, 362.

OIDIPOUS TURANNOS, 460-461.

Psihoterapija i psihodinamika u svetlu Edipa i Elektre