NAJEE VARIJANTE IZVOENJA SISTEMA RAZVODA

SISTEM RAZVODA RADNE MATERIJE

ZADATAK: Da obezbedi pravovremeno otvaranje i zatvaranje
usisnih i izduvnih organa kako bi se omoguila to potpunija i
kvalitetnija izmena radne materije - pranjenje od produkata
sagorevanja i punjenje sveom radnom materijom.
Ko 4-taktnih motora razvodni organi su danas skoro iskljuivo
ventili (mada je bilo konstrukcija motora kod kojih se razvod
ostvarivao pomou rotacinih razvodnika ili pokretljive cilindarske
kouljice).
Kod 2-taktnih motora se primenjuje zasunski razvod (ulogu zasuna
najee igra sam klip) ili kombinovani zasunsko-ventilski razvod.

U optem sluaju sistem ventilskog

razvoda konvencionalnog tipa sadri
sledee komponente:
1. Ventilski sklop
4
2. Bregasto vratilo
3. Elementi pogona bregastog vratila
4. Elementi za prenos pogona od brega
do ventila (podiza, ipka podizaa,
klackalica)
5. Elementi za regulaciju zazora ventila
Konstrukcija komponenata zavisi od
vie faktora:
2
- Poloaja ventila (u bloku ili u glavi)
- Rasporeda ventila (u redu ili pod
uglom)
- Broja ventila po cilindru (2,3,4 5)
- Broja i poloaja bregastih vratila
(jedno ili vie breg. vratila, smetenih u
bloku ili glavi motora)
- Vrste pogona bregastog vratila (to
opet dosta zavisi od njegovog poloaja)

POLOAJ I RASPORED VENTILA - Stojei ventili u bloku motora (a) kod nekih konstrukcija oto motora. Prednosti: kompaktna gradnja i mala
visina motora; jednostavan pogon bregastog vratila i ventila jer se
premouje malo rastojanje. Nedostaci: razvuena komora sagorevanja slaba ekonominost i mala otpornost prema detonaciji (primena malog );
slab koef. punjenja v zbog viestrukog lomljenja struje i malog prenika
ventila.
Sve ostale prikazane varijante - visei ventili u glavi motora. Visei ventili
mogu biti u redu, pri emu ravan osa ventila moe biti vertikalna (a,b,c) ili
pod uglom u odnosu na osu cilindra (klinasta komora sagorevanja kod oto
motora).
Visei ventili mogu biti i u V rasporedu (d,e) kada su ose ventila pod uglom.

POLOAJ I BROJ BREGASTIH VRATILA

Bregasto vratilo moe biti postavljeno u bloku motora (varijante a i
b) ili u glavi motora (varijante c,d i e).
to je bregasto vratilo nie u bloku to je njegov pogon jednostavniji
Kod ventila pod uglom usisni i izduvni jer je rastojanje od kolenastog vratila manje. S druge strane, tada su
kanali su sa razliite strane glave i radi za prenos pogona do ventila potrebne relativno dugake ipke
podizaa ventila (varijanta b) koje znaajno poveavaju pokretnu
se o tzv. poprenom strujanju pri
masu
sistema i time i inercijalne sile. Ovakvo reenje se danas
izmeni radne materije. Naelno, kod
ovakvog rasporeda ventila postie se primenjuje kod sporohodijih motora.
Kod reenja sa bregastim vratilom u glavi motora je masa
bolji oblik komore sagorevanja (kod
oscilatorno pokretnih elemenata znatno manja i time i inercijalne sile,
oto motora polusverna), vei presek
ventila i povoljniji pristup kanala tako ali je prenos pogona sa kolenastog na bregasto vratilo sloeniji zbog
velikog rastojanja. Reenje je pogodno za visoke brojeve obrtaja i
da se ostvaruje vei v.
esto se primenjuje kod savremenih brzohodih motora.
Kod linijskih motora sa V rasporedom ventila mogu biti 2 bregasta
BROJ VENTILA PO CILINDRU - Kod modernih motora
bratila, posebno za usisne i izduvne ventile (varijanta d). Kod
visokih performansi se u cilju poveanja protone povrine
motora sa V i bokser rasporedom cilindara mogu biti ak posebna
ventila i smanjenja otpora strujanja primenjuje vie od dva
bregasta vratila za usisne i izduvne ventile za oba reda cilindara
ventila po cilindru (1 izduvni i 1 usisni). Primenjuje se 2,3,4 i
(ukupno 4 bregasta vratila).
5 ventila po cilindru.
U svetskoj tehnikoj praksi su odomaene neke skraenice koje se
uv iv
uv
uv
uv iv
odnose na raspored i poloaj ventila i bregastih vralila.
iv
uv
uv
iv
uv iv
uv iv
OHV - viei ventili u glavi (Over Head Valves)
Najea varijanta kod vieventilskih motora je 2u i 2i (4OHC - bregasto vratilo u glavi (Over Head
ventilski motor). Osim smanjenog otpora strujanja, prednost
Camshaft)
ovakvog reenja je i manja pokretna masa ventila kao i
DOHV - dva bregasta vratila u glavi (Doouble
povoljan oblik komore sagorevanja sa centralnim poloajem
Over Head Camshaft)
sveice, odnosno, brizgaa kod dizel motora. Kod 4ventilskog motora esto se jedan od usisnih kanala zatvara
(pomou leptiraste klapne) pri niim reimima rada motora
kako bi se ostvarile vee brzine strujanja i vea turbulencija
pri deliminim optereenjima i na niim brojevima obrtaja.
ema otvaranja istoimenih ventila moe biti ista (kada se
mahom pokreu preko jednog brega, klackalice i tzv.
mosta ili razliita, sa razliitim profilima brega.
Kod paralelnih ventila usisni i izduvni
kanali su sa iste strane glave tako da
je tok strujanja povratan. Prednost je
jednostavniji pogon ventila.

ELEMENTI POGONA BREGASTOG VRATILA

Za prenos kretanja sa kolenastog na bregasto vratilo se radi
sinhronizacije rada ventila mora koristiti prenosnik sa konstantnim
prenosnim odnosom (bez klizanja). To su zupanici, lanani
prenosnik i zupasti kai.
Kod 4-taktnog motora je broj obrtaja bregastog vratila dvaput
manji nego kol. vratila a kod 2-taktnog motora je broj obrtaja isti.

-Zupasti kai je takoe reenje koje se esto koristi kod

savremenih motora sa bregastim vratilom u glavi. Potrebno je
samo postaviti kotur-zateza u slobodnom kraku kaia.
Prednosti zupastog kaia su u tihom radu, otsustvu potrebe
podmazivanja i jednostavnoj zameni. Mane su manja nosivost i
krai vek kao i osetljivost na ulje i prljavtinu. Savremena
tehnologija izrade zupastog kaia omoguava dovoljnu
pouzdanost i dug vek trajanja (i do 100000 km).
1-nosea elina
vlakna
2,3 - slojevi
tkanine sa dobrim
kliznim svojstvima
Sve je zaliveno
gumom

- Zupanici se mahom koriste kada je bregasto vratilo

postavljeno nisko u bloku (a). Kod veih osnih rastojanja
primena zupanika je neracionalna jer se mora koristiti
vie zupastih parova to je komplikovano i skupo. Ipak
kod nekih takmiarskih motora se koristi sistem
zupanika i kod bregastog vratila u glavi, zbog velike
pouzdanosti u radu.
-Lanani prenosnik (jednoredni ili ak dvoredni) se
iroko koristi kod bregastog vratila u bloku (b) i u glavi
motora (c). Kod velikog osnog rastojanja (bregasto vratilo
u glavi motora, c) mora se koristiti zateza lanca (6), koji
je uvek u slobodnom kraku lanca, (sa oprugom ili
hidraulinog tipa) i takodje voice za priguivanje vibracija
lanca (4,7) u vidu ina, esto sa gumenim profilom.
Klackalica sa tokiem
Prednost lanca je visoka pouzdanost a mana buka pri
radu ukoliko nije adekvatno reeno voenje lanca i
priguivanje vibracija.

ELEMENTI ZA PRENOS POGONA SA

BREGASTOG VRATILA NA VENTILE
U optem sluaju (bregasto vratilo u bloku motora,
visei ventili) ovi elementi mogu sadrati: podizae,
koji klize po bregu i primaju bone sile; ipke
podizaa, ija duina zavisi od poloaja bregastog
vratila; klackalice, koje su kod ovakve varijante
sistema dvokrake (ipka i ventil su sa razliitih
strana u odnosu na oslonac). Dvokrake klackalice se
mogu koristiti i kod jednog bregastog vratila u glavi i
ventila pod uglom (varijanta d). Jednokraka
klackalica se takoe esto koristi kod bregastog vratila
u galavi motora (varijanta c). U cilju smanjenja
mehanikih gubitaka (trenja) klackalica moe biti
izvedena sa tokiem, tj. dodir sa bregom se ostvaruje
preko tokia.
Kod bregastog vratila u glavi esto se koristi podiza u
obliku aice (varijanta e) bez klackalice. U tom
sluaju su ventil i voica ventila rastereeni bonih
sila koje u potpunosti prima aica.

BREGASTO VRATILO
Ugao izmeu izduvnog i usisnog brega jednog cilindra () zavisi od
Pored bregova koji upravljaju radom ventila bregasto vratilo jo
eme razvoda
sadri rukavce svojih oslonakih leajeva (koji su uglavnom klizni)
UMT
SMT
UMT
h
i esto dodatne elemente, npr. ekscentar za mehaniki pogon
u
hi
1u
pumpe za gorivo kod karburatorskog motora, ako je u bloku

ponekad zupanik za pogon pumpe za ulje i sl. Najee je

izraeno iz jednog komada ali moe biti i sastavljeno sa posebno
izraenim bregovima koji su navueni na uplje vratilo.

1i
2
1
MATERIJALI I TEHNOLOGIJE IZRADE
2
1
Materijali i tehnoloki postupci prilagoeni su karakteristinom

optereenju bregastog vratila a to je veliki povrinski pritisak koji

+ 180 + 2
+ 180 + 2
izaziva habanje boka brega.
= 1
2 + 1
1
Bregasto vratilo se moe izradjivati kovanjem ili livenjem nakon
2
2
ega se rukavci bruse a bregovi obrauju kopirnim bruenjem.
Ako su dodirne linije usisnih i izduvnih ventila u istoj ravi (paralelni
Kovana bregasta vratila se kuju od elika za cementaciju i to
ventili) onda ugao izmeu izduvnog i usisnog brega iznosi:
legiranih .4720; .4520; 4220 ili za mala optereenja
1
= = (360 + 1 2 1 + 2 )
ugljeninih .1220. Dubina cementiranog sloja je oko 1 mm a
2 4
tvrdoa oko 60 HRC (bregovi, ekscentar, zupanik). Jezgro vratila
Ako dodirne linije nisu u istoj ravni (npr. 1 bregasto vratilo u glavi,
ostaje ilavo.
ventili pod V, pogon klackalicama), onda treba uzeti u obzir i
Livena bregasta vratila se liju od nodularnog liva nakon ega se
ugao izmeu dodirnih linija izduvnih i usisnih klackalica.
bregovi indukciono kale kako bi se postigla tvrdoa od oko 60
HRC.
PROFIL BREGA
Najnovija tehnologija izrade bregasog vratila je livenje od sivog
Profil brega treba da omogui to vei protoni presek ventila ali
liva sa odbelom. Specijalnim sistemom hlaenja pri livenju
istovremeno i dobre dinamike karakteristike sistema tj. to manja
postie se da unutranja struktura vratila bude sivo liveno gvoe ubrzanja i usporenja pokretnih elemenata kako bi se smanjile
koje poseduje vrstou i ilavost, dok se na povrini ostvaruje
inercijalne sile, habanje i buka pri radu. Ovi zahtevi su u koliziji
belo liveno gvoe koje je velike tvrdoe tako da nema potrebe
tako da je izbor profila kompromis. Mogue su razliite varijante
za naknadnim otvrdnjavanjem.
profila brega.
UGLOVI IZMEU BREGOVA
Ugao izmeu istoimenih bregova iznosi razmaka paljenja po
redosledu paljenja motora.
1
3

2
4

1- Konveksni breg (sa ispupenim bokom) - koristi se sa ravnim

podizaem (a) ili zasvoenim podizaem velikog radijusa (b).
2 - Tangencijalni breg (c) - osnovni krug i radijus vrha su spojeni
pravom linijom (tangentom) - moe se koristiti samo u sprezi sa
podizaem sa tokiem. Retko se koristi jer proizvodi znatnu buku
pri radu, mada daje dobar protoni presek.
3 - Konkavni breg (sa udubljenim bokom) - koristiti se u sprezi sa
podizaem sa tokiem (d).
Osnovni pojmovi e se razmotriti na primeru tzv. harmonijskog
brega - konveksnog brega kod koga su osnovni krug (R0) i
radijus vrha brega (R2) spojeni krunim lukom poluprenika R1.

0
0

0 = 2 0 =
0

R2

hbmax
R1

ur

hb
vb

Rb

ab

hb

ab

vb

ab

ir
R0

1 + 180 + 2
2

Maksimalno pozitivno ubrzanje je merodavno za povrinski

pritisak izmeu brega i podizaa - inercijalna sila usled ovog
ubrzanja i sila u opruzi ventila optereuju bok brega na habanje
usled povrinskog pritiska.
Maksimalno negativno ubrzanje (usporenje) daje inercijalnu silu
koja tei da raskine kinematski lanac (razdvoji podiza i breg).
Ono je merodavno za proraun sile u opruzi koja mora savladati
ovu inercijalnu silu. Poto opruga takoe optereuje breg na
habanje (i poveava mehanike gubitke) bitno je da mase
mehanizma budu to je mogue manje.
U realnosti se pri projektovanju i izradi brega mora obezbediti
mekan ulaz brega u zahvat i izlaz iz zahvata, u irem dijapazonu
podeenosti zazora. Zbog toga postoje ulazna rampa ili
predbreg na relativno velikom uglu ur , i izlazna rampa na
takoe velikom uglu ir. Na ovim delovima profila je izdizanje vrlo
malo (0.0008-0.002 mm/0BV) sa vrlo blagim porastom brzine i
skoro konstantnom niskom vrednou ubrzanja.
Breg je projektovan sa osnovnim kinematskim krugom R0, tj.
njegovo izdizanje je u odnosu na taj osnovni krug. Taj krug je
samo teorijski jer je na krunom delu profila breg realno izraen
sa radijusom Rb koji je manji za tzv. teorijski zazor profila
krunog dela brega.
h

p = R0 Rb 0.2 0.6 mm

Prelaz sa poluprenika Rb na teorijski

poluprenik R0 ostvaruje se na rampi.
z p
Na dijagramu se vidi da
Kada se sada podesi stvarni radni
harmonijski breg ima
zazor ventila z , nezavisno od

diskontinualan tok ubrzanja (ab) njegove veliine (u granicama

0
ur
to rezultira u bunom radu zbog teorijskog zazora profila) izdizanje
ega se danas retko koristi. Ipak zapoinje sa malom brzinom i
on predstavlja osnovu za
priblino konstantnim ubrzanjem, tj. Za kontrolu eme razvoda (1,
poreenje bregova.
2, 1, 2) se mora podesiti zazor
ostvaruje se tih rad sistema u
odreenom dijapazonu podeenosti jednak teorijskom zazoru profila
brega.
radnog zazora.

Harmonijski breg ima diskontinualno ubrzanje zbog ega se kao

takav retko koristi. Vri se korekcija profila primenom vie lukova,
delova sinusoide ili viestepenih polinoma kako bi se dobila
kontinualna promena ubrzanja, to je uslov za tzv.bezudarni
breg, odnosno, breg koji radi tiho i bez izraenih udara.
U praksi se esto koristi varijanta bezudarnog brega koji se po
svom tvorcu naziva Kurtz-ov breg a koji se sastoji od delova
sinusoide i ima kontinualnu promenu ubrzanja.
Naelno je prikazana promena kinematskih veliina za harmonijski
i bezudarni Kurtz-ov breg.

harmonijski breg

hb
p
vb

ab

bezudarni breg

hb

vb

ab

ur 1 2
3
0

VENTILSKI SKLOP
1- Ventil
2 - Sedite ventila
3 - Voica ventila
4 - Opruga ventila
5 - Tanjiri opruge
6 - Poluogrlica
7 - Zaptivna manetna
VENTILI
Ventili su izloeni velikim mehanikim i
termikim optereenjima, naroito
izduvni kod kojih radna temperatura ide
i do 700-800oC.

Nazivni prenik ventila je prenik sedita - d. On zavisi od

smetajnog prostora (vrste komore sagorevanja).
Oto motori dus = (0.38 - 0.52)D (najmanje vrednosti za
ur - ulazna rampa
stojee ventile u bloku a najvee za polusverinu komoru)
(predbreg) - deo
Dizel motori dus = (0.35 - 0.52)D (vee vrednosti kod dir.
sinusoide
ubrizgavanja)
1 segment sinusoide diz (0.85 -0.9 )dus
odreenih parametara Ugao nagiba sedita je 45o . Kod nekih takmiarskih motora
moe biti i 30o da bi se dobio neto vei protoni presek.
2 - segment
sinusoide odreenih
irina sedita b1 je kompromis, kod manje irine zaptivanje
parametara
je bolje ali je loije sprovoenje toplote sa ventila na sedite
b1 1.5 -2 mm (b2-2.5 mm).
3 - deo polinoma 4.
b1
Prenik stabla ventila:
stepena
dsu =(0.2-0.25)d ; dsi=(0.22-03)d
Za izduvni ventil je povoljniji neto vei prenik stabla zbog
odvoenja toplote, mada se u serijskoj proizvodnji iz razloga
unifikacije najee usvaja isti.

ds

d1
d
d2

Termiki jako optereeni izduvni ventili se mogu

u cilju poboljanja hlaenja puniti natrijumom.
Natrijumom se puni oko 2/3 upljine. Natrijum
isparava u vreloj peurki ventila, ime se ona
hladi, para se die navie i kondenzuje se na
Na hladnijem stablu i kondenzat ponovo pada u
peurku.

VOICA VENTILA
Radi se od materijala koji ima dobra klizna svojstva jer se
podmazuje samo uljnom maglom. Koristi se sivi liv SL26 legiran sa
Cr i Mo a kod vrlo forsiranih motora olovna bronza.
Usisni ventili se na vrhu voice zaptivaju gumenim manetnama sa
oprugom da bi se spreio prodor ulja u usisni vod i potronja ulja.
Ponekad se zaptivne manetne postavljaju i na izduvne ventile iako
u izduvnom vodu nema depresije koja intenzivno povlai ulje.

MATERIJALI ZA VENTILE
Ventili se mogu raditi od legiranih elika za poboljanje (.4730;
.5430). ee se koriste austenitni elici otporni na koroziju i visoke
temperature (npr. usisni .4557; izduvni .4579). Danas se esto
OPRUGE VENTILA
upotrebljava nestandardni elik sa veim sadrajem nikla.
Ventili se izrauju izvlaenjem ili istiskivanjem. Ako je vrh stabla u Opruge ventila su najee spiralne cilindrine (ree konusne) i
samo u nekim sluajevima fleksione. Izrauju se od ice za
dodiru sa klackalicom on se indukciono kali do tvrdoe 60 HRC.
opruge .4830 hladnim namotavanjem. Oba kraja se savijaju
Izduvni ventili su obino stelitirani, tj, na nalegajuu povrinu
peurke je navaren prsten od stelita specijalnog tvrdog elika sa kako bi se poveala nalegajua povrina. Cela opruga se izlae
bombardovanju samom ili peskiranju radi poveanja dinamike
velikim sadrajem Ni. Ponekad se stelit navaruje i na vrh stabla.
vrstoe i smanjenja koncentracije napona.
stelit
Opruga mora savladati inercijalnu silu koja potie od
maksimalnog negativnog ubrzanja, kako ne bi dolo do odvajanja
elemenata (raskida kinematskog lanca). U nekim sluajevima,
SEDITE VENTILA
Ako je glava motora izraena od livenog gvoa ventilska sedita kada je sila velika, koriste se 2 opruge postavljene jedna u drugoj.
Namotane su u suprotnim smerovima da u sluaju loma jedne ne
se mogu direktno obraditi u glavi. Kod aluminijumskih glava
bi dolo do zaglavljivanja u navojcima druge.
potrebno je posebno izraditi sedita ventila od odgovarajueg
Donje sedite opruge moe biti izvedeno kao rotocap sistem sa
materijala koja se upresuju u glavu motora. Materijal za sedita
moe biti liveno gvoe (SL 26 esto legiran sa Cr i Mo). Danas se tanjrastom oprugom i kuglicama koji omoguava zaokretanje
kod oto motora koji rade sa bezolovnim benzinom sedita izrauju ventila za odreeni ugao oko svoje ose pri svakom otvaranju i
od sinter materijala jer nema olovnih taloga koji dobro podmazuju zatvaranju radi ravnomernijeg habanja ventila i sedita.
sedita ventila.
Ugao sedita ventila se obrauje tako da mu
je ugao za o vei od ugla nagiba zaptivne
povrine na ventilu (koji je 45o). Na taj nai se
osigurava naleganje peurke po spoljnoj strani
rotocap
sedita.

SISTEM ZA REGULACIJU ZAZORA VENTILA

Kada ventil miruje na seditu izmeu njega i elemenata za
prenos kretanja sa brega mora postojati makar minimalan
zazor kojim se osigurava sigurno zatvaranje.
Ukoliko zazor ne bi postojao ventil bi bio pritisnut krunim
delom brega i otvoren. Time se gubi zaptivanje i dolazi do vrlo
brzog oteenja ventila usled prolaska vrelih gasova.
Preveliki zazor, sa druge strane, proizvodi buan rad sistema, i
smanjuje visinu izdizanja ventila.
Pri prelasku motora iz hladnog u radno, zagrejano stanje,
zazor ventila se menja usled termikih dilatacija pojedinih
elemenata sistema (koje su nejednake) i termikih dilatacija
delova motora (blok, glava).
Zbog toga kod konvencionalnih konstrukcija sistema razvoda
postoji sistem za regulaciju zazora ventila pomou koga se u
toku odravanja motora periodino vri podeavanje zazora na
vrednosti propisane od strane proizvoaa. Proizvoa
specificira i uslove pod kojima se vri provera podeenosti
zazora (npr. kod hladnog ili zagrejanog motora i sl.).
Na slikama su prikazane neki uobiajeni sistemi za regulaciju
zazora ventila. Kod dvokrake klackalice se obino koristi
regulacioni vijak sa osiguravajuom navrtkom na samoj
klackalici (a) a kod jednokrake klackalice se regulacioni vijak
nalazi na osloncu klackalice (b), sto je svakako povoljnije sa
stanovita smanjenja mase izloene inerciji.

Reenje kod sistema bez klackalica (c), gde se zazor podeava

izmenom ploica kalibrisane debljine, je pouzdano i u eksploataciji vrlo
dugo zadrava podeene vrednosti, mada je sama operacija
podeavanja i zamene ploica sloenija. Ploice su otvrdnute.
Poslednjih godina se dosta koristi sistem sa hidraulinim
kompenzatorima zazora koji praktino odravajuju nulti zazor
ventila, omoguavajui istovremeno tih rad sistema i sigurno
zatvaranje ventila. Osim toga, odravanje motora je pojednostavljeno
jer nije potrebno nikakvo podeavanje. Kod primene hidraulinih
kompenzatora zazora na profilu brega nisu potrebne rampe.
Hiraulini kompenzator zazora moe biti izveden u aici podizaa,
kao to je prikazano na slici, ili u osloncu jednokrake klackalice. U
svakom sluaju on se napaja uljem pod pritiskom iz sistema za
podmazivanje motora i obino se predvia posebna uljna magistrala
za njegovo napajanje.
I - kada nema optereenja (u kontaktu je kruni deo brega) opruga
(5) anulira zazor; pri tome se u komori (4) stvara depresija i kugliasti
ventil (6) proputa ulje iz prostora iznad klipa (gde se ulje dopunjava
iz uljne magistrale) u komoru (4).
II kada breg deluje pritisak ulja u
visokopritisnoj komori (4) poraste jer se ulje
ne moe vratili (kugliasti ventil je zatvoren);
klip (2) i aura (3) su praktino kruti i prenose
izdizanje na ventil; samo mali deo ulja proe
kroz mali zazor izmeu (2) i (3), ime se stvori 1
6
zazor oko 0.001 mm to je potrebno zbog 2
mehanikih i termikih optereenja.
7

1-aica
2-klip
3-aura
4-visokopritisna komora
5-opruga za anuliranje
zazora
6-kugliasti venti
7-opruga kugliastog
ventila
8-uljna magistrala

8
5