OSNOVE OPTIKE, OPTIKIH POMAGALA I UREDJAJA

Handout 9 2012/2013
Dj. Koruga, D. Vasiljevi, J. akota

Detektori optikog zraenja

9.1

Pojam i podela detektora

Detektor optikog zraenja predstavlja optoelektronsku komponentu koja slui za prihvatanje ili
merenje optikog zraenja. Princip rada detektora zasniva se na pretvaranju optike energije u
druge oblike energije koji se mogu elektronski obraivati. Energija optikog zraenja moe se
pretvoriti u druge vidove energije pomou:
termikog efekta,
fotoelektrinog efekta,
fotohemijskog efekta.
Detektori koji za svoj rad koriste fotoelektrini efekat ili fotohemijski efekat nazivaju se
selektivni detektori. Naziv selektivan detektor potie od injenice da odziv detektora na upadno
optiko zraenje zavisi od fluksa (snage) optikog zraenja i talasne duine optikog zraenja.
Selektivni detektori su osetljivi u relativno uskom podruju talasnih duina. Detektori koji za
svoj rad koriste termiki efekat nazivaju se neselektivni detektori. Naziv neselektivni detektor
potie iz injenice da odziv detektora na upadno optiko zraenje zavisi samo od fluksa optikog
zraenja, a ne i od talasne duine optikog zraenja.
Postoje vie moguih naina podela detektora prikazanih na slici 9.1. Detektori se mogu podeliti
prema:
oblasti spektra u kojoj su detektori osetljivi,
mehanizmu detekcije, odnosno nainu pretvaranja optike energije u druge vidove energije,
radnoj temperaturi.
Detektor

Oblast spektra

Mehanizam detekcije

Radna temperatura

Vidljiva oblast

Termiki

300 K

Bliska IC oblast

Fotoelektrini

195 K

Kratkotalasna IC oblast

Fotohemijski

77 K

Srednjetalasna IC oblast

4K

Dugotalasna IC oblast

Slika 9.1. Klasifikacija detektora

Prema nainu pretvaranja optike energije detektori se mogu podeliti na:

OSNOVE OPTIKE, OPTIKIH POMAGALA I UREDJAJA

Handout 9 2012/2013
Dj. Koruga, D. Vasiljevi, J. akota

termike,
fotoelektrine,
fotohemijske.

Kod termikih detektora koriste se materijali kod kojih se, prilikom apsorpcije optikog zraenja,
neka osobina materijala menja usled zagrevanja. Najee se kao posledica apsorpcije optikog
zraenja menjaju elektrina otpornost ili dimenzije detektora. Termiki detektori slue kao
detektori fluksa (snage) upadnog zraenja. Termiki detektor koji se najee primenjuje je
piroelektrini detektor. On ima najveu primenu u alarmnim ureajima.
Kod fotoelektrinih detektora fotoni iz upadnog optikog zraenja izazivaju elektronske prelaze
unutar atoma materijala detektora. To je poznati fotoelektrini efekat koji stvara elektrini signal
unutar detektora. Postoje dva tipa fotoelektrinog efekta, unutranji i spoljanji fotoelektrini
efekat. Kod detektora sa spoljanjim fotoelektrinim efektom fotoni iz upadnog optikog
zraenja izbijaju elektrone iz materijala u spoljanju sredinu. Ti fotogenerisani elektroni se na
odgovarajui nain registruju. Kod detektora sa unutranjim fotoelektrinim efektom fotoni iz
upadnog optikog zraenja takoe izbijaju elektrone iz atoma. Meutim, ti fotogenerisani
elektroni ostaju u okviru materijala detektora i na pogodan nain se registruju. Fotoelektrini
detektor sa spoljnim fotoefektom, koji se najee primenjuje, je fotokatoda pretvaraa i
pojaavaa slike. Fotoelektrini detektori sa unutranjim fotoefektom mogu biti fotoprovodni
detektori (fotootpornici) i fotonaponski detektori (fotodiode).
Fotohemijski detektori u sutini predstavljaju filmsku traku. Kod fotohemijskih detektora pod
uticajem fotona iz upadnog optikog zraenja dolazi do hemijskih promena na filmskoj traci koja
predstavlja detektor.
U vidljivoj i bliskoj infracrvenoj oblasti spektra koriste se silicijumski detektori koji rade na
sobnoj temperaturi. Silicijumski detektori se u vojnim primenama javljaju kao PIN ili lavinske
fotodiode. Najea vojna primena silicijumskih detektora je registrovanje zraenja
poluprovodnikih i NdYAG lasera.
U kratkotalasnoj i srednjetalasnoj infracrvenoj oblasti spektra, u vojnoj primeni, koristi se vei
broj razliitih detektora. Najei detektori su sledei:
nehlaeni fotoprovodni olovo sumporni (PbS) detektori koji rade na talasnim duinama do
2.7 m ,
hlaeni fotoprovodni olovosumporni (PbS) detektori koji rade na talasnim duinama do
3.5 m ,
hlaeni fotoprovodni i fotonaponski indijumantimonidni (InSb) detektori.
U dugotalasnoj infracrvenoj oblasti spektra, u vojnoj primeni, koriste se sledei detektori:
hlaeni fotoprovodni i fotonaponski iva-kadmijum-telurijumski (HgCdTe) detektori,
hlaeni fotonaponski olovo-kalaj-telurijumski (PbSnTe) detektori.
Svi detektori mogu biti izraeni kao takasti detektori ili kao detektori slike. Takasti detekor,
prikazan na slici 9.2a, registruje samo intenzitet optikog zraenja. Na izlasku iz takastog
detektora dobija se promena struje (I) i napona (U) koje zavise od fluksa upadnog optikog

OSNOVE OPTIKE, OPTIKIH POMAGALA I UREDJAJA

Handout 9 2012/2013
Dj. Koruga, D. Vasiljevi, J. akota

zraenja. Detektor slike, prikazan na slici 9.2b daje sliku predmeta koju je optiki sistem
formirao na fotoosetljivom delu detektora. Kod nekih tipova detektora slike na samom izlazu iz
detektora ne dobija se slika koja moe da se posmatra, ve struja ili napon modulisana sa
informacijama slike posmatranog predmeta. Ove informacije se obino koriste za dalju
elektronsku obradu.

Takasti I,U
detektor

Detektor
slike

a)

b)
Slika 9.2. Takasti detektor i detektor slike

9.2

Opta struktura optoelektronskog sistema

Osnova funkcionisanja optoelektronskog sistema je detekcija razlike optike energije koja je

emitovana ili odbijena od predmeta, i pozadine. Bitno je imati na umu da celokupna razlika
optike energije ne moe da doe do detektora koji se nalazi u sklopu optoelektronskog sistema
zbog slabljenja optikog zraenja u atmosferi. Ovde e se samo napomenuti da u pojedinim
podrujima talasnih duina atmosfera skoro u potpunosti apsorbuje zraenje, dok u drugim
podrujima talasnih duina atmosfera delimino proputa zraenje. Opta struktura
optoelektronskog detektorskog sistema data je na slici 9.3.

OSNOVE OPTIKE, OPTIKIH POMAGALA I UREDJAJA

Handout 9 2012/2013
Dj. Koruga, D. Vasiljevi, J. akota

Napajanje
& kontrola

Vetaki
izvori

Kontrolna
elektronika

Aktuator

Prirodni
izvori

stvaranje
kontrolnog
signala

obrada
informacije

atmosfera
signal(predmet)
optika
vlakna
pozadina

Scena

Prenosni
medijum

prostorno
filtriranje
spektralno
filtriranje

Optiki
sistem

detektor

objektiv
Elektrini
sisgnal

Pojaanje
i obrada
signala

Optoelektronski sistem

Ekran

Slika 9.3. Opti blok dijagram optoelektronskog detektorskog sistema

Sa slike 9.3 se vidi da se optoelektronski sistem sastoji iz sledeih osnovnih delova:

optikog sistema,
detektora,
neophodne elektronike.
Optiki sistem se sastoji iz veeg broja optikih komponenti kao to su soiva, ogledala, prizme,
filteri i konanice. Uloga optikog sistema je da fokusira optiku energiju sa predmeta i njegove
okoline na detektor. Ako je potrebno u optikom sistemu vri se spektralno i prostorno filtriranje.
Detektor ima centralnu ulogu u svakom optoelektronskom sistemu. On slui za prevoenje
optike energije u elektrini signal koji u sebi sadri informacije o posmatranom predmetu.
Elektrini signal koji generie detektor mora se dodatno pojaati do unapred definisanog nivoa i
elektronski filtirati da bi se smanjio um i poveao odnos signal/um. Posle ove obrade iz
elektrinog signala je mogue dobiti potrebne informacije i podatke o posmatranom predmetu.
Na osnovu dobijenih podataka optoelektronski sistem moe da izvri odreene akcije. Izlazni
signali iz optoelektronskog sistema mogu se upotrebiti na vie naina:
prikazati kao vizuelna informacija o posmatranom predmetu,
koristiti u sistemima automatskog voenja za pogon aktuatora koji obezbeuje automatsku
reakciju sistema.
Vanu ulogu u uoavanju predmeta u njegovoj okolini (sceni) igra i nain osvetljavanja
predmeta koji moe biti iz vetakih izvora ili iz prirodnih izvora. Ako se scena osvetljava sa
vetakim izvorima zraenja koje kontrolie operator optoelektronskog sistema (infracrveni
reflektori ili laseri), tada se radi sa aktivnim optoelektronskim sistemima. Aktivni

OSNOVE OPTIKE, OPTIKIH POMAGALA I UREDJAJA

Handout 9 2012/2013
Dj. Koruga, D. Vasiljevi, J. akota

optoelektronski sistemi nisu pogodni za vojne primene jer neprijatelj veoma lako moe da utvrdi
da je ozraen.
Ako se scena osvetljava sa prirodnim izvorima zraenja i vetakim izvorima zraenja koji nisu
pod kontrolom operatora, tada se radi sa pasivnim optoelektronskim sistemima. Pasivni
optoelektronski sistemi su pogodni za primenu u vojnim sistemima, jer neprijatelj nema
mogunosti da otkrije da li se optoelektronski sistem koristi ili ne.