G. Popovi: 11.

Proizvod rastvorljivosti

OPTA HEMIJA I

11. PROIZVOD RASTVORLJIVOSTI

Najea podela supstanci na osnovu rastvorljivosti u nekom rastvarau je na rastvorljive i slabo
rastvorljive. Slabo rastvorljive supstance se u literaturi navode i kao "nerastvorljive" Nerastvorljiv je
neprikladan izraz jer se praktino sve supstance, u veoj ili manjoj meri, rastvaraju u rastvarau.
Koncentracija supstance u rastvoru moe biti zanemarljivo mala, ali estice te supstance ipak postoje u
rastvoru.
Imajui u vidu da najvei zvaaj imaju vodeni rastvori, razmaranja u daljem tekstu odnose se na
rastvore u kojima je voda rastvara. U Tabeli 1 prikazana su pravila na osnovu kojih se moe predvideti
rastvorljivost najznaajnijih neorganskih jedinjenja u vodi. Ova pravila su bazirana na sledeoj definiciji
pojma rastvorljiv: supstanca je rastvorljiva u vodi ako na sobnoj temperaturi njen zasien rastvor ima
koncentraciju najmanje 0,1 mol/L (ovo nije opte pravilo zbog ega se u literaturi navode i drugi podaci).
Tabela 1. Rastvorljivost nekih jonskih jedinjenja u vodi
Rastvorljivi

Izuzetak
-

1. Nitrati (NO3 ), acetati (CH3COO ),

hlorati (ClO3-), perhlorati (ClO4-)

AgCH3COO, (KClO4)

2. Hloridi (Cl-), jodidi (I-) i bromidi (Br-)

soli Pb2+, Hg22+, Ag+, Cu+

3. Fluoridi (F-)

MgF2, CaF2, SrF2, BaF2, PbF2

4. Sulfati (SO42-)

BaSO4, SrSO4, CaSO4, PbSO4, Ag2SO4, Hg2SO4

-

5. Hidrogenkarbonati (HCO3 )

(NaHCO3)

Slabo rastvorljivi

Izuzetak

1. Karbonati (CO32-) i fosfati (PO42-)

soli alkalnih metala, NH4+ -soli

2. Sulfidi (S2-)

sulfidi alkalnih metala, (NH4)2S, MgS, BaS

2-

3. Oksidi (O )

oksidi alkalnih metala, SrO, BaO,

(CaO)

4. Hidroksidi (OH-)

hidroksidi alkalnih metala, Sr(OH)2, Ba(OH)2,

(Ca(OH)2)

5. Hromati (CrO42-)

Na2CrO4, K2CrO4, (NH4)2CrO4, MgCrO4

Na osnovu pravila navedenih u Tabeli 1 moe se zakljuiti da li je neka supstanca rastvorljiva ili
slabo rastvorljiva u vodi, ali pravila ne daju odgovor na pitanje "Koliko se rastvara ?". Da bi se razumele
razlike u rastvorljivosti slabo rastvorljivih supstanci, zatim definisali uslovi pod kojim dolazi do taloenja
supstanci ili rastvaranja taloga neophodno je kvantitativno prouiti ravnoteu koja se uspostavlja u
heterogenom sistemu izmeu slabo rastvorljive supstance i njenog zasienog rastvora (ravnotea
vrsto
teno).

G. Popovi: 11. Proizvod rastvorljivosti

OPTA HEMIJA I

Prouavanja ravnotea u sistemu vrsto

teno u daljem tekstu ogranieno je na jonska
jedinjenja. Meutim, osnovni principi koji se odnose na jonska jedinjenja mogu se primeniti i na sve ostale
tipove vrstih supstanci.
Da bi se lake pratio tekst koji sledi neophodno je prvo razmotriti relaciju koja postoji izmeu
koncentracije jedinjenja i koncentracija njegovih jona u rastvoru.
Primer 1. Izraunati koncentraciju natrijumovih i hloridnih jona u rastvoru NaCl koncentracije 0,1 mol/L?
Disocijacijom u vodenom rastvoru jedna formulska jedinica NaCl daje jedan Na+ i jedan Cl- jon:
NaCl
Na+
+
1
1
0,1 mol/L 0,1 mol/L

Cl1
0,1 mol/L

[Na+] = [Cl-] = 0,1 mol/L

Primer 2. Izraunati koncentraciju natrijumovih i sulfatnih jona u rastvoru Na2SO4 koncentracije 0,1 mol/L?
U vodenom rastvoru jedna formulska jedinica Na2SO4 daje dva Na+ i jedan SO42- jon:
Na2SO4
1
0,1 mol/L

2 Na+
+
2
0,2 mol/L

SO421
0,1 mol/L

[Na+] = 0,2 mol/L

[SO42-] = 0,1 mol/L
Hemijska formula : Na2SO4
Koncentracija jona: [Na+] = 2[SO42-]

Veoma je vano da se shvati ova relacija

Primer 3. Izraunati koncentraciju jona olova u vodenom rastvoru Pb(NO3)2 ako je koncentracija nitratnih
jona 0,1 mol/L?
Pb(NO3)2
1
0,05 mol/L

Pb2+
+
2 NO31
2
0,05 mol/L 0,1 mol/L

[NO3-] = 2[Pb2+]

[Pb 2+ ] =

[NO 3 ]
2

[Pb2+] = 0,05 mol/L

G. Popovi: 11. Proizvod rastvorljivosti

OPTA HEMIJA I

KONSTANTA PROIZVODA RASTVORLJIVOSTI, Ksp

Ako se 1 g vrstog AgCl doda u 1 litar vode i mea, vrlo malo AgCl e se rastvoriti (manje od 0,002 g na
sobnoj temperaturi). Brzina kojom se AgCl rastvara u vodi moe se utvrditi na osnovu merenja koncentracija
Ag+ i Cl- jona u rastvoru u odreenim vremenskim intervalima (slika 1). Na samom poetku postoji najvei
skok u koncentraciji jona u rastvoru, tj. brzina rastvaranja je najvea. Vremenom, kako se poveava
koncentracija Ag+ i Cl- jona u rastvoru postoji mogunost njihovog sudara i taloenja AgCl. Brzina
rastvaranja se zbog toga vremenom smanjuje do trenutka kada brzina rastvaranja postane jednaka brzini
taloenja. U tom momentu se uspostavlja ravnotea. Kada se uspostavi ravnotea vie nema promene
koncentracije jona u rastvoru, a takav rastvor se naziva zasien rastvor. Dodatak jo vrstog AgCl u
posmatrani sistem nee uticati na ravnoteu. U 1litru vode na odreenoj temperaturi maksimalno se moe
rastvoriti tano odreena masa AgCl bez obzira koliko se vrstog AgCl nalazi u viku.

Slika 1. Promena koncentracije Ag+ i Cl- jona u rastvoru, u zavisnosti od vremena, pri rastvaranju vrstog
AgCl.
S obzirom da je rastvoreni AgCl potpuno disosovan na jone, ravnotea koja se uspostavlja izmeu
AgCl u talogu i jona u zasienom rastvoru prikazuje se na sledei nain:
AgCl(s)

Ag+(aq) + Cl-(aq)

(Prisustvo supstance u vrstom stanju obeleava se na razliite naine: AgCl(s), AgCl, AgCl)
Striktnom primenom pravila za pisanje ravnotenih konstanti sledi da je konstanta ravnotee (Kc) u
posmatranom sluaju data izrazom:

Kc =

[Ag + ][Cl ]
[AgCl]

[Ag+] i [Cl-] predstavljaju koncentracije (mol/L) Ag+ i Cl- jona u zasienom rastvoru. [AgCl] je koncentracija
AgCl, odnosno broj molova AgCl u 1 litru vrstog AgCl, i to je konstantna vrednost ako se radi o "istoj"
supstanci:

[Ag + ][Cl ] = K c [AgCl]

1424
3
KONSTANTA

Dobijeni izraz pokazuje da je proizvod ravnotenih koncentracija Ag+ i Cl- jona u zasienom rastvoru jednak
konstanti. Ova konstanta se naziva konstanta proizvoda rastvorljivosti, ili samo priozvod rastvorljivosti i
uobiajeno je da se obeleava sa Ksp, Ks ili P (sp u indeksu potie od engleskog izraza solubility product):
Ksp=[Ag+][Cl-]

Ksp=1,8x10-10

G. Popovi: 11. Proizvod rastvorljivosti

OPTA HEMIJA I

Proizvod rastvorljivosti predstavlja proizvod koncentracija jona nekog jedinjenje u zasienom rastvoru,
podignutih na stepen koji odgovara stehiometrijskim koeficijentima u ravnotenoj jednaini. Ova
konstanta ima fiksnu vrednost na odreenoj temperaturi i ne zavisi od koncentracije individualnih jona.
Za jonsko jedinjenje napisano u optem obliku AxBy proizvod rastvorljivosti dat je sledeim izrazom:
AxBy (s)

xAy+ (aq) + yBx- (aq)

Ksp= [Ay+]x[Bx-]y

Primenjeno na konkretne soli:

PbI2 (s)
Ag2SO4 (s)

Pb2+ (aq) + 2I- (aq)

2Ag+ (aq) + SO42- (aq)

Ksp= [Pb2+][I-]2 = 7,9x10-9

Ksp= [Ag+ ]2[SO42-] = 1,7x10-5

Numerike vrednosti proizvoda rastvorljivosti za neka jonska jedinjenja prikazane su u Tabeli 2.

Tabela 2. Vrednosti konstante proizvoda rastvorljivosti za neke jonske supstance
Tip jedinjenja
Halogenidi

Karbonati

Sulfidi

Sulfati

Hidroksidi

Hromati

AgCl
AgBr
AgI
PbF2
PbCl2
PbBr2
PbI2
CaF2
Ag2CO3
CaCO3
SrCO3
BaCO3
CoCO3
NiCO3
ZnCO3
HgS
Ag2S
CuS
CdS
PbS
SnS
ZnS
CoS
NiS
FeS
MnS
Ag2SO4
CaSO4
SrSO4
BaSO4
PbSO4
Al(OH)3
Ca(OH)2
Fe(OH)3
Fe(OH)2
Mg(OH)2
Zn(OH)2
Ag2CrO4
PbCrO4

Ag+ + ClAg+ + BrAg+ + IPb2+ + 2FPb2+ + 2ClPb2+ + 2BrPb2+ + 2ICa2+ + 2F2Ag+ + CO32Ca2+ + CO32Sr2+ + CO32Ba2+ + CO32Co2+ + CO32Ni2 + + CO32Zn2+ + CO32Hg2+ + S22Ag+ + S2Cu2+ + S2Cd2+ + S2Pb2+ + S2Sn2+ + S2Zn2+ + S2Co2+ + S2Ni2+ + S2Fe2+ + S2Mn2+ + S22Ag+ + SO42Ca2+ + SO42Sr2+ + SO42Ba2+ + SO42Pb2+ + SO42Al3+ + 3OHCa2+ + 2OHFe3+ + 3OHFe2+ + 2OHMg2+ + 2OHZn2+ + 2OH2Ag+ + CrO42Pb2+ + CrO42-

Ksp (25 oC)

1,8x10-10
5,0x10-13
8,3x10-17
3,6x10-8
1,7x10-5
2,1x10-6
7,9x10-9
3,9x10-11
8,1x10-12
4,5x10-9
9,3x10-10
5,0x10-9
1,0x10-10
1,3x10-7
1,0x10-10
2,0x10-53
1,0x10-49
3,9x10-37
1,0x10-28
3,2x10-28
1,0x10-26
2,0x10-25
4,0x10-22
4,0x10-20
4,9x10-18
5,1x10-15
1,7x10-5
2,4x10-5
3,2x10-7
1,2x10-10
6,3x10-7
3,0x10-34
6,5x10-6
1,6x10-39
7,9x10-16
7,1x10-12
3,0x10-16
1,2x10-12
2,8x10-13

G. Popovi: 11. Proizvod rastvorljivosti

OPTA HEMIJA I

Razlika izmeu rastvorljivosti i proizvod rastvorljivosti:

Rastvorljivost je koliina neke supstatance prisutna u zasienom rastvoru. Obino se izraava u

gramima rastvorene supstance po litru rastvora (g/L), zatim u molovima rastvorene supstance po
litru rastvora (molarna rastvorljivost, Mol/l), ili na neki drugi nain (g/mL, mg/ml).
Proizvod rastvorljivosti je ravnotena konstanta, predstavlja proizvod koncentracija jona nekog
jedinjenje u zasienom rastvoru, podignutih na stepen koji odgovara stehiometrijskim
koeficijentima u ravnotenoj jednaini.

S obzirom da se rastvorljivosti i proizvod rastvorljivosti odnose na zasiene rastvore izmeu njih postoji
veza. Ako je poznata jedna veliina druga se moe izraunati

Izraunavanje Ksp na osnovu poznate rastvorljivosti

Ako je poznata rastvorljivost supstance (moe se odrediti primenom razliitih eksperimentalnih
tehnika) mogue je izraunati vrednost priozvoda rastvorljivosti.
Primer 4. Izraunati proizvod rastvorljivosti BaSO4, ako 1 litar zasienog rastvora barijum-sulfata sadri
0,0025 g rastvorenog BaSO4.
Reavanje zadatka izvodi se po sledeim fazama:
Faza 1. Napisati jednainu ravnotee u zasienom rastvoru BaSO4 i izraz za proizvod rastvorljivosti.
BaSO4 (s)

Ba2+ (aq) + SO42- (aq)

Ksp= [Ba2+ ][SO42-]

Faza 2. Izraunati molarnu rastvorljivost (S) BaSO4, tj. rastvorljivost u molovima po litru rastvora
(koliinska koncentracija zasienog rastvora).
1 mol BaSO4
233 g
x

0,0025 g
x = 1,1x10-5 mol BaSO4

(rastvoreno)

1 litar zasienog rastvora sadri 1,1x10-5 mol BaSO4

S =1,1x10-5 mol/L
Faza 3. Izraunati koncentraciju Ba2+ i SO42- jona u zasienom rastvoru.
Svaka formulska jedinica BaSO4 koja je rastvorena u vodi daje jedan Ba2+ i jedan SO42- jon.
BaSO4 (s)
S

Ba2+ (aq)

1,1x10-5 mol/L
(rastvoreno)

1,1x10-5 mol/L

SO42- (aq)
S
1,1x10-5 mol/L

U zasienom rastvoru: [Ba2+] = [SO42-] = S = 1,1x10-5 mol/L

Zamenom ovih koncentracija u izraz za proizvod rastvorljivosti dobija se vrednost proizvoda
rastvorljivosti:
ili

Ksp= [Ba2+ ][SO42-]= (1,1x10-5) (1,1x10-5) = 1,2x10-10

Ksp= [Ba2+ ][SO42-]= S2 = (1,1x10-5)2 = 1,2x10-10

G. Popovi: 11. Proizvod rastvorljivosti

OPTA HEMIJA I

Primer 5. Izraunati proizvod rastvorljivosti Ag2CrO4, ako 1 litar zasienog rastvora srebro-hromata sadri
0,222 g rastvorenog Ag2CrO4.
1. Jednaina ravnotee u zasienom rastvoru Ag2CrO4 i izraz za proizvod rastvorljivosti:
Ag2CrO4 (s)

2Ag+ (aq) + CrO42- (aq)

Ksp= [Ag+ ]2[CrO42-]

2. Izraunvanje molarne rastvorljivost (S) Ag2CrO4:

1 mol Ag2CrO4
332 g
x

0,222 g
x = 6,7x10-5 mol Ag2CrO4

(rastvoreno)

1 litar zasienog rastvora sadri 6,7x10-5 mol Ag2CrO4

S =6,7x10-5 mol/L
3. Izraunavanje koncentracije Ag+ i CrO42- jona.
Svaka formulska jedinica Ag2CrO4 koja je rastvorena u vodi daje dva Ag+ i jedan CrO42- jon.
Ag2CrO4 (s)
S
6,7x10-5 mol/L
(rastvoreno)

2Ag+ (aq)

2S
1,3x10-4 mol/L

CrO42- (aq)
S
6,7x10-5 mol/L

U zasienom rastvoru: [Ag+] = 2S = 1,3x10-4 mol/L

[CrO42-] = S = 6,7x10-5 mol/L
Zamenom ovih koncentracija u izraz za proizvod rastvorljivosti dobija se vrednost
proizvoda rastvorljivosti:
ili

Ksp = [Ag+ ]2[CrO42-] = (1,3x10-4)2 (6,7x10-5) = 1,2x10-12

Ksp = [Ag+ ]2[CrO42-] = (2S)2S = 4S3 = 4(6,7x10-5)3 = 1,2x10-12

UPOTREBA Ksp
Konstanta proizvoda rastvorljivosti ima viestruku primenu. Slui za izraunavanje rastvorljivosti
slabo rastvorljivih jedinjemnja, zatim za poreenje rastvorljivosti jonskih jedinjenja, izraunavanje
koncentracije jona slabo rastvorljivog jedinjenja u zasienom rastvoru, definisanja uslova taloenja.

G. Popovi: 11. Proizvod rastvorljivosti

OPTA HEMIJA I

I Izraunavanje rastvorljivosti na osnovu poznate vrednosti Ksp

Primer 6. Izraunati rastvorljivost (mol/L i g/L) AgCl u vodi na 25 oC, ako je Ksp=1,8x10-10.
1. Napisati jednainu ravnotee u zasienom rastvoru AgCl i izraz za proizvod rastvorljivosti
Ag+ (aq) + Cl- (aq)

AgCl (s)

Ksp= [Ag+ ][Cl-] = 1,8x10-10

2. Svaka formulska jedinica AgCl koja je rastvorena u vodi daje jedan Ag+ i jedan Cl- jon.
Ag+ (aq)

AgCl (s)
S

mol/L
(rastvoreno)

Cl- (aq)
S

U zasienom rastvoru: [Ag+] = [Cl-] = S

Ksp= [Ag+ ][Cl-]= S2 = 1,8x10-10

S = 2 K sp = 2 1,8 x10 10
S = 1,3x10-5 mol/L
Mr AgCl = 143,5
1,9x10-3 g/L (1,9 mg/L)
Rastvorljivost AgCl u vodi na 25 oC iznosi 1,3x10-5 mol/L (1,3x10-5 mol AgCl se nalazi rastvoreno u 1 litru
rastvora), odnosno 1,9x10-3 g/L. S obzirom da je rastvoreni AgCl potpuno disosovan na jone sledi da je
[Ag+] =1,3x10-5 mol/L i [Cl-] =1,3x10-5 mol/L.
Primer 7. Izraunati rastvorljivost (mol/L i g/L) PbI2 u vodi na 25 oC, ako je Ksp=7,9x10-9.
1. Jednaina ravnotee u zasienom rastvoru PbI2 i izraz za proizvod rastvorljivosti
Pb2+ (aq) + 2I- (aq)

PbI2 (s)

Ksp= [Pb2+ ][I-]2= 7,9x10-9

2. Svaka formulska jedinica PbI2 koja je rastvorena u vodi daje jedan Pb2+ i dva I- jona.
PbI2 (s)
S

mol/L
(rastvoreno)

Pb2+ (aq) + 2I- (aq)

S
2S

[Pb2+ ] = S
[I-] = 2S
Ksp= [Pb2+ ][I-]2= (S)(2S)2 = 4S3= 7,9x10-9

S=3

K sp
4

=3

7,9 x10 9
4

G. Popovi: 11. Proizvod rastvorljivosti

OPTA HEMIJA I

S = 1,3x10-3 mol/L
Mr PbI2 = 461
0,6 g/L
Rastvorljivost PbI2 u vodi na 25 oC iznosi 1,3x10-3 mol/L ( 0,6 g/L). S obzirom da je rastvoreni PbI2 potpuno
disosovan na jone sledi da je [Pb2+]=1,3x10-3 mol/L i [I-]=2,6x10-3 mol/L.
U Tabeli 3 prikazane su jednaine koje povezuju proizvod rastvorljivosti i rastvorljivosti za razliite
tipove jonskih jedinjenja (tj. za jedinjenja koja imaju razliit jonski odnos). Ne trudite se da ih memoriete,
samo se potrudite da ih razumete. Naime, kada su poznate formule jedinjenja lako se mogu izvesti ove
jednaine. Npr. ako se uzme jedinjenje Ca3(PO4)2 (jonski odnos 3:2). Iz formule se vidi da jedna formulska
jedinica Ca3(PO4)2 daje tri Ca2+ jona i dva PO43- jona:
Ca3(PO4)2 (s)
S

mol/L
(rastvoreno)

3Ca2+ (aq) + 2PO43- (aq)

3S
2S

Ksp = [Ca2+]3[PO43-]2

[Ca2+] = 3S
[PO43-] = 2S
Ksp = [Ca2+]3[PO43-]2
Ksp = (3S)3(2S)2

Ksp = 108S5 S = 5

K sp
108

Tabela 3. Veza izmeu konstante proizvoda rastvorljivosti (Ksp) i molarne rastvorljivosti (S; mol/L) za
jedinjenja razliitog jonskog odnosa.
Ravnotena
koncentracija (mol/L)
Veza izmeu Ksp i S
Jedinjenje
Ksp
[katjon]
[anjon]
S = 2 K sp
AgCl
[Ag+][Cl-]
S
S
Ksp = S2
BaSO4

[Ba2+][SO42-]

Ksp = S2

S = 2 K sp

Ag2SO4

[Ag+]2[SO42-]

2S

Ksp = 4S3

S=3

PbI2

[Pb2+][I-]2

2S

Ksp = 4 S3

S=3

Al(OH)3

[Al3+][OH-]3

3S

Ksp = 27S4

S=4

Ca3(PO4)2

[Ca2+]3[PO43-]2

3S

2S

Ksp = 108S5

S=5

K sp
4
K sp
4
K sp
27
K sp
108

G. Popovi: 11. Proizvod rastvorljivosti

OPTA HEMIJA I

II Poreenje rastvorljivosti jonskih jedinjenja

Proizvod rastvorljivosti se koristi za poreenje rastvorljivosti jonskih jedinjenja. Ali oprezno!!! Ovo
upozorenje bie potkrepljeno sledeim primerom. U Tabeli 4 prikazane su vrednosti za rastvorljivosti i Ksp za
BaSO4 i Ag2CrO4. Podaci pokazuju da je rastvorljivost Ag2CrO4 vea od rastvorljivosti BaSO4. Meutim,
vrednost Ksp Ag2CrO4 je manja u odnosu na Ksp BaSO4, zato to proizvod rastvorljivosti Ag2CrO4 sadri
kvadratni lan, [Ag+ ]2.
Tabela 4. Uporedni prikaz rastvorljivost i Ksp za BaSO4 i Ag2CrO4
Jedinjenje
BaSO4
Ag2CrO4

Rastvorljivost (mol/L)
S =1,1x10-5 mol/L
S =6,7x10-5 mol/L

Ksp
Ksp= [Ba2+ ][SO42-] = 1,2x10-10
Ksp = [Ag+ ]2[CrO42-]= 1,2x10-12

Direkto poreenje rastvorljivosti na osnovu vrednosti Ksp (to znai: ako je vea vrednost Ksp vea je
i rastvorljivost) moe se izvriti samo za jedinjenja istog tipa, tj. koja imaju isti jonski odnos. To znai, da se
direktno na osnovu Ksp mogu uporediti rastvorljivosti 1:1 jedinjenja (AgCl, BaSO4) (daju 2 jona). Isti tip
jedinjenja su i ona koja imaju jonski odnos 2:1 (Ag2CrO4, Ag2SO4) i 1:2 (CaF2, Zn(OH)2) (daju 3 jona).
Sledei tip jedinjenja ija se rastvorljivost direktno moe porediti na osnovu Ksp vrednosti su jedinjenja kod
kojih je jonski odnos 1:3 i 3:1 (daju 4 jona). Zatim, jedinjenja jonskog odnosa 3:2 i 2:3.
Na osnovu vrednosti za Ksp datih u Tabeli 2 moe se zakljuiti da molarna rastvorljivost sledeih
jedinjenja raste u nizu:

jonski odnos u jedinjenu 1:1

Ksp (AgI) < Ksp (PbCrO4) < Ksp (BaSO4) < Ksp (AgCl) < Ksp (BaCO3)
S (AgI) < S (PbCrO4) < S (BaSO4) < S (AgCl) < S (BaCO3)

jonski odnos u jedinjenju 1:2 i 2:1

Ksp (Zn(OH)2) < Ksp (Ag2CrO4) < Ksp (CaF2) < Ksp (PbCl2)
S (Zn(OH)2) < S (Ag2CrO4)

< S (CaF2) < S (PbCl2)

III Izraunavanje koncentracije jona slabo rastvorljivog jedinjenja u zasienom rastvoru

Primer 8. U rastvoru koji je u ravnotei sa AgCl (s) (Ksp=1,8x10-10) koncentracija je Cl- 2x10-3 mol/L.
Izraunati [Ag+].
AgCl(s)

Ag+(aq) + Cl-(aq)

Ako se u izraz za Ksp

[Ag+][Cl-]=1,8x10-10
zameni poznata koncentracija hloridnih jona, [Cl-]=2x10-3 mol/L, dobija se
[Ag + ] =

1,8x10 10 1,8x10 10
=
= 9x10 8 mol/L
[Cl ]
2x10 3

G. Popovi: 11. Proizvod rastvorljivosti

OPTA HEMIJA I 10

Primer 9. U rastvoru koji je u ravnotei sa PbI2 (Ksp=7,9x10-9) koncentracija Pb2+ je 1x10-6 mol/L. Izraunati
[I-].
PbI2 (s)

Pb2+ (aq) + 2I- (aq)

[Pb2+][I-]2=7,9x10-9
[I - ] 2 =

7,9x10 9 7,9x10 9
=
= 7,9x10 3
2=
6
[Pb ]
1x10

[I - ] = 7,9x10 -3 = 8,9x10 2 mol/L

IV Uslovi taloenja
Pri planiranju nekog eksperimenta esto se deava da plan ukljuuje i vodeni rastvor koji sadri vie
vrsta jona koji potiu iz polaznih jedinjenja ili pak nastaju u toku reakcije. Pre otpoinjanja eksperimenta
neophodno je postaviti pitanje "Da li e bilo koja kombinacija prisutnih jona, u planiranoj koncentraciji,
obrazovati jedinjenje koje e se izdvojiti iz rastvora u obliku taloga ?". Odgovor na ovo pitanje daje Ksp.
Naime, jedna od primena Ksp je i izraunavanje maksimalne koncentracije jona koji mogu postojati u jednom
rastvoru, a da ne doe do taloenja (precipitacije).
Za rastvor koji sadri jone slabo rastvorljivog jedinjenja postoje tri mogunosti: (1) rastvor je
nezasien, (2) rastvor je zasien ili (3) rastvor je presien. Da bi se utvrdilo o kom sluaju se radi poredi se
Ksp i jonski proizvod. Jonski proizvod (Q) je proizvod koncentracija jona nekog jedinjenja podignutih na
stepen koji odgovara stehiometrijskim koeficijentima. U izraz za Q ulaze poetne koncentracije ([ ]0) koje
mogu, ali ne moraju da budu i ravnotene koncentracije (ovo je razlika u odnosu na Ksp u iji izraz ulaze
iskljuivo ravnotene koncentracije).
Mogue relacije izmeu Ksp i Q su sledee:
Q < Ksp

rastvor je nezasien

Q = Ksp

rastvor je zasien

Q > Ksp

rastvor je presien - dolazi do taloenja;

supstanca e se taloiti sve dok proizvod koncentracija jona koji
ostaju u rastvoru ne bude jednak Ksp

nema taloenja

Da li dolazi do taloenja BaSO4 (Ksp = 1,2x10-10) ako je [ Ba2+]=1x10-5 mol/L , a koncentracija SO42- :
a) 1,2x10-6 mol/L
b) 1,2x10-5 mol/L
c) 1,2x10-4 mol/L
a) Q = [ Ba2+]0[ SO42-]0 = (1x10-5) (1,2x10-6) = 1,2x10-11
b) Q = [ Ba2+]0[ SO42-]0 = (1x10-5) (1,2x10-5) = 1,2x10-10
c) Q = [ Ba2+]0[ SO42-]0 = (1x10-5) (1,2x10-4) = 1,2x10-9

Q < Ksp rastvor je nezasien, nema taloenja

Q = Ksp rastvor je zasien, nema taloenja
Q > Ksp rastvor je presien, dolazi do taloenja

G. Popovi: 11. Proizvod rastvorljivosti

OPTA HEMIJA I 11

Primer 10. Ako se pomea 100 mL 0,00075 M Na2SO4 i 50 mL 0,015 M BaCl2, da li e doi do izdvajanja
taloga.
Postupak reavanja:
1. Prvo se postavlja pitanje "Da li neka od kombinacija prisutnih jona moe da nagradi slabo rastvorljivo
jedinjenje ?".
Obe soli Na2SO4 i BaCl2 su rastvorljive u vodi i potpuno disosovane na jone:
Na2SO4 2Na+ + SO42BaCl2 Ba2+ + 2ClU trenutku meanja novi rastvor sadri Na+, Ba2+, SO42- i Cl- jone. Mogue je formiranje dve nove soli
BaSO4 i NaCl. NaCl je rastvorljiva so pa ne dolazi do vezivanja Na+ i Cl- jona. Meutim, BaSO4 spada u
slabo rastvorljiva jedinjenja i vrsti BaSO4 e se taloiti ako je Q > Ksp , tj., ako je [ Ba2+]0[ SO42-]0 > Ksp.
Ksp za BaSO4 je 1,2x10-10 (Tabela 2).
2. Izraunavanje Q
Prvo se izrauna broj molova obe soli u matinim (poetnim) rastvorima, a zatim koncentracija jona Ba2+
i SO42- u nastalom rastvoru.
100 mL 0,00075 M Na2SO4:
1000 mL 0,00075 mol Na2SO4
100 mL x
____________________________
x = 7,5x10-5 mol Na2SO4
50 mL 0,015 M BaCl2:
1000 mL 0,015 mol BaCl2
50 mL x
____________________________
x = 7,5x10-4 mol BaCl2
Kada se meaju razblaeni rastvori zapremina finalnog rastvora jednaka je zbiru zapremina poetnih
rastvora:
zapremina finalnog rastvora = 100 mL + 50 mL = 150 mL
Na osnovu poznate zapremine finalnog rastvora (150 mL) i broj molova obe soli (7,5x10-5 mol
Na2SO4 i 7,5x10-4 mol BaCl2) mogu se izraunati koncentracije soli u nastalom rastvoru:
150 mL 7,5x10-5 mol Na2SO4
1000 mL x
____________________________
x = 5x10-4 mol Na2SO4

c(Na2SO4)= 5x10-4 mol/L

150 mL 7,5x10-4 mol BaCl2

1000 mL x
____________________________
x = 5x10-3 mol BaCl2

c(BaCl2)= 5x10-3 mol/L

G. Popovi: 11. Proizvod rastvorljivosti

OPTA HEMIJA I 12

Koncentracija Ba2+ jona:

BaCl2
Ba2+
+
1
1
5x10-3 mol/L 5x10-3 mol/L

2Cl-

Koncentracija SO42- jona:

Na2SO4
1
-4
5x10 mol/L

2Na+

SO421
5x10-4 mol/L

Q = [ Ba2+]0[ SO42-]0 = (5x10-3) (5x10-4) = 2,5x10-6

(Ksp = 1,2x10-10)

S obzirom da je Q>Ksp doie do taloenja BaSO4 (BaSO4 e se taloiti sve dok proizod
koncentracija jona koji ostaju u rastvoru ne bude jednak Ksp).

Detektovanje taloenja (precipitacije)

S obzirom da ovekovo oko ima relativno malu osetljivost, pojava taloga moe se opaziti golim okom ako je
Q
2 ,5 x10 6
Q najmanje 1000 puta vee od Ksp. U primeru 10 ovaj odnos je
=
21000 . Priblino 21000
K sp 1,2 x10 10
puta vea vrednost Q u odnosu na Ksp pokazuje da je mogue opaziti taloenje BaSO4. Nasuprot ovekovom
oku, savremene tehike mogu da detektuju veoma male koliine taloga.

UTICAJ ZAJEDNIKOG JONA NA RASTVORLJIVOST

U vodeni rastvor AgCl u kome je uspostavljena ravnotea :
AgCl (s)

Ag+ (aq) + Cl- (aq)

Ksp= [Ag+ ][Cl-]

doda se NaCl (so rastvorljiva u vodi):

naCl

Na+ + Cl-

Uticaj dodatka Cl+ jona na ravnoteu moe se predvideti na osnovu Le ateljeovog principa (ravnotea se
pomera u smeru vezivanja Ag+ jona):
AgCl (s)

Ag+

Cl-

dodati Cl joni pomeraju ravnoteu na levo

Ravnotea se pomera na levo, u smeru obrazovanja taloga. Nakon ponovnog uspostavljanja ravnotee u
zasienom vodenom rastvoru smanjena je koncentracija Ag+ jona. U novom ravnotenom sistemu Cl- joni
potiu iz dva izvora: iz dodatog NaCl i rastvorenog AgCl. Zbog toga to je Cl- zajedniki za obe soli

G. Popovi: 11. Proizvod rastvorljivosti

OPTA HEMIJA I 13

naziva se zajedniki jon. Po definiciji zajedniki jon je jon koji potie iz dva razliita izvora. Dodatkom
zajednikog jona smanjuje se rastvorljivost AgCl. Smaljenje rastvorljivosti jonskih jedinjenja dodatkom
zajednikog jona naziva se uticaj zajednikog jona.
Primer 11. Izraunati rastvorljivost AgCl u "istoj" vodi i u 0,01 mol/L NaCl. (AgCl: Ksp=1,8x10-10)
Rastvorljivost AgCl u "istoj" vodi:
AgCl (s)
S
mol/L

Ag+ (aq) + Cl- (aq)

S
S

Ksp = [Ag+][Cl-]=1,8x10-10

[Ag+] = [Cl-] = S
Ksp = S2

S = 2 K sp = 2 1,8 x10 10 = 1,3 x10 5 mol/L

Rastvorljivost AgCl u 0,01 mol/L NaCl :

Poetak:
Ravnotea:

NaCl

0,01 mol/L

Na+

AgCl (s)

Ag+ (aq) + Cl- (aq)

0
S

0
S

Cl0,01 mol/L
Ksp = [Ag+][Cl-]=1,8x10-10

(0 + 0,01)
(S + 0,01)

[Ag+]=S
[Cl-]= (S+0,01)
Ksp = [Ag+][Cl-]= (S) (S+0,01)
1,8x10-10= (S) (S+0,01)
Razvijanjem predhodnog izraza dobija se kvadratna jednaina (S2+0,01S-1,8x10-10 =0) ije reavanje zahteva
utroak znatnog vremena. Meutim, mogue je pojednostaviti izraunavanje s obzirom da je S <<0,01, pa se
pravi zanemarljiva greka ako se uzme da je (S + 0,01) 0,01. Ova aproksimacija je razumna zato to je
[Cl-]AgCl <<1,3x10-5 mol/L, jer se dodatkom NaCl smanjuje rastvorljivost AgCl pa samim tim i koncentracija
Cl- jona koji iz njega potiu.
1,8x10-10= (S) (0,01)
S=1,8x10-8 mol/L
Rastvorljivost AgCl u "istoj" vodi:

S=1,3x10-5 mol/L

Rastvorljivost AgCl u 0,01 mol/L NaCl:

S=1,8x10-8 mol/L

Rastvorljivost AgCl je skoro 1000 puta manja u 0,01 mol/L NaCl u odnosu na rastvorljivost u "istoj" vodi.
Ova izraunavanja pokazuju kako zajednaki jon utie da slabo rastvorljiva jedinjenja postanu jo
manje rastvorljiva.

G. Popovi: 11. Proizvod rastvorljivosti

OPTA HEMIJA I 14

Generalno posmatrano, dodatak zajednikog jona u zasien rastvor slabo rastvorljivog jonskog
jedinjenja smanjuje njegovu rastvorljivost. Meutim, neke supstance reaguju sa jonom koji se dodaje pri
emu nastaju rastvorljivi kompleksi, to je praeno rastvaranjem taloga. Kao primer moe da poslui zasien
rastvor HgI2:
Hg2+ (aq)

HgI2 (s)

+ 2I- (aq)

Dodatkom viaka I- jona ( tj. KI) nee doi do smanjenja rastvorljivosti HgI2 (kao to se oekuje zbog efekta
zajednikog jona), ve dolazi do rastvaranja taloga:
HgI2 (s) + 2 I- (aq) [HgI4]2- (aq)

RASTVARANJE TALOGA
U prethodnom tekstu prikazano je kako se moe smaljiti rastvorljivost jonskih supstanci. U
narednom tekstu videemo na koji nain se moe rastvoriti neki talog. Za to postoji vie naina, ali svi se
zasnivaju na uklanjanju (tj. prevoenju u drugi oblik) jona iz ravnotee. Tako se malo rastvorljivo
jedinjenje moe rastvoriti prevoenjem jednog njegovog jona (ili svih njegovih jona) u slab elektrolit,
kompleks ili redoks reakcijom u drugu esticu.

Prevoenje jona u slab elektrolit

Sledei primeri ilustruju rastvaranje malo rastvorljivog jedinjenja prevoenjem jednog od njegovih jona u
slab elektrolit.
1. Prevoenje OH- jona u H2O. Malo rastvorljiv Al(OH)3 rastvara se u kiselinama. H+ iz joni iz
kiselina reaguju sa OH- jonima (iz zasienog rastvora Al(OH)3) i nastaje slab elektrolit H2O:
Al(OH)3 (s)

Al3+ (aq) + 3OH- (aq)

Al(OH)3 (s) + 3H+ (aq) Al3+ (aq) + 3H2O (l)

Uklanjanjem OH- jona iz ravnotee jonski proizvod postaje manji od Ksp ([Al3+][OH-]3 <Ksp). Ravnotea se
pomera na desno, u smeru rastvaranja Al(OH)3.
2. Prevoenje S2- u H2S. Kiseline koje nemaju oksidaciona svojstva (mineralne kiseline) rastvaraju
neke malo rastvorljive metalne sulfide. Na primer, razblaena HCl rastvara ZnS. H+ joni reaguju sa S2jonima (iz zasienog rastvora ZnS) i nastaje H2S (rastvara se u vodi u koncentraciji 0,1 mol/L; preko te
koncentracije izdvaja se kao gas):
ZnS (s)
ZnS (s)

Zn2+ (aq)

+ S2- (aq)

+ 2H+ (aq) Zn2+ (aq) + H2S (g)

3. Prevoenje CO32- u CO2.. Malo rastvorljivi karbonati mogu se rastvoriti u kiselinama koje su jae
od ugljene kiseline. H+ joni reaguju sa CO32- jonima i nastaje slab elektrolit ugljena kiselina (H2CO3) koja se
razlae na gas CO2:
CaCO3 (s)

Ca2+ (aq) + CO32- (aq)

CaCO3 (s) + 2H+ (aq) Ca2+ (aq) + CO2 (g) + H2O (l)

G. Popovi: 11. Proizvod rastvorljivosti

OPTA HEMIJA I 15

Prevoenje jona u drugu esticu redoks reakcijom

Mnogi metalni sulfidi se rastvaraju u razblaenoj HNO3, zato to nitratna kiselina oksiduje S2- jone i
na taj nain ih uklanja iz rastvora. Ravnotea se pomera u desno u smeru rastvaranja metalnog sulfida:
Cu2+ (aq) + S2- (aq)

CuS (s)

3CuS (s) +2NO3- (aq) + 8H+ (aq) 3Cu2+ (aq) + 3S (s) +2NO (g) + 4H2O (l)

Prevoenje jona u kompleks

Neki katjoni malo rastvorljivih jedinjenja mogu da grade komplekse. Ovo esto rezultuje
rastvaranjem tog jedinjenja. Kao ligandi (donori elektronskog para koji sa jonom metala obrazuju
koordinativno-kovalentnu vezu) mogu biti molekuli i joni kao to su: NH3, CN-, OH-, F-, Cl-, Br-, I-, S2O32-,
itd. Vezivanjem liganada za jone metala, smanjuje se koncentracija "slobodnih" jona metala u rastvoru i
ravnotea rastvaranja se pomera na desno.
Bakar(II)-hidroksid se malo rastvara u vodi. Rastvara se pri dodatku NH3, jer se gradi kompleks
[Cu(NH3)4]2+. Dodatkom NH3 koncentracija Cu2+ jona u rastvoru se smanjuje, zbog ega je [Cu2+][OH]2<Ksp,
pa dolazi do rastvaranja Cu(OH)2:
Cu(OH)2 (s)

Cu2+ (aq) + 2OH- (aq)

Cu(OH)2 (s) + 4NH3 (aq) [Cu(NH3)4]2+ (aq) + 2OH- (aq)

Slino se rastvara i Zn(OH)2:
Zn(OH)2 (s) + 4NH3 (aq) [Zn(NH3)4]2+ (aq) + 2OH- (aq)
Amfoterni hidroksidi, kao to je Zn(OH)2, rastvaraju se i u prisustvu vika jakih baza jer se takoe gradi
kompleks:
Zn(OH)2 (s) + 2OH- (aq) [Zn(OH)4]2- (aq)

Konverzija taloga
U nekim sluajevima je mogue da pri dodatku reagensa u zasien rastvor malo rastvorljive soli da
doe do konverzije taloga, odnosno da se istaloi druga jo manje rastvorljiva so. Na primer, u zasien
rastvor sa talogom AgCl dodaju se I- joni (KI) i smea mea. Beli talog AgCl (Ksp=1,8x10-10) postepeno
isezava, a istovremeno nastaje ut talog AgI (Ksp=8,3x10-17). Iz proizvoda rastvorljivosti se vidi da je manje
Ag+ jona potrebno za zaloenje AgI, zbog ega e I- joni vezivati Ag+ jone i obrazovae se manje rastvorljiva
so AgI:
AgCl (s)

Ag+ (aq) + Cl- (aq)

Ksp =1,8x10-10

KI K+ + II- (aq) + Ag+ (aq)

AgI (s)
_________________________________
AgCl (s) + I- (aq) AgI (s) + Cl- (aq)

Ksp =8,3x10-17