I Osnovne vrste i etape pedagokih

istraivanja
U svakoj nauci pa tako i u pedagogiji, istraivanja se preduzimaju sa
ciljem sticanja novih saznanja, objanjavanja nepoznatog, proveravanja
postojeih pretpostavki.
Pod pedagokim istraivanjem se podrazumeva proces primene metoda,
tehnika i instrumenata sa ciljem da se doe do novih saznanja i razjasni
odreeni pedagoki nauni problem.
Postoji vie vrsta pedagokih istraivanja pa se zbog toga postavlja
pitanje njihove klasifikacije. Pedagoka istraivanja se klasifikuju prema
razliitim kriterijumima. Prema prirodi problema, pedagoka istraivanja se
dele na teorijska i empirijska; prema odnosu prema pojavi koja se prouava
razlikuju se transferzalna i longitudinalna pedagoka istraivanja; prema
vremenskoj usmerenosti razlikuju se istorijska, tekua i futuroloka
istraivanja; prema dominantnoj istraivakoj metodi razlikuju se
eksperimentalna, komparativna, , ex-post-facto istraivanja, sociometrijska
pedagoka istraivanja itd.

Vrste pedagokih istraivanja

Prema vremenskoj

orijentaciji istraivanja

Istorijska
istraivanja
Prema broju

Tekua
istraivanja

Futuroloka
Istraivanja

pedagokih

disciplina i drugih nauka

Monodisciplinar Interdisciplinarna
na
istraivanja
istraivanja
Odnos prema koja se
pojavi
prouava
Transferzalna
Longitudinalna
istraivanja

istraivanja

Dominatna

istraivaka
metoda
EksperimentalnaKomparativna
istraivanja
Priroda
Teorijska
istraivanja

istraivanja

Ex-post-facto
istraivanja i
druga

problema
Empirijska
istraivanja

Vrste pedagokih itraivanja se ne mogu rangirati. Sve navedene vrste

pedagokih istraivanja su potrebne. Koja e se vrsta primeniti zavisi, pre
svega od izabranog problema, cilja i zadataka istraivanja. Svaka vrsta
pedagokog istraivanja ima odreenu dominantnu karakteristiku.
1. Istorijska pedagoka istraivanja. Istorijska prouavanja
2

obuhvataju sva teorijska i praktina pitanja iz blie i dalje prolosti pedagogije

i vaspitanja, pod uslovom da su sauvani izvori injenica na koje se ta
istraivanja oslanjaju. Istorijska prouavanja i istraivanja su usresreena
na pojave iz istorije pedagogije (na primer: praenje kako se menjao sistem
predkolskog vaspitanja Marije Montesori od njegovog nastanka do donanjih
dana). Osnovni izvor informacija u istorijskim pedagokim istraivanjima je
pedagoka dokumentacija.
2. Futuroloka pedagoka istraivanja. Svrha futurolokih
pedagokih prouavanja je da sagledaju budui razvoj neke vaspitne pojave.
Ova istraivanja nastoje prognozirati, predvideti razvoj odreene vaspitne
pojave u budunosti. Na primer osnovna kola (kao institucija) moe biti
predmet futurolokog istraivanja odnosno moe se predviati kakva e ona
biti u budunosti. Prilikom predvianja razvoja neke vaspitne pojave, polazi se
od saznanja o njenom razvoju u prolosti. Predmet futurolokih istraivanja
mogu biti i nastavne metode, nastavni programi itd. Foturoloka pedagoka
istraivanja imaju dva osnovna principa: princip kontinuiteta i princip
analogije. Princip kontinuiteta istie znaaj prolosti za razumevanje
budunosti. Princip analogije nalae uporeivanje slinih dogaaja.
Sem istorijskih i futurolokih sve ostale vrste pedagokih istraivanja se
odnose na sadanjost odnosno spadaju u kategoriju tekuih istraivanja.
3. Monodiscplinarna, interdiscplinarna pedagoka istraivanja.
Kada se odreena vaspitna pojava istrauje u okviru samo jedne pedagoke
discpline, ta istraivanja nazivaju se monodiscplinarna. Tako se govori o
predkloskim, kolskim, didaktikim pedagokim istraivanjima.
Znatno je ei sluaj da se pedagoka pitanja istrauju sa aspekta vie
pedagokih displina onda se radi o interdisplinarnom pedagokom
istraivanju. Na primer, uenje u nastavi se moe prouavati sa aspekta vie
pedagokih discplina (didaktike, kolske pedagogije).
4. Transferzalna istraivanja. Za transferzalna ili poreno-presena
pedagoka istraivanja je karakteristino da se formira nekoliko grupa
ispitanika razliitog uzrasta pa se potom grupe uporeuju po svojstvu koje se
ispituje (na primer: koje su razlike u interesovanjima dece od 4., 5. i 7.
godina). Osnovna prednost ovih istraivanja je u tome to se do informacija
dolazi u relativno kratkom roku.

5. Longitudinalna istraivanja. Za longitudinalna pedagoka istraivanja

je karakteristino da se u odreenim vremenskim razmacima, na istim
ispitanicima, ispituje izabrano svojstvo i na taj nain se dolazi do podataka o
njegovom razvoju (na primer: razvoj mate u periodu od 5. do 7. godine).
6. Eksperimentalna istraivanja. Primenju se kada ele ustanovljavati
uzrono-posledine veze meu pedagokim pojavama i utvrditi efikasnost
(uinak) pojedinih vaspitno-obrazovnih postupaka. U ovoj vrsti istraivanja
3

se formiraju dve grupe vaspitanika od koji se samo jedna izlae delovanju tzv.
eksperimentalnog faktora (na primer kada se ispituje delovanje grupnog
oblika u rada u nastavi).
7. Komparativna istraivanja. Vrsta pedagokih istraivanja kojim se
porede kolski sistemi razliitih zemalja, odreeni tipovi pedagokih
ustanova, nastavni planovi i programi, nazivaju komparativna istraivanja
(na primer: Koje su razlike u sistemu predkolskog vaspitanja vedske i
Srbije).
8. Ex-post-facto istraivanja. Radi se o istraivanjima koja se sprovode
nakon to je odreeni faktor delovao na neku pedaogoku pojavu. U ovim
istraivanjim, istraiva postavlja hipotezu da je odreeni faktor koji je ranije
delovao uzrok posledica koje je on uoio na nekoj vaspitnoj pojavi.
9. Teorijska pedagoka istraivanja. Teorijska ili fundamentalna
pedagoka istraivanja razmatraju fundamentalna pitanja pedagogije i
vaspitanja koja su teorijskog karaktera mada nisu sva teorijska pitanja
fundamntalna. Tipini problemi teorijskih pedagokih istraivanja su: cilj i
zadaci vaspitanja; odnos pedagogije prema drugim naukama, jezik
pedagogije itd.
10. Empirijska (primenjena) pedagoka istraivanja. Za
predkolsku pedagogiju su naroito znaajna empirijska istraivanja. Svako
istraivanje koje polazi od vaspitne prakse, koje za svoj osnov uzima
empirijske injenice, naziva se empirijsko istraivanje. Osnovna svrha
empirijskih istraivanja je menjanje odnosno unapreivanje kvaliteta
postojee vaspitne prakse zbog ega se ova istraivanja nazivaju i
inovativna ili razvojna istraivanja.
Problem ovih istraivanja mogu biti sadraji, oblici, metode, sredstva
vaspitno-obrazovnog rada. Na primer, problemi empirijskih pedagokih
istraivanja su: Uzroci neuspeha uenika 5. razreda osnovne kole,
Povezanost porodinih uslova sa agresivnou dece u vrtiu itd.

U empirijskim pedagokim istraivanjima dominira induktivno zakljuivanje,

komparacija, uoptavanje. Empirijska istraivanja polaze od optih
pedagokih saznanja. Jedan pedagoki zakon, princip i sl. ostaje samo opte
saznanje dok se empirijskim istraivanjima ne pronae put njegove praktine
primene. Odavno je, na primer poznato da princip oiglednosti ima veliki
znaaj u nastavnom radu. Kako e se, meutim, nastavnici i vaspitai
rukovoditi tim principom, ne moe se znati bez empirijskih pedagokih
istrivanja.
Empirijska pedagoka istraivanja zapoinju izborom problema i
4

definisanjem osnovnih termina koji su sadrani u postavljenom problemu.

Sledea faza je formulisanje cilja i zadataka istraivanja i hipoteza
istraivanja. Nakon toga se vri izbor uzorka i istraivakih metoda i
postupaka. Centralna etapa je prikupljanje podataka a nakon toga se vri
obrada i analiza podataka i formulisanje zakljuaka. Na kraju se vri pisanje
izvetaja obavljenog istraivanja.
Mala (mikro) istraivanja su podvrsta empirijskih istraivanja. Problemi
malih istraivanja su problemi malih dimenzija i irine. Kod malih
istraivanja je izuzetno naglaena praktina primenjivost dobijenih
saznanja.
Racionalizacija u malim pedagokim istraivanjima se ogleda u smanjivanju
broja varijabli koje se analiziraju, korienju manjeg broja istraivakih
postupaka i instrumenata i smanjivanju uzorka. Mala istraivnja se
prvenstveno realizuju posredstvom deskriptivne metode. Od istraivakih
istrumenata prvenstveno se koriste upitnici, skale sudova, protokoli snimanja.
Prikupljeni podaci u malim istraivanjima obrauju se elementarnim
statistikim postupcima. Mala istraivanja realizuje, po pravilu, jedan
istraiva, nastavnik u svom odeljenju ili vaspita u svojoj grupi. Mala
istraivanja se, kao i sva druga, planiraju se i projektuju.
Osnovne faze empirijskog istraivanja su:
1. Izbor problema istraivanja,
2. Definisanje osnovnih pojmova,
3. Formulisanje ciljeva istraivanja,
4. Formulisanje hipoteza,
5. Izbor uzorka istraivanja,
6. Izbor istraivakih metoda, tehnika i instrumenata,
7. Prikupljanje podataka,
8. Obrada i analiza prikupljenih podataka i formulisanje zakljuaka,
9. Pisanje izvetaja istraivanja.
Navedena struktura empirijskih istraivanja ne predstavlja krutu emu, jer
se esto deava da se izmeni redsoled faza ili da izostane odreena etapa
istraivanja. Navedene etape ima svako empirijsko istraivanje.

Literatura: Banur, V., Potkonjak, N. (1999). Metodologija pedagokih

istraivanja, Beograd: Savez pedagokih drutava Jugoslavije, str. 103-112;
167-170; 287-296.