Pitanja 30-35 Termovizija

34. Objasniti kako se meri pad napona na

prekidacima I
S obzirom da grejanje rasklopnog ureaja zavisi od unutranjeg otpora,
moe se zakljuiti da se kontrola unutranjeg grejanja i ispravnosti pola
rasklopnog ureaja, moe izvesti i posredno preko merenja unutranjeg
otpora. Merenje prelaznog otpora pola rasklopnog ureaja se vri U/I
metodom. Standardno se za ovo koristi DC struja 100 A. Pri tome se meri
napon na spoljnim kontaktima pola rasklopnog ureaja.
Uobiajeno je da se prelazni otpor izraava u jedinicama za napon, pa
se kae na primer: prelazni otpor je 10 mV. To znai da se pri proticanju struje
kroz pol rasklopnog ureaja od 100 A - DC, ima pad napona od 10 mV. Iz
opisanog je jasno, da se merenje prelaznih otpora moe vriti samo ako je
rasklopni ureaj van pogona. Za razliku od ovog merenja, termovizijsko
snimanje se vri kada je rasklopni ureaj u pogonu.
Dozvoljene vrednosti prelaznih otpora za malouljne prekidae 110 kV
iznose od 6 8 mV, a za malouljne prekidae 20 i 35 kV to je neto vie od 6
12 mV. Za rastavljae 110 kV dozvoljeni prelazni otpor je od 10 15 mV.
Ukoliko izmereni otpor pola ureaja prelazi ove vrednosti, to je znak da je pol
oteen i da je potrebno izvriti remont.

Pojam "toplog mesta"

Izraz "toplo mesto" u termovizijskoj kontroli elektroenergetskih
postrojenja predstavlja mesto u postrojenju u kome je detektovano
poveanje temperature, a koje bi moglo biti posledica neke vrste
neispravnosti,
odnosno
deo
postrojenja
koji
predstavlja
"potencijalno mesto kvara". Svako poveano grejanje u postrojenju
ne mora znaiti da se na tom mestu ima "toplo mesto" u smislu
potencijalnog mesta kvara. Na primer, magnetno jezgro naponskih
mernih transformatora sa suvom epoksidnom izolacijom greje se
vie od ostalog dela postrojenja i to stanje je za taj aparat normalno
pa se tu ne radi o "toplom mestu".
"Toplo mesto" moze nastati kao posledica loeg kontakta ili je
na nekom elementu oslabila izolacija. Na primer, lo spoj izmedju
pokretnog i nepokretnog kontakta 20 kV malouljnog prekidaa,
sabirnice i strujnog mernog transformatora, na kontaktima
rastavljaa itd. Isto tako oteenje i defekt izolacije na telu 20 kV

kabel zavrnice, oteenje izolacije 20 kV strujnog mernog

transformatora sa epoksidnom izolacijom daje na ekranu poveano
grejanje koje predstavlja "toplo mesto".
Postoje bar dva naina na koje se moze utvrditi postojanje
"toplog mesta". Jedan nain je da se na ekranu termokamere uoe
delovi nekog elementa postrojenja u sve tri faze i izvri poredjenje.
Ako je, na primer, kontakt nekog rastavljaa ili spojnice u jednoj fazi
lo, tada e se videti da je na toj fazi poveana temperatura to
znai da na tom mestu postoji "toplo mesto". Drugi nain je da se
prati provodnik jedne faze i da se trai mesto gde temperatura ima
nadprosenu vrednost. Na primer, spoj razliitih delova sabirnice
jedne faze moe biti lo. U tom sluaju se praenjem provodnika te
faze moe nai spoj sa nadtemperaturom koji predstavlja "toplo
mesto". U sluaju toplih mesta koje su posledica loih kontakata, vrlo je
vano da se zna kolika je struja pri kojoj se vri snimanje. Za kvalitetno
snimanje neophodno je da struja bude bar polovina nazivne, u svakom
sluaju to vea. Zbog ovoga se termovizijska kontrola 20(35) kV elija u TS
110(35)/x kV vri zimi, a 20 kV elija u TS 20/0,4 kV koje napajaju motore
pumpi vodovoda leti. U sluaju da je termovizijska kontrola izvrena pri struji
koja je manja od nazivne, potrebno je detektovanu nadtemperaturu uporediti
sa strujom i doi do zakljuka kolika bi nadtemperatura bila u sluaju da se
ima nazivna struja. Ako se dodje do zakljuka da bi se dobila velika
nadtemperatura, potrebno je izvriti popravku. Ako je toplo mesto posledica
otecenja izolacije, na primer 20 kV kabel zavrnice, tada struja optereenja
nema znaaja. Oko kabel zavrnice se u svakom sluaju vidi korona (na
ekranu beli prsten) kao posledica loe izolacije.

TERMOVIZIJA
Termovizijsko snimanje je postupak trenutne provere stanja u kome se
elektroenergetska oprema nalazi sa stanovita temperature. Metoda
predstavlja prevenciju u odravanju elektroenergetske opreme. Merenja
temperature se vre bezkontaktno, dok je oprema koja se snima u funkciji,
to predstavlja posebnu prednost ovog postupka. Snimanjem pomou
posebnog uredjaja - termovizijske kamere, koja prepoznaje stepen
zagrejanosti tela koje snima, dobijaju se podaci o temperaturi, kao i slika tela
na kojoj su najtoplija mesta (topla mesta), lako uoljiva. Na koji nain kamera
vidi toplotu koju zrai neko telo?

Osnovni deo kamere je objektiv (soivo) koje ima osobinu filtriranja

infra crvenih talasa. Ovi talasi su nosioci toplotnih efekata, i osnova za
utvrdjivanje temperature tela. Svako telo, na temperaturi iznad apsolutne
nule zraci toplotu u vidu elektromagnetnih talasa. Talasne duzine tih talasa
su u delu spektra odmah iznad vidljivog dela, od 10 -6m do 10-3 m. Osobina
ovih talasa je da se talasne duzine, sa porastom temperature pomeraju
prema vidljivom delu spektra. Sva tela se ne ponasaju isto u pogledu
zracenja jer ovo zavisi od fizickih veliina kao to su apsorpcija, refleksija i
transmisija. Kamera hvata meavinu emitovanog, reflektovanog i
transmitovanog zraenja, pri emu je samo emitovano zraenje mera stvarne
temperature tela. Reflektovano i transmitovano zraenje se mora filtrirati, ili
se mora poznavati njihov uticaj, da bi se izmerena vrednost korigovala.
Korekcija izmerenih vrednosti se vri uvodjenjem stepena emisivnosti.
Da bi se definisao stepen emisivnosti, uvodi se pojam crnog tela. To je
telo iji je stepen apsorpcije 100%, to znai da ovo telo apsorbuje svo
zraenje koje na njega padne. Koeficijent refleksije i transmitivnosti ovog tela
je 0, to ga ini idealnim za merenje. Stepen emisivnosti drugih materijala se
daje kao relativna vrednost u odnosu na crno telo.
Poznavanjem koeficijenta emisivnosti materijala koji se snima i
ubacivanjem vrednosti ovog koeficijenta u proraun, temperatura koju ce
kamera snimiti predstavlja stvarnu temperaturu tela. Na kameri postoji
mogunost podeavanja koeficijenta emisivnosti.
Da bi verodostojnost merenja bila potpuna, potrebno je utvrditi i temperaturu
okoline. Na kameri postoji mogucnost podeavanja i ove temperature.
Podeavanjem ovih parametara (koeficijent emisivnosti i temperatura okoline),
kamera e meriti upravo onu temperaturu na kojoj se telo i nalazi.