Mirjana Lazor

Mirjana Isakov
Nevena Ivkovi

ASISTIVNA
TEHNOLOGIJA
U KO L I

Novi Sad 2012.

Mirjana Lazor, Mirjana Isakov, Nevena Ivkovi

ASISTIVNA TEHNOLOGIJA U KOLI
Edicija
Praktikum

Izdava
kola za osnovno i srednje obrazovanje
Milan Petrovi sa domom uenika
Novi Sad, Brae Ribnikar 32
www.smp.edu.rs
Za izdavaa
Slavica Markovi
Lektor
Svetlana Keki
Prelom i tampa
Grafiki studio OSO Milan Petrovi
Tira
500

Publikacija je objavljena uz finansijsku podrku

Uprave za Digitalnu agendu Republike Srbije
i Fonda za otvoreno drutvo

U VO D NA B E L EKA
Prirunik Asistivna tehnologija u koli nastao je kao doprinos uspostavljanju inkluzivne kulture, politike I prakse u naem drutvu, u okviru
projekta Korienje asistivne tehnologije u radu s decom sa smetnjama u razvoju1. Cilj projekta bio je doprinos razvoju inkluzivnog drutva,
promovisanjem primene asistivne tehnologije u radu sa decom sa smetnjama u razvoju i osobama sa invaliditetom.
Prirunik je namenjen nastavnicima, uiteljima, defektolozima I predstavnicima udruenja graana koji ele da se detaljnije upoznaju sa elementima asistivne tehnologije i nainima za njenu primenu.
Tokom osmiljavanja i pisanja prirunika rukovodili smo se injenicom da
je asistivna tehnologija u Srbiji jo uvek malo poznata i da se nedovoljno
koristi u radu sa decom sa smetnjama u razvoju i osobama sa invaliditetom, mada su rezultati koji se postiu njenom primenom izuzetni.
Prirunik je namenjen poetnicima u ovoj oblasti. On prua osnovne informacije u vezi sa pojmom asistivne tehnologije, nainima za njeno adekvatno korienje, osnovnim podelama, kao i o sredstvima i ureajima
koji spadaju u domen asistivne tehnologije. Radi bolje preglednosti, prirunik je podeljen je u nekoliko celina. Na taj nain italac e, uz uvodna
poglavlja, odmah moi da dobije informacije u vezi sa vrstom asistivne
tehnologije za koju je zainteresovan. Pored toga, poslednje poglavlje u
priruniku nudi niz korisnih adresa internet sajtova koji se bave slinim
temama, a koji su namenjeni onima koji ele da nastave svoju obuku o
ovoj oblasti.
Nadamo se da e ovaj prirunik ispuniti prazninu koja u srpskoj strunoj
literature postoji u ovoj oblasti.

Projekat je realizovan u period od juna do decembra 2012, uz finansijsku

podrku Ministarstva kulture, informisanja I informacionog drutva (Upravezadigitalnuagendu) i Fonda za otvoreno drutvo.

MODELI

I N VA L I D N O ST I

Briga o deci sa smetnjama i tekoama u razvoju, prola je u istoriji, kako

u svetu, tako i u Srbiji, kroz nekoliko faza - od direktne diskriminacije,
odbacivanja i iskljuivanja, preko samilosnog/milosrdnog pristupa, zatim
iskljuivo medicinskog pristupa do konanog priznavanja i donoenja
propisa u oblasti prava i potreba osoba sa invaliditetom.
Medicinski model invalidnosti, smetnje u razvoju ili invaliditet tretira iskljuivo kao problem ili nedostatak individue, koja se mora korigovati,
leiti, rehabilitovati i menjati, kako bi ona mogla da se prilagodi kolskom
sistemu i drutvu u celini. Sav teret invalidnosti je na osobi sa smetnjama
u razvoju i njenoj porodici. Osoba se posmatra kroz invalidnost i dijagnozu, a podrka koja joj se prua u zatienim uslovima (domovi, bolnice,
internati) ima za cilj da se takva osoba promeni, kako bi se uklopila u prirodnu sredinu. Na primer, dete sa oteenjem sluha moe da nosi sluni
aparat i od njega se oekuje da naui da govori kako bi se uklopilo, ali od
vaspitaa, nastavnika i ostale dece se ne oekuje da naue jezik znakova
ili druge oblike komunikacije.
Socijalni model, nasuprot medicinskom, invalidnost tretira ne samo kao
problem individue, ve i kao problem drutva. Drutvo se mora menjati i
prilagoavati kako bi izalo u susret specifinim potrebama svakog pojedinca. To se ini kroz novu zakonodavnu politiku, novu obrazovnu i socijalnu politiku, kroz prilagoavanje drutvenih institucija, kroz uklanjanje
raznovrsnih barijera u okruenju od arhitektonskih do psihosocijalnih.
Zato je neophodno invalidnost posmatrati kao problem drutva i pri-

at

hvatiti odgovornost da poloaj i kvalitet ivota dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom zavisi od stepena prilagoenosti drutva.
Po ovom modelu, osobe sa invaliditetom moraju imati uticaj na politiku,
razvoj i pruanje usluga koje se tiu njihovih potreba. Dakle, moraju imati
dostupne odgovarajue servise, kao to su: slube personalnih asistenata, dnevni boravci, servisi podrke za ivot u zajednici, pomo u kui i
razne druge oblike podrke, pristupane institucije i infrastrukturu, uticaj
na donoenje odluka, pravo na izbor, puno potovanje osnovnih ljudskih
prava (prava na kolovanje, zapoljavanje, na samostalno kretanje, na
samostalni ivot, na ekonomsku sigurnost itd.)

I I P R E P R E K E SA KOJ I M A S E S U O AVA J U
O S O B E SA I N VA L I D I T E TO M
Kada se govori o invalidnosti i pravima osoba sa invaliditetom, izmeu
ostalog se misli i na pristupanost izgraenom okruenju, prevozu, informacijama i komunikacijama, koje bi trebalo da omoguavaju osobama sa invaliditetom da uestvuju u ivotu zajednice. Ostale kategorije
stanovnitva, poput male dece i roditelja s malom decom, starijih osoba,
trudnica, osoba s poveanom telesnom teinom ili onih s privremenim
oteenjima, takoe se suoavaju sa tekoama prilikom kretanja i obavljanja svakodnevnih aktivnosti. esto se smatra da su pomenute grupe
same uzrok problema, zbog smanjenih fizikih sposobnosti i specifinih
zahteva prilikom kretanja ili primanja i davanja informacija i usluga.
Pristupano okruenje je jedan od kljunih elemenata u ostvarivanju
drutva zasnovanog na ravnopravnosti. To znai da je pristupanost
briga svih, a ne samo briga manjine. Problem pristupanosti i ukidanje
svih vrsta prepreka treba posmatrati kao problem koji se tie ljudskih
prava ne samo osoba sa invaliditetom, nego i celokupnog drutva. Socijalni model invalidnosti podrava takav concept, podrazumevajui da je
uklanjanje svih vrsta prepreka odgovornost itavog drutva s obzirom
na to da ih ono i stvara - kako bi se osobama sa invaliditetom osigurao
ravnopravan pristup i uee u njemu.
U drutvu postoje razliite vrste prepreka koje osobama sa invaliditetom
i mnogim drugim kategorijama graana osporavaju jednake mogunosti,
a najee se svrstavaju u etiri grupe.

at
1 . F i z i ke i l i a r hi tektonske prepreke u ivot noj sredini
Fizke ili arhitektonske prepreke su sve one barijere koje postoje u
sredstvima javnog prevoza, u stanovima i kuama, na ulicama i na putevima, u radnom prostoru itd. Barijere u okruenju mogu spreiti ili ometati
pristup zgradama i uslugama, izazvati oseaj nie vrednosti, zbunjenost ili
u najgorem sluaju uzrokovati fizike povrede.Nemogunost korienja
sredstava javnog prevoza, neprilagoenost uslova za stanovanje, nedostatak zvunih semafora i taktilnih staza na naim ulicama, nedostatak
pristupanih javnih toaleta, parking mesta, nedovoljno iroki trotoari sa
visokim bankinama, nepostojanje rampi i kosih staza za nesmetanokretanje osoba u kolicima, neprilagoene prostorije za rad, neodgovarajue
oznake za osobe oteenog vida i sluha, samo su deo fizikih prepreka
koje je potrebno ukloniti.
Borba za jednake mogunosti i rastua politika svest da je pristupanost
javnih zgrada, javnog prevoza i sl., osnovno ljudsko pravo, postaje sve
rasprostranjenija, posebno nakon usvajanja Konvencije UN o pravima
osoba sa invaliditetom (lan 9, o pristupanosti).
Sredina bez barijera podrazumeva da bilo koja osoba, bez obzira na svoje
godine ili sposobnost, moe da se kree svuda po okruenju bez suoavanja sa ma kakvom preprekom. Ideja sredine bez barijera moe se sprovesti primenom koncepta univerzalnog planiranja ili dizajna za svakog,
kako je to terminoloki definisano u zemljama EU.
Univerzalno planiranje je planiranje proizvoda i sredine tako da budu
upotrebljivi svim ljudima, u najveoj moguoj meri, bez potrebe za naknadnim prilagoavanjem. Slino univerzalnom planiranju, univerzalni
dizajn (dizajn za sve) podrazumeva planiranje, razvijanje i marketing svakodnevnih proizvoda, usluga, sistema i sredine tako da budu pristupani i
upotrebljivi za sve ljude, bez obzira na razlike u godinama, u mogunostima ili u situacijama. Slui svima: osobama koje su mlade i koje su stare,
sa odlinim ili ogranienim mogunostima, u idealnim ili sloenim situacijama. Univerzalni dizajn je koristan i prilagodljiv je za svakoga. Ono to
oba ova koncepta podrazumevaju jeste da bi prostori trebalo da budu
sagraeni na takav nain da zadovoljavaju potrebe svih ljudi, ukljuujui
i osobe sa invaliditetom.

at
2 . P r i st up i nfor m a c i j a m a i pr ist up komunikacijama
Ova vrsta prepreka je najmanje vidljiva, ali je, ba zato, iskljuujua za veliki broj ljudi, naroito onih sa senzornim smetnjama. U modernim drutvima sa razvijenom tehnologijom pristup informacijama i komunikacijama je osnovni preduslov za sve oblasti ivota i rada. Meutim, mnoga
sredstva komunikacije, kao to su telefon, radio i televizija, nisu dostupni
osobama oteenog sluha, ba kao to mnoge informacije i usluge nisu
dostupne osobama oteenog vida. Veina informacija koja se priprema za javnost u tampanom obliku nije dostupna osobama koje su slepe ili slabovide, jer nisu tampane krupnim slogom ili Brajevim pismom,
ili nemaju audio-zapis. Ljudima sa oeteenjem sluha izuzetan problem
predstavlja komunikacija na svim nivoima zbog nedostatka ureaja za
sinhronizaciju glasa ili prevodioca na gestovni govor.
Zbog svega toga, veliki broj osoba sa invaliditetom trpi diskriminaciju u
oblastima komunikacija i pristupa informacijama, ali i u svim drugim, s
obzirom na to da ove dve grupe prepreka vode u iru diskriminaciju i
marginalizaciju. One bi mogle da budu uklonjene jer postoje odgovarajua tehnoloka reenja, ali je za tako neto potrebno da drutvena svest
bude na znaajno viem nivou nego to je sada.

3 . Ps ih o soc i j a l ne prepreke
Iako stavovi prema osobama sa invaliditetom poinju da se menjaju i
preispituju, oni su, naalost, i dalje jedna od veih prepreka njihovom punom ueu u ivotu zajednice. Za osobe sa invaliditetom se esto vezuju
negativni stavovi i predrasude koji nastaju kao posledica nedostatka informacija i neznanja. Tu su i netolerancija, ignorisanje i socijalna distanciranost. Vrlo esto, ljudi bez invaliditeta prema osobama sa invaliditetom oseaju saaljenje, strah, nelagodnost... Ponekad ih doivljavaju kao
tragine linosti, nekada im se dive na hrabosti da se suoe sa svojom
invalidnou, doivljavajui ih kao heroje. Negativni stavovi prema deci
sa smetnjama u razvoju ili osobama sa invaliditetom su najvea prepreka
pristupu dece redovnom obrazovanju. Na njih nalazimo na svim nivoima:
meu roditeljima, lanovima zajednice, kolama i nastavnicima, dravnim slubenicima, pa ak i meu samom decom sa smetnjama u razvoju.
Nedostatak znanja i nedovoljna informisanost o potrebama i moguno-

at
stima dece sa smetnjama i tekoama u razvoju izazivaju strah i podstiu
negativne stavove. Uobiajeno prisutna zabluda je da su deca sa smetnjama u razvoju ee bolesna, uvek spora, dosadna i da se drugoj deci
ne dopada da se drue i ue zajedno sa decom sa smetnjama. Jedna od
najeih predrasuda prema osobama sa invaliditetom jeste da su manje
sposobne i da zbog svoje invalidnosti ne mogu da se zapoljavaju, samostalno kreu i ive, putuju, imaju svoje porodice, decu... Uticaj ovakvih
stavova i predrasuda je oigledan kod kue, u koli, u zajednici i na svim
nivoima donoenja odluka. Zbog svega toga, deca s razvojnim tekoama
i njihovi roditelji esto razvijaju nisko samopotovanje, skrivaju se i klone
drutvene interakcije, to moe voditi direktno u iskljuenost iz obrazovanja i drutvenog ivota.
Kako su stavovi duboko ukorenjeni u svesti ljudi i kako oni najee predstavljaju izraz neznanja, straha i konformizma, veoma ih je teko menjati.
No, nije i nemogue. To je dugotrajan i kontinuiran proces, u kome najznaajniju ulogu mogu da imaju upravo osobe sa invaliditetom i njihovi
pozitivni primeri iz svakodnevnog ivota. Najbolji nain da se promene
negativni stavovi je da se povea kontakt sa decom sa smetnjama u razvoju i osobama sa invaliditetom, uz informisanje i edukaciju ire javnosti
o njihovim pravima, potrebama i mogunostima.

4 . I n st it uc i ona l ne prepreke
Institucionalne preprekeobuhvataju naine na koji drutvene institucije doprinose izolovanosti ili iskljuenosti iz razliitih oblika drutvenog
ivota, pojedinaca ili grupa zbog njihove invalidnosti, socijalnog statusa,
etnike pripadnosti ili pola. Ova vrsta barijera imasvoje korene u nepotovanju razliitosti i zloupotrebi moi, da bi se stvorile i odravale nejednakosti, a ine ih porodica, pravni sistem, politiki sistem, obrazovni
sistem, politika zapoljavanja, socijalne slube, zdravstvene slube. Mnogim osobama sa invaliditetom onemogueno je da uestvuju u drutvenom ivotu zbog postojanja institucionalnih prepreka, koje su esto
kombinovane i sa ostalim vrstama prepreka, najee psihosocijalnim i
arhitektonskim. Neki primeri ovih prepreka iz prakse ukljuuju:
Obrazovni sistem je jo uvek takav da iskljuuje osobe sa invaliditetom iz glavnih obrazovnih tokova. Zakonom o osnovama sistema
obrazovanja i vaspitanja predvieno je uvoenje inkluzivnog obra-

10

at
zovanja, ali e za njegovo stvarno uvoenje u praksu biti potrebno
ispuniti mnotvo drugih preduslova, kao to su uspostavljanje servisa podrke, izgradnja pristupanog okruenja i prevoza, postojanje
udbenika u adekvatnim formatima i sl.
Oblast zapoljavanja je ogromna prepreka za preko 80% osoba sa
invaliditetom. Da bi se govorilo o jednakim mogunostima pri zapoljavanju, potrebno je prethodno ukloniti mnoge prepreke, poev
od fizikih, preko obrazovnih, psiholokih, zatim prepreka u sistemu
socijalne zatite i drugih. Novi Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji
i zapoljavanju osoba sa invaliditetom sasvim sigurno e doprineti
poboljanju stanja u ovoj oblasti.
Institucije sistema retko u svojim sazivima imaju osobe sa invaliditetom. Zbog toga oni imaju male anse da utiu na sistem odluivanja.
Pravo na porodini ivot esto je uskraeno mnogim osobama sa
invaliditetom, koje zbog niza predrsuda, ali jo vie zbog ekonomske
i druge zavisnosti, ostaju zatvorene u svojim biolokim porodicama,
a nakon smrti roditelja obino zavravaju u institucijama za trajni
smetaj.

11

I I I P R E V L A DAVA NJ E P R E P R E K A

1 . P r i hvata nj e i nkl uzi vne f i l ozofije

Inkluzivna filozofija je zasnovana na uverenju da svi ljudi imaju jednaka prava i mogunosti bez obzira na individualne razlike. U inkluzivnom
drutvu svaka osoba je potovana i prihvaena kao ljudsko bie. Inkluzija
u prvom redu podrazumeva pruanje jednakih mogunosti svima, kao i
maksimalnu fleksibilnost u zadovoljavanju specifinih obrazovnih i irih
drutvenih prava i potreba.
Kada govorimo o inkluzivnom obrazovanju, ali i socijalnoj inkluziji, moramo imati na umu injenicu da je inkluzija proces, a ne dogaaj. Potrebno
je da proe vreme u kome se razvija i negujeinkluzivna kulturakao sigurna i podsticajna zajednica u kojoj se ljudi uvaavaju, a inkluzivne vrednosti potuju. Inkluzivna kultura u koli podstie razmenu znanja i iskustava, timski rad, neguje atmosferu razumevanja, podrke i tolerancije.
Inkluzivna kultura se odnosi na mogunosti kole da pomogne ili uspori
razvoj. Upravo pomou inkluzivne kulture, nastavnici i uenici mogu da
odravaju i sprovode promenu inkluzivne politike i prakse. Ova dimenzija inkluzivne filozofije vodi stvaranju bezbedne i podsticajne sredine u
kojoj su svi dobrodoli, svako je uvaen bez obzira na individualne razlike
i sposobnosti, predznanja, poreklo, materijalni status, pol, versku pripadnost i sl. Principi i vrednosti inkluzivne kulture usmeravaju odluivanje o
politici i o svakom trenutku prakse.

12

Termin inkluzivna politikaodnosi se na sve zakone i podzakonske akte

koji definiu oblast obrazovanja. To su na primer: Ustav Republike Srbije,
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o osnovnoj
koli, Pravilnici o nastavnim planovima i programima, Pravilnici o ocenjivanju i slini dokumenti, kao i Godinji plan rada kole, kolski programi,
ali i Individualni obrazovni planovi. Politika treba da ohrabruje i podrava
obrazovanje sve dece od trenutka njihovog polaska u kolu i da umanjuje pritiske koji vode iskljuivanju. Celokupna politika podrazumeva jasne
strategije za inkluzivne promene i podrku tim promenama. Podrkom se
smatraju sve aktivnosti koje koje poveavaju sposobnost kole da odgovori na razliitosti meu uenicima, a odnose se na bilo koju modifikaciju
ili adaptaciju: fizike sredine, nastavnog plana i programa, didaktikog
materijala, metoda rada, dnevnog rasporeda i sl.
Razvoj inkluzivne prakse podrazumeva sve aktivnosti koje odraavaju
inkluzivnu kulturu i politiku kole. Deca se podstiu da aktivno uestvuju u raznovrsnim aktivnostima, koristei svoja znanja i iskustva steena
ne samo u koli nego i van nje. Natavnici i zaposleni u koli identifikuju
materijalne resurse i resurse u sebi i svojim kolegama, deci, roditeljima,
lokalnoj zajednici, koji mogu da se mobiliu kao podrka razvoju. Primenjuju se nove metode rada, koje aktivnije podstiu razvoj dece, didaktiki
materijal se prilagoava i modifikuje, kompetencije nastavnika se proiruju.
Sve tri dimenzije inkluzivne filozofije odnose se kako na pojedinanu kolu kao instituciju, tako i na lokalnu zajednicu, ali i dravu.

2 . Ko r i enj e a si sti vne tehnologije

Faktori koji utiu na slabiji kolski uspeh dece / uenika sa smetnjama u
razvoju su najee: primena neodgovarajuih nastavnih metoda, neuvaavanje mogunosti i specifinosti razvoja dece sa intelektualnim, telesnim ili senzornim smetnjama, brz tempo obrade gradiva, nedostatak
odgovarajuih nastavnih sredstava, kao i tradicionalan pristup pouavanju (zabrana korienja digitrona, diktafona i slinih ureaja koji mogu
znaajno da unaprede uenje i nastavu uopte.)
Uticaj ovih faktora na slabiji kolski uspeh moe se znaajno umanjiti korienjem adekvatne asistivne tehnologije.

13

at
Asisitvna tehnologija je zbirni naziv koji ukljuuje asistivna, adaptivna i
rehabilitaciona sredstva za osobe s invaliditetom. Takoe ukljuuje proces izbora, pronalaenja i korienja tih sredstava. (Wikipedia, 2012)
Asistivna tehnologija obuhvata instrumente, aparate, sredstva i ureaje
koje uenici sa smetnjama i tekoama u razvoju koriste da bi obavili
zadatke koje inae ne bi mogli da obave. Uz to, asistivna tehnologija obuhvata i alatke pomou kojih te zadatke mogu da obave lake, bre i bolje.
Ti instrumenti mogu da budu industrijski proizvodi ili alatke iz domae
radinosti od jednostavnih hvataljki za olovku, do skupocene opreme
kao to su raunari.
Asistivna tehnologija je korisna svakom ueniku koji bez pomoi ne moe
da obavlja sve ivotne funkcije i nalazi svoju primenu u razliitim oblastima ivota: kovanju, korienju slobodnog vremena, sportu... Ili konkretnije: u oblaenju i ishrani, u omoguavanju i/ili poboljavanju komunikacije, u uenju, pomae da bolje vide ili uju, u vrstom i sigurnom dranju
predmeta, u igranju i bavljenju rekreativnim aktivnostima, u upravljanju
aparatima, kao to su televizor, radio, raunar ili svetlosni izvori...
Adekvatno odabrana i koriena asistivna tehnologija moe snano da
utie na decu sa smetnjama u razvoju, doprinosei njihovom uenju, samostalnosti, samopouzdanju i kvalitetu ivota i zato je vano da nastavnici i roditelji poseduju makar elementarna znanja o ovoj oblasti.
Informacije o asistivnoj tehnologiji moraju postati dostupne svima, a
posebno nastavnicima, uenicima i roditeljima. Neophodno je poveati svest o mogunostima i promenama koje nove asistivne tehnologije
unose u obrazovanje.
U Srbiji se izvestan broj organizacija bavi asistivnom tehnologijom i razvija se u pravcu Resursnih centara. Takoe, centri za asistivnu tehnologiju
poinju da se osnivaju pri specijalnim kolama koje raspolau odgovarajuim kapacitetima u pogledu prostora, opreme i obuenog kadra.
Osoblje centra za asistivnu tehnologiju ine strunjaci razliitih specijalnosti (logopedi, tiflolozi, surdolozi, somatopedi, oligofrenolozi, profesori, psiholozi i pedagozi, inenjeri elektronike, AT tehniari i drugi) koji
pored svojih uskostrunih znanja poseduju i vrlo specifina znanja koja
se za sada, na alost, ne mogu dobiti kroz redovan obrazovni sistem, ve
samostalno, kroz neformalne obuke i treninge.

14

at
Korisnici njihovih usluga su: deca sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom, njihovi roditelji i personalni asistenti, zatim strunjaci zaposleni u oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne zatite (vaspitai, uitelji, nastavnici, pedagozi, psiholozi, defektolozi, socijalni radnici i drugi),
lanovi Interresornih komisija i Timova za dodatnu podrku (IOP timovi).
Centri za asistivnu tehnologiju nude brojne usluge koje su potrebne da
bi se ueniku pomoglo da ovlada korienjem odgovarajue asistivne
tehnologije kako bi poveao line mogunosti i postao to samostalniji,
u svim aspektima ivota, a posebno u obrazovanju. Usluge centara za
asistivnu tehnologiju ukljuuju:
- procenu potreba uenika za asistivnom tehnologijom,
- podeavanje, prilagoavanje, odravanje i popravku sredstava
asistivne tehnologije u skladu sa potrebama pojedinanih korisnika,
- obuavanje uenika u korienju sredstava asistivne tehnologije,
- obuavanje nastavnog osoblja, a ako je potrebno i porodice, za
korienje asistivne tehnologije u svakodnevnom ivotu, kao i u
uionicama
- obuke Interresornih komisija i kolskih inkluzivnih timova o asistivnoj tehnologiji
- usluge iznajmljivanja, pomoi i posredovanja u nabavci tehnologije
- savetodavne i konsultativne usluge
- informisanje ire drutvene sredine o delatnosti Centra
- saradnju, trening i podizanje niova svesti strunjaka koji rade sa
osobama sa invaliditetom, kao i firmama koje zapoljavaju ili se
bave rehabilitacijom ovih osoba
- promovisanje dostupnih web sajtova
- davanje preporuka za korienje asistivne tehnologije na radnom mestu

15

IV VRSTE ASISTIVNE TEHNOLOGIJE

Postoje na hiljade sredstava, aparata i instrumenata koji se mogu svrstati
u asistivnu tehnologiju, kao i mnogi naini razmiljanja o njoj. Asistivnu
tehnologiju je najkorisnije klasifikovati prema zadatku u ijem izvrenju
pomae:
- stabilnost, sedenje i pokretljivost
- radno mesto
- komunikacija
- pristup raunarima
- motorni aspekti pisanja
- pisanje teksta
- tekoe u uenju - itanje, matematika
- vid
- sluh
- svakodnevne ivotne aktivnosti i upravljanje aparatima
- odmor i rekreacija

1 . S ta b i l nost, sedenj e i pokret ljivost

Mogunosti za obezbeenje stabilnosti, kvalitetnog sedenja i pokretljivost zavise, s jedne strane, od oteenja koje uenik ima, a s druge, od
pristupanosti i ureenja prostora u kome se nalazi.

16

Smetnje u telesnom razvoju su najee povezane sa tekim i trajnim

oteenjima motornog i kotano-zglobnog sistema, telesnim deformitetima, miinim i neuromiinim oboljenjima, oteenjima centralnog
i perifernog nervnog sistema, ili hroninim oboljenjima koja teko naruavaju zdravstveno stanje. Neretko su prisutni spazmi (nevoljna grenja
miia), a motorika moe biti neznatno do grubo naruena. Ovoj deci je
potrebno mnogo snage i energije za usmeravanje pojedinih pokreta tela,
zbog ega im je esto potrebna pomo drugih osoba.
Jedan od osnovnih uslova za uee u drutvenom ivotu je omoguavanje pristupanosti i obezbeivanje prostora bez fizikih prepreka. Raspored nametaja u prostoriji treba da bude takav da omoguava nesmetano kretanje kolica ili kretanje uz pomo hodalice.
Probleme u vezi sa detetovom stabilnou i pokretljivou treba reavati
u saradnji sa fizijatrom, fizioterapeutom ili somatopedom. U veini sluajeva, uenik sa ovakvim tekoama ve ima terapeuta koji je takoe
ukljuen u IOP tim. Meutim, ako to nije sluaj, potrebno je da se terapeut ukljui u IOP tim, kako bi pomogao u odreivanju odgovarajue
asistivne tehnologije.

Koju asistivnu tehnologiju koristiti za pomo kod stabilnosti, sedenja i

mobilnosti?
Asistivna tehnologija koja se u ovu svrhu koristi moe da bude jednostavna odgovarajua veliina stolice i odgovarajua visina stola ali moe
da bude i sloenija, i da se sastoji od sredstava za zadovoljenje veoma
sloenih potreba deteta. Najvanije je imati na umu da ni jedna osoba
ne moe efikasno da koristi ruke i ake, ako ne sedi pravilno. Pravilnim
dranjem tela minimizira se prejak tonus miia, amortizuju se nedostaci
i dobija se dovoljno velika povrina oslonca za korienje ruke i ake. Dakle, dranje tela i sedenje su veoma vani.
Stabilnost i sedenje pomau:
- Standardna stolica odgovarajue visine i dubine
- Neklizajua povrina na standardnoj stolici (radi spreavanja klizanja/spadanja)
- Jastuk, umotani pekir, ili blokovi za pomo pri dranju tela
- Prilagoena stolica, boni oslonac, stajalica

17

Prilagoena invalidska kolica ili uloak za sedenje

Pokretljivost omoguuju:
- Hvataljke ili rukohvati
- Hodalice
- Runa invalidska kolica
- Elektrina invalidska kolica sa dojstikom ili drugim kontrolnim
mehanizmom
Kada uenik ima potekoa sa pokretljivou ili stabilnou prilikom sedenja, potrebno je razmotriti mogunost upotrebe ovih sredstava, poto
su od kljune vanosti za uestvovanje deteta u obrazovnom procesu.
Sto za osobe koje koriste kolica Ovaj sto je
veoma praktian, jer je mogue podesiti
njegovu visinu i nagib ploe u skladu sa potrebama i uzrastom uenika. Sto ima graninike koji olakavaju manipulisanje priborom za rad (sveske, knjige, olovke, papiri).
Ploa stola je plastina zbog jednostavnog
odravanja.
Hodalice su ortopedska pomagala koja
olakavaju kretanje. One mogu biti fiksne,
sklopive, stepenaste, sa ili bez tokova, sa
seditem ili kaievima za sedenje (odmor),
sa klasinim, podpazunim ili podlakatnim
osloncem, sa ili bez konica.
Kolica su sada ve uobiajena sredstva koja
olakavaju i omoguavaju kretanje deci sa
telesnim smetnjama/motorikim poremeajima. Na naem tritu se mogu nai
razliite vrste kolica, na runi ili elektromotorni pogon, sa mogunou prilagoavanja karakteristikama pojedinca.

18

Stajalice Easy stand je savremeno pomagalo koje omoguava osobama sa motorikim poremeajima, da povremeno budu u uspravnom poloaju, kako bi obavljali
pojedine aktivnosti. Pored toga, stajalica omoguava promene poloaja tela to je veoma vano u procesu rehabilitacije, kao i zbog kompletnog zdravstvenog stanja. To
je jednostavan i stabilan okvir za korisnike svih uzrasta.
Podizanje u uspravan poloaj i sputanje u sedei, omoguava prosta mehanika ili elektromotor.

2 . Ra d n o m esto
Nain na koji je organizovano mesto za rad u uionici
ili kod kue u velikoj meri utie na postignua uenika.
Udobno sedenje, odgovarajua visina stola, dobro osvetljenje, odsustvo buke, prijatan prostor sa svim potrebnim
materijalom za rad ini da uenje ili bilo koja druga vrsta
aktivnosti bude efektivnija.
U uionikim uslovima, kad god je to mogue, treba obezbediti da svi
uenici uvek dobro vide i/ili uju nastavnika i druge uenike. Osnovno je,
takoe, da tabla, flip art, platno za projekciju, geografske karte i slini
didaktiki materijali, budu u vidnom polju svih uenika i fiziki pristupani svima. Klasian (tradicionalni) raspored sedenja retko kada moe to da
omogui. Mnogo je bolje klupe u uionici rasporediti u skladu sa potrebama i mogunostima uenika, kao i zahtevima sadraja koji se obrauju.

Koju asistivnu tehnologiju koristiti na radnom mestu?

Asistivna tehnologija za specifine potrebe radnog mesta ukljuuje veoma iroku lepezu ureaja i instrumenata. U adaptaciji radnog mesta
mogue je primeniti praktino sve to smo u prethodnom delu naveli.
Na primer, uenik sa cerebralnom paralizom moe koristiti invalidska kolica da bi bio pokretljiv, u tim kolicima moe da ima uloak za poveanje
stabilnosti i da koristi pristup raunaru za pisanje. Osim toga, moe se
ukazati potreba i za specifino projektovanim sredstvima koja se koriste

19

na radnom mestu, kao to su police, nagnuta ploa stola, specijalni stalak

i sl. U veini sluajeva treba slediti ustaljenu proceduru: identifikovati
zadatke koje uenik treba da obavlja, pa zatim analizirati lokaciju radnog
mesta da bi se odredila neophodna prilagoavanja, ukljuujui i asistivnu tehnologiju.

3 . Te ko e u kom uni ka c i j i
Govor i jezik nisu identini ve su dva dela jedne celine, zato i poremeaje u ovoj oblasti klasifikujemo kao posebne pojave. Dakle, postoje poremeaji govora i poremeaji jezika. Ovde emo pomenuti samo one sa
kojima se najee susreemo u koli.
Govorne i glasovne tekoe ukljuuju tekoe u izgovoru glasova, zamenu ili dodavanje glasova i uslovljavaju nazalni govor, nerazumljiv govor ili
mucanje. Nepravilan izgovor glasova ili nepravilan govor privlai panju
slualaca, utie na meusobnu komunikaciju, uzrokuje tekoe i na emocionalnom i na socijalnom planu.
Jezike tekoe podrazumevaju tekoe u izraavanju koje karakterie
siromaan renik, kratke reenice, esto nepravilno sroene.
Deca sa smetnjama u govoru i jeziku imaju puno problema sa imenovanjem predmeta, pojava i osoba iz okoline. esto ponavljaju fraze ili
razgovaraju sa samim sobom to, uz nemogunost da slede instrukcije,
dovodi do ozbiljnih problema u komunikaciji.
Posebnu grupu dece koja imaju jednu od ovih, ali esto i druge tekoe, predstavljaju deca sa autizmom. Govor deteta sa autizmom moe da
bude nerazvijen ili razvijen, ali pri tome viestruko izmenjen i neobian,
zvui kao mehaniki, monoton je i moe da podsea na govor robota.
esto ujemo pogreno upotrebljene rei u vidu eholalije, kao i upotrebu
neologizama i stvaralakog naina korienja jezika, to svakako ukazuje
na smetnje i probleme u komunikaciji.
Kod dece sa cerebralnom paralizom stepen razvijenosti govora moe biti
na razliitim nivoima, od potpunog odsustva govora do sasvim dobro
razvijenog. Meutim, bez obzira na stepen razvijenosti govora, deca, u
skladu sa svojim intelektualnim potencijalima, pronalaze svoje naine
komunikacije, to je najee gest.

20

Koju asistivnu tehnologiju koristiti kod problema i tekoa u

komunikaciji?
Augmentativna i alternativna komunikacija je izraz kojim se opisuju
sredstva koja se koriste za poboljanje neefikasne govorne komunikacije. Postoje mnoga, raznovrsna sredstva za poboljanje ili augmentaciju
(poveanje) sposobnosti komuniciranja: slike, simboli i tampane rei,
koje mogu biti ispisane na papiru, tabli, raunaru ili uz korienje posebnih ureaja ili sredstava.
Korienje sredstava augmentativne komunikacije, kao dela asistivne
tehnologije, treba razmotriti u situacijama:
- Kada izmeu detetovog razumevanja jezika i njegove sposobnosti za ekspresivnu komunikaciju postoji znaajan i dokumentovan raskorak;
- Kada je ekspresivni jezik nedovoljno razvijen, to u znaajnoj
meri ometa funkcionalne komunikacione vetine uenika;
- Kada je govor uenika nerazumljiv onima koji ga okruuju.
Neka od sredstava asistivne tehnologije koja se koriste za augmentativnu
komunikaciju su:
- Komunikaciona tabla / knjiga sa slikama / predmetima / slovima
/ reima
- Tabla za fokusiranje pogleda
- Jednostavni aparat sa glasovnim izlazom (npr. BIGmack, Cheap
Talk, Voice-in-a-Box, MicroVoice)
- Aparat sa glasovnim izlazom i dinamikim ekranom (npr. Dynavox)
Kalendari aktivnosti ili nedeljni planeri su table, najee metalne, podeljene na sedam delova koji simbolizuju sedam dana u nedelji. Svaki
dan je predstavljen drugom bojom. Umesto napisanih (tekstualnih) informacija, koriste se sliice ili simboli koji oznaavaju neku aktivnost.
Mogu se koristiti standardizovani simboli (komunikacione sliice) za iju izradu je potreban program BoardMaker ili neki
drugi program za nestandardizovane simbole.
Postoje, takoe softveri za smartphone (pametne telefone)
poput First Then, Icom, Grace koji imaju funkciju kalendara/planera i koji se mogu prilagoavati potrebama korisnika.

21

GoTalk Pocket je komunikator sa 6 slika, malih dimenzija,

koji staje u ruku ili dep. Svakoj sliici je mogue pridodati izgovorenu re. Papiri sa sliicama se mogu menjati,
kao i odgovarajue govorne poruke. Pritiskom na taster
sa sliicom (simbolom), uenik izraava svoje potrebe ili
daje odgovor na pitanje to olakava komunikaciju.
Go Talk komunikator je robustan komunikator sa promenljivim sadrajima i mogunou snimanja govora.
Sainjen je od odreenog broja graninika ispod kojih se
postavlja papir sa odtampanim sliicama. Svakoj sliici
je mogue dodati tonski zapis izgovorene rei. Na taj nain osobe koje imaju tekoe u govoru i jeziku mogu da
komuniciraju. Papiri sa sliicama se mogu menjati, kao
i odgovarajue govorne poruke. Pritiskom na nekoliko
razliitih tastera mogu se sklapati kompletne reenice.
Ovo povezivanje rei u reenicu mogue je na primer na
modelu Go Talk Express 32.
iPhone / iPad u funkciji komunikatora sa Go Talk softverom je jo jedno od sredstava koje moe olakati komunikaciju, posebno ako se na njega instalira Go Talk
softver. Na ekranu tableta se pojavljuju sliice kao na
tastaturi Go Talk komunikatora, aktiviraju se dodirom i
uje se odgovarajua re. Zatitno kuite se moe koristi
da bi se izbegla oteenja ureaja, kako bi on stabilno
stajao i kako bi se nagib prilagodio potrebi deteta.
Touch screen monitor je ekran osetljiv na dodir koji
omoguava da korisnik komunicira tako to dodiruje slike ili rei na ekranu. Sve uobiajene raunarske funkcije
se mogu obavljati bez klasine tastature i mia.

22

4 . Ko r i enj e ra una ra
A) Periferije
Pristup raunarima je izraz kojim se opisuje grupa sredstava asistivne
tehnologije koja pojedincima omoguava da koriste raunar, a bez kojih
oni to ne bi mogli. Namenjena su osobama koje ne mogu da koriste standardne tastature ili mieve.
Kada uenik ne moe da koristi raunar na uobiajen nain, a on mu je
potreban za obavljanje zadataka u vezi sa uenjem, kao to je pisanje
izgovorenih rei ili traenje informacija na internetu, moe koristiti asistivnu tehnologiju za pristup raunaru. Ovi instrumenti, iako ih najee koriste uenici sa telesnim smetnjama ili motorikim poremeajima, mogu
da budu veoma korisni i za uenike sa oteenjem vida, intelektualnim
tekoama ili drugim problemima.
Kada je re o olakavanju pristupu raunaru, najkompetentniji strunjak
u naim kolama je profesor informatike, a u regionalnom ili resursnim
centrima - tehniar za asistivnu tehnologiju. Da bi se odredilo ta je za
konkretnog uenika najbolje, potrebno je da IOP tim sarauje sa jednim
od ovih strunjaka.

Koju asistivnu tehnologiju primeniti za olakavanje pristupa

raunarima?
Neki od najee korienih ureaja za olakavanje pristupa
raunaru su sledei:
Ergo Rest je podesivi podupira za runi zglob, podlakticu i
lakat. Montira se na sto na kome je raunar.
Robusna tastatura Tastatura se sastoji od pet velikih i vrstih
tastera koji mogu da menjaju poziciju, kako bi se prilagodili
pojedinanim potrebama korisnika. Ovaj ureaj zamenjuje
kompjuterski mi i kompletnu tastaturu, a namenjen je osobama sa grubo naruenom motorikom. Robusnom tastaturom se moe upravljati bilo kojim delom ruke / ake. Naalost,
ova tastatura se vie ne proizvodi, a zamena za nju je PointIt
(beina tastatura sa 5 tastera).

23

Intellikeys tastatura je tastatura veeg

formata sa grafikim predlokom. Sadraj ove tastature je odtampan na papiru
preko koga je postavljena plastina maska
sa graninicima koji definiu polja pojedinanih tastera. Tastatura je prilagoena i
ravna, sa tasterima ispod membrane koja
je osetljiva na dodir. Za razliku od standardnih tastatura sa fiksnim rasporedom
tastera, konfiguracijom IntelliKeys mogu
se lako menjati razliiti slovni ili grafiki predloci. Zahvaljujui graninicima
(keygard) ova tastatura omoguava da se
dodir ogranii na samo jedan, izabrani taster u sluajevima velikog tremora ili oteanog pokretanja prstiju ili ake.
Promenom sadraja, umesto slova i
brojeva to mogu biti crtei, menja se
funkcija tastature. Uobiajeno se postavlja pod odreenim uglom u odnosu
na radnu povrinu. Namenjena je osobama sa telesnim smetnjama, osobama sa
autizmom, kao i osobama sa tekoama u
govoru i jeziku.
Tasteri sa odgovarajuom switch konzolom. Ovaj ureaj zamenjuje kompjuterski
mi i slui za upravljanje virtuelnom tastaturom. Upravljanje tasterima je mogue
i gornjim i donjim ekstremitetima, a u
zavisnosti od mogunosti korisnika. Ureaj ini pet tastera, (iji prenik moe biti
razliit) i switch konzola. Tasteri se mogu
postaviti na bilo koji nain koji odgovara
korisniku.

24

Jelly Bean Twistje taster koji pri pritisku emituje zvuni signal, sa etiri izmenljive povrine u razliitim bojama. Namenjen je deci sa motorikim tekoama.
Mouse button box je ureaj koji ini kutija sa velikim
tasterima koji imaju funkcije: gore, dole, levo, desno,
desni i levi klik mia. Povezuje se sa raunarom preko
USB porta. Koristi se umesto klasinog mia.
Trackball mi je ureaj veih dimenzija nego standardni
kompjuterski mi. Sadri dva funkcijska tastera (levi i
desni klik) i kuglu, koja svojom veliinom odgovara aci
odrasle osobe i slui za kretanje kurzora po ekranu.
Tracker pro je ureaj koji zamenjuje mi i koji je namenjen ljudima koji imaju veoma malu ili nikakvu
pokretljivost ruku. ini ga kamera visoke rezolucije,
koja se postavlja na vrh monitora, i specijalna nalepnica
koja se postavlja na elo, naoare ili kapu korisnika. Kamera oitava refleksiju sa specijalne nalepnice, tako da
svaki pokret glave korisnika prepoznaje kao pomeranje
kurzora na ekranu. Na taj nain, kurzorom se upravlja
pokretima glave.
Tobii je kompjuter ija je glavna funkcija omoguavanje
komunikacije i kontrole ivotnog okruenja. Osim to
poseduje operativni sistem ima i svoj program: Tobii
komunikator. Ovim kompjuterom moemo upravljati uz pomo tastature i mia, dodirivanjem monitora,
govorom i pokretima oiju. Ovo je u velikoj meri personalizovani ureaj, jer zahteva podeavanja prema
konkretnim karakteristikama korisnika. Korisnicima Tobija na raspolaganju je niz metoda komunikacije koji im
omoguavaju da ostvare veliki broj aktivnosti. Korisnik
moe da upravlja raunarom uz pomo teksta, simbola
ili glasa.

25

Sa Tobijem korisnik ima slobodu i fleksibilnost da pie i izmenjuje dokumente, koristi Internet, slua muziku ili igra igrice, kao i da upravlja televizorom, DVD-jem i drugim kunim aparatima umreenim u pametnu
kuu preko infracrvenog daljinskog upravljaa, ak i da planira i upravlja
vremenom kada e oni biti ukljueni, to mu prua veliku nezavisnost.
Iako je za neke korisnike Tobi jedino sredstvo komunikacije, preporuuje
se da on bude dodatno reenje, kad god je to mogue. Korisnicima koji
koriste ureaje visoke tehnologije se, kao najbolje reenje potvreno
kroz praksu, preporuuje da kao dodatne metode za asistivne i alternativne naine komunikacije koriste tehniki nisko razvijena ili netehnika
reenja.
b) Operativni sistemi i softverske aplikacije
Operativni sistemi sadre posebne funkcije za olakavanje pristupa raunaru. U zavisnosti od vrste smetnji koje uenik ima mogue je podesiti da
se koristi virtuelna tastatura, da raunar elektronski generisanim glasom
iitava sadraj ekrana, da se sadraj ekrana uvea kao pod lupom, da mu
se komande daju glasom korisnika i da se runo podese opcije za korienje monitora, mia i tastature. Ova podeavanja obavljaju se tako to se
izabere opcija All Programs - Accessories Ease of Access. Ovde se, prema potrebi, treba odluiti za jednu od ponuenih opcija: Ease of Access
Center, Magnifier, Narator, On Screen Keyboard, Windows Speach Recognition. Drugi nain za pristupanje ovim opcijama jeste da se izabere
opcija Windows logo desni meni: Control Panel Ease of Access.
Bez obzira koji nain pristupa se odabere, mogunosti za podeavanja
su iste.
Osim podeavanja koje nudi sam operativni sistem, postoje i razliiti softveri koji spadaju u domen asistivne tehnologije i koji mogu da budu od
koristi osobama sa razliitim vrstama smetnji. Najee korieni su:
JAWS softver koji je razvijen za korisnike kompjutera kojima oteenje
vida onemoguava da vide sadraj sa ekrana. JAWS naglas ita ono to
se nalazi na ekranu. Kompatibilan je sa veinom aplikacija koje se najee koriste na radnom mestu i u uionici: sa Microsoft Office paketom,
MSN Messenger-om, Corel WordPerfect-om, Adobe Acrobat Reader-om,
Internet Explorer-om, Firefox-om i mnogim drugim aplikacijama koje se
redovno koriste na poslu i u koli. Uz Braj displej, JAWS takoe omogua-

26

va Brajev izlaz kao dodatak, ili zamenu za govor (itanje naglas). Mnotvo
razliitih dodataka i podeavanja omoguava prilagoavanje JAWS-a individualnim potrebama.
OCR /Optical Character Recognition/ optiko prepoznavanje karaktera omoguavaju softveri poput Abby Fine Reader ili Recognita Plus koji
dozvoljavaju pretvaranje skeniranih tekstova ili slika primljenih pomou
skenera, digitalne kamere, ili PDF dokumenata u izmenljive i pretraive
tekstualne dokumente, spremne za izmene, citiranje, pretraivanje i arhiviranje. Veoma je zgodan alat za kreiranje nastavnih listia za najraznovrsnije mogunosti uenika.
AN Reader je naziv softvera za sintetizaciju govora na srpskom (TTS
text to speech). To je sistem za sintezu govora na osnovu digitalizovanog teksta sa ugraenim elementima prirodne intonacije. Postoje verzije
za srpski, hrvatski i makedonski jezik sa dva govornika na raspolaganju
(muki i enski), a ugraeni elementi intonacije (akcentuacija) znaajno
doprinose razumljivosti generisanog govora. Jedan je od najboljih sintetizatora na teritoriji bive Jugoslavije. Namenjen je slepim, slabovidim i
korisnicima sa tekoama u itanju.
Boardmaker je softver koji se koristi za izradu piktograma ili sliica koje
su potrebne i korisne u radu sa decom sa razliitim vrstama smetnji .

5 . Te ko e u u enj u
Tekoe u uenju obino povezujemo sa usporenim ili neujednaenim
razvojem intelektualnih sposobnosti. Tekoe kod ove dece dolaze do
izraaja u kognitivnom podruju (kao tekoe u razumevanju znaenja
opaenog, tekoe u procesu uenja) i u podruju adaptivnog ponaanja
(kao tekoe u primeni nauenih sadraja, tekoe snalaenja u novim
situacijama, u oblasti brige o sebi, komunikaciji i socijalnim vetinama).
Tekoe u uenju posledica su sporijeg pamenja, labilne i fluktuirajue
panje, slabije govorne razvijenosti, snienih sposobnosti zakljuivanja i
uoptavanja. Za decu sa smetnjama u intelektualnom razvoju potrebno
je obezbediti individualni pristup i trajnu podrku, nastavu prilagoditi njihovim stvarnim sposobnostima i stalno ih motivisati i stimulisati za rad.
Deca sa smetnjama u razvoju uopte, esto imaju potekoa sa itanjem,
matematikom i organizovanjem. Na primer, imaju problem sa razume-

27

vanjem tampanog teksta, pamenjem zadataka, obavljanjem matematikih operacija, itd. Za obavljanje ovih zadataka postoje brojne asistivne
tehnologije, ukljuujui i softverske i hardverske.
Koju asistivnu tehnologiju koristiti kod tekoa u uenju?

Asistivna tehnologija nije i ne moe biti zamena za redovnu nastavu, ve

je treba koristiti kao njen dodatak. Oligofrenolog je, pored pedagoga,
osoba koja najbolje poznaje sredstva koja pomau uenicima sa tekoama u uenju. Takoe, ako je IOP timu potrebna pomo, tehniar asistivne
tehnologije moe da predloi sredstva i instrumente potrebne za pomo
pri itanju, uenju i reavanju matematikih zadataka.
Za savladavanje i pomo u itanju mogu se koristiti:
- Standardni tekstovi
- Prediktabilne knjige
- Promene u veliini slova, razmaku i boji teksta, boji pozadine
- Knjige prilagoene za lake okretanje stranica
- Korienje slika / simbola uz tekst
- Glasovni elektronski aparati ili softveri koji izgovaraju komplikovane rei
- Skeneri za jednu re
- Skener sa optikim prepoznavanjem slova (OCR) i glasovni tekstualni softver
- Elektronske knjige
Pomo u uenju mogu da prue:
- tampani ili slikovni rasporedi
- Jednostavna pomagala za pronalaenje materijala (npr. kartice
u boji)
- Isticanje bitnih stvari u tekstu (markeri, trake)
- Snimljeni materijal (knjige snimljene na kaseti, snimljena predavanja)
- Glasovni elektronski podsetnici na zadatke, korake u zadacima,
isl.
- Elektronski organizatori i podsetnici
- Prenosivi skeneri i raunari

28

-
-

Softver za razradu koncepata/manipulaciju predmetima (npr.

Blocks in Motion, Toy Store); moe da se koristi sa alternativnim
ulaznim ureajem, kao to je ekran osetljiv na dodir
Softver za organizovanje ideja i uenje (npr. Draft Builder, PowerPoint)

Za savladavanje osnovnih matematikih operacija moemo koristiti:

- Raunaljku s kuglicama / raunarske igrice
- Poveane radne listove iz matematike
- Jednostavne instrumente za odgovaranje
- Matematiki softver
- Dodirni ili glasovni ureaj za merenje
- Glasovni asovnik
- Kalkulator sa izlazom za tampanje, kalkulator sa velikim tasterima i/ili velikim ekranom
- Depni kalkulator
- Glasovni kalkulator
- Kalkulator na ekranu raunara
- Alternativna tastatura poput IntelliKeys
- Softver za lake raunanje ili manipulaciju predmetima
- Softver za prepoznavanje glasa
Big Keys LX je tastatura sa izrazito velikim
tasterima i posebno odvojenim funkcijskim
tasterima. Veoma je praktina u poetnim
koracima rada na raunaru za decu sa intelektualnim tekoama u niim razredima osnovne kole. Odgovara i osobama sa oteenjem
vida.
Color Qwerty tastatura je tastatura sa veim
tasterima razliitih boja. Jedna boja se koristi
za odreenu grupu znakova, kao npr. tamno
plava za suglasnike, svetlo plava za samoglasnike, narandasta za znakove interpunkcije
Tastatura je namenjena osobama sa intelektualnim tekoama i osobama sa telesnim smetnjama.

29

6 . Te ko e u p isan ju
Pisanje podrazumeva fiziku sposobnost stvaranja pisanog jezika (motorni aspekti) i kognitivnu sposobnost spajanja rei u reenicu (graenje
reenica).
Koju asistivnu tehnologiju koristiti kod problema sa pisanjem?

U ovakvim sluajevima, asistivna tehnologija se moe koristiti kada uenik ima potekoa sa motornim aspektima pisanja ili sa sastavljanjem
pisanog teksta. U oba sluaja, savet, kao i podrku mogu da prue uitelji, logopedi i AT tehniar. Da bi se ustanovilo da li postoji potreba za
asistivnom tehnologijom, potrebno je da tim za IOP sarauje sa jednim
od ovih strunjaka.
Sredstva asistivne tehnologije koja pomau uenicima u vezi sa motornim aspektima pisanja su:
- Obina ili hemijska olovka
- Olovka ili hemijska olovka sa adaptivnom hvataljkom
- Prilagoeni papir sa podebljanim linijama
- Iskoena ploa za dobijanje nagnute povrine pisanja
- Prethodno napisane rei/fraze
- abloni/graninici
- Raunar sa softverom za obradu teksta
Asistivna tehnologija za pomo pri graenju reenica:
- Kartice, knjige ili table sa reima
- Depni renik i gramatika
- Pisanje ablona
- Elektronski renici/gramatika/pravopis
- Softver za obradu teksta sa proverom gramatike i pravopisa npr.
RAS za srpski jezik
- Glasovni softver za pisanje teksta
- Skraivanje ili irenje rei radi smanjenja potrebe za korienjem
tastature
- Softver za obradu teksta sa podrkom za pisanje
- Softver sa prepoznavanjem glasa (speech to text, npr. Google-ov
voice search)

30

7. Vid
Smetnje u razvoju vida ispoljavaju se kao umanjena ili potpuno odsutna
ulna osetljivost na svetlosne nadraaje, koja znaajno ometaju vizuelnu
komunikaciju.
Asistivna tehnologija koja se koristi kod postojanja problema sa vidom
podrazumeva pojaanja signala ili zamenu signala.
Kada je re o asistivnoj tehnologiji za uenike sa oteenjem vida, najvie
znanja o tome poseduju oftalmolog, tiflolog, a moe da pomogne i savetnik iz oblasti asistivne tehnologije ili AT tehniar. Vano je da IOP tim
sarauje sa ovim strunjacima kako bi odredio da li je potrebno koristiti
asistivnu tehnologiju i koju.
Koju asistivnu tehnologiju koristiti kod postojanja problema sa vidom?

Ueniku koji ima probleme sa vidom, ali jo uvek moe njime da se slui,
moemo da poveamo slova ili da pojaamo kontrast izmeu teksta i pozadine. Ako je uenik slep i uopte ne moe da koristi tampani materijal,
potrebno je da materijal bude obezbeen u audio formatu ili odtampan
na Brajevom pismu.
Za rad sa decom sa oteenjem vida potrebno je osigurati bezbedan prostor, sa odgovarajuim osvetljenjem. Za sigurno i samostalno kretanje
neophodno je da dete poznaje prostor i da blagovremeno bude upoznato sa svim eventualnim promenama u organizaciji prostora - nov raspored stolova i stolica, novi komadi nametaja, kako se ne bi povreivalo.
Poeljno je da prostorije budu opisane taktilnom mapom sa nacrtanim
rasporedom nametaja i legendom na Brajevom pismu.
Deca sa oteenjem vida se veoma dobro oslanjaju na svoja druga ula,
posebno na ulo sluha i ulo dodira. Zato je korisno obezbediti uslove
da dete uvek dobro uje. U komunikaciji treba da budemo jasni, precizni
i konkretni, uz pravilno korienje termina: Ispred tebe, pored, sa
leve strane, umesto: ovde, tamo, onde...
Razvijanje taktilne percepcije i shvatanje pojmova mnogo je efikasnije
ako u radu sa ovom grupom dece koristimo makete, modele ili stvarne
predmete o kojima govorimo.

31

Slabovida deca za pisanje mogu da koriste sveske sa naglaenim linijama

ili kvadratiima, na mat papiru i obian crni flomaster. Tekstualni materijali za rad treba da budu pripremljeni uvelianim crnim tiskom. Ilustracije
teksta treba da budu krupne, sa to manje detalja. Ako dete nije u stanju
da zapie ono to uje, treba mu omoguiti da sadraj razgovora, predavanja i sl. snimi diktafonom, kako bi kasnije moglo da se podseti.
Asistivna tehnologija za oteenje vida:
- Naoare
- Lupa
- Diktafon
- Knjige tampane krupnim slogom sa adekvatnim kontrastom
- Softver za zumiranje ekrana
- Poveanje kontrasta na ekranu
- ita ekrana, ita teksta
- Materijali tampani Brajevim pismom
- Softver za prevoenje Brajevog pisma
- Poveana i/ili reljefna slova na tastaturi
- Brajeva tastatura
- Tastatura sa veim tasterima
- Brajeva pisaa maina
Slabovide osobe mogu da koriste raunar na dva
naina: kao videi, uz pomo softvera za uveliavanje sadraja ekrana, i kao slepi, uz pomo itaa ekrana(screen readera). ita ekrana je softver
koji omoguava da sintetizovani glas iitava sadraj
ekrana, npr. nazive ikonica, ili stavke menija u komandnoj liniji softvera.
Postoje razliite vrste lupa koje se koriste u skladu sa
individualnim potrebama uenika. Klasine lupe su
uveliavajua stakla i kao takva su najjednostavniji
optiki instrument. Postavljaju se izmeu oka posmatraa i predmeta posmatranja. Pristupane su i
rune lupe sa sijalicom koje omoguavaju fokusirano osvetljavanje predmeta posmatranja. Lupa koja
visi oko vrata omoguava slobodu pokreta ruku...

32

Elektronska lupa moe biti samostalni ureaj ili ureaj koji je povezan sa raunarom.
Kada je povezana sa raunarom, ona prevodi tekst koji se nalazi ispod lupe u elektrini signal koji raunar prepoznaje i taj tekst
prikazuje na monitoru. Kontrast i veliina
slova se mogu podeavati u skladu sa individualnim potrebama uenika.

je ureaj za snimanje audio zapisa, malih

dimenzija, zgodan za svakodnevnu upotrebu.

Brajeva pisaa maina je namenjena slepim osobama. Sastoji se od 6 tastera od

kojih svaki odgovara jednoj taki Brajevog
pisma. Ova maina ostavlja otisak tako to
pritiskom iglice deformie papir po kome
se kuca (ostavlja reljefnu takicu).

PIAF ili ZY fuse heater je tampa za reljefno tampanje. Ovaj tampa koristi
specijalan papir i flomaster. Trag ostavljen
specijalnim flomasterom na papiru, nakon
provlaenja kroz ovaj tampa postaje
reljefan, to omoguava osobama sa oteenjem vida da dodirom razumeju crte ili
tekstualni zapis.

33

Keys-U-See Large Print i Gorlo&Todt tastature su kverti tastature sa veim tasterima koje odgovaraju osobama sa oteenjem vida. Ove tastature su veih dimenzija,
a mogu biti izraene u kontrastima crno-ute i crno-bele boje sa velikim tasterima
na kojima su kontrastnom bojom utisnuta
slova, brojevi i sve ostale oznake koje se
nalaze na standardnim tastaturama. Veliina i boja tastera omoguavaju optimalan
kontrast i olakavaju korienje raunara.

Brajev displej je ureaj koji ini plastino

kuite na kome se nalaze dva reda tastera i Brajev red. Brajev displej prevodi tekst
iz raunara na Brajevo pismo, tako to se
rei koje vidimo na ekranu pretvaraju u pokretne estotake Brajevog pisma na kuitu Brajevog displeja. Pored toga, tasteri
se mogu isprogramirati tako da obavljaju
unapred definisanu radnju (npr. pritiskom
na odreeni taster otvara se definisani folder, fajl).

Brajev tampa je tampa sa mehanikom iglom koji na papiru adekvatnog formata i debljine ispisuje tekst na Brajevom
pismu.

34

8. Sluh
Smetnje u razvoju slunih sposobnosti ispoljavaju se kao umanjena ili
potpuno odsutna sluna osetljivost, koja ozbiljno ometa razvoj i upotrebu govora i jezika, kao i socijalnu komunikaciju deteta. Sluh je vodei ulazni put za uenje govora, pa se verbalna komunikacija, odnosno govor i
jezik teko mogu razviti, ili je taj proces dugotrajan i mukotrpan. Gubitak
ili oteenje sluha imaju neprocenjiv uticaj na razvoj govora i jezika. Posledice lakeg oteenja sluha ogledaju se u tekoama u uenju govora.
Tu su i oskudniji renik, agramatian govor, problemi u pisanom izraavanju, oteano razumevanje pisanog teksta i obrazovno zaostajanje.
Dete sa oteenjem sluha treba da sedi u prvoj klupi ili na centralnom
mestu u krugu kako bi moglo da vidi pokrete usana svojih vrnjaka i
uitelja. Nastavnik treba da mu se obraa razgovetno, kao i daprilagodi brzinu, jainu, ritam i intonaciju svog govora. Nije potrebno koristiti
povieni ton. Tokom govora treba praviti pauze, a pitanja jasno formulisati.Korisno je je da se nepoznate rei, a posebno apstraktni pojmovi,dodatno pojasne.
Auditivna i vizuelna sredstva znaajno olakavaju rad sa decom oteenog sluha. Zato bi za demonstriranje pojava trebalo to vie upotrebljavati slike, predmete, modele i video zapise. Nastavnik treba da koristi
pokrete, gestove i mimiku, kao i grafike prikaze, jer crtei olakavaju
razumevanje.
Potrebno je da se detetu obezbedi dovoljno vremena da izrazi svoje misli. Poeljno je da nastavnik podstie samostalno opisivanje, toleriui
agramatinost. Na kraju asa, korisno je ponoviti kljune pojmove.
Deca sa oteenjem sluha mogu biti vrlo uspena u savladavanju programa, uz neophodno razumevanje problema i primenu specifinih postupaka tokom nastave. Samo neke od nastavnih sadraja ovi uenici e
usvajati sa veim odstupanjem, zbog prirode oteenja (strani jezik izgovor, muzika kultura pevanje).
Zbog svega toga, rad na asu i zadaci se moraju zasnivati na ouvanim
sposobnostima dece.

35

Koju asistivnu tehnologiju koristiti kod postojanja problema sa

sluhom?

Asistivna tehnologija koja se koristi kod postojanja problema sa sluhom,

slino kao kod problema sa vidom, podrazumeva pojaanje signala ili
zamenu signala, to znai da ako uenik jo moe da uje, moemo ili da
pojaamo zvuk, ili da priguimo pozadinske umove. Ako je uenik gluv,
moemo koristiti dodatne neverbalne informacije, tumaa znakovnog
govora ili neko drugo vizuelno sredstvo.
Kod problema sa sluhom moemo koristiti:
- Olovku i papir
- Prenosni ureaj za obradu teksta
- Signalne ureaje (npr. vizuelno zvono ili vibrirajui pejder)
- Sisteme sa dodatnim neverbalnim informacijama
- Titlovanje u realnom vremenu
- Svetlosni signal na raunaru kao signal upozorenja
- Telefonsko pojaalo
- Lini sistem pojaala / sluno pomagalo
- Induktivnu petlju kao pojaalo i filter zvuka u definisanom prostoru
- Sistem za pojaanje FM-a
- Sistem infracrvenih signala
- Mobilni telefon u funkciji asistivne tehnologije

36

9 . Sva kodnevne a kti vnosti i uprav ljanje elekt rinim

u re aj i m a
Za svakodnevne ivotne aktivnosti postoje brojna pomagala koja olakavaju rutinske aktivnosti kao to su uzimanje hrane, kuvanje ili oblaenje.
Veina tih pomagala su veoma jednostavna i jeftina sredstva koja mogu
u velikoj meri da doprinesu samostalnosti deteta / uenika.
Koju asistivnu tehnologiju koristiti za obavljanje svakodnevnih
ivotnih aktivnosti?
Svakodnevne aktivnosti olakavaju:
- Neklizei materijali za dranje predmeta
- Univerzalni kaievi i trake za dranje predmeta
- Obojeni predmeti u cilju lakeg pronalaenja i identifikacije
- Adaptirana sredstva za uzimanje hrane
- Adaptirana sredstva za uzimanje tenosti (npr. olja sa delimino
odseenom ivicom)
- Adaptirana sredstva za oblaenje (npr. kuka za zakopavanje dugmeta, elastine pertle, iak-traka umesto dugmadi...)
- Adaptirana sredstva za linu higijenu (prilagoeni ealj, prilagoene etkice za zube, podignuta sedalica za toalet)
Upravljanje elektrinim ureajima olakavaju specijalni prekidai koji omoguuju ukljuivanje
i iskljuivanje. Radi se o instrumentima koji su komplikovanije
tehnologije nego oni koje smo
upravo spomenuli.
Ove instrumente treba isprobati
u sluajevima kada dete ne moe
da obavi vane zadatke kao to su
samostalno oblaenje ili uzimanje hrane, ukljuivanje i iskljuivanje elektrinih aparata.

37

1 0 . S lo bodno vrem e - odm or i rek reacija

Slobodno vreme je veoma vano za harmonian razvoj linosti. Zbog
toga, nikako ne bi trebalo zaboraviti da deci sa smetnjama u razvoju treba posebno pomoi da ga provedu kvalitetno. Slobodno vreme obuhvata
odmor, zabavu i razonodu, kao i razvoj linosti. Asistivna tehnologija je i
u ovoj oblasti znaajna, jer pomae da slobodno vreme ne postane dokolica. Sedenje i ekanje da vreme proe, ili gledanje kako vrnjaci igraju
neku igru ili se bave nekom sportskom aktivnou nije kvalitetno provedeno slobodno vreme. To nisu odmor i rekreacija.

Koju asistivnu tehnologiju koristiti za slobodno vreme, odmor i

rekreaciju
Svakom detetu treba omoguiti neki nain na koji e se odmoriti i igrati.
To se moe postii koristei:
- Igrake opremljene iak-trakama, magnetima, hvataljkama, isl.
- Igrake prilagoene za rukovanje jednim prekidaem
- Adaptirana sportska oprema (npr. svetlea ili zvuna lopta)
- Adaptirana sportska oprema (Tricikli za odrasle, kolica za sportske igre, planinarenje, jahanje, plivanje)
- Adaptirane drutvene igre (taktilne domine i sl.)
- Univerzalne trake ili kaievi za dranje flomastera
- Modifikovani pribor (gumeni peati, roleri, etkice)
- Naslon za ruke za crtanje, slikanje, pisanje (npr. Ergo Rest)
- Elektronska pomagala za upravljanje TV, video, CD ureajima
- Softveri za umetnike aktivnosti
- Kompjuterske igrice
Profesori fizikog vaspitanja, likovne ili muzike kulture sa iskustvom u
radu sa decom sa smetnjama u razvoju, kao i strunjaci regionalnih ili
resursnog centra (tiflolozi, somatopedi ili surdolozi), mogu da prue podrku IOP timu pri odreivanju specijalne opreme i igraaka. Vano je da
IOP tim sarauje sa ovim strunjacima kako bi odredio i isprobao odgovarajuu asistivnu tehnologiju.

38

V Uloga Tima za Asistivnu tehnologiju

Potrebe za asistivnom tehnologijom trebalo bi da se razmatraju na sastanku IOP tima (tim za izradu i realizaciju individualnog obrazovnog plana) za svakog pojedinanog uenika. Za poetak, neophodno je da bar
jedan lan IOP tima poseduje znanja o asistivnoj tehnologiji. Bilo bi idealno da svi lanovi tima imaju osnovno znanje o asistivnoj tehnologiji i o
nainu na koji ona moe da unapredi ivot i obrazovanje deci i uenicima
sa smetnjama u razvoju.
U sluaju da IOP tim nije siguran da li je nekom ueniku potrebna asistivna tehnologija, ili je miljenja da sam ne poseduje odgovarajue znanje
za donoenje odluke, moe da se obrati strunom konsultantu u regionalnom ili resursnom centru kako bi se za uenika uradila AT procena.
Svaku pojedinanu procenu potrebe za asistivnom tehnologijom treba
da obavlja tim, a ne pojedinac. Tim ine strunjaci iz razliitih oblasti, koji
problemu prilaze iz razliitih uglova, kao i bar jedan od roditelja uenika.
Ako je uenik sposoban da razume procenu i da u njoj uestvuje, potrebno mu je omoguiti da aktivno uestvuje u odluivanju.
Proces odluivanja tima o odabiru odgovarajueg sredstva asistivne tehnologije za odreenog uenika, moemo predstaviti kroz 7 koraka:
1. Prikupljanje informacija o mogunostima i ogranienjima uenika
2. Timska identifikacija problema (odreivanje zadataka koje uenik treba da bude u mogunosti da obavlja)
3. Utvrivanje prioriteta u listi zadataka

39

at
4. Izbor moguih reenja
5. Plan implementacije sredstva ili ureaja
6. Probno korienje odabranog AT sredstva
7. Praenje i trajno korienje
Proces prikupljanja informacija je isti kao proces prikupljanja podataka
za potrebe izrade pedagokog profila. lanovi tima koriste razliite izvore
i raznovrsne metode, poev od posmatranja uenika u razliitim situacijama do testiranja formalnim ili neformalnim testovima, pregledaju ve
postojee informacije o uenikovim snagama i slabostima, o njegovim
sposobnostima i tekoama. Veoma vane informacije su informacije o
okruenju, kao i zadacima koje oekujemo da dete/uenik izvrava. Vano je da u proces sakupljanja ovih informacija budu ukljueni roditelji i
ako je mogue dete/uenik.
Tim, na sastanku, popunjava Upitnik za identifikaciju problema.
Kljuna mesta u identifikaciji problema su:
- odreivanje zadataka koje uenik treba da bude u mogunosti da
obavlja, i
- utvrivanje odnosa izmeu uenikovih mogunosti (i ogranienja) i karakteristika okruenja u kome uenik treba da obavlja te
zadatke.
lanovi tima sagledavaju sve dostupne informacije o ueniku, a posebno
one koje se odnose na njegove sposobnosti i tekoe koje su u vezi sa
zadacima koje treba da obavlja (izvoenje pojedinih radnji). Tim zatim,
razmatra kljune aspekte funkcionisanja uenika i lokaciju i pozicioniranje uenika u okruenju (uionica, kua i sl).
Odreivanje liste zadataka koje uenik treba da bude sposoban da
obavlja je sledei, veoma vaan korak, jer tim nee moi da odabere
odgovarajue sredstvo asistivne tehnologije, ukoliko ti zadaci nisu jasno
definisani.
Kada su identifikovani kljuni zadaci, tim e za njih predloiti potencijalna reenja. Kao prilikom izrade pedagokog profila i Individualnog obrazovnog plana, tim odreuje prioritete (redosled) u listi zadataka da bi
doao do odgovarajueg reenja.
Specifinost reenja e se razlikovati u zavisnosti od nivoa znanja i iskustva lanova tima. Neki timovi mogu da pobroje nazive konkretnih ure-

40

at
aja sa karakteristikama koje e zadovoljiti potrebe uenika, drugi timovi mogu da razgovaraju o vanim karakteristikama koje ureaj treba da
ima, na primer: potrebno je da bude prenosiv, potrebno je da ima
samo nekoliko (ili mnogo) poruka, potrebno je da se ureaj koristi nogama, itd.
Izbor reenja je deo procesa odluivanja koji zahteva najvie vremena,
jer se diskutuju sva predloena reenja od kojih bi trebalo odabrati ona
koja su najkorisnija za uenika. U ovoj fazi, lanovi tima navode imena
svih specifinih ureaja, hardvera, softvera, isl. Ako tim ne zna nazive
ureaja, moe da koristi druge raspoloive resurse ili da zakae sastanak
sa osobom koja ima potrebna znanja.
Korisno je da tim grupie reenja koja mogu biti primenjena:
1) odmah,
2) u nekoliko narednih meseci,
3) u budunosti.
Jedini nain da saznamo da li e korienje konkretnog sredstva asistivne
tehnologije odgovarati ueniku jeste da se ono isproba. Na primer, ako
uenik sa cerebralnom paralizom i jakim spazmom ruku treba da koristi
raunar, morali bismo da isprobamo nekoliko razliitih tastatura i mieva
kako bi se uverili koji najvie odgovara ueniku.
Svakako je vano da tim saini plan implementacije sredstva asistivne
tehnologije. Plan implementacije treba da obuhvata imena osoba, termine probnog korienja ureaja ili sredstva, praenje stanja, datume
sastanaka na kojima se procenjuje nivo napretka, kao i procenu probnog
korienja. Tek nakon procene probnog korienja moe se doneti odluka u vezi sa trajnim korienjem sredstva asistivne tehnologije.
Tokom sastanka, sve diskutovane teme treba da budu ispisane na flip
artu ili tabli, gde svi uesnici sastanka mogu da ih vide, jer vizuelno
pamenje predstavlja znaajan dodatak auditivnom pamenju. Nakon
sastanka, vano je sve informacije, zakljuke i odluke zapisati i preneti ih
u dokumentaciju uenika.

41

at

D e o Upi tni ka za i denti f i ka ciju problema

i i z b or odgova ra j u e a si stiv ne tehnologije

Ime uenika _______________________________________________

Datum roenja ______________________________________________
kola ______________________________________________________
Razred ____________________________________________________
Kontakt osoba u koli __________________________________________
Broj telefona ________________________________________________
Osoba koja popunjava upitnik:___________________________________
Datum popunjavanja upitnika___________________________________
Ime/imena roditelja __________________________________________
Broj telefona ________________________________________________
Adresa ____________________________________________________
Maternji jezik uenika _________________________________________
Trenutna uzrasna grupa
0 3 godine
3 7 godina
osnovna kola (7-15)
srednja kola
drugo_____________________________________________
Vrste tekoa (navesti sve koje postoje)
Tekoe u govoru i jeziku
Kognitivne tekoe (opaanje, prepoznavanje, razumevanje,
shvatanje..)
Traumatska oteenja mozga
Socijalno emocionalne tekoe
Neprihvatljivo ponaanje
Telesne smetnje /motoriki poremeeji (navesti
vrstu:____________)
Znaajno usporen razvoj

42

at

Autizam
Specifini problemi u uenju
Problemi sa sluhom
Problemi sa vidom
Viestruke smetnje
Zdravstveni problemi (navesti koji _____________________ )

Prostor u kome se oprema koristi:

Standardna uionica
Sopstveno okruenje
Kua
Drugo ____________________________________________
Trenutni pruaoci podrke
Roditelji
Vaspita /Uitelj
Pedagog /psiholog
Defektolog (oligofrenolog, tiflolog, surdolog)
Somatoped/ fizijatar
Logoped
Radni (okupacioni) terapeut
Neko drugi ________________________________________
Medicinska procena
degenerativna medicinska stanja
viestruki zdravstveni problemi
este infekcije uha
lako zamaranje
esto pati od bolnih stanja
este infekcije gornjih disajnih puteva
probavne smetnje
Alergian je na ___________________________________
Trenutno uzima lekove za ______________________________
Ostalo opiite ukratko ________________________________
Ostali problemi koje treba uzeti u obzir:___________________________
Asistivna tehnologija koja se trenutno koristi (navesti sve to se koristi)
Nita
Manuelna komunikaciona tabla

43

at

omo za vid niske tehnologije (naoare, lupe...)

P
Ureaj/i za kontrolu okruenja/EADL tobii../
Kolica na runi ili elektrini pogon
Ureaj za prepoznavanje glasa
Dodaci za pomo pri pisanju niske tehnologije
Augmentativni sistem komunikacije
Sistem za pojaavanje zvuka
Raunar vrsta (platforma)
Predikcija rei
Prilagoen pristup raunaru ulazni ureaji (specijalni mi,
robusna tastatura i sl) opisati ________________________
______________ (Brajev tampa, Touch screen i sl) opisati
__________________________________________________
Ostalo ____________________________________________
Asistivna tehnologija koja je do sad isprobana
Molimo da opiete bilo koji element asistivne tehnologije koji je ranije
isproban, duinu probnog perioda, kao i krajnji rezultat (kako je funkcionisao ili zato nije funkcionisao)
Vrsta asistivne tehnologije _____________________________________
Broj i datumi probnih korienja _________________________________
Krajnji rezultat _______________________________________________
VANO PITANJE
Koje zadatke uenik treba da radi, a koji su do sada bili problematini ili
nemogui za izvoenje i za koje bi asistivna tehnologija mogla biti reenje?

44

at
Oznaite relevantne oblasti:
Komunikacija
Sedenje, pozicioniranje i pokretljivost
Pristup raunaru
Motorika pri pisanju (fina motorika, grafomotorika)
Kompozicija pisanog teksta
itanje
Matematika
Rekreacija i slobodno vreme
Vid
Sluh
Slobodno vreme

45

Izvori
Abbott, C, 2007, E-inclusion: Learning difficulties and digital technologies, Futurelab
Becta, 2007, An Overview of Special Educational Needs and ICT Provision
Lazor, M., Markovi, S., Nikoli, S., Prirunik za rad sa decom sa smetnjama u razvoju, NSHC, Novi Sad, 2008.
Hrnjica, S., Sretenov, D., Deca sa razvojnim tekoama u redovnim osnovnim kolama u Srbiji, Save the Children UK, Beograd, 2007.
Walsh K.B.,: Stvaranje sredine za uenje usmerene na dete, Centar za
interaktivnu pedagogiju, Beograd, 2003.

Ko r is n i l i nkovi
http://www.gloria-ferrari.com/
http://www.rifton.com/http://www.eastin.eu/en-GB/searches/products/index
http://www.inclusive.co.uk/
http://www.pecs.org.uk/index.htm
http://www.neater.co.uk/
http://www.downs-syndrome.org.uk/
http://www.abledata.com/abledata.cfm
http://www.pictoselector.eu/

46

S a d r aj

UVODNA BELEKA

I MODELI INVALIDNOSTI

II PREPREKE SA KOJIMA SE SUOAVAJU OSOBE SA INVALIDITETOM 7

1.Fizike ili arhitektonske prepreke u ivotnoj sredini

2. Pristup informacijama i pristup komunikacijama

3. Psihosocijalne prepreke

4. Institucionalne prepreke

10

III PREVLADAVANJE PREPREKA

12

1. Prihvatanje inkluzivne filozofije

12

2. Korienje asistivne tehnologije

13

IV VRSTE ASISTIVNE TEHNOLOGIJE

16

1. Stabilnost, sedenje i pokretljivost

16

2. Radno mesto

19

3. Tekoe u komunikaciji

20

4. Korienje raunara

23

a) Periferije

23

b) Operativni sistemi i softverske aplikacije

26

5. Tekoe u uenju

27

6. Tekoe u pisanju

30

7. Vid

31

8. Sluh

34

9. Svakodnevne aktivnosti i upravljanje elektrinim ureajima

36

10. Slobodno vreme - odmor i rekreacija

37

V Uloga Tima za Asistivnu tehnologiju

Deo Upitnika za identifikaciju problema i izbor odgovarajue
asistivne tehnologije
Korisni linkovi

39
42
45

Izvori 46

47

CIP - Ka
,
37.043.2-056.26/.36:044(035)
,

Asistivna tehnologija u koli / Mirjana Lazor, Mirjana Isakov,
Nevena Ivkovi. - Novi Sad : kola za osnovno i srednje Milan Petrovi
sa domom uenika, 2012 (Novi Sad:Grafiki studio OSO Milan Petrovi).-47 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Edicija Praktikum)

Tira 500. - Bibliografija.

ISBN 978-86-85873-16-4
1., [] 2 . , []
) - - -
COBBISS.SR-ID 275403271