ARMIN RISI

KARMA: DUALITET UZROKA I DEJSTVA

Objavljeno na: http://izagranice.blogspot.com/2010/01/armin-risi-karma-i-deodualitet-uzroka.html

IZVODI IZ KNJIGE SVETLOST NE BACA SENKU

Zabluda monizma: Izjednaenje predestinacije i karme
U ateistikom deizmu i monizmu se kae: Nita nije sluajno. Sve je unapred
odreeno. To je poluistina, a miljenje da je ta polovina istine sve, predstavlja veliku
zabludu. ovek, naime, misli da istina nita se ne dogaa bez uzroka znai da je
sve unapred odreeno karmom; ako neko dospe u rat ili pretrpi nepravdu bilo da
je to pojedinac ili narod tada to odgovara njegovoj karmi, a kada ovek kao
prosvetljeni izvri neka dela, koja stoje sa one strane dobra i zla, tada je to
neophodno u skladu sa svetskom karmom, da bi oveanstvo kao celina dostiglo vii
stupanj razvoja. Zbog toga neki uticajni ljudi i prosvetljeni misle da je njihova
politika, vojna i finansijska mo data od Boga i da je sve to ine, odreeno od
strane Boga ili sudbine.
Bukvalno, karma znai jednostavno aktivnost (izvedeno od kri na sanskritu
initi, prouzrokovati neko dejstvo) i ukazuje na injenicu, da svako delo u
materijalnom svetu u skladu sa zakonom polarnosti (akcija i reakcija) povlai neko
dejstvo za sobom. Dela, koja su izvrena bez svesti o svom duhovnom identitetu,
izazivaju odgovarajua dobra i loa dejstva, a ono delovanje, koje je izvreno u
duhovnoj svesti, ima duhovne posledice (prevazilaenje dualnih obrazaca miljenja,
spoznaja sopstvene individualnosti itd.). Takvo spiritualno delovanje se na sanskritu
naziva akarma, ne-karma.
Jednostrana interpetacija karme kae da je sve, to doivimo, samo i jedino reakcija
na neku akciju, koju smo sami izveli. to god da te pogodi, to je tvoja karma. Ako
neko baci atomsku bombu na tebe, to je onda tvoja karma. Da to nije bila tvoja
karma, ne bi se dogodilo ili ti ne bi bio tu. Da li je to istina?
To je poluistina. Ova interpretacija moe zvuati ezoterijski i logino, ali u stvarnosti
je apsurdna. Kad bi to bila istina, to bi onda znailo da su ljudi u Hiroimi i
Nagasakiju da ostanemo kod gornjeg primera imali karmu da poginu u jednom
nuklearnom napadu. Da nisu Amerikanci bacili bombu, to bi uinio neko drugi,
poto je karma tih 300.000 ljudi bila da svi odjednom umru. A to bi znailo da je
Amerika odn. oni, koji su izvrili to masovno ubistvo, bili samo izvritelji karme
(upravo u to veruju prosveeni.).
Greka deista i monista se sastoji u tome da izjednaavaju karmu i predestinaciju.
Samo na osnovu jedne takve pogrene premise se moe verovati da je sve, to se
dogodilo, moralo da se dogodi, jer je to zahtevala karma. Veruje se da ne postoji
nita osim materije i energije to dalje znai da ne postoji duhovni identitet, pa tako
ni istinska slobodna volja. Sve to se u ivotu dogaa, je samo sled predestiniranih
lananih reakcija u skladu sa mehanikim (neutralnim) zakonima kreacije.

Karma = predestinacija + slobodna volja

Karma nije isto to i predestinacija. Karma je sinteza predestinacije i slobodne volje.
Zakon karme odgovara principu kauzalnosti akcije i reakcije i pokazuje kako
predestinacija i slobodna volja deluju istovremeno i kako se meusobno dopunjuju.
Na nivou reakcije re je o predestinaciji. Na nivou akcije istovremeno deluje slobodna
volja. ak i kada je kod nekog delovanja sopstvena volja na osnovu materijalnih
obrazaca veoma ograniena, ipak su obrasci, kojima ovek podlee, sa svoje strane
reakcija na ranija delovanja odn. odluke, koje su donete slobodnom voljom i na
sopstvenu odgovornost.
ta god da se dogodi predstavlja reakciju, koja je predestinirana odreenim
uzrocima. Na primer, roeni smo kao mukarac ili ena u odreeno vreme, u jednoj
odreenoj zemlji i odreenoj porodici. To su unapred odreeni faktori (odreeni od
nas samih direktno ili indirektno) i mi ih u ovom ivotu ne moemo promeniti. Mi
samo moemo do jednog izvesnog stepena da biramo ta elimo da inimo
unutar datih okolnosti.
Putem predestinacije bivamo stalno konfrontirani sa situacijama, koje predstavljaju
reakciju na ranije akcije, tj. dejstvo odreenih uzroka. Odluujue je pitanje: ta
emo uiniti u tim datim (predestiniranim) okolnostima? Da li smo zadovoljni? Da li
emo optuiti Boga ili svet? elimo li da iskoristimo situaciju za neku egoistinu
prednost? Ili emo iza nje prepoznati skriveni boanski smisao?
Situacije (reakcije) su unapred odreene. Naa delovanja (akcije) unutar tih situacija
su funkcija slobodne volje i povezane su sa sopstvenom odgovornou. Samo zbog
toga te akcije mogu za odreene osobe da sa sobom povuku nove reakcije. Kada
ovek ne bi imao slobodnu volju, ne bi bio odgovoran za svoje delovanje i ne bi
morao da snosi reakcije. Neto prouzrokovati znai da ovek slobodnom voljom (=
sopstvena odgovornost) vri neko delo. Bez slobodne volje (akcija) nema
predestinacije (reakcija). Dakle, nije sve predestinirano.
Isto kao i sve je relativno tako je i tvrdnja sve je predestinirano jedna jednostrana
poluistina sa velikom dozom neistine.
Nae odluke, kako god izgledale, predstavljalu izraz nae volje, zbog ega smo
odgovorni za sve to radimo. Svakim delovanjem utiemo na kurs svog ivota. Ako
elimo, moemo uvek pokrenuti nove lanane karmike reakcije ili moemo poeti
da se oslobaamo dualnosti akcije/ reakcije. Unutar datih okolnosti, dakle, imamo
uvek slobodu da izaberemo, da li svojim delovanjem elimo da prouzrokujemo

materijalne reakcije, koje e nas vezati za dualnost, ili duhovne reakcije, koje nas
oslobaaju dualnosti.
Drastian primer za izbor odreene akcije unutar predestinirane situacije je ve
spomenut: bacanje dve atomske bombe. Da li je bilo predestinirano da toliko mnogo
ljudi umre? Ne. To je bila odluka onih, koji su tu akciju izveli. Tom akcijom su i
poinioci i rtve povezani u jedan novi lanac akcije i reakcije i tako e ostati dok se
sve ne okaje i ne oprosti.
Karma, dakle, nije samo predestinacija. Karma je princip kauzalnosti, zakon uzroka
(akcija) i dejstva (reakcija), pri emu ovek mora da bude svestan, da je najvaniji
uzrok konano slobodna volja. Kad karma ne bi bila nita drugo do princip
predestinacije i konano materijalnog kauzaliteta kako je to prema pogledima na
svet materijalistikog i ezoterijskog monizma tada bismo bili samo bio-roboti bez
individualnosti, pre svega bez slobodne volje. Meutim, karma je sinteza materijalnog
kauzaliteta (predestinacija) i slobodne volje.
Svet dualnosti se na sanskritu naziva i karma-loka, Mesto karme. Ko god odlui da
doe u ovaj svet, izjanjava se saglasnim da ivi u jednom svetu, gde se susree sa
biima, koja sa jedne strane imaju slobodnu volju, sa druge stoje pod uticajem ega. I
svi imaju slobodu da druge svojim akcijama uvuku u dobre i loe lanane veze pod
uslovom da se drugi daju uplesti.

Da li postoje nedune rtve?

U ezoterijskim krugovima i visokim stepenima loa se esto zastupa miljenje da je
sve, to se dogodi, prouzrokovano karmom. Jednostavno formulisano: svako je sam
kriv. rtve rata u Iraku, u Vijetnamu i u oba svetska rata, Jevreji u koncentracionim
logorima, porobljeni Afrikanci, pobijena indijanska plemena svi oni su sami ponjeli
prouzrokovane reakcije.
Da li je to tano? Da li su ljudi, koji su umrli u koncentracionim logorima, u
prethodnom ivotu sami muili i ubijali ljude u koncentracionim logorima? Da li su
pobijeni narodi ranije sami poinili masovna ubistva? Da li su ti ljudi bili sami krivi za
svoju sudbinu?
Ne.
Ne predestinirana sudbina rtve, ve svesno delo poinioca je bilo uzrok za te
dogaaje. Zbog toga su poinioci pojedinano kao i kolektivno odgovorni za svoja
dela.

Akciju, koja prouzrokuje odgovarajuu reakciju, moemo pokrenuti sami ili je moe
pokrenuti neko drugi. Mi ivimo u zoni slobodne volje i veina delovanja se odvija
usled impulsa ega. Zbog toga je u svakom trenutku mogue da neko svojom
slobodnom voljom zapone napade na druge ljude. To je bio rizik, koji smo prihvatili,
kada smo odluili da doemo u svet dualnosti. Taj rizik je osnovna karma svakoga,
ko ivi u svetu dualnosti, uporediva sa zlokobnim prvim grehom.
Kada horizont oveka ne prelazi granice materije, tada mu se ljudska egzistencija
mora initi neutena, besmislena i frustrirajua. ovek e stalno iveti u strahu, traiti
sigurnost i projektovati krivicu na druge, poto se uvek osea kao neduna rtva ili
meta. Iz perspektive dualnosti to ak moe biti tano jer postoje nedune rtve
ipak, ako ostanemo kod tog stanovita, promaiemo sutinu situacije i izabrati nain
ponaanja koji nikome ne koristi: u emu je korist biti neduan i utopiti se u oseaju
samosaaljenja i elje za osvetom. U emu je korist biti kriv i prebacivati sebi ili
potiskivati problem, jer elimo da delo, koje izaziva oseaj krivice, prikrijemo od sebe
i drugih? rtve i poinioci stoje pred izazovom da se probude u vioj svesti, koja e
omoguiti sasvim novo poimanje karmike situacije.
U vezi sa atmoskom bombom i svim drugim mranim poglavljima ljudske istorije se
mora jasno utvrditi, da ti udarci sudbine nisu bili predestinirani dogaaj. Da to
kaemo jednom reenicom: to nije bila predestinacija rtava to je bila njihova
karma. A to je ogromna razlika. Ipak, pojam karme mora biti u potpunosti i tano
shvaen. Kada izvesni ljudi tvrde da su neki dogaaji jednostavno bili karma
Japanaca (ili Nemaca, Jevreja, Indijanaca, robova itd.), tada oni misle da je to bila
predestinacija tih ljudi. A to je poluistina, koja je na jedan sudbonosan nain
pogrena, da ne govorimo o tome da je cinina i zaslepljena.

Princip rezonance i slobodne volje

im ovek ivi u svetu dualnosti, izloen je riziku da bude napadnut od strane drugih
bia, koja zloupotrebljavaju svoju slobodnu volju. Jer u svetu dobrog i loeg oigledno
ne postoje samo dobre, ve i zle sile i svako, ko se uputi ovamo, e sresti i jedne i
druge. Kako ovek reaguje na te zle sile, je pitanje njegove slobodne volje i
rezonance pri emu rezonanca nije predestinirana, ve (indirektno) samostalno
izabrana. Vrsta rezonance je rezultat usmerenja sopstvene volje i svesti zbog ega
princip rezonance ni u kom sluaju ne umanjuje sopstvenu odgovornost.
Susret sa dobrim i loim silama se ne moe izbei. Izbei ih ne bi ni bio smisao ivota
u karmikom svetu. Ni Isus nije mogao da izbegne napad od strane naizgled
monijih. Na osnovu lanih optubi on je uhapen, muen i ubijen. Da li je imao
lou karmu? Da li je samo ponjeo reakciju za neko loe delo, koje je sam izveo?
Da li je on u ranijim ivotima muio i razapinjao ljude? Naravno da ne. Ali se
(dobrovoljno) zaputio u svet dualnosti i time izazvao zle sile. U jednom viem smislu

to jeste bila Isusova karma: jedna situacija, koju je prouzrokovao svojom odlukom.
im je doao u ovaj svet, bilo je predestinirano da e biti napadnut, ali na osnovu
svoje slobodne volje i svoje boanske ljubavi nije dozvolio da bude uvuen u
dualnost (to bi bio sluaj, da je reagovao strahom, mrnjom ili rezignacijom). Mnogo
pre, on je manifestovao trijumf ljubavi nad satanskim silama, ak i trijumf nad
fizikom smru. Drugim reima, Isus je sebi postavio ispit karme i poloio ga na
sjajan, savren nain.
Ukratko se moe rei: karma je princip kauzalnosti i opisuje uzajamno dejstvo
predestinacije i slobodne volje. Kada se jedan faktor izoluje i ili mu se da preterana
vanost, to vodi u jednostranost i do poluistina, povezanih sa opisanim zabludama.
Usled duhovne individualnosti lanac uzroka i dejstva nikada nije iskljuivo
materijalan i mehaniki. U svakom trenutku je mogue slobodnom voljom (a ne na
osnovu predestinacije) zapoeti lanac karmikih reakcija i sile mraka to ine stalno,
pri emu u svojoj egoistinoj zaslepljenosti misle da su ta dela predestinirana
karmom (vidi deizam) ili neophodnou (vidi monizam).

IZVODI IZ KNJIGE BOG I BOGOVI

I TOM MULTIDIMENZIONALNOG KOSMOSA
I DEO
KARMA: DUALITET UZROKA I DEJSTVA
Nita nije sluajno
Zakon dualnosti pokazuje da nita na ovom svetu ne postoji bez svoje suprotnosti i
da se zakonitosti dopunjuju. Materijalno je u svojim zakonitostima povezano.
Dualnost je glavna odlika relativnog, a osnovna dualnost je veza izmeu uzroka i
posledice. Ne postoji dejstvo bez uzroka i nema uzroka bez dejstva. To ima dva
znaenja: 1. upletenost u karmu vai samo u oblasti relativnog. 2. Dok god se ovek
nalazi u oblasti relativnog, on je neizbeno pod uticajem karme.
Kada ovek transcenduje oblast relativnog, on prevazilazi i upletenost u karmu.
Meutim, dok god se ovek, okrenut od apsoluta, kree u oblasti relativnog, on se
nalazi u krugu akcije i reakcije. Jer u oblasti relativnog bez izuzetka vai zakon karme.
Sve to se dogaa sreno i nesreno ima uzrok i sa svoje strane postaje uzrok za
nove reakcije. Nita se ne dogaa bez razloga. Nita nije sluajno.
Ali to je samo jedna strana istine, poluistina. Kada bi vladao samo zakon karme,
moglo bi da se kae: Sve to drugima uinim, oni su i zasluili. Njihova je karma da

budu potinjeni, a moja je karma da budem moan. Da to nije njihova karma, ne bi

mi uspelo da ih uinim podanicima. Ali injenica, da mi je to uspelo, pokazuje da je
to njihova karma. Nita nije sluajno.
U Univerzumu ima vie bia, koja tako razmiljaju, nego to ljudi slute. To je ivotna
maksima onih, koji veruju da je najvia realnost jedan bezlini princip: Brahma,
kosmika energija, univerzalni zakoni.
Zakon karme dodue ima univerzalno vaenje, ali nije najvii ili apsolutni zakon. Nije
ovek taj koji odreuje, ta je karmika reakcija drugih bia. iva bia dodue imaju
slobodnu volju, ipak, ta slobodna volja nije apsolutna iako mnogi u to rado veruju i
to propovedaju. Nije relativno mera svih stvari, ve apsolutno.

Predestinacija i slobodna volja

O zakonu karme krue brojne zablude: Karma je nemilosrdni zakon, koji iskljuuje i
milost Boga i slobodnu volju oveka. Karma je verovanje, koje kae da se ovek sam
moe osloboditi, sam putem svojih dela. Ili: Koncept karme kae da sve podlee
jednoj neizbenoj predestinaciji i slobodna volja oveka je samo jedna iluzija. Sve to
se dogaa je jedna unapred odreena reakcija, koju niko ne moe izbei, niti rtve
niti poinioci. Kreacija je Bog; nema Boga u religioznom smislu.
To su mogue i takoe iroko rasprostranjene zablude, koje poivaju na neznanju,
pogrenom razumevanju i iskrivljavanju istine. U principu te zablude vode do
naredne etiri posledice:

Fatalizam (pasivno preputanje sudbini): ovek se vie ne trudi i ne brani se,

ve prihvata svaku patnju i svaku represaliju kao neizbenu sudbinu.
Apatija (ravnoduna bezdunost): ovek otupljuje prema patnji koju vidi u
svetu i misli da se tu ionako nita ne moe uiniti. Sve to se drugima dogaa
je njihova sudbina ili karma.
Demonija (bezbona tenja ka moi): gore navedeni pasivni oblik apatije
postoji i u aktivnom obliku. Demonska bia smatraju da je sve to se drugima
dogodi tj. sve to drugima uine, njihova sudbina. Oni zakone materije (kao
npr. akcija = reakcija) dre za najviu realnost i uvereni su da svako verovanje
(npr. u Boga i u nematerijalne dimenzije) predstavlja praznoverje, koje je
konani razlog svih ratova i sve bede, zbog ega se to verovanje mora
pobediti. Oni smatraju opravdanim, da bezobzirno uklone svako
praznoverje, jer se time odstranjuje veliko zlo od ljudi. Njihov cilj opravdava
sredstvo.
Apsolutizam (monopol nad nekom institucijom): Poto je sve predodreeno
od strane Boga, spasenje moe da ponudi samo neka od Boga izabrana

instanca sa funkcijom pruanja milosti, datom od Boga. Izvan dosega njene

milosti svi ljudi su zauvek prokleti.
Sve te zablude vode do onesposobljavanja i zagljupljivanja ljudi, to se ispoljava u
fanatizmu sa jedne strane i ravnodunosti sa druge dve najvee pretnje dananjem
oveanstvu. Zbog toga je tema narednog poglavlja od najvee vanosti i hitnosti, jer
vedsko objanjenje moe bez zapadanja u protivrenost da razjasni te univerzalne
zakone i da otkloni poluistine koje vode u zabludu.
Pomenuti pogledi na svet su pogreni zakljuci, jer poivaju na materijalistikim i
bezlinim tj. nepotpunim filozofijama. One polaze od jedne jednostrane jednaine:
karma = predestinacija ili karma = slobodna volja. Oba stanovita su pogrena!
Karma nije isto to i predestinacija i karma nije isto to i slobodna volja. Zakon karme
je sinteza predestinacije i slobodne volje.
Karma = predestinacija + slobodna volja
im se karma izjednai sa jednim ili drugim, nastaju nesporazumi i zablude
(kritiari koncepta karme i reinkarnacije veoma esto prave ovu greku).
ta je tano predestinirano?
Prakrti, materijalna energija, je uzrok svih dejstava i uzroka u Kreaciji, dok je ivo
bie uzrok razliitih patnji i radosti, koje doivljava u toj Kreaciji. (Bhagavad-gita
13.21).
Materija (Prakrti) stvara u skladu sa boanskim vostvom materijalne okolnosti.
Prakrti, koja je jedna od Mojih energija, deluje pod Mojim vostvom. Kosmika
manifestacija i svi u njoj sadrani oblici stvaraju se i razgrauju uvek iznova prema
tom zakonu. (Bhagavad-gita, 9.10).
Razliite fizike i psihike okolnosti, u koje dospevamo, su unapred odreene
reakcije na ve izvedene akcije. ta god da nastupi, bilo je predestinirano (putem
sopstvene prolosti), ali ono to jo nije nastupilo moe se do izvesnog stepena
promeniti linom slobodnom voljom: pogorati, ublaiti, odloiti ili ak otkloniti.
Oigledan primer je nae telo. Karmana daiva-netrena: Na osnovu karmikih reakcija
dua pod nadzorom Boga dobija telo. (Srimad-Bhagavatam, 3.31.1). Telo i sa njime
povezan pol, roditeljska kua, nacionalnost, sopstvene jake strane i slabosti itd. su
spoljni faktori, koje svaki ovek dobija roenjem. Te okolnosti se ne mogu izmeniti,
nezavisno od toga da li ovek veruje u karmu ili ne. U njima ovek moe spoznati
predodreenost i smislenost ili za njih optuivati puki sluaj. To nita ne menja u
tome, da emo se nai u unapred odreenoj situaciji, koja je inscenirana od strane

materijalne energije. To je prva polovina Krsninog iskaza: Prakrti je uzrok svih

dejstava i uzroka u Kreaciji.
Vena materija ima potencijal, da konstantno stvara neogranieno mnogo situacija i
pusti da iz njih izniknu nove situacije. Ali u koje od nebrojeno mnogih mogunosti
emo dospeti, to zavisi od nas. Svojom slobodnom voljom mi odreujemo, ta emo
uiniti od unapred odreenih situacija, a to ponovo odreuje, u kakve emo situacije
ui u budunosti. ...ivo bie je (svojim odlukama i delima) uzrok patnje i radosti,
koje doivljava u Kreaciji.
Jedan primer: kada je ovek star i slab, on to stanje ne moe da opozove. Ali ta e
uiniti u tim okolnostima, to zavisi od njega. Stoji mu nebrojeno mnogo mogunosti
na raspolaganju, koje e opet izazvati razliite reakcije. ovek se moe svaati sa
Bogom i svetom, moe pasti u rezignaciju ili ignorisati starost, moe zapoeti borbu
protiv starosti i bolesti uz pomo lekara i lekova, ili moe prihvatiti znakove vremena i
iskoristiti preostale dane da se pripremi za smrt i sledei ivot.

Razliiti stupnjevi razvoja karme

Naravno, odluke, koje donesemo u nekoj odreenoj situaciji, nisu potpuno slobodne.
Na nas utiu na pogled na svet, naa iskustva i nae elje. Svi ti faktori odreuju nau
svest, a naa svest odreuje nae odluke i delovanje.
Delovanje i njime prouzrokovane karmike reakcije se razvijaju postepeno. Jo pre
nego to je neko delo uopte izvreno, ono postoji kao seme u vidu elje. Ako elja
dovede do delovanja, seme je posejano, a kako seje, tako e i ponjeti. Posle
izvrenja akcije, reakcija je unapred odreena, pri emu se mora napraviti razlika
izmeu reakcija, koje su nastupile i onih koje predstoje.
Vedski spisi analiziraju te karmike lanane reakcije kao to sledi:
1.
Karma Bija (Seme karme): elja, koja e voditi do dela.
2.
Kuta-stha (utvrivanje): sejanje semena tj. izvrenje dela, ime se
pokree sada utvrena lanana reakcija.
3.
Phalomukha (plodovi koji sazrevaju): reakcije, koje su
predodreene, ali jo nisu nastupile.
4.
Prarabdha (ponjeveni plodovi): reakcije, koje su nastupile tj.
dobijanje odreenog tela (roenjem), sveukupnost dogaaja i rezultata koji e
nastupiti.
Delovanje, koje prouzrokuje karmu, poinje ve na stupnju semena (bija), tj. u
sopstvenoj svesti, jer semenu sline misli su te, koje oveka navode da izvri neka
dela. Svest odreuje delovanje, a i reakcije, koje nastupe, prikazuju rezultat neutralne

procene u skladu sa karmikim zakonima: koliko su korisna, blagoslovena ili tetna

bila naa dela? Po plodovima moemo da prepoznamo, kakav je bio kvalitet semena,
koje smo posejali. Ova analiza takoe odaje, da karma nije najvia instanca, ve
jedan iri, koji nam pred oi iznosi kvalitet naih dela i time sopstvenog stupnja svesti.
ovek svojim eljama i delovanjem odreuje karmike reakcije, koje e ponjeti.
Presudna za sudbinu su, dakle, tri faktora: sopstvena svest (elje), sopstveni stil ivota
(delovanje) i u vezi sa time, predestinirane karmike reakcije. (*I okolnosti narednog
ivota, u kome e se ovek roditi, su odreene tim trima faktorima. U okviru unapred
odreenih karmikih reakcija ovek doivljava situacije u skladu sa svojim
dominantnim eljama i lekcijama (situacijama za uenje, ispitima), koje su na redu. Na
osnovu ta tri faktora Paramatma odreuje sledee roenje svakog pojedinca).
Drugim reima: ako ovek promeni svest i svoj stil ivota, menjanju se i karmike
reakcije. Ukoliko ovek odlui da spiritualizuje svoju svest i stil ivota, on deluje bez
karme i ve u materijalnom svetu vie ne potpada pod zakon karme, jer je nauio
njenu lekciju: Ko se u posveenoj slubi bavi Vinuom (visnu-bhakti), prevazilazi sve
oblike karmikih reakcija: pohranjene, posejane, zrijue i sazrele. (Padma Purana).
To e biti blie objanjeno u narednom poglavlju.
Sopstvena svest, dakle, ima kljunu funkciju. Ona e nas ili zatvoriti jo dublje u
materijalnu dualnost, ili e nam otvoriti vrata ka osloboenju od karme. Na filter
svesti odreuje, kako doivljavamo svet - u skladu sa zakonom rezonance.

Zakon rezonance:
Kako sami utiemo na svoj ivot
Jedan materijalista svuda vidi materiju, hedonista svuda vidi predmete zadovoljstva, a
ovek svestan Boga u svemu vidi delovanje Boga. Razliiti ljudi opaaju razliite
oblasti stvarnosti i to u skladu sa rezonancom (prijemivou) svoje svesti.
Svest svakog ivog bia ima odreenu talasnu duinu; ona se usklauje sa odreenim
vibracijama i privlai odreene vibracije, dok druge vibracije ak i ne opaa (slino
kao to radio aparat reaguje samo na radio talase, a televizor na televizijske talase, pri
emu ovek sam bira program).
ovek se sam reflektuje u svetu, jer vidi samo ono to njegova svest proputa kroz
filtere. Mi primamo ono, to odailjemo. Davanje i primanje je jo jedna nerazdvojiva
dualnost. Slino privlai slino ili ko trai, nai e vane reenice, koje su u
boanskim oblastima podjednako tane, kao i u oblastima mraka. Ko traga za
boanskom spoznajom, nai e je, a ko traga za zemaljskom i vanzemaljskom moi,
nai e nju.

10

Neke ljude privlai boansko, a neke demonsko, ve u skladu sa rezonancom, koju

su izgradili.
Nain delovanja zakona rezonance se danas sa upozoravajuom jasnoom pokazuje
na primeru destruktivnosti, koja se iri itavim svetom. Upadljivo mnogo ljudi su
zainteresovani za negativno. to se vie ljudi interesuju za negativno, to vie prostora
za napad imaju te negativne snage i upravo iz tog razloga negativno danas sve vie
dobija na uticaju, iako zvanini izvori uz milozvune rei objanjavaju, kako njihova
informativna politika slui da upozori i predupredi.
Kao i sve na svetu, ni to nije sluajno. irenje negativnih uticaja proizilazi iz
propagande sa programskim ciljevima. Novine, asopisi i televizija ire informacije i
slike, koje ljudi, koji nita ne slute, primaju i one kao utisci ulaze u njihovu svest.
Najvei deo dnevnih informacija je bezvredan/ suvian do negativan/ preteran (afere,
sport, zabava sve do bujice negativnih vesti o ratovima, napadima, kriminalu itd.).
Informacija ini oveka: to vie negativnih utisaka neki ovek primi u sebe, u toliko
veoj meri se oblikuje jedno negativno programirano bie, jer ovek sve vie
optereen, ravnoduan i otupeo - vie ne moe da preradi stalnu bujicu informacija.
Opisi inova nasilja, slike rtava rata i atentata itd. sadre kompresovane negativne
vibracije i preko medija se te negativne vibracije kopiraju u svest ljudi i tako
umnoavaju. Da li ovek te utiske smatra dobrim ili loim, uopte nije vano, vano
je da ovek putem prijema tih vibracija postaje njihov nosilac bilo uz odobravanje
ili odbijanje, u svrhu obrazovanja ili istraivanja ili jednostavno zbog radoznalosti i
elje za svakodnevnim konzumiranjem informacija.
Ko je svestan zakona rezonance, izriito upozorava ljude na bavljenje tim negativnim
stvarima i ja (autor) se svesno pridravam te mudrosti. Izbegavam da suvie uem u
detalje negativnog, jer bih se inae kretao u elementu negativnog i bio odgovoran za
to da i itaoca povuem u taj otrovni okean. Negativno programirani e to spiritualno
rasuivanje i iskljuivanje veoma kritikovati (nenauno, pristrasno, jednostrano,
loe proueno). Ali u emu je korist od uranjanja u svetsku i tajnu politiku, u
insceniranje ratova, ubistva, crnu magiju, tajne afere, skandale monika itd? Oni, koji
se upuste u tu nesagledivu zbrku detalja, otvaraju se prema odgovarajuim uticajima i
postaju podloni tim uticajima, jer su naivno, radoznalo ili svesno signalizirali
odreeno interesovanje. To je prepoznao i poznati nemaki pesnik Johann Wolfgang
von Geothe: Duhova, koje sam prizivao, sada se ne mogu osloboditi.
Drugim reima, neophodno je biti svestan postojanja negativnog, ali je opasno i
nepotrebno ui suvie u detalje, koji se u-tiskuju, koliko god da se oni ine
privlanim i interesantnim.

11

U skladu sa rezonancom nae svesti oslovljavamo izvesne stvari, a neke druge ne

(kljuna re gunas). Ponaamo se na odgovarajui nain, govorimo na odreeni
nain, mislimo na odreeni nain, jedemo na odreeni nain itd. Nae ponaanje
reflektuje nau svest i utie na nau svest. Kada proirimo rezonancu svoje svesti,
proiruje se i pogled na svet. Stvari, koje smo ranije nesvesno putali da prou kraj
nas, poinjemo odjednom da opaamo jer smo razvili odreenu rezonancu.
Odjednom otkrivamo svoj spiritualni identitet, spoznajemo vie povezanosti i
oseamo bezizglednost materijalizma. Nailazimo na riznice znanja, sreemo ljude,
koji nam pomau na daljem putu i mi uimo dobrovoljno, jer to elimo.
Ako uimo dobrovoljno, stvari se dogaaju, jer smo mi zreli za njih. Ako ne elimo da
uimo, stvari se dogaaju, jer su plodovi karme zreli. Tada se dogaa upravo ono, to
ne elimo, ak i ako svim silama pokuavamo da upravo to spreimo. Ko ui
dobrovoljno, ne plai se niega, jer on ili ona iza svega, to se dogaa, prepoznaje
viu pouku. I ta pouka uopte nije tako komplikovana i tajna pod pretpostavkom da
ovek ima odgovarajuu rezonancu. Inae ovek po stotinu puta udara u ista vrata i
ne primeuje da samo treba da ih otvori.

Rezonanca u reinkarnaciji
ivo bie u materijalnom svetu nosi svoje razumevanje ivota od jednog tela do
drugog. Kao to vazduh sa sobom nosi mirise, tako i ivo bie uzima jednu vrstu tela i
ponovo ga naputa, da bi uzelo drugo.
Bhagavat-gita 15.9
ivot se ne moe razumeti bez smrti. Umiranje je druga strana raanja, isto kao to je
raanje druga strana umiranja. U skladu sa principom dualnosti to je logian uvid.
Za onoga, ko je roen, smrt je sigurna, a za onoga, ko je umro, sigurno je roenje.
(Bhagavat-gita).
Linija vidljivog ivota ima dva pola: roenje i smrt. Roenje je novi poetak, ali ne
poetak od nule. Inae bi bilo potpuno nepravedno da razliiti ljudi dobiju razliite
startne pozicije. Ipak, oni ih dobijaju i zakon rezonance objanjava zato. Okruenje
naeg roenja odgovara frekvenciji naeg ivota u prethodnoj egzistenciji.
ta god da je stanje bitka, koga se ovek sea, kada napusti telo, to stanje e ovek
bez sumnje dostii. (Bhagavat-gita).
Akcije izazivaju reakcije na vie nego jednom nivou. One imaju direktne i indirektne,
trenutne i dugorone reakcije. ovek moda ne primeuje da svaka akcija ima i
indirektne, dugorone reakcije ali te reakcije e ipak nastupiti, sa jedinom razlikom

12

u tome to je ovek nespreman i misli da je to sluajnost ili peh ili da je neko drugi
kriv za to.
Jedan faktor, koji se esto previa ili potcenjuje, je uticaj svakog dela na sopstvenu
svest. U pamenju ili u podsvesti u skladu sa naom sveu se sakupljaju u-tisci i
stvaraju rezonancu: na neke stvari ovek postaje prijemiv, na druge ne. Neke stvari
se ine neizbenim, neke beznaajnim. Ta procena se razlikuje u skladu sa razvojnim
stepenom svesti.
Ono to je no za sva bia, je vreme budnosti za one koji vladaju sobom, a vreme
budnosti za sva bia je no za bia okrenuta ka unutra. (Bhagavat-gita).
Zakon akcije i reakcije pokazuje da karmika lanana reakcija ne poinje roenjem,
ve da ljudi u novi ivot ve donose zrelu karmu sudbinu. esto je reeno, da
ovek u smrt ne moe nita poneti. To je tano uz jedan izuzetak: karmikih reakcija.
One oveka neizbeno prate i tako ovek doivljava dobro i loe u ciklusu razliitih
ivota.
Jednaina karma = predestinacija je, dakle, pogrena. Vedska slika sveta nedvojbeno
naglaava, da je karma boanski zakon, koji predstavlja sintezu predestinacije i
slobodne volje. Naa ranija dela su za nas stvorila unapred odreene situacije; mi
smo sami uzrok za to to dospevamo u odreene, ak unapred odreene situacije;
mi sami smo odgovorni. I mi sami smo takoe odgovorni za sve to u toj datoj
situaciji uinimo.
Ovo jasno definisanje sopstvene odgovornosti bi moglo biti razlog, zato izvesni ljudi
radije biraju da ne veruju u zakone karme i reinkarnacije. Materijalizam i moderni
sistemi verovanja su ljude uinili neodgovornim. Materijalisti poriu ili ignoriu
postojanje Boga i veruju radije u sluajno, slepo delovanje kosmikih zakona.
Nasuprot tome, mnogi moderni sistemi verovanja visoko uzdiu pseudo-religiozne
dogme, ime daju prednost kratkovidom stavu na slian nain kao i materijalizam.
Dok uenje o karmi kae da su sve nastupile reakcije predestinirane, prema tim
dogmama odjednom stoji da je iskupljenje predestinirano. ovek samo mora da
veruje da pripada izabranima i spasenima; tada je oveku garantovano mesto
pored prozora u boanskom carstvu (na Zemlji), ak i ako je meso slabo, a i duh.
Verovanje ili tanije, pripadnost veri ini oveka duhovnim. (Gospode, ne gledaj
na nae grehe, ve na verovanje tvoje crkve., stoji do dana dananjeg u
rimokatolikoj konfesiji.). Karma i reinkarnacija su uenje Satane. Svi mi ivimo
jedan jedini put i mi smo jedini spaseni., kau Jehovini svedoci.
Na ovaj nain ljudi delegiraju odgovornost na Boga, na mesije, na sluaj ili na
avola. Nikakvo udo da je u ime nauke, realizma i tako esto u ime religije
suzbijana (i suzbija se) vedska istina o karmi i reinkarnaciji.

13

Sloboda je osnova sopstvene odgovornosti. Samo ako uinim neto slobodnom

voljom, odgovoran sam za to. Da li bi ljudima zbog toga moda trebalo oduzeti svest
o sopstvenoj odgovornosti da ne bi primetili da imaju slobodnu volju? Ako je tako,
onda se mora priznati da su bezbone snage ve obavile znatan deo posla: koliko
ljudi danas deluje bez slobodne volje i bez odgovornosti? A glavna odgovornost za to
lei u materijalistikim religijama i nauci i u rezonanci masa, koje tu neslobodu
dobrovoljno gutaju.
Vedska slika sveta kae da su karma i reinkarnacija apsolutne istine u relativnom
svetu, to znai da ti prirodni zakoni vae za sve, takoe i za one, koji u to ne
veruju. Karma i reinkarnacija su jedino logino i uverljivo objanjenja za polarnost
smrti i roenja. Boije objanjenje u Bhagavat-giti (15.10) glasi da samo budalasti
ljudi to ne mogu i nee da razumeju:
Budalasti ljudi ne mogu da razumeju, kako neko ivo bie naputa svoje telo i ne
mogu da razumeju kakvo e telo, u skladu sa uticajem guna, ono uzeti u sledeem
ivotu. Ipak, onaj, ije su oi obuene znanjem, sve to moe da vidi.

Neophodna perspektiva reinkarnacije

Posveenici, okrenuti samoostvarenju, sve to jasno mogu da spoznaju. Meutim, oni,
koji u svesnosti nisu napredovali i nisu postigli samoostvarenje, ne mogu da vide ta se
dogaa, ak i ako to svim silama pokuavaju. (Bhagavat-gita, 15.11).
Prvi i temeljan uvid svake vedske spoznaje je da su sva iva bia vena: vene due,
koje u materijalnoj kreaciji uzimaju prolazno telo i ponovo ga naputaju. To nije
dogmatska tvrdnja, ve realnost, koja se moe lino doiveti (i koju i ti, draga
itateljice, dragi itaoe, moe lino spoznati i verovatno si je davno i spoznala).
Ipak, ateisti pod maskom nauke, monizma, dualizma ili pseudo-religije potkopavaju
znanje o karmi i reinkarnaciji, jer iz sebinih razloga ele da ogranie sopstvenu
odgovornost i slobodnu volju ljudi. Oni daju prednost tome, da sami odrede ta je
dobro a ta loe. Uzimaju sebi to pravo, jer je sve relativno.
Kada je horizont oveka ogranien samo na jedan ivot, gubi se i uvid u boansku
pravednost. Jer jedan ivot je jedan sasvim nepotpun iseak iz Knjige ivota. Izvuena
iz konteksta, jedna strana knjige sadri nepovezane iskaze i nedovrene dogaaje.
Isto tako i dogaaji, izvueni iz velikog konteksta uzroka i posledice, odjednom
izgledaju neosnovani/ besmisleni/ nezaslueni a neka dela nepravedna/ nenagraena/
nekanjena. U jednom jedinom ivotu nikada nisu vidljivi svi karmiki uzroci i
karmika dejstva. Ako se iskljui svetlo, koje osvetljava ranije i kasnije ivote, ljudi
vide samo jednu nepravednu, bez-bonu ahovsku partiju. Ali zar nije dananji

14

poinilac jueranja rtva, koja trai osvetu, a dananja rtva, koja trai osvetu,
jueranji poinilac?
Bez znanja o karmi i reinkarnaciji ljudi ne vide niti odgovornost rtve, niti karmiku
reakciju poinioca. Zato neki smeju da vladaju uz pomo lai i prevare a ostaju
bogati i moni do kraja ivota? Ili: Zato on sme da pui i pije, a ja, koji ivim
zdravo, sam stalno bolestan? Ili: Zato oni smeju da ubijaju i mue milione ljudi, a
ipak i dalje ive u raskoi i u boijoj milosti? Ili: Ja se molim Bogu za svakidanji
hleb i ne dobijam ga, a drugi, koji se ne mole, imaju i za bacanje.
Ljudi, koji vide samo majuan iseak iz ivota i misle da je to jedini ivot, gube veru u
Boga. Oni postaju rezignirani i prihvataju mo monih, koji kau da ne postoji ni
karma ni reinkarnacija. U svetlu vedske logike namera iza takve propagande
odjednom postaje jasna: sa jedne strane treba da bude spasen ou samo-velianja
(Pogledajte ta mi radimo i nikakav Bog nas ne kanjava jer i nema Boga) i sa
druge strane ljudi treba da izgube veru u Boga (Koliko nepravde Nema Boga i
nema pravde.) ili da postanu fanatini: Mi smo pravednici. Cilj opravdava sredstvo,
jer na Bog je jedini.
ovek nije mera svih stvari niti u rezignaciji niti u pobuni. Otvaranjem perspektive
karme i reinkarnacije Krsna razreava sve tobonje protivrenosti:
iva bia su vene due, Moji veni fragmentarni delovi. Na osnovu njihovog
odreenog ivota one se bore (ivot za ivotom) sa est ula, u koje spada i duh
(psiha)/ ivo bie u materijalnom svetu nosi svoja razliita shvatanja ivota od jednog
tela do drugog, kao to vazduh sa sobom nosi mirise. Tako ono uzima jednu vrstu tela
i ponovo je ostavlja, da bi uzelo drugu./ I uiva u odreenom izboru ulnih predmeta
(i time prouzrokuje nove karmike reakcije). (Bhagavat-gita 15.7-9).
Na otvorenoj karmikoj pozornici svaka sudbina se odjednom pojavljuje u pravom i
pravednom svetlu. Odjednom postaje oigledno kako svaka akcija biva ujednaena
nekom reakcijom i to u skladu sa boanskim (apsolutnim) merilom. Dakle, itekako
postoji merilo svih stvari, ali to nije ovek. Mnogo pre bi ovek dobro upotrebio svoju
slobodnu volju, ako bi uzeo u obzir to merilo i razmislio, kakve konsekvence to
merilo ima za njegov sopstveni ivot.
Teme karme i reinkarnacije se dotiu svih oblasti ljudske egzistencije: prirodnih
nauka, psihologije, teologije, istorije religija i filozofije. Ovde, na ovom mestu,
moemo osvetliti samo one aspekte, koji su vani u kontekstu ovog poglavlja.
Sistematsku i opirnu obradu ove teme sadri knjiga Rolanda Cirera (Rolan Zuerrer),
Reinkarnacija sveobuhvatna nauka o selidbi dua iz koje potie naredni citat:

15

Smernice, navedene u Vedama, ni u kom sluaju ne ograniavaju nau individualnu

slobodu, branei nam da inimo zlo ili nas prisiljavajui da inimo bilo ta protiv
svoje volje. One nas informiu nalik kakvom dobronamernom prijatelju o tome ta je
dobro a ta loe delovanje i ta e se dogoditi, ako se odluimo za jedno ili za drugo;
ali odluku preputaju nama. One nam samo skreu panju na to, da u sluaju
povrede prirodnih zakona podleemo pravednoj kazni putem principa karme. (str.
41).
Sledi i jedan citat engleskog orijentaliste i istraivaa Indije, Sir Viliama Donsa:
Ja dodue nisam Hindus, ali mi je uenje Hindusa o buduim postojanjima
neuporedivo razumnije, pobonije i podesnije da ljude oslobodi tereta, nego uasne
teze, koje hriani zastupaju u vezi sa beskrajnom kaznom u paklu.

Karma, Vikarma i Akarma

dobro i loe u vedskoj slici sveta
Sloenost nekog dela je veoma teko razumeti. Zbog toga treba tano znati ta je
karma (usrdno, dobro delovanje), ta Vikarma (zabranjeno, loe delovanje), a ta je
Akarma (delovanje sa one strane dobra i zla).
Bhagavat-gita 4.17
U relativnom svetu ovek doivljava nagradu i kaznu i to toliko dugo, dok ne sagleda
relativno i ne prevazie ga. Svaka individua sme na osnovu sopstvenih relativnih
predstava da odlui ta smatra dobrim a ta loim i da na osnovu toga pokua da
uiva u dobru i izbegne zlo. Ipak, neznanje o tome, ta je istinski, dakle, u
apsolutnom pogledu, dobro i loe, dovodi duu u telu uvek u situacije, koje ne
odgovaraju njenim predstavama i planovima dok ne pone da razumeva da je
njeno merilo za dobro i loe uvek loe, jer ono uvek poiva na perspektivi
sopstvenog ega. Postoji boansko (apsolutno) merilo, koje utvruje ta je u stvarnosti
dobro a ta loe. ovek slobodnom voljom moe da izabere u kojoj kategoriji eli da
se kree.
Na osnovu tog boanskog merila vedski spisi dele beskonanu raznovrsnost mogueg
delovanja u tri kategorije:

Karma: delovanje unutar dualnosti na dobroj strani, tj. delovanje u harmoniji

sa boanskim zakonima Kreacije, to vodi do privremenog, relativnog
zadovoljstva u okviru materijalne Kreacije.
Vikarma: delovanje unutar dualnosti na looj, zloj strani tj. nadmeno
delovanje protiv boanskih zakona Kreacije, to konano vodi do patnje i
uzvraanja (=izjednaenje).

16

Akarma: delovanje sa one strane dualnosti dobra i zla, tj. spiritualno delovanje
u harmoniji sa boanskim zakonima Kreacije i boanskom voljom, zbog ega
takvo delovanje ne ubire ni dobre ni loe reakcije, ve vodi do
osloboenja od sveta dualnosti.

Dejstvo karme izgleda kao nagrada, a dejstvo vikarme kao kazna. Meutim, to ne
znai da je Bog pristrasan. Bog ne nagrauje svoje nasuprot protivnicima, koje iz
ljubomore i ljutnje proklinje, jer Bog stoji iznad dualnosti.
Zakoni Kreacije su kao ograda na putu ka Bogu: ako odstupimo sa puta (=vikarma),
nailazimo na prepreku ili ak doivljavamo direktnu nesreu, ve prema stepenu
odstupanja. Sa druge strane karmika nagrada treba da ohrabri napredovanje,
nastavak stazom harmonije a ne oputanje i samozadovoljno uivanje u
zasluenoj nagradi, iako se to sme, ako to ovek eli.
Vikarma izaziva ujednaenje naruene ravnotee i slui kao smernica, da je bolje
vratiti se na stazu harmonije; ovek ne moe izbei boanske zakone Kreacije, jer se
povreda tih zakona uvek iznova koriguje. Zar nije onda bolje, dobrovoljno prihvatiti
te zakone, nego biti na to prinuen kaznom i uz krgut zuba?
Nagrada i kazna su u ciklusu reinkarnacije obe izraz boanskog venog strpljenja i
ljubavi. Bog ne mrzi bezbone. Oblici relativne nagrade i kazne nisu nita drugo do
putokazi na putu, koji stoji sa one strane dobra i zla.
Ljudi ine dobro, jer za to oekuju zadovoljstvo kao
nagradu (na nebu i na Zemlji). Drugi ljudi ine loe, jer ele
da iznude zadovoljstvo ili tee ka zadovoljstvu zabranjenih
plodova. Ali i jedno i drugo su egoistini interesi i izraz su
pogrenog razumevanja slobode i nezavisnosti. Prava
spoznaja vodi do oslobaanja od sitniarskih tenji da se
uiva u dobroj i da se izbegne loa karma.
Karma i vikarma odgovaraju materijalnoj dualnosti dobrog i
loeg i predstavljaju, dakle, polove istog kruga. U skladu sa
time se javljaju prelazi: niko ne deluje samo dobro i niko ne
deluje samo loe. Taj meoviti odnos moe biti mlak, ali i
ekstreman.
Na ovom mestu moramo upozoriti na jednu moguu zabludu: Kada se kae da su
dobro i loe samo polovi istog kruga, to ne znai da su oba podjednako vredna,
iako taj zakljuak izgleda veoma privlano. Sve je podjednako vredno i zbog toga je
svejedno kako delujem. Dobro i loe su relativne vrednosti, koje zavise od
perspektive oveka. Zbog toga mi niko ne moe propisati, ta je dobro a ta loe.

17

ovek ili prihvata boansku perspektivu kao smernicu ili neko relativno stanovite.
Veina ljudi se dobrovoljno okree od prve mogunosti i bira drugu, bezbonu
varijantu. Na taj nain ljudi odobravaju da vlada neko relativno stanovite. Problem
nastaje samo onda kada sopstveno stanovite nije ono koje vlada.
Ako su dobro i loe samo polovi istog kruga, moglo bi se rei da je konano sve
dobro. Koliko esto se u monistiko-ezoterisjkim krugovima uju fraze kao to je:
Bog je sve i sve je Bog. Sve je dobro. Sve je dobro, pogotovo ono to ja radim To
je oigledna psihologija, koja stoji iza te filozofije. Jedna filozofija feudalnog
samovelianja, koja provocira potres zakona karme.
Da li je sve dobro? To tvrdi samo onaj, ko ignorie injenice ratova, zloina, muenja.
Kako u jednom svetu, koji je polaran, sve moe da bude dobro? Napokon, to je
svet, u kome Bog doputa ne-dobro. I ovek mora da se odlui.
U materijalnom svetu nije sve dobro:
Rezultat usrdnog delovanja je ist i to znai da se u pojavnom smislu ono javlja kao
vrlina (Sattva-guna). Dela, koja se izvedu u strasti (rajo-guna) vode do patnje, a dela,
koja se izvedu u tmini (tamo-guna) vode do ajnana (neznanje, otupelost,
besmislenost). (Bhagavat-gita 14.16).
Rajo-guna je bolja nego Tamo-guna, ali Sattva-guna je najbolja, jer putem Sattve
(vrlina, istota) moemo razumeti apsolutnu istinu. (Srimad-Bhagavatam 1.2.24b).
Nije sve, to se dogodi, dobro. Ali sve, to se dogodi, je pravedno (to ni na koji nain
ne opravdava nepravdu. Naprotiv: reakcija karme e biti pravedna.). To je sutinska
razlika. Ono to se dogodilo ima smisao i zbog toga opravdanje. Sve, to se dogodi
jer se dogodilo ima jedan vii smisao. ak i to, to nije dobro, ima vii smisao, to
opet ne opravdava niti poinioca niti loe delo. Ali dogaaj po sebi, takav, kakav se
odigrao i ne moe da se opozove, ima vii smisao i njega treba spoznati. To je lake
rei no uiniti, na primer u sluaju ratova, zloina i muenja; ali ako ivot treba da se
nastavi, to je jedina ljudska mogunost. Ili bi moda samoubistvo, alkohol, razdirue
samosaaljenje, doivotna mrnja ili elja za osvetom bili bolje reenje?
U svetu dualnosti svaka situacija se uvek mora sagledati sa dve strane: iz perspektive
akcije i iz perspektive reakcije. Samo tako moemo tano proceniti situacije.
Perspektiva akcije sadri slobodnu volju i sa njom povezanu odgovornost: kako u
reagovati u datoj situaciji? Kao to je ve reeno, postoji put karme, vikarme i akarme
sa odgovarajuim reakcijama (posledicama). Izbor proizilazi iz nae slobodne volje na
nau sopstvenu odgovornost.

18

Vegetarijanstvo kao primer

Jedan svakodnevni primer izbora izmeu karme, vikarme i akarme je jelo. Putem
predestinacije smo dobili ljudsko telo. Budui da je re o materijalnom telu, njemu je
potrebna hrana. ta treba da jedemo? Pa, to je svejedno! kau jedni.
jednostavno ono to je zdravo, na primer meso pilia iz domaeg uzgoja., kau
drugi. Nikakvo meso., kau neki drugi. Moja baka je jela meso i doivela
devedesetu., ovek je sveder i moe da jede sve to je jestivo., Jednostavno sve
sa merom. Nikakvi ekstremi! Ekstremno mnogo mesa nije dobro, ali ni bezmesna
ishrana takoe nije dobra.
pekulacije su bezbrojne, jer se uzimaju u obzir samo relativna, proizvoljna merila po
volji ega. ta kae merilo karme, vikarme i akarme?
Ne moe se porei da ovek moe da jede meso. On je u stanju da ga proguta i svari.
To je tipina situacija, u kojoj ovek uz pomo sopstvenog znanja i prema sopstvenoj
savesti mora da odlui ta da radi i koji aspekt karmike reakcije e izabrati.
Merilo Veda bi za mnoge ljude moglo da zvui okantno: jedenje mesa je vikarma
delatnost! Jedenje mesa znai nepotrebno nasilje nad ivotinjama i znak je oholosti
oveka. Ako mogu da jedem ivotinje, zato onda ne bi trebalo da ih jedem? Ko
meni moe da propie, ta smem da jedem a ta ne?
Vedski spisi izriito preporuuju ljudima da ne jedu nikakvo meso. Jer ubijanje
ivotinja proizvodi na razliitim nivoima reakcije vikarme, koje se danas potpuno
potcenjuju, pogotovo kolektivne reakcije: Dok god ima klanica bie i ratnih bojita
(Schlachthaus i Schlachtfeld).
Zakon Kreacije, da ovek ne bi trebalo da jede meso, nije neka nepotrebna zloba
nekog ljubomornog Boga, koji oveku hoe da uskrati svako zadovoljstvo. Naprotiv:
ovaj, kao i svi drugi zakoni Kreacije, pokazuju oveku onaj put, koji omoguuje
najzdraviji i najzadovoljniji ivot i istovremeno otvara vrata ka osloboenju od karme.
ovek, naime, ivi bolje i zdravije bez mesa. Meso ni u kom sluaju nije neophodno
u ljudskoj ishrani. Izuzeci su geografski ekstremne oblasti, u kojima ovek mora da
jede meso da bi preiveo. Ali kod tih naroda, kao npr. kod Kirgiza i Eskima, prosena
starost iznosi jedva etrdeset godina.
Onaj ko ima odgovarajuu rezonancu, vidi svuda u prirodi jasne smernice, da meso
prema zakonima Kreacije ne predstavlja ljudsku ishranu: sopstvena konica pred
ubijanjem, gnuanje od leeva, neophodnost da se meso skuva da bi uopte moglo da
se stavi u usta; ljudsko telo (nedostatak kandi i otrih zuba, slaba stomana kiselina,

19

suvie dugo crevo) i ne na poslednjem mestu iskazi nebrojenih vegetarijanaca,

svetaca i posveenika. Boanska spoznaja se aktom jedenja mesa ozbiljno dovodi u
pitanje, jer uzimanje u sebe mrtvog mesa sniava rezonancu ive svesti.
Meutim, tema jesti ili ne jesti meso se i dalje nalazi u oblasti materijalne dualnosti
izmeu loeg i dobrog (vikarma i karma). Vegetarijanska ishrana je dobra jer mnogo
manje optereuje karmu nego ishrana mesom. U najboljem sluaju je karmiki
neutralna. Ali cilj ljudskog ivota bi trebalo da bude osloboenje od karmikih
reakcija. Kako se to moe uiniti, Krsna objanjava u Bhagavat-giti:
Ko Mi slui sa ljubavlju i posveenou, nee biti vezan karmikim reakcijama.
Ovaj princip se moe primeniti u svakoj oblasti ivota, takoe i u vezi sa jelom.
Odluujua je povezanost sa Bogom putem svesti i dela. ovek bi trebalo da svoju
egzistenciju, okrenutu od Boga, ponovo posveti Bogu, a u to spada i jelo, ona
delatnost, koju ovek tako esto i tako rado obavlja.
Akarma ishrana se na sanskritu naziva Prasadam, to bukvalno znai boanska
milost. iveti od Prasadame je u materijalnom i spiritualnom pogledu najbolja vrsta
ishrane, jer akarma jela nisu samo zdrava i visoke energetske vrednosti, ve deluju
spiritualno proiujue:
Posveenici bivaju osloboeni svake vrste greha, jer jedu hranu, koja je prvo
posveena Bogu. Drugi, koji pripremaju hranu samo za sopstveni uitak, jedu u stvari
samo greh. (Bhagavat-gita, 3.13).
Akarma delovanja su osloboena reakcija karme i vikarme, koje su u uobiajenim
sluajevima povezana sa svakim delovanjem u materijalnom svetu. Pored toga,
akarma delatnost oslobaa i od ranije prouzrokovanih reakcija, jednostavno zato
to se ovek dobrovoljno, uz ljubav i posveenost (bhakti), povezuje sa Bogom. Na taj
nain e za posveene i naizgled svakodnevne situacije, kao to je kuvanje, jelo,
muzika i rad postati meditacija. Meditacija o Bogu je apsolutno praktina, jer
putem nje sve relativno biva spiritualizovano.

Karma: sinteza predestinacije i slobodne volje (saetak)

Re na sanskritu karma bukvalno znai delovanje (akcija) i ukazuje na to da svako
delovanje u materijalnom svetu prouzrokuje razliite kratkorone i dugorone
posledice (reakcije). Svaki ovek vri karmu (delovanje) i time podlee zakonu
karme, zakonu akcije i reakcije, koji za svako (dobro i loe) delovanje utvruje
odgovarajue budue (dobre i loe) konsekvence. Kada govorimo o karmi neke
osobe, mislimo na unapred odreene (predestinirane) reakcije na neko slobodnom
voljom izvreno delo.

20

Zakon karme nije samo neka indijska teorija, ve prirodan zakon. Svaka akcija
rezultira reakcijom. Kako ovek seje, tako e ponjeti., jer u boanskoj Kreaciji
vlada univerzalna pravednost. Niko ne moe izmai zakonu karme osim onih koji
su shvatili kako ona funkcionie.
Osnova za razumevanje zakona karme je spoznaja da su sva iva bia proeta
duom, to znai da su ona sva vene due, koje se kreu od jednog do drugog
prolaznog tela. Bhagavat-gita objanjava da je spiritualna dua izvor svesti, koja
proima nae telo i omoguava mu da uopte ivi. Kada dua napusti telo, preostaje
telo bez due i to se naziva smrt.
Samo u ljudskoj ivotnoj formi (koja uzgred ne postoji samo na Zemlji) mi mi, due
smetene u telu imamo slobodu svesnog odluivanja. Uz tu slobodu snosimo i
odgovornost za sve to uinimo. Zbog toga se od ljudi oekuje da razumeju vie
principe ivota, npr. zakone reinkarnacije i karme i da u skladu sa time deluju, jer
neznanje ne titi od posledica.
Zakon karme ne vai samo individualno, ve i kolektivno, to znai, on vai za grupe
ljudi, (porodice, nacije, stanovnitvo nekog odreenog kontinenta i naizgled sluajno
obrazovane grupe putnika, prolaznika i onih koji su doiveli neku nesreu). Ta veza
e biti objanjena na kraju narednog poglavlja.
Kada ljudi obezbede da se zakoni Kreacije potuju, od toga profitira itava zajednica.
Ako ljudi vre nepravedna, nasilna dela ili ih ak samo toleriu, odgovarajua
kolektivna karma podnosi raun, to se ispoljava u vidu nesrea, ratova, prirodnih
katastrofa i epidemija.

II DEO
PREVAZILAENJE DUALNOSTI KARME
Zakon karme deluje individualno i kolektivno. Ono to pojedinac ini ne utie samo
na njega, ve na itavo drutvo. To se posebno odnosi na odgovorne u drutvu, koji
utiu na sudbinu velikog broja ljudi. Koliko je tragino, kada oni ne poznaju vie
prirodne zakone. Nasilje i uasna dela, koje ljudi pod vostvom takvih odgovornih
vre nad prirodom i ivotinjama, priziva mrane vizije budunosti. Da ne govorimo o
tome ta ljudi ine ljudima. Slepi vode slepe, kae se u Srimad Bhagavatam citat
na poetku ove knjige.
U pogledu kolektivne karme dananjeg zemaljskog stanovnitva mora se isto tako
jasno kao i kod individualne karme naglasiti, da karmika sudbina nije neopoziva. Jer
ko to ne zna, a uje o velikoj, razornoj kolektivnoj karmi, bi morao oajavati.

21

Karmika sudbina predstavlja trenutni zbir individualnih i kolektivnih dela.

Predstojea karmika sudbina u svakom datom trenutku ima odreeni oblik, ali taj
oblik je fluidan, jer svako delovanje prati nova reakcija. Karmika sudbina se moe
radikalno promeniti, odloiti ili ak otkloniti. To zavisi od odluke pojedinca i ta
odluka opet utie i na kolektivnu karmu za dobro ili loe. ovek, dakle, svakim
svojim delom nije odgovoran samo za sebe, ve i za ljude oko sebe i za svoju
okolinu, jer deo i celina uvek obrazuju jedno nerazdvojno jedinstvo.
Drugim reima, za svoju sudbinu smo sami odgovorni! Postoji li neto od ega se
moderni ljudi vie uasavaju nego od te istine? Od njih se suvie trai, jer vide samo
maleni deo svakodnevnice a ne i pozadinu reinkarnacije: da li sam moda ja kriv za
sve to mi se dogaa? Da li su rtve same krive? Da li su poinioci neduni? Pitanje
krivice (re schuld na nemakom znai i krivica i dug prim.prev.).
Krivica (dug) nije pitanje moralne procene u smislu greha i kazne u paklu. Vedsko
objanjenje ide mnogo dublje: Krivica (Dug) se odnosi ne na ono to smo uinili, ve
na ono to nismo uinili. Mi dugujemo neto: prevazilaenje sopstvenog lanog
ega. Dok god se drimo lanog ega, ostaemo u ovom svetu dualnosti i uvek iznova
se sudarati sa drugim biima, koja se takoe dre svog lanog ega.
Razumevanje karme i akarme mora, dakle, da vodi dalje od nekog moralnog
vrednosnog suda o dobrom i loem, ili grenog i pobonog. Dok god se ne
oslobodimo lanog ega i ne prevaziemo dualnost, sami smo krivi to moramo da
patimo od dualnosti dobrog i loeg ili milog i zlog.
Da li je karmiki zakon nemilosrdan? Ne, jer milost e iskusiti svako ko za nju
zamoli. Da bi za nju zamolio, ovek mora da prizna svoju krivicu (dug). Karma je,
dakle, zakon, koji se stara za to, da ovek u nekom trenutku stigne tako daleko da
prepozna svoju greku, svoju krivicu. Zbog toga samo putem karme milost moe da
postane delotvorna. Karma cilja na razumevanje oveka, ako se ono podesi, on je
onda zreo za milost.
Reenje materijalne upletenosti se ne sastoji u tome da jednostavno stanemo na
stranu dobra. ovek mora prevazii dobro, a pogotovo zlo i postati istinski
dobar boanski.

Akarma Bhakti joga:

delovanje sa one strane dobra i zla
U materijalnom svetu su sve predstave o dobrom i loem subjektivne. Suditi ovo je
dobro, a ovo je loe je zbog toga u oba sluaja pogreno. Caitanya caritamtra,
Antya-lila 4.176.

22

Svakodnevno merilo o dobrom i loem je uvek loe, jer ta procena poiva na

perspektivi sopstvenog ega i nikada nije u skladu sa duhovnom realnou.
Dobra dela su bolja od loih, ali oba se nalaze unutar materijalne dualnosti. Sanskrit
ih oba obuhvata reju izgovorenom u jednom dahu papa-punya. Papa oznaava
greno delovanje, a punya pobono delovanje. Punya i papa su povezani kao
gornja i donja taka jednog toka:
Putovanje ivota u koiji tela se odvija na dva toka, iji gornji deo predstavlja
pobonost, a donji grenost. (Srimad-Bhagavatam 7.15.42a).
I papa i punya vezuju onoga, koji deluje, uz materijalni svet. ovek eli da uiva u
onom prijatnom (dobro) i da izbegne ono neprijatno (loe). Dobra karma je
dobrodola, lou bismo eleli da izbegnemo. Ipak, oba oblika karme se kao polarno
jedinstvo ne mogu odvojiti. Zbog toga spiritualna logika glasi: Ukoliko eli slobodu
od loe karme, mora se osloboditi i dobre.
Dok god ovek vri dela, koja spadaju u karmu i vikarmu, ostaje u relativnom svetu i
podlee raznim iluzijama Maye, jer obe su materijalne delatnosti. ak i kada se ovek
trudi da uvek bude dobar i vri samo pobona dela, on jo uvek ostaje materijalista,
jednostavno jedan dobar materijalista. Sa karmom je uvek povezana i vikarma,
osenena na ovaj ili onaj nain. Zbog toga u materijalnom ivotu nikada nije mogue
stresti sa sebe svoju senku. I dobra dela uvek imaju poneki aspekt senke, makar
nereeni problem odvojenosti od Apsoluta. Iz tog prvobitnog problema razvija se
jedan gusto upleteni koren srodnih problema i proima sve slojeve egzistencije.
Psihiki, seksualni, emocionalni, psiho-somatski, patoloki, socijalni i brojni drugi
problemi su posledice.
Pod dobrim i loem se u relativnim definicijama podrazumeva srea i patnja,
prijatno i neprijatno, puno zadovoljstva i mukotrpno. To su polovi relativnosti i
smenjuju se uvek iznova u krugu karme i vikarme. ovek jedno ne moe da ima bez
drugog, iako oveanstvo pokuava da jedno povea, a drugo smanji.
Pravi bogo-svestan ivot znai: oslobaanje od loe i od dobre karme. Ako se
pogledaju moderne religije, pada u oi da je kod veine re o tome, da se dobije
dobra karma i da se oslobodimo od loe. Ko se jo moli za to, da bude osloboen i
dobre karme? Moli se uglavnom za svakidanji hleb, za zdravlje, za pobedu nad
neprijateljima itd. ovek eli da dospe u raj, a ne u pakao. Kod takvih religija i molitvi
re je uvek o sopstvenom egu. (Ja hou Mi hoemo! Pomozi nam! Daj nam!
Sasluaj nas!).
Taj oblik pobonosti je uvek materijalistiki i egoistian. Takvi poboni ljudi ele da u
materijalnom svetu uivaju, a da ne pate. Oni idu na boiju slubu, ali oekuju da

23

Bog njima slui. Oni se obraaju Bogu i to jeste vaan korak ali misle, da Bog nije
nita drugo do ispunitelj elja. Takva boija sluba je olinjala pobonost i ak
licemerje. ovek slui bez prave ljubavi, jednostavno zato to se nada linoj dobiti.
Druga osoba uopte nije vana. Kome je jo stalo do Boga? Ko jo razmilja o tome da
slui Boga? Ko razmatra ta bi Bog eleo? Jer jo je daleko misao, odrei se i loe i
dobre karme i prestati sa razmiljanjem samo o sopstvenoj materijalnoj dobrobiti.
Voli Gospoda, svog Boga, iz sveg srca, svom svojom voljom i itavim svojim
razumom! To je najvea i najvanija zapovest! (Isus u Jevanelju po Mateji, 22.3738).
Ispitni temelj za pravu religio /jogu je sloboda od egoistinih elja; jer dok god ovek
neto ini, jer se nada nagradi, ne moe biti govora o ljubavi. Prava religio znai istu
ljubav prema Bogu (=Bhakti). Posveenici slue Bogu, ne zato to neto oekuju, ve
zato to vole Boga i ele da ga obraduju. To je ista spiritualna elja, koja ne
prouzrokuje karmu. Boija radost je njihova najvia radost, pored koje svaka radost
materijalnog sveta bledi.
Najvia aktivnost za itavo oveanstvo je ona, preko koje ovek ostvaruje slubu
punu ljubavi i punu posveenosti (bhakti-yoga). Takva posveena sluba mora da
bude obavljana bez motiva i bez prekida, da bi se Sopstvo zaista zadovoljilo./
Posveeno sluei Bogu, Sri-Krsni, ovek preko njegove milosti dobija znanje i
osloboenje od sveta. (Srimad-Bhagavatam, 1.2.6-7).

Kako se odnositi prema polaritetima?

Yoga znai delovanje u staloenosti. O, Arjuna, udalji od sebe sva gnusna dela putem
posveene slube i u svojoj svesti se prepusti Bogu. Oni, koji ele sami da uivaju u
plodovima svoga rada, su cicije.
Bhagavat-gita, 2.48b-49
Poto neprijatne karmike reakcije mogu da nastupe u svako doba, materijalna srea
(dobra karma) je uvek zatamnjena i privremena:
Duhkalayam asasvatam :Materijalni svet je mesto patnje (duhkha) i sve u njemu
je prolazno (asasvatam). Sve planete u materijalnom svetu od najviih do
najniih su mesta patnje, na kojima se ponavljaju roenje i smrt. Meutim, onaj ko
dostigne moje carstvo, nikada nee biti ponovo roen. (Bhagavat-gita, 8.15-16).
Materijalna srea znai potiskivanje patnje. Materijalno zadovoljstvo je samo onda
zadovoljstvo, kada ovek na trenutak zaboravi tamnu stranu (makar na trenutak).
ovek, koji je osuen na smrt i dobije svoj poslednji obrok, moe da uiva u tom

24

obroku, samo ako zaboravi da e odmah zatim umreti. Taj primer nije toliko dalek,
jer mi smo svi osuenici na smrt, samo ne znamo as i dan svoje smrti.
Koliko se odjednom nebitnim ine sve stvari na Zemlji, kada pratimo majku,
prijatelja, ili neku voljenu osobu do groba. Naoigled smrti ono prolazno gubi svu
dra i privlanost. Tek kada potisne ili otrese te utiske, ovek se ponovo moe
posvetiti uobiajenoj svakodnevnici.
To ne stoji u vezi sa esto kritikovanim istonim pesimizmom, ve sa realizmom.
Faktori starosti, bolesti i smrti doivljeni na sopstvenom telu i kod osoba, koje su
nam bliske i drage uvek nas podseaju na prolaznost materijalne egzistencije.
Materijalni svet je prolazan i zbog toga pun patnje (duhkhalayam asasvatam), jer dua
u telu pati u tim okolnostima, koje su za nju neprirodne. Dua je vena, ali zbog toga
to se identifikovala sa materijalnim telom, vie nije svesna svoje prave, vene
prirode. Zbog toga je dualnost materijalnog sveta stalno podsea na to.
Ko eli da uiva u prolaznim oblicima, mora da zaboravi, potisne ili strese
(svakodnevnicom, radom, seksom, drogama, alkoholom, odvraanjem panje,
ateizmom, televizijom itd.) faktore prolaznosti (rastanak, bolest, smrt, roenje).
Materijalni polariteti se ne mogu razdvojiti. Srea se uvek mora videti u vezi sa
patnjom i ne sme se posmatrati kao pretpostavljena polovina. Ljudi moraju da
naue da se odnose prema polaritetima, ali ne u smislu, kako to mnogi ezoteriari i
psiholozi kau: Polaritet se ne sme potiskivati, ovek mora da prihvati obe strane i
da ih integrie, jer bi srea bez patnje bila dosadna. Uz svako visoko stoji i nisko.
Zbog toga: ako ste upravo dole, mislite pozitivno! Bez niskog nema visine! ovek
mora da naui da integrie svetlost i senku.
Ove moderne ivotne mudrosti predstavljaju najvii stepen potiskivanja, jer uzdiu
patnju, samo da ne bi morale da sagledaju spiritualnu istinu.
Uenje, kako da se odnosimo prema polaritetima, znai: prihvatiti patnju kao ono to
jeste, naime, kao seanje (er-innerung seanje; drugi deo sloenice sugerie
okretanje ka unutra), da kao vena dua ne pripadam materijalnom svetu. Kao to ne
eznem za patnjom u materijalnom svetu, trebalo bi da prestanem da prieljkujem
materijalnu sreu. Dualnosti ne treba integrisati, ve transcendovati!
Stalno posveena dua postie nenaruen mir, kada rezultat svih delatnosti
posveuje Meni. Nasuprot tome, neko, ko nije povezan sa Boanskim i pohlepno tei
za plodovima svoje delatnosti, (karma-phalam), uplie se u karmu.

25

Ako se ovek oslobodi plodova karme i vikarme, patnja i srea se oslobaaju svake
grevitosti, pretnje i sluajnosti. ovek spoznaje, da je sluaj ono, to oveku
dopada prema zasluzi. Sudbina je poslata i mudar ovek pristaje na nju i ui,
znajui da je uenje a ne beskorisna borba najbolji put da se materijalna sudbina
konano okrene. Sve, to se dogaa, je jedna prilika da se poloi ispit. A najvaniji
ispit, zavrni ispit, je smrt. Ali ko se jo svesno priprema na smrt?
Prava sloboda znai slobodu od reinkarnacije (osloboenje iz ciklusa raanja i smrti).
Tenja ka toj slobodi donosi veliki ispit sa sobom, koji zahteva najvii oblik hrabrosti:
smernost/ poniznost. Mi moramo da spoznamo i priznamo da nismo slobodni i da
nam je potrebna pomo. Mi ne znamo, ta je zaista dobro, a ta loe. Mi ak i ne
znamo ta je dobra ili loe za nas. Zbog toga smo esto sami svoj najvei neprijatelj.
Pogledajmo samo sve nae brige i probleme: sami smo sebi udrobili i sami to
moramo da pojedemo individualno i kolektivno.
Izvorni tekstovi:
ovek treba da razume da materijalna energija (prakrti) i iva bia nemaju poetka.
Ali od te vene materijalne energije se stvaraju (prolazni) oblici: preobraaji (vikarah)
i pojavni oblici (gunah) materije. (Bhagavat-gita 13.20).
Tako ivo bie u materijalnoj prirodi sledi puteve ivota i uiva u ta tri pojavna
oblika. To treba povezati sa njegovom povezanou sa Praktri. Tako se on sree sa
dobrim i loim u razliitim ivotnim oblicima. (Bhagavat-gita 13.22).
Ljudi, koji (merilom dualnosti) vide razlike, podvrgnuti su svojstvima materijalnog
bitka jadikovki, likovanju, strahu, zavisti, pohlepi, iluziji i ludosti. Na njih utiu
neposredni uzroci, protiv kojih se grevito bore, jer ne znaju nita o najviem
uzroku, koji deluje u pozadini, o linosti Boga. (Srimad-Bhagavatam 10.4.27).
Inteligentan ovek ne crpi iz izvora patnje, koji nastaju iz dodira sa materijalnim
ulima. O, sine Kuntis, takve radosti imaju svoj poetak i kraj i zato im se mudri ne
raduje. (Bhagavat-gita 5.22).
Neko, ija srea lei u unutranjosti, koji unutra deluje i u unutranjosti nalazi
radost i iji cilj lei u unutranjosti, je zaista savreni mistik (yogi). On je u najvioj
meri osloboen i najzad dosee Najvieg. (Bhagavat-gita 5.24).
Nestalna pojava sree i patnje i njihov nestanak tokom vremena nalikuje dolasku i
odlasku leta i zime. Tako nastaju ulna opaanja i ovek mora da naui, da ih
podnosi, a da ne dopusti da ga to ne pomete. /O, Arjuna, ko se ne da omesti sreom
i patnjom, ve u obema ostaje ujednaen, podesan je da zatrai osloboenje.
(Bhagavat-gita 2.14-15).

26

(Sveti deak, princ Prahlada, je rekao): ak i obrazovani podleu pojmovima moje

i tvoje, ja i drugi. Ali takvo shvatanje ivota imaju i psi i make i uprkos muka ne
vide prolaznost svojih napora. (Srimad-Bhagavatam 7.6.16).
U materijalnom svetu ovek bi eleo da dostigne sreu i umanji patnju i deluje u
skladu sa tim. U osnovi ovek je toliko dugo srean, dok ne tei ka srei; im ovek
pone da se trudi da postigne sreu, nastupa patnja. (Srimad-Bhagavatam 7.7.42).

Spiritualna sloboda
Ko deluje u posveenoj slubi (buddhi-yuktah: ko je svoju svest povezao sa Bogom,
najviim Slobodnim, i deluje u skladu sa time), oslobaa se u sadanjem ivotu od
reakcija karme i vikarme. Zbog toga tei ka Yogi! Yoga je umetnost delovanja (yoga
karmasu kausalam).
Bhagavat-gita 2.50
Delovati spiritualno (sa one strane dobra i zla) znai, da se vie ne slede sopstvene
egoistine vrednosne predstave o slobodi i nezavisnosti, ve da ovek svoju volju
dobrovoljno potini volji Boga i slui Boijoj volji. To je kvintesenca Bhagavat-gite:
Misli uvek na Mene, budi Moj posveenik, potuj Me i prinesi mi svoje ponude. Na
taj nain e sigurno doi do Mene. Obeavam ti to, jer ti si moj prisni
prijatelj./Napusti sve oblike dharme (religion u smislu ego-uslovljene pobonosti) i
predaj se jednostavno Meni. Ja u te osloboditi svih grenih reakcija (papa). Ne plai
se! (Bhagavat-gita 18.65 -66).
Ljudi bez spiritualne rezonance ne mogu nita da zaponu sa tom apsolutnom
frekvencijom. Oni dodue govore o slobodi i nezavisnosti, ali te pojmove povezuju sa
egocentrinim predstavama, naime, da nikoga ne moraju da sluaju i da smeju da
zloupotrebe svoju slobodnu volju. Sloboda i nezavisnost su omiljene rei, ali ta se
pod time podrazumeva: sloboda i nezavisnost - od ega? U relativnom svetu, koji je
svet dualnosti, sloboda od neega uvek znai zavisnost od neeg drugog (npr. od
partije, partnera, slogana, neprijatelja, droge, odnosa moi itd.). Niko ne moe da
izbegne zavisnost, pa ni slobodni. ovek je uvek zavisan. Jedina istinska sloboda se
sastoji u tome, da izaberemo, od koga hoemo da budemo zavisni.
Savrenstvo relativnog se sastoji u tome, da se svesno poveemo sa Apsolutom
(=religio/yoga). Nezavisnost, dakle, znai zavisnost od Nezavisnog! Najvia sloboda
znai zavisnost od najvie Slobodnog (Bog)! To potvruju bezbrojni posveenici iz
svih vremena, zemalja i religija, a i sam Bog:
Ne postoji nijedna vrsta karme, koja me pritiska; i ja ne stremim ni za kakvim
plodom karme. Ko zna tu istinu o meni, nee se uplesti u karmike reakcije

27

delovanjem./ Sve osloboene due prolih vremena deluju sa tim znanjem o mom
transcendentnom biu. (Bhagavat-gita 4.14 15a).
Bog obeava i posveenici potvruju da je u potpunosti mogue, postii takvu
savrenu slobodu. Kao primer slui svedoanstvo svetog deaka, princa Prahlada:
Ja sam Tvoj sluga bez motiva, a Ti si moj veni majstor Ako bi mi dopustio jedan
elje vredan blagoslov, to je da se u mom srcu ne zanu materijalne elje./ O, moj
Gospode, poto ve od roenja imamo egoistine elje, razaraju se funkcije ula
(indriyani), duha (manah), ivotne snage (prana), tela (atmah), religije (dharma),
strpljenja (dhrti), inteligencije (matih), snage (tejah), sposobnosti seanja (smrtih) i
istine (satyam). Ali kada ovek moe da napusti sve materijalne elje, on tim
posveenjem stie podesnost, da uestvuje u Tvojoj savrenosti. (SrimadBhagavatam 7.10.6-9).

Nema avola funkcija Maye

ini se da mnogi ljudi nisu spremni da prihvate od Boga datu slobodu i sa njome
povezanu odgovornost. Iz tog odbijanja su nastale najrazliitije filozofije i sistemi
verovanja, koji pogreno prenose znanje o karmi, reinkarnaciji i slobodnoj volji,
iskrivljuju slobodnu volju ili se ak bore protiv nje. Tako se na primer u mnogim
sistemima verovanja dobra karma predstavlja kao Boija milost i u njoj se blaeno
uiva, dok se odgovornost za lou karmu projektuje na nekog rtvenog jarca.
ovek nikada sam nije kriv, jer se karma i reinkarnacija odbacuju a sa njima i bolna
sopstvena odgovornost. Krivi nismo vie mi, ve neko drugi: drugi ljudi,
neprijatelji, demoni, druge nacije, druge religije, ili ak dragi Bog ili njegov protivnik,
avo.
Ni na koga nije projektovano tako mnogo krivice kao na avola. Ljudi od njega
besramno prave rtvenog jarca za sva nedela, koja sami izvre, a jadni avo ne moe
da se odbrani, jer ga i nema! Kao rtveni jarac tako je i predstavljen: sa repom i
jareim kopitama. Kae se da je avo Boiji protivnik. On je prouzrokovao sve zlo na
svetu, jer Bog ne stvara nita loe, a ovek ivi samo jedanput i tako ne moe biti
odgovoran za sve zlo za siromano detinjstvo, za nepredvienu, nezasluenu
patnju, niti za sluajne udare sudbine, niti za katastrofe, ni za glad, ni za nepravdu.
Sigurno je avo u sve to umeao prste (*fusnota: Prema vedskom objanjenju mora
se napraviti jasna razlika izmeu avola i Satane/Lucifera. Ne postoji direktan
protivnik Boga (avo), ali unutar materijalne dualnosti itekako postoje mrane
avolske snage (Lucifer/ Satana). One deluju u Kali-Jugi i esto stoje iza navedenih
zala.).
Postoji jedan opis avola, koji je u veoj meri filozofski i vie odgovara realnosti.
avolovo tipino oruje je iskuenje, koje on primenjuje uz beskrajnu raznolikost, da

28

bi odvratio ljude od Boga, najee putem naslade, moi, bogatstva, ega, pozicije,
ponosa, perverzije, demonije, magije itd.
avo, kako je opisan na toj filozofskoj poternici, odgovara bez pogreke linosti
Maye. Maya je opisana i identifikovana u vedskim objavama: ona ipak nije avo, ve
posveeno i bez ega slui boanskim zakonima.
Daivi hy guna-mayi mama maya: Iza materijalnog pojavnog sveta, koji se sastoji od
guna, nalazi se Maya, Moja sila, koja stvara iluziju. (Bhagavat-gita).
Maya je personifikacija materije i biva oploena sveukupnou dua. U toj funkciji
ona je Durga, Vladarka materijalnog zatvora i Maya, stvoriteljica iluzije. U
bukvalnom prevodu, Maya znai ono to nije. Pod uticajem Maye due smetene u
tela smatraju prolazni, relativni svet (Durgaina Kreacija) za jedinu realnost, to on nije.
Uz Mayinu snagu (putem posredstva Vinua) Brahma stvara individualne materijalne
planete i tela (relativne, prolazne tvorevine). iva i Durga predstavljaju prvobitni
muki i enski princip materijalne Kreacije.
Due u materijalnom svetu su odvojene od te apsolutne realnosti (jedinstvo uz
beskonanu raznolikost) usled pogrene upotrebe svoje slobodne volje. One ive u
jednom iluzornom svetu i sve posmatraju onako kako same ele da vide. To je
njihovo pravo, ali takoe i njihov problem. Neki su to uvideli i ispravljaju to
dobrovoljno. To su boanska bia, Devas (Polubogovi i posveenici). Pored toga
postoje bia, koja ele da ree problem sopstvenim snagama, tako to se bore sa
materijalnim simptomima i nasilno manipuliu materijom. To su demonske snage
(Asuras, ateisti, materijalisti).
Dvau bhuta-sargau loke smin daiva asura eva ca: U materijalom Univerzumu postoje
dve vrste bia: Devas i Asuras. (Bhagavat-gita).
Izmeu ta dva fronta nalaze se zemaljska bia, na koje utiu obe strane. Istorisjki
aspekti tog uticaja e biti blie istraeni u II tomu. U ovom poglavlju e biti rei samo
o psiholokim aspektima. Kako iva bia reaguju na prolaznu prirodu materijalnog
sveta punu patnje? Prava reakcija je, kao to je izloeno, uiniti sebe zavisnim od
najvieg Nezavisnog. Bog govori, ja odgovaram.
Kada je re o Maji, ona vri svoju funkciju samo unutar materijalnog sveta. Ona
veoma dobro zna da su due zaslepljene lanim egom i da treba da se probude i
ona pomae neupadljivo, nepogreivo i neumoljivo, tako to na osnovu boanske
punomoi puta da do svakog pojedinanog ivog bia doe pravedna reakcija
karme i vikarme.

29

Dok god pale due zadre svoj pobunjeniki, ne-skromni stav, nisu u stanju da ue.
One su suoene sa patnjom i udarcima, ali ne prepoznaju lekciju, ve misle da su ti
krahovi samo sluaj i peh (Pokuajmo ponovo, uz bolje planove i jaa sredstva.) ili
ih svode na pogreku drugih: Oni tamo su krivi za to! Uklonimo ih i tada nam nita
nee stajati na putu.. Dok god to ele, Maya im daje nove mogunosti za zalet.
Ponekad se ini da demonski planovi zaista napreduju, ali u konanici oni uvek
propadaju i pobunjenike due se ljute u svojoj frustraciji. Maya im u reflektovanom
svetu uvek iznova dri nove vazdune prikaze pred oima i one ulaze u fatamorganu i
ne dobijaju nita osim usta punih peska. Ali one ne ue i ele da prebace tu bruku od
sebe na druge. Tako projektuju krivicu i stvaraju neprijateljske slike i ale se na Boga i
svet ili gospodara sveta. Ili kreiraju ateistike filozofije i pseudo-religije i ire strah
od avola, koji je kriv za sve, jer je zaveo ljude. Tako buntovnike due varaju same
sebe.
avolsko (dijabolino) je ono, to nas udaljava od toga, da se probudimo iz
materijalne iluzije. ta ili ko nas udaljava od toga? Niko drugi nego mi sami, kada se
nepopravljivo vrsto drimo svog ega.
Vede ne podravaju tu tezu sa rtvenim jarcem ni na koji nain. Naravno da Maya
ima dijabolini uticaj ali samo na ona bia koja to ele. A one, koji kau da to vie
nee, Maya stavlja na probu, da li ponude iluzije zaista vie ne ele. Maya samo
reaguje, ivo bie deluje.
Uz pomo dualnosti Maya duama, koje ele da se sakriju od Boga u materijalnom
svetu, ne da da nau mir, koji bi ionako bio lani mir. Uvek postoje faktori, koji
obezbeuju da ovek ne prestane da ui. Ta perspektiva pokazuje da ak ni
demonsko i mrano ne postoji nezavisno od Boijeg plana, jer ono otelotvoruje
destruktivni aspekt vikarme i predstavlja ujednaenje uz egoistino orijentisanu
pobonost.
Prijatan, harmonian ivot unutar materijalnih dualnosti nije, dakle, cilj ivota.
Dobro nije dovoljno dobro. Pod konstantnom navalom materijalnih preokreta
ovek bi najzad trebalo da doe do te spoznaje. Ta spoznaja je danas za ljude
naoigled predstojeih ispita u vidu moi gladnih snaga, prirodnih katastrofa i drugih
potresa vanija nego ikada.
iva nije Satana, Maya nije avo, ve oni savreno, svesno slue u boanskom planu
Kreacije. Njihova iskuenja su samo toliko dugo iskuenja, dok iskuenici to sami ele.
Oni uprkos upozorenja bee u fatamorganu i onda optuuju pustinju to tamo
nalaze samo pesak.
Tako ni krug reinkarnacije nije neka moralna kazna, ve jasan zahtev svakome da
izae iz upletenosti u prolazno (re ent-wickeln, ovde prevedena kao izai, ima dva

30

znaenja: razviti se i odviti se; igra rei: ver-wickeln i ent-wickeln; zaviti se i odviti
se). Taj cilj e svaki iskreni ovek odmah spoznati, ako ne i ostvariti. Ipak, ako je cilj
jednom prepoznat, i put je poznat. Taj put ima mnoge stepene, ipak, budui da je
cilj apsolutan, ni put se ne razlikuje od cilja.

Ako je Bog dobar, zato onda postoji zlo?

Zavarani od strane tri gune (vrlina, strast, neznanje) svet ne zna Mene, koji stojim sa
one strane dualnosti i koji sam neiscrpan. Bhagavat-gita 7.13
Pitanje Ako je Bog dobar, zato postoji zlo? predstavlja jedan od glavnih problema
teologije. To pitanje je u prethodnim poglavljima ve osvetljeno sa raznih strana. Na
ovom mestu se reeno ipak moe produbiti.
Dualisti odgovaraju, da se to pitanje uopte ne postavlja, jer loe ne potie od Boga,
ve ga stvara boiji protivnik, avo. (Kada bi Bog imao protivnika, koji bi mogao da
uini neto to on nee, onda Bog ne bi bio Bog. Budui da je Bog apsolutan,
objanjenje dualizma ne moe biti zadovoljavajue.).
Monisti odgovaraju da su koncepti dobrog i loeg samo jedna iluzija, koja postoji
samo u predstavi: u stvarnosti te razlike ne postoje, jer sve je jedno. (Ako je sve
jedno, ko onda doivljava dualnost? I zato dualnost uopte postoji? Kada bi
neizdiferencirano jedinstvo bilo sve, onda tek ne bi smela da postoji iluzija. Budui
da ona postoji, to ak i monisti priznaju, ne moe sve biti jedno. U jedinstvu postoji
raznolikost.).
Iznenaujui je odgovor Veda. Ako je Bog dobar, zato postoji zlo? Boiji
jednostavan odgovor u Bhagavat-giti glasi: Jer Bog nije dobar!
Da li to moda znai da je Bog lo? Ne jer Bog je sa one strane dobra i zla.
U skladu sa slobodnom voljom svih bia Bog (Visnu) stvara materijalni svet. Svako
bie ima slobodu da bira, da li eli da ivi u materijalnom ili duhovnom svetu. Ta
sloboda je osnova ljubavi Boga, jer prava ljubav je uvek dobrovoljna i osloboena
ega. Bog nikoga ne primorava da ga voli i zbog toga svakom biu omoguava slobodu
izbora. Ko izabere duhovni svet, ivi dobrovoljno u harmoniji sa Boijom voljom
(=ljubav), a ko izabere materijalni svet, ivi dobrovoljno pod diktatom predstava
sopstvenog i tueg ega. U okviru te dualnosti iva bia ine dobro i loe i doivljavaju
dobro i loe. Kao vene due identifikuju se sa prolaznim telima i tako podleu iluziji
(Maya). Poto su due sve prvobitno povezane sa Bogom i poto u materijalnoj iluziji
zaboravljaju tu povezanost, due ive u jednoj iluzornoj odvojenosti i nikada nisu
zadovoljne, jer se samo u povezanosti sa praizvorom moe ispuniti potreba dua za
venom, neogranienom ljubavlju.

31

Istinsko zlo/loe/avolsko je, dakle, odvojenost od Boga. Unutar te odvojenosti

(=materijalni ivot) bia doivljavaju radost i patnju i podvrgnuta su ciklusu raanja i
smrti i to toliko dugo, dok ne spoznaju ta je njihovo pravo bie. Ta materijalna
egzistencija, koja je konano uvek povezana sa patnjom, odgovara Boijim zakonima,
ali ne i Boijoj volji. Bog eli da su sva iva bia srena, a to je mogue samo onda
kada ponovo postanu svesna svoje vene povezanosti sa Bogom (religio/yoga). Da bi
podsetio iva bia na tu realnost, Bog se ponekad pojavljuje lino u materijalnom
svetu i alje svoje poslanike ka zaslepljenim biima, koja se raaju i umiru u
materijalnom svetu.
Zlo je, dakle, kao i dobro, dualnost materijalnog sveta, koji je Bog stvorio da bi
odgovorio slobodnoj volji onih bia, koja su se okrenula od njega. Materijalna
Kreacija je ipak samo jedan aspekt apsolutne Boije Ljubavi, koja je tako savrena, da
svim biima obezbeuje neprikosnovenu slobodnu volju.

Suditi i razlikovati
Ne osuujte druge, da vam ne bi sudili. Jer vaa osuda e pasti na vas i biete mereni
istim merilom, koji primenjujete na druge.
Isus od Nazareta, citirano u Jevanelju po Mateji, 7.1-2
Delovanje transcendentnog Boga ini svet transparentnim. Ko ima oi, taj vidi. Iza
svakog dogaaja ne deluje samo karma, ve i ruka Boga, koja one, koji ele da vide,
poziva da napuste svet karme. Ko prihvati taj poziv, prelazi na stazu akarme i ivi u
ovom svetu, ali ne od ovog sveta. U materijalnom svetu, koji se uvek iznova menja,
dualnosti se uvek iznova smenjuju. Ali ono to se uvek dogaa, dobija takoe i izraz
vieg smisla:
Ko u materijalnom svetu niim, to mu se dogodi bilo to dobro ili loe ne bude
pogoen i niti hvali niti grdi, vrsto je ukorenjen u svome biu. (Bhagavat-gita, 2.57).
ovek sa savrenim znanjem ne osuuje prema savrenom znanju: Ne osuujte
druge, da vam ne bi sudili. ta to znai? Najlake je rei ta to ne znai, naime, da je
sve dozvoljeno i da nema boanskog merila. Upravo zbog toga to ima boanskog
merila i boanske pravde, ne treba da osuujemo druge (u smislu prezira i
proklinjanja); jer mi ne moemo poznavati karmu drugih bia ni razumeti, zato
neto mora da se dogaa upravo tako, kako se dogaa. Zato neko postaje bogat?
Zato neko odjednom gubi svoj ugled? Zato neko dospeva na stranputice? Kada
ovek kod drugih ljudi vidi takve sudbine, moe reagovati osudom, mrnjom,
zluradou ili zaviu, to nije samo moralni i ljudski propust, ve i karmiki, jer e
takva negativna reakcija prouzrokovati negativnu reakciju. Odbaci greh, a ne
oveka.

32

Meutim, savet ne sudi ima i drugo, dublje znaenje. Osuditi (nem: ur-teilen:
glagol teilen znai deliti, prefiks ur neto prvobitno) znai da ovek zauzima
poziciju unutar dualnosti i time i sam ostaje u dualnosti. Dok god sudi merilom
dualnosti, i oveku se sudi istim merilom i svaka akcije proizvodi nove karmike
reakcije.
ovek zbog toga ne bi trebalo da sudi, ve da se odlui (ent-scheiden: glagol
scheiden: rastaviti, odvojiti; prefiks ent od): povui osudu (prvobitnu podelu) i
odluiti se (izai iz stanja odvojenosti), odnosno ukloniti odvojenost od jedinstva, tako
to se prepozna i prizna Boija volja. Dok god ovek ne doe do takve odluke, on
ivi u polaritetu. Ipak, i svetlo i senka ukazuju uvek na isto: sresti Boga znai odluiti
se (ukloniti odvojenost).
Loe karmike reakcije imaju dve strane: za nerazborite one znae samo trpljenje
ujednaenja (kazna), za razborite konfrontaciju sa jo jednom lekcijom, koju sa
zahvalnou prihvataju. Iz te perspektive ak i loe, pa i najgore dobija smisao. Sve
nas podsea da je ivot jedan most; mi elimo da preemo preko tog mosta, a ne da
na njemu izgradimo kuu. Kao spiritualne due mi ne pripadamo materijalnom, ve
duhovnom svetu. Ta ivotna perspektiva moe da razjasni, zato je neto bilo, kako je
bilo i zato neto jeste kako jeste. Na taj nain je mogue oprostiti neprijateljima, jer
ovek razumeva: ta god da su nam uinili u tome ima neeg dobrog. Oni su poslati
da nam ogade patnju.
Jedan filozofski misaoni eksperiment moe da pomogne da se te veze bolje razumeju.
Zamislite situaciju, kada Vam je neto zlo nanelo ekstremnu patnju i nepravdu. Na
primer: Postavljeni ste na lomau. Satanski asnici trijumfuju, pali se vatra, razularena
gomila misli da se tu odvija neto dobro. Moete proklinjati i odgovornim instancama
poeleti sve najgore. Ili moete spoznati da je to jedna radikalna mogunost, da se
oslobodite vezanosti uz telo i da zajedno sa telom spalite mnogo karmikog balasta.
Drugi mogu da trijumfuju. Zato ih proklinjati? Neka bude volja Tvoja! A u sledeem
ivotu u toj Tvojoj volji moi da sluim odlunije.
Ako ovek zadri mrnju i negativna oseanja, jo uvek nije prevaziao negativnu
situaciju i upravo tim vibracijama e ponovo izazvati ili privui neku negativnu
situaciju. (Odloi svoj ma; jer ko za maem posee, od maa i strada.).
Ko nasre protiv otpora i uvek iznova izvraa udarac, osea samo otpor i udarce i
neminovno se okree u krugu karme. Tada je ovek jednom ubijeni, a sledei put
ubica: kada A ubije B, tada a B prema zakonu karme u sledeem ivotu dobiti
priliku, da ubije ranijeg ubicu. Ta situacija odgovara predestiniranoj reakciji. Oko za
oko, zub za zub. Ali: B nije prinuen da ubije A, jer pored predestinirane reakcije
istovremeno postoji i slobodna akcija. Drugim reima, B bi zbog incidenta u

33

prethodnom ivotu trebalo da ubije A, ali B ima i znanje da je ta aktivnost kriminalna.

Okolnost, da A dospeva u situaciju, u kojoj je izruen B kao rtva, proistie iz
predestinacije. Ali odluka Da li u udariti Da li u povui oroz? Ili ne? - proizilazi
iz slobodne volje i odgovornost ide stoprocentno na odgovornost poinioca.
Situacija je predestinirana, ali ne i reakcija. Ukoliko se B odlui da otkupi svoje
karmiko pravo i ubije A, tada B nije neduan, ve podjednako kriv kao i A. I oboje
ostaju u besmislenom karmikom vrtlogu udaraca i protivudaraca.
Ako te neko udari, okreni mu i drugi obraz. Ako ti neko uzme kaput, daj mu
kounju uz to. (Luka 6, 29).
To nije nikakav kukaviluk , kako to misle strastveni, karakteri, skloni samoopravdanju
i bez znanja. U svakom sluaju ovi iskazi imaju smisla samo iz perspektive
reinkarnacije i karme. Jer koliko njih je poteglo ma, a da u ovom ivotu nije stradalo
od maa? Koliko njih se ve osvetilo neprijateljima i izalo iz toga naizgled
nekanjeno?
Volite svoje neprijatelje i molite za one koji vas progone. Tako se pokazujete kao
prava deca svog oca na nebu Treba da budete savreni, kao to je va otac na
nebu savren. (Mt. 5,44,48).
Oprosti svojim neprijateljima! Ne osuuj! Budi isti prema prijateljima i
neprijateljima! kao na ovaj nain uspe da transcenduje dualnost, jeste pravi heroj a
ne onaj, ko uzvraa udarce i time sebe i druge uvlai jo dublje u karmiki krug.
Zavretak karmikog kruga je jednostavan: potrebno je samo izai putem akarmasvesti i osloboenosti od ega. Sve sudbine vode konano do te jedne spoznaje. Ko
moe da dostigne taj stepen spoznaje, dostigao je pravu Boiju milost. Boija milost
se ne sastoji u svakidanjem hlebu, u dobrom zdravlju, u bila kakvoj materijalnoj
nagradi ili u uklanjanju loe karme (da bi ovek nesmetano mogao da uiva u dobroj
karmi.).
inite dobro i zajmite, ne oekujui neto za uzvrat! Tada ete dobiti svoju bogatu
nagradu: postaete deca Najvieg. (Luk, 6,35).
Iz te perspektive naizgled besmisleno dobija najvii smisao. Ipak taj smisao ovek
spoznaje tek onda, kada spozna i prizna sopstvenu odgovornost, a time i sopstvenu
krivicu. Da li se zbog toga mnogi ljudi plae da tragaju za smislom svoje besmislene
egzistencije? Meutim, tim ravnodunim stavom oni izazivaju karmu: moraju oboleti
ili doiveti nesreu, moraju umreti i ponovo se roditi, dok se ne zapitaju nad istinskim
smislom. Zato sam na ovom svetu? ta moja sudbina eli da mi saopti?

34

Svaki ovek u nekom ivotu mora da poloi ispit patnje, usamljenosti i izolovanosti
kao prolaz ka vioj spoznaji.
Loe u pravom smislu rei, dakle, nije loe unutar dualnosti, ve dualnost po sebi.
Oba pola dualnosti, dobro/ prijatno kao i loe/ zlo, su deo iste odvojenosti od Boga,
isto kao to je u blizini obale i na puini more isto. Ko eli da doe na obalu, mora da
vesla u pravcu obale i najzad mora da izae iz plitke vode. Zbog toga dobro i
loe nisu isto, jer je pol dobrog blii obali nego pol zlog, gde ovek tone sve dublje
u vrtlog karme.
Prava odluka (ent-scheiden) ne sudi (ur-teilen) izmeu pola A i B dualnosti, ve
izmeu dualnosti (odvojenosti od Boga) i ne-dualnosti (jedinstva sa Bogom).
Odluujue (ent-scheidende) pitanje tako glasi: Da li uim ili ne uim? Da li je ono,
to sada mislim da inim, jedan korak u pravcu osloboenja od iluzije (maya) ili jedan
korak dublje u iluziju?
Ko se isto odnosi prema prijateljima i neprijateljima, ko u asti i sramoti, po toploti i
hladnoi, srei i nesrei zadri istu ravnodunost takav posveenik mi je veoma
drag. (Bhagavat-Gita, 12.18).
Sve gore navedene misli su esencijalne, ako elimo da ispravno razumemo Krininu
poruku u Bhagavat-Giti. Bez tog predznanja Krinine rei da u srei i nesrei treba
ostati isti zvue samo kao neki psiholoki saveti ili staroindijske ivotne mudrosti.
Krinini iskazi se, meutim, odnose na potpuno drugaiju dimenziju. Krina svim
duama, Svojim venim delovima, kae da nisu deo ovog sveta dualnosti. Materijalni
svet je odvojen od duhovnog i putem dualnosti je sam po sebi osuen u dualnosti.
Mudar ovek ne bi trebalo da sudi izmeu dualnosti (na osnovu sopstvenih i
nametnutih ego-merila), ve treba da odlui da se oslobodi dualnosti. To znai, da
ovek prevazie kako relativno loe tako i relativno dobro i postane istinski
dobar, naime, boanski. A kako je to konkretno mogue, Krina objanjava u
Bhagavat-Giti. (ovek se odluuje da ivi u jedinstvu sa voljom Boga, tj. da slui
Bogu. Boija volja je uvek usmerena ka tome, da sva bia budu srena, stiui
duhovno znanje i dobrovoljno se odvajajui od ahankare i neznanja. Istinsko
jedinstvo dakle znai, sluiti toj elji, to je mogue samo onda, kada je ovek sam
slobodan od ahankare i neznanja. To se ispoljava pored ostalog u tome, da ovek,
osloboen ega, slui svim onim osobama, koje ive u tom jedinstvu sa Bogom, sluei
mu.).

Poluistine
U duboko neznanje padaju
oni, koji potuju neistine,
ali jo dublje padaju oni,
koji poduavaju poluistine.

35

Isa Upanisad 9

Ono to se u relativnom svetu oznaava kao dobro i loe, je relativno dobro i loe.
Kada dobro vodi samo do toga, da se ovek udobno smesti u materijalnom svetu i
ne ui lekcije ovog sveta, tada je i dobro loe. A kada loe vodi do toga, da ovek
prozre iluziju materijalnog, tada je i loe dobro. Zbog toga se kae, da ovek ne bi
trebalo da presuuje i sudi relativnim merilom dobrog i loeg.
To ipak ne bi trebalo da znai da nema merila. Nije sve-jedno, da li je neto dobro ili
loe. Spoznaja, da ne treba da sudimo, ne znai, da ne treba da razlikujemo.
Naprotiv, samo onaj ko ume da razlikuje, moi e ispravno da se odlui.
Uvek iznova se uje od ezoteriara, agnostika, ateista i monista popularna mudrost,
da ne treba suditi dobrim i loim; meutim, oni time misle da ne treba razlikovati
i nazvati istinu istinom i neistinu neistinom jer sve je relativno! Oni zabranjuju
svaku vrstu pouavanja, jer je to misionarenje i niko ne moe da kae drugima, ta
je istinito a ta neistinito. Tako oni misionare zabranom misionarenja.
ivot je kola i uz tu kolu idu lekcije. Uiteljice i uitelji ne misionare, ve nude
znanje. Poto nemaju egoistinih motiva, nikoga ne primoravaju da to znanje
prihvati. Krina, kao savreni uitelj, naglaava dva puta u Bhagavat-Giti, da mudrac
ne treba da remeti duh neznanja, koji eli da uiva u karmikim plodovima svoga
delovanja (3.26 i 29) i na kraju Bhagavat-Gite pokazuje Krisna, da On (Bog) i svi
istinski Boiji zastupnici uvek potuju slobodnu volju bia:
Ovim sam ti objavio znanje, koje je vrhunski poverljivo. Temeljno razmisli o tome i
ini onako kako ti je volja. (18.63).
Istovremeno Krina ukazuje na to, da nije sve, to je oveku po volji, podjednako
dobro, ve da ovek snosi odgovornost za svoje odluke i mora da razlikuje. Poto ne
eli da iva bia pati, on ih unapred informie o posledicama njihovih odluka:
Kada usmeri (mat-cittah) svoju svest na Mene, mojom milou (mat-prasadat) e
prevazii sve prepreke uslovljenog ivota. Meutim, kada deluje ne u toj svesti, ve
iz lanog ega (tam ahankarat) i ne slua me, bie izgubljen. (18.58).
Perspektiva Veda porie i transcendira sve relativne i polarne perspektive, pokazujui
kako ovek istovremeno uvek moe videti obe strane realnosti, sa jedne strane
relativno materijalne dualnosti i sa druge strane duhovno apsolutno iza relativnog.
Odvojene od te ukupnosti, sve relativne istine su samo polovine istine, a polovine
istine vode do poluistina i lanih zakljuaka.

36

Kako to ukazuje citirani stih Isa Upanisad, poluistine su podmuklije nego neistine, jer
im uprkos njihovoj prividnoj istinitosti uvek neto nedostaje (naime, odluujua
polovina istine.).
Poluistina bi bila na primer rei, voda je tena, ali ne mokra, ili vatra svetli, ali nije
vrua. Ili: Bog je svemoan. Ali ne i (sve)dobar; (sve)dobar, ali ne i svemoan;
energija, ali ne i osoba; osoba, ali ne i energija. Iako je jedna polovina istinita, one
biva iskrivljena zbog nedostatka druge polovine.
Jedna tipina poluistina je ve spomenuta: lani zakljuak, koji uzima u obzir samo
predestinaciju, ali ne i slobodnu volju oveka. (sve to se dogaa je predestinirano,
jer se inae ne bi moglo dogoditi; ono to nekoga zadesi, je njegova karma, isto tako i
ono to uinimo drugima, jer bi oni to ionako dobili, bilo od nas, bilo od drugih.).

Druge klasine poluistine su iskazi kao to su Sve je Bog ili Nita nije Bog,
oba tipine filozofije, koje relativiraju apsolutni poloaj Boga, da ovek ne bi
morao da prihvati poniavajui zahtev, da se potini, tj. da se svrsta
(unterordnen i einordnen) u jedinstvo (celokupnost) Boijeg poretka.
Ili se kae: Bog je sve i obrne se: Sve je Bog! Dok je prva polovina tana,
druga je pogrena, ali veoma popularna, jer ako je Bog sve, i ja sam Bog i
sve, to ja inim, je boansko! Ova poluistina izvre apsolutno bie Boga: Bog
je jedno sa svime i istovremeno razliit od svega.
Ili: cilj ivota je iveti u harmoniji sa prirodom. To je tano, ali to ine i
ivotinje i prirodni duhovi. Zadatak oveka je da na osnovu harmonije sa
prirodom ivi u harmoniji sa Bogom i da se na taj nain oslobodi vezanosti za
materijalno.
Ili: samoostvarenje znai, ostvariti sopstvenu volju. Ta polovina istine je tana,
ali preutkuje drugu polovinu, naime, da i Bog ima svoju volju i da se
savrenstvo slobodne volje sastoji u tome, da se prihvati Boija volja i
prevazie lano Ja.
Ili: Osloboenje je dobrovoljno; ovek ga postie svojom sopstvenom
slobodnom voljom. Ta poluistina previa da ograniena dua i njena volja nisu
svemone. Ona mora i moe zahtevati osloboenje, ako eli osloboenje, ali
se osloboenje dogaa milou Boga, kojoj ovek jedino moe da zahvali da
dobija svu potrebnu pomo za osloboenje: potrebno znanje, potrebnu snagu
i najvanije vostvo jednog istinskog posveenika.
Ili: jedino i samo Boija milost je uzrok olakanja i spasenja. Jedan logiki
korak dalje, ta poluistina kae da je Bog u p/dodeli svoje milosti veoma
pristrasan, jer ima toliko mnogo ljudi, koji nisu niti prosvetljeni niti spaseni. Da
li im je Bog bezrazlono uskratio svoju milost? To pokazuje apsurdnost te
poluistine, koja e ipak rasprostranjena i esto vodi do uenja o predestinaciji i
apsolutistikim zahtevima. U stvarnosti je Boija milost dostupna svim biima,

37

ali ovek mora da zna, u emu se u stvari sastoji Boija milost i kako se ona
dobija, naime, time, to se ona iskreno eli i u skladu sa tim deluje.
Ili: sloboda znai osloboenje od dualnosti. To je tano, ali bez znanja o
drugoj polovini istine (duhovna realnost) ta poluistina nema konsekvence.
Naprotiv, neobavezujue moderne rei kao to su harmonija, ujedinjenje
polova se ilustruju omiljenim primerom jednosti tokom polnog akta. To je
danas dovelo do jednog lukrativnog buma tantre i kamasutre. Ali taj oblik
ujedinjena polova ne ujedinjuje polove, ve ih vezuje u vor.
Ili: Nita nije sluajno. Sve je unapred odreeno. I zbog toga se pokuava,
da se putem ezoterijskih sredstava, kao to su astrologija ili proricanje prevari
sudbina i izbegnu problemi, umesto da sebi postavimo odgovarajue lekcije.
Ili: Materija je zgusnuti duh. I ini se pokuaj, da se materijom manipulie
nadulnim sredstvima radi sopstvenih interesa. Ali Bog se ne moe dostii
ezoterijskim i magijskim preicama, ve samo ostvarenjem osloboenja od
ulnog i nadulnog.

U relativnom svetu poluistine su bezbrojne. Kao to navedeni aktuelni primeri

pokazuju, poluistine vode u ekstremnim sluajevima do monizma i dualizma, do
ateizma ili pseudoreligija, do ego-centrizma i ego-poricanja, do materijalizma i bega
od sveta, do fatalizma ili fanatizma. Cilj je uvek Kraljevstvo Boije bez Boga to ipak
nita ne menja u injenici da jedan kralj jo uvek postoji. Meutim, ko e u bezbonoj kraljevini postati kralj, odreuje zakon karme: individualna karma kraljevskih
kandidata i kolektivna (vi)karma graana.

Kolektivna karma: ogledalo individualne svesti

Vinu ree polubogovima, kada su se oni zabrinuli zbog stanja Zemlje: Kada neko gaji
zavist i deluje protiv polubogova (devas), protiv spisa objava (vedesu), protiv krava
(gosu), protiv mudraca (vipresu), protiv posveenika (sadhusu), protiv prave religije
(dharma) i time konano protiv mene, uskoro e propasti zajedno sa svojim narodom
usled kvarenja, koje je sam prouzrokovao.
Srimad-Bhagavatam, 7.4.27
Zakon karme je u najviem smislu nenauan. On nema nikakve veze sa naunim
dokazima, jer se oni uvek kreu samo u misaonoj emi linearne kauzalnosti. Sa tim
ogranienim razumevanjem uzroka i posledice ovek (1.) problematino delovanje
nikada ne moe delo-tvorno da ukloni, jer ne poznaje istinske uzroke i ovek (2.)
nikada ne moe da spozna prave posledice svog delovanja.
(1.)

Nepoznavanje pravih uzroka: Baltiko more nije zagaeno samo zbog

toga, to tako mnogo otrova utie u njega. Otrov nije istinski uzrok
zagaenja. elije raka nisu uzrok raka, zbog ega rak nikada ne moe biti
izleen napadom na elije raka. Berza nije uzrok smanjenja vrednosti

38

(2.)

novca. Veliki vodeni talas nije uzrok smrti utopljenika. Katastrofa nije uzrok
katastrofalnih posledica. Pokretai rata nisu uzrok rata. Ti prividni uzroci
nisu uzrok navedenih problema, ve ujednaujui faktori prema viim
uzrocima, koji zavise od karmikog zakona. Oni su simptomi
jednostranosti i ljudi bu uinili dobro, ako bi korigovali svoje jednostrano
ponaanje, umesto da se besomuno bore protiv simptoma.
Nepoznavanje pravog dejstva aktivnosti: ako se na primer ubije neka
ivotinja, na osnovu linearne logike jedina se posledica sastoji u tome, da u
tali ponovo ima mesta i da je ovek zaradio neto novca. Sagorevanje
folsilih pogonskih goriva, oslobaanje nuklearne energije, korienje
kinih uma, monokultura, vivisekcija itd. naizgled slue kratkoronom
reenju problema, ali se zanemaruju dugorone posledice. Te posledice se
ne odnose samo na direktno prouzrokovano oteenje okoline, ve i
indirektne karmike lanane reakcije na drugim, paralelnim planovima.

I naizgled dobre aktivnosti nisu direktan uzrok dobrih reakcija. Ako ovek mnogo
radi i obogati se, direktan uzrok njegovog bogatstva nije mnogo rada (jer ima mnogo
ljudi, koji isto tako teko rade i ne postaju bogati). Ako se diplomate sretnu i odloe
neki rat ili unitavanje okoline, ti pregovori nisu uzrok ove potede (jer i u sluaju
naizgled mnogo manje opasnih situacija su izbijali ratovi ili nastupale katastrofe).
Svi ti primeri, koji polaze od viih karmikih povezanosti, zvue zastupnicima
materijalistike slike o svetu apsurdno, isto tako apsurdno kao i izjave da spiritualne
delatnosti (meditacija, molitva, posveena sluba, bhakti-yoga) imaju praktine koristi
za svet. Moda se priznaje da te vebe mogu imati autosugestivno dejstvo, zbog
ega je mogue da pojedinac, koji izvodi te vebe, moe doiveti neke umirujua,
balansirajua dejstva, koja pojaavaju koncentraciju. Utoliko vie zbunjujue mora
zvuati, da vedski spisi naglaavaju, da ta pozitivna dejstva uopte nisu prava dejstva i
da ak ne predstavljaju cilj tih vebi!
Bez poznavanja vieslojno umreenih uzronih veza ovek uvek promauje: pogreno
sagledava istinske uzroke problema, pogreno sagledava posledice vikarma-delovanja,
pogreno sagledava istinska reenja i pogreno sagledava vanost spirituelnih
delatnosti.
Bia sa asura-karakterom (bia negativne polarizacije prema Vedama) ne znaju, ta
mora da se uini i ta ne sme da se uini Budui da takve Asure (demoni)
prihvataju jedan bezboni pogled na svet, izrueni su samima sebi i ne poseduju
pravu inteligenciju; zbog toga poduzimaju nezdrava, uasna dela, koja su
predodreena da unite svet. (Bhagavat-Gita, 16.7a, 9).
Svaki ovek doivljava uticaj karmikih reakcija, koje je sam prouzrokovao. Deo tih
reakcija je da se ovek raa na odreenom mestu, meu odreenim ljudima, u

39

odreeno vreme i pod odreenim uslovima. Da li e se ovek roditi u bogatoj ili

siromanoj zemlji, meu kanibalima ili vegetarijancima, i vreme rata ili mira, u
harmoninim ili haotinim okolnostima, nije sluaj ve je dodeljeno i sudbina u ve
objanjenom bukvalnom smislu (igra rei: Zufall: sluaj; Zu-Fall od glagola zufallen: i u
znaenju nekome je neto dopalo; Schick-sal, od glagola schicken: poslati.).
Svaka situacija nudi odreene mogunosti za uenje i ispite. Neki siromani invalid,
izmuen ratom je u svom ivotu moda uvideo vie nego neki bogati ovek, sklon
samovelianju.
Oni ljudi, dakle, koji se nalaze zajedno na odreenom mestu, u odreeno vreme i
pod odreenim okolnostima (putem roenja, vostva, dogovora itd.), imaju u
izvesnoj meri zajedniku karmu tj. u izvesnoj meri sline zadatke i ispite. Na taj nain
se uspostavlja direktna veza izmeu pojedinane karme i masovne karme
(individualne i kolektivne karme): svako mesto, svako vreme, svaka epoha, svaka
porodica i svaka osoba ima odreenu frekvenciju i privlai pojedince sline
rezonance.
U skladu sa individualnom karmom, ovek se raa na nekom mestu, na kome vlada
odreena kolektivna karma, jer kolektivna karma je suma individualnih karmikih
odreenja. Kolektivna karma (vreme, mesto, okolnosti) utiu, naravno, na pojedinca;
ali da je pojedinac roen upravo pod ovim ili onim uslovima, nije bez razloga. Iako
spoljni uticaji igraju vanu ulogu, ovek ne moe da pripie krivicu spoljnim uticajima
jer nije sluajno, da ovek dospeva upravo u ove ili one spoljne okolnosti.
Spoljna situacija je refleksija unutranje svesti. Masovna karma odslikava pojedinanu
karmu. Masa dobija ono to pojedinci zasluuju. Tek kada se pojedinci promene,
menja se i masa. iroko rasprostranjeni izgovor: ta jedan pojedinac moe da
promeni? zbog toga ne vai.
Zakon karme ne ukazuje samo na pretee reakcije, ve istovremeno i pokazuje
ukazivanjem na prave uzroke prave puteve reenja. ak i ako individualna
promena u smeru pozitivnog i spiritualnog naina ivota naizgled ne menja mnogo na
svetskom nivou, ovaj korak ipak menja individualnu karmu tog oveka a kolektivna
karma je suma karmi svih pojedinaca. Svaka pojedinana, dodatna osoba, dakle, koja
prestane da jede meso i pone da deluje na drugi nain pozitivno i spiritualno (vri
tzv. akarma delatnosti), redukuje time kolektivne, destruktivne karmike reakcije,
koje lebde nad dananjim ljudima.
Globalni problemi pokazuju da globalno vlada jedna pogrena svest. Da li
oveanstvo najpre mora da dosegne krajnji ekstrem, pre nego to kao celina
preduzme promenu? Promena na grkom glasi kata-strophe (od glagola katastrephein, preobratiti se, obratiti se i okrenuti stranu.). Katastrofa bi u tom

40

smislu bila poslednja strofa neke himne suverenosti, pre nego to zapone nova
pesma u novoj harmoniji.
Drugim reima: slobodna volja ljudi nije neograniena. Ljudi ne mogu nesmetano i
konstantno da kre zakone stvaranja. Slobodna volja ne znai nezavisnost ili
slobodu od odgovornosti, ve upravo suprotno: slobodu odluivanja i sa njome
povezanu odgovornost. ovek ima slobodu da ivi u skladu ili u suprotnosti sa
Boijim zakonima. Oboje ima odgovarajue konsekvence.

Kosmika ravnotea
Bog, najvia osoba, je kao vladar materijalnih i spiritualnih energija bez sumnje
stvaralac itavog svemira. On je stvorio faktor vremena, da bi materijalnoj energiji i
ivim biima omoguio da deluju unutar granica vremena (to znai, On omoguava
razliitim biima u razliitim vremenima da budu privremeni vladari.) SrimadBhagavatam.
U materijalnom svetu svaki pojedinac ima pravo da bude demon (Asura). Svaki
pojedinac ima pravo da deluje ateistiki i destruktivno ako to eli. I svaki pojedinac
ima pravo da bude boansko bie, to znai da deluje harmonino i da svoj ivot
posveti Bogu ako to eli. U tome se sastoji sloboda odgovornost svakog ivog bia,
pogotovo oveka. Zakon karme brine za to, da u Univerzumu uvek postoji balans
slobodne mogunosti izbora: elim li svoj ivot da posvetim Bogu ili nekom drugom?
elim li da delujem u skladu sa Boijom voljom ili ne?
Niko nije prinuen da slui Bogu. Ali takoe niko ne sme da bude prinuen da ne
slui Bogu i da ne zna za Boga. Kada je ta ravnotea suvie naruena od strane
demonskih snaga, tako da ljudi usled diktature, manipulacije i dekadencije vie
nemaju slobodu izbora, tada intervenie Bog:
Gde god i kada god da religiozni ivot propada i prevlada iskrivljena religioznost, u
to vreme se pojavljujem Ja./ Da bih spasio Sadhus (ljude koji gaje strahopotovanje
prema Bogu i posveeni su mu) i unitio bezbone i da bih ponovo uveo principe
dharme (prave svesti o Bogu) pojavljujem se iz veka u vek. (Bhagavat-Gita, 4.7-8).
Bog (Krna) ne mrzi bezbone. On im dodeljuje zemlje, imperije i planete, gde mogu
da ive u sopstvenom svetu iluzija. On im doputa da postanu bogati i moni i da
privremeno ostvare svoje snove. Oni ponekad ak trijumfuju nad boanskim snagama
i mogu pokuati da iskorene svaki oblik boanske svesti, da potinjenima ne bi
ostavili nikakav izbor (jer zabranjuju ili falsifikuju svako znanje o Bogu). U takvim
ekstremnim situacijama pod Boanskim vostvom se ponovo uspostavlja prirodna
sloboda ivih bia, tako to kolektivna karma bezbonoj vlasti izmie tlo pod nogama
(neutralizovanjem tehnologije, finansijske snage, monopolske politike). Ukoliko

41

nastupi jedan takav oslobaajui razvitak, mora se jasno drati pred oima, da se on
nije dogodio usled ljubomore ili osvetoljubivosti Boga, ve na osnovu prirodnih
reakcija, da bi se ponovo uspostavio prirodni poredak. Bezbone snage nisu
istrebljene, jer su one deo materijalne dualnosti: Boanska intervencija se dogaa
samo onda, kada bezbono osiono prevlada. Bezbone snage bivaju gurnute u svoje
ormane, da bi ljudi ponovo mogli da biraju:
Gospod, najvia Linost Boga, utie svojom materijalnom energijom na kreaciju,
odranje i unitenje kosmikih manifestacija samo da bi svojim sauseanjem
oslobodio iva bia i okonao njihovo roenje, smrt i materijalnu egzistenciju. Na taj
nain on sva iva bia dovodi u poloaj da se vrate Kui, Bogu.
Kada Asure postanu kraljevi i preuzmu vlast nad Zemljom i okupe velike
suprotstavljene snage, Bog ureuje da se oni bore jedni protiv drugih, jer time se
teak teret demona na Zemlji smanjuje (tako da ljudi ponovo imaju mogunost da se
odlue za spiritualnu stazu.). (Srimad-Bhagavatam, 9.24.58-59).
U materijalnom svetu vlada ravnotea izmeu suprotnosti. ovek se moe odluiti za
jednu materijalnu stranu (na osnovu sopstvene egoistine volje) ili se moe osloboditi
tog polariteta i prikloniti se strani Boga (dobrovoljno u skladu sa Boijom voljom).
Materijalni svet uvek i svuda nudi slobodu izbora. Unutar materijalne dualnosti
moemo birati izmeu polova, ili moemo odluiti da se oslobodimo materijalne
dualnosti. Prava sloboda je izbor izmeu materijalnog i spiritualnog naina ivota.
Kada neko boansko vostvo umanji demonske elemente, oni nisu sasvim uniteni,
ve su samo redukovani do take ravnotee, kako bi obe mogunosti za izbor mogle
da postoje jedna pored druge. Bog uvek uva i odrava tu boansku osnovnu
strukturu materijalnog sveta.
U dananje doba su tamne snage na Zemlji odnele prevlast. Ravnotea je ekstremno
naruena i predstoje ujednaavajue reakcije. Ta injenica je tokom poslednjih
dekada postala tako oigledna, da vie niko ne moe da kae da nita nije znao.
Problemi dananjice i nagomilani problemi bivaju oigledni. Najhitnije pitanje zbog
toga glasi: Kako reagujem u toj situaciji? Traim li greke kod drugih? inim li druge
odgovornim? Da li postajem rezigniram naoigled prevlasti drave i mase? Ili itam
znakove vremena i pokuavam da radim na sebi?
Nagomilana dananjica je jedna faza, u kojoj nijedan ovek ne moe da izbegne da
se odlui. Ne odluiti se je takoe jedna odluka

42

Majka Zemlja se ve odluila

Nita nije grenije od neistine. Iz tog razloga je majka Zemlja jednom rekla: Mogu da
nosim sve teke stvari (brda, mora itd.), ali ne i oveka koji lae.
-Srimad-Bhagavatam
Slobodna volja oveka je ograniena. Slobodna volja ne znai paso za slobodan
prolazak svuda, ve slobodu, da se slede boanski zakoni ili ne. Kada oveanstvo ili
jedna nadmona veina odlui, da ignorie Boije zakone, gomila se kolektivna
karma. Tokom jednog vremena sve je naizgled dobro. Izgleda kao da ljudi mogu da
ine i ne ine to im je volja. U jednom odreenom trenutku prevladava karmiko
dejstvo i slobodna volja ljudi, koja se izrodila u tvrdoglavu aroganciju i ignorantnost,
se vie ne broji. Prevladavaju destruktivne, zasluene reakcije i odreuju naredno
poglavlje istorije. Ta taka je dostignuta danas, pet hiljada godina od poetka KaliYuge. Majka Zemlja vie nije u stanju i ne moe da preuzme odgovornost da
podrava jedno bezbono oveanstvo u njegovom bezbonom htenju.
Majka Zemlja je takoe osoba sa slobodnom voljom i njena volja je da bude u skladu
sa Boijom voljom i podri jednu bogosvesnu civilizaciju. Gornji citat iz SrimadBhagavatam je vrhunski aktuelan. Danas na Zemlji ne ivi samo jedna osoba, koja
lae, ve je izgraena itava mrea politikih, pseudo-religioznih i privrednih religija,
koje su zasnovane samo na laima. Oni, koji neodgovorno zloupotrebljavaju svoju
slobodnu volju, izruuju sami sebe svojoj zasluenoj sudbini. Poto nisu svi ljudi
saglasni sa jednim takvim destruktivnim kursom, viim vostvom se uvek iznova
uspostavlja pravedna ravnotea, tako da sva bia mogu da dobiju mogunost, da
biraju: da li e delovati Bogu za ljubav ili protiv nje. Kada se propagira jo samo ovo
drugo, a prvo potiskuje demonskim sredstvima, interveniu Bog i Bogovi nevidljivi,
ali neizbeni. U jednom odreenom trenutku, kada ljudi prekorae konto slobodne
volje, rauna se jo samo (kolektivna) karma.
Putem slobodne volje ipak svaki pojedinac moe da izae i da u sopstvenom ivotu
preduzme jednu spiritualnu promenu kursa to menja individualnu karmu i
smanjuje kolektivnu katastrofu. U stvari ve nekolicina ljudi, koji spiritualno deluju,
mogu trajno da utiu na masovnu karmu.
Gde god i kada god se pojave Moji isti posveenici, ispunjeni mirom i izbalansirani,
bez predubeenja, velikoduni i ukraeni svim lepim osobinama, ono proiavaju
itavo mesti i dinastije, koje tamo ive, ak i ako su one podlegle dekadenciji.
(Srimad-Bhagavatam, 7.10.19).
Mnogi ljudi misle da su sami u Kosmosu i da niko ne posmatra njihova dela. To je
detinjasta iluzija. Postoje mnoge nefizika bia, koja ne vidimo, ali koja vide nas.

43

Neki se i obraaju stanovnicima Zemlje i oni, koji su obdareni kao mediji, primaju te
poruke.
Kao ljudi dobili ste jedinstvenu mogunost da na stazi svog razvoja izaberete mnotvo
iskustava. Dobijate tu mogunost ne samo u svoju sopstvenu korist, ve i u korist
energija, koje vam omoguavaju da ivite: majka Zemlja, biljke i ivotinje, ivot mora,
ptice i insekti, vile, gnomovi i sva druga nevidljiva/ mitska bia i u stvari itava Kreacija
u kojoj ivite.
Sada ste kao ljudi izabrali da izgubite perspektivu svog sopstvenog spiritualnog
poloaja. Teite ka iskustvu, da sami budete centar Univerzuma i zaboravljate da ste
isto tako deo Kreacije kao i Univerzum. Hoete da iskusite, kako je to kada se prema
Zemlji ophodi na vrhunski neprirodan i tetan nain. To je vaa slobodna odluka. Ne
poznajete svoje pravo spiritualno Ja i zbog toga ne prepoznajete impulse u sebi, koji
vas navode da ivite u harmoniji sa Boijom Kreacijom. Kada izgubite iz vida svoju
unutranju svest, gubite i vezu sa Bogom. Boija Ljubav je savrena i potpuna. Ali vi
morate voleti svoje pravo Ja, da biste postali svesni Boije Ljubavi. Ukoliko se odluite
za to iskustvo, spoznajete da nije neophodno nanositi tetu planeti Zemlji na kojoj
ivite.
Zemlja je ivo bie, koje die, ba kao i vi. Majka Zemlja reaguje na Ljubav i na
suprotnost Ljubavi ba kao i vi. Zemlja, koju nazivate svojom domovinom, je veoma
mona i voli vas bezuslovno. Ali vaa sposobnost da nanesete tetu je ograniena. Ona
slui u Ljubavi potrebama svih, ali mora da misli i na sopstvene potrebe, jer ona ima
sposobnosti da se spiritualno razvije, kao i vi. Ali vi ljudi ste izabrali da to ne spoznate i
mislite da je Zemlja i sav ivot na njoj odreen da vama slui.
Sva iva bia imaju slobodnu volju, ne samo vi, majka Zemlja takoe. Ne zaboravite to
i razumeete bolje mnogo toga, to se u budunosti bude dogaalo. Majka Zemlja je
zamolila da se uzdigne u jednu viu vibraciju svesti. To je njena slobodna volja i takoe
neophodnost balansa, jer majka Zemlja je dugo trpela slobodnu volju ljudi. Sada se
rauna slobodna volja Zemlje Majka Zemlja svojom voljom odgovara samo najvioj
volji. Ali to podrazumeva da se ona oslobodi nepotrebnog tereta, koji odgovara niim
vibracijama. Zemlja je dobila dozvolu da se pripremi i da se proisti. To znai velike
promene i verovatne promene. Ono to Zemlja ini nije loe, ve predstavlja
osloboenje, koje slui njoj i svim biima, koja ive na njoj. To se moe shvatiti kao
smak sveta ili kao kazna, ali nije tako. Ko to misli, ne razume zakone Kosmosa i ne
razume Ljubav Boga, najvieg Tvorca, ija energija upravo omoguava Zemlji i
oveanstvu da doivi viu svest.
Ko poznaje zakon karme, prepoznaje prave uzroke opasnosti, koje danas prete
oveanstvu, naime, bezbono delovanje u neznanju pojedinih ljudi i neodgovornih
monika. Niko ne sme da gaji nade, da e stalno rastui problemi moi da budu

44

reeni, dok god ljudi individualno i kolektivno nisu spremni da promene stil ivota, da
proiste svoju svest i da se okrenu spiritualnim delatnostima, koje ne nose karmiki
teret (akarma).
Majka Zemlja, koja pati, ne posre pod teretom velikog broja ljudi, ve pod velikom
brojem ljudi, koji se loe ophode. Zdravlje, pravda i mir, da se i ne pominje
spiritualna spoznaja, ostae utopija, ako se ne preduzme neto da se suzbiju dela,
koja podstiu neznanje. Naunici, politiari i ak i dananje religije su oigledno
zakazale, jer je njima po svemu sudei znanje o Bogu i Bogovima i viim prirodnim
zakonima potpuno nepoznato.
Nasuprot tome, izvori, koji objavljuju to znanje vedski spisi ukazuju na konkretan
put ka reenju, informiui ljude, ta su boanski zakoni i kako ih ovek moe slediti
na odreenom mestu, u odreeno vreme i pod odreenim okolnostima. Na taj nain
su stvorene pretpostavke, da se izae iz materijalne dualnosti i da se dostigne istinski
spiritualni ivot.

Zakljuak
Delovanje viih prirodnih zakona pokazuje da u Kosmosu ne vlada sluaj, ve
sveobuhvatan Red. Jedan Kosmos, koji je pun ivih bia i podvrgava se Boijim
zakonima, ne moe biti proizvod materije i sluajne evolucije. Faktori ivota
(slobodna volja, karma, dualitet, individualnost) izmiu svakom materijalistikom
objanjenju.
Ipak, od davnih vremena (od poetka Kali-Yuge) ovek iskrivljuje znaenje ovih
zakonitosti i sve vie veruje materijalistikim religijama, filozofijama i nauci. Da su
pogledi na svet, koji su nastali na njihovoj osnovi, pogreni u veoma vanim
oblastima, se danas moe videti po njihovim plodovima. teta i patnja, koju
prouzrokuju njihovi zastupnici, govore za sebe.
Osnovna promena stava je postala neophodna, izazvana krizama i promenama, ali i
putem najnovijih saznanja kao npr. ponovim otkriem multidimenzionalnosti (preko
holistike nauke, parapsihologije, istraivanja reinkarnacije, ufologiju i druge granine
oblasti nauke), sve eim kontaktom sa nefizikim ivotnim oblicima i ne na
poslednjem mestu preko izvora znanja starih kultura.
Vedska slika sveta, koja je saeto preneta u ovoj knjizi, bi mogla da uvede
kopernikansku promenu u modernu nauku, ezoteriju i teologiju. U svakoj od tih
delatnosti stoji prevazilaenje poluistina ili neistina, bilo da je re o teoriji o evoluciji i
veri u materijalni uzrok ivota, bilo da je re o redukovanju spiritualnog na
apstraktne, ezoterijske koncepte, bilo da je re o podsticanju verovanja u dubiozne
dogme i apsolutistike zahteve. Ljudi su dospeli u jednu fazu, gde spoznaju da

45

materijalno nije jedina realnost, da nisu sami u Univerzumu i da je prolost bila

sasvim drugaija, nego to to prenose kolski udbenici.
Knjiga Bog i Bogovi treba svim zainteresovanima da prui mogunost, da upoznaju
vedsku sliku sveta iz prve ruke. Istovremeno to je i poziv svim otvorenim ljudima
aktivnim u oblasti nauke, ezoterije i teologije, da ozbiljno shvate taj trag i da ga
istrae u svojim strunim oblastima.
Uveren sam da nam jo predstoje revolucionarna otkria. Ona e nam omoguiti
nove uvide u multidimenzionalni kosmos i u vedsku sliku sveta.

46