ELEKTROMAGNETNA

INDUKCIJA

 Nakon Erstedovog otkria elektromagnetizma, Faradej je 1821. god.

konstruisao eksperimentalni ureaj - prvi elektromotor

Elektrini

provodnik rotirao je oko fiksiranog

magneta i obrnuto, pokretni magnet okretao je oko
uvrenog provodnika

Faradej pokuava da pomou stalnog magnetnog

polja izazove stacionarnu elektrinu struju u kolu,
koje se nalazi u tom polju
Michael Faraday (1791-1867)

U njegovoj belenici: Konvertovati magnetizam u elektricitet

Nastojei da eksperimentalno dokae pogrenu naunu hipotezu, 1831.
god. otkriva suprotan efekat - zakon elektromagnetne indukcije

Jedan od osnovnih i najvanijih zakona elektrotehnike - klju

proizvoenja elektrine energije

 Postavio je u neposrednu blizinu dva kalema

Kroz

jedan
je
proputao
jaku
jednosmernu struju i time stvarao
stalno magnetno polje

Oekivao je da ovo magnetno polje

izazove u kolu drugog kalema stalnu
jednosmernu struju, ali to se nije
desilo

Uoio je da su se, prilikom ukljuivanja i iskljuivanja struje u

prvom kalemu, u drugom kalemu javljale kratkotrajne struje suprotnog
smera

Isti efekat je zapazio i prilikom promene relativnog poloaja dva

kalema

 Pojavu ovih struja Faradej je zapazio i kada je prvi kalem zamenio

stalnim magnetom

Analizirajui okolnosti pod kojima

dolazi do pojave indukovanih struja u
drugom kalemu, Faradej dolazi do
zakljuka:

uzrok indukcije je promena magnetnog fluksa kroz provodnu

konturu

intenzitet indukovane struje srazmeran je brzini promene

magnetnog fluksa

nije vano kako se promena fluksa ostvaruje

Faradejev zakon - ems indukcije

Promena magnetnog fluksa kroz
neku provodnu konturu izaziva
elektrinu struju u toj konturi

Elektrinu struju u provodnoj konturi pokree elektromotorna sila

koja nastaje u toj konturi usled promene magnetnog fluksa

Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije je

vrtlono elektrino polje - u celom provodniku

Polje je elektromagnetno a ne elektrostatiko, jer

ga ne stvaraju naelektrisanja

ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA je pojava nastajanja

elektromotorne sile usled promene magnetnog fluksa

Lencovo pravilo
Hajnrih Lenc (Heinrich Lenz, 1804 - 1865),
profesor u St. Petersburgu

Pravilo za odreivanje smera indukovane struje Lencovo pravilo:

Indukovana struja (elektromotorna sila) ima takav smer, da

tei ponitenju uzroka svog nastanka

Strujna

kontura
reaguje
na
promenu
magnetnog polja stvaranjem sopstvenog
magnetnog polja (indukovane struje)

Ako se spoljanji fluks uveava:

indukovani fluks tei da anulira to poveanje

Ako se spoljanji fluks umanjuje:

indukovani fluks tei da anulira to umanjenje

 Lencovo pravilo iskazuje jedan vid inercije - zakona o odranju

energije:

Ako se tapni magnet na lako pokretnim kolicima

gura prema kalemu, u kalemu se indukuje napon,
odnosno struja koju registruje instrument

Prema Lencovom pravilu, smer

indukovane struje mora biti takav,
da ponitava uzrok svog nastanka

Struja stvara magnetno polje, iji je juni pol na levoj strani kalema,
tako da odbijanje istoimenih polova koi kolica sa magnetom

Kada bi smer struje bio suprotan, kolica bi se ubrzavala, to bi bilo u

suprotnosti sa zakonom o odranju energije kinetika energija bi se
poveala i omoguila stvaranje jo vie elektrine energije

 Prema formulaciji fiziara Nojman (Franz Ernst Neumann) 1845. god.,

Faradejev zakon elektromagnetne indukcije glasi:
Indukovana elektromotorna sila u zatvorenoj
srazmerna je negativnoj brzini promene fluksa

konturi

d
e
dt
Negativan predznak predstavlja Lencov zakon: indukovana ems ima
takav smer da svojim poljem tei da sprei promenu fluksa,
koja je prouzrokovala indukciju

Poto je:

B dS
S

Faradejev zakon moe

se pisati u obliku:

d
B
B dS
dS ( B v ) dl

dt S
t
S
C

gde je v brzina pojedinih elemenata dl konture, kada se ona pomera

Stati
ka i dinami
ka indukcija
Statika
dinamika
Izraz za indukovanu elektromotornu silu u optem sluaju je:

B
e
dS ( v B ) dl
S t
C
Usled promene magnetne
indukcije

Usled pomeranja provodne konture u

magnetnom polju

- menja se samo magnetno polje

- magnetno je polje nepromenjivo

- kontura je nepokretna

- u konturi koja se kree u tom polju

statika indukcija

dinamika indukcija
Indukovana ems

STATIKA INDUKCIJA
- ems se indukuje u konturi koja se ne
kree (desni kalem), ukoliko postoji
promena spoljanjeg polja magnetne
indukcije (ukljuenje / iskljuenje
struje u levom kalemu)
DINAMIKA INDUKCIJA
- ems se indukuje u provodniku koji se kree u magnetnom polju (see
linije polja)

Samoindukcija i meusobna indukcija

Svaka provodna kontura, kroz koju protie struja, stvara magnetno
polje, ije linije prolaze i kroz povrinu koju ta sama kontura zatvara

Magnetni fluks koji potie od struje u samoj konturi - sopstveni fluks

Magnetni fluks koji potie od spoljne konture - spoljanji fluks
Samoindukcija je pojava da se u konturi kroz
koju protie vremenski promjenjiva struja indukuje
napon samoindukcije zbog promjenjivog fluksa ,
koji je proizvela struja same konture

Meusobna indukcija je pojava da

se, zbog promene jaine struje u jednoj
(primarnoj) konturi, indukuje napon u
nekoj drugoj (sekundarnoj) konturi

Elektromotorna sila samoindukcije

Svaki provodnik kroz koji protie struja
stvara u svojoj okolini magnetno polje

Sve linije magnetne indukcije prolaze

kroz konturu i zatvaraju se u prostoru oko
nje - ine sopstveni fluks s ili 11

Sopstveni fluks s srazmeran je struji kroz kontruru: s L i

L - induktivnost ili koeficijent samoindukcije [H]

Induktivnost je sposobnost strujne konture da stvori

magnetni fluks, kada kroz nju protie struja

s
L
i

Induktivnost strujne konture zavisi od njenog oblika i magnetnih

osobina (permeabilnosti) sredine u kojoj se kontura nalazi

 Vremenski promenljiva struja - stvara promenljivo magnetno polje - i

fluks kroz provodnu konturu je promenjiv

Prema Faradejevom zakonu, u konturi se indukuje elektromotorna

sila samoindukcije:

ds
e
dt
kako je:

s L i

bie:

e L

di
dt

Po Lencovom pravilu ems samoindukcije indukuje struju koja se svojim

magnetnim poljem suprostavlja uzroku indukovanja, odnosno
promeni prvobitne struje - struja se ne menja trenutno, ve postepeno

Samoindukcija predstavlja elektrinu inerciju, analogno inerciji u

mehanici (ako se smanjuje jaina struje u konturi, u njoj se indukuje
ems koja tei da sprei to smanjenje i obrnuto)

Meusobna indukcija
Na slici su dve meusobno bliske strujne konture (1 i 2)
Ako je u prvoj konturi promenjiva struja
i1(t), ona stvara promenjivo magnetno
polje i magnetni fluks:

11 1 (i1 )

SOPSTVENI FLUKS

Deo fluksa prve konture prolazi kroz

konturu 2 i to je:

21 2 (i1 )

SPOLJANJI FLUKS

Usled postojanja promenljivog magnetnog fluksa u

drugoj konturi indukuje se ems meusobne indukcije:

21 M 21 i1

M21 - meusobna induktivnost ili koeficijent meuindukcije [H]

Jedan deo fluksa prve konture ne prolazi kroz konturu 2 - to je fluks r1

koji se naziva rasipni fluks (fluks rasipanja)

 Neka kroz konturu I protie struja i1, a kroz konturu II struja i2:
Fluks prve konture zavisi od sopstvene
struje i1, ali i od struje druge konture i2:

1 11 21 L1i1 M 21i2
Analogno, fluks druge konture zavisi od
sopstvene struje i2 i od struje konture i1:

2 22 12 L2 i2 M 12 i1
Indukovana ems u konturi I je:

d1
d11 d21
di1
di2
e1

L1
M 21
dt
dt
dt
dt
dt
Analogno:

e2

ems samoindukcije

ems meusobne indukcije

d2
d
d
di
di
22 12 L2 2 M 12 1
dt
dt
dt
dt
dt

 Koeficijent meusobne (uzajamne) indukcije M zavisi od veliine i

geometrije strujnih kola

Pri nepromenjivim magnetnim karakteristikama sredine ( r=const.):

M 12 M 21 M
Kola u kojima se pojavljuje
meusobna indukcija nazivaju
se induktivno spregnuta kola

Vezivanjem na red vie kontura postie se poveanje magnetnog

fluksa kroz tako dobijenu ukupnu konturu

Linije magnetnog polja prolaze kroz povrine pojedinih kontura, a

ukupni fluks jednak je zbiru pojedinih fluksova

Pri raunanju ukupnog magnetnog fluksa mora se voditi rauna o

stranama povrina pojedinih kontura

KALEM
Kalem je element elektrinih kola koji slui
sakupljanju magnetne energije

Rednim vezivanjem vie kontura - namotavanjem ice oko kalemskog

jezgra, tako da je ukupni fluks kalema sa N navojaka N-puta vei od
fluksa kroz jedan navojak

Kako se pri raunanju ukupnog fluksa mora voditi rauna o stranama

povrina pojedinih kontura - pri izradi kalema treba se drati jednog
smera namotavanja

ematsko

predstavljanje
kalema induktivnosti L

Jedinica za induktivnost je henri [H] prema

ameriko-kotskom nauniku (Joseph Henry,
1797-1878), koji je otkrio meusobnu indukciju,
nezavisno od Faradeja

 S obzirom da je napravljen od namotane ice, realan kalem ima i

neku otpornost R, pa se moe predstaviti:

Strujno-naponska karakteristika kalema:

di
uL e L
dt

Ako je struja nepromenljiva, napon na kalemu

jednak je nuli i otpornost kalema je nula

Kalem se indukcijom napona suprotstavlja

promeni struje kroz njega

Vezivanje kalemova (galvansko)

Redna veza

Le L1 L 2

Paralelna veza

1
1
1

Le L1 L2

Sprezanje kalemova (induktivno)

Promenljiva struja u jednom kalemu stvara promenljivo magnetno
polje i fluks u drugom kalemu i u njemu prouzrokuje indukovanu ems

Kalemovi se mogu nalaziti: u istim i u razliitim granama kola

a) Kalemovi su u istim granama kola (i galvanska i induktivna sprega)

Zbog induktivne sprege mora se voditi rauna o smeru namotavanja

kalemova (spoljanji fluks i sopstveni fluks kalema mogu se sabirati ili
ponitavati)

Pored simbola za kalem stavlja se i taka

Pozitivna meusobna induktivnost - take se postavljaju tako da struje
u oba kola ulaze u kalemove (ili izlaze iz njih) kod krajeva obeleenih
takama (za negativnu induktivnost - suprotno)

b) Kalemovi su u razliitim kolima (samo induktivna sprega)

Dve potpuno odvojene konture

U prvoj se nalazi generator
vremenski promenljivog napona,
koji
prouzrokuje
vremenski
promenljivu struju i1

Kalem L1 proizvodi promenljivi fluks, koji delimino obuhvata i kalem

L2 i u njemu indukuje ems, ija je posledica struja i2 u drugoj konturi

Struja i2 razvija toplotu na otporniku R2 (snagu R2i22) i ta energija

potie od generatora E iz prve konture

Kako izmeu kontura postoji samo sprega preko magnetnog polja induktivnim sprezanjem kalemova energija se moe prenositi iz jednog
kola u drugo, ak i ako meu njima nema galvanske veze

Koliki e deo energije prvog (primarnog) kola biti prenet u drugo

(sekundarno) kolo, zavisi od toga koliko je jaka sprega, odnosno od
toga koji deo fluksa primarnog kalema obuhvata sekundarni

Vrste kalemova
Namotaji kalema mogu biti:
- jednoslojni (bez koraka - navojci su jedan do drugog,
sa korakom - sa razmaknutim navojcima,
tampani)
- vieslojni

jednoslojni kalem bez koraka

tampani kalem

vieslojni kalem

Postoje kalemovi bez jezgra, iji su simboli:

Kalemovi sa feritnim jezgrom, ee se
primenjuju, jer imaju veu induktivnost:

kalem sa jezgrom
otvorenog tipa

kalemovi sa
torusnim jezgrom

SMD kalem
(za povrinsku montau)

TRANSFORMATOR
Induktivno sprezanje kalemova i prenoenje
energije iz primarnog kola u sekundarno,
predstavlja princip rada transformatora, koji
predstavljaju
osnovu
sistema
prenosa
i
distribucije elektrine energije

Sastoji se od gvozdenog jezgra, oko koga su namotani primarni i

sekundarni namotaji - izmeu kojih nema galvanske veze, postoji
samo magnetna sprega

Prvi namotaj (primar) ima N1 navojaka, drugi (sekundar) N2 navojaka

Elektrina energija dovodi se primarnom namotaju, a u sekundarnom
namotaju, indukcionim putem, proizvodi se naizmenina ems,
odnosno struja, koja se dalje koristi u prijemnicima, prikljuenim na
njegove krajeve

 Naizmenini napon u primarnom namotaju Up prouzrokuje naizmeninu

struju Ip

Struja Ip stvara naizmenino magnetno

polje, iji je fluks ogranien na gvozdeno
jezgro - neuporedivo bolja sredina za
prostiranje magnentnih linija od vazduha

Magnetni fluks zajedniki je za oba

namotaja, jer se nalaze na istom jezgru

Prema Faradejevom principu, promenljivo magnetno polje indukuje

napon Us u sekundarnom namotaju

Indukovani napon pojavljuje se i u primarnom namotaju - prema

Lencovom pravilu, on je suprotno orijentisan od dovedenog napona i
priblino mu je jednak po veliini

Primarna struja neoptereenog transformatora vrlo je mala

Osnovne jednaine transformacije

Ems u sekundaru sa N2 navojaka:

dm
e2 N 2
dt
Ems u primaru sa N1 navojaka:

dm
e1 N1
dt
Indukovane ems, po jednom navojku, iste su u oba namotaja
Odnos

indukovanih elektromotornih sila

primara i sekundara (odnos transformacije):

e1 N1 U 1

e2 N 2 U 2

Ako su gubici transformatora zanemarljivi, snaga koja se dovodi

primarnom namotaju jednaka je snazi, koju sekundar daje potroau,
odnosno :
U1 I 2 N1

U I U I
1

U2

I1

N2

Magnetno jezgro
Da bi se ostvario bolji prenos snage i sa to manjim gubicima potrebno
je da induktivna sprega izmeu namotaja bude to jaa, zbog ega se
koriste magnetna jezgra

Kada se puno gvozdeno jezgro nalazi u naizmeninom magnetnom

polju, deo energije tog polja gubi se usled vrtlonih struja (struje koje
nastaju u gvozdenom jezgru, zbog postojanja promenjivog magnetnog
polja, zagrevaju jezgro i uzrok su elektrinih gubitaka energije)

Gubici usled vrtlonih struja zavise od specifine otpornosti materijala

jezgra i od frekvencije magnetnog polja i zato se za jezgra
transformatora koriste meusobno izolovani gvozdeni limovi, kojima se
preseca put vrtlonih struja

Primenjuju se silicijumom legirani gvozdeni

limovi debljine 0,1-0,5mm (tzv. transformatorski
limovi ili feritna jezgra) ime se vrtlone struje
svode na minimum

Primena transformatora
Transformacija elektrine energije
Povezuju dva ili vie elektroenergetskih sistema, iste uestanosti,
razliitih naizmeninih struja i napona, uz veoma male gubitke i
meusobnu galvansku izolovanost kola

Ekonomian i pouzdan prenos i distribucija elektrine energije, pri

optimalnim naponskim nivoima

Koriste se i pri merenju visokih napona i jakih struja, u raznim

industrijskim postrojenjima, automatici, telemehanici, radio tehnici,...

Za

pojavu indukcije potreban je promenljivi magnetni fluks,

transformator se moe koristiti samo za transformaciju
vremenski promenljivih (najee naizmeninih) napona i struja

 Transformatori

podiu
napon
iz
generatora
naizmenine
struje
u
elektrinim
centralama
(napon reda hiljadu volti na
nekoliko stotina kV), kako
bi se elektrina energija
prenosila visokonaponskim
mreama

Prenosom elektrine energije pod visokim naponom, sa relativno

malom strujom, smanjuju se gubici energije (do 10 000 puta u odnosu
na prenos niskim naponom) i pad napona u provodnicima za prenos

Pomou vrlo visokih napona transformatori omoguavaju napajanje

gigantskih sitema mrea, iz kojih se, dalje, preko drugih
transformatora, napajaju mree srednjih i niskih napona, koje pokrivaju
ogromne povrine zemje i neprekidno se ire

PRINCIP RADA MA
INA
MAINA
JEDNOSMERNE STRUJE

Motori i generatori jednosmerne struje ne razlikuju se:

- po nainu stvaranja indukovane elektromotorne sile (obrtnog
magnetnog momenta)
- u konstrukcionom smislu

Razlikuju se u smeru pretvaranja elektrine energije

- generatori pretvaraju mehaniku energiju u elektrinu
- motori pretvaraju elektrinu energiju u mehaniku

 Maine jednosmerne struje rade na principu:

- Faradejevog zakona elektromagnetne indukcije
- Laplasovog zakona - na provodnik kroz koji protie elektrina struja
i koji se nalazi u magnetnom polju, deluje elektromagnetna sila

Promena fluksa u namotaju, kod obrtnih elektrinih maina, postie se

relativnim kretanjem obrtnog dela maine (rotora) u odnosu na

nepokretni deo (stator)

Jedan od ova dva dela je induktor - proizvodi osnovno magnetno polje

Drugi deo je indukt - nosi provodnike u kojima se indukuje napon i
nastaje struja

Princip rada generatora jednosmerne struje

Navojak izolovane bakarne ice obre se
u magnetnom polju stalnog magneta
Ugao:

Magentni fluks:

m cos
m cos t

Na krajevima navojka indukuje se ems:

Zatvaranjem konture:

d (m cost )
e
Em sin t
dt

i I m sin t

Veza izmeu frekvencije dobijene struje i ugaone brzine obrtanja navojka:

2f
U sluaju N navojaka - N puta vea elektromotorna sila

 U namotaju se indukuje periodina

elektromotorna sila

Da bi se dobila jednosmerna ems, postoji

joe jedan deo komutator (kolektor)

Indukovana - prostoperiodina ems

Na izlazu komutatora pulsirajua ems

Vei broj, meusobno pomerenih, navojaka

Rezultujua ems

Princip rada motora jednosmerne struje

Navojak

provodnika duine l u
stalnom magnetnom polju jaine B

Magnetno polje ima smer od pola N

ka polu S

U navojak se dovodi jednosmerna struja I, preko dve grafitne etkice

koje ostvaruju pokretni kontakt sa komutatorom

Na navojak deluje Lorencova sila:

F I (l B )

i obrtni moment, na rastojanju r od centra rotora:

M (r F )

Kolektor menja smer struje svakih pola obrtaja kako bi se zadrao isti
smer okretanja namotaja usled delovanja momenta

 Stvaranje obrtnog momenta motora - delovanje dva magnetna polja

Primer: Dva stalna magneta nepokretan i pokretan

Magnetni polovi stvoreni namotajima motora

Kod motora jednosmerne struje ose
magnetnih polova su nepokretne u prostoru

Moment deluje i na stator i na rotor

Delovi maine jednosmerne struje

STATOR - induktor
ROTOR - indukt
KOLEKTOR - komutator
2p istaknuta pola

Kod veih motora - magnetno polje se stvara pomou elektromagneta

Kod manjih motora (do 2kW) - polje se stvara pomou stalnih magneta

 U praksi, vei broj namotaja na rotoru - zbog ujednaenijeg obrtnog

momenta

Obrtni moment koji odgovara celom namotaju dobija se kao zbir

obrtnih momenata, koji deluju na sve provodnike namotaja
Motor jednosmerne struje sa stalnim magnetom na statoru:
Namotaj
rotora
Kolektor

Magneti
statora
Osovina

etkice

Pobuivanje maina jednosmerne struje

Osobine motora jednosmerne struje odreene su nainom napajanja
pobudnog namotaja (rotora)

Prema pobudi razlikuju se:

Nezavisna
pobuda

Redna
(serijska)
pobuda

Otona
(paralelna)
pobuda

Sloena
pobuda
(aditivna ili
diferencijalna)

Karakteristike motora jednosmerne struje

Mehanika karakteristika

Karakteristika brzine

Redni motor pogodan je kod pogona u kojima je potreban veliki

moment pokretanja, a pri veim optereenjima manja brzina: u
elektrinoj vui, za pogon dizalica, elektrinih lokomotiva, kranova,...
Otoni motor odgovara pogonima gde se trai promena brzine obrtanja
u irokim granicama: slui za pogon alatnih i tamparskih maina, u
valjaonicama, kod kompresora, pokretnih traka i slino
Motor sa sloenom pobudom ima karakteristike koje se u veoj ili
manjoj meri pribliavaju karakteristikama otonog ili rednog motora

 Putanje u rad motora jednosmerne struje:

- dodavanjem pokretakog otpornika (anlasera) u kolo rotora
- ako u pogonu postoje 2 motora, pri pokretanju se vezuju redno,
kada se dostigne polovina nominalnog broja obrtaja, preveu se
paralelno

Regulisanje brzine obrtanja motora jednosmerne struje:

- promenom magnetnog fluksa (pobudne struje)
- promenom napona napajanja
- promenom otpora u kolu rotora

Smer obrtanja motora moe se promeniti:

- promenom smera struje kroz stator ili
- promenom smera struje kroz rotor
Istovremenom promenom smera struje kroz stator i rotor, motor e se
i dalje obrtati u istom smeru