IN MEMORIAM: UMBERTO ECO 'Bio je erudit, utjelovljenje europskog intelektualca.

Jednako se dobro osjeao u Parizu i Berlinu, u New Yorku i Riju'

Veliki talijanski intelektualac, pisac Umberto Eco, preminuo u noi na subotu u 84.
godini, bio je sveuilini nastavnik, lingvist i filozof koji je doivio svjetsku slavu
srednjovjekovnim kriminalistikim romanom "Ime rue".
kolovani filozof, slavljen kad se ve bliio pedesetoj, napravio je podvig prvim
romanom objavljenim 1980. - "Ime rue", prodanim u nekoliko milijuna primjeraka te
prevedenim na 43 jezika.
Za film ga je adaptirao 1986. francuski redatelj Jean-Jacques Annaud sa Seanom
Conneryjem u ulozi Williama od Baskervillea koji istrauje sumnjivu smrt redovnika u
samostanu na sjeveru Italije.
Nezanemariva je posljedica "Imena rue" po romane u Italiji i talijansku knjievnost
u inozemstvu. "Talijanski pisci nanovo su prevoeni", istie talijanski romanopisac i
kritiar Alain Elkann.
Eco, unuk izdavaa, priao je kako je poeo pisati s deset godina prie za koje je
sam radio izdanja.
Roen u Alessandriji, na sjeveru Italije, 5. sijenja 1932., studirao je filozofiju na
Torinskom sveuilitu a doktorat posvetio "problemu estetike kod Tome Akvinskog".
Strunjak za srednjovjekovnu povijest radio je i za talijansku radio-televiziju Rai to
mu je dalo mogunost preispitivanja medijskog praenja kulture.
Poliglot, oenjen za Njemicu, Eco je poduavao na nekoliko sveuilita, posebice u
Bologni gdje je vodio katedru semiotike do listopada 2007. kad je otiao u mirovinu.
Objasnio je da se kasno posvetio fikciji jer je "pisanje romana smatrao djejom
igrom koju nije shvaao ozbiljno".
Nakon "Imena rue", itateljima je podario "Foucaultovo njihalo" (1988.), "Otok
prethodnog dana" (1994.) i "Tajanstveni plamen kraljice Loane" (2004.). Njegov
posljednji roman "Nulti broj", objavljen 2015., suvremeni je krimi o svijetu
novinarstva.
Autor je i vie desetaka eseja na temu srednjovjekovne estetike, Joyceovepoetike,
Jamesa Bonda, povijesti ljepote i runoe.
Priznajui da "pie za zabavu", Il Professore je bio i bibliofil te je posjedovao vie od
30.000 naslova meu kojima i neka rijetka izdanja.
"Eco je bio vrlo inteligentan, pravi erudit. Utjelovljavao je europskog intelektualca.
Jednako se dobro osjeao u Parizu i Berlinu kao i u New Yorku i Riju", smatra Elkann.

Lijevo orijentiran, Eco nije bio pisac zatvoren u kulu od bjelokosti. Redovito je pisao
za tjednik L'Espresso.
Nakon pobjede Berlusconija na parlamentarnim izborima 2008. posvetio je lanak
povratku duha etrdesetih godina izrazivi aljenje to "uje govore sline onima o
'obrani rase'" u kojima se ne napadaju samo idovi ve i Romi, Marokanci i openito
stranci.
Njegova posljednja borba odvela ga je uz druge pisce do zatite pluralizma
nakladnitva u Italiji nakon to je Mondadori, u vlasnitvu obitelji Berlusconi, otkupio
RCS Libri.
Umberto Eco pridruio se s drugim autorima u novoj izdavakoj kui "La nave di
Teseo" pod vodstvom Elisabette Sgarbi, nekadanje direktorice izdanja Bompiani,
tvrtke RCS, talijanskog izdavaa Umberta Eca.
UMRO UMBERTO ECO Otiao je jedan od najveih suvremenih pisaca i
intelektualaca, autor romana 'Ime rue'
Veliki talijanski pisac i intelektualac Umberto Eco (84), ponajvie poznat po romanu
'Ime rue', preminuo je u petak naveer, izvijestila je La Repubblica.
Smrt je potvrdila njegova obitelj, no zasad nije poznato od ega je umro.
Prema njegovu romanu 'Ime rue', koji je preveden na vie desetaka jezika, snimljen
je film sa Seanom Conneryjem u glavnoj ulozi. Eco je poznat i po romanu
'Foucaultovo njihalo', a pisao je gotovo do samog kraja: lani je izdao roman 'Nulti
broj'.
Pisao je i za djecu, ali bio je poznat i kao knjievni kritiar, kolumnist, esejist,
filozof... Predavao je na sveuilitu u Bologni, a niz godina je radio i kao urednik
redakcije kulture na talijanskom RAI-ju.
Za samog sebe svojedobno je rekao da je filozof, a da romane pie samo vikendom.
Roen je 1932. u Alessandriji, na sjeveru Italije, a kolovao se kod salezijanaca.
Studirao je srednjovjekovnu filozofiju i knjievnost u Torinu.
Bio je oenjen za povjesniarku umjetnosti Renate Ramge s kojom je imao dvoje
djece.
, 85. ,
. .
.
, 1980. ,
, 47 30
. .

 100
20. , - 1986.

.
Video Player

,
, ,
, .
.
1960-
.
63.
,
. .
, .
Il Marcatre i Il Quindici.
,
.
-
() 1954. 1959 .


.
,
, , ,
The Paris Review 1988. .
. -,
.
,
, .

.
, ,
.
, ,
.

 1971.
, , ,
,
. ,
.
,
.
. .
,
.
.
. ,
, .
5. 1932.
. 1954.
.
. .
Eko je milionima ljudi pruio smernice u potrazi za smislom. U to ime, predstavljamo
vam deset njegovih najuvenijih citata.
Uvek su me definisali kao eruditu i filozofa, kao tekog pisca. Onda sam napisao
roman koji uopte nije eruditski, koji je napisan jednostavnim jezikom: Tajanstveni
plamen kraljice Loane, pa se od svih mojih romana najmanje prodavao. Dakle,
verovatno piem za mazohiste. Samo izdavai i neki novinari veruju da ljudi ele
jednostavne stvari. Ljudi su umorni od jednostavnih stvari. Oni ele
izazov, intervju za Guardian 2011.
ta je ljubav ? Ne postoji nita na svetu, ni ovek, ni avo, niti stvar, u koju se
sumnja kao u ljubav, jer prodire u duu vie od bilo ega drugog. Ne postoji nita to
tako ispunjava i vezuje srce kao ljubav. Zato, ako nemate oruje da je savladate,
dua skae kroz ljubav u ogromni ambis, Ime rue.
Sve prie koje bih eleo da napiem proganjaju me u mojoj sobi, kao da su sve oko
mene, mali avoli i dok jedna pokuava da mi ue na uvo, druga mi napada nos i
svaka mi kae: Gospodine, napiite me, prelepa sam.
U jutro 27. jula 1943. reeno mi je da je faizam pao i Musolini uhapen. Kada me je
majka poslala da kupim novine, video sam da tampa u oblinjoj trafici ima sasvim
drugaije naslove. tavie, nakon to sam ih video, shvatio sam da svake novine
piu o razliitim stvarima. Kupio sam jedne, naslepo i proitao poruku na prvoj strani

koju je potpisalo pet od est politikih partija meu njima Democazia Cristiana,
Komunistika partija, Socijalistika partija, Partito dAzione i Liberalna partija. Do tad
sam verovao da postoji po jedna partija u svakoj zemlji i da je za Italiju to bila Partito
Nazionale Fascista. Sada sam otkrio da moja zemlja ima nekoliko partija koje mogu
da postoje u isto vreme,iz eseja Veni faizam iz 1995.
Knjige nisu pisane da bi se u njih verovalo, nego da se preispituju. Kada mislimo o
knjizi, ne treba da se pitamo o emu govori, nego ta to znai, Ime rue.
Treba da sam smiren. Da imam razumevanja. Zar ne kau neki da mir dolazi iz
razumevanja? Razumeo sam. Treba da budem smiren. Ko je rekao da mir potie iz
prihvatanja reda, reda koji je shvaen, u kom se uiva, koji se razume bez ostatka, u
radosti i trijumfu na kraju svih muka? Sve je jasno, kristalno: oko poiva na celini i
na delovima i sada vidi kako su se delovi udruili da saine celinu; prihvata centar u
kom limfa tee, dah, koren svih pitanja...Fukoovo klatno.
Pravi heroj je uvek grekom heroj; on sanja da bude iskrena kukavica kao i svi
drugi.
Pisac Davinijevog koda Den Braun je lik iz Fukoovog klatna. Ja sam ga izmislio.
On deli moju fascinaciju likovima svetske zavere Rozenkrojcera, Masona i Jezuita.
Ulogom Vitezova Templara. Principom da je sve povezano. Sumnjam da Den Braun
moda i ne postoji, intervju za Paris Review 2008.
arli Braun je nazivan najosetljivijim detetom koje se ikad pojavilo u stripu, likom
sposobnim za ekspirovske promene raspoloenja; a ulcova olovka uspeva da
oslika ove varijacije sa mnotvom znaenja i u tome ima neeg udesnog. Tekst,
uvek zvanian (ova deca retko govore u slengu ili poine anakolut), ojaan je
crteima sopsobnim da oslikaju svaki lik, najsuptilnije psiholoke nijanse. Tako je
svakodnevna tragedija arlija Brauna nacrtana, u naim oima, sa izuzetnom
otricom, Eko o stripu Peanuts za New York Review of Books 1985.
Kako se osoba osea kad gleda u nebo? Misli da nema dovoljno rei da opie ta
vidi. Ipak, ljudi nikad ne prestanu da opisuju nebo, jednostavno nabrajajui ono to
vide... Imamo granicu, vrlo obeshrabrujuu i poniavajuu: smrt. Zato nam se
sviaju sve stvari za koje mislimo da nemaj granice, a time ni kraj. To je nain da
pobegnemo mislima o smrti. Volimo liste, jer ne elimo da umremo, intervju za
Der Spiegel 2009.
gu da pruim samo polemiki odgovor na to ta bih uradio kada bih bio vladar
sveta, jer ne postoji mogunost da se to dogodi. Kako sam stario, poeo sam da
mrzim oveanstvo, tako da bih ga, ako bih imao apsolutnu mo, ostavio na stazi
prema samounitenju ono bi nestalo i ja bih bio sreniji.

Ljudi poput mene, mi smo intelektualci mi radimo svoj posao, piemo tekstove,
imamo naine da dignemo glas, da protestujemo, ali ne moemo da promenimo
svet. Sve to moemo da uradimo jeste da podrimo politiku empatije. Kancelarka
Angela Merkel dala je pozitivan primer kada je ohrabrila nemaki narod da ugosti
sirijske izbeglice. Promenila je imid Nemaca irom sveta niko ih vie nee
posmatrati kao SS Adolfa Hitlera. To je ono to jedan politiar moe da uradi.
Mlade ljude treba nauiti da filtriraju i da dovode u pitanje informacije koje dobijaju
preko interneta, a ne da ih uzimaju zdravo za gotovo. To nije jednostavno. Ja
koristim Vikipediju i znam da mogu da joj verujem 99 odsto vremena, ali ljudi su na
mojoj strani napisali da sam bio prvo od trinaestoro dece i da sam se oenio erkom
svog izdavaa. Nita od toga nije istina. Tako da ak i to moe da bude predmet
manipulacije. Jedan od mojih unuka ima 15 godina i kae da mnogi njegovi prijatelji
veruju u teorije zavere o kojima itaju na internetu. Ne postoji kontrola kvaliteta i
to je ogroman problem.
Naterao bih sve ljude da proitaju sve moje knjige, kako bi postali jednako pametni
kao i ja i kako ne bi verovali da svetu treba vladar
Svaka vlada treba da nastoji da pobolja obrazovanje. Pre Prvog svetskog rata,
svega oko 20 odsto ljudi u Italiji imalo je zavrenu osnovnu kolu. Danas je problem
u univerzitetima rizino je to smo smanjili uslove za upis kako bi to vie ljudi
dobilo pristup visokom obrazovanju, ali je kvalitet tog obrazovanja istovremeno
smanjen. To se desilo u Italiji poslednjih godina i predstavlja pravu tragediju. Sada
su prve tri godine fakulteta previe lake studenti uopte ne moraju da itaju knjige
due od stotinu strana. Oni koji su na vlasti moraju da shvate da je neophodno da
bude izazvan da bi odrastao. Kada sam ja studirao, itao sam na hiljade stranica i
nije mi nita bilo! Uenje jezika je jedina stvar koju bih uinio obaveznom u kolama.
Ako koncept Evrope postoji, onda je on baziran na zajednikom znanju jezika. U dve
najvee zemlje, Francuskoj i Britaniji, veina ljudi izgleda govori samo svoj maternji
jezik. Ne toliko davno, u Engleskoj su ljudi teno govorili latinski. Postoji pria o
engleskom generalu kojeg su poslali u indijsku provinciju Sind u 19. veku, tokom
jedne pobune. Da bi se naalio, poslao je telegram u London, sa reju Peccavi", to
znai Zgreio sam". Divna stvar nije bila to je mogao da napravi alu na
latinskom, ve to to su je njegove kolege u Londonu razumele. Moj unuk ui grki
ve dve godine. Moda jo ne moe da ita Homera u originalu, ali razvio je
razumevanje grke civilizacije. To je deo neega to se zove enciklioza", to znai
kruno obrazovanje", a iz te rei potie i izraz enciklopedija".
Ljudi su religiozne ivotinje. Psi nisu religiozni. Istina je da oni laju na mesec, ali to
verovatno nije zbog religije. Ljudi imaju tendenciju da trae razlog u situacijama u
kojima se nau. Postoji divna reenica, pripisana G. K. estertonu: Kada ljudi
prestanu da veruju u Boga, to ne znai da vie ne veruju ni u ta; to znai da veruju
u sve." Vladar sveta ne moe da eliminie religiju. Moete da budete ateista ili

nevernik, ali morate da shvatite da veini ljudi jednostavno treba neko versko
ubeenje.
Karl Marks je kazao da je religija opijum za mase da ona dri narod utian. Ali ona
moe da bude i kokain za mase. Ona ima dvostruku funkciju odgovara na pojedina
fundamentalna pitanja i ponekad ih tera da idu u borbu sa nevernicima. To je odlika
oveanstva na isti nain na koji su ljudi jedina vrsta koja ume da voli.
Na kraju, da sam vladar sveta, naterao bih sve ljude da proitaju sve moje knjige,
kako bi postali jednako pametni kao ja i kako ne bi verovali da svetu treba vladar!
Ubreto Eko je stvarao itaoce
Preminuo jedan od vodeih evropskih intelektualaca, pisac i profesor. Autor je
uvenih romana "Ime rue", "Fukoovo klatno"....
MOGUE je da piem za mazohiste. Ali drim da samo neki izdavai i neki novinari
misle da ljudi ele jednostavne stvari. Ljudi su umorni od jednostavnih stvari. ele
izazove!
Govorio je ovako italijanski profesor, filozof, romanopisac i esejista Umberto Eko
(1932-2016), jedan od vodeih intelektualaca druge polovine prolog i poetka
novog veka. Izuzetno potovani postmoderni teoretiar, profesor teorije
komunikacije i semiotike, autor uvenih romana "Ime rue" i "Fukoovo klatno",
preminuo je u petak uvee, u 84. godini, posle duge borbe sa rakom.
Iza sebe je ostavio suprugu, sina i kerku, kunu biblioteku sa 50.000 knjiga i
grandiozno literarno i teorijsko delo koje je obeleilo evropsku kulturu.
- Eko je due od 50 godina bio jedinstvena figura u prouavanju semiotike
knjievnosti i kulture ali tri decenije jedan od najistaknutijih i najpoznatijih svetskih
pisaca. Manje se zna, meutim, da je takoe bio otar kritiar Italije, Evrope i sveta i
otvoren duh kome je bilo stalo do jedne ideje odgovornosti i slobode koju ni na kraju
20. i poetka 21. veka nismo upoznali. Smrt ovog izvanrednog oveka moda je kraj
jedne epohe, a njegov je paradoks da je on istovremeno i poetak jedne druge. Bio
je najvei profesor-pisac - kae, za "Novosti", profesor Aleksandar Jerkov.
Eko je vaio za jedno od najpotovanijih, ali i najpopularnijih knjievnih imena na
svetu, iako je pisao "teke" knjige.
- Ne znam ta itaoci oekuju. Mislim da bi pisac trebalo da pie ono to italac ne
oekuje. Stvar je u tome da se ne pitate ta publika eli nego da je promenite, da
stvorite itaoce kakve biste eleli da imate za svaku svoju priu - smatrao je Eko.
Isticao je da mu je pisanje romana usputna preokupacija i tvrdio:
- Ja sam filozof. Piem romane samo vikendima.

Roen je u Aleksandriji, studirao je srednjovekovnu filozofiju i knjievnost, posebno

se posvetivi linosti Tome Akvinskog. Vrhunac univerzitetske karijere dostigao je
1971, kada je postao ef uvene katedre semiotike na Univerzitetu u Bolonji. A
zatim je neoekivano preao put od renomiranog filozofa do pisca bestselera.
POTRAGA ZA ISTINOM
EKO je, po miljenju profesora Duana ivkovia, koji je doktorirao na njegovom
stvaralatvu, uesnik u stvaranju novog lika evropske knjievnosti.
- U svesti svojih italaca sa kojima je esto vodio dijaloge o udesnim tokovima
civilizacijskih promisli, Eko e ostati kao primer erudite koji traga za istinama o
savremenom dobu, o istoriji i mitovima - o znakovima i znaenjima. Nakon Ekove
smrti, nastavljamo da tragamo za "otvorenim" kodom u kome e biti zapisane sve
prole i budue rei Ekovih i naih dijaloga - kae, za "Novosti", ivkovi, ija knjiga
"Otvoreni lavirinti: Eko i Pavi", uskoro izlazi iz tampe.
Ve prvi Ekov pokuaj da napie roman, zavrio se nezapamenim uspehom:
detektivski roman smeten u srednji vek, "Ime rue" iz 1980. godine, za koji se
autor nadao da e imati tridesetak hiljada italaca, izazvao je planetarni knjievni
zemljotres. Knjiga je prodata u skoro 50 miliona primeraka i doivela prevode na
vie od 40 jezika! Eko je postao najuspeniji knjievni debitant svih vremena.
Prvenac ga je uinio slavnim i bogatim, ali je ostao profesor posveen nauci. Svoju
fikciju zapravo je stvarao koristei sva obeleja svog akademskog rada na
semiologiji i istraujui vezu izmeu fantazije i stvarnosti.
- Ponekad mi se ini da mrzim "Ime rue" zato to mislim da su kasnije knjige bile
bolje. Ali to se deava mnogim piscima. Markes je mogao da napie 50 knjiga ali e
uvek biti zapamen po "Sto godina samoe". Svaki put kada objavim novu knjigu
prodaja romana "Ime rue" poraste. Zato? Ljudi kau: Eko ima novu knjigu, ali
nikada nisam itao "Ime rue".
Po ovom romanu an ak Ano snimio je 1986, istomeni film sa onom Konerijem i
Kristijanom Slejterom u glavnim ulogama. Upitan pre nekoliko godina kako mu se
dopala ekranizacija, Eko je u svom stilu odgovorio:
- Film nije lo, ali film ne moe da uradi sve ono to knjiga moe, da pokae teoloki,
politiki i ostale nivoe. uo sam, inae, da je jedna devojka ula u knjiaru, videla
knjigu i rekla: "O, ve su napravili knjigu od filma".
Iz njegove majstorske radionice ostali su nam i romani "Ostrvo dana preanjeg",
"Baudolino", "Tajanstveni plamen kraljice Loane", "Prako groblje", studije "Istorija
lepote", "Istorija runoe"...
U svom poslednjem romanu "Nulti broj", koji je kod nas objavio "Vulkan", Eko se
vratio svojoj omiljenoj tematici koju je razraivao u "Fukoovom klatnu" - teorijama

zavere i lanim mitovima. Govorio je da ga, u stvari, ne zanimaju teorije zavere

nego paranoja koja im omoguava da cvetaju:
- Paranoja od univerzalne teorije zavere je mona zato to je trajna. To je psiholoko
iskuenje nae vrste. Karl Poper je napisao divan esej o tome, rekavi da je sve
poelo od Homera. Sve to se dogodilo u Troji bogovi su smislili dan ranije na vrhu
Olimpa. To je nain da se ne oseate odgovornim ni za ta, i zato neke diktature
koriste mehanizme univerzalne teorije zavere kao oruje.
IZOFRENO DETINjSTVO
U EDICIJI "Novosti" iz 2004, pod imenom "20. vek", prva knjiga bila je "Ime rue",
tampana u fantastinom tirau od 300.000 primeraka. U ekskluzivnom intervjuu
koji je Eko dao naem listu, povodom romana "Tajanstveni plamen kraljice Loane",
pisac je rekao:
- Moja generacija je imala izofreno detinjstvo. Nacistika diktatura je bila ideoloki
beskompromisna. Nisu mogli da prou ameriki filmovi i stripovi niti njihov stil
ivota, dominirala je militaristika edukacija. Nacistika kultura u svojoj esenciji.
Italijanska diktatura je, moda zbog kulturne slabosti, bila puna rupa. U koli su te
uili da je divno umreti za domovinu, gotovo da smo vikali "ivela smrt", ali smo na
radiju sluali pesme koje su nam poruivale da je ivot lep. Izlazili su
propagandistiki filmovi o herojskim poduhvatima italijanskih vojnika ali i filmovi koji
su prepriavali prie o ljubavima, ljubomori i intrigama u dobrostojeim slojevima
drutva.
U faizmu ne postoji borba za ivot, naprotiv, ivot se ivi samo zbog borbe. Zbog
toga, pacifizam je kolaboracija sa neprijateljem. Graani se pozivaju samo kada
treba odigrati ulogu naroda
1. Prvo obiljeje faizma je kult tradicije a tradicionalizam implicira odbacivanje
moderne. Potovaoci tehnologije su kako faisti tako i nacisti, dok je
tradicionalistiki mislioci obino odbacuju kao negaciju tradicionalnih duhovnih
vrijednosti. Meutim, iako je nacizam bio ponosan na svoja industrijska dostignua,
njegov modernizam je leao tek na povrini jedne ideologije koja se temeljila na krvi
i tlu. Odbijanje modernog svijeta kamufliralo se kao odbijanje kapitalistikog naina
ivota, ali u prvom redu radilo se o odbijanju duha iz 1789. g. (1776. g. naravno).
Prosvijeenost, vijek uma, vai kao poetak modernog izopaenja. U tom smislu,
faizam se moe definisati kao iracionalizam.
2. Iracionalizam je, takoe, ovisan o kultu akcije zbog akcije. Akcija mora uspjeti
prije miljenja ili u potpunosti bez miljenja. Otud kultura postaje sumnjiva im se
identifikuje sa kritikim stavovima. Nepoverenje prema svetu intelekta uvek je bio
simptom faizma, od Geringovog otvorenog stava: "Kada ujem re kultura maim
se za pitolj", do este upotrebe izraza kao to su "degenerisani intelektualci",
"jajoglavci", "jalovi snobovi", "univerziteti su gnijezda crvenih". Slubeni faistiki

intelektualci uglavnom su bili angaovani u napadanju moderne kulture i liberalne

inteligencije zbog izdaje tradicionalnih vrijednosti.
Nikakva se sinkretistika vjera ne moe oduprijeti analitikoj kritici. Kritiki duh
provodi razlikovanja. U modernoj kulturi nauna zajednica hvali neslaganje kao
neto korisno za obogaivanje znanja. Za faizam neslaganje je izdaja.
3. Uostalom, razlike u miljenju znak su raznolikosti. Faizam raste i trai podrku
tako to izrabljuje i naotrava prirodni strah od razliitog. Prvi apel jednog
faistikog ili predfaistikog pokreta usmjeren je protiv doljaka. Tako je faizam po
definiciji rasistiki.
4. Faizam je nastao iz individualne ili socijalne frustracije. Stoga je tipinim
obelejima istorijskog faizma pripadao apel frustriranoj srednjoj klasi, klasi koja je
trpjela ekonomsku krizu ili osjeaj politikog ponienja. U nae vrijeme, kada su stari
"proleteri" postali malograani faizam sutranjice nai e svoju publiku u toj novoj
veini.
5. Ljudima koji osjeaju da im je otet njihov vlastiti socijalni identitet faizam
dodjeljuje kao jedinu privilegiju da su roeni u istoj zemlji.To je izvor nacionalizma.
Osim toga, jedna nacija dolazi do svog identiteta samo preko svojih neprijatelja.
Stoga, u korjenima faistike psihologije, lei opsesija zavjerom, najbolje je,
meunarodnom zavjerom. Sljedbenici se moraju osjeati opkoljenima. Toj zavjeri
najlake je doskoiti pozivom na mrnju prema strancima. Ali zavjera mora takoe
doi iznutra: Jevreji su obino najbolji cilj jer imaju tu prednost da su istovremeno i
unutra i spolja. U SAD prominentna instanca opsesije zaverom moe se nai u "The
New world Order", Peta Robertsona, ali ima i mnogo drugih.
6. Sljedbenici se moraju osjeati ponienima oiglednim bogatstvom i moi svojih
neprijatelja. kad sam bio mladi nauili su me da mislim o Englezima kao narodu sa
pet obroka. Oni su jeli ee od siromanih, a i umjerenih Italijana. Jevreji su bogati i
pomau jedni drugima putem tajnih mrea uzajamne podrke. Sljedbenici moraju,
meutim, takoe biti uvjereni da mogu pobijediti svoje neprijatelje. Tako,
neprestanim pomijeranjem retorikog arita neprijatelji su istovremeno prejaki i
preslabi. Faistike vlade osuene su na to da gube ratove jer su nesposobne da
ispravno procene neprijatelja.
7. U Faizmu ne postoji borba za ivot, naprotiv, ivot se ivi samo zbog borbe. Zbog
toga, pacifizam je kolaboracija sa neprijateljem. On je lo, jer ivot je stalna borba.
To vodi Armagedonovom kompleksu. Kako neprijatelji moraju da budu pobijeeni,
nuna je jedna odluujua bitka nakon koje e pokret zavladati svijetom. Takvo
"konano rjeenje" implicira iznova jedno razdoblje mira, novo zlatno doba, to
protivrjei naelu neprestanog rata. Nijednom faistikom voi nikada nije poto za
rukom da rijei taj problem.

8. Elitizam je tipini aspekt svake reakcionarne ideologije, ukoliko je on u osnovi

aristokratski, a aristokratski i militaristiki elitizam imaju osobinu- preziranje slabijih.
Faizam moe da zastupa samo jedan popularni elitizam. Svaki graanin pripada
najboljem narodu na svetu, najbolji graani su lanovi stranke, svaki Graanin moe
(ili bi trebalo) da pristupi stranci. Meutim, bez plebejaca nema patrijaca. Voa zna
da njegova mo nije demokratski preneta na njega nego nasilno osvojena i njemu je
potpuno jasno da njegova snaga proizilazi iz slabosti masa, koju su tako slabe da
trebaju i zasluuju vou. Kako je grupa hijerarhijski organizovana (po vojnikom
modelu) svaki od niih voa prezire svoje potinjene, kao to opet svaki od ovih
potinjenih prezire one njemu potinjene. To pojaava svijest o masovnom elitizmu.
9. Faizam se temelji na selektivnom populizmu, na jednom takorei kvalitativnom
populizmu. U demokratiji graani imaju individualna prava, ali u svojoj cjelini
poseduju politiki uticaj samo na osnovu jednog kvalitativnog gledita- potuju se
odluke veine. Za faizam individue kao individue nema nikakva prava, dok je
narod, naprotiv, shvaen kao kvalitet, kao monolitni entitet koji izraava zajedniku
volju. Kako veliki kvantitet ljudi ne moe imati nikakvu zajedniku volju, voa se
predstavlja kao njen tuma. Izgubivi svoju delegiranu mo, graani vie ne deluju;
oni se pozivaju samo onda kada treba odigrati ulogu naroda. Zbog toga, narod nije
nita drugo do jedna teatralna fikcija. Kao dobar primer kvalitativnog populizma nije
nam vie potrebna. Piazza Venezia u Rimu ili Nirberki stadion. U budunosti nas
eka jedan televizijski ili internet-populizam u kojem e emocionalna reakcija neke
odabrane grupe graana biti prihvaena kao glas naroda. Na temelju svakog
kvalitativnog populizma faizam mora biti protiv "trule" parlamentarne vlasti. Jedna
od prvih reenica koju je Musolini izrekao u italijanskom Parlamentu bila je: "Mogao
sam pretvoriti ovo gluvo i sumorno mjesto u logor za moje manipule"- "manipule" su
jedinice od kojih se sastojala tradicionalna rimska legija. Ustvari, on je smesta
pronaao bolji smetaj za svoje manipule, ali je neto kasnije likvidirao i Parlament.
Gdje god neki politiar dovodi u pitanje legitimnost parlamenta zato to on ne
izraava vie volju naroda, tu smrdi na faizam.
10. Faizam govori novogovorom. Orvel je u "1984" izmislio novogovor kao slubeni
jezik Anglosoca, engleskog socijalizma, ali elementi faizma zajedniki su razliitim
oblicima diktature. Svi nacistiki li faistiki kolski udbenici posluili su se
osiromaenim vokabularom i elementarnom sintaksom kako bi u klici zatrli
instrumente kompleksnog i kritikog miljenja. Ali moramo se pripremiti i na druge
oblike novogovora, ak i kada se pojavljuju u naizgled nevinom obliku popularnih
tok-oua. Ujutro, 27. jula 1943. saznao sam sa radija da je faizam propao i da je
Musolini uhapen. Kada me je majka poslala po novine otkrio sam da novine na
najbliem kiosku imaju razliite naslove. tavie, nakon to sam proitao te naslove
postalo mi je jasno da u svakim novinama stoji neto drugo. Naslijepo sam se
odluio za jedne i na prvoj stranici proitao proglas koji je potpisalo pet ili est
politikih stranaka, meu njima i Komunistika partija, Socijalistika partija i
Liberalna partija. Sve do tog trenutka vjerovao sam da u svakoj zemlji postoji samo

jedna jedina stranka i da je u Italiji to Partito Nazionale Fasciste. Sada sam otkrivao
da je u mojoj zemlji moglo postojati vie stranaka u isto vrijeme. Kako sam bio
pametan deko, smjesta sam shvatio da tako mnogo stranaka nije moglo preko noi
da iznikne iz zemlje, da su one, dakle, neko vrijeme morale postojati u ilegali.
Proglas na naslovnoj strani slavio je kraj diktature i povratak slobode: sloboda
govora, tampe, politikog organizovanja. Te rijei "sloboda", "diktatura", "prava"tada sam ih itao po prvi put u svom ivotu. Uz pomo tih novih rijei ponovo sam
bio roen kao slobodan ovjek Zapada. Moramo ostati budni kako smisao tih rijei
ponovo ne bi dospeo u zaborav. Faizam je jo uvijek oko nas, ponekad neugledno
obuen. Bilo bi mnogo lake za nas kada bi se na svjetskoj sceni pojavio neko i
rekao: "elim drugi Auvic, elim da crne koulje ponovo pradiraju italijanskim
trgovima". ivot nije tako jednostavan. Faizam se moe vratiti i pod najnevinijom
maskom. Naa je dunost da ga razotkrijemo i da upremo prstom na svaki od
njegovih primjera svakog dana, na svakom mjestu na svijetu. Sloboda i osloboenje
zadaci su kojima nikada nema kraja.
Osim po Imenu rue, poznat je i po romanima Fukoovo klatno i Nulti broj koji je
njegovo poslednje objavljeno delo. Spajajui novinarstvo i teoriju zavere, Eko je u
tom romanu problematizovao novine koje proizvode spinove i kreiraju novu
stvarnost. Tu se pokazao kao pesimist, sugeriui da ne treba verovati niemu to
ujemo, vidimo i itamo - sve su to paraizmiljotine, poluistine i zavere. I faizam i
komunizam zamueni su povijesnim fantazijama i manipulacijama
Poznati talijanski pisac i jedan od najpriznatijih evropskih intelektualaca Umberto
Eko, kako izvetava La Repubblica, preminuo je sino u osamdesetietvrtoj godini.
Ekovu smrt potvrdila je i njegova porodica, ali zasad nije poznato od ega je umro.
Roen je 1932. u Alessandriji, na severu Italije, a kolovao se kod salezijanaca.
Studirao je srednjovekovnu filozofiju i knjievnost u Torinu. Svoju prvu knjigu proirenu doktorsku disertaciju - objavio je jo 1956.
Za samog sebe rekao je da je filozof, a da romane pie samo vikendom. Napisao je u
jednom eseju i da je njegov prozni put bio neobian jer je izmeu osme i petnaeste
godine pisao samo prie i romane, da bi im se vratio na pragu pedesete. U
meuvremenu je bio profesor na Bolonjskom univerzitetu i knjievni teoretiar
semiotike provenijencije, ali i urednik redakcije kulture na italijanskom RAI.
Italijanski premijer Mateo Renci, odajui poast, istakao je da se radilo o
izvanrednom evropskom intelektualcu koji je posedovao retku sposobnost da
predvidi budunost.
Osim po Imenu rue, poznat je i po romanima Fukoovo klatno i Nulti broj koji je
njegovo poslednje objavljeno delo. Spajajui novinarstvo i teoriju zavere, Eko je u
tom romanu problematizovao novine koje proizvode spinove i kreiraju novu
stvarnost. Tu se pokazao kao pesimist, sugeriui da ne treba verovati niemu to

ujemo, vidimo i itamo - sve su to paraizmiljotine, poluistine i zavere. I faizam i

komunizam zamueni su istorijskim fantazijama i manipulacijama.
Isticao je da veina novina u Evropi ovisno o industrijskim preduzeima i monim
bankama. Poruio je da novinari moraju doprineti spreavanju vladavine lai i
manipulacija, uz ouvanje kritikog duha u ivotu i izbegavanje standardizacije
misli.
Evropski mediji prenose da e to biti veliki gubitak za kulturu kojoj e nedostajati
njegovo pisanje i njegov glas, njegova otra i iva misao, kao i njegova humanost.