Lamed

List za radoznale
Izabrao i priredio Ivan L Nini}

________________________________________________________________________
Godina 8

Broj 3

Mart 2015

ocem Abrahamom, kulturom, vjerom ili jezikom, veu meusobno udaljeni identiteti.
idovi u Hitlerovom stoljeu nisu imali zajedniki identitet, bili su polivalentni i onoliko
razliiti koliko razliiti mogu biti europski
narodi, ali zajednika im je bila sudbina.
idov je, dakle, onaj koji dijeli sudbinu
idova. Je li to napisao Filip David? Nije, to
je itatelju na um palo dok je u dane Boia
po gregorijanskom kalendaru, u unajmljenom
stanu na Dorolu itao Kuu seanja i zaborava. Mjesto itanja je vano, nije to
dnevnika dekoracija prie o jednoj knjizi:
Dorol je mjesto na kojemu se ispunjavala
sudbina brojnih beogradskih idova u posljednjih dvjestotinjak godina, tu su ivjeli neki,
stvarni ili fikcionalni, junaci ove knjige, tu je,
nekoliko stotina koraka dalje prema gradu, i
Ulica Georgea Washingtona, u kojoj je, na
broju 21, bilo sjedite Specijalne policije za
Jevreje, gdje su se od prosinca 1941. morali
prijaviti i predati kljueve svojih kua i
stanova svi rasno neadekvatni Beograani.
Filip David (1940, Kragujevac) etvrti je iz
kvarteta to ga jo sainjavaju Danilo Ki,
Mirko Kova i Borislav Peki, monih, stilski
i intelektualno izraajnih, ali i vrlo razliitih
prozaista. Osim to su jedan drugome posveivali svoje romane ili pripovijetke ini mi
se da je svaki svakome posvetio barem po
jedno svoje djelo i to su bili privatno i
svjetonazorno bliski, oni nikada nisu iskazivali onu vrstu bliskosti koja bi ih, metaforino govorei, dovodila na istu policu u
kunoj biblioteci. Ki je bio izrazito srednjeuropski pisac, usredsrijeen na oca i njegovu
sudbinu, pisac koncentracijskog logora i dvadesetog stoljea, antikomunist i antistaljinist.
Kova je ruralni, hercegovaki pisac, Mediteranac, beogradski doo, s izrazitim darom za
epske naracije i epske minijature, pripovjeda,
sklon bizarnim sudbinama. Peki za razliku od
Kia i Kovaa nije pretjerano brinuo o stilu,
raspisan, vrlo matovit, te vremenski i prostorno najraskoniji od sve etvorice, imao je

Miljenko Jergovi

Filip David ili

Otrov sjeanja
Ruben Rubenovi stajao je na eljeznikoj
stanici u Semlinu, izmeu dvojice agenata
specijalne policije, pa kada bi nekoga prepoznao, samo bi pokazao prstom i taj bi se
naao na putu za Auschwitz. Bilo je to u ljeto
i jesen 1942, nakon to je ve likvidiran
Judenlager Semlin, i u njemu neutvrdiv broj
idova i Roma. Oni koji su se uspjeli prikriti,
ili ih je netko sakrivao, tako su stradavali od
ovjeka koji ih je sve znao, jer je, kao vrlo
poboan i tradicionalan ovjek, bio aktivan u
Opini. to bi se moglo rei o Rubenu
Rubenoviu, i postoji li pria, naracija, mit,
legenda, koja bi objasnila njegov postupak.
Objanjenje da su neki ljudi po prirodi zli, ili
da su ucijenjeni nekom egzistencijalnom okolnou, za historiografiju, popularnu psihologiju ili puku teologiju jest, moda, i dovoljno,
ali u knjievnosti takva su objanjenja nitavna. Kao to ne vrijede ni u onom zatvorenom
svijetu iza ljudskih ela i sljepoonica, u
kojemu nema jednostavnih objanjenja i
opravdanja, i u kojem, ipak, caruje savjest.
Rubenom Rubenoviem voen je jedan tok
romana Kua seanja i zaborava (Laguna,
Beograd 2014). Tokova je jo nekoliko, i oni
su isprepleteni, naizgled povezani, pa posve
razvezani, isprekidani stvarnim ili fiktivnim
novinskim vijestima i obavjetenjima, a svi se
dotiu dviju tema: porijeklom zla i identitetima. to to uope znai biti idov, i tko je,
zapravo, idov? U Hitlerovom dvadesetom
stoljeu idov je onaj ovjek za kojega drugi
kau da je idov. To je najjednostavnije i najpreciznije odreenje, kojim se vie nego pra1

preevie pria da bi ih sve mogaoo napisati;

osi m to je p osveivao djela
d
prijat eljima, jedin
ni se znao posluiti povlateno njihovim
tem
mama. David
d je objavioo najmanje od sve etvo
orice, batinnik borhesoovskih traddicija, fantasttiar, proznni kabalist , koji je dugo, kao
av
vo od tamjaana, uzmicaao pred suv remenou
u s vojim proz ama; sve do
o ovog rom
mana David
je bio
b gospodaar mita i pro
olosti.
Kua

seaanja i zaborrava zanim

mljiva je i
po tome to je svoje opsesivne
o
j evrejske i
misstino-mitsk
ke duhovnee obrasce primijenio
na sadanje do
oba i na tem
me kojima se bavio i
ran
nije, ali samo u esejima, novinskim
la ncima, inteervjuima i javnim izzlaganjima.
Ka o da je na pisao knjiggu o neem
mu o emu
gov
vori ve dvaadeset i pet godina, ali tako da je
iz tvrdoga dnnevnog i esejistiko--novinskog
dis kursa preaao u dokum
mentaristik u fikciju i
nek
ku neobinu
u, a vrlo pri vlanu introospektivnu
proozu. Iako pripovijeda
p
niz pria u treemu
licu
u, i razvijaa ih niz rom
manesknu deltu,
d
Filip
Dav
vid svih s to i deved
deset straniica knjige
razzlae duu samog
s
prip ovjedaa, pripovijeda
p
o njemu
n
priaajui o dru gima, tako da e itateelj povrem
meno osjeti kao da j e upao u
knj igu kao u rijeni
r
vir. Cijena koj u na kraju
plaati itajui Kuu

seaanja i zabor ava nadilaz i in itanj a. Ve mi se

s tjednima dogaa da
mi u svakodnnevicu dol aze epizodde, slike i
dettalji iz Davvidove knji ge, a da u prvi mah
nis am svjestan
n otkud mi to. Sjetim se rijei i
re enica, a ne samo da nee znam da su
s njegove,
neg
go nemam dojam da su iz nekke knjige.
Sjeetim se naraativnih minnijatura Filiipa Davida
kao
o da su im i z ivota ili iz sjeanja .
Jedan
J
tok o dvija se u vagonu
v
za l ogor. Otac
usp
pije raskovvati dasku u podu, i dvojicu
sin ova izbacuuje van, na ledenu zim
mu, da se
spaasu. Stariji brat
b
po snij egu trai mlaega,
m
ali
ga ne nalazi. Time e biti
b
obiljeen njegov
iv
vot. Jednogaa od njih d vojice, itaatelj e vidje ti i kojega, spaava je dna njemaka obitelj.
Njiima je neddavno umroo sin, i u mjesto da
ma log idova odvedu naa policiju, kao to bi
inaae vjerojatnno uinili, zadravaju ga uza se,
a ena u njem u prepoznajje svoga mrrtvog sina.
Djeeak odbijaa to prepoznnavanje i ini

sve da
ih oboje odbij e od sebe, da uvrijedi enu koja
bi mu
m htjela biiti majka.
David
D
prip ovijeda jeddnu od oni h pria iz
Ho lokausta za koje nam se
s uini da smo
s
ih ve
ul i. Ako su dobro ispri ane, takvee prie su,
zap
pravo, i najssnanije, naajbolje. Ni ta itatelja
nee tako ulo viti u zamk
ku kao nan
novo isprian
na stara pri a. Uini mu
m se da ee se u njoj
lak
ko snai, i da sve tee po onom
m emocio-

nalnom
m kodu kooji ve poostoji u svvakome
kulturn
nom Europlljaninu, kojji je ve poo svome
europeejstvu suivvljen s mitoologijom Hoolokausta, al i ga onda suustigne onoo neoekivanno, ono
to prroizlazi iz logike ve like knjieevnosti:
identiffikacija s likkovima.
U poetku, oon, itateljj, misli kako
k
s
njemakim brannim parom
m nema nita: pa
njemu , zaboga, ne bi na um palo da
d promrzlogga idovskoog djeaka prijavljuje Gestapou! Daleka
D
mu je, preda sentimental
s
no privlanaa, majka koja
k
u djeeaku vidi svoga
mrtvog
g sina. Alii kada djeak krene odbijati
o
njenu ljubav, kaada David vrlo jednoostavno,
krto, u nekoliko obinih rij ei navede to sve
on raddi da povrijjedi svoju novu i nam
metnutu
mater, dogodi se to. U njem
mu najednom
m osjeti
sebe, i najednom
m mu se uiini kako je mnogo
puta u djetinjstv u inio to isto, sve okrutno
o
branei nekakav ssvoj djetinj i identitet. A kada
se to ve dogoddi, i sve drugo
d
biva blisko:
izbaciv
vanje djeaaka pod kot ae jureegg vlaka,
e ne b i li nekom sreom ost ao iv! Naj ednom,
itatel j je i onajj koji bacaa i koji je baen.
Najednnom, njemuu biva jasnoo i u srcu bllisko da
su nekki ljudi, saamo da sa uvaju mirr svoga
doma i svojih leddenih srca, prijavljivali
p
i idovske dj eake. To ledeno srcee njegovo j e, itateljevo
o srce.
Kuua seanja i zaboravaa vana je knjiga
svomee piscu i itatelju. Je li jo kom
me ona
vana?? To ne znnam. Kada je
j izlazila Kiova
Grob nica za B orisa Daviidovia jeedna je
kultur a bila zrelaa za in kaatarze i pokkajanja.
Modaa je zato ta knjiga i spaaljivana, mooda su
joj zaato odricalli i samu injenicu da je
napisaana, moda ju je i zato
o Ki onakoo samoubila ki i do poslljednjeg dahha branio, uuzdajui
se u zrelost
z
kultture i jezikka kojima j e iznio
Grob nicu za Borrisa Davidovvia.
Kuua seanjaa i zaborav
va ne trebba i ne
prihvaaa uspored be s Grobbnicom, ossim one
jedne, ini mi se i fatalne po
p pisca i nnjegova
itatel ja: iznesenna pred zapputenu kuulturu i
jezik koji
k
vie nee pozna ni samoga sebbe, pred
ljude koji
k
se ne bbi pokajali ni
n kada bi od
o Boga
i od Bruxellesa
B
dobili pism
meno uvjerrenje o
spasennju, ova knnjiga bit ee jedna od usamljenijih
h u naim
m knjievvnim povij estima.
Usamlljena kao R
Ruben Rub enovi, po sljednji
idov u Zemunu.

Vitold Gombrovi

Dobitnik Ninove nagrade

za 2014. godinu

VITKACI
Svojevremeno sam pisao o tome da nas je bila
trojica, Vitkjevi, Bruno ulc i ja, trojica musketara
poljske avangarde iz meuratnog perioda. Kako se
danas ispostavlja, ta avangarda nije bila efemerna.
Danas, dvadeset sedam godina posle smrti Vitkacija
(tako smo ga zvali), koji je ujesen 1939. godine
oduzeo sebi ivot, ulc (takoe mrtav; zavrio je u
nemakom koncentracionom logoru*) prevoen na
mnoge jezike i ja koji sam posle mnogo godina anonimnosti otkriven.
Za otkrivanje je ostao Vitkaci. Dogaa mi se da
dobijam pisma od izdavaa ili profesora, s pitanjem
ta znam o Vitkaciju, ta je o njemu napisano, gde
potraiti informacije itd.
Meutim, ja to ne znam. Nisam poznavalac Vitkacija. ak nisam ni njegov strastan italac. A svojevremeno, u Poljskoj, nismo bili ni prijatelji. Pre s
uenjem posmatram rastui talas interesovanja za tog
pisca mada, to onda, u Poljskoj, nisam predviao.
Vitkaci mi se tada inio veoma snanom linou,
linou koja pritiska sjajnim umom, premda
sumornim i uznemirujuim, umetnikom izvrsnih sposobnosti, meutim ispunjen perverzijom, ili
neobinim manirima, koji su ga u optenju inili
osobenim, i u onome to je pisao, pre odbojnim nego
privlanim.
Ali, posle mnogo godina ini se da je duh vremena
sve srodniji s tim traginim duhom. Takoe treba
priznati da je prestigao vreme i da ga vreme tek danas
sustie.
Da sam istoriar knjievnosti, mogao bih dosta da
kaem o Vitkjevievoj pionirskoj i novatorskoj ulozi.
Udubimo se na trenutak u njegove teorije, koje je
stvorio ne zaboravimo da je to bilo neposredno
posle Prvog svetskog rata. Za ono vreme s velikom
smelou je uveo istu formu u pozorite, rekavi: da
drama ne mora da ima bilo kakav sadraj, dovoljno je
da bude konstruisanje istih efekata (slino kao to
je u muzici; stoga, ne postavljamo pitanje koji sadraj
izraava simfonija, dovoljno je da posle pianissima
violiniste usledi fortissimo perkusija), da ti efekti
iskljuivo imaju za cilj izazivanje metafizike
drhtavice. Vitkjevieve apsurdne drame jedan su od
najradikalnijih eksperimenata, izvedenih u pozoritu.
Meutim, zbog ega se ne izvode na Zapadu?

Filip David (1940, Kragujevac). Diplomirao je na

Filolokom fakultetu (Jugoslovenska i svetska
knjievnost) i na Akademiji za pozorite, film, radio i
TV (grupa Dramaturgija). Knjievnik, dugogodinji
urednik Dramskog programa Televizije Beograd i
profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih
umetnosti u Beogradu. Jedan od osnivaa Nezavisnih
pisaca, udruenja osnovanog 1989. u Sarajevu koje
je okupljalo najznaajnije pisce iz svih delova bive
Jugoslavije, osniva Beogradskog kruga (1990),
udruenja nezavisnih intelektualaca, Foruma pisaca
i lan meunarodne knjievne asocijacije Grupa 99
osnovane na Meunarodnom sajmu knjiga u
Frankfurtu.
Napisao je vie TV drama i filmskih scenarija.
Objavio knjige pripovedaka: Bunar u tamnoj umi,
Zapisi o stvarnom i nestvarnom, Princ vatre,
Sabrane i nove prie; romane: Hodoasnici neba i
zemlje, San o ljubavi i smrti i Kua seanja i
zaborava; knjige eseja: Fragmenti iz mranih
vremena, Jesmo li udovita, Svetovi u haosu.
Zajedno sa Mirkom Kovaem objavio Knjigu pisama
19921995.
Pripovetke i romani su izmeu ostalih dobili
nagrade: Mladosti, Milan Raki, BIGZ-ovu i
Prosvetinu nagradu za knjigu godine, kao i Andrievu
nagradu. Dobitnik je Ninove nagrade za roman Kua
seanja i zaborava 2014. godine.
Knjige su mu prevedene na vedski, francuski,
poljski, maarski, italijanski, albanski, esperanto,
makedonski, slovenaki, objavljene u Hrvatskoj, a
pripovetke se nalaze u dvadesetak antologija.
Kao dramaturg, koscenarista ili scenarista radio je,
izmeu ostalog, i na filmovima: Okupacija u 26
slika, Pad Italije, Ko to tamo peva, Bure
baruta (nagrada kritike u Veneciji, nagarada Feliks za
najbolji evropski film godine), Poseban tretman
(nagrada u Kanu), Paviljon 6, San zimske noi
(Gran pri filmskog festivala u San Sebastijanu),
Optimisti (Gran pri u Valjadoidu i enevi).

_________________
*Bruno ulc nije stradao u koncentracionom logoru ve u
drohobikom getu, 1942. godine.-Prim. prev.
3

je za njega orgija, kojoj se preputa s istrajnou

ludaka.
Ti demoni nisu strani naoj sadanjici Nezasitost
je takoe kategorina u svom trezvenom ludilu, jer su
neto drugo bolna dela Dojsa, Selina ili Lotreamona,
Kafke, koji su odkrinuli vrata najgorim avolima
epohe. Dananji ovek prepoznae se u tom delu,
napisanom pre etrdeset godina, priznajmo, malice
pour pater les bourgeois. Danas se vie niko nee
sablazniti, mada e nas jae pogoditi stvarna neobinost tog pozorita one razjarene vampirice oni
umetnici, oficiri, intelektualci, koji cvile, zavijaju,
razgoropaeni He! Vitkaci, da si posedeo godinu
dana due nad tim romanom! Jer, nisi ni prvi ni
poslednji savremeni pisac koji je rtva teorije, koju je
koncipirao za sebe, pavi u vatru: da roman nije
umetniko delo, da se ne treba muiti njegovim usavravanjem, proiavanjem potoka rei. Eto, zbog
ega je Nezasitost klin-orba, u kojoj se veliki komadi
mesa, veoma ivopisne scene esto gube u otunom
brbljanju, u manijakom trabunjanju. Nedovoljna
ralanjenost, razuenost, definisanje ljudi, situacija,
motiva, u mnogim sluajevima, postae iritirajue, to
metafiziko trabunjanje istovremeno uinie nam se
premalim i odvie velikim trabunjanjem. to je znak
da je roman nedoraen. Da nije eksplozija vulkana
ve nedovrena skica.
Genijalan grafoman, govorilo se za njega. Da,
nije lako okarakteristi knjigu u kojoj je mnogo talenta
i mnogo bofla. U izvesnom smislu Vitkjevi je dete
jednog od najnesrenijih perioda poljske (i svetske)
knjievnosti, kada su se na poetku naeg veka,
umetnici s bradicama, u pelerinama, ispijajui
zastraujua pia preputali rafiniranim posveivanjima u tajnu, divei se damskom dessous gajili su
kult gole due i iskonske poude. Jedan od korifeja tog pravca u Poljskoj, bio je veoma talentovan i
veoma manirizovan Pibievski, poznat nemakoj
publici, jer je nekoliko svojih dela napisao na nemakom. Taj nesnosni manir na neobian nain je
preiveo do Vitkjevia i najvie odbija dananjeg
itaoca. Mada, treba priznati da grafoman ume iz te
svoje slabosti da izvue kosmike efekte komizma.
Onaj njegov leden, okrutan, snaan smeh je izraz
njegove bede i njegovog trijumfa.

Dok roman, po njemu, uopte nije Forma, odnosno

Umetnost, ve vrea, u koju se mogu staviti psihologija, line ispovesti, politika, filozofija Roman
Nezasitost kao da potie iz utrobe same Istorije, a ona
Kina i danas se bakari na prvim stranicama naih
novina. Mada, ne pretpostavljam da je to u njemu
najvanije. ta je onda? ta ga je onda snano i prisno
povezivalo sa Sadanjicom? Po meni, demonizam.
U sebi je doveo do usijanja izvesne uasavajue
crte dolazeeg oveka.
Pre svega ledena hladnoa intelekta, koji je u njemu
bolan poput uarenog gvoa. U Nezasitosti intelekt
podsea na lekara u belom mantilu koji operie
hladno, tako rei osea otricu skalpela, miris etera,
uas operacionog stola i maski na ljudskim licima.
Meutim, taj neljudski objektivizam u Vitkjeviu
munjevito se pretvara u neto sramno ljudsko: u
cinizam.
I, zanimljivo je da taj intelektualni cinizam postaje u
njemu, u svom daljem preobraaju, cinizam mukarca.
Objektivna brutalnost prelazi u seksualnu brutalnost,
pol igra ogromnu ulogu u njegovim delima, muki
pol. U Vitkaciju (koji se vaspitavao u carskoj Rusiji)
ima neeg od ruskog oficira. Zar iz njegovih vlastitih
ustiju nisam uo da su pijani gardijski oficiri sedali za
okrugao sto, vezivali udove pagom, a onda su ispod
stola hvatali susedovu pagu i vukli dok na kraju
onaj koji nije izdrao i prvi viknuo, plaao je veeru.
Oprostite, ta anegdota mi se uvek inila savrenim
uvodom u njegovu umetnost. Vitkaci je veoma
muevan, mada u sebi mrzi mukarca i eli da ga
osramoti, ismeje, ponizi gurne u gadost.
Ako ne eli da bude mukarac, ta onda eli da
bude? Aneo. Imamo posla s nekim veoma prefinjenim i ljudskim. To je zbog toga to Neljudskost u
njemu poprima uasan oblik.
Tim dvoma uasima cinizmu intelekta i brutalnosti seksa dodajmo i trei: uas apsurda. Bespomoan prema besmislu sveta, oajan, ogoren, dovodi
u sebi apsurd do apsurda: ako je sve sumanuto, onda
u i ja od sebe napraviti ludaka, takva e biti moja
ljudska osveta, moj ljudski protest. Tu se Vitkaci ini
bliskim roakom Lotreamona, arija i drugih ludaka
nae epohe.
I, na kraju, etvrti uas: uas metafizike. To je
zapravo tema Nezasitosti, i uostalom celokupne njegove umetnosti. Dii do metafizike drhtavice, koja
ljudsko bie upa iz svakodnevice i stavlja ga u
neposredan dodir s njegovom nedokuivom tajnom
upravo tu se radi u grotesknim ludilima junaka Genezipa Kapena, u mrmljajuim diskusijama o umetnosti,
u mranom i onirikom narastanju Istorije u njemu
i kinesko-ruskim budacima S tim to ta metafizika
ne uzvisuje ve sramoti oveka. Vitkacijev ovek je
rugoban u svom grevitom draenju vlastitim ambisom. Hladan sadizam, sa kojim taj pisac tretira decu
svoje mate, ni za trenutak se ne smanjuje, metafizika

S poljskog prevela Biserka Raji

Stanjislav Ignaci Vitkjevi (1885-1939)

4

4. Alfred ari. Kralj Ibi. On je neto sasvim po

mom linom ukusu, mada je krajnje nerazumljiv
kapric za nekog ko nije itao moje knjige, koje tek
poinju da se izdaju u Nemakoj. Za nekog ko ne
poznaje Ferdidurke, ak i ne pokuavam da objasnim
zbog ega biram ovo delo, koje je napisao sedamnaestogodinji balavac, ispod kolske klupe
infantilnu, drsku, arogantnu, prepunu genijalne lakoe, jedinu inicijaciju misterije BUDALASTOSTI.

Anketa Tagesblatta
PET KNJIGA KOJE SU IZVRILE NA VAS
NAJVEI UTICAJ
Meunarodna anketa u kojoj su uestvovali veliki
pisci na temu pet knjiga koje su izvrile na vas
najvei uticaj. asopis je dobio trideset pet odgovora, izmeu ostalih od Dona Dospesosa, Andre
Bretona, ora Dijamela, era Lukaa, Hermana
Hesea, Andre Moroa, Natali Sarot, Alena Rob-Grijea i
dr.

5. Andre id. Dnevnik. I ja piem Dnevnik... samo

to se id s krajnjom ozbiljnou latio obrade te forme, tako obimne i od tako egzistencijalnog znaaja, da
nesumnjivo dominira nad savremenom prozom. Ni
Prust, ni Dojs, ni Kafka, takoe nita od onog to
sada nastaje. Pozivam se na te ranije pisce, jer je
njihovo merilo oveka bilo ire.

Odgovor Vitolda Gombrovia

Istinu govorei, ne volim da uestvujem u anketama
i po svoj prilici ne bih uestvovao ni u ovoj, da nije
injenice, da mi je poslata iz Berlina, koji je mesto izmeu Istoka i Zapada - sada posebno vano u naem
svetu.
Moj izbor ne proistie iz pozicije koju pisci
zauzimaju na knjievnoj mapi. Nalazim se tamo gde
se odigrava borba u odbranu Ja, tamo gde to Ja
tei samoafirmaciji, izotravanju, besmrtnosti.

Tagesblatt (Berlin), 25. decembar 1960.

S poljskog prevela Biserka Raji
________________________________________

Rdmil Lotin

Biserk Rji:
Slik poljske kulturne
ntropologije

1.Dostojevski. Lino mi nije blizak. Moj svet, moja

forma, moje situiranje stvari su negde drugde.
Naizgled imamo malo zajednikog, mada sam proizaao iz njega (kao svi mi danas), jer i on je hteo da
dopre do krajnjih granica ovekovih mogunosti.
Dakle, Braa Karamazovi.
2.Nie. esto me je iritirala smenost Natoveka.
Ne delim njegovo miljenje, ali sam mu zahvalan, kao
i Dostojevskom, za otrinu vienja koja ide do
krajnosti, i moram da dodam zbog beskrajnog
ponosa. To je veoma potrebno naoj epohi, jer
nezadriv demografski rast vodi kao i u svakoj
inflaciji - oduzimanju vrednosti oveku.
Dakle, Vesela nauka.

Nedvno je, u suizdnju Treeg trg i igoj

tmpe, izl knjig knjievno-istorijskih i teorijskih
esej Imago Poloniae(Slik Poljske) Biserke
Rji, koj je jedn od njznjnijih nih polonist .
Preko pol vek on se bvi poljskom kulturom i
knjievnou, n srpski je prevel oko stotinu knjig
(s poljskog, ruskog, ekog, slovkog, bugrskog i
slovenkog). Npisl je i pet sopstvenih, runjui
i njnoviju, ije objvljivnje je pomogo Institut
knjige iz Krkov.

3.Tomas Man. Jedini od savremenih pisaca, koje

bih eleo da poljubim u ruku. Nijedan drugi nije
istraio tako precizno i duboko moje vlastite,
najtajnije zamrenosti, nijedan nije umeo bolje da se
prilagodi svim kolebanjima mojih raspoloenja. Nije
vano to se u svetlu sadanjih tendencija pre pojavljuje kao sjajna afirmacija minule epohe. Njegovi
anahronizmi (ak formalni) skrivaju duhovnu organizaciju, koja znatno premauje misao, ak tonalitet
savremene knjievnosti. Mada ne znam, koje od
njegovih dela da izaberem, jer mi se sva ine
nesavrena.
Recimo arobni breg.

*V njnovij knjig predstvlj presek

poluvekovnog knjievno-istorijskog esejistikog rd?
- Zntno vie sm se bvil prevoenjem poljske
knjievnosti nego pisnjem o njoj. Jedn od rzlog je
to to sm rdil 33 godine, uglvnom ko bibliotekr
u nunim bibliotekm, d bih mogl d se bvim
onim to elim, to je poljsk kultur, umetnost i
knjievnost 20. vek. Neim, s im sm se upoznvl sm, s obzirom d se progrm iz knjievnosti n
studijm zvrvo sa Prvim svetskim rtom.
U poetku sm se bvil svim slovenskim
knjievnostim, li mi je Poljsk pruil njvie
mogunosti z rd. Odlzil sm n kongrese pre5

vodilc poljske knjievnosti, upoznvl se s

poljskim piscim, preko Autorske gencije dobijl
sm njvnije tmonje knjievne sopise i knjige.
Prtil sm i poljsko pozorite; zhvljujui tome su
mnogi poljski reiseri gostovli n Bitefu i dobijli
ngrde. Pisl sm tkorei o svkom svremenom
poljskom utoru, prevevi nekih 250. Z mene
njvniji uli su u knjigu Imgo Polonie.
Ne svodim rune, rzmiljm smo o predstojeim
plnovim. Imm z tmpu novu knjigu, nslovljenu
s Pism iz Poljske. Vodil sm decenijm rzgovore s mnogim poljskim piscim, teoretirim
knjievnosti, estetirim, reiserim, likovnim umetnicim, disidentim, p sm pripremil i knjigu pod
nslovom Poetik rzgovor. ekm i drugi tom
Antologije poljske vngrdne knjievnosti 19171939.

ngrdm njznjnij mi je Trns-Atlntik koju

sm dobil 2009. Md, o tome nije odluio smo moj
prevod istoimenog Gombrovievog romn koji sm
objvil u B92 jo 1996. godine, ve injenic d sm
dotd prevel devedesetk knjig iz svih oblsti
humnistike i vie ntologij. Posebno je vrednovn
moj viedecenijski rd n poljskoj meurtnoj
vngrdi (progrmi i mnifesti, poezij, proz,
drm), koju mi je objvio Slubeni glsnik, neto
pre tog Antologiju poljskog esej, koj je kod ns
izuzetno primljen.
*t vm u prevodilkom poslu priinjv njvee
zdovoljstvo?
-Temeljito otkrivnje, lino i z ovdnje itoce,
jedne velike slovenske knjievnosti kkv je poljsk,
od renesnse do postmodernizm. Posebno u poeziji i
drmi, po emu se Poljci svrstvju u sm vrh
svetske knjievnosti. to potvruje i injenic d su u
drugoj polovini 20. vek z poeziju dobili dve
Nobelove ngrde, zsluivli su jo nekoliko.
Posebno lim to je nisu dobili Ruevi i Herbert. Od
mojih utor u njuem izboru poslednjih godin su
Ev Lipsk i Adm Zgjevski.

*t novo, iz njnovije knjige Imgo Polonie,

donosi poglvlje o piscim koji su u Poljskoj stvrli
n jidiu, decenijm su bili zborvljeni?
- Bvei se kulturnom istorijom Poljske, upoznl
sm i istoriju mnjin, odnosno Jevrej, kojih je uoi
Drugog svestkog rt u Poljskoj bilo oko tri i po
milion. Vekovim su iveli u getim. Sluili su se
hebrejskim i jidiom. N hebrejskom je stvrn
nun litertur, n jidiu lep knjievnost. Posle
Holokust ostlo ih je, prem nekim procenm, oko
dve stotine hiljd, dns ih im sveg dvdesetk
hiljd.
Posle propsti komunizm dolo je do obnvljnj
jevrejskih institucij u Poljskoj i objvljivnj pisc
koji su pisli n jidiu. Posebno sm se njim bvil
rdei n dvotomnoj antologiji poljske knjievne
vngrde (1917-1939), odnosno otkrivi d je vie od
polovine vngrdist jevrejskog porekl. Meutim,
oni koji su bili similovni i pisli n poljskom, uli
su u istorije knjievnosti dok oni n jidiu nisu. S
obzirom n njihov znj i znimljivost bviu se i
dlje jidi piscim iz Poljske. Bie to moj mli
doprinos senju n znjne zborvljene stvri, u
koje spd jidi knjievnost, iko je prevodim preko
poljskog.

Novosadski DNEVNIK

www.youtube.com/watch?v=PopH4XDSdjs

Biserka Raji - zvanina Internet

prezentacija: www.biserkarajcic.com

*Ve knjige i prevodi itekko koriste studentim

slovenskih jezik i knjievnosti. Zto se niste
posvetili univerzitetskoj krijeri?
- Jednostvno nism primljen n fkultet, bez
obzir n intenzivno bvljenje poljskom kulturom i
knjievnou od studentskih dn. Tu su odluivli
neki drugi kriterijumi.
*t vm zne ngrde, doivljvte li ih ko
potvrdu d ste velikim dobrom zduili i srpsku i
poljsku kulturu?
- Ngrde su znjn stvr. Govore o tome d ste
preni i cenjeni. Meu brojnim nim i poljskim
6

tada aktuelnih Frojdovih uenja o sputanom erotizmu

i njegovim neurotskim i ire, patolokim posledicama.
Ve prva pria o eni, Prolee i smrt, navodi
paljivog itaoca na uoavanje veze izmeu bolesti i
zajednice u kojoj se ena razvija, odnosno, drutva u
kojem se kree i u kojem stasava. Prolee tako
otpoinje burno i veselo, ali se brzo u svestima dece
pretvara u turobno doba. S druge strane, ve i sam
zanos koji devojice pokazuju prilikom branja cvea,
dakle jedna metafora ranog seksualnog iskustva
pretapa se sa smru, dok medijalnu, metaforiku
ulogu u saznajnom procesu preuzima tuberkuloza.
Mirisala je vlana zemlja. Sona, zelena trava
proarana belom radom i maslakom, bujala je na
stazama izmeu grobova. Kroz kristalni vazduh
treptali su i preplitali se tanak zvuk zvona, jednolian
svetenikov glas i cvrkut lastavica, koje su gnezdima
ovenale lukove divne kapele. (Filipovi, 1937, 10)
Kontrastiranjem prolea i smrti, neobuzdane prirode koja, deje nehajna, nema empatiju prema
uzimanju, naglom prekidanju dejeg ivota1, postie
se nameran nesklad izmeu mladosti, kao perioda
intenzivne elje, i spoznaje smrti kao ukidanja, subverzije elje za kontinuitetom ivotnog ciklusa:
Devojice pogledae ka groblju. Ono je lealo na
uzvisini i njegova kitnjasta ograda, krstovi, drvee i
mali zvonik kapele ocrtavali su se kao fina, crna ipka
na svetlom nebu... I devojice utahu pobono, proete ne dahom smrti, nego tiinom, mirisom i bojom
prolenog predveerja... (Filipovi, 1937, 11)
S druge strane, radnja prie deava se upravo u
vreme sudara jedne od najubitanije bolesti XIX
stolea, tuberkuloze (viene kao bolest dostojanstva i
gospodstva) i kancera kao opasnosti broj jedan za telo
ene (pre svega za njene reproduktivne organe i njene
grudi, simbol enstvenosti), koja hara XX vekom
(Sontag, 1983), te time simboliki ilustruje dva vida
drutvenih odnosa koji smenjuju jedan drugog, ali koji

Dragana V. Todoreskov

PRIE O ENI
FRIDE FILIPOVI
ISTORIJA ENSKOSTI U 19 POGLAVLJA
Probudie se u tebi ena od krvi i mesa i zgrozie se pred
jalovom sudbinom koja je eka. I zgrie ti se utroba od
bola za nesuenim plodom i zaplakae dua od tuge za
prezrenom mukom ljubavi...

Prvu pripovedaku knjigu, Prie o eni, objavila je

Frida Filipovi 1937. godine. Potom slede knjiga
pripovedaka Do danas (1956), tri novele pod nazivom
Razilaenja (1972) i pripovetke Eksterijer, pogled na
vrt (2002). Roman Gorke trave objavljen je 2000.
Svojim nevelikim pripovedakim opusom ostvarenim
ponajpre u specifinim meuratnim, ratnim i poratnim
uslovima, Frida Filipovi, naalost, nije uspela da se
nametne iroj italakoj publici niti da privue panju
knjievnih istoriara. Re je, dakako, o sloenoj
geografiji ugnjetavanosti i marginalizacije, koju je
spisateljka trpela ne samo kao ena, kao pripadnica
manjinskog (jevrejskog) naroda, ve i kao neko ko je
udaljen od tematskog mejnstrima predratne i posleratne literature. To najbolje ilustruju njene junakinje,
esto rtve mnogostruke ugnjetavanosti, izloene tzv.
dvostrukom riziku (Stenford Fridman, 2005, 103
123), da budu prezrene kao ene, kao intelektualke
slobodoumnih shvatanja i, najposle, kao Jevrejke.
Neshvatljivo je, meutim, da vreme u kojem ivimo, a
koje je revalorizovalo mnoge skrajnute i cenzurisane
autore, ostaje potpuno indiferentno prema njenoj
prozi, pisanoj u rasponu od gotovo sedam decenija.
Ipak, i to je dovoljno da se knjievni rad Fride Filipovi vrednuje visoko, kao, uostalom, i njeno prevodilatvo. A ono, podseanja radi, okuplja imena poput
. Bodrijara, . F. Liotara, G. Balara, . P. Sartra...
Njene teme bile su gorke, njeno pamenje traumatino, njena pitanja bez odgovora. Njena posleratna
produkcija pripovedala je o logorima smrti, o posledicama Holokausta, o naruavanju ljudskih sloboda,
prava i dostojanstava. Ipak, osnovna preokupacija
Fride Filipovi bio i ostao ivot ene, izvlaenje
univerzalnih femininih crta, enskost kao fenomen,
kao kategorija, kao nunost. Psihologizacija njenih
junakinja je istanana, a drutvena kritika jasna, reska
i nepobitna. Ve u prvim priama ona gradi sofisticirani stil pripovedanja, bazirajui ga na erudiciji i
italakom iskustvu, u kojem se, opet, svaka estica
prie uklapa u osnovni pripovedni tok, koji nas
nepogreivo vodi ka poenti inovirajui u isti mah
osnovni realistiki prosede modernistikom ambijentalnou, veom individualizacijom likova i primenom

Pesnik Nenad Mitrov daje viziju rane smrti u pesmi U prelee

divno. Navodim njene prve tri strofe:
U prolee divno da mi je mreti!
Kad ivot sa sebe sve more strese
magle i mraka
i utehe golub na zemlju sleti,
i gizdavim ruhom stabla se rese,
biljica svaka.
U prolee divno da mi je mreti!
Dok mlazevi blagog sunanog ara
liju na leje,
te stanu svi vedri sokovi vreti
dok pitomi vetri svetom tumara
koji se smeje.
U prolee divno da mi je mreti!
Kad svugde o! nade mladake niu
i muke krote
kad uvelih snova ovek se seti,
te sve mu se elje u jednoj stiu:
Svetla! Lepote!

nekud, neodreeno, kroz prozor, u sivo zimsko nebo, i

ree drhtavim, udno promuklim glasom:
Vodili me... kroz varo... kroz ulice... a svet
gledao... (Isto, 8182).
Aprilska pria demonstrira nepremostive razlike u
mukom i enskom poimanju ljubavi i strasti.
Meutim, ona je i elaboracija jednog enskog temperamenta koji moe biti olako shvaen od strane
mukarca upravo zahvaljujui nezajaljivoj potrebi za
narcistikim zadovoljenjem.
Nije mogla da veruje da neko moe tako olako da
prezre njene drai, nenost, enskost, celu nju i njenu
ljubav. (Isto, 45).
Kao u prii Trafika, enski subjekt svoj identitet
potvruje iskljuivo kroz ostvarenje harmoninog
odnosa sa mukarcem. Da bi se, meutim, harmonija
dostigla, neophodno je da ena sputa svoju seksualnost, tj. da se odrekne erotskog segmenta svoje linosti zarad krotkosti, smernosti i pokornosti koje
mukarac od nje zahteva, a posledice toga ina su
nesagledive.
Premda se smatra da je ednost enskinja najlepi
ukras koji ena poseduje, njeni su uinci patoloki,
tvrdi R. D. Karvervel u svojoj studiji Porneopatologija (Porneiopathology) iz 1844. godine, o
emu istinski posvedouje beda histerije i drugih
nervnih poremeaja koji obuzimaju mlade i starije
device u svakoj porodici, stvarajui tako golemog
neprijatelja porodinoj srei (Zaharijevi, 2010, 87).
Spregu izmeu sputanog erotizma i histerinih
reakcija opisala je docnije jedna izrazom modernija
spisateljka, takoe Jevrejka, Judita algo u romanu
Put u Birobidan:
Odvojena od saputnika ona luta po lavirintu
preutanog govora. Kao to materica luta u telu ene,
tako ena luta kroz ivot. Spreena da luta oko nekog
sredita, ona u ivotu stvara figure kao lo kliza po
ledu, kao izgubljeni u pustinji. ena koja luta, putuje,
ne nalazi nita, a materica koja luta po njenom telu
redovno otkrije neki novi kontinent. Treba samo da
uspe da protumai nerazumljivi jezik na kojem joj se
kontinent obraa (algo, 1997, 77).
Tako abrazivna priroda histerije, koja patrijarhatu
suprotstavlja esencijalno ensko, a prividnom miru
istu, svetu raspomamljenost ekstaze (Evola, 1990)
postaje novi kd, jezik posebnosti kao privilegija
enskog pisma.
Lakomislena, ali u osnovi nena i fragilna priroda,
Verica e potvrdu svog erotizma i zavodnike moi
okuati odmah poto se rastane sa Miletom: umesto da
joj otvori oi, monolog dr Krstia u stvari je iznova
zavodi i donosi njenoj sujeti trenutno zadovoljenje. U
prii Vodeni cvet takoe je opisana jedna avantura, u
kojoj je ena potinjena zavodniku, koji svoje ulne
prohteve reava na brzinu:
Ili su uzanom stazom, brzo. Kad je put bio slobodan, ona je urila napred, kao da se boji da je on ne

i sami preputaju mesto egzekutora metodama masovnih pomora izazvanih ljudskom rukom.
Pripovetka Ljubiice donosi neto umereniju
spoznaju, vizije mirne i sirove prolene lepote.
Odrastanje prate seksualne spoznaje, ali i neobina
slika voajerizma, u kojem se glavne junakinje, tri
devojice, zatiu iznenada. Slika seksualnog optenja
kao da ubrzava proces sopstvenog polnog stasavanja i
budi elju za novim iskustvima. Prie koje slede
(Konfeti, Trafika, Briljantin, Reenje zagonetke,
Aprilska pria, Ljubav-mrnja i dr.) govore o enama
pune polne zrelosti, koje svoj erotizam na razliite
naine demonstriraju (Reenje zagonetke, Konfeti,
Aprilska pria, Ljubav-mrnja) ili gue (Trafika,
Briljantin). Pritom, u duhu modernistikog kazivanja,
koje se esto okree podsvesnom i detinjem kao
izvoru strahova i frustracija, koreni ponaanja, ponekad devijantnog, nalaze se u ranim periodima ivota:
esto su nesreno detinjstvo, neharmonini odnosi ili
pak nasilje u porodici uticali na njihovo potonje
ponaanje (asget Smirel i dr., 2003).
Dok je majka Rade, protagonistkinje pripovetke
Trafika, onemoala od tekog, stranog kalja, i dok
se u tekim materijalnim uslovima odvija njen ivot,
trafika, radno mesto, biva jedini izvor nada i Radinih
ljubavnih snatrenja.
Njegov pogled se jedan tren zadrao na njenim
ruiasto lakiranim noktima ali nije sa ruke preao na
lice. Da je znao da su ti nokti zbog njega prvi put u
ivotu osetili turpiju, eter, vazelin i lak, moda bi ga
rtva dirnula. Ali on to nije znao. (Filipovi, 1937)
Meutim, njena nemo da gospodinu pokae svoju
naklonost, nerealizovana elja, dakle, rezultirae
neminovnom Radinom propau na svim poljima. Jo
jedna nepravedno osuena nevina i krotka priroda,
opisana je u liku slukinje Katice u Briljantima, gde se
teka drutvena osuda, malograantina i snobizam
koji e kasnije biti esta tema pripovedaka Fride
Filipovi, postiu nizanjem kratkih reenica, brzom
smenom replika mnotvom likova (gospodin i
gospoa Leki, Boba, Katica, Paulina i dr.). Jedan
pomalo starinski, seljaki moral nedvosmisleno je (i
komentarom autorke na kraju prie, o visokoj vrednosti suza koje je nevino optuena Katica prolila
sasvim nepotrebno) pretpostavljen pomodnosti i
bezoseajnosti varoke gospoe, koja je to e i
kasnije biti est motiv u Filipovikinim priama svoj
drutveni status stekla udajom, a koja svoju nesigurnost lei potmulom agresijom, hvalisanjem i prevelikim uivanjem u materijalnim stvarima. Dve su
scene kljune za definisanje Katiinog lika: najpre,
njena pritajena enja za zaviajem, oliena u dogaajima i pejsaima o kojima pripoveda maloj Bobi,
jedinom biu sa kojim je istinski bliska u kui svojih
poslodavaca, i njen gest na kraju prie:
I dok su svi u nju gledali, zbunjeni i zaueni
njenim dranjem, ona odjednom die oi, zagleda se
8

oslovljava je saaljivo sa dete). Reenje zagonetke je,

s druge strane, pria o zavoenju u kojem ena, najpre
zavedena, pala i ostavljena, u drugoj ljubavnoj vezi,
i sama postaje zavodnica koja se prema novom
ljubavniku ponaa pomalo nehajno ali i iskreno:
Volim te, dragane kae mi ali ja nisam za tebe.
Ti si dobar, predobar, dostojan ljubavi... Tebi treba
ena svea, vesela, nevina i naivna. A ja sam umorna i
puna gorine, kae ona i gleda u mene, ali udno
nekako, kao da me ne vidi. (Isto, 40).
Ipak, ovde je jedna ena i njeno pomalo intrigantno,
provokativno ponaanje indikator dva muka
karaktera: jednog skromnog, Duana, koji ivi prema
odreenim patrijarhalnim obrascima i u okviru njih
neguje astan odnos prema eni, i drugog, gradskog
mangupa, Dragana, koji svoj poloaj, imetak i ugled
pretpostavlja jednoj ljubavi. Tako reenje zagonetke
ne dolazi u vidu osude slobodnog ponaanja glavne
junakinje, koje zagovara Dragan, ve izaziva opor
ukus usled saznanja da se ena, koja se vee za
skorojevia i zavodnika, ne moe sutinski oporaviti
ak ni u vezi sa estitim i pouzdanim partnerom.
Mlae ili starije, branim statusom vezane ili smru
partnera i nepristajanjem na brak uskraene za
zajedniki ivot sa mukarcem, junakinje pripovedaka
knjige Prie o eni najee svoje karaktere odreuju
naspram tog odnosa. U Udovicama, meutim, privilegija dobre udaje ne moe se porediti sa harmoninom porodicom, sa toplim odnosom sa decom.
Protagonistkinje pria Porodica Brekalo, Briljanti,
Udovice i dr. bivaju zateene u rascepu izmeu
osnovne ivotne uloge i drutvenog statusa po ijem
pitanju nastoje da se odrede. Pritom, naratorka, katkad
i previe jasno, eksplicitnim komentarima i nedvosmislenim slikama, staje na stranu majki, onih ena
koje u deci trae i nalaze ispunjenje snova i ostvarenje
viih principa.
Nigde, meutim, kao u prii Povratak majci nije dat
znaaj koji u tradicionalnoj porodici ima otac: ova
pria, nalik Vetru i vabici Laze Lazarevia, uvodi
odnos sina koji bira partnerku i roditelja koji se nemo
njegovom izboru suprotstavlja. Prvobitnu sliku starice
onemoalog tela i slabanog dranja na stanici vrlo
brzo smenjuje jaka i otresita majka, realistiki udenuta
u ambijent u kojem doekuje sina. S druge strane,
atmosfera neizvesnosti i straha koja prati odluku da
majci saopti izbor svoje budue supruge, a posebno
zloslutni Mladenov san, ukazuju na modernistiko
nijansiranje podsvesnog, iracionalnog, pa i na proces
destabilizacije subjekta u kojem se do kraja ne reava
dilema da li treba da tedi svoju primitivnu majku od
neodgovarajue snahe, strankinje, ili se unapred
odrie ljubavi i mogunosti da sauva to blistavo
blago, tu raskonu sreu: aninu ljubav! Zato se
trezvenost u vidu priznavanja zablude ipak tumai
ponajpre kao ustupak konzervativnosti, hipokriziji i
ksenofobiji patrijarhalnog Srbina koji se na kraju prie

stigne. Kad su se provlaili kroz iblje, on joj je krio

put a ona je urila za njim, da ne zaostane, da njemu
ne da povoda da stane (Filipovi, 1937, 5657)
U veini pria iz ove zbirke enina elja, kao i sama
njena linost, marginalizovana je, potinjena mukarcu. Seksualni stereotip, koji podrazumeva pasivnost i
nuenje mukarevoj elji (Bataj, 2009, 105)
rezultirae njenom socijalnom podreenou, u
sredini, bilo varokoj bilo gradskoj gde se odvija
radnja pripovedaka, svakako izuzetno izraenom. Tek
e, paralelno sa sticanjem pripovedakog iskustva
Fride Filipovi, i Nevenka, junakinja iz novele Odsustvo (druga novela iz knjige Razilaenja) pripremljenije ui u iznuenu, jednodnevnu avanturu sa
mukarcem (ovoga puta mlaim od sebe). Za
junakinje Pria o eni patnja, koja je neminovna
posledica izvornog, patrijarhalnim odnosima iznuenog potenja i ouvanja tradicije, uzrokovana je
ponaanjem mukarca:
Vidi, draga, vodeni cvet je proiveo svoje. Malo
sunca, slobode, pijanstva od ljubavi i kraj. Jedno
kratko letnje predveerje...
Ona ga obuhvati jednim pogledom punim bezmerne
milote i iznenada oseti da su joj se oi ovlaile.
Postiena, okrenu glavu i gotovo grubim glasom ree:
Molim te, zaveslaj jae. Zadocniu na voz...
(Filipovi, 1937, 57).
S druge strane, junakinje pria Konfeti, Ljubavmrnja i Reenje zagonetke dovoljno su emancipovane
da bi mogle da formiraju sopstveno miljenje i da
same utiu na svoju sudbinu. I tada, izvesno rivalstvo
sa mukarcem, te potreba da se na njegovu elju
odgovori negativno ili da se ona to due odrava, da
se proces zavoenja kao takvog prolongira, ukazuje na
njenu pasivnu prirodu, koja reaguje, ali koja retko
kada provocira. Gordanina spoznaja slabog mukarevog karaktera dolazi naknadno, posle ljubavnog
zanosa, ali ona uspeva da se snagom svoje linosti i
individualnou izbegne sudbinu podreene, druge
ene, za razliku od Natalije (Rasputenice), koja i
nakon razvoda osea potrebu za zatitom a, pronalazei za biveg mua nasilnika opravdanje, ak i za
ekstremniji vid nadziranja i kanjavanja. Zato se
Gordanina spoznaja odvija upravo u prvom licu, a ne,
kao to je sluaj u ranijim pripovetkama, u treem licu
ili u slobodnom neupravnom govoru:
Lepi, snani, mladi mujak koji je samo meni
pripadao izobliio se najednom u bednog, malog oveka, u nesrenog oca, u kupljenog mua koji se
nemono koprca u mrei prljavih porodinih intriga... (Isto, 65).
Lejla, junakinja prie Konfeti, zaglavljena u nemoi
da se obrauna sa sopstvenim detinjstvom, zasniva
kontradiktoran odnos prema mukarcima, koji su joj,
kao prostitutki, izvor prihoda i sigurnosti, ali s druge
strane i frustrirana je zbog oca koji ju je napustio kada
je bila mala (njen sagovornik, prosedi gospodin,
9

dino ometenim pokojom naznakom modernizma

uslovljene svojim poreklom, tekim uslovima
odrastanja ili nakaradnom socijalizacijom, za koju,
opet, esto nisu same odgovorne uspele su da se
uzdignu iznad standarda koje im je drutvo nametnulo. Pored didaktiki pojednostavljenih junakinja
poput Katice (Briljanti), Darinke (Udovice) i dr., ili
to je ei sluaj, nepopravljivo iskvarene (opet,
zarad ostvarenja izvesne pouke), ili pak ena koje
usled svoje naivnosti bivaju kanjene (prie Vodeni
cvet, Aprilsko sunce, Sve za deset hiljada i dr.), Frida
Filipovi uspela je da sporadino naznai konture
jedne emancipovane ene-ideala, koja katkad spoznaje
i prevazilazi kako sopstvenu, ensku (Sestra Gracija)
tako i mukarevu slabost (Ljubav-mrnja) i koja joj
se adekvatno, u skladu sa svojim obrazovanjem i
nazorima, suprotstavlja i prevazilazi je. Stoga, ini se
da je trenutak spoznaje vlastite prirode a katkad i
mukareve naravi jer gotovo da nema mukarca
koji u pripovetkama Fride Filipovi nije nedvosmisleno osuen od strane naratorke kljuni preduslov razvoja i zamajac narativnog toka, evolucije
karaktera i neumornog rada na anatomiji enske due i
na procesu enske individualizacije, koji je, u vreme
kada su prie objavljene, bio pod tekim ispitom s
jedne strane, tradicionalno, patrijarhalno naslee i
nedovoljna razvijenost srpskih gradova i austrougarskih provincija (Videti: Ristovi, 2007), s druge
nacionalni sukobi i verska netrpeljivost koja je nekoliko godina potom eskalirala u najvei pogrom
nedunih civila. Sve to nije moglo ili, jednostavno,
nije dozvoljavalo da enska pitanja dou u prvi plan i
da se o njima ozbiljno diskutuje. Stoga, knjievni rad
Fride Filipovi koji, kao i mnogi veliki poduhvati
pojedinih zaboravljenih srpskih spisatelja i spisateljki,
nikada nisu imali onaj uticaj koji su zasluivali,
predstavlja ne samo vaan doprinos srpskoj knjievnosti i rodnoj kritici, ve i ire, kulturolokim
procesima i drutvenim gibanjima na koje je ona,
nedvosmisleno, od poetka svoga rada pa do kraja, do
forsiranja osetljivih, jevrejskih tema, Holokausta i
njegovih jezivih posledica, ukazivala. Iz perspektive
studija kulture mogli bismo rei da se proza Fride
Filipovi bavi drutvenim fenomenima, knjievnou
kao dogaajem, odnosno, dokumentom koji ima
drutvene, istorijske i politike uloge i razgranatost
(uri, 2009, 3558). Njene potonje pripovetke, Do
danas, Eksterijer, pogled na vrt, a posebno tri izuzetne due novele Razilaenja i roman Gorke trave,
nastao produenjem novele Ma ta se desilo, nastavie
da se bave temama i junakinjama koje, potlaene,
izbezumljene, ostavljene, ugnjetavane, kanjavane i
nadzirane, ive svoje ivote nastojei da, ma i nehotice, utiui na njihov kvalitet, promene i postojei
drutveni poredak.

poredi sa detetom koje okrutno upa leptiru krilo.

Razlike u mentalitetu, obiajima, ponaanju kojih je
junak svestan (ili ih postaje svestan pri susretu sa
majkom i roacima) postaju nepremostiva prepreka
ljubavi.
Ipak, nedvosmislena osuda lanog morala, situacija
u kojoj ena plaa svoje potinjavanje mukarcu, dok
socijalni status koji nadreuje svemu ostalom, pored
Briljanata, donose i prie Udovice, Zavet avolu, Sve
za deset hiljada i Rasputenica. Dok na poetku prie
Udovice gospoa Nata, koja je za mua odabrala
bolju partiju, uiva u svojoj nadmoi nad zanatlijskom udovicom, na samom kraju, poto spozna
toplinu koja ju je u ivotu zaobila, priznaje sopstveni
poraz:
Pretsoblje, iz koga je izila, bilo je puno sunca. U
mranom kunom hodniku, gospou udovicu sudskog
savetnika zabolee oi od napora da razazna poetak
stepenica.(Isto, 116).
Sputanje i otpor prema suncu nedvosmislene su
aluzije njenog psihikog stanja: Ona namrteno zamuri, i u tom asu uini joj se da je svuda oko nje,
nad njom i ispod nje mrak i praznina... u Zavetu
avolu na ivtinstvo i skorojevistvo doktora Nedia
kalemi se primitivizam njegove ene. Umesto da od
nje dobije njemu preko potrebno potovanje i divljenje, jer joj je dao svoje ime, koje je samostalno i s
ponosom nosio trideset godina, ime koje je njegovo
neprikosnoveno dobro, doktor ostaje sam, neshvaen,
s onu stranu ivota i svetlosti, s onu stranu sree i
ljubavi...
Potpuna podreenost ene i njena zavisnost od
mukog pola demonstrirana je i u prii Sestra Gracija,
gde se mladoj iskuenici jasno predoava da e jedan
jedini mukarac, poljuljati sve njene moralne nazore,
ubeenja i veru. S druge strane, Jedna perla i Usedelica pokazuju da je potinjenost, delom uroena a
delom steena, ipak varijabilna i uslovna: sestra koja
ivi za brata (Usedelica) i slukinja koja verno slui
neenju (Jedna perla) u izvesnom smislu naputaju
svoje ideale onog trenutka kada ne dobijaju odgovarajuu muku naknadu i priznanje za svoj angaman, odnosno, kada se osete ugroenima usled pojavljivanja rivalke.
Prie Fride Filipovi balansiraju izmeu emocije i
agonije, izmeu elje i sputavanja, izmeu tradicije i
njenog prevazilaenja, izmeu majinstva kao brige
za mukarca i sopstvenog narcistikog oseanja. U isti
mah i poudne enke ali i krotke, poslune, verne
supruge, preljubnice i kokete, bonvivanke, malograanke, rodno osveene i mnogo ee neosveene, nosilice patrijarhalnog morala ili pomodne
kaprioze, one jednako pate kada bivaju ostavljene i
kada ostavljaju, kada vole i kada mrze, kada prataju i
ne prataju. S druge pak strane, junakinje koje su na
svom putu emancipacije odmakle vie ili manje, koje
su u skladu sa realistikim prosedeom tek spora10

LITERATURA

Zorislv Punkovi

Misterija
Irine Aleksander

Primarna literatura
Filipovi, Frida. 1937. Prie o eni. Beograd: Geca
Kon.
Tercijarna literatura
Bataj, or. 2009. Erotizam. Beograd: Slubeni
glasnik. Preveo Ivan olovi.
uri, Dubravka. 2009. Poezija, teorija, rod
moderne i postmoderne amerike pesnikinje. Beograd:
Orion Art.
Evola, Julius. 1990. Metafizika seksa. aak: Gradac.
Zaharijevi, Adrijana. 2010. Postajanje enom,
Beograd: Rekonstrukcija enski fond.
Suzan Stenford Fridman, Preko roda: nova geografija
identiteta i budunost feministike kritike, prevela
Dubravka uri, Genero, asopis za feministiku
teoriju, 2005, 67, str. 103123.
Ristovi, Milan (prir.). 2007. Privatni ivot kod Srba u
dvadesetom veku. Beograd: Klio.
Sontag, Suzan. 1983. Bolest kao metafora. Beograd:
Rad.
algo, Judita. 1997. Put u Birobidan, Beograd:
Stubovi kulture. Priredio Vasa Pavkovi.
asget Smirel, anin i dr. 2003. enska seksualnost.
Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
Preveo Radoman Kordi.

Izmeu dv svetsk rt Irin Kunjin-Aleksnder

bil je domic uvenog slon u orievoj 7 u
Zgrebu, koji je okupljo levirske pisce, umetnike i
politire. Bil je udt z jednog od njbogtijih ljudi
u Hrvtskoj, dvokt Boidr Aleksnder, iz poznte porodice industrijlc, koji je isto tko bio
levirski opredeljen. Ko linost u sreditu drutvenog i kulturnog ivot dl je izuzetn doprinos
kulturnoj i politikoj istoriji, koji jo nije u potpunosti
poznt i prouen. Tko, neki utori, koji su pisli o
njoj, porede je s Cvijetom Zuzori (Enes engi,
Vilim Svenjk, Boris Zkoek) i Kristom orevi
(Irin Suboti). Snne veze povezivle su je i s
Beogrdom, u koji je esto dolzil. Meutim, njen
drutveni i kulturni ngmn oduvek su prtil rzn
osporvnj, koj su s vremenom prevldl. Nkon
smrti Irine Aleksnder 2002. godine u enevi,
istknut hrvtsk rusistkinj Iren Luki priredil je
dve njene knjige Svi ivoti jedne ljubvi (2003) i
Smo injenice, molim! (2007) u nstojnju d se
o delovnju utorke stvori kompletnij i objektivnij
predstv.
ivot njpozntije Ruskinje iz redov ruske
emigrcije u Hrvtskoj prtile su glsine i legende, z
koje je, donekle, i sm zslun. Njen biogrfij je,
meutim, i bez tog ivopisn i romneskn. Roen
je 1900. godine u Peterburgu. Md je, ko i vein
ruskih intelektulc, iml liberln i revolucionrn
shvtnj, u vrtlogu grnskog rt dospel je prvo u
Kijev, ztim i u emigrciju. Td se prvi put udl i
dobil dete koje je vrlo rno umrlo, mu, oficir Bele
rmije, npustio ju je. Posle etiri godine u Jugoslviji
vrtil se u Sovjetski Svez, dve godine ksnije
udl se z Boidr Aleksnder i ponovo dol u
Zgreb. Poto je i ksnije poseivl Sovjetski Svez,
u dob kd tkv putovnj nisu bil uobijen,
opte mesto u literturi o njoj je pretpostvk d su t
putovnj bil obvetjnog krkter (dostupn gr
to zsd ne potvruje). Brni pr Aleksnder 1941.
godine uspev d pobegne iz Hrvtske, nkon eg
Boidr Aleksnder rdi u Ujedinjenim ncijm u
Njujorku, od 1955. z UNESKO u Prizu. Tokom
svoje knjievne krijere Irin Kunjin objvljuje del
n ruskom, hrvtskom i engleskom jeziku u Rusiji
pre revolucije, u Sovjetskom Svezu, u emigrciji, u
Jugoslviji, u SAD, i u svim tim zemljm nlzi se u
sreditu kulturnog ivot. Tokom Drugog svetskog
rt podrv oslobodilku borbu jugoslovenskih
nrod. Poto su potroili imetk n skupo suprugovo

Nova knjiga Dragane V. Todoreskov: Tragom

koenja

Dragana V. Todoreskov
11

leenje, Irin Aleksnder umire u siromtvu u 102.

godini.
Knjige koje je priredil Iren Luki potvrdile su,
pre sveg, d je Irin Aleksnder dobr i znjn
ruski pisc. Kod ns se nekko odomilo shvtnje
d je u poreenju s blistvim okruenjem pisc i
slikr on bil mnje znjn pojv. Ove knjige
pokzuju d to nije tno. Sticjem okolnosti, njen
opus je iscepkn i rsut po rznim ncionlnim
kulturm, li nije znemrljiv. Kunjin zprvo im
vrlo specifino mesto meu ruskim piscim svoje
genercije, li i ire. Njen tlent konsttuje k i
Vldimir Nbokov, koji je, ine, bio izrzito nekolegijln i zjedljiv kritir. Veliku pnju u Hrvtskoj izzvlo je objvljivnje njenih Uspomen u
knjizi Svi ivoti jedne ljubvi. N tu knjigu se dugo
eklo, jer se oekivlo obelodnjivnje rznih piknterij, s obzirom n dugogodinje utorkino prijteljstvo s Miroslvom Krleom, li piknterije su
izostle. Umesto njih, u zvrnom poglvlju Fuga
krleiana Irin Aleksnder je dl znimljivu nlizu
Krleinog lik i del. Krkteristino je d je, iko je
iml izuzetno bogt i rznovrstn ivot, uspel d u
svojim uspomenm veom mlo ke o sebi.
Njnovije otkrie u knjizi Smo injenice, molim! (nslovljenoj po utobiogrfskom romnu
Smo injenice, ser! iz 1933. godine, uvrtenom u
knjigu) odnosi se n doprinos Irine Kunjine nstnku
sovjetskog nemog film. Sredinom dvdesetih godin
on je pisl scenrije i glumil n filmu. Jedn od
njenih scenrij, Mike protiv Judeni, relizovli
su 1926. godine lnovi vngrdne grupe FEKS,
ksniji klsici sovjetske kinemtogrfije Grigorij
Kozincev i Leonid Truberg (film je rekonstruisn
2006. godine).
Npokon, nov knjig, Smo injenice, molim!,
uz istrivnj u prethodnoj knjizi, pokzuje d je
Irin Aleksnder bil vn uesnik u kulturnom i
politikom ivotu XX vek. Njen znj nije loklnog
krkter. Posveen joj je upetljiv epizod u
uticjnoj knjizi Rebeke Vest Crno jgnje i sivi soko,
gde je prikzn nkon neuspele premijere njene
drme Pukin u Hrvtskom nrodnom kzlitu
1937. godine; o njoj u svojim Dnevnicim ispisuje
strnice Anis Nin, dok je erk Henrij Miler
Vlentin, izgled, dobil ime po junkinji njenog
engleskog romn Ndolzei tls. Jugoslovensk
kultur kod Irine Aleksnder im ulogu sstvnog
del svetske kulture.
Ove dve knjige, znimljive i sme po sebi, proiruju
n sznnj o XX veku. Vne su z rzumevnje
jugoslovenskih prilik, kojim su dobrim delom i
posveene. Meutim, one ne uklnjju mnoge
nedoumice vezne z Irinu Aleksnder. Misteriozn
dm oste intrigntn i z budue istorire.

SVI IVOTI JEDNE

LJUBAVI

Prevela: Irena Luki

Izdava: JESENSKI I TURK
Neki ljudi jednostavno nose legendu. I premda svi
znamo to bi se pod tim pojmom trebalo podrazumijevati, ipak svaki put na drugaiji nain ostajemo
zbunjeni neuhvatljivou biti, jer nam u pomnoj
ralambi iscuri poput zagrabljena pijeska kroz prste,
a od preostalih nekoliko sitnih zrnaca ne moemo
sloiti smislenu cjelinu. Naime, ljudi s legendom jesu
ta legenda i u tome je njihova privlanost.
Tako nam izmie i rusko-hrvatska knjievnica Irina
Aleksander. Dokumenti govore da je roena 15. lipnja
1900. godine u Peterburgu kao Iraida Kunina. U
rodnome je gradu zavrila gimnaziju i 1919. poela
studirati na Filozofskom fakultetu, a godinu poslije na
Pravnom fakultetu. U vrijeme graanskog rata zajedno s malenim sinom i muem, pukovnikom carske
vojske, emigrira iz Rusije. Obitelj je, navodno preko
Poljske, stigla u Hrvatsku i nastanila se u Zagrebu.
Meutim, brak s pukovnikom ubrzo se raspao, a sin
Aleksandar umro je od tajanstvene bolesti. Irina je,
kako navode neki izvori, upisala Pravni fakultet 1923.
Potom je, pod posve nejasnim okolnostima, otila
natrag roditeljima u Lenjingrad, gdje je osim studija,
bila angairana i na raznim kulturnim projektima, od
toga da je npr. pisala osvrte na filmove za lenjingradsku Pravdu, do toga da je glumila u filmovima.
Zagrepanina Boidara Aleksandera, kako navodi u
svojim memoarima, upoznala je 1921. godine.
Vjenali su se 1926. u Beu. Od tada Irina poinje
postajati "pravom kulturnom institucijom", kako kae
povjesniar Ivan Mirnik. U kui u orievoj 7 dri
salon u kojem se okuplja onodobna kulturna elita
"lijevoga" svjetonazora. U salon su zalazili npr. slavni
slikar Antun Motika te jo slavniji knjievnik
Miroslav Krlea. Bogat i velikoduan, Boidar je
pomagao umjetnicima. Osim toga, Irina je i sama pisala beletristike i literarno-kritike tekstove. Suraivala je, izmeu ostaloga, i u asopisu Knjievnik.

POLITIKA

12

Objavila je autobiografski roman Samo injenice, Sir!

i zbirku pria Crveni fes. Prevodila je s ruskog,
ponajvie djeju knjievnost. Na Krleinu preporuku
1937. izvedena je njezina drama o Pukinu, i to uz
suradnju najuglednijih ljudi: s ruskoga je dramu
preveo Branko Gavella, inscenirao je Ljubo Babi,
reirao Tito Strozzi, naslovnu ulogu igrao Vjekoslav
Afri No usprkos tome, drama je doivjela fijasko.
Godine 1941. Irina i Boidar bjee iz Zagreba i do
1955. ive u New Yorku. Potom u Parizu, a od 1960.
u Genevi.

Danko Plevnik

Ljudska prava na razliitost u

rvnju netolerantnosti
Danas se u Zagrebu odrava gay parada u ime proirenja prihvaanja ljudskih prava na razliitost.
Javnost se prema homoseksualcima u nas odnosi s
iskrenom netolerancijom, smatrajui da je ona plod
obijesne svijesti i razularene tjelesnosti, iako je ta
pojava stara kao i ovjeanstvo. Po Miroslavu Krlei
za pretvaranje prirodnog homoseksualizma u drutveno neprihvatljivu anomaliju krivi su Isus Krist i engleska kraljica Viktorija a homoseksualnost nije bolest
ni izopaenost pa se tu ne moe biti za ili protiv.
Postojala je i postoji kao razliita kosa ili oi. Te nam
Krleine reenice svjedoi Irina Aleksander u
nedavno izaloj knjizi Svi ivoti jedne ljubavi (Zagreb,
Hrvatsko filoloko drutvo i Naklada Jesenski i Turk,
2003). One ne podupiru tezu o Krlei kao homoseksualcu, iako je meu najistaknutijim intelektualcima
uvijek bilo homoseksualaca (Marcel Proust), nego kao
zatitniku njihovih osobnih prava. I danas se moralno
kuraniji intelektualci stavljaju na stranu te drutveno
proskribirane manjine i njihovo javno prihvaanje u
nekoj sredini postaje mjerilom tolerancije.

Irina i Bela Krlea

Sve do 13. prosinca 2002, kada je umrla u snu, Irina
je ivjela u stanu u sreditu Geneve te, usprkos poodmakloj dobi, kako je sama tvrdila, sreivala svoje
memoare o prijateljstvu s mnogim slavnim osobama
20. stoljea i tako zapravo ispisivala kroniku jednoga
neobinoga vremena. Ulomci iz njezina rukopisa
ivota, kao to je poznato, ve su bili objavljivani u
domaoj periodici, osobito dijelovi koji se odnose na
Hrvatsku i kulturni ivot izmeu dva svjetska rata.
Pritom je, to je i bilo za oekivati, posebnu pozornost
javnosti privukao Irinin odnos (poslovni i prijateljski)
s Miroslavom Krleom.

Aleksandrova u Krlei nije vidjela homoseksualca i

kad se on hvalio svojom biseksualnou kao opim
mjestom svaijeg (ne) osvjeenog spolnog ivota,
nego kao psiholokog ivota, nego kao psiholokog
hermafrodita u emu mu je parirala i supruga Bela. U
Krlei se ta dvospolnost manifestirala vie kao ensko
obiljeje (ranjivost, djeja uvredljivost i istinsko
koketiranje) nego kao muko (esto prejaki mozak) i
zato mu je za odreene enske slabosti trebalo i
ensko drutvo. I Miroslav i Aleksandrovoj ne znai
drugo doli: nedrutvenost, egoizam, neuravnoteen
odnos s ljudima, to je odredilo i njihovu hirovitu
logiku komuniciranja s drugima i sezonski izbor marionetskog teatra prijatelja i poznanika. Dok Krleu
vidi kao genija usmenog pripovijedanja, o Belinim
verbalnim manama govori s takvom iskrenou da to
izmie svakom konvencionalnom obziru.
Jo od Stanislava imia nije u krleolokoj
literaturi bilo toliko vlastitosti u analiziranju Krleina
opusa. U eseju Fuga krleiana Irina Aleksander dala
je toliko sretno neakademskih primjedaba i tumaenja
koje s Krlee skidaju pozlatu provincijskog zlatnog
teleta, ali mu u isto vrijeme pripisuju mo literarnog
demijurga, koji je sam sebi bio i Francois Villon i
Akademija i enciklopedisti. Literarni lopovi mrze
Krleu zato to on pie kao Krlea i ugroava im
originalnost Krlea nije bio stanje, nego vrijednost
zemlje, bio je alpski vrh iznad Panonske ravnice kome

Roman Douglas Tweed, van pogleda ne samo ire ve i

strune javnosti sve do prevoda na hrvatski, koji je kao
treu knjigu sa spisima Irine Aleksander objavila, u
svojstvu prevoditeljke i prireivaice rusistkinja Irena
Luki (Douglas Tweed i ostali, Hrvatsko filoloko drutvo,
Zagreb, 2011
13

Miroslava Krleu. Irina je bila mecena slikara Zemlje,

tako da su je mnogi i ovjekovjeili u svojim radovima.
Kao inteligentna i bogata ena voljela je javno
djelovati, pa je pisala lanke o ruskoj knjievnosti u
Vijencu i Knjievniku.asopis Knjievnik je,
da ga spasi od materijalnih problema, njezin mu ak
kupio i tako omoguio ljevici da ouva elitni periodik.
S poetkom Drugog svjetskog rata Aleksandrovi su
kao idovi postali nepoeljni te su se preselili u New
York. Poslije rata preselili su se u Pariz, a onda i u
enevu, gdje su proivjeli ostatak ivota.

je bio potreban urednik da ostane slavan poput

Musila, ali takvog urednika na ovim prostorima nije
bilo. Ona koja sama: nije imala pretjeranog stvaralakog talenta, uspjela je kreativno demistificirati
Krleinu poetiku ustvrdivi, meu ostalim, da njegovi
likovi nisu prikazani nego ispriani; Krlea govori
umjesto njih....
A umjesto koga je govorila ona kao agentica
Kominterne ili Staljinova Lijepa Plavka koja je
boravei i putujui Italijom po zadatku imala, preko
Janikovia, sprijeiti dolazak Pavelia na vlast? Je li
Krlea znao s kakvom enom prijateljuje? Je li ona
sama znala kome je prijatelj, a kome Mata Hari?
Naime, Irina Kunina Aleksander (Peterburg 1900,
eneva 2002) tip je ene koje nema, kako bi naslovio Ivo Andri. Ve i godina njezina roenja nije
pouzdan signal: u nekim hrvatskim publikacijama rei
posveene njoj navode godinu 1903. Kad sam prije
deset godina, kazala mi je prevoditeljica i prireivaica ove knjige Irena Luki, imala prilike listati
njezinu hrvatsku putovnicu (vidite, ovo mi je dao
Tuman!), vidjela sam upisanu godinu 1900, i pravo
ime: Iraida Efimovna Kunina. Udana Aleksander.
Mjesto roenja: Peterburg. Meutim, povjesniar
Ivan Mirnik pretpostavlja da je i ta godina izmiljena
te da je ona zapravo roena 1899. godine.

U svojim uspomenama, koje je pisala vie od etvrt

stoljea i za koje je tvrdila da oba seu vie od tisuu
stranica, naglasila je, prema Lukievoj, tek neke
momente iz svojega ivota: djetinjstvo i ranu mladost
u Petrogradu, odlazak s obitelji u Bjelorusiju (nakon
revolucije), dolazak u Hrvatsku i starost u enevi.
Pritom je objasnila da ih pie iz ljubavi prema svome
muu Boidaru i da su sve stvari proete ljubavlju
prema njemu. Svojoj prevoditeljici Lukievoj ak je i
rekla: Molim vas, napiite da su memoari posveeni
svetloj pamjeti Boidara,, Tih memoarskih stranica
ispalo je 250. Ostalo je, navodno, bilo u fazi dotjerivanja. Irina se, naime, alila da slabo vidi i da mora
plaati rusku daktilografkinju, a nema dovoljno novca
za to. Zbog toga memoarski tekst nije dostupan u
punom opsegu.

Rekla je i napisala da potjee iz obitelji visokog

dravnog inovnika. Stoga su joj djetinjstvo i rana
mladost protekli bezbrino, a polazila je u skladu sa
statusom, elitne enske kole. Nakon Oktobarske
revolucije poinje razdoblje zatamnjenja; obitelj
automatski postaje sumnjiva novom reimu, a oca ak
i uhiuju, i to nekoliko puta. U memoarima pak ona te
godine metea opisuje kao ivot u umjetnosti, kao
intenzivno duenje s pjesnicima i sudjelovanje u
literarnom ivotu rodnoga grada. Godine 1920,
Kunina je zajedno s prvim muem, carskim pukovnikom ernovom, preko Poljske i Turske stigla u
Herceg Novi, gdje je bio ureen kamp za ruske izbjeglice. Otuda su doli u Zagreb gdje se, kako ona pie u
memoarima, enov zaljubio u njezinu prijateljicu i
zajedno s njom otiao u Pariz. A Irina je zapoela
studij prava gdje je upoznala Boidara Aleksandra,
potomka poznate obitelji industrijalca Samuela
Aleksandra, idova. Boidar i Irina vjenali su se u
Beu 1926, godine. Nakon toga ona se nakratko
vratila roditeljima u Lenjingrad, gdje je djelovala kao
glumica, scenaristica i novinarka. Potom se za stalno
doselila u Zagreb i u svome domu, u orievoj 7 u
Zagrebu, drala je literarni salon, u koji je zalazila
ondanja krema lijeve knjievnosti i umjetnosti.

U jesen 2001, godine povjesniar Boris Zakoek,

koji radi u Dravnome arhivu Rijeka i koji se bavi
povijeu HSS-a, u dosjeu Boidara Aleksandra naao
je dopis rimske kvesture upuen jugoslavenskoj
policiji u kojem se baca sumnja na djelatnost Boidarove ene Irine. U dopisu se navodi da je Irina
Ruskinja, koja je nakon Revolucije dospjela u zatvor
u Petrogradu, ali se oslobodila zahvaljujui svojemu
tamniaru, pukovniku ernovu, s kojim je otila u
emigraciju. Poslije su se navodno vratili u SSSR - on
je strijeljan kao bjeloemigrant, a nju je Kominterna
angairala kao svoj punkt za ubacivanje komunista u
Hrvatsku. Usput je, dakako, trebala dojavljivati i
vane informacije iz politikog i kulturnog ivota nae
zemlje. U dopisu se upozorava jugoslavenska policija
da pomno prati kretanje branoga para Aleksander.
Lukieva se u svojem istraivanju povezala sa
Zakoekom jer su njemu za istraivanja povijesti
HSS-a trebale informacije iz Irininih memoara, a njoj
iz ivota: U to vrijeme ve sam zavravala prijevod
tih 250 stranica dotjeranoga rukopisa, koji je ona
dala za objavljivanje, i pomislila sam da bi uz njezine
zapise, s obzirom da su filtrirani i usmjereni na
velianje njezine spisateljske uloge (poze), bilo dobro
pridodati i ovaj dokument. Slijedee godine (2002)
Boris Zakoek otputovao je u enevu i posjetio Irinu
Aleksander, koju je zbog bolesti trebalo preseliti u
kliniku. Rodbina nije imala novca za plaanje
adekvatne zdravstvene njege predloila je da Hrvatska

Sredinja figura salona bio je knjievnik Miroslav

Krlea, a isticali su se i slikari okupljeni u grupu
Zemlja. Boidar Aleksander radio je kao odvjetnik
zajedno s Tomom Janikoviem, istaknutim HSSovcem, i kao bogat ovjek materijalno pomagao
14

otkupi njezin bogati arhiv, u kojemu dominiraju

memoari od 1000 stranica te se tako naplati njezin
boravak u klinici. U jesen 2002. Irina je preselila u
kliniku i Zakoek je popisao ostavtinu koju je
otkupio Arhiv Hrvatske. U toj ostavtini, meutim,
nije bilo memoara, a rukopisi koji su se nali nisu bili
odve zanimljivi. No, bilo je dokumenata koji govore
o tome da su Irina i Boidar imali problema i s
McCarthyjevom komisijom u SAD-u i da je FBI
vodio istragu protiv Boidara. Iz ostalih dokumenata
vidljivo je da su Irina i Boidar aktivno participirali u
politikom i drutvenom ivotu Francuske i vicarske
i da je ona ustrajno propagirala sovjetsku vlast i
kulturu.

cijeli ivot vjerojatno kao izlika da od ovih sugovornika izvue to vie potrebnih informacija. No,
vratimo se sintagmi ene koje nema: njezina arhiva
je otkupljena i trebala je stii u Hrvatsku. Meutim,
odvjetnik koji vodi postupak priopio je da se ne
moe provesti ostavinska rasprava sve dok se ne
pronae njezin originalni izvod iz knjige roenih. U
tom je smislu iz Petrograda zatraio spomenuti dokument, meutim, odgovoreno mu je da osoba pod imenom IRINA (IRAIDA) EFIMOVNA KUNINA nikad
nije bila upisana u matine knjige u Petrogradu!
Slobodna Dalmacija 28. lipnja 2003.

S obzirom na to da je intenzivno ivio mit o

njezinim opsenim memoarima, za koje toboe nijedan izdava u Hrvatskoj nije imao sluha, Lukieva
je smatrala da bi Irinini memoari bili zapravo svi
tekstovi koji govore o njoj: onih, dakle, 250 stranica
koje se doista moe nazivati memoarima, zatim
dokumenti iz Arhiva, popis ostavtine i fotografije,
izvaci iz pisama u kojima je ona pisala o sebi i svom
knjievnom radu te leksikon osoba koje spominje, a
koji daje pouzdane informacije o osobama iz njezina
memoarskoga teksta. Te dodatke sastavila je Jadranka
Pintari. U svojim memoarima Irina je esto pisala ne
samo kriva imena nego je iznosila krive podatke
(uostalom, kao i mnogi suvremeni pripadnici tajnih
slubi). Neka imena danas su pak ili zaboravljena ili
drukije tumaena, pa je ovo prilika itatelj sazna
neto vie o osobama iz njezina svijeta (npr. profesor
Zelinski, koji joj je bio idol u Petrogradu, zapravo je
bio aparatik i hulja, potkazivao je istaknute pisce;
profesor nije bio nikakav veliki znanstvenik - njegovi
se radovi smatraju sovjetolokom lakirovkom, itd.). A
da bi se doarala punina vremena, XX. stoljea, koje
je bilo prekratko za njezin bogat i natprosjeno dug
ivot, Jadranka Pintari sastavila je i kronoloki
pregled najvanijih osoba, dogaaja, izuma, duhovnih
stanja i sl. Uz dodatke je pridodana bibliografija
radova Irine Kunine Aleksander i popis radova o njoj.

Samo injenice, molim!

Tekstovi i dokumenti
Irina Aleksander
Prijevod: Irena Luki, Damjan Lalovi
Hrvatsko filoloko drutvo, 8/2007
U knjizi su skupljeni novi tekstovi i dokumenti koji
predstavljaju ivot i razmiljanja popularne Iroke,
ruske emigrantske knjievnice Irine Aleksander
(Peterburg 1900-eneva 2002). Tu je, ponajprije,
autobiografski roman "Samo injenice, Sir!", zatim
slijede lanci iz amerikog asopisa "Novosel'e",
korespondencija, transkript dokumentarnog filma u
kojemu ta velika dama pred kraj ivota rezimira svoje
nevjerojatne pustolovine te vaniji odjeci na njen lik i
djelo.

Lukieva je u pogovoru, naslovljenom Ispovijest

djeteta srebrnog vijeka, objasnila da je njezin memoarski tekst intertekstualan, da se u njemu prepoznavaju
motivi iz poznatih knjiga ruskih emigranata - iz
autobiografija Nine Berberove Kurziv je moj, iz
Prokletih dana Ivana Bunina, iz Na obalama Seine
Irine Odojevceve i drugih tekstova. Mnogi motivi
frapantno se podudaraju! Kunina je sebe vidjela kao
knjievnicu, a kako je ruski srebrni vijek (prva treina
XX stoljea) stavljao znak jednakosti izmeu ivota i
umjetnosti, uinilo mi se da je ona izabrala tipinu
pozu toga vremena - ivjeti ivot. Knjiga kao cjelina
zapravo govori sve o Irini Kuninoj: to je htjela biti
(knjievnica) i to je zapravo bila (visoko pozicionirana agentica Kominterne). Memoari su se pisali

Knjigu je priredila i ruske tekstove prevela Irena

Luki, dok je engleske tekstove preveo Damjan
Lalovi

15

Kada prve bombe padnu na Helsinki, optimisti e

nas podsetiti da je Finska, kao uostalom i Ukrajina,
nekada bila u sastavu Ruske imperije i da Putin prosto
mora da preboli kompleks poraza Sovjetskog Saveza
u Zimskom ratu. Kada Baltika flota grekom otvori
topovsku i raketnu vatru na Gdanjsk, optimisti e
skrenuti panju na to da bi pregovori o vraanju Rusiji
bivih vanih gradova imperije Romanovih, Varave i
Loa, i te kako pomogli Poljacima da sauvaju Krakov i Poznanj. I dok Poljaci razmiljaju, ruska armija
iz Kalinjingradske oblasti i Belorusije ulazi u Litvaniju, to je isto tako sasvim logino i optimistino, jer
se bolni kompleks izazvan bekstvom Litvanije iz
Sovjetskog Saveza takoe mora preboleti. Sve u
svemu, u ratu je ve poginulo nekoliko stotina hiljada
Ukrajinaca, Finaca, Poljaka i Litvanaca, no i milioni
Rusa, tako da se pojavila nada da ostali koji su
preiveli, ponu s organizovanjem masovnih mirnih
protesta i tako zaustave Putina.

Vitalij Portnikov

Zakoni napredovanja
Kada su se prvi mali zeleni pojavili na Krimu,
optimisti su nas uveravali da e se Vladimir Putin
zadovoljiti teritorijom svog omiljenog, no od strane
ruskih graana slabo poseenog poluostrva. Nakon
toga, kada su prvi diverzanti poli na Donbas, optimisti su nas uveravali da e se na Donbasu sve i
zavriti, jer Janukovi i kompanija samo separatiste
Donjecke i Luganske oblasti mogu da finansiraju i
svestrano podravaju njihov narod.
Sada, kada ruska armija stoji par kilometara od
Mariupolja, grada koji joj se oigledno ne raduje,
optimisti nas podseaju da je to takoe Donjecka
oblast i da je njoj preko potreban izlaz na more, jer
gde e oni utopiti sav taj ugalj koji Ukrajina vie nee
moi da kupuje i koji Rusiji ama ba ni za ta nije
potreban. Kada posle Mariupolja Vladimir Putin krene
dalje, optimisti e nam govoriti kako je to sasvim
razumljivo. Njemu je suvozemni koridor do Krima
vie nego neophodan jer, im Kerenskim zalivom
ponu da duvaju zimski olujni vetrovi, stanovnitvo
njegovog, a sad i naeg omiljenog poluostrva umirae
od gladi i zime.

I stvarno, roaci jo nepoginulih su organizovali

protestnu etnju u ime pomoi naih ugnjetenih i
progonjenih sugraana u severnom Kazahstanu, bez
obzira na to to je Kazahstan jo uvek saveznik
Rusije. Ali i u tome se da videti nekakva samosvojna
optimistika vizija: rat protiv Kazahstana moe odvui
Putinovu panju od rata u Evropi, i tako pokloniti
nekoliko meseci mirnog ivota Slovacima i Maarima, kojima inae ne gine napad ve sakupljene
vojske stacionirane u nedavno okupiranom gradu
Ugorodu, novoj prestonici novoosnovane Rusinske
narodne republike. I uopte, sve je to sasvim logino,
jer je jo Solenjicin primetio da je Kazahstan
predimenzioniran, a Putin Rusiji eli da vrati sve
teritorije koje su joj odvajkada pripadale.
A kad stigne u imkent, valjda e se zaustaviti.

Kada Putin ovim putem poe jo dalje, optimisti e

nam rei da je to njegovo putovanje sasvim logino,
jer je stanovnitvo istonih krajeva Ukrajine uvek
glasalo za Janukovia, a Rusija prosto hoe da na tom
podruju ponovo uspostavi balans sila i obezbedi
neophodnu pomo ruskojezinom stanovnitvu. Kada
Putin prodre u centar Ukrajine, optimisti e rei da je
to uvek bio deo Ruske imperije i da je to prosto teritorija koju ruski predsednik hoe vre da integrie u
Carinski savez s Rusijom. Kada Putin bombama srui
Kijev, optimisti e nas podsetiti da je u ovom gradu
bilo mnogo graevina izgraenih u nakaznom stilu
uasne staljinske arhitekture, a pored toga, sada se
otvorila mogunost za izgradnju nove Saborne crkve
Svete Sofije i nove Kijevsko-peerske lavre. Uostalom, Kijev je ruskojezini grad, tako da bombardovanje Kijeva nema nikakvog uticaja na areal
ukrajinskog jezika i kulture.

Vitalij Portnikov, Grani.ru 05.09.2014.

Prevod s ruskog Haim Moreno
Peanik.net

Kada Putin stigne do Kamjanjec-Podiljska, optimisti e rei da on prosto hoe da obnovi granice iz
1939. A kada on te granice pree, optimisti e pomisliti da on hoe da obnovi granice Sovjetskog
Saveza, to je, ako se imaju u vidu interesi Rusije,
potpuno logino.

Damija u imkentu

16

da zapie vrlo strogu ocenu o onome to neke od tih

velikana ponekad ini prosenim ili ak i ispod
proseka. Briljantni eseji posebno su posveeni slikarima Karavau, Vermeru, Rembrantu i Mantenji, dok
se slikari italijanske renesanse Antonelo de Mesina,
Pjero dela Franeska, Koreo, Mazao, Paolo Uelo...
posmatraju prevashodno u njihovom odnosu prema
hrianskim temama. A od dela svih njih, pisaca i
slikara, umetnika generalno, do razmiljanja o Zlu i
Dobru, velikim slovom, kratak je korak.
Gruinjski Zlo, u vidu avola ili Velikog Inkvizitora, prati kroz razliite manifestacije do dananjeg
dana. Okosnica njegove dileme je: da li je Zlo lako
prepoznati i koliko je ovek spreman da se ili njime
koristi ili da se od njega brani? Gde su koreni Zla, da
li je ono inherentno oveku i, ono najosnovnije: da li
je Zlo samostalno od Dobra, autentino u svojoj
grozoti i jadu koje iri oko sebe, i kako ga je mogue
zauzdati?
Ova pitanja, vena a krucijalna za ljudsku
civilizaciju, Gruinjski elaborira najvie na bliskoj
proivljenoj istoriji totalitaristikih drutava, faistikog i staljinistikog. Iz njih se u Dnevniku pisanom
nou iri niz tema ali glavne su: ideologija politikih
pokreta, Holokausti i gulazi, kao i licemerni odnos
Zapada prema Istoku, odnosno intelektualci u smutnim vremenima. Aveti revolucije i apatridi koji su
lutali Evropom i Novim svetom, lutaju i Dnevnikom
Herlinga Gruinjskog. Oni podseaju na konstantu
straha u oveku, glavni motiv njegovih akcija. Strah
e, na alost, kod manjine biti izazov da se dela i da se
opstane. Veinu e naterati da pogne glavu, ropski
uti i trpi poniavanje, zatiranje dostojanstva i preputanje sudbini.
Oni koji se, pak, kriju iza ideologije i koji se
udobno smetaju u prve redove revolucije, od mieva
postaju lavovi. A kako - Gruinjski citira Milovana
ilasa i prepriava vie susreta sa njim - nijedna
revolucija ne prolazi bez gvozdene ideologije, a
ideologija zahteva istrebljenje pravih ili izmiljenih
neprijatelja, eto, suprotno humanizmu, logora,
gulaga, Titovih partizana koji u Hercegovini u ime
ideologije ubijaju sopstvene oeve i igraju i pevaju
oko njihovih leeva, eto Katinske ume, eto Kambode Pola Pota.
Posebno poglavlje u Dnevniku pripada ponaanju
elite zapadnih (naroito francuskih!) intelektualaca
tridesetih godina u odnosu na sovjetsku vlast. Njihove
iluzije o besklasnom drutvu, pomodno filozofiranje o
Novom oveku koji se raa na Istoku, slepilo pred
gulazima (navedimo samo Sartra, ida, Malroa), u
osnovi je, kako je Saharov sjajno primetio, nedovoljno
razumevanje onoga to se krije iza fasade sovjetskog
totalitarizma. I svesno prenebregavanje da, kako
Gruinjski apodiktiki iznosi, gulag nije bio roak
nemakog koncentracionog svemira ve njegov brat
blizanac.

Anelka Cviji

Da li je Zlo lako
prepoznati?
Dnevnik pisan nou 1969-2000.
Gustava Herling Gruinjskog,
Slubeni glasnik 2010.
Retki su ljudi koje je priroda obdarila smislom za
sintezu svog velikog znanja i ogromnog ivotnog
iskustva, koju e uz nuni objektivni kritiki pristup
podariti svetu kao pouzdano svedoanstvo o jednom
vremenu. Na srpskom se jeziku pojavila ba takva
jedna knjiga - Dnevnik pisan nou 1969-2000 poljskog pisca, esejiste i kritiara Gustava Herlinga Gruinjskog (delove izabrala i prevela Biserka Raji).
itaocima u Srbiji Gustav Herling Gruinjski
poznat je po kratkom romanu Bela no ljubavi, koji je,
takoe u prevodu Biserke Raji, objavio aanski
Gradac. Autor je i jednog od prvih dela o sovjetskim
gulazima: njegov roman Drugi svet pojavio se 1951.
na engleskom i sa predgovorom Bertranda Rasela, ali
u Francuskoj je ekao tri decenije na objavljivanje. U
intervjuu voenom u leto 1999, Gruinjski je kazao da
je razlog za to nimalo laskavi portret komunizma u
knjizi, suprotan stavu francuske inteligencije koja je
tada koketirala sa sovjetskim reimom. U ime
Francuske, kad je knjiga konano objavljena, u jednoj
od uvenih TV emisija Apostrofi, Bernar Pivo se
Gruinjskom zbog toga duboko izvinjavao.
Rubriku dnevnikih zapisa, objavljivanih vie od tri
decenije u uvenom poljskom emigrantskom asopisu
Kultura, koji je izlazio u Parizu, Gruinjski je nasledio od Vitolda Gombrovia. Sama koliina teksta
govori da izbor nije nimalo lako napraviti, ali jo je
tea okolnost da je Dnevnik Gruinjskog kao kua sa
nizom ogledala iz kojih vas gledaju razliita lica
pisca. Ovaj viegodinji kandidat za Nobelovu nagradu raskona je renesansna linost: pored poljskog,
savreno je itao i govorio ruski, italijanski, francuski,
engleski, nemaki i panski. Sjajni je znalac knjievnosti, filozofije, religije, posebno hrianstva,
istorije i slikarstva. A sudbina je odredila da bude ne
samo svedok dva terora u jednom veku - faistikog i
komunistikog, nego i rtva jednog od njih. Izbor koji
je mudro sainila Biserka Raji pokazuje Gruinjskog u svim ovim svetlostima.
Njegovo pero esejiste pronicljivo analizira knjige i
sudbine Kafke, Stendala, Dostojevskog, Orvela,
Solenjicina, Nadede i Osipa Mandeljtama, Ahmatove, Cvetajeve, Flobera, Tomasa Mana, ali se ne libi i
17

Putokaz za razumevanje tog mranog vremena

totalitarizma u 20. veku, na koje je do smrti i bez
prestanka upozoravao, Gruinjski nalazi u Orvelovom
romanu 1984. Sve univerzalnije i sve aktuelnije, ovo
delo moe biti, kako pisac Dnevnika kae, lek protiv
totalitaristikog raka. A taj se rak, ve nam je sada
jasno, polako ali sigurno iri 21. vekom. ta je, osim
uobiajenih sredstava koja stoje na raspolaganju
jednom drutvu, potrebno pojedincu da pobedi tu
bolest? Primenimo svi lek koji je u logorima 60-ih
godina u SSSR na sebi primenio sovjetski politiki
disident Vladimir Bukovski, a to je unutranja
sloboda, iji je izvor vernost sebi i prijateljima. Nju
nam niko ne moe oduzeti. Gruinjski, koji citira
Bukovskog, svojim ivotom i trodecenijskim
Dnevnikom pisanim nou o tome najbolje svedoi.

Lidija Dedu

Amos Oz
je gospodin pisac, a ova
knjiga gozba za itatelja

En la komansau Dio krais la siaklon kai la tron.

U poetku stvori Bog nebo i zemlju. Nakon toga,
stvori Bog i sve ostalo to stvori, sve dok ne doe do
ovjeka. A kad stvori ovjeka, ostavi ga preputenog
drugom ovjeku. No, jo vie, samome sebi.
Reenica o postanku prva je i posljednja to ju je
Martin Vandenberg, uitelj esperanta koji je, prije
Holokausta, predavao u Roterdamu, uspio nauiti
svoje uenike u kibucu. Nakon toga je umro. I jo,
prije nego to e umrijeti, ustanovio je: Smrt je
anarhist. Nema nikakvog strahopotovanja prema
staleu, imovini, autoritetu, diplomama, u njenim
oima svi smo mi jednaki.
A zavretkom Vandenbergovog ivota, Amos Oz
zatvorio je okvir od osam pripovijedaka o ivotu
Jevreja u kibucu utopijskoj zajednici naroda koji je,
pokuavi se otrgnuti od strogih religijskih pravila u
uzrono-posljedinom odnosu ovozemaljskog i onog
poslije ivota, na neki nain uspio izbjei tipizaciju
idova kao materijalno bogate populacije s jedne
strane, ali se na kraju izgubio u strogim pravilima
druge vrste: jednakosti izbruene do mjere u kojoj se
gubi bliskost meu ljudima, i jo vanije, u kojoj se
javlja jo vea emocionalna otuenost pojedinca.
Kibuci su idovske zajednice osnovane poetkom
dvadesetog stoljea s ciljem izjednaavanja ljudskih
prava pojedinaca. Imovina je zajednika, svaki lan
zajednice vaan je kotai u pokretanju mehanizma po
kojem funkcionira sustav svi za jednoga, jedan za
sve. Zajedniki nazivnik im je poljoprivreda, dunosti se dodjeljuju prema fizikim i dobnim mogunostima, podjele se odnose samo na rad, a djeca
18

roena u takvom drutvu od malih nogu bivaju

primjerima pouavana odvajanju od emocionalne
vezanosti za roditelje i okretanju sebi jednakima: djeci
uz koju e odrastati.
O ivotu svakoga pojedinca glasa zajednica.
Zajednica odluuje jesu li argumenti za razvrgnue
braka dovoljno vrsti, smiju li/trebaju li mladi ljudi
napustiti kibuc i kolovati se u drugim dijelovima
zemlje ili svijeta, hoe li djeca provesti no u kui
svojih roditelja, ili spavati u posebno izgraenom
centru za odgoj.
Promatrano sa strane, hermetizam komune prilino
je gust i ini se kao nemogu za osobe koje ive u
slobodnijem svijetu. No, ipak, ivot u takvim okolnostima mogu je za konformiste, ili ljude koji vie
nemaju to izgubiti. Osim sebe.
Na takvu pozornicu smjestio je gospodin Oz svoje
glumce. Udahnuo im je ivot perom, mada, ako su im
imena i izmiljena, svatko od njih sigurno je jedna od
sudbina koja je, u povijesti idovskoga naroda, proivjela svoj vijek u takvoj zajednici.
Meutim, mnogo vie od pukih sudbina, ovi su
ivoti vektorske slike ljudi koji ih nose. Isprepleteni
na mnogo naina, vezani istim osobama ili razdvajani
od djece zbog krutih pravila zajednice, ti su ljudi
svedeni na minimum ivotnih potreba i kao takvi
utjeu se jedni drugima s mnogo vie potrebe nego bi
to, vjerojatno, inili u slobodnijem svijetu.
ena koja se utjee eni kojoj je preotela mua,
mukarac koji, zbog patnje svojeg djeteta, pretue
petogodinjaka, mladi rastrgan izmeu potrebe za
odlaskom i dunosti za ostankom, vrtlar koji se boji
voljeti i introvertirani djeak koji ne umije iza sebe
ostaviti ivot izvan zajednice - akteri su pria koje,
unato krutoj okolini u koju su smjetene, imaju nevjerojatno mnogo ljudskoga i toploga u sebi.
Vano je i vrijeme u kojem se odvija ivot u
kibucu. Po osnivanju novooformljene drave Izrael,
nakon Drugog svjetskog rata, u stalnim sukobima s
Palestinom, ljudi Izraela oprezniji su i ulniji, emu se
utjee i tim vea potreba za zajednitvom. Moe li se
ono odrati trajno, ili su ljudi kao bia isuvie veliki
individualci da bi se olako prepustili tuoj brizi?
Amos Oz je gospodin pisac. Jedan od onih koji, bez
mnogo rijei, umije mnogo toga ispripovijedati.
Jednostavne, itke, ali najvanije tople, ljudske i
poantirane, zaokruene prie o jednostavnim ljudima i
njihovim malim-velikim ivotima opravdano ga ine
jednim od najboljih suvremenih pisaca.
Meu svojima moda nije uzbudljiva kao neka od
razvikanijih knjiga koje osvajaju ljestvice itanosti, ili
moda beskrajno romantina, srcedrapateljna, okantna na nain kako diktiraju suvremeni literarni ukusi,
ali dira u onu iicu koja bi trebalo povremeno biti
zatitrana da bismo se osjetili ivima, zbog ega bi je
svaki itatelj trebalo pokloniti sebi.

Mercedes Monmany

Kako panci piu o jednom

od naih najveih pisaca
Knjievni kritiar Mersedes Monmani objavila je u
kulturnom dodatku madridskog lista ABC na dve
strane priu o Danilu Kiu, pod naslovom Svi protiv
Danila Kia, u kojoj se bavi likom i delom jednog od
najveih jugoslovenskih pisaca. Tekst prenosimo u
celosti.

Danilo Ki u svom radnom prostoru

Foto: Profimedia/V.Stankovi/
Ove godine se obeleava 25 godina od smrti jednog
od najboljih pisaca prolog veka: Srbina Danila Kia,
roenog u bivoj Jugoslaviji 1935, umrlog u Parizu
1989. Sin jednog Maara jevrejskog porekla i jedne
pravoslavne Crnogorke, Ki je pripovedao (pisao) kao
retko ko, sa izuzetno visokim literarlnim kvalitetom, o
dvostrukoj traginoj ubilakoj tiraniji - nacistikoj i
komunistikoj - koje su pretvorile u prah u 20. veku
ne samo ivote miliona ljudskih bia ve takoe i
humanitarne ideje jedne civilizovane Evrope.
Jedan od njegovih najeih branilaca, Suzan
Zontag, posvetila mu je sledee rei:
Smrt Danila Kia 15. oktobra 1989. u 54. godini
prekinula je na alostan nain jednog od najvanijih
literarnih dnevniara u drugoj polovini 20. veka.
Godina u kojoj je umro bila je annus mirabilis u
kojoj se u Centralnoj Evropi likvidirao totalitarni
reim u sovjetskom stilu. Uteno je misliti da je umro
okruen samo dobrim vestima.
Kada Zontag kae da samo misli da Ki, vatreni
protivnik nacionalistikih nitavnosti, nije imao
vremena (doiveo) da vidi ruenje multikonfesionalne i multinacionalne drave iji je graanin
jednom bio. Takoe, nije prisustvovao onome to se
desilo posle. Rat, koncentracioni logori i furiozni
nacionalizmi koji su unitili Jugoslaviju i uinili da se
ponovo pojavi Evropa varvarstva i terora.

Najbolje knjige
19

streljani, iako su na montiranim suenjima priznali

izmiljene delikte o anti-sovjetskoj sabotai.
Knjiga je izazvala veliki nemir i Ki je odluio da
ode u Pariz. To je bio rezultat orkestrirane kampanje
koja je trajala mesecima i koju su poeli lovaki psi
reima. Izmiljeni su svakojaki razlozi i uvrede, ak i
optuba za plagijat. Ki se u delu as anatomije
1978. branio od inkvizitora iz beogradske Koze
Nostre piui da je re o lovu na vetice. Inkvizitori su bili zvanini pisci, podravani od drave,
oni koji su iveli od dotacija, dravne slube i pomoi.

Revolucija koju je Danilo Ki doneo u literaturu

Centralne Evrope jednaka je onoj koju je prouzrokovao Dejms Dojs u anglo-saksonskoj, Kafka u
germanskom ambijentu i Bruno ulc u poljskoj
knjievnosti. Ki je to uradio iz jednog malog provincijskog grada, Drohobic, danas na teritoriji
Ukrajine (Ala Tatarenko).
esto je dovoen u vezu sa Borhesom, posebno
zahvaljujui izjavama u kojima je otkriva literarnu
geneologiju sa kojom se oseao blizak, ali razlike sa
velikim argentinskim piscem bile su nesumnjivo
velike iako su oficijelni pisci Titovog reima
pokuavali da ga napadaju koristei paralelizam sa
Borhesom. Bio je manje zainteresovan za metafizike
fenomene nego Borhes a mnogo vie za teme iz
istorije i politike. Njegovo divljenje prema Borhesu
bilo je ogromno, isto kao i prema Musilu, Nabokovu
ili Gombroviu, autorima koji su mu pomogli kada je
poeo egzil u Francuskoj.
Roen u jednom malom gradu u Srbiji, Subotici,
izmeu Budimpete i Beograda, Danilo Ki je sa 7
godina prisustvovao masovnom ubistvu Jevreja i Srba
od strane maarskih faista u Novom Sadu gde se
familija preselila. Njegov otac se spasio, ali je 1944.
bio deportovan i ubijen u Auvicu. Prisustvo
imaginarnog oca nestalog u detinjstvu dominira u
najveem delu njegovih knjiga, kao u Porodinom
ciklusu (1965-1972).
To su injenice koje, iz mate i sa nekim imaginarnim linostima, opisuje u svom drugom sjajnom
romanu Psalm 44 koji se sada pojavljuje i u naoj
zemlji u izdanju kue Akantilado koja je izdala i
druga njegova dela. U romanu jedna familija koju ine
mlada Marija, lekar Jevrejin Jakob koji u Auvicu radi
sa Mengeleom zvanim doktor Nie, i njihova beba
pokuavaju da pobegnu iz logora dok se iz daljine
uju ruski topovi. Ki je roman napisao sa 25 godina.
Na polovini knjige opisuje divljako masovno ubistvo
nezatienih staraca, ena i dece na obali Dunava to
je, verovatno, rezultat onoga to je video i to su mu
priali.
Kada je ve bio objavio nekoliko maestralnih dela Bata i pepeo, Peanik - i nekoliko godina pre
nego te e objaviti svoju famoznu Enciklopediju
mrtvih, Danilo Ki je 1976. objavio impresivnu i
nezaobilaznu novelu Grobnica za Borisa Davidovia o staljinistikim procesima 30-tih godina u
Moskvi. Knjiga nije potresla samo itaoce u njegovoj
zemlji, nego i sve oni koji su tada iveli pod sovjetskim jarmom. Uz pomo dokumenata dobijenih iz
razliitih izvora i svedoka, opisao je profile sedam
fanatinih komunista koji su bili masakrirani od
doktrine koju su branili. Kiova knjiga bila je puna
profesionalnih revolucionara i ideologija svake
vrste. Kriminalci su zavrili kao rtve terora koji su
sami proizveli. Nakon to su torturisani bili su

Prevod: Vladimir Stankovi

https://www.youtube.com/watch?v=P3AtaXnDTpk&f
eature=player_embedded

Vladimir Stankovi

Svi protiv Danila Kia

U utorak e biti organizovan skup posveen Kiu i
predstavljen njegov Psalm 44, a dnevnik ABC
objavio je u kulturnom dodatku opiran tekst pod
naslovom Svi protiv Danila Kia.
Srpsko-pansko udruenje kulture Ivo Andri
organizuje 25. novembra u prestinom madridskom
prostoru Casa del lector (Dom italaca) oma
Danilu Kiu (1935-1989) i izdavau aume Valjkorbi
(1949-2014) koji je naeg velikog pisca pribliio
panskoj italakoj publici. Tom prilikom bie
predstavljeno Kiovo delo Psalm 44 u izdanju kue
Akantilado.
Na skupu e govoriti Mirjana Mioinovi, urednica
literalnog naslea Danila Kia, Sandra Oljo, direktorka izdavake kue Alkantilado, udovica aume
Valjkorba, Luisa Fernandno Garido, prevodilac vie
Kiovih dela, Biljana Isailovi, prevodilac, i Mersedes
Monmani, knjievni kritiar. Upravo je Monmani u
kulturnom dodatku madridskog lista ABC na dve
strane objavila priu o Kiu pod naslovom Svi protiv
Danila Kia.
Kritiarka Kia naziva jednim od najboljih pisaca
prolog veka.
- Ki je pisao kao malo ko, sa izuzetno visokim
literalnim kvalitetom o dvostrukoj tiraniji, nacisitikoj
i komunistikoj - pie u uvodu.
Autorka istie da je Ki za literaturu Centralne
Evrope bio ono to je Dojs bio za anglosaksonsku ili
Kafka za germansko podruje.
Uz podatke iz biografije i konstataciju da je zbog
pritisaka komunistikog reima morao da emigrira u
Pariz navode se njegova najznaajnija dela sa posebnim osvrtom na Grobnicu za Borisa Davidovia.
Blic, 22. 11. 2014.

20

pitanja, i ostavlja ih otvorenim. Knjiga koju mnogi

proglaavaju prorokom zbog brutalne koincidencije
da je ba Miel Uelbek bio na naslovnici magazina
Charlie Hebdo uoi masakra (zbog ega je i sam autor
evakuisan iz Pariza nakon tragedije) i da je objavljena
istog dana kada se taj zloin dogodio.
Prvi tira od 220.000 primeraka francuskog izdanja
romana rasprodat je u rekordnom roku. Prvi tira od
270.000 primeraka nemakog izdanja takoe je
rasprodat.
Miel Uelbek (1958), pesnik i romansijer, pripadnik
generacije ezdesetosmaa, najtiraniji i najprevoeniji je savremeni francuski pisac. Knjievnou
poinje da se bavi relativno kasno, ali ve njegov prvi
roman Proirenje podruja borbe (1994) postaje
kultna knjiga u Francuskoj. Lien iluzija, ovek koji
na drutvo gleda iz ugla usamljenika koga vie nita
ne moe prevariti, Uelbek doivljava svetsku slavu
drugim romanom Elementarne estice (1998). Usledili
su romani Platforma, Mogunost ostrva, Karta i
teritorija i Pokoravanje.
Njegove romane, objavljene u milionskim tiraima,
deo kritike je ocenio izrazima pamflet i pornografija.
Izvesno je, meutim, da ak i oni koji mu zameraju
zbog vulgarnog renika i siromanog stila, smatraju
Uelbeka sociolokim i knjievnim fenomenom,
nezaobilaznim reperom u istoriji savremene francuske
knjievnosti.
B92
_________________________________________

Pokoravanje
Miela Uelbeka
Izdavaka kua Booka upravo je objavila roman
Pokoravanje Miela Uelbeka, najtraeniju svetsku
knjigu sa poetka 2015. godine.

Foto: Philippe Matsas

Flammarion
Roman objavljen istog dana kada se dogodio jezivi
napad na asopis Charlie Hebdo, ve je proglaen
knjigom godine i pokrenuo je lavinu optubi na raun
autora. Srpsko izdanje pojavljuje se meu prvima u
svetu, svega etiri sedmice posle francuskog.
Glavni junak romana je univerzitetski profesor
Fransoa, strunjak za legendarnog dekadentnog pisca
Uismansa, usamljenik na pragu srednjeg doba kome
ivot prolazi u sezonskim ljubavnim vezama sa
studentkinjama.
Isprva je nezainteresovan za aktuelne predsednike
izbore koji potresaju Francusku te 2022. godine.
Meutim, kada se u drugom krugu izbora, pored
neizbene Marin le Pen, neoekivano nae harizmatini lider Muslimanskog bratstva, i kad politike
igre uine da iza njega stane praktino cela francuska
politika scena Fransoa shvata da e se svet u kome
je dotad iveo relativno zadovoljno i sigurno brutalno
promeniti.
Na birakim mestima izbijaju neredi, izbori se
odlau, automobili gore na ulicama Pariza, a porodica
devojke jevrejskog porekla s kojom se Fransoa viao
prethodnih meseci odluuje naprasno da se iseli u
Izrael... U trenutku kada se graanski rat ini
neumitnim, Fransoa se sklanja u unutranjost zemlje
da saeka rasplet eksplozivne situacije. To putovanje
postaje i unutranja odiseja do najmranijih kutaka
njegove due i okrutno suoavanje s injenicom da
nikakvog dubljeg ivotnog smisla vie nema.
Francuska za to vreme, a s njom i vei deo Evrope,
ipak bez mnogo potresa ulazi u novu eru. Drutvene
promene menjaju i pojedince, a Fransoa i njegovo
okruenje reaguju razliito. Umorna, istroena judeohrianska Evropa postaje lak plen najmlae i
najprodornije monoteistike religije. Islam unosi novu
energiju i smisao u ivot dojueranjih liberala i
egalitarista...
To je knjiga koja e obeleiti ovu i mnoge godine
pred nama. Knjiga koja umesto nas postavlja teka

Josip osberger

Bne Brit
Meunarodni red Bne Brit je prvobitno ustanovljen pod imenom Bundes Bruder da bi kasnije dobio
ime International Order of Bnai Brit (IOBB) .
Osnovan je sa ciljem stvaranja boljeg i pravednijeg
drutva, da deluje kao humanistika i humanitarna
organizacija na ravni opteoveanske borbe za
ravnopravnost, blagostanje i toleranciju. Ime je
skraeno na Bnai Brith na 13. konvenciji reda u
Cincinnatiu aprila 1930. godine.
U jednoj njujorkoj kafani, Sinsheimers Caf u
Essex ulici, 13. oktobra 1843. godine, grupa od
dvanaest Jevreja - imigranata iz Nemake u SAD,
oformili su organizaciju koja e delovati kao
sveobuhvatna, nacionalna i jevrejska, za razliku od
postojeih verskih, politikih, strukovnih, kulturnih i
dobrotvnornih udruenja jevrejskog naroda, i koja e
predstvaljati most izmeu Jevreja i ostalih delova
drutva, kao i izmeu Jevreja raznih politikih i
verskih ubeenja.
21

naziva na engleske (predsednik, potpredsednik itd.),

ali su zadrali hebrejske nazive za oficire distrikta
(Grand Nasi Abh, Grand Aleph itd.). Nakon jedanaest
godina (CGL 1879) smanjen je trostepeni ritual na
jednostavni, dostojanstveni jednostepeni.
Po jednostepenom ritualu iz 1879, znamenja i
simboli koji se prilikom inicijacije upoznaju bili su:
bela, plava boja, crvene pruge (simboli ropstva u
Egiptu), ue nit bratstva, patriotizam i lojalnost
dravi, pastirski tap simbol budnosti, Ploa Zakona
(Dekalog), koveg sa Herubim, sedmokraka Menora
(simbolizuje Svetlost, Pravdu, Mir, Dobroinstvo,
Bratsku ljubav, Harmoniju, Vernost i Hram svetog
Grada.
Osnivai su bili Henry Jones (stvaralac osnovne
ideje), Isaac Rosenbourg, William Renau, Reuben
Rodacher, Henry Kling, Henry Anspacher, Isaac
Dittenhoefer, Jonas Hecht, Michael Schwab, Hirsch
Heineman, Valentine Koon i Samuel Schaefer.

Herub je simbolina figura

koja predstavlja odreene karakteristike slave
Boga. Nasuprot popularnoj mitologiji, Herubim
(mnoina od Herub, hebr.) nisu aneli, enigmatski
polubogovi, ve krilata i oskudna obuena zdepasta deca hebrejske tradicije.

Ime reda je ustanovjeno prema postulatima

istoriografske nauke, onako kako je pisano i govoreno
svojevremeno u Jugoslaviji - Bene Berit. U zemljama
engleskog i nemakog podruja odomailo se ime
B'naj B'rit, dok je u Izraelu Bne Brit (Sinovi zaveta).

Ceremonija primanja u Red ima dva dela. Prvi je

simboliko hodoae u lou a drugi deo je predavanje o interpretiranju hodoaa.

Za simboliko znamenje reda odabrana je Menora

sa sloganom Dobroinstvo, Bratska ljubav i Sloga.
Masonska kua na uglu ulica Oliver i Henry, u
New Yorku, iznajmljena za dva dolara na dan. Dana
12. novembra 1843. u 8 sati navee bilo je mesto
prvog susreta prve B'nai B'rith loe. Henry Jones je
odreen za privremenog predsednika. Loa je dobila
ime New York Lodge br.1. Ova grupa je brzo rasla. Na
svakom sledeem skupu prikupljeno je 20 do 25 molbi
za prijem. Svaki novi lan je bio savetovan da slua,
da gleda i da uti! Aura misterije uticala je da
zajednitvo sve vie jaa u vrsto bratstvo.
Prva loa na zapadnoj obali je bila Ophir Lodge,
osnovana u San Fracisku 1855. godine. Ve 1863. tu
je nastao distrikt br. 4.
U drugoj polovini XIX veka ritual i regalije su ule
u upotrebu. Godine 1843. postavljen je ritual od est
stepeni koji je odredio ciljeve i namere Reda, svaki
ilustrovan sa primerima iz jevrejske istorije.
Na Konstituciji Velike loe (CGL) 1857. godine,
delegati su glasali za restrikciju noenja regalija (samo
oficiri) i za odbacivanje veine ceremonijalnih rituala.
Za nove kandidate, inicijacijska zakletva je zamenjena
jednostavnim zavetom asti. Broj stepena loa je
smanjen sa est na tri.
Na sesiji CGL-a 1866. godine pobedila je odbrana
veine rituala. Kretanje, davanje znaka je iziskivalo
ritual. Svaki stepen je nosio raznobojne kecelje na
kojima je morao biti naznaen IOBB.
Na Konstituciji Velike loe 1868. godine, delegati
su izglasali promenu imena oficira loe sa hebrejskih

Vrhovni zadatak BB je raditi i paziti

Tri glavna principa BB su
DOBROINSTVO, BRATSKA LJUBAV I
SLONOST (IOBB Ritual 1905)
Od 1859. godine lanovi BB su mogli biti i ene.
Od 1895. je dozvoljeno da se osnuju pomone loe za
ene, a od 1897. se osnivaju isto enske loe, prva u
San Francisku. Taj deo Reda je 1909. dobio naziv
BBW Bnei Brit Women i postala internacionalna
organizacija.
Tokom 1920, kada su osnivani redovi kao Rotary,
Lions i drugi, BB je poeo da naglaava svoj program
pozitivnog, vitalnog i kreativnog uea Amerike
jevrejske zajednice.
U misionarskoj ulozi predvieno je uee u svim
asnim i nunim patriotskim i ovekoljubivim akcijama, utvrenim odredbama posebne Konstitucije.
Akcenat je stavljen na branik ugroenih pripadnika
jevrejskog naroda, usled delovanja spoljnih neprijateljskih faktora antisemitizma i unutranjih nepovoljnosti siromatva, beznaa, netrpeljivosti, neznanja.
Ve u prvoj deklaraciji propisani su sledei zadaci:
* jaanje duhovnog i moralnog karaktera pripadnika,
* razvijanje ivotnih naela ovekoljublja,
* potpomaganje nauke i umetnosti,
22

Red uspostavlja veze s velikim asocijacijama u

Evropi, kao to su The Alliance Isralite Universelle
of Paris, Jewish Colonization Association of London, i
Israelitische Allianz of Vienna.
Na petogodinjoj Konvenciji Reda, odranoj od 29.
aprila do 3. maja 1900. godine u ikagu, odreeno je
da se na saradnju pozovu sve evropske i amerike
srodne asocijacije radi modernije edukacije vezane za
industriju i poljoprivredu meu Jevrejima u Galiciji.
Red je bio veoma aktivan i na planu nalaenja posla
rumunskim Jevrejima koji su, zbog verske netolerancije, bili prinueni da napuste svoju domovinu.
Rumunski Jevreji su, dolaskom u New York, rasporeivani po loama distrikata radi reavanja egzistencijalnih problema.
Tokom postojanja i delovanja Reda, kroz razne
donacije, pozajmice i akcije, utroeni su milioni
dolara za pomo lanovima Reda, udovicama, sirotitima.
Loe su, zatim, nastajale u Palestini i u ostalim
bliskoistonim zemljama, kao i na Balkanu. Na
teritoriji dananjeg Izraela, BB je ustanovljen 1888.
godine, kada je filozof Ze'ev Herzberg osnovao prvu
lou Jerusalim u istoimenom gradu.
Svet je podeljen na distrikte. Prva loa u Engleskoj
je inaugurisana 1910. Loa Velike Britanije postala
je, 1925. godine, distrikt No. 15.
Godine 1885. BB konvencija je odluila da spoji
razne bratske jevrejske organizacije: Nezavisan red
Slobodnih Sinova Izraela (osnovan 1849. od masona,
Samostalnog reda Starih Momaka i drugih iz
nemakog reda Harugari koji je tada brojao 11 hiljada
lanova), zatim Kesher Shel Barzel (1860. imao je
9000 lanova).
Osim njih, bili su to i lanovi reda American Star,
Samostalni red Amerikih Izraelita osnovan 1884,
lanovi reda Slobodnih Sinova Izraelita i sinova
Benjamina, Samostalni red sinova Jude iz 1890, red
Brit Abraham iz 1859, te Nezavisni red sinova
Abrahama koji su osnovali masoni 1892. godine.
Velika loa BB je osnovana po uzoru na masonsku
sa svim ritualima baziranim na Kabali, s tajnim
nainom rukovoenja i lozinkama, kao to je odomaeno u masoneriji kotskog Reda.
U dananje vreme lanovi BB su ukljueni u:

* ublaavanja nevolja siromanih i onih kojima je

potrebna pomo,
* negovanje bolesnih,
* pomaganje rtava progona u svim situacijama.
Stranake i politike rasprave, kao i sve druge
netrpeljive razmirice zasnovane na razlikama akenaza i sefarda, ortodoksa i neortodoksa, izriito su
zabranjene.
Demantovane su tvrdnje o uzrono-posledinoj vezi
osnivanja BB sa razmiricama u masoneriji usled pojave antisemitizma ispoljenih prema Jevrejima, ak i
prema jevrejskim lanovima masonskih loa, mada su
takve pojave postojale.
Bez obzira na te demante, u nejevrejskoj javnosti i
dravnoj administraciji veine zemalja sveta, loe BB
bie tretirane kao masonske, uglavnom u peorativnom smislu. U masonskim loama bie tretirane, po
pravilu, kao nemasonske ili, u povoljnijoj interpretaciji, kao atipne polumasonske organizacije.
Nesporazumi su poticali preteno iz neznanja profanih o pravom karakteru masonskih organizacija.
Devijacije koje se javljaju kod profanih u vidu ispada
prema Jevrejima, esto su posledica brojnih lanova
Jevreja u masoneriji. To je dovelo do toga da meu
osnivaima BB prednjae lanovi masonskih loa.
Meu lanovima BB bie lanova koji e istupati kao
masoni.
Pitanje tajnosti rada BB je bilo stalno na dnevnom
redu bratstva i menjalo se, da bi se 1920. definitivno
odustalo od tajnosti.
Samosvojnost loa BB oznaena je imenom i
radom. One su isto jevrejske i njihova delatnost je
javna.
Zlonamerna, kao i dorbonamerna identifikacija BB
kao masonske organizacije zasniva se na ceremonijalu
sastanaka radova u posebnom zdanju Hrama, strogom odabiru lanova, izuzetnim zadacima i dometima
delovanja. Istovetni tretman dravnih vlasti u Jugoslaviji masonskih i BB loa (u vreme njenog delovanja) bio je vidljiv ve i po njenoj registraciji kao
humanitarnoj organizaciji.
Uspostavljanjem prve strane (neamerike) loe u
Berlinu 1882. godine, BB postaje meunarodna organizacija. Ime te loe je bilo Deutsche Reichsloge No.
332.
Godine 1885. bilo je ve dovoljan broj loa za osnivanje Velike loe Nemake. Brat Julius Bien poslat je
s tim zadatkom u Nemaku.
U isto vreme, razvoj Reda je doveo do ustanovljavanja Velikih loa Rumunije i Austro-Ugarske
monarhije, i to u Bukuretu i Pragu. Tako je distrikt 9
ustanovljen u Rumuniji 1889. godine, a iste godine je
ustanovljena i loa u Austriji. uveni psihijatar
Sigmund Freud osnovao je BB lou u Beu, 1897.
godine.
U Beu Red objavljuje tromeseni asopis dok u
Berlinu izlazi mesenik.

- procesu Tikkun Olam (pokret Popraviti svet)

- razvijanje jakog individualnog i kolektivnog identiteta,
- zatitu ljudskih prava i borbu protiv antisemitizma,
- unapreivanje jevrejskog interesa u nacionalnim i
svetskim razmerama.
Svet je danas podeljen na distrikte sa preko 500
loa u 59 zemalja i sa vie od 500 hiljada lanova u
Evropi, SAD, Latinskoj Americi, Kanadi, Australiji
(gde je prva loa osnovana 1944. u Sidneju) i Novom
Zelandu, te s kancelarijama u EU u Briselu i s lanstvom (nevladin status) u UN od 1947. godine.
23

Centrala Bnai Brith International danas se nalazi

u Washingtonu D.C.
BB Europe ima sedite u Briselu. Obuhvata preko
150 loa u 29 evropskih zemalja, sa vie od 7000
lanova.
Organizacija BBYO Bnei Brit Youth Organization
obuhvata omladinu od 13 do 18 godina, s tim to se
granica starosti prilagoavala po sredinama. Organizacije je osnovana 1923. (prvi apter u Omahi, Nebraska), a za meunarodnu organizaciju proglaena je
3. maja 1924. godine.
Na desetogodinjici rada postojalo je ve preko 100
aptera u Severnoj Americi. Prvi apter u Evropi
ustanovljen je 1936. u Bugarskoj (zvao se Kamen),
nedugo zatim u Velikoj Britaniji, Halifaksu, Novoj
kotskoj, irom Evrope i u Tel Avivu.
Organizujui sportske aktivnosti i edukativne programe, BBYO se razvija nakon Drugog svetskog rata.
Sa preko 18000 lanova, BBYO danas nastavlja svoj
rad kroz dva ogranka: AZA za deake i BBG za
devojke.
Red za deake Ahava, Zadekah, Achut (AZA) Ljubav, Oprez, Jedinstvo, BB je prihvatio 1925.
godine. Red za devojke BBG je oformljen 1940. kao
deo BB WOMEN.
Najzad, 2002. godine BBYO je prestruktuiran kao
nezavisna meunarodna organizacija.

www.mansarda.rs
"Nisu sve knjige opasne, opasna je samo
jedna" (Danilo Ki)

Stranice posveene Jevrejima bive

Jugoslavije
http://elmundosefarad.wikidot.com
Ne zaboravite da otvorite
www.makabijada.com
Istraivaki i dokumentacijski centar
www.cendo.hr

asopis za knjievnost Balkana

iji je jedini kriterij estetski
www.balkan-sehara.com

Iz knjige Josipa osbergera Masoni u Vojvodini 17851940. Izdava: Merkur impex d.o.o. Novi Sad 2014.
___________________________________________

U ovom broju
Miljenko Jergovi: Filip David ili Otrov
sjeanja
Dobitnik Ninove nagrade za 2014. godinu.
Vitold Gombrovi:Vitkaci
Rdmil Lotin: Slik poljske kulturne
ntropologije Biserke Rji
Dragana V. Todoreskov: Prie o eni Fride
Filipovi
Zorislv Punkovi: Misterija Irine
Aleksander
Irina Aleksander: Svi ivoti jedne ljubavi
Danko Plevnik: Ljudska prava na razliitost u
rvnju netolerantnosti
Vitalij Portnikov: Zakoni napredovanja
Anelka Cviji: Da li je Zlo lako prepoznati?
Lidija Dedu: Amos Oz je gospodin pisac
Mercedes Monmany: Kako panci piu o
jednom od naih najveih pisaca
Vladimir Stankovi: Svi protiv Danila Kia
Miel Uelbek: Pokoravanje
Josip osberger: Bne Brit

Lamed
List za radoznale
Redakcija - Ivan L Nini}
Adresa: Shlomo Hamelech 6/21
42268 Netanya, Israel
Telefon: +972 9 882 61 14
e-mail: ninic@netvision.net.il

24