Da li je dobro biti stroga mama?

Vesti bez komentara

Da li strogo vaspitanje dece, po uzoru na kineske majke, zapravo
daje najuspeniju decu na svetu?

ta ete uiniti ako vam kolarac donese kui ocenu niu od petice? Da li
ete to smatrati normalnom pojavom u obrazovanju vaeg deteta,
razgovarati s njim razumno, nastojei da shvatite razloge, a moda i
potraiti savet u koli. Ili e vae dete za ruak dobiti pohovani mozak,
kao i zabranu pristupa raunaru i mobilnom, a ukinuete mu druenje s
prijateljima, odlazak na roendane i vankolske aktivnosti, sve dok se ne
vrati na kolosek broj pet, jer bez 5,00 nema upisa u bolju kolu ili fakultet.
Ili?
Ako ste sluajno majka B, spadate u kategoriju roditelja kojoj prednost
daje profesor prava sa Jejla Ejmi ua u svojoj knjizi Borbena himna majke
tigrice. U tom hitu iz 2011. godine, autorka po onoj da su roditelji prvi i
najvaniji uitelji, dokazuje superiornost kineskih majki.
Dok zapadni roditelji nastoje da potuju deju individualnost, podravaju
ih da se bave onim to vole i daju im podsticajnu sredinu, Kinezi,

objanjava ua, smatraju da e svoju decu najbolje pripremiti za

budunost ako ih snadbeju vetinama, znanjem, radnim navikama i
samopouzdanjem. Majke tigrice detinjstvo smatraju razdobljem uenja, ne
igre.

Majke tigrice detinjstvo smatraju

razdobljem uenja, ne igre
Detinjstvo nije igra, ve uenje
Poto je i sama dete ambicioznih kineskih roditelja, univerzitetskih
profesora, udata za Amerikanca, takoe profesora sa Jejla, Ejmi ua je
svoje pedagoke tvrdnje dokazivala na primerima vaspitavanja svojih
erki Sofije i Lulu. Koristila je sve, ukljuujui nasrtanje, pretnje i urlanje
dok ne izgubi glas, kako bi bila sigurna da e njene devojice postii
vrhunske rezultate.Sofija i Lulu nisu smele da idu na deje zabave, da
imaju prijatelje ili uestvuju u kolskoj predstavi, gledaju TV i igraju
kompjuterske igrice, same biraju izborne predmete, donose kui bilo koju
ocenu osim petice. Morale su da budu uenice broj jedan u svemu osim u
fizikom vaspitanju, da sviraju samo violinu ili klavir, s maminom
ambicijom da ih svirka dovede do uvenog Karnegi Hola, to je jednoj
keri i polo za rukom.
Za zapadnu majku, tvrdi ua, strogoa znai teranje deteta na pola sata
dnevnog vebanja instrumenta, a za kinesku barem etiri sata. Prema njoj
kineski roditelji ne doputaju deci izbor bilo ega prema njihovim
sklonostima, jer podilaenje detetovim eljama ne vodi nikuda.

uine teze bi mogle da se svedu na jednu reenicu: uspeh neke zemlje

zavisi od drila u dejoj sobi.
Iako je ua objanjavala da su to delom seanja na sopstveno djetinjstvo i
da ne mora sve da se shvati doslovce, pa ni kineske majke ne moraju
nuno da budu Kineskinje, nego uopteno roditelji sa super strogim
vaspitanjem, knjiga je, naravno, izazvala tektonske potrese u svetu
pedagogije i psihologije.
Naroito u nekim zemljama poput vedske, koja je uzor mnogima zbog
savremenog naim uenja koji daje prednost linoj autonomiji uenika, za
razliku od klasinog pristupa gde nastavnik ima glavnu re. I gde svi imaju
jednake anse za uenje.
Neki su njome ipak bili oduevljeni, verujui da je takva istonjaka
pedagogija pretvorila Kinu u ekonomskog tigra, pa se kineski uzor za
evropske zagovornike protegao sve do dejih vrtia i kolskih klupa.

Uostalom,Ejmi ua je nedavno trijumfovala: starija erka je prole jeseni

primljena i na prestini Harvard i na uveni Jejl, ali je izabrala Harvard.
Da li strogo vaspitanje dece, po uzoru na kineske majke, zapravo
daje najuspeniju decu na svetu?

Da li kineski recept zaista funkcionie?

Bura se jo nije stiala oko uinih metoda proizvodnje intelektualnih
supermena, kada je Su Jeong Kim, izvanredna profesorka sociologije na
Univerzitetu Teksas u Ostinu, poreklom Junokoreanka, objavila letos
studiju kojom pobija sve za to se zalae uoa. Deca mama-tigrica imaju
loije ocene, otuenija su od roditelja i depresivnija od dece liberalnijih
mama i tata koji im pruaju podrku, koji nastoje da razumeju njihove
potrebe i elje, zakljuila je Kim.
Mit o mamama tigricama, znai, ba i ne funkcionie. Jedu li
mame tigrice svoju decu?
A onda je u decembru stigao hladan tu: najnovije meunarodno
istraivanje procena znanja i vetina petnaestogodinjih uenika iz 65
zemalja (PISA) pod pokroviteljstvom OECD-a, pokazuje da su uenici iz
kineskog angaja prvi u svetu u sve tri ocenjivane kategorije,
matematikoj, naunoj i italakoj pismenosti. Sledi Singapur, a na treem
mestu je Hong Kong opet Kina.

Neki su odmah primetili da u obzir nije uzeta cela Kina, nego samo dve
najrazvijenije sredine, i da bi u protivnom slika moda bila malo drukija,
ali ipak.
Da li to znai da uin recept zaista funkcionie? Zato se onda Juna
Koreja nala tek na petom mestu (ispred nje je Estonija na podruju
nauke), uvena po najstroem obrazovnom sistemu, helikopter
roditeljima koji stalno zuje oko dece, uzimajui ak godinji kada im deca
polau maturu i prijemni za fakultet? Ili zato su uenici najjae
ekonomske sile Sjedinjenih Drava po kvalitetu obrazovanja na 36. mestu
i zato ih je prela ak mala Slovenija?
Najvei Pisa-ok doiveli su ipak veani, srozavi se na 38. mesto. Neki
tvrde da je razlog reforma iz 1992. godine sa novim sistemom privatnih
kola, dok drugi krive ideju da uenik, bez pritiska sa strane, sam
preuzima odgovornost za uenje, te suvie labav pristup roditelja odgoju
za koji kineske mame-tigrice tvrde da vodi u orsokak.
Autorka: Ejmi ua, profesor prava na univerzitetu Jejl

Samo nekoliko meseci nakon amerikog

izdanja novosadski Psihopolis je objavio knjigu koja je okirala
Amerikance, i izazvala nezapamenu lavinu reakcija i komentara o
vaspitanju dece i dola na naslovnu stranicu magazina TIMES.

Autorka Ejmi ua, profesorka prava na Jejlu, kineskog je porekla i u vreme

dominantnog preterano popustljivog vaspitanja i imperativa ideologije
srenog deteta, zastupatigar vaspitanje koje se, u skladu sa kineskom
tradicijom, zalae za strogo vaspitanje koje daje odline rezultate.
Iako doekana na no od komentatora, medija i roditelja ubrzo je
postala jedna od pet najprodavanijih knjiga na Amazonu. Ova
teorija vaspitanja izazvala je pravu paniku, jer osnovni
mehanizam ove vaspitne tehnike jeste odlaganje zadovoljstva:
deci se uskrauju lako dostupne radosti a zarad potencijalno
veih nagrada u budunosti! injenica da je knjiga vrlo brzo
postala ampion itanosti, a autorka zauzela naslovne strane i
intervjue u najtiranijim asopisima, dokazuje da ameriki
roditelji oseaju da neto ozbiljno nije u redu sa nainom na koji
vaspitavaju decu.

Prethodna strana1