Sadrzaj

Uvod........................................................................................................................... 2
ivot I djelo Max Weber.............................................................................................. 3
Drutveni odnos...................................................................................................... 4
Veberova sociologija vlasti......................................................................................... 5
Tradicionalna vlast...................................................................................................... 6
Harizmatska vlast.................................................................................................... 6
Zakljuak:................................................................................................................... 7

Uvod
Sociolog, ekonomist, pravnik i politiar, Max Weber je roen 21.1864. u Erfurtu. Njegov
otac, koji je poticao iz ugledne porodice pruskih trgovaca platnom i tekstilnom robom,
bio je jedan od pravnika nacionalne liberalne stranke i dugogodinji lan njemakog
parlamenta. Njegova majka, koja je bila umna i plemenita protestantkinja, vodila je
porijeklo iz uiteljske iinovnike porodice Fallenstein. Max Weber je bio slabog zdravlja
i u etvrtoj godini preleao je meningitis. Odrastao je u Berlinu gdje se je njegova obitelj
doselila kada je imao 5 godina. Pokuau da obradim njegov ivot, da ukaem neke
bitne stvari koje je Max Weber uinio, iz oblasti sociologije, ekonomije, prava i politike.

ivot I djelo Max Weber

Sociolog, ekonomist, pravnik i politiar, Max Weber je roen 21.1864. u Erfurtu. Njegov
otac, koji je poticao iz ugledne porodice pruskih trgovaca platnom i tekstilnom robom,
bio je jedan od pravnika nacionalne liberalne stranke i dugogodinji lan njemakog
parlamenta. Njegova majka, koja je bila umna i plemenita protestantkinja, vodila je
porijeklo iz uiteljske iinovnike porodice Fallenstein. Max Weber je bio slabog zdravlja
i u etvrtoj godini preleao je meningitis. Odrastao je u Berlinu gdje se je njegova obitelj
doselila kada je imao 5 godina. Pokuau da obradim njegov ivot, da ukaem neke
bitne stvari koje je Max Weber uinio, iz oblasti sociologije, ekonomije, prava i politike.
Meu njegovim uiteljima najvaniji su bili:
Immanuel Becker, R. Van Gneist, Karl Knies, Adolf Goldschmit. Po zavretku studija
Weber je najprije jedno vrijeme sluio u sudu, da bi ubrzo postao docent na Berlinskom
sveuilitu. Ve 1893. Godine Max Weber je bio pozvan za redovnog profesora
ekonomije na sveuilitu u Freiburgu, gdje se naroito zbliio sa poznatim filozofom
Heinrichom Rickertom, a dvije godine kasnije je preuzeo ekonomsku katedru u
sveuilitu u Heidelburgu kao nasljednik Karla Kinesa.

Drutveni odnos
Veberova definicija moi, ukljuuje pojam drutvenog odnosa. Fenomen moi je, dakle,
mogu unutar odreenog drutvenog odnosa.ovek moe da ispoljava mo na tritu,
za predavakom katedrom, na veernjem prijemu, u sportu ili naunoj diskusiji, u
erotskom ili odnosu milosra.
Na direktno pitanje ta podrazumeva pod politikom Veber, u svom zamenitom tekstupredavanju Politika kao poziv, daje sledei odgovor:
Politika e, dakle, za nas da znai tenju ka uestvovanju u moi ili uticaju naraspodelu
moi bilo izmeu drava, bilo izmeu grupa ljudi u dravi u pojam politikog odnosa. 1
Veber bi tvrdio: ko moe da stekne mo uprkos otporu, moeda je stekne i uz
saglasnost. Naravno, obrnut odnos ne vai.

Veberovo odreenje drave

Politika zajednica, a drava pre svega, oekuje od pojedinaca da se izloi smrtnoj
opasnosti ako je to, moda u interesu zajednice.
Poseban i najvaniji oblik politike zajednice je drava. Drava je jedna od najvanijih
drutvenih tvorevina, a sve politike tvorevine su tvorevine koje upotrebljavaju silu.
Osnovne funkcije drave po Veberovom miljenju su:

Ustanovljenje prava
Zatita line sigurnosti i javnog reda
Zatita steenih prava
Negovanje higijenskih,pedagokih, drutveno politikih i drugih kulturnih interesa
I naroito, organizovana nasila zatite od opsnosti spolja 2

1 Maks Veber, Privreda i drutvo, str.18

2 Max Weber, Politika kao poziv
4

Veberova sociologija vlasti

Kao to smo napred vidjeli, Veber je napravio jasnu razliku izmeu pojma moi i
pojma vlasti. Po oceni Mihajla ura ta razlika je ak i preotra, jer ne ostavlja
dovoljno jasne mogunosti za shvatanje vlasti kao jednog od oblika moi,
odnosno, poimanje vlasti kao institucionalizovanog oblika moi. Ali ba zbog
toga to je ovo razgranienje.3
Veber kae: Vlast je poseban sluaj moi.
U izvrsnoj studiji o sociologiji Maksa Vebera, Mihajlo uria kazuje na sledee
osnovne elemente Veberovog shvatanja vlasti:
1.Vlast postoji samo u okviru drutvene organizacije. Tamo gde nema
ordanizacije nema ni vlasti.
2. Vlast je institucinalizovani odnos gospodarenja i podinjavanja, to je odnos
izmeu drutvenih polaaja,a ne linosti.
3. Onde gde postoji odnos vlasti, raspodela prava i dunosti je obostrana.
4. Za razliku od moi koja se raspostire difuzno.
5.Drutvena organizacija je ta koja namee, odrava i titi vlast.

3 Rade Kalanj, 2005, suvremenost klasine sociologije, Zagreb: Politika kultura, s,

195
5

Tradicionalna vlast
Tradicionalana je ona vlast ija se legitimnost oslanja na svetost prastarih,
oduvek postojeih i venih poredaka moi i kada u nju veruje na osnovu te
svetosti.4
Na mo tradicije najbolje ukazuje postavka Talmuda: ovek nikad ne sme
menjati obiaj.
Patrimonijalnom vlau treba nazvati svaku primarno tradicionalno orjentisanu
vlast, ali vlast koja se vri na osnovu potpunog linog prava, a sultanskom vlau
treba nazivati patrimonijalnu vlast koja se u svojoj upravi preteno kree u sferi
potpune samovolje nesputane tradicijom

Harizmatska vlast
Harizmom Veber naziva osobinu neke linosti na osnovu koje ona vai za
izuzetnu i zahvaljujuu kojoj se smarta da je ta linost obdarena natprirodnim.
Veber kae da harizmatska vlast rui prolost i u tom smislu je specifino
revolucionarna.
Po Veberu model plebisctarne demokratije je najvaniji tip demokratije sa voom
gde voa vlada, u stvari, na osnovu privrenosti svojih politikih sledbenika i na
osnovu poverenja koje u njegovu linosti kao takvu imaju oni.

4 Vjeran Katunari, Weberov prosjek drava i politike, str.7

6

Zakljuak:
U svom radu Max Weber, nastojali smo da obradimo ovu temu u cjelini. Na
poetku smo opisali njegov ivot, iz razloga da upoznamo njegov ivot, njegove
probleme kroz koje je proao. A zatim smo kazali jo nekoliko bitnih stvari o
stanju u drave u kojoj je boravio, radio i doprinosio Max Weber. To je bio Max
Weber, njegov ivot i rad.

Literatura:

Maks Veber, Privreda i drutvo.

Max Veber, Politik als Beruf, nevedeno prema Maks Veberu, Politiki spisi,
poglavlje Polizika kao poziv
Rade Kalanj, 2005, Suvremenost klasine sociologije, Zagreb: Politika
kultura.
Mihajlo uri, Sociologija Maxa Webera.