ZAKON

O PARNINOM POSTUPKU
("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US i 74/2013 - odluka US)

Deo prvi
OPTE ODREDBE
Glava I
OSNOVNE ODREDBE
lan 1
Ovim zakonom ureuju se pravila postupka za pruanje sudske pravne zatite po kojima se
postupa i odluuje u parnicama za reavanje sporova nastalih povodom povrede prava linosti i
sporova iz porodinih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih graanskopravnih odnosa,
osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

lan 2
Stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravinu zatitu svojih prava.
Sud ne moe da odbije odluivanje o zahtevu za koji je nadlean.

lan 3
U parninom postupku sud odluuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku.
Stranke mogu slobodno da raspolau zahtevima koje su postavile u toku postupka. Stranke
mogu da se odreknu svog zahteva, priznaju zahtev protivne stranke i da se poravnaju.
Sud nee da dozvoli raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima,
javnim poretkom, pravilima morala i dobrim obiajima.

lan 4
Sud odluuje o tubenom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog
raspravljanja, ako ovim zakonom nije drugaije propisano.
Sud moe da iskljui javnost samo u sluajevima propisanim zakonom.

lan 5

Sud e svakoj stranci da prui mogunost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima

protivne stranke.
Sud je ovlaen da odlui o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pruena mogunost da se
izjasni, samo ako je to zakonom propisano.
Sud ne moe svoju odluku da zasnuje na injenicama o kojima strankama nije pruena
mogunost da se izjasne osim ako zakonom nije drugaije propisano.

lan 6
U parninom postupku u slubenoj upotrebi je srpski jezik i iriliko pismo. Drugi jezici i pisma
slubeno se upotrebljavaju u skladu sa zakonom.
U sudovima na ijim podrujima ive pripadnici nacionalnih manjina, u slubenoj upotrebi su i
njihovi jezici i pisma, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Stranke i drugi uesnici u postupku imaju pravo da se slue svojim jezikom i pismom, u skladu
sa odredbama ovog zakona.

lan 7
Stranke su dune da iznesu sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe
dokaze kojima se utvruju te injenice.
Sud e da razmotri i utvrdi samo injenice koje su stranke iznele i da izvede samo dokaze koje
su stranke predloile, ako zakonom nije drugaije propisano.
Sud je ovlaen da utvrdi i injenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu
predloile, ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolau zahtevima
kojima ne mogu da raspolau (lan 3. stav 3).

lan 8
Sud odluuje po svom uverenju, na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza zasebno,
svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka, koje e injenice da uzme
kao dokazane.

lan 9
Stranke su dune da savesno koriste prava koja su im priznata ovim zakonom.
Sud je duan da sprei i kazni svaku zloupotrebu prava koje imaju stranke u postupku.

lan 10
Stranka ima pravo da sud odlui o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Sud je duan da postupak sprovede bez odugovlaenja, u skladu sa prethodno odreenim

vremenskim okvirom za preduzimanje parninih radnji (u daljem tekstu: vremenski okvir) i sa to
manje trokova.
Nepostupanje sudije u vremenskom okviru je osnov za pokretanje disciplinskog postupka u
skladu sa odredbama Zakona o sudijama.

lan 11
Sud e da uputi stranke na medijaciju ili na informativno roite za medijaciju, u skladu sa
zakonom, odnosno da ukae strankama na mogunost za vansudsko reavanje spora
medijacijom ili na drugi sporazuman nain.

lan 12
Ako odluka zavisi od prethodnog reenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o
tom pitanju jo nije doneo odluku sud ili drugi nadleni organ (prethodno pitanje), sud moe sam
da rei to pitanje ako posebnim propisima nije drugaije predvieno.
Odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitanje
reeno.

lan 13
U parninom postupku protiv uinioca krivinog dela, sud je u pogledu postojanja krivinog dela
i krivine odgovornosti uinioca vezan za pravnosnanu presudu krivinog suda kojom se
optueni oglaava krivim.

lan 14
Stranke preduzimaju parnine radnje u pisanom obliku izvan roita, a usmeno na roitu, ako
za pojedine radnje nije zakonom propisan oblik u kome moraju da se preduzmu.

Glava II
NADLENOST I SASTAV SUDA
1. Zajednike odredbe
lan 15
Sud ocenjuje po slubenoj dunosti, odmah po prijemu tube, da li je nadlean i u kojem je
sastavu nadlean, na osnovu navoda u tubi i na osnovu injenica koje su sudu poznate.
Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadlenost suda ili ako
tuilac smanji tubeni zahtev, sud koji je bio nadlean u vreme podnoenja tube ostaje i dalje
nadlean i ako bi usled ovih promena bio nadlean drugi sud iste vrste.

lan 16
3

Sud u toku celog postupka po slubenoj dunosti pazi da li reavanje spora spada u sudsku
nadlenost.
Sud e da se oglasi nenadlenim, ukine sprovedene radnje u postupku i odbaci tubu, ako u
toku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean sud nego neki drugi organ.
Sud e da se po slubenoj dunosti oglasi nenadlenim, ukine sprovedene radnje u postupku i
odbaci tubu ako u toku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean sud Republike
Srbije (u daljem tekstu: domai sud), osim ako nadlenost domaeg suda zavisi od pristanka
tuenog, a tueni je dao svoj pristanak.

lan 17
Sud u toku celog postupka po slubenoj dunosti pazi na svoju stvarnu nadlenost.
Vii sud prvog stepena ne moe da se oglasi stvarno nenadlenim ni po slubenoj dunosti ni
po prigovoru tuenog posle uputanja tuenog u raspravljanje u pravnim stvarima iz nadlenosti
nieg suda prvog stepena iste vrste.
Ako se tuba ne dostavlja tuenom na odgovor, tueni moe da istakne prigovor nenadlenosti
najkasnije pre poetka pripremnog roita, a ako se ono ne odrava, pre otvaranja glavne
rasprave.
Protiv reenja vieg suda prvog stepena kojim se oglasio stvarno nadlenim, kao i protiv reenja
kojim se taj sud oglasio stvarno nenadlenim i predmet ustupio niem sudu prvog stepena iste
vrste, nije dozvoljena alba.

lan 18
Sud e reenjem da obustavi parnini postupak, ako do donoenja odluke o glavnoj stvari utvrdi
da postupak treba da se sprovede po pravilima vanparninog postupka.
Postupak e da se nastavi, po pravnosnanosti reenja, pred nadlenim sudom po pravilima
vanparninog postupka.

lan 19
Sud e po slubenoj dunosti da se oglasi mesno nenadlenim ako postoji iskljuiva mesna
nadlenost nekog drugog suda, najkasnije u roku od osam dana od dana prijema odgovora na
tubu.
Ako se tuba ne dostavlja tuenom na odgovor, sud e po slubenoj dunosti da se oglasi
mesno nenadlenim u roku od osam dana od dana prijema tube.
Sud moe da se po prigovoru mesne nenadlenosti tuenog oglasi mesno nenadlenim u roku
od osam dana od dana prijema odgovora na tubu.
Ako se tuba ne dostavlja na odgovor, tueni moe da istakne prigovor mesne nenadlenosti
najkasnije na pripremnom roitu, odnosno na prvom roitu za glavnu raspravu, ako se

pripremno roite ne odrava, a pre uputanja u raspravljanje, o emu sud mora da odlui u
roku od osam dana od dana izjavljivanja prigovora.

lan 20
Po pravnosnanosti reenja kojim se oglasio nenadlenim (l. 17. i 19), sud e da ustupi
predmet nadlenom sudu.
Sud e, u sluaju izborne nadlenosti, da zatrai od tuioca da se izjasni u roku od tri dana pre
nego to ustupi predmet nadlenom sudu. U sluaju da se tuilac ne izjasni u odreenom roku,
sud e da ustupi predmet sudu opte mesne nadlenosti.
Sud kome je predmet ustupljen kao nadlenom nastavie postupak kao da je kod njega bio
pokrenut.

lan 21
Ako sud kome je predmet ustupljen kao nadlenom smatra da je nadlean sud koji mu je
predmet ustupio ili neki drugi sud, dostavie predmet sudu koji treba da rei ovaj sukob
nadlenosti u roku od osam dana od dana prijema predmeta, osim ako nae da mu je predmet
ustupljen usled oigledne omake, a trebalo je da bude ustupljen nekom drugom sudu, u kom
sluaju e da ustupi predmet drugom sudu i o tome obavesti sud koji mu je predmet ustupio.
Ako je povodom albe protiv odluke prvostepenog suda kojom se on oglasio mesno
nenadlenim odluku doneo drugostepeni sud, za tu odluku vezan je u pogledu nadlenosti i sud
kome je predmet ustupljen, ako je drugostepeni sud koji je odluku doneo nadlean za reavanje
sukoba nadlenosti izmeu tih sudova.
Odluka drugostepenog suda o stvarnoj nenadlenosti prvostepenog suda vezuje svaki sud
kome isti predmet bude kasnije ustupljen, ako je drugostepeni sud nadlean za reavanje
sukoba nadlenosti izmeu tih sudova.

lan 22
Sukob nadlenosti izmeu sudova iste vrste reava zajedniki neposredno vii sud.
Sukob nadlenosti izmeu sudova razne vrste reava Vrhovni kasacioni sud.

lan 23
O sukobu nadlenosti moe da se odlui i ako se stranke nisu prethodno izjasnile o nadlenosti.
Dok se ne rei sukob nadlenosti, sud kome je predmet ustupljen duan je da preduzima one
radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.
Protiv reenja kojim se reava sukob nadlenosti nije dozvoljena alba.

lan 24
5

Sud preduzima radnje u postupku na svom podruju.

Ako postoji opasnost zbog odlaganja, sud e da preduzima pojedine radnje i na podruju
susednog suda i o tome e da obavesti sud na ijem podruju je preduzeta radnja.

lan 25
U pogledu nadlenosti domaih sudova za suenje strancima koji uivaju imunitet u Republici
Srbiji i za suenje stranim dravama i meunarodnim organizacijama javnopravnog karaktera
vae pravila meunarodnog prava.
Sud u sluaju sumnje o postojanju i obimu imuniteta, moe da zatrai obavetenje od
ministarstva nadlenog za poslove pravosua.

2. Nadlenost sudova za sporove sa meunarodnim elementom

lan 26
Domai sud je nadlean za suenje, ako je njegova nadlenost za spor sa meunarodnim
elementom izriito predviena zakonom ili meunarodnim ugovorom.
Ako u zakonu ili meunarodnom ugovoru nema izriite odredbe o nadlenosti domaeg suda za
odreenu vrstu sporova, domai sud je nadlean za suenje u toj vrsti sporova i ako njegova
nadlenost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadlenosti domaeg suda.

3. Stvarna nadlenost
lan 27
Sudovi u parninom postupku sude u granicama svoje stvarne nadlenosti propisane zakonom.

lan 28
Ako je za utvrivanje stvarne nadlenosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim sluajevima
propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora
uzima se samo vrednost glavnog zahteva.
Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traenja, kao i trokovi postupka ne uzimaju se u
obzir ako ne ine glavni zahtev.

lan 29
Ako se zahtev odnosi na budua davanja koja se ponavljaju, vrednost predmeta spora rauna
se po njihovom zbiru, ali najvie do iznosa koji odgovara zbiru davanja za vreme od pet godina.

lan 30

Ako jedna tuba protiv istog tuenog obuhvata vie zahteva koji se zasnivaju na istom
injeninom i pravnom osnovu, nadlenost se odreuje prema zbiru vrednosti svih zahteva.
Ako zahtevi u tubi proizlaze iz raznih osnova ili su istaknuti protiv vie tuenih, nadlenost se
odreuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva.

lan 31
Ako se tubenim zahtevom trai utvrenje prava svojine ili drugih stvarnih prava na
nepokretnostima, utvrenje nitavosti, ponitaj ili raskid ugovora, koji ima za predmet
nepokretnost, vrednost predmeta spora se odreuje prema trinoj vrednosti nepokretnosti ili
njenog dela.
Ako se spor vodi o postojanju zakupnog odnosa, vrednost se rauna prema jednogodinjoj
zakupnini, osim ako se radi o zakupnom odnosu zakljuenom na krae vreme.

lan 32
Ako se tubom zahteva samo davanje obezbeenja za izvesno potraivanje ili ustanovljenje
zalonog prava, vrednost predmeta spora odreuje se prema iznosu potraivanja koje treba da
se obezbedi.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, ako predmet zaloge ima manju vrednost od potraivanja koje
treba da se obezbedi, kao vrednost predmeta spora uzee se vrednost predmeta zaloge.

lan 33
Ako se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos, a tuilac u tubi navede da pristaje da
umesto ispunjenja tog zahteva primi odreeni novani iznos, kao vrednost predmeta spora
uzee se taj iznos.
U drugim sluajevima, ako se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos, merodavna je
vrednost predmeta spora koju je tuilac oznaio u tubi.
Ako je u sluaju iz stava 2. ovog lana tuilac oigledno suvie visoko ili suvie nisko oznaio
vrednost predmeta spora, sud e, najkasnije na pripremnom roitu, a ako pripremno roite
nije odrano onda na glavnoj raspravi, pre poetka raspravljanja o glavnoj stvari, brzo i na
pogodan nain da proveri tanost oznaene vrednosti i utvrdi vrednost predmeta spora.

4. Sastav suda
lan 34
U parninom postupku sudi vee ili sudija pojedinac.
Predsednik vea preduzima radnje u postupku i donosi odluke za ije je preduzimanje, odnosno
donoenje ovlaen ovim zakonom.

Sudija pojedinac ima ovlaenja predsednika vea, odnosno vea, propisana ovim zakonom, u
parnicama u kojima sudi.

lan 35
U prvom stepenu sporove sudi sudija pojedinac, osim ako zakonom nije propisano da sudi
vee.
Ako vee sudi u prvom stepenu, sastavljeno je od jednog sudije predsednika vea i dvoje sudija
porotnika.
U parninom postupku u vezi sa porodinim odnosima u prvom stepenu uvek sudi sudija
pojedinac, a u drugom stepenu vee sastavljeno od troje sudija.
Sudije iz stava 3. ovog lana moraju biti lica koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava
deteta.
Program i nain sticanja posebnih znanja iz stava 4. ovog lana sporazumno propisuju ministar
nadlean za poslove pravosua i ministar nadlean za poslove porodine zatite.

lan 36
U prvom stepenu vee sudi ako se stranke o tome saglase najkasnije pre uputanja u
raspravljanje o glavnoj stvari, a u sluaju suparniarstva potrebna je saglasnost svih
suparniara.
U parnicama zbog smetanja dravine uvek sudi sudija pojedinac.
Sudija pojedinac sprovodi postupak i donosi odluku u predmetima pravne pomoi.

lan 37
Ako sudi u drugom stepenu u sednici vea ili na raspravi sud odluuje u veu sastavljenom od
troje sudija, osim kad je ovim zakonom drugaije propisano.
Vrhovni kasacioni sud odluuje u veu sastavljenom od troje sudija.
Sud reava sukob nadlenosti (lan 22) i odluuje u svim ostalim sluajevima u veu stavljenom
od troje sudija.

5. Mesna nadlenost
a) Opta mesna nadlenost
lan 38
Tuba se podnosi sudu koji je opte mesno nadlean, ako zakonom nije drugaije propisano.

lan 39
Za suenje je opte mesno nadlean sud na ijem podruju tueni ima prebivalite.
Ako tueni nema prebivalite u Republici Srbiji niti u nekoj drugoj dravi, opte mesno nadlean
je sud na ijem podruju tueni ima boravite.
Ako tueni pored prebivalita ima i boravite u nekom drugom mestu, a prema okolnostima
moe da se pretpostavi da e tu due vreme da boravi, opte mesno nadlean je i sud boravita
tuenog.

lan 40
Za suenje u sporovima protiv Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne
samouprave i njihovih organa, opte mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi sedite
njene skuptine.
Za suenje u sporovima protiv pravnih lica, opte mesno nadlean je sud na ijem se podruju
nalazi njihovo sedite, prema izvetaju Agencije za privredne registre.

lan 41
Za suenje u sporovima protiv dravljanina Republike Srbije koji stalno ivi u inostranstvu, gde
je upuen na slubu ili na rad od strane dravnog organa ili pravnog lica, opte mesno nadlean
je sud njegovog poslednjeg prebivalita.

b) Posebna mesna nadlenost

lan 42
Ako je jednom tubom tueno vie lica (lan 205. stav 1. taka 1), a za njih ne postoji mesna
nadlenost istog suda, nadlean je sud koji je mesno nadlean za jednog od tuenih.

lan 43
Za suenje u sporovima o zakonskom izdravanju, ako je tuilac lice koje trai izdravanje,
pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem podruju tuilac ima
prebivalite, odnosno boravite.
Ako je za sporove o zakonskom izdravanju sa meunarodnim elementom domai sud
nadlean zato to tuilac ima prebivalite u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem
podruju tuilac ima prebivalite.
Ako nadlenost domaeg suda u sporovima o zakonskom izdravanju postoji zato to tueni
ima imovinu u Republici Srbiji iz koje moe da se naplati izdravanje, mesno nadlean je sud na
ijem se podruju nalazi ta imovina.

lan 44
9

Za suenje u sporovima zbog vanugovorne odgovornosti za tetu, pored suda opte mesne
nadlenosti, nadlean je i sud na ijem je podruju tetna radnja izvrena ili sud na ijem je
podruju tetna posledica nastupila.
Ako je teta nastala usled smrti ili teke telesne povrede, pored suda iz stava 1. ovog lana,
nadlean je i sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite, odnosno boravite.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana primenjivae se i u postupku protiv organizacije za osiguranje radi
naknade tete treim licima na osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti organizacije za
osiguranje, a odredba stava 1. ovog lana i u postupku o regresnim zahtevima po osnovu
naknade tete protiv regresnih dunika.

lan 45
Za suenje u sporovima za zatitu prava potroaa, pored suda opte mesne nadlenosti,
nadlean je i sud na ijem podruju potroa ima prebivalite, odnosno boravite.

lan 46
Za suenje u sporovima zbog povrede prava linosti, pored suda opte mesne nadlenosti,
nadlean je i sud na ijem podruju je tetna radnja izvrena ili sud na ijem podruju tuilac
ima prebivalite, odnosno boravite.

lan 47
Za suenje u sporovima za zatitu prava na osnovu pismene garancije protiv proizvoaa koji je
dao garanciju, pored suda opte mesne nadlenosti za proizvoaa, nadlean je i sud opte
mesne nadlenosti za prodavca koji je prilikom prodaje stvari uruio kupcu pismenu garanciju
proizvoaa.

lan 48
Za suenje u sporovima radi utvrivanja postojanja ili nepostojanja braka, ponitenja braka ili
razvoda braka (brani sporovi), pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem
podruju su suprunici imali poslednje zajedniko prebivalite.
Ako je za brane sporove domai sud nadlean zato to su suprunici imali poslednje
zajedniko prebivalite u Republici Srbiji, odnosno zato to tuilac ima prebivalite u Republici
Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem su podruju suprunici imali poslednje zajedniko
prebivalite, odnosno sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite.

lan 49
Ako je u sporovima o imovinskim odnosima suprunika domai sud nadlean zato to se
imovina suprunika nalazi u Republici Srbiji ili zato to tuilac u vreme podnoenja tube ima
prebivalite ili boravite u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem podruju tuilac ima
prebivalite ili boravite u vreme podnoenja tube.

lan 50
10

U postupku radi utvrivanja ili osporavanja oinstva ili materinstva dete moe da podnese tubu
pred sudom opte mesne nadlenosti ili pred sudom na ijem podruju ima prebivalite,
odnosno boravite.
Ako je u postupku radi utvrivanja ili osporavanja oinstva ili materinstva domai sud nadlean
zato to tuilac ima prebivalite u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem podruju
tuilac ima prebivalite.

lan 51
Za suenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, sporovima
zbog smetanja dravine na nepokretnosti, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na
nepokretnosti, iskljuivo je mesno nadlean sud na ijem podruju se nalazi nepokretnost.
Ako se nepokretnost nalazi na podruju vie sudova, nadlean je svaki od tih sudova.
U sporovima zbog smetanja dravine na pokretnim stvarima, pored suda opte mesne
nadlenosti, nadlean je i sud na ijem podruju je nastalo smetanje.

lan 52
Ako je za suenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na vazduhoplovu i
brodu, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na vazduhoplovu i brodu, nadlean domai sud,
iskljuivo je mesno nadlean sud na ijem se podruju vodi upisnik u koji je vazduhoplov,
odnosno brod upisan.
Ako je za suenje u sporovima zbog smetanja dravine na vazduhoplovu, odnosno brodu iz
stava 1. ovog lana nadlean domai sud, pored suda na ijem se podruju vodi upisnik u koji je
vazduhoplov, odnosno brod upisan, mesno je nadlean i sud na ijem se podruju dogodilo
smetanje.

lan 53
Tuba o imovinskopravnim zahtevima protiv lica za koja ne postoji opta mesna nadlenost u
Republici Srbiji moe da se podnese svakom domaem sudu na ijem se podruju nalazi
imovina tog lica ili predmet koji se tubom trai.
Ako nadlenost domaeg suda postoji zato to je obaveza nastala za vreme boravka tuenog u
Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem je podruju obaveza nastala.
Za sporove protiv lica za koja ne postoji opta mesna nadlenost u Republici Srbiji, za obaveze
koje treba da se ispune u Republici Srbiji, tuba moe da se podnese sudu na ijem podruju ta
obaveza treba da se ispuni.

lan 54
Za suenje u sporovima protiv pravnog lica koje ima ogranak izvan svog sedita, ako spor
proizlazi iz pravnog odnosa tog ogranka, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i
sud na ijem se podruju nalazi taj ogranak.

11

lan 55
Za sporove protiv pravnog lica koje ima sedite u inostranstvu u pogledu obaveza koje su
zasnovane u Republici Srbiji ili u Republici Srbiji moraju da se ispune, tuba moe da se
podnese sudu na ijem se podruju nalazi njegovo stalno zastupnitvo ili sedite organa kome
je povereno da vri njegove poslove.

lan 56
U sporovima protiv Republike Srbije iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno vojnim
ustanovama, iskljuivo je nadlean sud na ijem se podruju nalazi sedite komande vojne
jedinice, odnosno vojne ustanove.

lan 57
Dok ostavinski postupak nije pravnosnano okonan, za suenje u sporovima iz
naslednopravnih odnosa, kao i u sporovima za potraivanja poverioca prema naslednicima
ostavioca za dugove ostavioca, iskljuivo je mesno nadlean sud pred kojim se vodi ostavinski
postupak, odnosno sud na ijem podruju se nalazi sud pred kojim se vodi ostavinski postupak.

lan 58
Za suenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvrnog
postupka, odnosno u toku i povodom steajnog postupka, iskljuivo je mesno nadlean sud koji
sprovodi izvrni, odnosno steajni postupak, odnosno sud na ijem podruju se nalazi sud koji
sprovodi izvrni postupak, odnosno sud na ijem se podruju sprovodi administrativno izvrenje.

lan 59
Za suenje u sporovima imaoca menice ili eka protiv potpisnika, pored suda opte mesne
nadlenosti, nadlean je i sud mesta plaanja.

lan 60
Ako je u sporu iz radnog odnosa tuilac zaposleni, za suenje je, pored suda koji je opte
mesno nadlean za tuenog, nadlean i sud na ijem se podruju rad obavlja ili se obavljao.

lan 61
Ako u stranoj dravi dravljanin Republike Srbije moe da bude tuen pred sudom koji po
odredbama ovog zakona ne bi bio mesno nadlean za suenje u toj graanskopravnoj stvari,
ista nadlenost e da vai i za suenje dravljaninu te strane drave pred domaim sudom.

v) Odreivanje mesne nadlenosti od strane najvieg suda odreene vrste

lan 62

12

Nadleni sud prvog stepena moe sam ili na predlog stranke da podnese zahtev najviem sudu
odreene vrste da odredi da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadleni sud, ako je
oigledno da e tako lake da se sprovede postupak ili ako za to postoje drugi opravdani
razlozi.
Zahtev nadlenog suda prvog stepena iz stava 1. ovog lana ne dostavlja se strankama na
izjanjavanje.
Predlog za delegaciju nadlenosti iz stava 1. ovog lana posle pripremnog, odnosno prvog
roita za glavnu raspravu stranka moe da podnese samo ako je razlog nastao ili je stranka za
njega kasnije saznala.
Predlog stranke za delegaciju nadlenosti, nadleni sud prvog stepena e da dostavi na
izjanjavanje protivnoj stranci sa nalogom da se izjasni o predlogu u roku od tri dana od dana
dostavljanja.
Nadleni sud prvog stepena moe da zastane sa postupkom ukoliko je podneo zahtev za
delegaciju nadlenosti.
O predlogu stranke za delegaciju nadlenosti iz stava 1. ovog lana odluuje nadleni sud prvog
stepena reenjem protiv koga alba nije doputena, u roku od osam dana od dana prijema
predloga.
O zahtevu nadlenog suda prvog stepena iz stava 1. ovoga lana odluuje vee najvieg suda
odreene vrste.
Zahtev, odnosno predlog za delegaciju nadlenosti moe da se podnese i u drugostepenom
postupku pod uslovima iz stava 1. ovog lana.

lan 63
Prvostepeni ili drugostepeni sud e da odbaci predlog za odreivanje drugog stvarno nadlenog
suda ako stranka ponovo podnese istovetan predlog, ako je predlog neobrazloen, ne sadri
razloge iz lana 62. stav 1. ovog zakona ili ako stranka predlae odreivanje drugog stvarno
nadlenog suda iz razloga koji se odnose na iskljuenje, odnosno izuzee.
Odluku iz stava 1. ovog lana donosi predsednik vea prvostepenog suda u roku od osam dana
ili vee drugostepenog suda i protiv ove odluke nije dozvoljena alba.

lan 64
Ako je za suenje nadlean domai sud, a po odredbama ovog zakona ne moe da se utvrdi
koji je sud mesno nadlean, Vrhovni kasacioni sud e, na predlog stranke, da odredi koji e
stvarno nadlean sud da bude mesno nadlean.

g) Sporazum o mesnoj nadlenosti

lan 65

13

Ako zakonom nije propisana iskljuiva mesna nadlenost nekog suda, stranke mogu da se
sporazumeju da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadlean, pod uslovom da je taj
sud stvarno nadlean.
Ako je zakonom propisano da su za suenje mesno nadlena dva ili vie domaih sudova,
stranke mogu da se sporazumeju da im u prvom stepenu sudi jedan od tih sudova ili neki drugi
stvarno nadlean sud.
Sporazum iz st. 1. i 2. ovog lana proizvodi pravno dejstvo samo ako je sastavljen u pisanom
obliku i ako se odnosi na odreeni spor ili vie sporova koji svi proistiu iz odreenog pravnog
odnosa.
Ispravu o sporazumu tuilac mora da priloi uz tubu, a tueni uz prigovor nenadlenosti.

Glava III
ISKLJUENJE I IZUZEE
lan 66
Sudija je duan da se uzdri od suenja ako postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu
nepristrasnost.

lan 67
Sudija ne moe da vri sudijsku dunost (iskljuenje) ako:
1) je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomonik stranke, ako je sa strankom u odnosu
saovlaenika, saobveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu sasluan kao
svedok ili vetak;
2) je kao akcionar vlasnik vie od 3% akcija u ukupnom kapitalu pravnog lica, lan privrednog
drutva ili lan zadruge ako je jedna od stranaka njegov poverilac ili dunik;
3) mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomonik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, a u
pobonoj liniji do etvrtog stepena ili mu je suprunik, odnosno vanbrani partner, srodnik po
tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak prestao ili nije;
4) je staratelj, usvojitelj ili usvojenik stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomonika ili
ako izmeu njega i stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomonika stranke postoji
zajedniko domainstvo;
5) izmeu sudije i stranke tee neka druga parnica;
6) je u istom predmetu uestvovao u postupku medijacije ili u zakljuenju sudskog poravnanja
koje se pobija u parnici ili je doneo odluku koja se pobija ili je zastupao stranku kao advokat;
7) je u steajnom postupku kao steajni sudija ili lan steajnog vea doneo odluku povodom
koje je dolo do spora.

14

Sudija moe da bude izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost
(izuzee).

lan 68
Kad sazna da postoji neki od razloga za iskljuenje iz lana 67. stav 1. ovog zakona, sudija je
duan da prekine svaki rad na tom predmetu i da o razlozima za iskljuenje odmah obavesti
stranke i predsednika suda, koji e da odlui o iskljuenju.
Ako sudija smatra da postoje razlozi za njegovo izuzee, zastae sa postupkom i odmah e o
tome da obavesti stranke i predsednika suda koji e da odlui o izuzeu. Do donoenja reenja
predsednika suda, sudija moe da preduzima samo one radnje za koje postoji opasnost od
odlaganja.

lan 69
Iskljuenje i izuzee mogu da trae i stranke.
Stranka je duna da podnese zahtev im sazna da postoji razlog za iskljuenje odnosno
izuzee, a najkasnije do zakljuenja rasprave pred prvostepenim sudom, a ako nije bilo
raspravljanja, do donoenja odluke.
U zahtevu mora da se navede zakonski razlog zbog koga se trai iskljuenje ili izuzee,
okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog blagovremeno podnet i injenice na kojima se zasniva
postojanje razloga za iskljuenje ili izuzee.
Zahtev za iskljuenje sudije koji odluuje po pravnom leku, stranka moe da podnese do
donoenja odluke o pravnom leku, a zahtev za izuzee u roku od 15 dana od dana prijema
spisa u sud vieg stepena. Ako vee bude promenjeno, rok za podnoenje zahteva za izuzee
poinje iznova da tee od dana dostavljanja stranci te odluke suda.

lan 70
Neblagovremen (lan 69. st. 2. i 4), nepotpun (lan 69. stav 3) i nedoputen zahtev za
iskljuenje ili izuzee predsednik vea pred kojim se vodi postupak e da odbaci bez odlaganja i
kad je stranka podnela predlog za njegovo iskljuenje, odnosno izuzee.
Nije doputen zahtev za iskljuenje ili izuzee:
1) kojim se uopteno trai izuzee svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli da
uestvuju u nekom postupku;
2) o kome je ve odlueno;
3) u kome nije obrazloen zakonski razlog zbog koga se izuzee trai;
4) ako stranka zahteva iskljuenje, odnosno izuzee sudije koji ne postupa u tom predmetu;

15

5) ako stranka zahteva iskljuenje, odnosno izuzee predsednika suda, izuzev kada postupa u
tom predmetu.
Ako je zahtev iz stava 1. ovog lana podnet na roitu sudija e ga odbaciti i nastavie roite, a
ako je podnet u podnesku, najkasnije u roku od tri dana od dana prijema podneska.
Protiv reenja iz stava 1. ovoga lana nije dozvoljena posebna alba.

lan 71
O zahtevu za iskljuenje i izuzee sudije odluuje predsednik suda, najkasnije u roku od tri dana
od dana podnoenja zahteva, a o zahtevu za iskljuenje i izuzee predsednika suda i
predsednika Vrhovnog kasacionog suda odluuje se u roku od 15 dana.
O zahtevu za iskljuenje i izuzee predsednika suda odluuje predsednik neposredno vieg
suda.
O zahtevu za iskljuenje i izuzee predsednika Vrhovnog kasacionog suda odluuje Opta
sednica.
Pre donoenja reenja o izuzeu uzee se izjava od sudije ije se izuzee trai, a po potrebi
izvrie se i druge provere.
Protiv reenja o iskljuenju ili usvajanju zahteva za izuzee nije dozvoljena alba, a protiv
reenja kojim se zahtev za izuzee odbija nije dozvoljena posebna alba.

lan 72
Kad je podnet zahtev za njegovo iskljuenje ili izuzee na roitu, sudija e da dovri zapoeto
roite. Do donoenja reenja o zahtevu za iskljuenje ili izuzee sudija e da preduzima samo
one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.
Ako zahtev za iskljuenje bude usvojen, sud e da ukine sve radnje koje je preduzeo iskljueni
sudija.
Ako zahtev za izuzee bude usvojen, sud e da ukine radnje koje su bile preduzete posle
podnoenja zahteva, osim ako se stranke ne saglase da se preduzete radnje ne ukidaju.
U sluaju podnoenja zahteva za iskljuenje ili izuzee u toku rasprave pred drugostepenim
sudom, primenjuju se odredbe st. 1. do 3. ovog lana.

lan 73
Odredbe o iskljuenju i izuzeu sudija shodno se primenjuju i na predsednika suda i sudiju
porotnika.
Sudija porotnik ne moe da vri sudijsku dunost (iskljuenje) i ako stalno ili privremeno radi
kod preduzetnika ili u pravnom licu koje je stranka u postupku.

16

Glava IV
STRANKE I NJIHOVI ZASTUPNICI
lan 74
Stranka u postupku moe da bude svako fiziko i pravno lice.
Posebnim propisima odreuje se ko osim fizikih i pravnih lica moe da bude stranka u
postupku.
Javni tuilac ima pravo da uestvuje u parninom postupku kao stranka samo u sluajevima
propisanim zakonom.
Izuzetno, parnini sud moe reenjem, koje ima pravno dejstvo u odreenoj parnici, da prizna
svojstvo stranke i onim oblicima udruivanja i organizovanja koji nemaju stranaku sposobnost
u smislu st. 1. i 2. ovog lana, ako utvrdi da, s obzirom na predmet spora, ispunjavaju bitne
uslove za sticanje stranake sposobnosti, a naroito ako raspolau imovinom na kojoj se moe
sprovesti izvrenje.
Protiv reenja iz stava 4. ovog lana, kojim se priznaje svojstvo stranke u parnici, nije
dozvoljena posebna alba.

lan 75
Stranka koja je potpuno poslovno sposobna moe sama da preduzima radnje u postupku
(parnina sposobnost).
Punoletno lice kome je ograniena poslovna sposobnost parnino je sposobno u granicama
svoje poslovne sposobnosti.
Maloletnik je parnino sposoban u granicama priznate poslovne sposobnosti.

lan 76
Stranku koja nema parninu sposobnost zastupa njen zakonski zastupnik.

lan 77
Zastupnik pravnog lica u postupku je lice koje je upisano u odgovarajui registar, a odreeno je
posebnim propisom, optim i pojedinanim aktom pravnog lica ili odlukom suda.

lan 78
Zakonski zastupnik moe u ime stranke da preduzima sve radnje u postupku. Ako je za
podnoenje ili povlaenje tube, priznanje, odnosno za odricanje od tubenog zahteva,
zakljuenje poravnanja, izjavljivanje, povlaenje ili odricanje od pravnog leka, posebnim
propisima predvieno da zastupnik mora da ima posebno ovlaenje, on moe te radnje da
preduzima samo ako ima ovlaenje.

17

Odredbe stava 1. ovog lana odnose se i na zastupnika pravnog lica.

lan 79
Sud e po slubenoj dunosti da pazi da li lice koje se pojavljuje kao stranka moe da bude
stranka u postupku i da li je parnino sposobna, da li parnino nesposobnu stranku zastupa
njen zakonski zastupnik i da li zakonski zastupnik ima posebno ovlaenje ako je ono potrebno.
Lice koje se pojavljuje kao zakonski zastupnik duno je da prilikom preduzimanja prve radnje u
postupku dokae da je zakonski zastupnik.
Zakonski zastupnik je duan da podnese posebno ovlaenje ako je za preduzimanje odreenih
radnji u postupku to potrebno.
Kad sud ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateljstvom ne pokazuje potrebnu panju u
zastupanju, obavestie o tome organ starateljstva. Ako bi usled proputanja zastupnika mogla
da nastane teta za lice pod starateljstvom, sud e da zastane s postupkom i predloi da se
odredi drugi zakonski zastupnik.

lan 80
Kad sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao stranka ne moe da bude stranka u postupku, a taj
nedostatak moe da se otkloni, pozvae tuioca da otkloni nedostatak.
Kad sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakonski zastupnik nema posebno
ovlaenje kad je ono potrebno, zatraie da nadleni organ starateljstva postavi staratelja
parnino nesposobnom licu ili e da preduzme druge mere koje su potrebne da bi parnino
nesposobna stranka bila pravilno zastupana.
Sud e da odredi rok za otklanjanje nedostataka iz st. 1. i 2. ovog lana, pod uslovima
propisanim odredbama lana 101. ovog zakona.
Dok se ne otklone ovi nedostaci, u postupku mogu da se preduzimaju samo one radnje zbog
ijeg odlaganja bi mogle da nastanu tetne posledice.
Ako navedeni nedostaci ne mogu da se otklone ili ako odreeni rok bezuspeno protekne, sud
e reenjem da ukine radnje sprovedene u postupku ukoliko su zahvaene ovim nedostacima i
odbaci tubu ako su nedostaci takve prirode da spreavaju dalje voenje postupka.
Protiv reenja kojim se nareuju mere za otklanjanje nedostataka nije dozvoljena alba.

lan 81
Ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom pokae da bi redovan postupak oko
postavljanja zakonskog zastupnika tuenom trajao dugo, pa bi zbog toga mogle da nastanu
tetne posledice za jednu ili obe stranke, sud e tuenom da postavi privremenog zastupnika po
redosledu sa spiska advokata koji sudu dostavlja nadlena advokatska komora. Spisak se
objavljuje na internet stranici i oglasnoj tabli nadlene advokatske komore i suda. Prilikom
postavljanja privremenog zastupnika, sud je duan da potuje redosled sa spiska.

18

Pod uslovom iz stava 1. ovog lana sud e da postavi tuenom privremenog zastupnika
naroito ako:
1) tueni nije parnino sposoban, a nema zakonskog zastupnika;
2) postoje suprotni interesi tuenog i njegovog zakonskog zastupnika;
3) obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika;
4) je prebivalite ili boravite, odnosno sedite tuenog nepoznato, a tueni nema punomonika;
5) se tueni ili njegov zakonski zastupnik, koji nemaju punomonika, nalaze u inostranstvu, a
dostavljanje nije moglo da se izvri.
Sud moe da postavi privremenog zastupnika i pravnom licu, odnosno preduzetniku pod
uslovima i na nain propisanim u st. 1. i 2. ovog lana.
Sud odluuje reenjem o postavljanju privremenog zastupnika, koje bez odlaganja dostavlja
organu starateljstva poslednjeg prebivalita ili boravita tuenog, a strankama im je to mogue.
Protiv reenja iz stava 4. ovoga lana nije dozvoljena alba.

lan 82
Privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavljen sva prava i dunosti zakonskog
zastupnika.
Privremeni zastupnik preduzima parnine radnje u postupku sve dok se stranka, njen zakonski
zastupnik ili punomonik ne pojavi pred sudom ili dok organ starateljstva ne obavesti sud da je
postavio staratelja.

lan 83
Ako je privremeni zastupnik postavljen tuenom iz razloga navedenih u lanu 81. stav 2. ta. 4) i
5) ovog zakona, sud e oglas o postavljanju privremenog zastupnika da objavi u "Slubenom
glasniku Republike Srbije", preko oglasne table suda i na internet stranici suda, a po potrebi i na
drugi nain.
Oglas iz stava 1. ovog lana sadri: oznaenje suda koji je postavio privremenog zastupnika,
zakonski osnov, ime tuenog kome se postavlja zastupnik, predmet spora, ime zastupnika i
njegovo zanimanje i boravite, kao i upozorenje da e zastupnik da zastupa tuenog u postupku
sve dok se tueni ili njegov punomonik ne pojavi pred sudom, odnosno dok organ starateljstva
ne obavesti sud da je postavio staratelja.

lan 84
Strani dravljanin koji nije parnino sposoban po zakonu drave iji je dravljanin, a parnino je
sposoban po domaem zakonu, moe sam da preduzima radnje u postupku. Zakonski

19

zastupnik moe da preduzima radnje u postupku samo dok strani dravljanin ne izjavi da sam
preuzima voenje parnice.

Glava V
PUNOMONICI
lan 85*
Stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lino ili preko punomonika.
Stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je
sama advokat.
Zastupanje Republike Srbije i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne
samouprave ureuje se posebnim propisima.
Sud moe da pozove stranku koja ima punomonika da se pred sudom lino izjasni o
injenicama koje treba da se utvrde u parnici.
Stranka koju zastupa punomonik moe uvek da pristupi sudu i daje izjave pored svog
punomonika i sama preduzima radnje, ako ovim zakonom nije drugaije propisano.

lan 86
Radnje u postupku koje punomonik preduzima u granicama punomoja imaju isto pravno
dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka.

lan 87
Stranka moe da izmeni ili opozove radnju svog punomonika.
Ako je punomonik priznao neku injenicu na roitu na kome stranka nije prisustvovala ili je
neku injenicu priznao u podnesku, a stranka to priznanje kasnije izmeni ili opozove, sud e da
ceni obe izjave u smislu lana 230. stav 3. ovog zakona.

lan 88
Obim punomoja odreuje stranka.
Stranka moe da ovlasti punomonika da preduzima pojedine odreene radnje ili da preduzima
sve radnje u postupku.
Punomonika moe da zamenjuje advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen ako je
stranka tako odredila u punomoju, osim u postupku po pravnim lekovima.

lan 89

20

Ako je stranka izdala punomoje za voenje parnice, a nije blie odredila ovlaenja u
punomoju, punomonik je na osnovu ovakvog punomoja ovlaen da:
1) vri sve radnje u postupku, a naroito podnese tubu, da je povue, prizna tubeni zahtev ili
se odrekne tubenog zahteva, zakljui poravnanje, izjavi pravni lek i da se odrekne ili odustane
od njega, kao i da predlae izdavanje privremenih mera obezbeenja;
2) podnosi predlog za izvrenje ili za obezbeenje i preduzima potrebne radnje u postupku
povodom takvog zahteva;
3) prenese punomoje na drugog punomonika ili ovlasti drugog punomonika na preduzimanje
samo pojedinih radnji u postupku;
4) od protivne strane primi i naplati dosuene trokove.

lan 90
Stranka izdaje punomoje u pisanom obliku.

lan 91
Punomonik je duan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoje.
Sud je duan da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomonik
ovlaeno za zastupanje. Ako utvrdi da lice koje se pojavljuje kao punomonik nije ovlaeno za
preduzimanje odreenje radnje, sud e da ukine parnine radnje koje je to lice preduzelo ako te
radnje stranka nije naknadno odobrila.

lan 92
Stranka moe u svako vreme da opozove punomoje, a punomonik moe da ga u svako
vreme otkae.
Opozivanje, odnosno otkaz punomoja mora da se saopti sudu pred kojim se vodi postupak, u
pisanom obliku ili usmeno na zapisnik.
Punomonik je duan da o otkazu punomoja obavesti stranku i sud.
Opozivanje, odnosno otkaz punomoja proizvodi dejstvo za protivnu stranku od asa kada joj je
saopteno.
Posle otkaza punomoja punomonik je duan da jo 30 dana preduzima parnine radnje za
lice koje mu je izdalo punomoje, ako je potrebno da se otkloni teta za davaoca punomoja
koja bi u to vreme mogla da nastane.

lan 93
Punomoje prestaje smru fizikog lica, proglaenjem za umrlo i gubitkom poslovne
sposobnosti.

21

Ako je punomoniku fizikog lica dato ovlaenje da moe da preduzima sve radnje u postupku,
a stranka, odnosno njen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban ili ako
zakonski zastupnik bude razreen dunosti, punomonik je ovlaen da preduzima radnje u
postupku koje ne trpe odlaganje.

lan 94
Punomoje koje je izdalo pravno lice prestaje prestankom pravnog lica, otvaranjem steajnog
postupka i postupka likvidacije.
Po otvaranju postupka steaja ili likvidacije u postupcima koji nastaju povodom steajnog
postupka, kao i u postupcima koji su tekli pre otvaranja steajnog postupka, a nastavljeni nakon
otvaranja navedenih postupaka, punomonici moraju da imaju punomoje koje je izdao steajni,
odnosno likvidacioni upravnik.

Glava VI
JEZIK U POSTUPKU
lan 95
Stranke i drugi uesnici u postupku imaju pravo da na roitima i prilikom usmenog
preduzimanja procesnih radnji pred sudom upotrebljavaju svoj jezik.
Ako se postupak vodi na jeziku koji stranke, odnosno drugi uesnici u postupku ne razumeju,
obezbedie im se ako to zahtevaju, usmeno prevoenje na jezik koji razumeju onoga to se
iznosi na roitu, kao i usmeno prevoenje isprava koje se na roitu koriste radi dokazivanja.
Ako je u sudu u slubenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine trokove prevoenja koji nastaju
upotrebom slubenih jezika nacionalne manjine u postupku od strane uesnika postupka
obezbeuje organ koji vodi postupak.
Stranke i drugi uesnici u postupku koji su slepi, gluvi ili nemi imaju pravo na besplatnog tumaa
u postupku pred sudom.

lan 96
Pozivi, odluke i druga sudska pismena upuuju se strankama i drugim uesnicima u postupku
na srpskom jeziku.
Ako je u sudu u slubenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine, sud i na tom jeziku dostavlja
sudska pismena onim strankama i uesnicima u postupku koji su pripadnici te nacionalne
manjine i koji se u postupku slue tim jezikom.

lan 97
Stranke i drugi uesnici u postupku podnose sudu svoje tube, albe i druge podneske na jeziku
koji je u slubenoj upotrebi u sudu.

22

Stranke i drugi uesnici u postupku mogu upuivati sudu svoje podneske i na jeziku nacionalnih
manjina koji nije u slubenoj upotrebi u sudu ako je to u skladu sa zakonom.

Glava VII
PODNESCI
lan 98
Tuba, protivtuba, odgovor na tubu i pravni lekovi podnose se u pisanom obliku (podnesci).
Pisanu formu ispunjavaju i podnesci upueni sudu telegramom i elektronskom potom, u skladu
sa posebnim zakonom.
Podnesci moraju da budu razumljivi, da sadre sve ono to je potrebno da bi po njima moglo da
se postupi, a naroito: oznaenje suda, ime i prezime, poslovno ime privrednog drutva ili
drugog subjekta, prebivalite ili boravite, odnosno sedite stranaka, njihovih zakonskih
zastupnika i punomonika ako ih imaju, predmet spora, sadrinu izjave i potpis podnosioca.
Ako izjava sadri zahtev, stranka je duna da u podnesku navede injenice na kojima zahtev
zasniva, kao i dokaze ako je to potrebno.
Pisani podnesci se podnose iskljuivo izvan roita i to najkasnije 15 dana pre dana odravanja
roita.

lan 99
Podnesci i prilozi koji treba da se dostave protivnoj stranci podnose se sudu u potrebnom broju
primeraka za sud i protivnu stranku.
Ako je na protivnoj strani vie lica koja imaju zajednikog zakonskog zastupnika ili
punomonika, za sva ta lica podnesci i prilozi mogu da se podnesu u jednom primerku.

lan 100
Isprave koje se prilau podnesku podnose se u izvorniku ili prepisu.
Ispravu priloenu u izvorniku sud e da zadri, a protivnoj stranci da dozvoli da se upozna sa
njenom sadrinom. Kad prestane potreba da se izvornik isprave nalazi u sudu, vratie se
podnosiocu na njegov zahtev. Sud moe reenjem da naloi podnosiocu da spisima priloi
prepis isprave.
Ako je isprava priloena u prepisu, sud e na zahtev protivne stranke reenjem da naloi
podnosiocu da podnese sudu ispravu u izvorniku, a protivnoj stranci dozvolie da se upozna sa
njegovom sadrinom. Kad je to potrebno, sud e reenjem da odredi rok u kome isprava mora
da se podnese u izvorniku ili u overenom prepisu, odnosno pregleda.
Protiv reenja iz st. 2. i 3. ovog lana nije dozvoljena alba.

23

lan 101
Ako je podnesak nerazumljiv ili nepotpun (lan 98. stav 3), sud e stranci koja nema
punomonika da vrati podnesak radi ispravke, osim ako zakonom nije drugaije propisano.
Ako sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune, odredie rok od osam dana za ponovno
podnoenje podneska.
Ako podnesak bude ispravljen, odnosno dopunjen i podnet sudu u roku odreenom za dopunu
ili ispravku, smatrae se da je podnet sudu onog dana kad je prvi put bio podnet.
Smatrae se da je podnesak povuen ako ne bude vraen sudu u odreenom roku, a ako bude
vraen bez ispravke, odnosno dopune, odbacie se.
Ako je podnesak, koji je u ime stranke podneo punomonik, odnosno javni pravobranilac ili javni
tuilac nerazumljiv ili nepotpun, sud e da ga odbaci.
Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka, sud e da ih umnoi o troku
stranke koja je propustila obavezu.

Glava VIII
ROKOVI I ROITA
1. Rokovi
lan 102
Ako rokovi nisu odreeni zakonom, odreuje ih sud s obzirom na okolnosti sluaja.
Rokove iz stava 1. ovog lana odreuje sud u skladu sa vremenskim okvirom.

lan 103
Rokovi se raunaju na dane, mesece i godine.
Kao prvi dan roka odreenog na dane uzima se dan posle dana dostavljanja ili saoptenja
odluke ili posle dana u koji pada dogaaj od koga se po zakonu rauna poetak roka.
Rok odreen na mesece ili godine zavrava se onog dana u poslednjem mesecu ili godini koji
po svom broju odgovara danu u koji ga je sud odredio ili danu u koji pada dogaaj od koga se
po zakonu rauna poetak roka.
Ako poslednji dan roka pada na dravni praznik ili u nedelju ili u neki drugi dan kad sud ne radi,
rok istie protekom prvog narednog radnog dana.
Odredbe stava 4. ovog lana primenjuju se i na rok u kome po posebnim propisima mora da se
podnese tuba, kao i na rok zastarelosti potraivanja ili nekog drugog prava.

24

lan 104
Podnesak koji je vezan za rok je blagovremen ako je podnet sudu pre isteka roka.
Dan podnoenja podneska upuenog sudu preko pote preporuenom poiljkom ili upuenog
telegrafskim putem smatra se kao dan podnoenja sudu.
Ako je podnesak upuen telegrafskim putem, smatrae se da je podnet u roku samo ako uredan
podnesak naknadno bude podnet sudu ili bude upuen sudu preporuenom poiljkom u roku od
tri dana od dana predaje telegrama poti.
Ako je podnesak upuen elektronskom potom, kao vreme podnoenja sudu smatra se vreme
koje je naznaeno u potvrdi o prijemu elektronske pote.
Za lica koja se nalaze u Vojsci Srbije na vojnoj slubi i ostala lica koja se nalaze u slubi u
vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama, dan predaje podneska vojnoj jedinici, odnosno
vojnoj ustanovi smatra se kao dan podnoenja sudu.
Za lica liena slobode dan predaje podneska zavodu za izvrenje krivinih sankcija smatra se
kao dan podnoenja sudu.
Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upuen nenadlenom sudu pre isteka roka, a
stigne nadlenom sudu posle isteka roka, smatrae se da je podnet na vreme, ako se njegovo
podnoenje nenadlenom sudu moe pripisati neznanju ili oiglednoj omaci podnosioca.
Odredbe st. 1. do 7. ovog lana primenjuju se i na rok u kome po posebnim propisima tuba
mora da se podnese, kao i na rok zastarelosti potraivanja ili nekog drugog prava.

2. Roita
lan 105
Roite odreuje sud kad je to zakonom propisano ili kad zahtevaju potrebe postupka, u skladu
sa vremenskim okvirom. Protiv reenja o odreivanju roita nije dozvoljena alba.
Sud e na roite blagovremeno da pozove stranke i ostala lica ije prisustvo smatra potrebnim.
Uz poziv e stranci da dostavi podnesak koji je dao povod za odreivanje roita, a u pozivu e
da se naznai mesto, prostorija i vreme odravanja roita. Ako se uz poziv ne dostavlja
podnesak, u pozivu e da se navedu stranke, predmet spora, kao i radnja koja e da se
preduzme na roitu.
Sud e u pozivu za pripremno roite ili prvo roite za glavnu raspravu da upozori stranke na
zakonske posledice izostanka sa roita, kao i na dunost da obaveste sud o promeni adrese
(lan 144).
Sadrina poziva je ista za sve uesnike u postupku, bez obzira na njihovo svojstvo u postupku,
ako ovim zakonom nije drugaije propisano.

lan 106
25

Sud moe da uputi strankama i drugim uesnicima u postupku poziv za roite ili obavetenje o
otkazivanju roita putem elektronske pote, telegramom ili drugim elektronskim prenosiocem
poruka, pod uslovom da je takvim nainom pozivanja mogue da sud primi povratni podatak da
je lice poziv, odnosno obavetenje primilo.

lan 107
Roite se, po pravilu, odrava u sudskoj zgradi.
Sud moe da odlui da se roite odri izvan sudske zgrade ako nae da je to opravdano.
Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba.

lan 108
Sud moe izuzetno da odloi roite ako je to potrebno radi izvoenja dokaza ili zbog
spreenosti sudije.
Prilikom odlaganja roita, sud e uvek da odredi nov vremenski okvir, koji ne moe da bude
dui od jedne treine prvobitno odreenog vremenskog okvira.
Kad se roite odloi, sud e odmah da odredi mesto i vreme odravanja odloenog roita u
okviru vremenskog okvira iz stava 2. ovog lana.
Protiv reenja o odlaganju roita nije dozvoljena alba.

3. Vraanje u preanje stanje

lan 109
Ako stranka propusti roite ili rok za preduzimanje neke radnje u postupku i usled toga izgubi
pravo na preduzimanje te radnje, sud e toj stranci na njen predlog da dozvoli da naknadno
izvri tu radnju (vraanje u preanje stanje) kad postoje opravdani razlozi za proputanje.
Ako se dozvoli vraanje u preanje stanje postupak se vraa u ono stanje u kome se nalazio
pre proputanja i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog proputanja doneo.

lan 110
Predlog za vraanje u preanje stanje podnosi se sudu kod koga je trebalo da se izvri
proputena radnja.
Predlog mora da se podnese u roku od osam dana, raunajui od dana kad je prestao razlog
koji je prouzrokovao proputanje, a ako je stranka tek kasnije saznala za proputanje, od dana
kad je za to saznala.
Posle proteka 60 dana od dana proputanja ne moe da se trai vraanje u preanje stanje.
Ako se vraanje u preanje stanje predlae zbog proputanja roka, predlaga je duan da
istovremeno sa podnoenjem predloga preduzme i proputenu radnju.

26

lan 111
Vraanje u preanje stanje nije dozvoljeno ako je proputen rok iz lana 110. st. 2. i 3. ovog
zakona ili ako je proputeno roite odreeno povodom predloga za vraanje u preanje
stanje.

lan 112
Predlog za vraanje u preanje stanje ne utie na tok parnice, ali sud moe da odlui da
zastane sa postupkom do pravnosnanosti reenja o predlogu.

lan 113
Neblagovremene i nedozvoljene predloge za vraanje u preanje stanje sud odbacuje
reenjem.
Predlog za vraanje u preanje stanje koji nije zasnovan na optepoznatim injenicama, a
stranka uz predlog nije podnela niti predloila odgovarajue dokaze ili uz predlog nije preduzela
proputenu radnju, odbacie sud kao neuredan.
O predlogu za vraanje u preanje stanje odluuje se, po pravilu, bez rasprave.
Ako sud nae da je radi pravilnog utvrivanja injenica potrebno da se izvedu dokazi zakazae
roite.

lan 114
Protiv reenja kojim se usvaja predlog za vraanje u preanje stanje nije dozvoljena alba,
osim ako je usvojen neblagovremen, nedozvoljen ili neuredan predlog.

Glava IX
ZAPISNICI
lan 115
Zapisnik se sastavlja o radnjama preduzetim na roitu.
Zapisnik se sastavlja i o vanijim izjavama ili saoptenjima koje stranke ili drugi uesnici daju
izvan roita. O manje vanijim izjavama ili saoptenjima nee da se sastavlja zapisnik nego e
da se samo stavi slubena beleka na spisu.
Zapisnik pie zapisniar.
Sudija moe da poveri voenje zapisnika sudijskom pomoniku ili sudijskom pripravniku.

lan 116

27

U zapisnik se unosi: naziv i sastav suda, mesto gde se vri radnja, dan i as kad se vri radnja,
naznaenje predmeta spora i imena prisutnih stranaka ili treih lica, odnosno njihovih zakonskih
zastupnika ili punomonika.
Zapisnik sadri bitne podatke o sadrini preduzete radnje. U zapisnik o glavnoj raspravi naroito
e da se unese: da li je rasprava bila javna ili je javnost bila iskljuena, sadrina izjava stranaka,
njihovi predlozi, dokazi koje su ponudile, dokazi koji su izvedeni, uz navoenje sadrine iskaza
svedoka i vetaka, kao i odluke suda donete na roitu.

lan 117
Zapisnik mora da se vodi uredno, u njemu ne sme nita da se brie, dodaje ili menja, poto ga
stranke i zapisniar svojim potpisima overe.

lan 118
Zapisnik se sastavlja izradom pisanog teksta na osnovu glasnog diktata sudije, a moe i na
osnovu stenografskih beleaka ili zapisa nainjenog pomou ureaja za tonsko ili optiko
snimanje.
Stranke imaju pravo uvida u zapisnik i materijal iz stava 1. ovog lana, pravo da proitaju
zapisnik ili da zahtevaju da im se proita, kao i da podnesu prigovor na sadrinu zapisnika.
Pravo iz stava 2. ovog lana imaju i druga lica ija je izjava uneta u zapisnik, ali samo u pogledu
onog dela zapisnika koji sadri njihovu izjavu.
Ispravke ili dodaci u pogledu sadrine zapisnika koje treba da se izvre povodom prigovora
stranaka ili drugih lica ili po slubenoj dunosti unee se na kraju zapisnika. Na zahtev ovih lica
unee se i prigovori koji nisu usvojeni.

lan 119
Sud moe da odlui reenjem, po slubenoj dunosti ili na predlog stranaka, da se roite
snima tonski ili optiki.
Protiv reenja iz stava 1. ovog lana nije dozvoljena posebna alba.
Snimak mora da sadri sledee podatke: naziv i sastav suda, mesto, datum i vreme odravanja
roita, predmet spora i imena stranaka ili drugih lica, njihovih zakonskih zastupnika ili
punomonika, kao i podatke o identitetu lica ija se izjava snima i u kom svojstvu se izjava daje.
Ukoliko se izjave vie lica snimaju, iz snimka jasno mora da se raspozna koje lice je dalo izjavu.
Stranke imaju pravo na kopiju snimka iz stava 3. ovog lana, a druga lica ako za to imaju
opravdani interes.

lan 120
Tonski, odnosno optiki snimak roita je deo sudskog spisa.

28

Nain snimanja roita, prenoenja snimka u zapisnik i nain uvanja snimka roita ureuje se
Sudskim poslovnikom.

lan 121
Tonski zapis se, u skladu s odredbama ovog zakona, u roku od osam dana od dana obavljenog
snimanja, prenosi u pisani oblik koji mora da sadri sve to se nalazi u tonskom zapisu. Pisani
oblik tonskog zapisa predstavlja zapisnik.
Stranke mogu da trae zapisnik iz stava 1. ovog lana.
Ako se zapisnik iz stava 1. ovog lana i tonski zapis bitno razlikuju po sadrini, stranka ima
pravo da podnese prigovor sudiji u roku od osam dana od dana dostavljanja zapisnika.
Sud e po prigovoru stranke iz stava 3. ovog lana, u roku od tri dana reenjem da izmeni
zapisnik iz stava 1. ovog lana ili da odbije prigovor. Protiv tog reenja nije dozvoljena posebna
alba.

lan 122
Zapisnik potpisuju predsednik vea, zapisniar, stranke, odnosno njihovi zastupnici ili
punomonici, tuma i prevodilac.
Svedok i vetak potpisuju svoj iskaz na zapisniku, ako se njihovo sasluanje vri pred
zamoljenim sudom.
Nepismeno lice ili lice koje ne moe da se potpie stavie na zapisnik otisak prsta, a zapisniar
e ispod otiska da upie njegovo ime i prezime i da navede sa kog prsta je stavljen otisak.
Ukoliko lice ne moe da ostavi otisak prsta, sudija e utvrditi ovu injenicu u zapisniku i overiti
ispod ovog teksta svojim potpisom.
Ako se stranka, zastupnik ili punomonik, svedok ili vetak udalji pre potpisivanja zapisnika ili
nee da potpie zapisnik, to e da se zabelei u zapisniku i da se navede razlog koji je iznet.

lan 123
O veanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik. Ako je kod suda u postupku po pravnom
leku odluka doneta jednoglasno, umesto zapisnika sastavlja se beleka o veanju i glasanju.
Zapisnik o veanju i glasanju sadri tok glasanja i izreku odluke.
Izdvojena miljenja prikljuuju se zapisniku o veanju i glasanju, ako nisu uneta u sam zapisnik.
Zapisnik, odnosno beleku o glasanju potpisuju svi lanovi vea i zapisniar.
Zapisnik o veanju i glasanju zatvorie se u poseban omot. Ovaj zapisnik moe da razgleda
samo sud koji reava o pravnom leku u postupku po pravnom leku i u tom sluaju zapisnik e
ponovo da se zatvori u poseban omot i na omotu da se naznai da je zapisnik razgledan.

29

Glava X
DONOENJE ODLUKA
lan 124
Sud donosi odluke u obliku presude ili reenja.
O tubenom zahtevu sud odluuje presudom, a u postupku zbog smetanja dravine reenjem.
Kad ne odluuje presudom, sud odluuje reenjem.
U postupku izdavanja platnog naloga reenje kojim se usvaja tubeni zahtev donosi se u obliku
platnog naloga.
Odluka o trokovima u presudi smatra se reenjem.

lan 125
Odluke vea donose se posle veanja glasanjem.
U prostoriji u kojoj se vea i glasa mogu da budu prisutni samo lanovi vea i zapisniar.
Odluku o jednostavnijim pitanjima, vee moe da donese i u samom zasedanju.

lan 126
Predsednik vea rukovodi veanjem i glasanjem i glasa poslednji.
Za svaku odluku vea potrebna je veina glasova.
Ako se u pogledu pojedinih pitanja o kojima se odluuje glasovi raspodele na vie razliitih
miljenja, tako da nijedno od njih nema veinu, pitanja e da se razdvoje i glasanje e da se
ponavlja sve dok se ne postigne veina.

lan 127
Pre odluivanja o glavnoj stvari sud odluuje da li je potrebno da se dopuni postupak, kao i o
drugim prethodnim pitanjima.
Ako pri reavanju o glavnoj stvari treba da se odlui o vie zahteva, o svakom zahtevu glasae
se posebno.

Glava XI
DOSTAVLJANJE PISMENA I RAZMATRANJE SPISA
1. Nain dostavljanja
30

lan 128
Pismena se dostavljaju neposredno u sudu, preko pote, lica registrovanih za obavljanje
poslova dostavljanja, lica zaposlenog u sudu, drugih dravnih organa, lica sa javnim
ovlaenjima ili drugih lica odreenih posebnim propisima, na nain propisan ovim zakonom.
Lice koje vri dostavljanje duno je da na zahtev lica kome se dostavljanje vri dokae svojstvo
lica ovlaenog za dostavljanje.
Lica koja dostavlja zatekne na mestu na kome treba da se izvri dostavljanje duna su da na
njegov zahtev prue podatke o svom identitetu.
Nadleni organ policije je duan da na zahtev suda pomogne prilikom obavljanja poslova
dostavljanja.

lan 129
Dostavljanje moe da se vri i elektronskom putem, u skladu sa posebnim propisima.
Dostavljanje elektronskim putem se smatra izvrenim pod uslovom da je takvim nainom
dostavljanja mogue da se obezbedi povratni podatak da je lice primilo pismeno.
Potvrda o prijemu pismena dostavljenog elektronskim putem predstavlja odtampani elektronski
zapis o danu i asu kada je ureaj za elektronski prenos podataka zabeleio da je pismeno
poslato primaocu, naziv poiljaoca i primaoca i naziv pismena.

lan 130
Stranke mogu da neposredno i blagovremeno upuuju podneske i druga pismena jedna drugoj i
da podnesak i druga pismena, zajedno sa dokazom o dostavljanju, podnesu sudu.
Odredba stava 1. ovog lana ne primenjuje se na pismena za koje je propisano lino
dostavljanje.

lan 131
Dostavljanje fizikim licima vri se na adresu koja je oznaena u tubi, odnosno na adresu
prebivalita ili boravita upisanu kod organa nadlenog za voenje evidencije o linim kartama.
Dostavljanje dravnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave
vri se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena ili pisarnici. Kao dan dostavljanja
smatra se dan predaje pismena.
Dostavljanje pravnim licima vri se predajom pismena u prostorijama pravnog lica zaposlenom
licu u pravnom licu, odnosno zastupniku pravnog lica na adresu iz javnog registra, odnosno na
adresu njegovog prebivalita.

lan 132
31

Vojnim licima, pripadnicima policije i zaposlenima u suvozemnom, renom, pomorskom i

vazdunom saobraaju dostavljanje poziva moe da se vri i preko njihove komande, odnosno
neposrednog stareine ili rukovodioca, a po potrebi moe da im se na taj nain vri i
dostavljanje ostalih pismena.

lan 133
Ako dostavljanje treba da se izvri fizikim ili pravnim licima u inostranstvu ili stranim
dravljanima koji uivaju imunitet, dostavljanje e da se izvri diplomatskim putem, ako u
meunarodnom ugovoru ili u zakonu (lan 146) nije drugaije predvieno.
Ako dostavljanje pismena treba da se izvri dravljanima Republike Srbije u inostranstvu,
dostavljanje moe da se izvri preko nadlenog konzularnog predstavnika ili diplomatskog
predstavnika Republike Srbije koji vri konzularne poslove u stranoj dravi ili preko pravnog lica
meunarodno registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja.
Dostavljanje pravnim licima koja imaju sedite u inostranstvu a predstavnitvo u Republici Srbiji
moe da se izvri njihovom predstavnitvu.

lan 134
Licima lienim slobode dostavljanje se vri preko zavoda za izvrenje krivinih sankcija.

lan 135
Ako stranka ima zakonskog zastupnika dostavljanje se vri zakonskom zastupniku, ako u
zakonu nije drugaije propisano.
Ako stranka ima vie zakonskih zastupnika odnosno punomonika, dovoljno je da se
dostavljanje izvri jednom od njih.

lan 136
Dostavljanje punomoniku moe da se izvri i predajom pismena licu koje radi u njegovoj
advokatskoj kancelariji.
Dostavljanje punomoniku moe da se izvri i predajom pismena odraslom lanu porodinog
domainstva, ako punomonik delatnost obavlja u stanu.
Dostavljanje javnom beleniku i izvritelju moe da se izvri na nain propisan stavom 1. ovog
lana.

lan 137
Pravnim licima i advokatima dostavljanje pismena moe da se vri u sudu polaganjem u
poseban pregradak na njihov zahtev i po odluci predsednika suda.
Dostavljanje iz stava 1. ovog lana vri ovlaeno lice suda.

32

lan 138
Advokat, odnosno ovlaeni predstavnik pravnog lica koji preuzima sudska pismena iz sudskog
pregratka duan je da preuzme sva pismena koja su poloena u pregradak.
Advokat, odnosno ovlaeni predstavnik pravnog lica je duan da pismeno preuzme iz sudskog
pregratka u roku od osam dana od dana polaganja u sudski pregradak. Ako pismeno ne bude
podignuto u tom roku, dostavljanje se vri isticanjem pismena na oglasnu tablu suda i
dostavljanje se smatra izvrenim po isteku roka od osam dana od dana isticanja pismena na
oglasnu tablu suda.
Advokat moe da ovlasti lice koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji da pismena
preuzme iz sudskog pregratka.

lan 139
Dostavljanje se vri licu kome dostavljanje treba da se izvri svakog dana na radnom mestu u
radno vreme, ili u stanu samo od 7 do 22 sata ili u sudu kad se to lice tamo zatekne ili kada ga
sud zbog dostavljanja pozove.
Dostavljanje moe da se izvri i u drugo vreme i na drugom mestu, na osnovu posebne odluke
suda koju je dostavlja, na zahtev, duan da pokae.

lan 140
Ako se lice kome se pismeno dostavlja ne zatekne u svom stanu, dostavljanje se vri predajom
pismena nekom od njegovih odraslih lanova domainstva koji je duan da primi pismeno.
Ako se dostavljanje vri na radnom mestu lica kome se pismeno dostavlja, a to lice se tu ne
zatekne, dostavljanje e da se izvri licu koje na istom mestu radi, ako ono pristane da primi
pismeno.
Ako dostavljanje nije moglo da se izvri po odredbama st. 1. i 2. ovog lana, dostavljanje e da
se izvri pribijanjem pismena na vrata stana ili prostorija pravnog lica i time se smatra da je
dostavljanje izvreno.
Predaja pismena drugom licu nije dozvoljena ako ono uestvuje u parnici kao protivnik lica
kome se dostavljanje izvrava.

lan 141
Tuba, reenje o platnom nalogu, presuda, reenje protiv kog je dozvoljena posebna alba i
pravni lek dostavie se lino stranci, odnosno zakonskom zastupniku ili punomoniku.
Ako se lice kome pismeno mora lino da se dostavi ne zatekne tamo gde dostavljanje treba da
se izvri, pod uslovom da je adresa tana, dostavlja e da ostavi obavetenje da pismeno
moe da se preuzme u sudu u roku od 30 dana od dana pokuanog dostavljanja. U tom sluaju
kopija pismena se istie i na oglasnoj tabli suda.

33

Po proteku roka iz stava 2. ovog lana, smatra se da je dostavljanje izvreno.

Obavetenje iz stava 2. ovog lana sadri: ime i prezime lice kome je pokuano dostavljanje,
svojstvo u postupku, datum i as kada je pokuano dostavljanje, adresu na kojoj je pokuano
dostavljanje, naznaku da pismeno moe da preuzme u sudu u roku od 30 dana, da e kopija
pismena biti istaknuta na oglasnoj tabli suda, kao i da e po proteku ovog roka da se smatra da
je dostavljanje izvreno.
Ako pismeno iz stava 1. ovog lana treba da se dostavi dravnim organima i pravnim licima,
dostavljanje se vri po odredbama lana 131. ovog zakona.

2. Odbijanje prijema
lan 142
Ako lice kome je pismeno upueno, odnosno odrasli lan njegovog domainstva, odnosno
ovlaeno lice ili zaposleni u dravnom organu ili pravnom licu, bez opravdanog razloga odbije
da primi pismeno, dostavlja e da ga ostavi u stanu ili u prostorijama gde lice kome je pismeno
upueno radi ili e pismeno da pribije na vrata stana ili prostorije. Na dostavnici e da se
zabelei dan, as i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavljeno, i time se
smatra da je dostavljanje izvreno.

3. Utvrivanje i promena adrese

lan 143
Stranka je duna da saopti sudu adresu protivne stranke kojoj pismeno treba lino da se
dostavi.
Ako stranka kojoj je sud naloio da dopuni podnesak navoenjem tane adrese protivne stranke
kojoj pismeno treba da se dostavi nije u mogunosti da sama sazna adresu i o tome podnese
sudu dokaze, sud e od nadlenog organa da pribavi potrebne podatke.

lan 144
Kad stranka ili njen zastupnik do dostavljanja odluke kojom se postupak pravnosnano
okonava promene adresu, duni su da o tome odmah obaveste sud.
Ako oni to ne uine, sud e da odredi da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranku vre
isticanjem pismena na oglasnu tablu suda.
Dostavljanje se smatra izvrenim po proteku roka od osam dana od dana isticanja pismena na
oglasnu tablu suda.
Ako punomonik, odnosno punomonik za primanje pismena do dostavljanja odluke kojom se
postupak pravnosnano okonava promeni svoju adresu, a ne obavesti o tome sud,
dostavljanje e da se izvri kao da punomonik nije ni postavljen.
Odredbe iz st. 1. do 4. ovog lana primenjuju se i u postupku po vanrednom pravnom leku.

34

lan 145
Stranka ili njen zakonski zastupnik koja odsustvuje due od 30 dana sa adrese na koju je
dostavljanje ve izvreno, duna je da o tome obavesti sud i odredi punomonika za primanje
pismena.

4. Punomonik i zastupnik za primanje pismena

lan 146
Stranku ili njenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu, a nemaju punomonika u
Republici Srbiji, sud e da pozove da u roku od 30 dana od dana dostavljanja poziva odrede
punomonika za primanje pismena u Republici Srbiji. Ako stranka ili njen zakonski zastupnik ne
odrede takvog punomonika, sud e stranci na njen troak da postavi privremenog zastupnika
ovlaenog za primanje pismena i o tome e da obavesti stranku, odnosno njenog zakonskog
zastupnika.
Ako punomonik za primanje pismena otkae punomoje, a stranka ne odredi drugog
punomonika u roku od 30 dana od prijema obavetenja o otkazu punomoja, sud e stranci na
njen troak da postavi zastupnika za primanje pismena i da vri dostavljanje preko njega, dok
ne primi obavetenje stranke o odreivanju novog punomonika.
Stranci koja opozove punomonika za primanje pismena i istovremeno ne odredi drugog
punomonika, sud e dostavljanje da vri isticanjem pismena na oglasnu tablu suda, sve dok ta
stranka ne odredi drugog punomonika za primanje pismena.

lan 147
Ako suparniari nemaju zajednikog zakonskog zastupnika, odnosno punomonika, sud moe
da ih pozove da u odreenom roku odrede zajednikog punomonika za primanje pismena.
Istovremeno, sud e da obavesti suparniare da e jednog od njih da postavi za punomonika
za primanje pismena ako oni sami ne odrede takvog punomonika.

5. Dostavnica
lan 148
Potvrdu o izvrenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavlja, punim imenom i
prezimenom uz oznaenje svojstva primaoca. Primalac e na dostavnici slovima sam da napie
dan prijema.
Ako je primalac nepismen ili nije u stanju da se potpie, dostavlja e da napie njegovo ime i
prezime i slovima dan prijema i zabelei na dostavnici razlog zbog koga primalac nije stavio svoj
potpis.
Ako primalac odbije da potpie dostavnicu, dostavlja e to da zabelei na dostavnici i napie
slovima dan predaje ime se smatra da je dostavljanje izvreno.

35

Ako je dostavljanje izvreno po odredbi lana 141. stav 2. ovog zakona, na dostavnici e da se
zabelei dan i as pokuaja dostavljanja, kao i naznaka da je ostavljeno obavetenje iz lana
141. stav 2. ovog zakona.
Ako je po odredbama ovog zakona pismeno predato drugom licu, a ne onome kome je pismeno
trebalo da se dostavi, dostavlja e na dostavnici da naznai odnos ta dva lica.
Ako je na dostavnici netano naznaen datum dostavljanja, smatrae se da je dostavljanje
izvreno onog dana kad je pismeno predato.

6. Pregledanje i prepisivanje spisa

lan 149
Stranke, njihovi zastupnici i punomonici imaju pravo da pregledaju, fotokopiraju, fotografiu i
prepisuju spis parnice u kojoj uestvuju.
Drugim licima koja imaju opravdan interes dozvolie se radnje iz stava 1. ovog lana u pogledu
pojedinih spisa.
Kad je postupak u toku, dozvolu za radnje iz st. 1. i 2. ovog lana daje sudija, a kad je postupak
okonan, predsednik suda, odnosno zaposleni u sudu koga on odredi.

Glava XII
TROKOVI POSTUPKA
1. Parnini trokovi i trokovi u postupku za obezbeenje dokaza
lan 150
Parnini trokovi su izdaci uinjeni u toku ili povodom postupka.
Parnini trokovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo
na nagradu.

lan 151
Svaka stranka prethodno sama snosi trokove koje je prouzrokovala svojim radnjama.

lan 152
Ako stranka predloi izvoenje dokaza, duna je da po nalogu suda unapred poloi iznos
potreban za podmirenje trokova koji e da nastanu povodom izvoenja dokaza.
Ako izvoenje dokaza predlau obe stranke, sud e da odredi da iznos potreban za podmirenje
trokova poloe obe stranke na jednake delove. Ako je sud odredio izvoenje dokaza po
slubenoj dunosti, odredie da iznos poloi stranka na koju pada teret dokazivanja injenice o
kojoj se izvodi dokaz.

36

Ako se u toku postupka stranke sporazumeju da se pokua medijacija ili sud uputi stranke na
postupak medijacije sud e da odredi da iznos potreban za podmirenje trokova ovog postupka
poloe obe stranke na jednake delove.
Sud e da odustane od izvoenja dokaza ako iznos potreban za podmirenje trokova ne bude
poloen u roku koji sud odredi. U tom sluaju sud e, s obzirom na sve okolnosti, po svom
uverenju da ceni od kakvog je znaaja to to stranka nije u roku poloila iznos potreban za
podmirenje trokova.
Izuzetno od odredbe stava 4. ovog lana, ako sud po slubenoj dunosti odredi izvoenje
dokaza radi utvrivanja injenica u vezi sa primenom lana 3. stav 3. ovog zakona, a stranke ne
poloe odreeni iznos, trokovi za izvoenje dokaza isplatie se iz sredstava suda.

lan 153
Stranka koja u celini izgubi parnicu duna je da protivnoj stranci naknadi trokove.
Ako stranka delimino uspe u parnici, sud moe s obzirom na postignuti uspeh da odredi da
svaka stranka snosi svoje trokove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo trokova.
Sud moe da odlui da jedna stranka naknadi sve trokove koje je protivna stranka imala ako
protivna stranka nije uspela samo u srazmerno neznatnom delu svog zahteva, a zbog tog dela
nisu nastali posebni trokovi.
Sud e, prema rezultatu dokazivanja, da odlui da li e trokove iz lana 152. stav 5. ovog
zakona da snosi jedna ili obe stranke ili e ti trokovi da padnu na teret sredstava suda.
Umea ima pravo na naknadu trokova od protivne stranke samo za parnine radnje
preduzete umesto stranke kojoj se pridruio.

lan 154
Sud e prilikom odluivanja koji e trokovi da se naknade stranci da uzme u obzir samo one
trokove koji su bili potrebni radi voenja parnice. O tome koji su trokovi bili potrebni, kao i o
iznosu trokova, odluuje sud cenei sve okolnosti.
Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge trokove, ovi trokovi odmerie se po
toj tarifi.

lan 155
Stranka je duna da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci trokove koje je
prouzrokovala svojom krivicom ili sluajem koji se njoj dogodio.
Sud moe da odlui da zakonski zastupnik ili punomonik stranke naknadi protivnoj stranci
trokove koje je prouzrokovao svojom krivicom.

lan 156
37

Tuilac e da naknadi tuenom parnine trokove ako tueni nije dao povod za tubu i ako je
priznao tubeni zahtev u odgovoru na tubu, odnosno na pripremnom roitu, a ako se ne
odrava pripremno roite onda na glavnoj raspravi pre nego to se upustio u raspravljanje o
glavnoj stvari.

lan 157
Tuilac koji povue tubu duan je da protivnoj stranci naknadi parnine trokove, osim ako je
povlaenje tube usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuenog.
Stranka koja povue pravni lek duna je da protivnoj stranci naknadi trokove nastale povodom
pravnog leka.

lan 158
Svaka stranka snosi svoje trokove ako je parnica okonana sudskim poravnanjem ili
poravnanjem posle uspele medijacije, osim ako se stranke drugaije ne sporazumeju ili ako je
to posebnim zakonom drugaije propisano.
U parnine trokove ulaze trokovi poravnanja koje je pokuano, a nije uspelo i trokovi
medijacije koja je pokuana (lan 152. stav 3), a nije uspela.

lan 159
Ako u izlunoj parnici bude usvojen tubeni zahtev za izluenje stvari, a sud utvrdi da je tueni
kao poverilac u izvrnom postupku imao opravdanih razloga da smatra da ne postoje prava
treih lica na ovim stvarima, sud e da odredi da svaka stranka snosi svoje trokove.

lan 160
Suparniari snose trokove na jednake delove. Ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog
udela u predmetu spora, sud e prema srazmeri tog udela odrediti koliki e deo trokova
naknaditi svaki od suparniara.
Suparniari koji su solidarno odgovorni u glavnoj stvari, odgovaraju solidarno i za trokove
dosuene protivnoj stranci.
Za trokove prouzrokovane posebnim parninim radnjama pojedinih suparniara ostali
suparniari ne odgovaraju.

lan 161
Ako javni tuilac uestvuje u postupku kao stranka, on ima pravo na naknadu trokova, ali ne i
pravo na nagradu.
Trokovi u postupku iz stava 1. ovog lana koje bi po odredbama ovog zakona trebalo da snosi
javni tuilac isplatie se iz sredstava javnog tuilatva.

38

Svaka stranka snosi svoje trokove koji su nastali uestvovanjem javnog tuioca u postupku
(lan 214).
Trokovi koje je javni tuilac imao povodom svog uestvovanja u postupku (lan 214) padaju na
teret sredstava javnog tuilatva.

lan 162
Odredbe o trokovima primenjuju se i na stranke koje zastupa javno pravobranilatvo. U tom
sluaju trokovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu.

lan 163
O naknadi trokova odluuje sud na odreeni zahtev stranke, bez raspravljanja.
Stranka je duna da u zahtevu opredeli vrstu i iznos trokova za koje trai naknadu.
Zahtev za naknadu trokova stranka je duna da podnese najkasnije do zavretka raspravljanja
koje prethodi odluivanju o trokovima, a ako se radi o donoenju odluke bez prethodnog
raspravljanja stranka je duna da zahtev za naknadu trokova podnese u predlogu o kome sud
treba da odlui.
O zahtevu za naknadu trokova sud e da odlui u presudi ili reenju kojim se okonava
postupak pred tim sudom.
U sluaju usmenog objavljivanja presude ili reenja kojim se nalae naknada trokova, sud
moe da odlui da e iznos trokova da odmeri u pismeno izraenoj presudi, odnosno reenju,
ako reenje treba da se dostavi strankama.
U toku postupka sud e posebnim reenjem da odlui o naknadi trokova samo ako pravo na
naknadu trokova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari.
U sluaju iz lana 157. ovog zakona, ako povlaenje tube ili pravnog leka nije izvreno na
roitu, kao i u drugim sluajevima kada je odluka doneta izvan roita, zahtev za naknadu
trokova moe da se podnese u roku od osam dana od dana dostavljanja obavetenja o
povlaenju tube, odnosno dostavljanja odluke.

lan 164
Sud u deliminoj presudi ili meupresudi moe da odlui da se odluka o trokovima donese uz
konanu odluku.

lan 165
Ako sud odbaci ili odbije pravni lek, odluie i o trokovima nastalim u postupku povodom tog
pravnog leka.
Ako sud preinai odluku protiv koje je izjavljen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tubu,
odluie o trokovima celog postupka.

39

Ako se ukine odluka protiv koje je izjavljen pravni lek i predmet vrati na ponovno suenje,
ostavie se da se o trokovima postupka povodom pravnog leka odlui u konanoj odluci.
Sud moe da postupi po odredbi stava 3. ovog lana i ako odluku protiv koje je izjavljen pravni
lek samo delimino ukine.

lan 166
Odluka o trokovima sadrana u presudi moe da se pobija samo albom na reenje ako se
istovremeno ne pobija i odluka o glavnoj stvari.
Ako jedna stranka pobija presudu samo u pogledu trokova, a druga u pogledu glavne stvari,
drugostepeni sud e jednom odlukom da odlui o oba pravna leka.

lan 167
Trokove postupka za obezbeenje dokaza snosi stranka koja je podnela predlog za
obezbeenje dokaza. Ona je duna da naknadi i trokove protivnoj stranci, odnosno
postavljenom privremenom zastupniku.
Ove trokove stranka moe naknadno da ostvaruje kao deo parninih trokova, prema uspehu
u parnici.

2. Oslobaanje od plaanja trokova postupka

lan 168
Sud e da oslobodi od plaanja trokova postupka stranku koja prema svom optem imovnom
stanju nije u mogunosti da snosi ove trokove.
Osloboenje od plaanja trokova postupka obuhvata osloboenje od plaanja takse i
osloboenje od polaganja predujma za trokove svedoka, vetaka, uviaja i sudskih oglasa.
Sud moe da oslobodi stranku i samo od plaanja takse, u skladu sa posebnim zakonom.
Prilikom donoenja odluke o osloboenju od plaanja trokova postupka sud ceni sve okolnosti,
a naroito uzima u obzir vrednost predmeta spora, broj lica koje stranka izdrava i prihode i
imovinu koje imaju stranka i lanovi njene porodice.

lan 169
Odluku o oslobaanju od plaanja trokova postupka donosi prvostepeni sud na predlog
stranke.
Stranka koja zahteva oslobaanje od trokova duna je da uz predlog navede injenice i
podnese dokaze kojima se injenice potvruju.

40

Ako je to potrebno i sam sud moe po slubenoj dunosti da pribavi potrebne podatke i
obavetenja o imovnom stanju stranke koja trai oslobaanje, a moe o tome da saslua i
stranku.
Protiv reenja suda kojim se usvaja predlog stranke nije dozvoljena posebna alba.

lan 170
Sud e u toku itavog postupka da prizna stranci pravo na besplatnu pravnu pomo kad je
stranka potpuno osloboena od plaanja trokova postupka (lan 168. stav 2), ako je to nuno
radi zatite prava stranke, odnosno ako je to propisano posebnim zakonom.
Sud je duan da odlui o pravu na besplatnog punomonika u roku od osam dana od dana
podnoenja predloga, odnosno u roku od osam dana od dostavljanja albe drugostepenom
sudu.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, rok za preduzimanje radnje od koje zavisi zatita prava stranke
tee od dana dostavljanja reenja kojim je odlueno o zahtevu stranke za besplatnu pravnu
pomo.
Besplatnog punomonika postavlja i razreava predsednik suda po redosledu sa spiska
advokata iz lana 81. stav 1. ovog zakona.
Odredbe ovog zakona o punomonicima shodno se primenjuju i na besplatnog punomonika,
ako u odredbama ove glave zakona nije drugaije propisano.
Postavljeni punomonik ima pravo da zahteva da bude razreen iz opravdanih razloga.
Predlog za razreenje besplatnog punomonika moe da podnese i stranka.
Protiv reenja suda kojim se odluuje o postavljanju i razreenju punomonika nije dozvoljena
alba.

lan 171
Ako je stranka potpuno osloboena od plaanja trokova postupka (lan 168. stav 2), iz
sredstava suda isplatie se predujam za trokove svedoka, vetaka, uviaja i izdavanja
sudskog oglasa, kao i nagrada i stvarni izdaci besplatnog punomonika.

lan 172
Reenje o oslobaanju od plaanja trokova i o postavljanju besplatnog punomonika
prvostepeni sud moe u toku postupka da ukine ako utvrdi da je stranka u stanju da snosi
trokove postupka. Sud e istovremeno da rei da li e stranka potpuno ili delimino da naknadi
i one trokove i takse od kojih je ranije bila osloboena kao i stvarne izdatke i nagradu
besplatnog punomonika.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, prvenstveno se naknauju trokovi isplaeni iz sredstava suda.

41

lan 173
Trokovi isplaeni iz sredstava suda, kao i stvarni izdaci i nagrada besplatnog punomonika,
ine deo parninih trokova.
O naknadi trokova iz stava 1. ovog lana od strane protivnika stranke koja je osloboena od
plaanja trokova postupka, sud e da odlui po odredbama ovog zakona o naknadi trokova.
Trokove isplaene iz sredstava suda naplauje po slubenoj dunosti sud pred kojim su
trokovi nastali od stranke koja je duna da ih naknadi.
Ako je protivniku stranke koja je osloboena od plaanja trokova postupka naloeno da
naknadi parnine trokove, a utvrdi se da on nije u stanju da te trokove plati, sud moe
naknadno da odredi da trokove iz stava 1. ovog lana plati u celini ili delimino stranka koja je
osloboena od plaanja trokova postupka iz onoga to joj je dosueno. Time se ne dira u
pravo ove stranke da za ono to je platila trai naknadu od protivnika, s tim to ova stranka ima
pravo da trai od protivnika naknadu trokova koje je platila.

Glava XIII
PRAVNA POMO
lan 174
Sudovi su duni da jedan drugome ukazuju pravnu pomo u parninom postupku.
Ako zamoljeni sud nije nadlean da preduzme radnju za koju je zamoljen, ustupie zamolnicu
nadlenom sudu, odnosno drugom dravnom organu, i o tome e da obavesti sud od koga je
primio zamolnicu, a ako mu nadleni sud, odnosno dravni organ nije poznat, vratie zamolnicu.
Ako u jednom mestu postoji vie sudova stvarno nadlenih za pruanje pravne pomoi,
zamolnica za pruanje pravne pomoi moe da se podnese bilo kome od tih sudova, ako
posebnim zakonom nije drugaije propisano.

lan 175
Sudovi meusobno opte na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u sudu.
Ako je pismeno sastavljeno na jeziku nacionalne manjine, a upuuje se sudu u kome jezik te
nacionalne manjine nije u slubenoj upotrebi, uz sudsko pismeno na jeziku nacionalne manjine
priloie se prevod tog pismena na srpski jezik.

lan 176
Sudovi e da ukazuju pravnu pomo stranim sudovima u sluajevima predvienim zakonom,
meunarodnim ugovorom, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, kao i ako postoji
uzajamnost u ukazivanju pravne pomoi. U sluaju sumnje o postojanju uzajamnosti,
obavetenje daje ministarstvo nadleno za poslove pravosua.

42

Odredbe lana 174. st. 2. i 3. ovog zakona vae i za postupanje sa zamolnicom stranog suda za
pruanje meunarodne pravne pomoi.

lan 177
Sudovi pruaju pravnu pomo stranim sudovima na nain propisan u domaem zakonu. Radnja
koja je predmet zamolnice stranog suda moe da se preduzme i na nain koji zahteva strani
sud, ako takav postupak nije protivan javnom poretku Republike Srbije.

lan 178
Ako zakonom, meunarodnim ugovorom i opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava nije
drugaije predvieno, sudovi e da uzimaju u postupak zamolnice stranih sudova za pruanje
pravne pomoi, samo ako su dostavljene diplomatskim putem i ako su zamolnica i prilozi
sastavljeni na srpskom jeziku ili ako je priloen overeni prevod.

lan 179
Ako meunarodnim ugovorom nije drugaije predvieno, zamolnice domaih sudova za pravnu
pomo dostavljaju se stranim sudovima diplomatskim putem. Zamolnice i prilozi moraju da budu
sastavljeni na jeziku zamoljene drave ili uz njih mora da bude priloen njihov overeni prevod.

Glava XIV
POSTUPAK ZA REAVANJE SPORNOG PRAVNOG PITANJA
lan 180
Ako u postupku pred prvostepenim sudom u veem broju predmeta postoji potreba da se
zauzme stav o spornom pravnom pitanju koje je od znaaja za odluivanje o predmetu
postupka pred prvostepenim sudovima, prvostepeni sud e po slubenoj dunosti ili na predlog
stranke, zahtevom da pokrene postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom radi reavanja
spornog pravnog pitanja.
Sud koji je pokrenuo postupak za reavanje spornog pravnog pitanja duan je da zastane sa
postupkom dok se ne okona postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom.

lan 181
Zahtev iz lana 180. stav 1. ovog zakona treba da sadri kratak prikaz utvrenog stanja stvari u
konkretnoj pravnoj stvari, navode stranaka o spornom pravnom pitanju i razloge zbog kojih se
sud obraa sa zahtevom za reenje spornog pravnog pitanja. Sud e uz zahtev da priloi i
sopstveno tumaenje spornog pravnog pitanja. Zahtev se ne dostavlja strankama na
izjanjavanje.
Ako stranka predloi pokretanje postupka za reavanje spornog pravnog pitanja, sud moe da
dostavi predlog drugoj stranci radi izjanjavanja u roku od 15 dana od dana dostavljanja
predloga.

43

Prvostepeni sud je duan da uz zahtev za reavanje spornog pravnog pitanja dostavi i predmet
Vrhovnom kasacionom sudu.

lan 182
Vrhovni kasacioni sud e da odbaci nepotpun (lan 181. stav 1) i nedozvoljen zahtev za
reavanje spornog pravnog pitanja.
Zahtev iz stava 1. ovog lana je nedozvoljen, ako je o takvom zahtevu Vrhovni kasacioni sud
ve doneo odluku.

lan 183
Vrhovni kasacioni sud reava sporno pravno pitanje po pravilima postupka za usvajanje pravnih
stavova.
Vrhovni kasacioni sud e da odbije da rei sporno pravno pitanje, ako ono nije od znaaja za
odluivanje u veem broju predmeta u postupku pred prvostepenim sudom.
Vrhovni kasacioni sud je duan da rei sporno pravno pitanje u roku do 60 dana od dana
prijema zahteva.

lan 184
U odluci povodom zahteva za reavanje spornog pravnog pitanja, Vrhovni kasacioni sud iznosi
razloge kojima obrazlae zauzeto pravno shvatanje.
Odluka iz stava 1. ovog lana dostavlja se sudu koji je pokrenuo postupak i objavljuje na
internet stranici Vrhovnog kasacionog suda ili na drugi pogodan nain.

lan 185
Ako je Vrhovni kasacioni sud reio sporno pravno pitanje, stranke u postupku u kome se
postavlja isto sporno pravno pitanje nemaju pravo da trae njegovo reavanje u parnici koja je u
toku.

Glava XV
NEPOTOVANJE PROCESNE DISCIPLINE
lan 186
Sud e u toku postupka da kazni novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara fiziko
odnosno od 30.000 do 1.000.000 dinara pravno lice, koje u podnesku vrea sud, stranku ili
drugog uesnika u postupku.
Novanom kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i stranka i drugi uesnici u postupku koji
svoja procesna ovlaenja koriste protivno cilju zbog kojih su propisana.

44

lan 187
Ako je zbog zloupotrebe procesnih ovlaenja nekoj od stranaka naneta teta, sud e oteenoj
stranci, na njen zahtev da dosudi naknadu tete.
Ako stranka istakne zahtev za naknadu tete zbog zloupotrebe procesnih ovlaenja, sud e iz
razloga celishodnosti da odvoji postupak.

lan 188
Sud e da kazni novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara punomonika za primanje
pismena koji protivno odredbama zakona ne obavesti sud o promeni adrese.
Sud e, na zahtev stranke, da odlui da punomonik za primanje pismena naknadi stranci
trokove koje je prouzrokovao neopravdanim nedostavljanjem obavetenja o promeni adrese.

lan 189
Sud e da kazni novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara lica koja ometaju
preduzimanje parninih radnji i dostavljanje pismena ili spisa.
Sud e, na zahtev stranke, da odlui da joj lice iz stava 1. ovog lana naknadi trokove koje joj
je prouzrokovalo svojim ponaanjem iz stava 1. ovoga lana.
Sud moe da odredi i druge mere prema licu koje ometa preduzimanje parninih radnji.
Izreena kazna iz lana stava 1. ovog lana ne utie na izricanje kazne za krivino delo.

lan 190
U reenju o kanjavanju iz l. 186, 188. i 189. ovog zakona odreuje se rok za uplatu novane
kazne.
Na izvrenje novane kazne iz stava 1. ovog lana shodno se primenjuju odredbe zakona koji
ureuje izvrenje krivinih sankcija.
Ako kanjeno fiziko lice ne plati novanu kaznu u roku odreenom u reenju o kanjavanju,
sud e novanu kaznu da zameni kaznom zatvora, u skladu sa zakonom kojim se ureuje
izvrenje krivinih sankcija.
Ako kanjeno pravno lice ne plati novanu kaznu u roku odreenom u reenju o kanjavanju,
primenie se odredbe zakona kojim se ureuje odgovornost pravnih lica za krivina dela kojima
se ureuje izvrenje novane kazne.
alba protiv reenja o kanjavanju iz l. 186, 188. i 189. ovog zakona ne odlae izvrenje
reenja.

Deo drugi
45

TOK POSTUPKA
Glava XVI
TUBA
1. Sadrina tube
lan 191
Parnini postupak pokree se tubom.

lan 192
Tuba mora da sadri odreeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traenja, injenice na
kojima tuilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvruju ove injenice, vrednost predmeta
spora, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (lan 98).
Tuilac koji ima boravite ili prebivalite, odnosno sedite u inostranstvu duan je da u tubi
imenuje punomonika za primanje pismena. Ukoliko ne oznai punomonika za primanje
pismena sud e tubu da odbaci.
Ako nadlenost ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora, a predmet
tubenog zahteva nije novani iznos, tuilac je duan da u tubi naznai vrednost predmeta
spora.
Sud e da postupi po tubi i ako tuilac nije naveo pravni osnov tubenog zahteva, a ako je
tuilac naveo pravni osnov, sud nije vezan za njega.

lan 193
Lice koja namerava da podnese tubu protiv Republike Srbije, duno je da pre podnoenja
tube Republikom javnom pravobranilatvu dostavi predlog za mirno reavanje spora, osim
ako je posebnim propisom predvien rok za podnoenje tube. Predlog za mirno reavanje
spora mora da sadri sve podatke iz lana 192. ovog zakona.
Podnoenjem predloga iz stava 1. ovog lana nastaje zastoj roka zastarelosti u trajanju od 60
dana.
Ako u roku iz stava 2. ovog lana Republiki javni pravobranilac ne odgovori na predlog, smatra
se da predlog nije prihvaen i u tom sluaju lice iz stava 1. ovog lana moe da podnese tubu
nadlenom sudu.
Sud e da odbaci tubu kao nedozvoljenu, ako nije podnet predlog iz stava 1. ovog lana,
odnosno ako nije protekao rok iz stava 2. ovog lana.
Sporazum postignut izmeu Republikog javnog pravobranioca i lica iz stava 1. ovog lana ima
snagu izvrne isprave.

46

Odredbe st. 1. do 5. ovog lana shodno se primenjuju i u sluaju podnoenja tube protiv
jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kada se predlog za mirno reavanje
spora podnosi nadlenom pravobranilatvu, odnosno ovlaenom zastupniku jedinice
teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.
Odredbe st. 1. do 5. ovog lana ne primenjuju se ako je posebnim zakonom propisan postupak
za mirno reavanje spora ili medijacije, koji se odnosi na sporove sa Republikom Srbijom.

lan 194
Tuilac moe u tubi da trai da sud samo utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava
ili pravnog odnosa, povredu prava linosti ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave.
Tuba za utvrenje moe da se podnese ako tuilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje,
odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za
inidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave, ili ako tuilac ima neki
drugi pravni interes.
Tuba za utvrenje moe da se podnese radi utvrivanja postojanja, odnosno nepostojanja
injenice, ako je to predvieno zakonom ili drugim propisom.
Tuba za utvrenje povrede prava linosti moe da se podnese bez obzira da li je postavljen
zahtev za naknadu tete ili drugi zahtev, u skladu sa posebnim zakonom.

lan 195
Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku
parnice postao sporan, tuilac moe, pored postojeeg zahteva, da istakne zahtev da sud utvrdi
da takav odnos postoji, odnosno da ne postoji, ako je sud pred kojim parnica tee nadlean za
takav zahtev.
Isticanje zahteva u smislu stava 1. ovog lana ne smatra se preinaenjem tube.

lan 196
Tuilac koji u tubi trai da mu se dosudi ispunjenje dugovane inidbe moe da predloi da
tueni umesto dugovane inidbe plati odreeni novani iznos ili da ispuni neku drugu inidbu.
Sud nije duan da ispituje da li novani iznos koji je tuilac prihvatio da primi umesto dugovane
nenovane inidbe odgovara vrednosti nenovane inidbe.

lan 197
U jednoj tubi tuilac moe da istakne vie zahteva protiv istog tuenog, ako su svi zahtevi
povezani istim injeninim i pravnim osnovom. Ako zahtevi nisu povezani istim injeninim i
pravnim osnovom, oni mogu da se istaknu u jednoj tubi protiv istog tuenog samo kad je isti
sud stvarno nadlean za svaki od ovih zahteva i kad je za sve zahteve odreena ista vrsta
postupka.

47

Tuilac moe dva ili vie tubenih zahteva u meusobnoj vezi da istakne u jednoj tubi, na
nain da sud usvoji sledei od tih zahteva, ako nae da prethodni zahtev nije osnovan.
Zahtevi, u skladu sa stavom 2. ovog lana, mogu da se istaknu u jednoj tubi samo ako je sud
stvarno nadlean za svaki od tih zahteva i ako je za sve zahteve odreena ista vrsta postupka.

lan 198
Tueni moe do zakljuenja glavne rasprave da podnese kod istog suda protivtubu, ako je
zahtev protivtube u vezi s tubenim zahtevom ili ako ti zahtevi mogu da se prebiju ili ako se
protivtubom trai utvrenje nekog prava ili pravnog odnosa od ijeg postojanja ili nepostojanja
zavisi u celini ili delimino odluka o tubenom zahtevu.
Protivtuba ne moe da se podnese ako je za zahtev iz protivtube stvarno nadlean vii sud ili
sud druge vrste.

2. Preinaenje tube
lan 199
Tuilac moe do zakljuenja glavne rasprave da preinai tubu.
Posle dostavljanja tube tuenom, za preinaenje tube potreban je pristanak tuenog. Sud e
da dozvoli preinaenje i kad se tueni tome protivi, ako smatra da bi to bilo celishodno za
konano reenje odnosa meu strankama i ako oceni da postupak po preinaenoj tubi nee
znatno da produi trajanje parnice. Smatrae se da postoji pristanak tuenog na preinaenje
tube ako se on upusti u raspravljanje o glavnoj stvari po preinaenoj tubi, a nije se pre toga
protivio preinaenju.
Ako je parnini sud za preinaenu tubu stvarno nenadlean, ustupie predmet nadlenom
sudu, osim u sluaju iz lana 15. stav 2. ovog zakona.
Kad sud dozvoli preinaenje tube, duan je da ostavi tuenom vreme potrebno da moe da se
pripremi za raspravljanje po preinaenoj tubi, ako za to nije imao dovoljno vremena.
Ako je tuba preinaena na roitu na kome tueni nije prisutan, sud e da dostavi tuenom
prepis zapisnika sa tog roita.
Protiv reenja kojim se doputa ili odbija preinaenje tube nije dozvoljena posebna alba.
Kad dozvoli preinaenje tube, sud e reenjem da odredi nov vremenski okvir za sprovoenje
postupka.

lan 200
Preinaenje tube je promena istovetnosti zahteva, poveanje postojeeg ili isticanje drugog
zahteva uz postojei.

48

Ako tuilac preinauje tubu tako to usled okolnosti koje su nastale posle podnoenja tube,
zahteva iz istog injeninog osnova drugi predmet ili novani iznos, tueni takvom preinaenju
ne moe da se protivi.
Tuba nije preinaena ako je tuilac promenio pravni osnov tubenog zahteva, ako je smanjio
tubeni zahtev ili ako je promenio, dopunio ili ispravio pojedine navode, tako da usled toga
tubeni zahtev nije promenjen.
Smanjivanje visine tubenog zahteva predstavlja delimino povlaenje tube za koje nije
potreban pristanak tuenog.
O povlaenju tube iz stava 4. ovog lana ne donosi se posebno reenje.

lan 201
Tuilac moe sve do zakljuenja glavne rasprave da svoju tubu preinai i tako to e umesto
prvobitno tuenog da tui drugo lice.
Za preinaenje tube u smislu stava 1. ovog lana potreban je pristanak lica koje treba da stupi
u parnicu na mesto tuenog, a ako se tueni ve upustio u raspravljanje o glavnoj stvari,
potreban je i pristanak tuenog.
Ako se tueni upustio u raspravljanje o glavnoj stvari umesto tuioca moe da stupi u parnicu
novi tuilac samo ako na to pristane tueni.
Lice koje stupa u parnicu na mesto stranke mora da primi parnicu u onom stanju u kakvom se
ona nalazi u trenutku kad u nju stupa.

3. Povlaenje tube
lan 202
Tuilac moe da povue tubu bez pristanka tuenog pre nego to se tueni upusti u
raspravljanje o glavnoj stvari.
Tuba moe da se povue i kasnije, sve do pravnosnanog okonanja postupka, ako tueni na
to pristane. Ako se tueni u roku od osam dana od dana obavetenja o povlaenju tube ne
izjasni o tome, smatrae se da je pristao na povlaenje.
Povuena tuba smatra se kao da nije ni bila podneta i moe se ponovo podneti.
U sluaju da tuba bude povuena posle donoenja prvostepene presude, sud e da donese
reenje kojim e da utvrdi da je tuba povuena i da je presuda bez dejstva, a ako je pre
povlaenja tube izjavljena alba, sud e da donese reenje kojim e da utvrdi da je tuba
povuena, da je presuda bez dejstva i da odbaci albu.

4. Postojanje parnice
lan 203
49

Parnica poinje da tee dostavljanjem tube tuenom.

U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka, parnica poinje da tee od asa
kad je o tom zahtevu obavetena protivna stranka.
Dok parnica tee, ne moe se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica meu istim
strankama, a ako takva parnica bude pokrenuta, sud e tubu da odbaci.
Ako je u parnici koja je kasnije poela da tee presuda postala pravnosnana, sud e da odbaci
tubu u parnici koja je ranije poela da tee.
Sud e u toku celog postupka da pazi da li je u toku druga parnica o istom zahtevu meu istim
strankama.

lan 204
Ako stranka otui stvar ili pravo o kome tee parnica, to ne spreava da se parnica meu istim
strankama dovri.
Lice koje je pribavilo stvar ili pravo o kome tee parnica moe da stupi u parnicu umesto
tuioca, odnosno tuenog samo ako na to pristanu obe stranke.
U sluaju iz stava 1. ovog lana presuda ima dejstvo i u odnosu na sticaoca.

Glava XVII
SUPARNIARI
lan 205
Vie lica mogu jednom tubom da tue, odnosno da budu tueni (suparniari), ako:
1) su u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ili ako njihova prava, odnosno obaveze
proistiu iz istog injeninog i pravnog osnova;
2) su predmet spora zahtevi, odnosno obaveze iste vrste koji se zasnivaju na bitno istovrsnom
injeninom i pravnom osnovu i ako postoji stvarna i mesna nadlenost istog suda za svaki
zahtev i za svakog tuenog;
3) je to zakonom propisano.
Do zakljuenja glavne rasprave moe, pod uslovima iz stava 1. ovog lana, uz tuioca da
pristupi novi tuilac ili tuba moe da bude proirena na novog tuenog sa njegovim pristankom.
Lice koje pristupa tubi, odnosno na koje se tuba proiruje mora da primi parnicu u onom
stanju u kome se ona nalazi u trenutku stupanja u parnicu.

lan 206

50

Tuilac moe tubom da obuhvati dva ili vie tuenih i na nain to e da trai da tubeni zahtev
bude usvojen prema sledeem tuenom za sluaj da bude pravnosnano odbijen prema
tuenom koji je u tubi prethodno naveden.
Na nain propisan u stavu 1. ovog lana tuilac moe tubom da obuhvati dva ili vie tuenih
samo ako prema svakom od njih istie isti zahtev ili ako prema nekima od njih istie razliite
zahteve koji su u meusobnoj vezi i ako je isti sud stvarno i mesno nadlean za svaki od
zahteva.

lan 207
Lice koje za sebe u celini ili delimino trai stvar ili pravo o kome izmeu drugih lica ve tee
parnica, moe pred sudom pred kojim ta parnica tee da tui obe stranke jednom tubom, do
zakljuenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom.

lan 208
Glavni dunik i jemac mogu da budu zajedniki tueni ako to nije u protivnosti sa sadrinom
ugovora o jemstvu.

lan 209
Svaki suparniar je u parnici samostalna stranka i njegove radnje ili proputanja ne koriste niti
tete drugim suparniarima.

lan 210
Ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor moe da se rei samo na jednak nain
prema svim suparniarima (jedinstveni suparniari), oni se smatraju kao jedna parnina stranka,
tako da kad pojedini suparniari propuste neku parninu radnju, dejstvo parninih radnji koje su
izvrili drugi suparniari odnose se i na one koji te radnje nisu preduzeli.

lan 211
Nuno suparniarstvo postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tubom moraju da
se obuhvate sva lica koja su uesnici materijalnopravnog odnosa.
Ako sva lica iz stava 1. ovog lana nisu obuhvaena tubom kao stranke, sud e da odbije
tubeni zahtev kao neosnovan.
O nunom suparniarstvu sud vodi rauna po slubenoj dunosti.

lan 212
Ako rokovi za izvrenje odreene parnine radnje za pojedine jedinstvene suparniare istiu u
razliito vreme, tu parninu radnju moe svaki suparniar da preduzme sve dok i za jednog od
njih jo tee rok za preduzimanje te radnje.

51

lan 213
Svaki suparniar ima pravo da podnosi predloge koji se tiu toka parnice.

Glava XVIII
UEE TREIH LICA U PARNICI
1. Uee javnog tuioca
lan 214
Javni tuilac moe da uestvuje u parnici u skladu sa posebnim zakonom.
Ako javni tuilac na osnovu zakonskog ovlaenja, uestvuje u parnici koja tee meu drugim
licima, ovlaen je da u granicama tubenog zahteva predlae da se utvrde i injenice koje
stranke nisu navele i izvedu dokazi koje stranke nisu predloile, kao i da izjavljuje pravne
lekove.
Svoje uestvovanje u postupku javni tuilac prijavljuje podneskom sudu pred kojim tee parnica
meu drugim licima.
Ako smatra da postoje zakonski uslovi za uestvovanje javnog tuioca u parnici i da je njegovo
uestvovanje potrebno, sud e o tome da obavesti nadlenog javnog tuioca i da mu odredi rok
u kome moe da prijavi svoje uestvovanje. Dok taj rok ne protekne, sud e da zastane sa
postupkom, ali javni tuilac moe i po proteku tog roka da se koristi svojim pravom iz stava 2.
ovog lana.

2. Uee umeaa
lan 215
Lice koje ima pravni interes da u parnici koja tee meu drugim licima jedna od stranaka uspe,
moe da se pridrui ovoj stranci.
Umea moe da stupi u parnicu u toku celog postupka sve do pravnosnanosti odluke o
tubenom zahtevu, kao i u toku postupka nastavljenog izjavljivanjem vanrednog pravnog leka.
Izjavu o stupanju u parnicu umea daje na roitu ili podneskom.
Podnesak umeaa iz stava 3. ovog lana dostavlja se strankama, a ako je izjava umeaa o
stupanju u parnicu data na roitu, prepis odnosnog dela zapisnika dostavie se samo onoj
stranci koja je sa roita izostala.

lan 216
Stranka moe da ospori umeau pravo da uestvuje u postupku i predloi da se umea
odbije, a sud moe i bez izjanjavanja stranaka da odbije uee umeaa ako utvrdi da ne
postoji pravni interes umeaa.

52

Do pravnosnanosti reenja kojim se odbija uee umeaa, umea moe da uestvuje u

postupku i njegove parnine radnje ne mogu da se iskljue.
Protiv odluke suda kojom dozvoljava uee umeaa nije dozvoljena posebna alba.

lan 217
Umea mora da prihvati parnicu u onom stanju u kakvom se nalazi u trenutku kad se umea u
parnicu. U daljem toku parnice on je ovlaen da podnosi predloge i da preduzima ostale
parnine radnje u rokovima u kojima bi te radnje mogla da preduzima stranka kojoj se pridruio.
Ako je umea stupio u parnicu do pravnosnanosti odluke o tubenom zahtevu, ovlaen je da
izjavi i vanredni pravni lek.
Ako umea izjavi pravni lek, primerak njegovog podneska dostavie se i stranci kojoj se
pridruio.
Parnine radnje umeaa imaju za stranku kojoj se pridruio pravno dejstvo ako nisu u
suprotnosti sa njenim radnjama.
Po pristanku stranaka umea moe da stupi u parnicu kao stranka umesto stranke kojoj se
pridruio.

lan 218
U parnici izmeu stranke i umeaa koji joj se pridruio, umea ne moe da osporava utvreno
injenino stanje, kao i pravne kvalifikacije sadrane u obrazloenju pravnosnane presude
(intervencijsko dejstvo presude).
Izuzetno od stava 1. ovog lana, stranka koja je bila umea ima pravo da istakne prigovor da je
stranka iz ranije parnice kojoj se pridruio kao umea pogreno vodila prethodnu parnicu ili da
je sud propustio da joj dostavlja pozive, podneske ili odluke.
Sud moe da usvoji prigovor iz stava 2. ovog lana samo ako stranka iz stava 1. ovog lana
koja je bila umea dokae da:
1) u vreme stupanja u prethodnu parnicu nije blagovremeno bila obavetena o parnici koja je
prethodno voena i time bila spreena da preduzima radnje koje bi dovele do povoljnijeg ishoda
te parnice;
2) je stranka iz parnice kojoj se pridruila kao umea, namerno ili iz grube nepanje, propustila
da preduzima parnine radnje koje bi dovele do povoljnijeg ishoda prethodne parnice, a za
mogunost njihovog preduzimanja raniji umea nije znao ili nije mogao da zna;
3) je stranka iz prethodne parnice svojim parninim radnjama spreavala da nastupi dejstvo
radnji njenog umeaa.

53

Ako stranka iz stava 1. ovog lana koja je bila umea uspe sa prigovorom iz stava 2. ovog
lana, sud e da dozvoli da stranke ponovo raspravljaju o injeninim i pravnim pitanjima o
kojima je raspravljeno u prethodnoj parnici.

lan 219
Ako pravno dejstvo presude treba da se odnosi i na umeaa, on ima poloaj jedinstvenog
suparniara (lan 210).
Umea s poloajem jedinstvenog suparniara ima pravo da izjavi pravne lekove i u parnici u
kojoj nije uestvovao bez svoje krivice.

3. Imenovanje prethodnika i obavetenje treeg lica o parnici

lan 220
Lice koje je tueno kao dralac neke stvari ili korisnik nekog prava, a tvrdi da stvar dri ili pravo
vri u ime treeg lica duno je da u odgovoru na tubu pozove preko suda to tree lice
(prethodnika) da umesto njega stupi kao stranka u parnicu. Ako se tuba ne dostavlja na
odgovor, tueni moe najkasnije na pripremnom roitu, a ako ono nije odrano, na glavnoj
raspravi pre nego to se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, da pozove preko suda
prethodnika da umesto njega stupi u parnicu kao stranka.
Pristanak tuioca da na mesto tuenog u parnicu stupi prethodnik potreban je samo ako tuilac
protiv tuenog istie i takve zahteve koji ne zavise od toga da li tueni u ime prethodnika dri
stvar ili vri pravo.
Ako prethodnik koji je uredno pozvan ne doe na roite ili odbije da stupi u parnicu, tueni ne
moe da se protivi uputanju u parnicu.
Ako je imenovani prethodnik odbio da stupi u parnicu, shodno se primenjuje odredba lana 218.
ovog zakona.

lan 221
Ako stranka treba da obavesti tree lice o otpoetoj parnici da bi se time zasnovalo izvesno
graanskopravno dejstvo, stranka moe, sve dok se parnica pravnosnano ne dovri, to da
uini preko suda podneskom, u kome e da navede razlog obavetenja i stanje u kome se
nalazi parnica.
Stranka koja je tree lice obavestila o parnici ne moe zbog toga da trai prekid postupka i
produenje rokova.
Sud e, u smislu stava 1. ovog lana, da obavesti Republikog javnog pravobranioca, odnosno
ovlaenog zastupnika autonomne pokrajne i jedinice lokalne samouprave, o parnici u kojoj
raspolaganje stranaka ili odluka suda moe da utie na imovinska prava i obaveze Republike
Srbije, odnosno autonomne pokrajne i jedinice lokalne samouprave.

54

Stranka koja je posredstvom suda obavestila tree lice o parnici, ima pravo da se u naknadnoj
parnici u kojoj je obaveteno lice stranka, poziva na intervencijsko dejstvo presude.

Glava XIX
PREKID I ZASTOJ U POSTUPKU
lan 222
Sud utvruje prekid postupka kad:
1) stranka umre;
2) stranka izgubi parninu sposobnost;
3) zakonski zastupnik stranke umre ili prestane njegovo ovlaenje za zastupanje;
4) stranka koja je pravno lice prestane da postoji, odnosno kad nadleni organ pravnosnano
odlui o zabrani rada;
5) nastupe pravne posledice otvaranja postupka steaja;
6) usled ratnog stanja ili vanrednih dogaaja prestane rad u sudu;
7) je to drugim zakonom propisano.

lan 223
Ako zakonom drugaije nije propisano, prekid postupka sud moe da odredi ako:
1) je odluio da sam ne reava o prethodnom pitanju (lan 12);
2) se stranka nalazi na podruju koje je zbog vanrednih dogaaja odseeno od suda.

lan 224
Prekidom postupka prestaju da teku svi rokovi odreeni za vrenje parninih radnji.
Za vreme trajanja prekida postupka sud ne moe da preduzima nikakve radnje u postupku. Ako
je prekid nastupio posle zakljuenja glavne rasprave, sud moe na osnovu te rasprave da
donese odluku.
Parnine radnje koje je jedna stranka preduzela dok traje prekid postupka nemaju nikakvo
pravno dejstvo prema drugoj stranci, a dejstvo poinje tek kada postupak bude nastavljen.

lan 225
Postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u lanu 222. ta. 1) do 5) ovog zakona nastavie
se kad naslednik ili staralac zaostavtine, novi zakonski zastupnik, steajni upravnik ili pravni

55

sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to
uine.
Ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u lanu 223. taka 1) ovog zakona,
postupak e da se nastavi kad se pravnosnano okona postupak pred sudom ili drugim
nadlenim organom ili ako sud nae da vie ne postoje razlozi da se eka na njegovo
okonanje.
U sluajevima iz lana 222. ta. 6) i 7) i lana 223. taka 2) ovog zakona prekinuti postupak
nastavie se kad prestanu razlozi za prekid, na predlog stranke.
Rokovi koji su usled prekida postupka prestali da teku, poinju da teku za stranku ispoetka od
dana kad joj sud dostavi reenje o nastavljanju postupka.

lan 226
Protiv reenja kojim se utvruje (lan 222) ili odreuje (lan 223) prekid postupka dozvoljena je
posebna alba.
Ako je sud na roitu odbio predlog za prekid postupka i odluio da se postupak odmah nastavi
protiv tog reenja nije dozvoljena posebna alba.

lan 227
Sud e da zastane sa postupkom kad je to propisano zakonom.
Reenjem o zastoju postupka sud odreuje vreme trajanja zastoja.
Protiv reenja o zastoju postupka nije dozvoljena posebna alba.
Sud nastavlja postupak po slubenoj dunosti im prestanu razlozi koji su izazvali zastoj
postupka.
Kad sud zastane sa postupkom moe da preduzima samo one radnje za koje postoji opasnost
od odlaganja.
Zastoj postupka ne utie na rokove za preduzimanje parninih radnji.

Glava XX
DOKAZIVANJE
1. Opte odredbe
lan 228
Stranka je duna da iznese injenice i predloi dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim
osporava navode i dokaze protivnika, u skladu sa ovim zakonom.

56

lan 229
Dokazivanje obuhvata sve injenice koje su vane za donoenje odluke.
Sud odluuje koji e se dokazi izvesti radi utvrivanja bitnih injenica.

lan 230
Ne dokazuju se injenice koje je stranka priznala pred sudom u toku parnice, odnosno injenice
koje nije osporila.
Sud moe da odlui da se dokazuju i priznate injenice ako smatra da stranka njihovim
priznanjem ide za tim da raspolae zahtevom kojim ne moe raspolagati (lan 3. stav 3).
Sud e, uzimajui u obzir sve okolnosti, da oceni da li e da uzme za priznatu ili osporenu
injenicu koju je stranka prvo priznala, a posle potpuno ili delimino osporila ili ograniila
priznanje dodavanjem drugih injenica.
Ne dokazuju se injenice koje su optepoznate.

lan 231
Ako sud na osnovu izvedenih dokaza (lan 8) ne moe sa sigurnou da utvrdi neku injenicu, o
postojanju injenice primenie pravila o teretu dokazivanja.
Stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja injenice koja je bitna za nastanak
ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drugaije propisano.
Stranka koja osporava postojanje nekog prava, snosi teret dokazivanja injenice koja je spreila
nastanak ili ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji, ako zakonom nije
drugaije propisano.

lan 232
Ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu tete, na novani iznos ili na zamenljivu
stvar, a visina iznosa, odnosno koliina stvari ne moe da se utvrdi ili bi mogla da se utvrdi
samo sa nesrazmernim tekoama, sud e visinu novanog iznosa, odnosno koliinu
zamenljivih stvari da odredi po slobodnoj oceni.

lan 233
Dokazi se izvode na glavnoj raspravi, u skladu sa vremenskim okvirom.
Sud moe da odlui da se odreeni dokazi izvedu pred zamoljenim sudom. Zapisnik o
izvedenim dokazima pred zamoljenim sudom proitae se na glavnoj raspravi.
Zamolnica za izvoenje dokaza sadri podatke iz predmeta. Sud e posebno da naznai o
kojim okolnostima treba da se vodi rauna prilikom izvoenja dokaza.

57

O roitu za izvoenje dokaza pred zamoljenim sudom obavestie se stranke.

Zamoljeni sud prilikom izvoenja dokaza ima sva ovlaenja koja ima sud kada se dokazi
izvode na glavnoj raspravi.
Protiv reenja suda kojim se izvoenje dokaza poverava zamoljenom sudu nije dozvoljena
posebna alba.

2. Uviaj
lan 234
Uviaj se vri ako je za utvrivanje neke injenice ili za razjanjenje neke okolnosti potrebno
neposredno opaanje suda.
Uviaj moe da se vri i uz uestvovanje vetaka.

lan 235
Sud moe da odredi da se uviaj snima, u celosti ili delimino, tonskim ili optikim ureajima,
shodnom primenom l. 119. do 121. ovog zakona.

lan 236
Sud e da izvri uviaj izvan zgrade suda, ako stvar koja treba da se razgleda ne moe da se
donese u sud, ili bi njeno donoenje prouzrokovalo znatne trokove.

lan 237
Ako treba razgledati stvar koja se nalazi kod jedne od stranaka ili kod treeg lica shodno se
primenjuju odredbe ovog zakona o pribavljanju isprava (l. 240. do 243).

3. Isprave
lan 238
Isprava koju je u propisanom obliku izdao nadleni dravni i drugi organ u granicama svojih
ovlaenja, kao i isprava koju je u takvom obliku izdala, u vrenju javnih ovlaenja, druga
organizacija ili lice (javna isprava), dokazuje istinitost onoga to se u njoj potvruje ili odreuje.
Dokaznu snagu iz stava 1. ovog lana ima i druga isprava koja je posebnim propisima u
pogledu dokazne snage izjednaena sa javnim ispravama.
Dozvoljeno je da se dokazuje da su u javnoj ispravi neistinito utvrene injenice ili da je isprava
nepravilno sastavljena.
Ako sud posumnja u autentinost isprave, moe da zatrai da se o tome izjasni organ koji takvu
ispravu izdaje.

58

lan 239
Ako meunarodnim ugovorom nije drugaije predvieno, strana javna isprava koja je propisno
overena ima, pod uslovom uzajamnosti, istu dokaznu snagu kao i domaa javna isprava.

lan 240
Stranka je duna da sama podnese ispravu na koju se poziva za dokaz svojih navoda.
Uz ispravu sastavljenu na stranom jeziku podnosi se i prevod isprave, overen u skladu sa
zakonom.
Ako se isprava nalazi kod dravnog i drugog organa, druge organizacije ili lica, koja su izdala
ispravu u vrenju javnih ovlaenja, a sama stranka ne moe da pribavi ispravu, sud e na
predlog stranke ili po slubenoj dunosti da je pribavi.

lan 241
Ako se jedna stranka poziva na ispravu i tvrdi da se ona nalazi kod druge stranke, sud e da
pozove ovu stranku da podnese ispravu i da joj za to odredi rok.
Stranka ne moe da uskrati podnoenje isprave ako se ona sama pozvala na tu ispravu za
dokaz svojih navoda ili ako je re o ispravi koju je po zakonu duna da preda ili pokae ili ako se
isprava s obzirom na sadrinu smatra zajednikom za obe stranke.
U pogledu prava stranke da uskrati podnoenje drugih isprava shodno e da se primenjuju
odredbe l. 248. i 249. ovog zakona.
Ako stranka koja je pozvana da podnese ispravu porie da se isprava kod nje nalazi, sud moe
radi utvrivanja ove injenice da izvodi dokaze.
Sud e, s obzirom na sve okolnosti, po svom uverenju da ceni od kakvog je znaaja to stranka
koja dri ispravu nee da postupi po reenju suda kojim joj se nalae da podnese ispravu ili
protivno uverenju suda ne priznaje da se isprava nalazi kod nje.
Protiv odluke suda iz stava 1. ovog lana nije dozvoljena posebna alba.

lan 242
Sud moe da naredi treem licu da podnese ispravu samo ako je ono u skladu sa zakonom
duno da je pokae ili podnese ili ako je re o ispravi koja je po svojoj sadrini zajednika za to
lice i stranku koja se poziva na ispravu.
Ako tree lice osporava svoju dunost da podnese ispravu koja se kod njega nalazi, sud e
reenjem da odlui da li je tree lice duno da podnese ispravu.
Ako tree lice ne priznaje da se isprava nalazi kod njega, sud moe radi utvrivanja ove
injenice da izvodi dokaze. Pravnosnano reenje o dunosti treeg lica da podnese ispravu,
moe da se izvri u skladu sa zakonom koji ureuje izvrenje i obezbeenje.

59

Tree lice ima pravo na naknadu trokova koje je imalo u vezi sa podnoenjem isprava.
Odredbe lana 258. ovog zakona shodno se primenjuju i u ovom sluaju.

lan 243
Sud moe da kazni novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara fiziko lice i odgovorno lice
u dravnom i drugom organu, pravnom licu i drugoj organizaciji koje je izdalo ispravu, odnosno
novanom kaznom od 30.000 do 1.000.000 dinara pravno lice i drugu organizaciju koje je izdalo
ispravu, ako nije postupilo po reenju suda iz lana 242. st. 2. i 3. ovog zakona.
alba protiv reenja iz stava 1. ovog lana ne zadrava izvrenje reenja.
Novana kazna iz stava 1. ovog lana izvrava se na nain propisan u lanu 190. ovog zakona.

4. Svedoci
lan 244
Svako lice koje se poziva kao svedok duno je da se odazove pozivu, a ako ovim zakonom nije
drugaije propisano, duno je i da svedoi.
Kao svedoci mogu da se sasluavaju samo lica koja su sposobna da daju obavetenja o
injenicama koje se dokazuju.

lan 245
Svedoci se, po pravilu, sasluavaju neposredno na roitu.
Sud moe reenjem da odlui da se izvede dokaz itanjem pisane izjave svedoka, u kojoj se
navode saznanja o bitnim spornim injenicama, odakle su mu one poznate i u kakvom je
odnosu sa strankama u postupku. Pisana izjava svedoka mora da bude overena u sudu ili od
strane lica koje vri javna ovlaenja. Pre davanja izjave, lice koje uzima izjavu mora da upozori
svedoka sa pravima i dunostima svedoka propisanim ovim zakonom.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, sud reenjem moe da odlui, po slubenoj dunosti ili na
predlog stranaka, da se svedok saslua putem konferencijske veze, korienjem ureaja za
tonsko ili optiko snimanje.
Protiv reenja iz st. 2. i 3. ovog lana nije dozvoljena posebna alba.
Izjavu svedoka iz st. 2. i 3. ovog lana moe sudu da podnese stranka ili sud moe da je zatrai
od svedoka.
Sud moe uvek da pozove svedoka koji je dao pisanu izjavu ili ija je izjava snimljena da svoje
svedoenje potvrdi pred sudom na roitu.

lan 246
Tonski ili optiki snimak svedoenja je sastavni deo sudskog spisa.

60

Tonski deo snimka svedoenja se prenosi u formu pisanog zapisnika u skladu sa odredbom
lana 121. ovog zakona.
Nain snimanja, prenoenja snimka svedoenja, uvanja i unitavanja snimka svedoenja
ureuje se Sudskim poslovnikom.

lan 247
Ne moe da se sasluava kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja
tajne, dok ga nadleni organ ne oslobodi od te dunosti.

lan 248
Svedok moe da uskrati svedoenje o:
1) onome to mu je stranka kao svom punomoniku poverila;
2) onome o emu se stranka ili drugo lice svedoku kao verskom ispovedniku poverilo;
3) injenicama koje je svedok saznao kao advokat, lekar ili u vrenju nekog drugog zanimanja,
ako postoji obaveza uvanja profesionalne tajne.
Predsednik vea upozorie lice iz stava 1. ovog lana da moe da uskrati davanje iskaza.

lan 249
Svedok moe da uskrati odgovor na pojedina pitanja ako za to postoje opravdani razlozi, a
naroito ako bi svojim odgovorom na ta pitanja izloio tekoj sramoti, znatnoj imovinskoj teti ili
krivinom gonjenju sebe ili svoje srodnike po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, a u
pobonoj liniji zakljuno do treeg stepena, svog suprunika ili vanbranog partnera ili srodnike
po tazbini zakljuno do drugog stepena i onda kad je brak prestao, kao i svog staratelja ili
tienika, usvojitelja ili usvojenika.
Sud e u sluaju iz stava 1. ovog lana da upozori svedoka da moe da uskrati davanje
odgovora na postavljeno pitanje.

lan 250
Svedok ne moe zbog opasnost od nastanka imovinske tete da uskrati svedoenje o pravnim
poslovima kojima je prisustvovao kao pozvani svedok, o radnjama koje je u pogledu spornog
odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka, o injenicama koje se
odnose na porodine ili brane imovinske odnose, o injenicama koje se odnose na roenje,
sklapanje braka ili smrt, kao i ako je na osnovu posebnog propisa duan da podnese prijavu ili
da da izjavu.

lan 251

61

Opravdanost razloga za uskraivanje svedoenja ili odgovora na pojedina pitanja ocenjuje sud
pred kojim svedok treba da svedoi i o tome donosi reenje. Ako je potrebno, prethodno e o
tome da saslua stranke.
Protiv reenja suda iz stava 1. ovog lana stranke nemaju pravo na posebnu albu, a svedok
moe ovo reenje da pobija u albi protiv reenja o novanoj kazni ili o zatvoru zbog toga to je
uskratio svedoenje ili odgovor na pojedino pitanje (lan 257. stav 2).

lan 252
Stranka koja predlae da se odreeno lice saslua kao svedok mora prethodno da navede o
emu svedok treba da svedoi kao i da navede njegovo ime i prezime, zanimanje i boravite.

lan 253
Pozivanje svedoka vri se dostavljanjem pismenog poziva u kome se navodi ime i prezime
pozvanog, vreme i mesto dolaska, predmet po kome se poziva i naznaenje da se poziva kao
svedok. U pozivu, svedok e da se upozori na posledice neopravdanog izostanka (lan 257.
stav 1) i na pravo na naknadu trokova (lan 258).
Svedoci koji zbog starosti, bolesti ili tekih telesnih mana ne mogu da se odazovu pozivu
sasluae se u svom stanu ili na nain propisan odredbom lana 245. st. 2. i 3. ovog zakona.
Sud moe da naloi stranci da obavesti svedoka ije je sasluanje odreeno o mestu, danu i
asu odravanja roita.

lan 254
Svedoci se sasluavaju pojedinano i bez prisustva svedoka koji e se kasnije sasluavati.
Svedok je duan da odgovore daje usmeno.
Svedok e prethodno da se opomene da je duan da govori istinu i da ne sme nita da preuti,
a zatim e da se upozori na posledice davanja lanog iskaza.
Posle toga, sud e od svedoka da uzme podatke o imenu i prezimenu, imenu oca, zanimanju,
boravitu, mestu roenja, godinama starosti i njegovim odnosom sa strankama.

lan 255
Svedok se poziva da iznese sve to mu je poznato o injenicama o kojima treba da svedoi, a
zatim mogu da mu se postavljaju pitanja radi proveravanja, dopune ili razjanjenja. Nije
dozvoljeno da se postavljaju pitanja u kojima je ve sadran odgovor na pitanje.
Svedok e uvek da se izjasni odakle mu je poznato ono o emu svedoi.
Svedoci mogu da se suoe, ako se njihovi iskazi ne slau u pogledu vanih injenica. Suoeni
svedoci se sasluaju posebno o svakoj okolnosti o kojoj se ne slau i njihov odgovor unee se u
zapisnik.

62

lan 256
Svedok koji ne zna jezik na kome se vodi postupak sasluae se preko prevodioca.
Ako je svedok gluv, pitanja e da mu se postavljaju pismeno, a ako je nem, pozvae se da
odgovara u pisanoj formi. Ako sasluanje ne moe da se izvri na ovaj nain, pozvae se
tuma.
Sud e prevodioca, odnosno tumaa da upozori na dunost istinitog prenoenja pitanja koja se
svedoku postavljaju i izjava koje svedok daje.

lan 257
Ako svedok koji je uredno pozvan ne doe, a izostanak ne opravda ili se bez odobrenja ili
opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude sasluan, sud moe da naredi da se
prinudno dovede i snosi trokove dovoenja, a moe i da ga kazni novanom kaznom od
10.000 do 150.000 dinara.
Ako svedok doe i poto je upozoren na posledice uskrati svedoenje ili odgovor na pojedino
pitanje, a sud oceni da su razlozi uskraivanja neopravdani, moe da ga kazni novanom
kaznom od 10.000 do 150.000 dinara, a ako i posle toga odbije da svedoi, moe ponovo
novano da se kazni.
alba protiv reenja o novanoj kazni ne zadrava izvrenje reenja, osim ako se u toj albi
pobija i odluka suda kojom nisu usvojeni razlozi svedoka za uskraivanje svedoenja ili
odgovora na pojedino pitanje.
Sud e, na zahtev stranke, da odlui da je svedok duan da naknadi trokove koje je
prouzrokovao svojim neopravdanim izostankom, odnosno neopravdanim odbijanjem da
svedoi.
Ako svedok naknadno opravda svoj izostanak, sud e da stavi van snage svoje reenje o kazni,
a moe svedoka sasvim ili delimino da oslobodi od naknade trokova. Sud moe da stavi van
snage svoje reenje o kazni i ako svedok naknadno pristane da svedoi.
Ako je potrebno da se vojno lice i pripadnik policije prinudno dovede radi svedoenja, sud e da
se obrati njihovom stareini radi prinudnog dovoenja.
Novana kazna iz st. 1. i 2. ovog lana izvrava se na nain propisan u lanu 190. ovog zakona.

lan 258
Svedok ima pravo na naknadu putnih trokova i trokova za ishranu i prenoite, kao i na
naknadu izgubljene zarade.
Svedok treba da zahteva naknadu odmah po sasluanju, a u suprotnom gubi pravo na
naknadu, o emu je sud duan da upozori svedoka.

63

U reenju kojim se odreuju trokovi svedoka sud e da odlui da se odreeni iznos isplati iz
poloenog predujma, a ako predujam nije poloen, naloie stranci da odreeni iznos plati
svedoku u roku od osam dana.
alba protiv reenja iz stava 3. ovog lana ne zadrava izvrenje reenja.

5. Vetaci
lan 259
Sud e da izvede dokaz vetaenjem ako je radi utvrivanja ili razjanjenja neke injenice
potrebno struno znanje kojim sud ne raspolae.

lan 260
Stranka koja predlae izvoenje dokaza vetaenjem duna je da u predlogu naznai predmet
vetaenja, a moe da predloi i odreeno lice za vetaka.
Sud e suprotnoj stranci da dostavi predlog iz stava 1. ovog lana radi izjanjavanja.
Ako ni jedna stranka ne predloi vetaenje ili u ostavljenom roku ne obezbedi trokove za
vetaenje ili se ne podvrgne vetaenju sud e o tim injenicama da odlui, primenom pravila o
teretu dokazivanja (lan 231. stav 1).

lan 261
Stranka moe sudu da priloi pisani nalaz i miljenje vetaka odgovarajue struke, u vezi sa
injenicama iz lana 259. ovog zakona.
Nalaz i miljenje iz stava 1. ovog lana sud e da dostavi suprotnoj stranci na izjanjavanje.
Sud moe reenjem da odredi da se izvoenje dokaza vetaenjem sprovede itanjem pisanog
nalaza i miljenja koje je stranka priloila, a nakon izjanjavanja suprotne stranke, u smislu
lana 260. stav 2. ovog zakona.

lan 262
Sud moe da odredi izvoenje dokaza vetaenjem po slubenoj dunosti, ako je to propisano
zakonom.

lan 263
Predlog iz lana 260. ovog zakona, pisani nalaz i miljenje vetaka iz lana 261. ovog zakona,
kao i izjanjavanje suprotne stranke, podnose se sudu najkasnije do zavretka pripremnog
roita ili prvog roita za glavnu raspravu, ako pripremno roite nije odrano.

lan 264

64

Vetaenje, po pravilu, vri jedan vetak. Sud moe da odredi dva ili vie vetaka ako oceni da
je vetaenje sloeno.
Vetaci se odreuju iz registra sudskih vetaka, za odreenu oblast vetaenja.
Sud reenjem odreuje vetaka, ako se stranke ne sporazumeju o vetaku ili ako dokaz
vetaenjem nije izveden na nain propisan lanom 261. ovog zakona.
Ako za odreenu oblast vetaenja nema sudskog vetaka upisanog u registar iz stava 2. ovog
lana, vetaenje moe da obavi lice odgovarajue struke koje e sud da odredi. Lice koje sud
odredi je duno da pre vetaenja da izjavu da e nalaz i miljenje dati po pravilima struke i
svom najboljem znanju, objektivno i nepristrasno.

lan 265
Sud e vetaka, na njegov zahtev, da oslobodi dunosti vetaenja iz razloga iz kojih svedok
moe da uskrati svedoenje ili odgovor na pojedino pitanje.
Sud moe vetaka, na njegov zahtev, da oslobodi dunosti vetaenja i iz drugih opravdanih
razloga. Osloboenje od dunosti vetaenja moe da trai i ovlaeno lice organa ili
organizacije u kojoj je vetak zaposlen.

lan 266
Vetak moe da bude iskljuen ili izuzet iz istih razloga kao i sudija ili sudija porotnik, a za
vetaka moe da se odredi lice koje je ranije bilo sasluano kao svedok.
Stranka je duna da podnese zahtev za izuzee vetaka kad sazna da postoji razlog za
izuzee, a najkasnije pre poetka izvoenja dokaza vetaenjem.
U zahtevu za izuzee vetaka, stranka je duna da navede okolnosti na kojima zasniva svoj
zahtev za izuzee.
O zahtevu za iskljuenje i izuzee vetaka odluuje sud. Zamoljeni sud odluuje o izuzeu ako
sprovodi izvoenje dokaza vetaenjem.
Protiv reenja kojim se usvaja zahtev za izuzee vetaka nije dozvoljena alba, a protiv reenja
kojim se zahtev odbija nije dozvoljena posebna alba.
Ako je stranka saznala za razlog za iskljuenje ili izuzee vetaka posle izvrenog vetaenja i
prigovara vetaenju iz tog razloga, sud e da postupi kao da je zahtev za iskljuenje ili izuzee
podnet pre izvrenog vetaenja.

lan 267
Sud e da kazni novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara vetaka fiziko lice, odnosno
od 30.000 do 1.000.000 dinara pravno lice koje obavlja vetaenje, ako vetak ne doe na
roite iako je uredno pozvan, a izostanak ne opravda ili ako u ostavljenom roku ne podnese
svoj nalaz i miljenje.

65

Sud moe da kazni novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara vetaka fiziko lice,
odnosno od 30.000 do 1.000.000 dinara pravno lice koje obavlja vetaenje, ako vetak bez
opravdanog razloga odbije da vri vetaenje.
Novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara moe da se kazni i odgovorno lice u pravnom
licu koje obavlja vetaenje u sluaju iz st. 1. i 2. ovog lana.
Novana kazna iz st. 1. do 2. ovog lana izvrava se na nain propisan u lanu 190. ovog
zakona.
Reenje o kazni sud moe da stavi van snage pod uslovima iz lana 257. stav 5. ovog zakona.
Na zahtev stranke sud moe reenjem da naloi vetaku da naknadi trokove koje je
prouzrokovao svojim neopravdanim nedolaskom ili neopravdanim odbijanjem da vri
vetaenje.

lan 268
Vetak ima pravo na naknadu putnih trokova i trokova ishrane i smetaja, u skladu sa
posebnim propisom, na izgubljenu zaradu i trokove vetaenja, kao i pravo na nagradu za
izvreno vetaenje.
U pogledu naknade trokova i nagrade vetaka shodno se primenjuju odredbe lana 258. st. 2. i
3. ovog zakona.
Stranka koja je predloila vetaenje ili ako je sud naloio stranci da snosi trokove vetaenja
odreenog po slubenoj dunosti, plaa naknadu i nagradu vetaku, a o izvrenom plaanju
podnosi dokaz sudu u roku od osam dana od dana uplate.

lan 269
Sud odreuje vetaenje posebnim reenjem koje sadri: predmet spora, predmet vetaenja,
rok za dostavljanje sudu nalaza i miljenja u pisanom obliku, lino ime ili naziv lica kome je
povereno vetaenje kao i podatke iz registra vetaka.
Rok za podnoenje sudu nalaza i miljenja ne moe da bude dui od 60 dana.
Prepis reenja dostavlja se vetaku i strankama zajedno sa pozivom za roite za glavnu
raspravu.
Sud e u reenju da upozori vetaka da je duan da obavesti stranke o danu odreenom za
vetaenje, ako je njihovo prisustvo potrebno, da nalaz i miljenje mora da izradi u skladu sa
pravilima struke objektivno i nepristrasno, na posledice nedostavljanja nalaza i miljenja u
odreenom roku, odnosno neopravdanog izostanka sa roita i obavesti ga o pravu na nagradu
i naknadu trokova.
Reenje o odreivanju vetaka po slubenoj dunosti, pored podataka iz stava 1. ovog lana
sadri i podatke o iznosu predujma za vetaenje i nalog strankama za plaanje predujma u
odreenom roku.

66

lan 270
Vetak svoj pisani nalaz i miljenje podnosi sudu najkasnije 15 dana pre roita.
Sud dostavlja strankama nalaz i miljenje najkasnije osam dana pre zakazane rasprave.
Pisani nalaz vetaka mora da sadri: obrazloenje sa navoenjem injenica i dokaza na kojima
je nalaz zasnovan i struno miljenje; podatke o tome gde i kada je izvreno vetaenje;
podatke o licima koja su prisustvovala vetaenju, odnosno o licima koja nisu prisustvovala, a
uredno su pozvana; i podatke o priloenim dokumentima.
Ako vetak dostavi nalaz i miljenje koji je nejasan, nepotpun ili protivrean sam sebi, sud e da
naloi vetaku da dopuni ili ispravi nalaz i miljenje i odredie rok za otklanjanje nedostataka,
odnosno pozvae vetaka da se izjasni na roitu.

lan 271
Ako stranka ima primedbe na nalaz i miljenje sudskog vetaka dostavie ih u pisanom obliku, u
roku koji sud odredi za izjanjavanje.
Stranka moe da angauje strunjaka ili drugog vetaka upisanog u registar sudskih vetaka,
koji e da saini primedbe na dostavljeni nalaz i miljenje ili nov nalaz i miljenje u pisanom
obliku. Na roitu za glavnu raspravu sud moe da ih proita i da dozvoli tom licu da uestvuje u
raspravi, postavljanjem pitanja i davanjem objanjenja.
Sud e na roitu da raspravi primedbe i pokuae da usaglasi nalaze i struna miljenja
vetaka.
Ako se na roitu ne usaglase nalaz i struna miljenja vetaka, odnosno ako sud smatra da
bitne injenice nisu dovoljno raspravljene, sud e da odredi novo vetaenje koje e da poveri
drugom vetaku i o tome e da obavesti stranke.
U sluaju iz stava 4. ovog lana, stranke snose trokove vetaenja na jednake delove.

lan 272
Ako vetak ne podnese nalaz i miljenje u odreenom roku, sud moe, na predlog stranke, da
odredi drugog vetaka, poto istekne rok koji je strankama odredio da se o tome izjasne.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, kao i ako vetak ne postupi po nalogu suda iz lana 270. stav
4. ovog zakona, sud e vetaka da kazni novanom kaznom iz lana 267. st. 1. i 2. ovog
zakona i obavestie o tome ministarstvo nadlenog za poslove pravosua radi pokretanja
postupka brisanja vetaka iz registra sudskih vetaka.

lan 273
Ako je odreeno vie vetaka, oni mogu da podnesu zajedniki nalaz i miljenje ako se u nalazu
i miljenju slau. Ako se u nalazu i miljenju ne slau, svaki vetak posebno iznosi svoj nalaz i
miljenje.

67

Ako se podaci vetaka o njihovom nalazu bitno razlikuju ili ako je nalaz jednog ili vie vetaka
nejasan, nepotpun ili u protivrenosti sam sa sobom ili sa utvrenim okolnostima, a ti nedostaci
ne mogu da se otklone ponovnim sasluanjem vetaka ili se pojavi sumnja u pravilnost datog
miljenja, sud e na predlog stranke da odredi novo vetaenje, u skladu sa lanom 271. ovog
zakona.

lan 274
Protiv reenja suda iz l. 261, 262, 264, 269. i 273. ovog zakona nije dozvoljena alba.

lan 275
Odredbe ovog zakona o vetacima shodno se primenjuju i na prevodioce i tumae.

6. Sasluanje stranaka
lan 276
Bitne injenice mogu da se utvruju i sasluavanjem stranaka.
Sud e da odlui da se izvede dokaz sasluanjem stranaka ako i pored izvedenih drugih dokaza
nae da je to potrebno za utvrivanje bitnih injenica.

lan 277
Stranke se sasluavaju, po pravilu, na roitu, neposredno.
Sud moe da odlui reenjem, po slubenoj dunosti ili na predlog stranke, da se stranka
saslua putem konferencijske veze, korienjem ureaja za tonsko ili optiko snimanje, u skladu
sa lanom 245. ovog zakona. Protiv tog reenja nije dozvoljena posebna alba. Stranke imaju
pravo na kopiju snimka.

lan 278
Sud moe da odlui da se saslua samo jedna stranka, ako se uverio da drugoj stranci,
odnosno licu koje se ima sasluati za tu stranku nisu poznate sporne injenice ili ako sasluanje
te stranke nije mogue.
Sud moe da odlui da se saslua samo jedna stranka, ako druga stranka uskrati davanje
iskaza ili se ne odazove pozivu suda.
Ako u toku postupka stranka umre ili ponovno sasluanje stranke nije mogue ili je oteano iz
drugih razloga, sud e da proita zapisnik sa iskazom te stranke.

lan 279

68

Izvoenje dokaza sasluanjem stranaka zamolnim putem dozvoljeno je samo ako stranka zbog
neotklonjivih smetnji ne moe lino da doe ili ako bi njen dolazak prouzrokovao nesrazmerne
trokove.

lan 280
Za stranku koja nema parninu sposobnost sasluae se njen zakonski zastupnik. Sud moe da
odlui da se umesto ili pored zakonskog zastupnika, saslua sama stranka, ako je njeno
sasluanje mogue.
Za pravno lice sasluae se lice koje je zakonom, propisom ili optim aktom pravnog lica
odreeno da ga zastupa.
Ako kao stranka u parnici uestvuju na jednoj strani vie lica, sud e da odlui da li e da se
sasluaju sva ova lica ili samo neka od njih.

lan 281
U pozivu za roite na kome e da se izvodi dokaz sasluanjem stranaka naznaie se da
stranka koja doe na roite moe da bude sasluana u odsustvu druge stranke.

lan 282
Ne mogu da se primene nikakve prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu
suda radi sasluanja, niti stranka da se prinudi na davanje iskaza.
Sud e s obzirom na sve okolnosti da oceni od kakvog je znaaja to stranka nije dola na
sasluanje ili to je uskratila iskaz.

lan 283
Odredbe ovog zakona o izvoenju dokaza svedoenjem primenjivae se i prilikom izvoenja
dokaza sasluanjem stranaka, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

Glava XXI
OBEZBEENJE DOKAZA
lan 284
Ako postoji opravdana opasnost da neki dokaz nee moi da se izvede ili da e njegovo kasnije
izvoenje da bude oteano, moe da se u toku kao i pre pokretanja parnice predloi da se ovaj
dokaz izvede.
U postupku obezbeenja dokaza pre pokretanja parnice, ne moe da se izvodi dokaz
sasluanjem stranaka.
Obezbeenje dokaza moe da se predloi i nakon to odluka kojom se postupak okonava
postane pravnosnana, ako je to potrebno za postupak po vanrednim pravnim lekovima.

69

Postupak za obezbeenje dokaza je hitan.

lan 285
Ako je predlog za obezbeenje dokaza podnet u toku parninog postupka, za postupanje je
nadlean sud pred kojim je postupak u toku.
Kad se trai obezbeenje dokaza pre pokretanja postupka, kao i u hitnim sluajevima ako je
postupak ve u toku, nadlean je nii sud prvog stepena na ijem se podruju nalaze stvari koje
treba da se razgledaju, odnosno na ijem podruju boravi lice koje treba sasluati.
O predlogu iz stava 1. ovog lana odluuje sud koji vodi postupak.

lan 286
U podnesku kojim trai obezbeenje dokaza predlaga je duan da navede injenice koje treba
da se dokau, dokaze koji treba da se izvedu i razloge zbog kojih smatra da kasnije dokaz nee
moi da se izvede ili da e njegovo izvoenje da bude oteano. U podnesku po mogustvu
treba da se navede ime i prezime protivnika i njegovo prebivalite, odnosno boravite.

lan 287
Podnesak u kome je predloeno obezbeenje dokaza dostavie se protivniku, ako je poznat.
Ako postoji opasnost zbog odlaganja, sud e o predlogu da odlui i bez prethodnog
izjanjavanja protivnika.
U reenju kojim se usvaja predlog sud e da zakae roite za izvoenje dokaza, navede
injenice o kojima e da se izvode dokazi, kao i dokaze koji e da se izvedu, a ako je potrebno
imenovae i vetake.
Ako protivniku nije ranije bio dostavljen podnesak u kome je predloeno obezbeenje dokaza,
on e da mu se dostavi zajedno sa reenjem suda kojim se usvaja predlog za obezbeenje
dokaza.
Sud moe, radi uestvovanja na roitu za izvoenje dokaza, da postavi privremenog
zastupnika (lan 81) protivniku koji je nepoznat ili je nepoznato njegovo boravite.
Sud moe u hitnim sluajevima da odredi da izvoenje dokaza zapone i pre nego to se
reenje kojim se usvaja predlog za obezbeenje dokaza dostavi protivniku.
Protiv reenja suda kojim se usvaja predlog za obezbeenje dokaza, kao i protiv reenja kojim
se odluuje da izvoenje dokaza zapone pre nego to se reenje dostavi protivniku, nije
dozvoljena alba.

lan 288
Ako su dokazi izvedeni pre nego to je postupak pokrenut, zapisnik o izvoenju dokaza uvae
se kod suda pred kojim su dokazi izvedeni.

70

Ako je parnini postupak u toku, a obezbeenje dokaza nije izveo parnini sud, zapisnik se
dostavlja parninom sudu.
Sud e o izvedenim dokazima da obavesti protivnu stranku, bez odlaganja.

Glava XXII
PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVE
1. Opte odredbe
lan 289
Sud priprema glavnu raspravu po prijemu tube.
Pripreme za glavnu raspravu obuhvataju prethodno ispitivanje tube, dostavljanje tube
tuenom na odgovor, odravanje pripremnog roita i zakazivanje glavne rasprave.
U toku pripremanja glavne rasprave stranke su dune da blagovremeno upuuju podneske u
kojima e da navedu injenice na kojima zasnivaju svoje tvrdnje i zahteve, kao i da predloe
dokaze kojima se one utvruju.

lan 290
U toku pripremanja glavne rasprave do roita za glavnu raspravu, sud odluuje o svim
pitanjima koja se tiu upravljanja postupkom.
alba nije dozvoljena protiv odluka o upravljanju postupkom koje sud donosi u toku pripremanja
glavne rasprave.

lan 291
Sud moe u toku pripremanja glavne rasprave da donese presudu na osnovu priznanja,
presudu na osnovu odricanja i presudu zbog proputanja i da primi na zapisnik poravnanje
stranaka.
Predsednik vea moe, u toku pripremanja glavne rasprave, posle prijema odgovora na tubu,
da donese presudu, ako utvrdi da meu strankama nisu sporne injenice i da ne postoje druge
smetnje za donoenje odluke.

2. Prethodno ispitivanje tube

lan 292
Po prethodnom ispitivanju tube sud je ovlaen da donosi reenja iz lana 294. ovog zakona,
ako nije re o pitanjima o kojima po prirodi stvari ili po odredbama ovog zakona odluka moe da
se donese tek u daljem toku postupka.

lan 293
71

Ako utvrdi da je tuba nerazumljiva ili nepotpuna ili da postoje nedostaci koji se tiu sposobnosti
tuioca ili tuenog da budu stranke u parnici ili nedostaci u pogledu zakonskog zastupanja
stranke ili nedostaci koji se odnose na ovlaenje zastupnika da pokrene parnicu ako je takvo
ovlaenje potrebno, sud e radi otklanjanja ovih nedostataka da preduzme potrebne mere
propisane u ovom zakonu (l. 80. i 101).

lan 294
Sud po prethodnom ispitivanju tube donosi reenje kojim se tuba odbacuje ako utvrdi da:
1) odluivanje o tubenom zahtevu ne spada u sudsku nadlenost (lan 16);
2) je tuba podneta neblagovremeno, ako je posebnim propisima predvien rok za podnoenje
tube;
3) o istom zahtevu ve tee parnica;
4) je stvar pravnosnano presuena;
5) je u istoj stvari zakljueno sudsko poravnanje;
6) ne postoji pravni interes tuioca za podnoenje tube iz lana 194. ovog zakona;
7) je tuba nerazumljiva ili nepotpuna.

lan 295
Ako nema dovoljno osnova za donoenje odluke o nekom pitanju koje se postavilo u toku
prethodnog ispitivanja tube, odluka o ovom pitanju e da se donese po prijemu odgovora na
tubu ili na pripremnom roitu, odnosno na roitu za glavnu raspravu, ako pripremno roite
nije odrano.

3. Odgovor na tubu
lan 296
Sud e, u roku do 15 dana od dana prijema tube u sud, tubu sa prilozima da dostavi tuenom
na odgovor.

lan 297
Tueni je duan da, u roku od 30 dana od dana dostavljanja tube sa prilozima, podnese sudu
odgovor na tubu.
Sud je duan da prilikom dostavljanja tube na odgovor upozori tuenog o posledicama
proputanja dostavljanja odgovora na tubu (lan 350. stav 1. taka 1), na obavezu odreivanja
punomonika za primanje pismena (lan 298. stav 3), kao i na dunost obavetavanja sud o
promeni adrese (lan 144).

72

lan 298
Tueni je duan da u odgovoru na tubu istakne procesne prigovore i da se izjasni da li priznaje
ili osporava istaknuti tubeni zahtev. Odgovor na tubu mora da sadri i druge podatke koje
mora sadrati svaki podnesak (lan 98).
Ako tueni osporava tubeni zahtev, odgovor na tubu mora da sadri i injenice na kojima
tueni zasniva svoje navode i dokaze kojima se utvruju te injenice.
Tueni koji ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite u inostranstvu, duan je da u
odgovoru na tubu odredi punomonika za primanje pismena.
Ako tueni koji ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite u inostranstvu, ne dostavi sudu
obavetenje iz stava 3. ovog lana zajedno sa odgovorom na tubu, sud e da mu postavi
punomonika za primanje pismena i da ga o tome obavesti.

lan 299
Sud moe izuzetno, ako to zahtevaju posebne okolnosti pojedinog sluaja, a posebno ako je to
potrebno radi odluivanja o predlogu za odreivanje privremene mere ili ako se radi o
postupcima koji su hitni, odmah da zakae roite i dostavi tubu sa prilozima tuenom.

lan 300
Ako odgovor na tubu ima nedostatke zbog kojih se po njemu ne moe postupati (l. 98. i 298),
smatrae se da tueni nije odgovorio na tubu.

4. Pripremno roite i zakazivanje roita za glavnu raspravu

lan 301
Sud e da zakae i odri pripremno roite u roku od 30 dana od dana dostavljanja tuiocu
odgovora na tubu.
Ako tueni nije podneo odgovor na tubu, a nema uslova za donoenje presude zbog
proputanja, sud e pripremno roite da zakae i odri najkasnije u roku od 30 dana od dana
kada je istekao rok za dostavljanje odgovora na tubu.

lan 302
Pripremno roite je obavezno, osim kad sud po prijemu odgovora na tubu utvrdi da meu
strankama nema spornih injenica, odnosno ako je spor jednostavan, hitan ili ako je to zakonom
propisano.

lan 303
U pozivu za pripremno roite stranke se upozoravaju na dunost iznoenja svih injenica i
predlaganja dokaza kojima se te injenice potvruju, kao i na dunost predlaganja vremenskog
okvira i nalae im se da na roite donesu sve isprave koje im slue za dokaz i predmete koje

73

treba razgledati u sudu. Sud e u pozivu da upozori stranke na dunost da sud obaveste o
promeni adrese (lan 144).
Ako je potrebno da se za pripremno roite pribave spisi, isprave ili predmeti koji se nalaze kod
suda ili drugog dravnog organa, organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne
samouprave, lica kome je povereno vrenje javnog ovlaenja ili drugog pravnog lica, sud e da
naredi da se ovi predmeti, odnosno isprave blagovremeno pribave.
Poziv za pripremno roite dostavlja se najkasnije osam dana pre dana odravanja roita.

lan 304
Ako na pripremno roite ne doe tuilac, a uredno je pozvan, smatrae se da je tuba
povuena, osim ako tueni ne zahteva da se roite odri.

lan 305
Pripremno roite poinje izlaganjem tube, posle ega tueni iznosi odgovor na tubu.
Ako je potrebno sud e da zatrai od stranaka razjanjenje u pogledu njihovih navoda ili
predloga.
Sud e da upozna stranke sa njihovim pravom da spor mogu da ree medijacijom.

lan 306
Ako je to potrebno, posle izlaganja tube i odgovora na tubu raspravljae se o pitanjima koja
se odnose na smetnje za dalji tok postupka, o emu mogu da se izvode i dokazi.
Sud e po prigovoru stranke ili po slubenoj dunosti da odluuje o pitanjima iz lana 294. ovog
zakona, ako ovim zakonom nije drugaije propisano.
Odluku o prigovoru o procesnim smetnjama sud moe da donese zajedno sa odlukom o glavnoj
stvari, osim o prigovoru mesne nadlenosti.
Protiv odluke o prigovoru iz stava 3. ovog lana nije dozvoljena posebna alba.

lan 307
U daljem toku pripremnog roita raspravljae se o predlozima i zahtevima stranaka i
injeninim navodima kojima stranke obrazlau svoje predloge i zahteve.

lan 308
Stranka je duna da najkasnije na pripremnom roitu, odnosno na prvom roitu za glavnu
raspravu ako pripremno roite nije obavezno (lan 302) iznese sve injenice potrebne za
obrazloenje svojih predloga, da predloi dokaze kojima se potvruju iznete injenice, da se

74

izjasni o navodima i ponuenim dokazima protivne stranke, kao i da predloi vremenski okvir za
sprovoenje postupka.
Sud e na roitu iz stava 1. ovog lana da utvrdi koje su injenice nesporne, odnosno
optepoznate i koje su injenice sporne i koja bi pravna pitanja trebalo da se rasprave.
Sud e na roitu iz stava 1. ovog lana da odlui koja e dokazna sredstva da izvede na
glavnoj raspravi i reenjem e da odredi vremenski okvir za sprovoenje postupka (lan 10. stav
2).
Reenje o odreivanju vremenskog okvira naroito sadri: broj roita, vreme odravanja
roita, raspored izvoenja dokaza na roitima i preduzimanja drugih procesnih radnji, sudske
rokove, kao i ukupno vreme trajanja glavne rasprave.
Sud e predloge za izvoenje dokaza koje ne smatra bitnim za donoenje odluke da odbije
reenjem protiv koga nije dozvoljena posebna alba.

lan 309
Sud zakazuje roite za glavnu raspravu najkasnije u roku od 30 dana od odravanja
pripremnog roita, odnosno od prijema odgovora na tubu ili proteka roka iz ovog zakona za
podnoenje odgovora na tubu, ako oceni da odravanje pripremnog roita nije potrebno (lan
302).
Sud po pravilu, zakazuje jedno roite za glavnu raspravu, radi izvoenja svih dokaza ije je
izvoenje dozvolio ili odredio po slubenoj dunosti.
Ako sud oceni da je za izvoenje dokaza potrebno odrati vie od jednog roita, zakazae ih u
najkraem vremenskom razmaku, vodei rauna o koncentraciji glavne rasprave.
Sud je duan da potuje vremenski okvir odreen na osnovu lana 308. ovog zakona, kao i da
sprei svaki pokuaj neosnovanog odlaganja roita i sankcionie svaku povredu ili zloupotrebu
procesnih prava i naruavanje procesne discipline.
Sud e na roite da pozove stranke, svedoke i vetake koje je na pripremnom roitu odluio
da pozove na glavnu raspravu.
Odredbe lana 303. ovog zakona primenie se i prilikom zakazivanja roita za glavnu
raspravu.

Glava XXIII
GLAVNA RASPRAVA
1. Tok glavne rasprave
lan 310

75

Sud otvara glavnu raspravu i objavljuje predmet raspravljanja, utvruje da li su dola sva
pozvana lica, proverava da li su uredno pozvana i da li su opravdala svoj izostanak.

lan 311
Ako sa roita za glavnu raspravu izostane tuilac ili ako na to roite ne doe tueni, a uredno
su pozvani, rasprava e da se odri sa prisutnom strankom.
Ako sa roita za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuilac i tueni ili odbiju da
raspravljaju, tuba se smatra povuenom.

lan 312
Ako pripremno roite nije odrano, prvo roite za glavnu raspravu poinje izlaganjem tube,
posle ega tueni iznosi odgovor na tubu.
Ako je pre glavne rasprave odrano pripremno roite, predsednik vea upoznae vee sa
tokom ovog roita. Stranke mogu da dopune izlaganje predsednika vea.
U daljem toku rasprave raspravljae se o predlozima stranaka i injeninim navodima kojima
stranke obrazlau svoje predloge, odnosno pobijaju predloge protivnika, kao i o predloenim
dokazima, izvodie se dokazi i raspravljae se o injenicama koje se utvruju.
Stranke mogu da iznose i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora.
Ako je u ovom zakonu propisano da stranka moe da podnese odreeni prigovor ili predlog ili
preduzme neku drugu parninu radnju dok se tueni na glavnoj raspravi ne upusti u
raspravljanje o glavnoj stvari, takav prigovor, odnosno predlog tuilac moe da podnese,
odnosno da preduzme drugu parninu radnju dok ne zavri izlaganje po tubi, a tueni dok ne
zavri izlaganje odgovora na tubu.

lan 313
Sud e postavljanjem pitanja da se stara da se u toku rasprave prue potrebna objanjenja, da
bi se utvrdile injenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva (lan 7. stav 2).

lan 314
Stranke mogu, u podnescima ili na kasnijim roitima, sve do zakljuenja glavne rasprave, da
iznose nove injenice i predlau nove dokaze, samo ako uine verovatnim da bez svoje krivice
nisu mogle da ih iznesu, odnosno predloe na pripremnom roitu, odnosno na prvom roitu
za glavnu raspravu, ako pripremno roite nije odrano.
Sud ne uzima u obzir injenice i dokaze koji su izneti, odnosno predloeni suprotno stavu 1.
ovog lana.

lan 315

76

Izvoenje dokaza odreuje sud reenjem, u kome e da se naznai sporna injenica koja bi
trebalo da se utvrdi izvoenjem dokaza, dokazno sredstvo i rok za izvoenje dokaza u okviru
vremenskog okvira.
Predloene dokaze koje ne smatra vanim za odluku, sud e da odbije i da u reenju navede
razlog odbijanja.
Protiv reenja kojim se odreuje ili odbija izvoenje dokaza nije dozvoljena posebna alba.

lan 316
Ako stranka prigovori da reavanje o tubenom zahtevu ne spada u sudsku nadlenost, da sud
nije stvarno ili mesno nadlean, da o istom zahtevu ve tee parnica, da je stvar pravnosnano
presuena, da je o predmetu spora zakljueno sudsko poravnanje ili da se tuilac pred sudom
odrekao od tubenog zahteva, sud e da rei da li e o tim prigovorima da raspravlja i odluuje
odvojeno od glavne stvari.
Ako sud ne usvoji prigovor iz stava 1. ovog lana o kome se raspravljalo zajedno sa glavnom
stvari ili ako sud posle odvojenog raspravljanja ne usvoji prigovor i odlui da se odmah nastavi
glavna rasprava, reenje o prigovoru unee se u odluku o glavnoj stvari.
Protiv reenja kojim se odbijaju prigovori stranaka nije dozvoljena posebna alba, ako je vee
odluilo da se odmah nastavi raspravljanje o glavnoj stvari.
Odredbe st. 1. do 3. ovog lana primenie se i ako sud po slubenoj dunosti odlui da
odvojeno od glavne stvari raspravi o tome da li stvar spada u sudsku nadlenost, da li je sud
stvarno nadlean, da li ve tee parnica, da li je stvar ve pravnosnano presuena, da li se
tuilac pred sudom odrekao od tubenog zahteva, kao i da li je u parnici zakljueno sudsko
poravnanje.

lan 317
Kad predsednik vea zavri sasluanje pojedinog svedoka, vetaka ili stranke, lanovi vea,
stranka i njen zastupnik ili punomonik mogu neposredno da im postavljaju pitanja.
Sud e da zabrani stranci postavljanje odreenog pitanja ili e da zabrani odgovor na
postavljeno pitanje, ako je u pitanju ve sadran odgovor ili ako se pitanje ne odnosi na predmet
postupka.
Na zahtev stranke u zapisnik e da se unese pitanje iz stava 2. ovog lana.

lan 318
Sasluani svedoci i vetaci ostaju u sudnici, ako ih sud, po izjanjavanju stranaka, ne otpusti ili
ne odredi da se privremeno udalje iz sudnice.
Sud moe da odredi da se sasluani svedoci kasnije ponovo pozovu i jo jednom sasluaju u
prisustvu ili odsustvu drugih svedoka i vetaka.

77

lan 319
Kad sud smatra da je predmet raspravljen tako da moe da se donese odluka, saoptie da je
glavna rasprava zakljuena.
Sud moe da odlui da glavnu raspravu zakljui i kad je ostalo da se pribave spisi koji sadre
dokaze potrebne za odluivanje ili ako treba saekati zapisnik o dokazima izvedenim od
zamoljenog suda, a stranke odustanu od raspravljanja o tim dokazima ili sud smatra da to
raspravljanje nije potrebno.

lan 320
Sud moe u toku veanja i glasanja da odlui da se zakljuena glavna rasprava ponovo otvori
ako je to potrebno radi dopune postupka ili razjanjenja pojedinih vanijih pitanja.

2. Javnost glavne rasprave

lan 321
Glavna rasprava je javna.
Raspravi mogu da prisustvuju samo lica starija od 16 godina, osim ako je zakonom drugaije
propisano.

lan 322
Sud moe da iskljui javnost za celu glavnu raspravu ili jedan njen deo, radi zatite interesa
nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom drutvu, kao i radi zatite
interesa maloletnika ili privatnosti uesnika u postupku. Sud moe da iskljui javnost i ako
merama za odravanje reda propisanim u zakonu ne moe da se obezbedi nesmetano
odravanje rasprave.

lan 323
Iskljuenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihove zakonske zastupnike, punomonike i
umeae.
Sud moe da dozvoli da glavnoj raspravi na kojoj je iskljuena javnost prisustvuju pojedina
zakonom ovlaena slubena lica i nauni radnici, ako je to od interesa za njihovu slubu,
odnosno naunu delatnost.
Na zahtev stranke raspravi na kojoj je iskljuena javnost e da prisustvuju najvie dva lica koja
ona odredi.
Sud e da upozori lica koja prisustvuju raspravi na kojoj je iskljuena javnost da su duna da
kao tajnu uvaju sve ono to su na raspravi saznala i ukazae im na posledice odavanja tajne.

lan 324
78

Sud odluuje o iskljuenju javnosti reenjem koje mora da bude obrazloeno i javno objavljeno.
Protiv reenja o iskljuenju javnosti nije dozvoljena posebna alba.

lan 325
Odredbe o javnosti na glavnoj raspravi shodno se primenjuju i na ostalim roitima.

3. Rukovoenje glavnom raspravom

lan 326
Sud rukovodi glavnom raspravom, ispituje stranke, izvodi dokaze, daje re strankama, njihovim
zakonskim zastupnicima i punomonicima i objavljuje odluke vea.
Sud je duan da se stara da se predmet spora svestrano raspravi, da se postupak ne
odugovlai i da se rasprava po mogunosti dovri na jednom roitu, odnosno u vremenskom
okviru.
Ako se lice koje uestvuje na raspravi protivi nekoj meri predsednika vea koja se odnosi na
rukovoenje raspravom ili pitanju koje je postavio predsednik vea, lan vea ili drugo lice koje
uestvuje u postupku, o takvom protivljenju odluuje vee.
Protiv reenja koje se odnosi na rukovoenje raspravom nije dozvoljena posebna alba.

lan 327
Sud moe izvan roita za glavnu raspravu da donese reenje o ispravljanju podneska, o
postavljanju privremenog zastupnika, o urednosti punomoja, o polaganju predujma na ime
trokova za preduzimanje pojedinih radnji u postupku, o osloboenju od plaanja trokova
postupka, o obezbeenju parninih trokova, o dostavljanju sudskih pismena, o obezbeenju
dokaza, o privremenim merama obezbeenja, o merama za obezbeenje procesne discipline i
kanjavanju, o prekidu i zastajanju u postupku, o trokovima postupka u sluaju povlaenja
tube, o spajanju parnica, kao i o odreivanju rokova.
Sud je ovlaen i da, po prijemu zapisnika o izvoenju dokaza pred zamoljenim sudom, odredi
da se izvre potrebne ispravke ili dopune.
Izvan roita za glavnu raspravu sud je ovlaen da povodom izjave tuenog, odnosno tuioca,
date pismeno ili na zapisnik kod parninog suda, donese presudu na osnovu proputanja,
presudu na osnovu priznanja, odnosno presudu na osnovu odricanja.

lan 328
Ako pred istim sudom tee vie parnica izmeu istih lica ili vie parnica u kojima je isto lice
protivnik raznih tuilaca ili raznih tuenih, sve ove parnice mogu da se reenjem suda spoje radi
zajednikog raspravljanja, ako bi se time ubrzalo raspravljanje ili smanjili trokovi. Za sve
spojene parnice sud moe da donese zajedniku presudu.

79

Sud moe da odredi da se odvojeno raspravlja o pojedinim zahtevima u istoj tubi i po

zavretku odvojenog raspravljanja moe da donese posebne odluke o tim zahtevima.

lan 329
Kad sud odlui da se odloi roite za glavnu raspravu, starae se da se za sledee roite
pribave svi dokazi ije je izvoenje odreeno za to roite i da se izvre druge pripreme kako bi
rasprava mogla da se zavri na tom roitu.
Protiv reenja suda kojim se odlae roite ili se odbijaju predlozi stranaka o odlaganju roita,
nije dozvoljena alba.

lan 330
Ako se roite odloi, novo roite odrae se po mogunosti pred istim sudijom pojedincem,
odnosno veem.
Ako se novo roite dri pred istim sudijom pojedincem, odnosno veem, glavna rasprava e da
se nastavi.

lan 331
Ako se roite dri pred izmenjenim veem, odnosno sudijom pojedincem, glavna rasprava
mora da pone iznova, ali sud moe da donese odluku da se ponovo ne sasluavaju stranke,
svedoci i vetaci i da se ne vri nov uviaj, ve da se proitaju zapisnici o izvoenju ovih
dokaza.

4. Odravanje reda na glavnoj raspravi

lan 332
Sud je duan da se u toku glavne rasprave stara o odravanju reda u sudnici i o dostojanstvu
suda.

lan 333
Ako lice koje uestvuje u postupku ili lice koje prisustvuje raspravi vrea sud ili druge uesnike u
postupku, ometa rad ili se ne pokorava nareenjima suda za odravanje reda, predsednik vea
moe da ga kazni novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara, a moe i da ga udalji iz
sudnice.
Ako stranka ili njen punomonik bude udaljen iz sudnice, roite e da se odri i bez njihovog
prisustva.
Kad sud kazni novanom kaznom ili udalji iz sudnice advokata ili advokatskog pripravnika,
obavestie o tome nadlenu advokatsku komoru.
alba protiv reenja o novanoj kazni ili udaljenju iz sudnice ne zadrava izvrenje reenja.

80

Novana kazna iz stava 1. ovog lana izvrava se na nain propisan u lanu 190. ovog zakona.

lan 334
Odredba lana 333. ovog zakona shodno se primenjuje i na javnog tuioca ili na javnog
pravobranioca, odnosno na lica koja ih zamenjuju.
O kanjavanju lica iz stava 1. ovog lana obavestie se nadleni javni tuilac i Dravno vee
tuilaca, odnosno javni pravobranilac.

lan 335
Ovlaenja za odravanje reda na glavnoj raspravi iz l. 332. do 334. ovog zakona, predsednik
vea ima i na ostalim roitima.

Glava XXIV
SUDSKO PORAVNANJE
lan 336
Sud e u toku postupka da ukae strankama na mogunost da se poravnaju pred sudom.
Stranke mogu pred sudom u toku celog postupka do njegovog pravnosnanog okonanja da
zakljue sudsko poravnanje.
Ako je sudsko poravnanje zakljueno posle donoenja prvostepene odluke, sud e da donese
reenje kojim e da utvrdi da je prvostepena presuda bez dejstva i da obustavi postupak.
Pred sudom ne moe da se zakljui poravnanje u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu da
raspolau (lan 3. stav 3).
Kad sud donese reenje kojim ne dozvoljava poravnanje stranaka, zastae sa postupkom dok
ovo reenje ne postane pravnosnano.

lan 337
Sporazum stranaka o poravnanju unosi se u zapisnik.
Poravnanje je zakljueno kad stranke posle proitanog zapisnika o poravnanju potpiu zapisnik.
Strankama se izdaje overen prepis zapisnika u kome je sadrano poravnanje, koje ima isto
dejstvo kao i sudska presuda.

lan 338
Sud u toku celog postupka po slubenoj dunosti pazi da li tee parnica o zahtevu o kome je
ranije zakljueno sudsko poravnanje i ako takvo poravnanje postoji, odbacie tubu.

81

lan 339
Sudsko poravnanje moe da se pobija samo tubom.
Ako sudsko poravnanje bude poniteno postupak se nastavlja kao da sudsko poravnanje nije ni
bilo zakljueno.

lan 340
Ako je to posebnim zakonom propisano ili kada stranke saglasno predloe reavanje spora
putem medijacije, sud e da zastane sa postupkom i uputi stranke na medijaciju.

lan 341
Postupak medijacije sprovodi se u skladu sa posebnim zakonom.
Sud e da zakae roite za glavnu raspravu ukoliko stranke ne ree spor putem medijacije po
proteku roka od 30 dana od dana kada stranka obavesti sud da je odustala od medijacije.

Glava XXV
PRESUDA
1. Opte odredbe
lan 342
Presudom sud odluuje o zahtevu koji se odnosi na glavnu stvar i sporedna traenja.
Ako postoji vie zahteva, sud e o svim zahtevima, po pravilu, da odlui jednom presudom.
Ako je vie parnica spojeno radi zajednikog raspravljanja, a postoje uslovi da se konano
odlui samo o jednoj parnici, moe da se donese presuda samo u pogledu te parnice.

lan 343
Sud moe da naloi tuenom da izvri odreenu inidbu samo ako je ona dospela do
zakljuenja glavne rasprave.
Ako sud usvoji zahtev za izdravanje, za naknadu tete u vidu rente zbog izgubljene zarade ili
drugih prihoda po osnovu rada ili zbog izgubljenog izdravanja, moe da naloi tuenom i
inidbe koje nisu dospele.
Presuda kojom je tuenom naloeno da preda ili preuzme stvari date u zakup, moe da se
donese i pre prestanka zakupodavnog odnosa.

lan 344

82

Ako je tuilac u tubi traio da mu se preda odreena stvar ili tuenom naloi ispunjenje neke
inidbe, a istovremeno je u tubi ili do zakljuenja glavne rasprave izjavio da je voljan da
umesto stvari primi neku drugu inidbu ili novani iznos, sud e, ako usvoji tubeni zahtev, da
izrekne u presudi da tueni moe da se oslobodi od davanja stvari ili inidbe ije mu je
ispunjenje naloeno, ako plati taj novani iznos ili ispuni tu drugu inidbu.

lan 345
Kad se stranci u presudi nalae izvrenje neke inidbe, odredie se i rok u kome je ovu inidbu
duna da izvri.
Rok za izvrenje inidbe je 15 dana, ako posebnim propisima nije drugaije predvieno. Sud
moe da odredi dui rok za izvrenje inidbe koja se ne sastoji u novanom davanju. U
meninim i ekovnim sporovima rok za izvrenje inidbe je osam dana.
Rok za izvrenje inidbe poinje da tee narednog dana od dana dostavljanja prepisa presude
stranci kojoj je naloeno izvrenje.

2. Vrste presuda
lan 346
Ako od vie tubenih zahteva, usled priznanja, odricanja ili na osnovu raspravljanja, samo za
neke postoje uslovi za konanu odluku ili ako su samo za deo jednog zahteva ispunjeni uslovi
za konanu odluku, sud moe u pogledu tih zahteva, odnosno dela zahteva, da zakljui
raspravu i donese presudu (delimina presuda).
Deliminu presudu sud moe da donese i kad je podneta protivtuba, ako postoje uslovi za
donoenje odluke samo o zahtevu tube ili zahtevu protivtube.
Sud e prilikom odluivanja da li e da donese deliminu presudu, naroito da uzme u obzir
veliinu zahteva ili dela zahteva koji ispunjava uslove za donoenje odluke.
Delimina presuda je samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvrenja.

lan 347
Ako je tueni osporio i osnov tubenog zahteva i visinu tubenog zahteva, a u pogledu osnova
stvar ispunjava uslove za donoenje odluke, sud moe iz razloga celishodnosti da presudom
samo utvrdi postojanje osnova tubenog zahteva (meupresuda).
Do pravnosnanosti meupresude sud e da zastane sa raspravljanjem o iznosu tubenog
zahteva.
Meupresuda ima dejstvo samo u postupku u kome je doneta.

lan 348

83

Ako tueni do zakljuenja glavne rasprave prizna tubeni zahtev, sud e bez daljeg
raspravljanja da donese presudu kojom usvaja tubeni zahtev (presuda na osnovu priznanja).
Sud nee da donese presudu na osnovu priznanja i kad su ispunjeni uslovi, ako nae da je re
o zahtevu kojim stranke ne mogu da raspolau (lan 3. stav 3).
Donoenje presude na osnovu priznanja odloie se ako je potrebno da se o okolnostima iz
stava 2. ovog lana prethodno pribave obavetenja.
Priznanje tubenog zahteva, na roitu ili u podnesku, tueni moe da opozove do donoenja
presude i bez pristanka tuioca.

lan 349
Ako se tuilac do zakljuenja glavne rasprave odrekne tubenog zahteva, sud e bez daljeg
raspravljanja da donese presudu kojom odbija tubeni zahtev (presuda na osnovu odricanja).
Za odricanje od tubenog zahteva nije potreban pristanak tuenog.
Sud nee da donese presudu na osnovu odricanja i kad su ispunjeni uslovi, ako nae da je re
o zahtevu kojim stranke ne mogu da raspolau (lan 3. stav 3).
Donoenje presude na osnovu odricanja odloie se ako je potrebno da se o okolnostima iz
stava 3. ovog lana prethodno pribave obavetenja.
Odricanje od tubenog zahteva, na roitu ili u podnesku, tuilac moe da opozove do
donoenja presude i bez pristanka tuenog.

lan 350
Ako tueni ne podnese odgovor na tubu u odreenom roku, sud donosi presudu kojom usvaja
tubeni zahtev (presuda zbog proputanja), ako su ispunjeni sledei uslovi:
1) tuenom je uredno dostavljena tuba sa poukom o posledicama proputanja;
2) injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam
tuilac podneo ili sa injenicama koje su optepoznate;
3) osnovanost tubenog zahteva proizlazi iz injenica navedenih u tubi;
4) ne postoje optepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuenog spreili opravdani razlozi
da odgovori na tubu.
Presuda zbog proputanja nee da se donese i kad su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog lana,
ako sud nae da je re o zahtevu kojim stranke ne mogu da raspolau (lan 3. stav 3).
Ako iz injenica navedenih u tubi ne proizlazi osnovanost tubenog zahteva, sud e da zakae
pripremno roite, a ako tuba na pripremnom roitu nije preinaena, sud e da donese
presudu kojom se tubeni zahtev odbija.

84

Donoenje presude zbog proputanja odloie se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava

2. ovog lana prethodno pribave obavetenja.
Donoenje presude zbog proputanja moe da se odloi i ako nema dokaza da je tuenom
uredno dostavljena tuba, a nesumnjivo je da mu je tuba poslata. U tom sluaju sud e da
odredi rok koji ne moe da bude dui od 30 dana za dostavljanje u Republici Srbiji, odnosno
dui od roka potrebnog za dostavljanje u smislu lana 133. stav 2. ovog zakona, da se proveri
da li je tuenom uredno dostavljena tuba. Ako se u odreenom roku utvrdi da je tuenom bila
uredno dostavljena tuba, sud e da donese presudu zbog proputanja.
U sluajevima propisanim u st. 4. i 5. ovog lana, presudu zbog proputanja sud moe da
donese bez izjanjavanja stranaka.

lan 351
Kad tueni kome tuba nije dostavljena na odgovor, ve mu je tuba dostavljena zajedno sa
pozivom na roite, ne doe na pripremno roite ili na prvo roite za glavnu raspravu ako
pripremno roite nije odrano ili ako doe na ta roita, ali nee da se upusti u raspravljanje, a
ne ospori tubeni zahtev, sud e da donese presudu kojom se usvaja tubeni zahtev (presuda
zbog izostanka) ako su ispunjeni sledei uslovi:
1) tueni je uredno pozvan;
2) tueni nije podneskom osporio tubeni zahtev;
3) osnovanost tubenog zahteva proizlazi iz injenica navedenih u tubi;
4) injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam
tuilac podneo ili sa injenicama koje su optepoznate;
5) ne postoje optepoznate okolnosti zbog kojih tueni nije mogao da doe na roite.
Presuda zbog izostanka nee da se donese i kad su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog lana, ako
radi se o zahtevima kojima stranke ne mogu da raspolau (lan 3. stav 3).
Donoenje presude zbog izostanka odloie se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2.
ovog lana prethodno pribave obavetenja.
Ako iz injenica navedenih u tubi ne proizlazi osnovanost tubenog zahteva, a tuba na roitu
nije preinaena, sud e da donese presudu kojom se tubeni zahtev odbija.
Donoenje presude zbog izostanka moe da se odloi i ako nema dokaza da je tueni uredno
pozvan, a nesumnjivo je da mu je poziv upuen. U tom sluaju sud e da odredi rok, koji ne
moe da bude dui od 30 dana za dostavu u Republici Srbiji, odnosno dui od roka potrebnog
za dostavljanje u smislu lana 133. stav 2. ovog zakona, da se proveri da li je tueni uredno
pozvan. Ako se u odreenom roku utvrdi da je tueni bio uredno pozvan, sud e da donese
presudu zbog izostanka.

85

U sluajevima propisanim u st. 4. i 5. ovog lana, presudu zbog izostanka sud moe da donese
bez izjanjavanja stranaka.

3. Donoenje i objavljivanje presude

lan 352
Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda.
Ako se glavna rasprava odrava pred veem, presudu donose predsednik vea i lanovi vea
koji su uestvovali na roitu na kome je glavna rasprava zakljuena. Odmah po zakljuenju
glavne rasprave sud donosi presudu koju objavljuje predsednik vea.
U sloenijim predmetima sud moe da odloi objavljivanje presude za osam dana od dana
zakljuenja glavne rasprave.
U sluaju iz lana 319. stav 2. ovog zakona, presuda e da se objavi najkasnije u roku od osam
dana od dana prijema spisa, odnosno zapisnika.

lan 353
Prilikom objavljivanja presude, predsednik vea javno e da proita izreku i ako je mogue da
ukratko saopti razloge presude.
Prilikom objavljivanja presude moe da se saopti da je sud odluio da se o odmeravanju
trokova naknadno odlui.
Ako je javnost na glavnoj raspravi bila iskljuena, izreka presude uvek e javno da se proita, a
sud e da odlui da li e javnost da se iskljui prilikom objavljivanja razloga presude.
Svi prisutni sasluae itanje izreke presude stojei.

4. Pisana izrada presude

lan 354
Presuda mora da se pisano izradi u roku od osam dana od dana objavljivanja. U sloenijim
predmetima sud moe da odloi pisanu izradu presude za jo 15 dana.
Izvornik presude potpisuje predsednik vea.
Strankama se dostavlja overen prepis presude sa uputstvom o pravu na izjavljivanje pravnog
leka protiv presude.
Sud je duan da otpremi overeni prepis presude narednog dana od dana isteka roka iz stava 1.
ovog lana.

lan 355
86

Pisano izraena presuda mora da sadri uvod, izreku i obrazloenje.

Uvod presude sadri: naznaenje da se presuda izrie u ime naroda, naziv suda, ime i prezime
predsednika i lanova vea, odnosno sudije pojedinca, ime i prezime, prebivalite ili boravite,
odnosno sedite stranaka, njihovih zastupnika i punomonika, vrednost predmeta spora, kratko
oznaenje predmeta spora, dan zakljuenja glavne rasprave, dan kad je presuda doneta i dan
kada je presuda objavljena.
Izreka presude sadri odluku suda o usvajanju ili odbijanju zahteva koji se tiu glavne stvari i
sporednih traenja i odluku o postojanju ili nepostojanju potraivanja istaknutog radi prebijanja
(lan 359. stav 3).
U obrazloenju sud e da izloi: zahteve stranaka i njihove navode o injenicama na kojima se ti
zahtevi zasnivaju, dokaze, injenino stanje koje je utvrdio, kao i propise na kojima je sud
zasnovao presudu, ako zakonom nije drugaije propisano.
U obrazloenju presude zbog proputanja, presude na osnovu priznanja, presude na osnovu
odricanja, presude zbog izostanka i presude donete na osnovu lana 291. stav 2. ovog zakona
iznee se samo razlozi koji opravdavaju donoenje ovakvih presuda.
Presuda ne sadri obrazloenje ako su se stranke odrekle prava na pravni lek, ako posebnim
zakonom nije drugaije propisano.

5. Dopunska presuda
lan 356
Ako je sud propustio da odlui o svim zahtevima o kojima mora da se odlui presudom, ili je
propustio da odlui o delu zahteva, stranka moe u roku od 15 dana od dana dostavljanja
presude da predloi parninom sudu da se izvri dopuna presude.
Sud e, bez odravanja roita da odbaci neblagovremen, odnosno odbije neosnovan predlog
za dopunu presude.
Ako stranka ne predloi donoenje dopunske presude u roku iz stava 1. ovog lana, smatrae
se da je tuba u tom delu povuena.

lan 357
Ako sud smatra da je predlog za dopunu presude osnovan, zakazae glavnu raspravu radi
donoenja presude o zahtevu koji nije reen (dopunska presuda).
Dopunska presuda moe da se donese i bez ponovnog otvaranja glavne rasprave ako ovu
presudu donosi isto vee, a zahtev u pogledu koga se trai dopuna je dovoljno raspravljen.
Ako sud smatra da je predlog za donoenje dopunske presude neblagovremen ili neosnovan,
odbacie, odnosno odbie predlog reenjem.

87

Ako se predlog za dopunu presude odnosi samo na trokove postupka, odluku o predlogu
donosi sud bez odravanja roita.

lan 358
Ako je pored predloga za dopunu presude izjavljena i alba protiv presude, prvostepeni sud e
da zastane sa dostavljanjem ove albe drugostepenom sudu dok se ne donese odluka o
predlogu za dopunu presude i dok ne istekne rok za albu protiv ove odluke.
Ako protiv odluke o dopuni presude bude izjavljena alba, ova alba zajedno sa albom protiv
presude se dostavlja drugostepenom sudu.
Ako se prvostepena presuda pobija albom samo zbog toga to prvostepeni sud nije presudom
odluio o svim zahtevima stranaka koji su predmet parnice, alba se smatra kao predlog
stranke da se donese dopunska presuda.

6. Pravnosnanost presude
lan 359
Presuda koja vie ne moe da se pobija albom postaje pravnosnana.
Sud tokom celog postupka po slubenoj dunosti pazi da li je stvar pravnosnano presuena i
ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je ve pravnosnano odlueno, odbacie
tubu.
Ako je u presudi odlueno o potraivanju koje je tueni istakao prigovorom radi prebijanja,
odluka o postojanju ili nepostojanju ovog potraivanja postaje pravnosnana.

lan 360
Pravnosnana presuda deluje samo meu strankama.
Pravnosnana presuda deluje i prema treim licima zbog prirode spornog prava ili pravnog
odnosa, pravnog odnosa koji postoji izmeu stranaka i treih lica ili ako je to propisano
zakonom.
Pravnosnanost presude vezuje se za injenino stanje utvreno do zakljuenja glavne
rasprave.

lan 361
Sud je vezan za svoju presudu im je objavljena.
Presuda ima dejstvo prema strankama od dana kad im je dostavljena.

7. Ispravljanje presude

88

lan 362
Greke u imenima i brojevima, kao i druge oigledne greke u pisanju i raunanju, nedostatke u
obliku i nesaglasnost prepisa presude sa izvornikom presude ispravie predsednik vea.
Ispravljanje e da se izvri posebnim reenjem i unee se na kraju izvornika presude, a
strankama se dostavlja overeni prepis reenja.
Ako izmeu izvornika i prepisa presude postoji nesaglasnost u pogledu neke odluke sadrane u
izreci presude, strankama e da se dostavi ispravljeni prepis presude sa naznaenjem da se
ovim prepisom presude zamenjuje raniji prepis. Rok za izjavljivanje pravnog leka u pogledu
ispravljenog dela presude tee od dana dostavljanja ispravljenog prepisa presude.
O ispravljanju presude sud moe da odlui bez izjanjavanja stranaka.

Glava XXVI
REENJE
lan 363
Sva reenja koja se donose na roitu objavljuje predsednik vea.
Reenje koje je na roitu objavljeno dostavie se strankama u overenom prepisu samo ako je
protiv tog reenja dozvoljena posebna alba ili ako se na osnovu reenja moe odmah da trai
izvrenje ili ako to zahteva upravljanje postupkom, u roku od osam dana od objavljivanja.
Sud je vezan za svoja reenja ukoliko se ona ne odnose na upravljanje parnicom ili ako ovim
zakonom nije drugaije propisano.
Ako se reenje ne dostavlja pismeno, ono prema strankama ima dejstvo im je objavljeno.

lan 364
Reenja koja sud donosi izvan roita saoptavaju se strankama dostavljanjem overenog
prepisa reenja.
Ako se reenjem odbija predlog jedne stranke bez prethodnog izjanjavanja protivne stranke,
protivnoj stranci reenje nee da se dostavi.

lan 365
Reenje mora da bude obrazloeno ako je protiv njega dozvoljena posebna alba.
Pisani sastav reenja sadri uvod i izreku, a u sluaju iz stava 1. ovog lana i obrazloenje.

lan 366

89

Odredbe lana 345, lana 352. stav 2, lana 353. stav 2, l. 354. do 358, lana 361. stav 2. i
lana 362. ovog zakona shodno se primenjuju i na reenja.

Glava XXVII
REDOVNI PRAVNI LEKOVI
1. alba protiv presude
a) Pravo na albu
lan 367
Stranka moe da izjavi albu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od
dana dostavljanja prepisa presude, ako u ovom zakonu nije drugaije propisano. U meninim i
ekovnim sporovima rok za albu je osam dana od dana dostavljanja prepisa presude.
Blagovremeno izjavljena alba spreava da presuda postane pravnosnana u delu koji se
pobija albom.
O albi protiv presude odluuje drugostepeni sud.

lan 368
alba protiv prvostepene presude kojom se fizikom licu nalae isplata potraivanja ija
glavnica ne prelazi iznos od 300 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne
banke Srbije na dan donoenja odluke, odnosno kojom se preduzetniku ili pravnom licu nalae
isplata potraivanja ija glavnica ne prelazi iznos od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po
srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan donoenja odluke, ne odlae izvrenje.
Ako se u presudi nalae samo naknada trokova postupka u visini koja ne prelazi iznos iz stava
1. ovog lana, alba protiv reenja o naknadi trokova postupka ne odlae izvrenje.

lan 369
Stranka moe da se odrekne prava na albu od trenutka kad je presuda objavljena.
Do donoenja odluke drugostepenog suda stranka moe da povue izjavljenu albu.
Stranka ne moe da opozove izjavu o odricanju od prava na pravni lek ili izjavu o povlaenju
albe.

b) Sadrina albe
lan 370
alba mora da sadri:
1) oznaenje presude protiv koje se izjavljuje alba;

90

2) izjavu da se presuda pobija u celini ili u odreenom delu;

3) razlog albe;
4) potpis podnosioca albe.

lan 371
Ako na osnovu podataka iz albe ne moe da se utvrdi koja se presuda pobija ili ako alba nije
potpisana (nepotpuna alba), prvostepeni sud e reenjem, protiv koga nije dozvoljena alba,
da odbaci albu kao nepotpunu (lan 101. stav 5).
Ako alba po svom sadraju ima drugih nedostataka, prvostepeni sud e albu da dostavi
drugostepenom sudu ne pozivajui podnosioca albe da je dopuni, odnosno ispravi.

lan 372
U albi ne mogu da se iznose nove injenice i predlau novi dokazi, osim ako podnosilac albe
uini verovatnim da bez svoje krivice nije mogao da ih iznese, odnosno predloi do zakljuenja
glavne rasprave.
U albi ne mogu da se istiu materijalnopravni prigovori.

v) Razlozi zbog kojih presuda moe da se pobija

lan 373
Presuda moe da se pobija zbog:
1) bitne povrede odredaba parninog postupka;
2) pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja;
3) pogrene primene materijalnog prava.
Presuda zbog proputanja i presuda zbog izostanka ne moe da se pobija zbog pogreno ili
nepotpuno utvrenog injeninog stanja.
Presuda na osnovu priznanja i presuda na osnovu odricanja mogu da se pobijaju zbog bitne
povrede odredaba parninog postupka ili zbog toga to je izjava o priznanju, odnosno o
odricanju data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare.

lan 374
Bitna povreda odredaba parninog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je
nepravilno primenio odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo da bude od uticaja na
donoenje zakonite i pravilne presude.

91

Bitna povreda odredaba parninog postupka uvek postoji ako:

1) je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao da bude
iskljuen ili izuzet ili ako je u donoenju presude uestvovao sudija koji nije uestvovao na
glavnoj raspravi;
2) je odlueno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadlenost (lan 16), odnosno ako je sud
odbio da odluuje o zahtevu za koji je nadlean;
3) je odlueno o zahtevu po tubi koja je podignuta posle roka propisanog zakonom;
4) je sud odluio o tubenom zahtevu za koji je stvarno nadlean vii sud iste vrste, sud druge
vrste (lan 17) ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odluio da je stvarno
nadlean;
5) je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim
raspolaganjima stranaka (lan 3. stav 3);
6) je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu na osnovu priznanja, presudu na
osnovu odricanja, presudu zbog proputanja ili presudu zbog izostanka;
7) stranci nezakonitim postupanjem, a naroito proputanjem dostavljanja, nije data mogunost
da raspravlja pred sudom;
8) je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno
upotrebljava svoj jezik i pismo ili ako parnini postupak nije voen na slubenom jeziku
nacionalne manjine iako su za to bile ispunjene zakonske pretpostavke;
9) je u postupku kao tuilac ili tueni uestvovalo lice koje ne moe da bude stranka u postupku
ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlaeno lice ili ako parnino nesposobnu
stranku nije zastupao zakonski zastupnik ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomonik
stranke nije imao potrebno ovlaenje za voenje parnice ili za pojedine radnje u postupku,
osim ako voenje parnice, odnosno vrenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno
odobreno;
10) je odlueno o zahtevu o kome je ranije pravnosnano presueno ili o kome je ranije
zakljueno sudsko poravnanje;
11) je protivno zakonu bila iskljuena javnost na glavnoj raspravi;
12) presuda ima nedostataka zbog kojih se ne moe ispitati, a naroito ako je izreka presude
nerazumljiva, ako protivrei sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uopte
razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o bitnim injenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivreni ili
ako o bitnim injenicama postoji protivrenost izmeu onoga to se u razlozima presude navodi
o sadrini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili
izvedenim dokazima.

lan 375

92

Pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje postoji ako je sud neku bitnu injenicu
pogreno utvrdio, odnosno ako je nije utvrdio.
Nepotpuno utvreno injenino stanje postoji i kad na to ukazuju nove injenice ili novi dokazi
(lan 372).

lan 376
Pogrena primena materijalnog prava postoji ako sud nije primenio odredbu materijalnog prava
koju je trebalo da primeni ili ako takvu odredbu nije pravilno primenio.

g) Postupak po albi
lan 377
alba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za sud
i protivnu stranku.

lan 378
Prvostepeni sud e neblagovremenu, nepotpunu (lan 371. stav 1) ili nedozvoljenu albu da
odbaci reenjem, bez odlaganja.
alba je neblagovremena ako je izjavljena posle isteka zakonskog roka za njeno podnoenje.
alba je nedozvoljena ako je albu izjavilo lice koje nije ovlaeno za izjavljivanje albe, ako je
albu izjavilo lice koje se odreklo ili je povuklo albu ili ako lice koje je izjavilo albu nema pravni
interes za izjavljivanje albe.

lan 379
U sluaju da je podnosilac albe povukao albu, prvostepeni sud e reenjem da utvrdi da je
alba povuena.

lan 380
Primerak blagovremene, potpune i dozvoljene albe prvostepeni sud e da dostavi protivnoj
stranci koja moe u roku od 15 dana od dana dostavljanja da podnese tom sudu odgovor na
albu. U meninim i ekovnim parnicama rok za odgovor na albu je osam dana.
Primerak odgovora na albu prvostepeni sud e da dostavi podnosiocu albe.
Neblagovremeno podnet odgovor na albu drugostepeni sud nee da razmatra.

lan 381
Po prijemu odgovora na albu ili po proteku roka za odgovor na albu prvostepeni sud e albu
i odgovor na albu, sa spisima predmeta da dostavi drugostepenom sudu u roku od osam dana.

93

Ako je u albi istaknuto da su u prvostepenom postupku povreene odredbe parninog

postupka, prvostepeni sud moe da prui objanjenje povodom navoda iz albe koji se odnose
na te povrede.

lan 382
Kad spisi po albi stignu drugostepenom sudu, sudija izvestilac priprema izvetaj veu radi
razmatranja predmeta.
Drugostepeni sud moe, po potrebi, od prvostepenog suda da pribavi izvetaj o povredama
odredaba postupka i da zatrai da se radi utvrivanja tih povreda sprovedu provere.
Sud e prema potrebi da proveri istinitost navoda podnosioca albe.

lan 383
Drugostepeni sud odluuje o albi, po pravilu, bez rasprave.
U sluaju da drugostepeni sud ne dri raspravu duan je da odlui najkasnije u roku od devet
meseci od dana prijema spisa prvostepenog suda.
Ako vee drugostepenog suda nae da je radi pravilnog utvrenja injeninog stanja potrebno
da se pred drugostepenim sudom ponove ve izvedeni dokazi ili dokazi ije je izvoenje odbio
prvostepeni sud, moe da zakae raspravu pred drugostepenim sudom.
Drugostepeni sud e da zakae raspravu i odlui o albi i zahtevima stranaka kad je u istoj
parnici prvostepena presuda ve jedanput bila ukinuta, a pobijana presuda se zasniva na
pogreno i nepotpunom utvrenom injeninom stanju ili su u postupku pred prvostepenim
sudom uinjene bitne povrede odredaba parninog postupka, osim ako se pobija presuda na
osnovu priznanja, presuda zbog odricanja, presuda zbog proputanja, presuda zbog izostanka,
kao i presuda doneta bez odravanja glavne rasprave, odnosno ako se radi o presudi u sporu
male vrednosti.
Ako drugostepeni sud otvori raspravu odredie vremenski okvir za sprovoenje postupka.
Odredba stava 4. ovog lana primenjuje se i ako je u ponovljenom postupku tuba preinaena
poveanjem postojeeg zahteva.
Nepostupanje sudija u roku propisanom u stavu 2. ovog lana je osnov za pokretanje
disciplinskog postupka protiv predsednika vea kome je predmet dodeljen u rad u skladu sa
odredbama Zakona o sudijama.

lan 384
Na raspravu se pozivaju stranke, odnosno njihovi zakonski zastupnici ili punomonici, kao i oni
svedoci i vetaci za koje sud odlui da se sasluaju.
Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke sud e da odlui o albi i donese odluku
uzimajui u obzir pre svega navode iz albe i odgovora na albu.

94

Rasprava pred drugostepenim sudom poinje izvetajem sudije izvestioca, koji izlae stanje
stvari ne dajui svoje miljenje o osnovanosti albe.
Posle izvetaja sudije izvestioca, proitae se presuda ili deo presude na koji se odnosi alba, a
po potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom, a zatim e podnosilac albe
da obrazloi albu, a protivna stranka odgovor na albu.
Stranka moe na raspravi da iznosi injenice i predlae dokaze iz albe u smislu lana 372.
ovog zakona.
Stranka moe da predloi da sud izvede i dokaze ije je izvoenje odbio u prvostepenom
postupku.

lan 385
Ako u l. 383. i 384. ovog zakona nije drugaije propisano, odredbe o glavnoj raspravi pred
prvostepenim sudom (l. 310. do 335), kao i odredbe l. 67, 70, 202, l. 336. do 345, l. 352. do
354, l. 356. do 358. i lana 362. ovog zakona shodno se primenjuju i na raspravu i postupak
pred drugostepenim sudom.
Odredbe ovog zakona o odreivanju prekida (lan 223) i zastoja u postupku (lan 227) ne
primenjuju se u postupku pred drugostepenim sudom.

lan 386
Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija albom, a ako se
iz albe ne vidi u kom se delu presuda pobija, drugostepeni sud e da zakljui da se presuda
pobija u delu u kome stranka nije uspela u parnici.
Drugostepeni sud ispituje presudu i u delu u kome se albom ne pobija ako je to propisano
posebnim zakonom.
Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u albi, pazei
po slubenoj dunosti na bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 374. stav 2. ta.
1) do 3), 5), 7), i 9), kao i na pravilnu primenu materijalnog prava.
Na prekoraenje tubenog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke.

d) Odluke drugostepenog suda o albi

lan 387
Drugostepeni sud moe u sednici vea ili na osnovu odrane rasprave da:
1) odbaci albu kao neblagovremenu, nepotpunu ili kao nedozvoljenu;
2) odbije albu kao neosnovanu i potvrdi prvostepenu presudu;
3) ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno suenje;

95

4) ukine prvostepenu presudu i odbaci tubu;

5) preinai prvostepenu presudu i odlui o zahtevima stranaka;
6) usvoji albu, ukine presudu i odlui o zahtevima stranaka.
Drugostepeni sud moe da ukine prvostepenu presudu i samo u pogledu visine tubenog
zahteva ako nae da u pogledu odluke o osnovu tubenog zahteva ne postoje razlozi zbog kojih
se presuda pobija, kao ni razlozi na koje pazi po slubenoj dunosti.
U sluaju da je prvostepena presuda ve jedanput bila ukinuta, drugostepeni sud ne moe da
ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno suenje.
Drugostepeni sud nije vezan predlogom iz albe kako treba da odlui.

lan 388
Sud e reenjem da utvrdi da je prvostepena presuda bez dejstva i alba povuena, ako su
stranke zakljuile sudsko poravnanje u toku postupka po albi.

lan 389
Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu albu odbacie drugostepeni sud reenjem, ako
to nije uinio prvostepeni sud, bez odlaganja (lan 378).
Ako je alba povuena u postupku pred drugostepenim sudom, sud e reenjem da utvrdi da je
alba povuena.

lan 390
Drugostepeni sud e presudom da odbije albu kao neosnovanu i potvrdi prvostepenu presudu,
ako nae da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, kao ni razlozi na koje pazi po
slubenoj dunosti.

lan 391
Drugostepeni sud e reenjem da ukine prvostepenu presudu, ako utvrdi da postoji bitna
povreda odredaba parninog postupka (lan 374) i vratie predmet istom prvostepenom sudu ili
e da ga ustupi nadlenom prvostepenom sudu radi odravanja nove glavne rasprave. U ovom
reenju drugostepeni sud e da odlui i koje se sprovedene radnje, zahvaene bitnom
povredom odredaba parninog postupka, ukidaju.
Ako su u postupku pred prvostepenim sudom uinjene povrede odredaba iz lana 374. stav 2.
ta. 2), 3), 5) i 10) ovog zakona, drugostepeni sud e da ukine prvostepenu presudu i odbaci
tubu.
Ako je u postupku pred prvostepenim sudom uinjena povreda odredaba iz lana 374. stav 2.
taka 9) ovog zakona drugostepeni sud e, s obzirom na prirodu povrede, da ukine prvostepenu

96

presudu i vrati predmet nadlenom prvostepenom sudu ili e da ukine prvostepenu presudu i
odbaci tubu.
Drugostepeni sud odluuje presudom iz lana 387. stav 2. ovog zakona tako to albu odbija
kao neosnovanu i potvruje pobijanu presudu u pogledu odluke o osnovu tubenog zahteva, a
ukida je u delu u kome je odlueno o visini tubenog zahteva i u tom delu predmet vraa
prvostepenom sudu na ponovno suenje.

lan 392
Drugostepeni sud e reenjem da ukine presudu prvostepenog suda i vrati predmet tom sudu
na ponovno suenje ako smatra da zbog novih injenica i novih dokaza (lan 372) radi
pravilnog utvrivanja injeninog stanja treba da se odri nova glavna rasprava pred
prvostepenim sudom.
Drugostepeni sud e reenjem da ukine prvostepenu presudu i vrati predmet prvostepenom
sudu na ponovno suenje i ako je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje
bilo nepotpuno utvreno, kao i ako je to zakonom propisano.

lan 393
Ako je prvostepenom presudom prekoraen tubeni zahtev time to je dosueno vie od onoga
to je traeno, drugostepeni sud e da ukine prvostepenu presudu u delu u kome je prekoraen
tubeni zahtev.
Ako je prvostepenom presudom prekoraen tubeni zahtev tako to je odlueno o drugome, a
ne o onome to je tubom traeno, drugostepeni sud e da ukine prvostepenu presudu i
predmet vrati na ponovno suenje.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, ne primenjuje se odredba lana 383. stav 4. ovog zakona.

lan 394
Drugostepeni sud e presudom da preinai prvostepenu presudu ako:
1) je na osnovu rasprave utvrdio drugaije injenino stanje nego to je ono u prvostepenoj
presudi;
2) je prvostepeni sud pogreno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka
prvostepenog suda je zasnovana iskljuivo na tim dokazima;
3) je prvostepeni sud iz injenica koje je utvrdio izveo nepravilan zakljuak o postojanju drugih
injenica na kojima je zasnovana presuda;
4) smatra da je injenino stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvreno, ali da je prvostepeni
sud pogreno primenio materijalno pravo.

lan 395
97

Drugostepeni sud ne moe da preinai presudu na tetu stranke koja se alila, ako je samo ona
izjavila albu.

lan 396
U obrazloenju presude, odnosno reenja drugostepeni sud treba da oceni bitne albene
navode i da navede razloge koje je uzeo u obzir po slubenoj dunosti.
Ako se presudom alba odbija, u obrazloenju presude sud nee detaljno da obrazlae presudu
u sluaju da prihvata injenino stanje utvreno prvostepenom presudom, kao i primenu
materijalnog prava.
Ako se prvostepena presuda ukida zbog bitnih povreda odredaba parninog postupka, u
obrazloenju treba da se navedu odredbe koje su povreene, u emu se povrede sastoje i
uoene nedostatke koji su od uticaja za donoenje pravilne odluke.
Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovno suenje
zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, navee se u emu se sastoje
nedostaci i zato su nove injenice i dokazi vani i od uticaja za donoenje pravilne odluke.
Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovno suenje,
ako je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje nepotpuno utvreno,
drugostepeni sud e da ukae zato su nove injenice i dokazi od uticaja za donoenje pravilne
odluke.

lan 397
Drugostepeni sud je duan da vrati spise prvostepenom sudu u roku od 30 dana od dana
donoenja odluke.

lan 398
Prvostepeni sud je duan da roku od 30 dana od dana prijema reenja drugostepenog suda
odri roite na kojem e da odredi vremenski okvir za novu glavnu raspravu pred prvostepenim
sudom.
Prvostepeni sud je duan da izvede sve parnine radnje i da raspravi sva sporna pitanja na koja
je ukazao drugostepeni sud u svom reenju.
Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove injenice i predlau nove dokaze o
istom zahtevu, samo ako uine verovatnim da bez svoje krivice nisu mogli da ih iznesu,
odnosno predloe, odnosno ako podnosilac albe nije bio stranka ili nije imao poloaj stranke
(umea) do ukidanja presude, osim ako zakonom nije drugaije propisano.
Stranka nema pravo da na novoj glavnoj raspravi preinai tubu, tako to e da promeni
istovetnost zahteva ili istakne drugi zahtev uz postojei, a koji ne proizlazi iz istog injeninog
stanja.

98

Ako presuda bude ukinuta zbog toga to je presudu doneo nenadlean sud, nova rasprava pred
prvostepenim sudom odrae se po odredbama koje vae za odravanje glavne rasprave u
sluaju kad se promeni vee (lan 331).

2. alba protiv reenja

lan 399
Protiv reenja prvostepenog suda dozvoljena je alba, ako zakonom nije drugaije propisano.
Ako ovaj zakon izriito odreuje da posebna alba nije dozvoljena, reenje prvostepenog suda
moe da se pobija samo u albi protiv konane odluke.
Protiv reenja o odreivanju privremene mere dozvoljena je posebna alba, osim ako zakonom
nije drugaije propisano.
Protiv reenja drugostepenog suda nije dozvoljena alba, izuzev protiv reenja iz lana 186,
lana 187. stav 1, lana 189, lana 243. stav 1, lana 257. st. 1. i 2, lana 267. st. 1. do 3, lana
272, lana 333. stav 1. i lana 334. stav 1. ovog zakona.
U sluaju da je reenje iz stava 4. ovog lana donelo vee apelacionog suda o albi protiv tog
reenja odluuje drugo vee od troje sudija tog suda.

lan 400
Blagovremeno podneta alba zadrava izvrenje reenja, ako ovim zakonom nije drugaije
propisano.
Reenje protiv koga nije dozvoljena posebna alba moe odmah da se izvri.

lan 401
Reavajui o albi, drugostepeni sud moe da:
1) odbaci albu kao neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu (lan 378. i lan 399. stav 1);
2) odbije albu kao neosnovanu i potvrdi reenje prvostepenog suda;
3) preinai reenje ili ga ukine i po potrebi predmet vrati na ponovni postupak.

lan 402
U postupku po albi protiv reenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose
na albu protiv presude, osim odredbe lana 383. stav 4. ovog zakona, ukoliko ovim zakonom
nije drugaije propisano.

Glava XXVIII
VANREDNI PRAVNI LEKOVI
99

1. Revizija
lan 403
Protiv pravnosnane presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku
od 30 dana od dana dostavljanja presude.
Revizija je uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom propisano.
Revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tubeni zahtev odnosi na
utvrenje prava svojine na nepokretnostima ili potraivanje u novcu, na predaju stvari ili
izvrenje neke druge inidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku
protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnoenja
tube.

lan 404
Revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrene primene materijalnog prava i protiv drugostepene
presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni apelacionog suda, odnosno
Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opteg interesa ili
pravna pitanja u interesu ravnopravnosti graana, radi ujednaavanja sudske prakse, kao i ako
je potrebno novo tumaenje prava (posebna revizija).
O dozvoljenosti revizije iz stava 1. ovog lana reenjem odluuje apelacioni sud u veu od troje
sudija koji nisu uestvovali u donoenju drugostepene presude.
Protiv reenja iz stava 2. ovog lana kojim se ne dozvoljava revizija, dozvoljena je alba
Vrhovnom kasacionom sudu.

lan 405
O reviziji odluuje Vrhovni kasacioni sud.

lan 406
Podneta revizija ne zadrava izvrenje pravnosnane presude protiv koje je izjavljena.

lan 407
Revizija moe da se izjavi zbog:
1) bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 374. stav 2. taka 2) ovog zakona;
2) bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 374. stav 2. ta. 6), 8), 10) i 11) ovog
zakona, pod uslovom da su isticane u albi, odnosno da su uinjene u postupku pred
drugostepenim sudom;
3) bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 374. stav 1. ovog zakona koja je
uinjena u postupku pred drugostepenim sudom;

100

4) pogrene primene materijalnog prava;

5) prekoraenja tubenog zahteva samo ako je ta povreda uinjena u postupku pred
drugostepenim sudom.
Revizija ne moe da se izjavi zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja, osim u
sluaju iz lana 403. stav 2. ovog zakona.

lan 408
Vrhovni kasacioni sud ispituje pobijanu presudu samo u onom delu u kome se pobija revizijom i
u granicama razloga navedenih u reviziji, pazei po slubenoj dunosti na bitnu povredu iz
lana 374. stav 2. taka 2) ovog zakona i na pravilnu primenu materijalnog prava.

lan 409
Revizija se podnosi sudu koji je doneo prvostepenu presudu.

lan 410
Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbacie reenjem prvostepeni sud, bez
odravanja roita.
Revizija je nedozvoljena ako:
1) je reviziju izjavilo lice koje nije ovlaeno na podnoenje revizije;
2) revizija nije izjavljena preko punomonika;
3) je reviziju izjavilo lice koje je povuklo reviziju;
4) lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnoenje revizije;
5) je revizija izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne moe da se podnese (lan 403.
st. 1. i 3), osim iz lana 404. ovog zakona.

lan 411
Primerak blagovremene, potpune i dozvoljene revizije prvostepeni sud dostavie protivnoj
stranci u roku od osam dana od dana prijema revizije.
U roku od 30 dana od dana dostavljanja revizije, protivna stranka moe da podnese sudu
odgovor na reviziju.
Po prijemu odgovora ili po proteku roka za odgovor, prvostepeni sud e da dostavi reviziju i
odgovor na reviziju, sa spisima predmeta, Vrhovnom kasacionom sudu preko drugostepenog
suda, u roku od 15 dana.

101

lan 412
Vrhovni kasacioni sud odluuje o reviziji bez rasprave.

lan 413
Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbacie Vrhovni kasacioni sud reenjem,
ako to, u granicama svojih ovlaenja (lan 410), nije uinio prvostepeni sud.

lan 414
Vrhovni kasacioni sud e presudom da odbije reviziju kao neosnovanu ako utvrdi da ne postoje
razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi na koje pazi po slubenoj dunosti.
Vrhovni kasacioni sud nee detaljno da obrazlae presudu kojom se revizija odbija kao
neosnovana, ako zakljui da to nije potrebno zbog toga to se u reviziji ponavljaju albeni
razlozi ili kad se obrazlaganjem presude kojom se revizija odbija ne bi postiglo novo tumaenje
prava niti doprinelo ujednaenom tumaenju prava.

lan 415
Ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parninog postupka iz lana 374. st. 1. i 2. ovog
zakona zbog koje revizija moe da se izjavi, Vrhovni kasacioni sud e reenjem da ukine u
celini ili delimino presudu drugostepenog i prvostepenog suda ili samo presudu drugostepenog
suda i predmet vrati na ponovno suenje prvostepenom ili drugostepenom sudu, odnosno
drugom nadlenom sudu.
Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom uinjena povreda iz lana 374.
stav 2. ta. 2) i 10) ovog zakona, Vrhovni kasacioni sud e da ukine reenjem donesene odluke
i odbaci tubu.

lan 416
Ako Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je materijalno pravo pogreno primenjeno, presudom e da
usvoji reviziju i preinai pobijanu presudu.
Ako Vrhovni kasacioni sud nae da je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino
stanje nepotpuno utvreno i da zbog toga nema uslova za preinaenje pobijane presude,
reenjem e da usvoji reviziju, ukine u celini ili delimino presudu prvostepenog i drugostepenog
suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vrati na ponovno suenje istom ili drugom
veu prvostepenog, odnosno drugostepenog suda, kao i ako je to zakonom propisano (lan
392. stav 2).
Ako Vrhovni kasacioni sud nae da je u sluaju iz lana 403. stav 2. ovog zakona injenino
stanje pogreno ili nepotpuno utvreno, ukinue drugostepenu presudu i vratie predmet
drugostepenom sudu na ponovno odluivanje.

lan 417
102

Ako utvrdi da je drugostepenom presudom prekoraen tubeni zahtev time to je dosueno vie
od onoga to je traeno, Vrhovni kasacioni sud e da ukine drugostepenu presudu u delu u
kome je prekoraen tubeni zahtev.
Ako je drugostepenom presudom prekoraen tubeni zahtev tako to je odlueno o drugome, a
ne o onome to je tubom traeno, Vrhovni kasacioni sud e da ukine drugostepenu presudu i
predmet vrati na ponovno suenje.

lan 418
Odluka Vrhovnog kasacionog suda dostavlja se prvostepenom sudu preko drugostepenog
suda.

lan 419
Ako u l. 403. do 418. ovog zakona nije drugaije propisano, u postupku povodom revizije
shodno se primenjuju odredbe l. 67, 70. i 355, lana 369. st. 2. i 3, l. 370, 371. i 376, lana
380. st. 2. i 3, lana 381. stav 2, lana 382. i l. 395. do 398. ovog zakona.

lan 420
Stranke mogu da izjave reviziju i protiv reenja drugostepenog suda kojim je postupak
pravnosnano okonan.
Revizija protiv reenja iz stava 1. ovog lana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila
dozvoljena revizija protiv pravnosnane presude.
Revizija je uvek dozvoljena protiv reenja drugostepenog suda kojim se izjavljena alba
odbacuje, odnosno kojim se potvruje reenje prvostepenog suda o odbacivanju albe
izjavljene protiv prvostepene presude, u delu kojim je odlueno o glavnoj stvari.
Revizija je uvek dozvoljena protiv reenja drugostepenog suda kojim se potvruje reenje
prvostepenog suda o odbacivanju revizije izjavljene protiv pravnosnane presude u sporovima u
kojima bi revizija bila dozvoljena.
Revizija je uvek dozvoljena protiv reenja drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za
ponavljanje postupka i reenja drugostepenog suda kojim se potvruje reenje prvostepenog
suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka.
U postupku povodom revizije protiv reenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o
reviziji protiv presude.

2. Zahtev za preispitivanje pravnosnane presude

lan 421
Protiv pravnosnane presude donete u drugom stepenu Republiki javni tuilac moe da
podnese Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje pravnosnane presude.

103

Zahtev iz stava 1. ovog lana moe da se podnese protiv pravnosnane presude kojom je
povreen zakon na tetu javnog interesa.
Zahtev iz stava 1. ovog lana moe da se podnese u roku od tri meseca od dana
pravnosnanosti presude.
Drugostepeni sud, protiv ije presude je podnet zahtev, duan je da u roku od 30 dana od dana
podnoenja zahteva dostavi spise predmeta Vrhovnom kasacionom sudu.

lan 422
Zahtev za preispitivanje pravnosnane presude sadri oznaenje sudske presude ije se
preispitivanje predlae, kao i razloge i obim u kome se predlae preispitivanje.
Ako je zahtev za preispitivanje pravnosnane presude nepotpun, nerazumljiv, nedozvoljen,
neblagovremen ili ako zahtev nije podnelo ovlaeno lice, Vrhovni kasacioni sud e da ga
odbaci reenjem.
Ako Vrhovni kasacioni sud ne odbaci zahtev za preispitivanje pravnosnane presude, dostavie
ga strankama iz parninog postupka u kome je doneta pravnosnana presuda protiv koje je
podnet zahtev, koje mogu u roku koji sud odredi, da podnesu odgovor na zahtev za
preispitivanje pravnosnane presude.

lan 423
Vrhovni kasacioni sud odluuje o zahtevu za preispitivanje pravnosnane presude bez
rasprave, a pobijanu odluku ispituje samo u granicama zahteva.

lan 424
Vrhovni kasacioni sud moe da odbije ili usvoji zahtev za preispitivanje pravnosnane presude.
U sluaju da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za preispitivanje pravnosnane presude,
postupie u skladu sa l. 415. do 417. ovog zakona, a ako zahtev odbija, postupie u skladu sa
lanom 414. ovog zakona.

lan 425
Ako su protiv iste odluke podneti i revizija i zahtev za preispitivanje pravnosnane presude,
Vrhovni kasacioni sud e da odlui o tim pravnim lekovima jednom odlukom.

3. Ponavljanje postupka
lan 426
Postupak koji je odlukom suda pravnosnano okonan moe da se po predlogu stranke ponovi
ako:

104

1) je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao da bude
iskljuen ili je reenjem suda bio izuzet ili ako je u donoenju presude uestvovao sudija koji nije
uestvovao na glavnoj raspravi;
2) stranci nezakonitim postupanjem, a naroito proputanjem dostavljanja, nije bilo omogueno
da raspravlja pred sudom;
3) je u postupku kao tuilac ili tueni uestvovalo lice koje ne moe da bude stranka u postupku
ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlaeno lice ili ako parnino nesposobnu
stranku nije zastupao zakonski zastupnik ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomonik
stranke nije imao potrebno ovlaenje za voenje parnice ili za pojedine radnje u postupku,
osim ako voenje parnice, odnosno vrenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno
odobreno;
4) se odluka suda zasniva na lanom iskazu svedoka ili vetaka;
5) se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadraj;
6) je do odluke suda dolo usled krivinog dela sudije, odnosno sudije porotnika, zakonskog
zastupnika ili punomonika stranke, protivne stranke ili treeg lica;
7) stranka stekne mogunost da upotrebi pravnosnanu odluku suda koja je ranije meu istim
strankama doneta o istom zahtevu;
8) se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog organa, a ta odluka
bude pravnosnano preinaena, ukinuta, odnosno ponitena;
9) je naknadno pred nadlenim organom na drugaiji nain pravnosnano, odnosno konano
reeno prethodno pitanje (lan 12) na kome je sudska odluka zasnovana;
10) stranka sazna za nove injenice ili nae ili stekne mogunost da upotrebi nove dokaze na
osnovu kojih je za stranku mogla da bude doneta povoljnija odluka da su te injenice ili dokazi
bili upotrebljeni u ranijem postupku;
11) stranka stekne mogunost da upotrebi odluku Evropskog suda za ljudska prava kojom je
utvrena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od uticaja na donoenje povoljnije
odluke;
12) je Ustavni sud, u postupku po ustavnoj albi, utvrdio povredu ili uskraivanje ljudskog ili
manjinskog prava i slobode zajemene Ustavom u parninom postupku, a to je moglo da bude
od uticaja na donoenje povoljnije odluke.

lan 427
Iz razloga navedenih u lanu 426. ta. 1) do 4) ovog zakona ne moe da se zahteva ponavljanje
postupka, ako je taj razlog bio bez uspeha iznet u ranijem postupku.

105

Zbog razloga navedenih u lanu 426. ta. 1) i 2) i ta. 7) do 9) ovog zakona, ponavljanje
postupka moe da se dozvoli samo ako stranka bez svoje krivice nije mogla te okolnosti da
iznese pre nego to je raniji postupak okonan pravnosnanom sudskom odlukom.

lan 428**
Predlog za ponavljanje postupka podnosi se u roku od 60 dana, i to:
1) u sluaju iz lana 426. ta. 1) i 2) ovog zakona, od dana kada je odluka dostavljena stranci;
2) u sluajevima iz lana 426. taka 3) ovog zakona, ako je u postupku kao tuilac ili tueni
uestvovalo lice koje ne moe da bude stranka u postupku, od dana kada je odluka dostavljena
tom licu; ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlaeno lice, ili ako parnino
nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, od dana kad je odluka dostavljena
stranci, odnosno njenom zakonskom zastupniku, a ako zakonski zastupnik, odnosno
punomonik stranke nije imao potrebno ovlaenje za voenje parnice ili za pojedine radnje u
postupku, od dana kad je stranka saznala za ovaj razlog;
3) u sluajevima iz lana 426. ta. 4) do 6) ovog zakona, od dana kada je stranka saznala za
pravnosnanu presudu u krivinom postupku, a ako krivini postupak ne moe da se sprovede,
onda od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih postupak ne
moe da se pokrene;
4) u sluajevima iz lana 426. ta. 7), 8), 11) i 12) ovog zakona, od dana kada je stranka mogla
da upotrebi pravnosnanu odluku koja je razlog za ponavljanje postupka;
5) u sluaju iz lana 426. taka 9) ovog zakona, od dana kada je odluka kojom je nadleni organ
pravnosnano reio prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana dostavljena stranci;
6) u sluaju iz lana 426. taka 10) ovog zakona, od dana kada je stranka mogla da iznese
sudu nove injenice, odnosno nova dokazna sredstva.
Ako bi rok iz stava 1. ovog lana poeo da tee pre nego to je odluka postala pravnosnana,
taj rok se rauna od pravnosnanosti odluke, ako protiv nje nije bio izjavljen pravni lek, odnosno
od dostavljanja pravnosnane odluke suda izreene u poslednjem stepenu.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, predlog za ponavljanje postupka iz razloga navedenih u lanu
426. stav 1. taka 2) ovog zakona ne moe da se podnese po proteku roka od deset godina od
dana kad je odluka postala pravnosnana.

lan 429
Predlog za ponavljanje postupka podnosi se sudu koji je doneo odluku u prvom stepenu.
U predlogu moraju da se navedu: zakonski osnov po kome se trai ponavljanje, okolnosti iz
kojih proizlazi da je predlog podnet u zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepljuju navodi
predlagaa.

lan 430
106

Neblagovremene (lan 428), nepotpune (lan 429. stav 2) ili nedozvoljene (lan 428) predloge
za ponavljanje postupka odbacie reenjem prvostepeni sud bez odravanja roita.
Ako sud ne odbaci predlog, dostavie primerak predloga protivnoj stranci po odredbama lana
141. ovog zakona, koja ima pravo da u roku od 30 dana odgovori na predlog. Kada sudu stigne
odgovor na predlog ili kada protekne rok za davanje odgovora, sud e da odredi roite za
raspravljanje o predlogu.

lan 431
Roite za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka odrava se pred prvostepenim
sudom.
Ako bude potrebe da se odri vie od jednog roita iz stava 1. ovog lana, sud e da odredi
vremenski okvir.

lan 432
Po odranom roitu za raspravljanje o predlogu, prvostepeni sud donosi odluku o predlogu,
osim ako se razlog za ponavljanje postupka odnosi iskljuivo na postupak pred sudom vieg
stepena (lan 433).
Reenjem kojim se dozvoljava ponavljanje postupka ukinue se i odluka doneta u ranijem
postupku.
Prvostepeni sud e da odredi glavnu raspravu tek po pravnosnanosti reenja kojim se
dozvoljava ponavljanje postupka. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove
injenice i da predlau nove dokaze, u skladu sa vremenskim okvirom koji sud odredi.

lan 433
Ako se razlog za ponavljanje postupka odnosi iskljuivo na postupak pred sudom vieg
stepena, prvostepeni sud e da dostavi predmet sudu vieg stepena radi donoenja odluke.
O predlogu za ponavljanje postupka sud vieg stepena odluuje bez rasprave.
Ako sud vieg stepena nae da je opravdan predlog za ponavljanje postupka i da nije potrebno
da se dri nova glavna rasprava, ukinue odluke donete u ranijem postupku i donee novu
odluku o glavnoj stvari.

4. Odnos izmeu predloga za ponavljanje postupka i drugih vanrednih pravnih

lekova
lan 434
U sluajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za
ponavljanje postupka, sud e reenjem da odlui koji e postupak da nastavi, a sa kojim e da
zastane, uzimajui u obzir sve okolnosti, a naroito razloge zbog kojih su oba pravna leka
podneta i dokaze koje su stranke predloile.

107

U sluajevima u kojima stranka podnese predlog za ponavljanje postupka i posle toga izjavi
reviziju, sud e po pravilu da zastane sa postupkom po reviziji do okonanja postupka povodom
predloga za ponavljanje postupka, osim ako nae da postoje ozbiljni razlozi da postupi
drugaije.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana shodno e da se primenjuju i ako javni tuilac podigne zahtev za
preispitivanje pravnosnane presude, a stranka pre, istovremeno ili posle toga podnese predlog
za ponavljanje postupka.

lan 435
Reenje iz lana 434. stav 1. ovog zakona donosi prvostepeni sud ako predlog za ponavljanje
postupka stigne prvostepenom sudu pre nego to je predmet povodom revizije upuen
Vrhovnom kasacionom sudu. Ako predlog za ponavljanje postupka stigne poto je predmet
povodom revizije upuen Vrhovnom kasacionom sudu, reenje iz lana 434. stav 1. ovog
zakona donosi Vrhovni kasacioni sud.
Reenje iz lana 434. stav 2. ovog zakona donosi prvostepeni sud, osim ako je predmet, u
vreme kada revizija stigne prvostepenom sudu, povodom predloga za ponavljanje postupka
upuen sudu vieg stepena radi donoenja odluke (lan 433. stav 1), u kom sluaju reenje
donosi sud vieg stepena.
Protiv reenja suda iz st. 1. i 2. ovog lana nije dozvoljena alba.

Deo trei
POSEBNI POSTUPCI
Glava XXIX
POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA
lan 436
Ako u odredbama ove glave nije drugaije propisano, u parnicama iz radnih odnosa shodno se
primenjuju ostale odredbe ovog zakona.

lan 437
U parnicama iz radnih odnosa postupak u prvom stepenu sudi sudija pojedinac.

lan 438
U postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naroito prilikom odreivanja rokova i roita, sud
posebno vodi rauna o potrebi hitnog reavanja radnih sporova.

lan 439

108

U toku postupka sud moe i po slubenoj dunosti da odredi privremene mere u skladu sa
zakonom koji ureuje izvrenje i obezbeenje, radi spreavanja nasilnog postupanja ili radi
otklanjanja nenadoknadive tete.
Sud e odluku o odreivanju privremene mere po predlogu stranke da donese u roku do osam
dana od dana podnoenja predloga.
Protiv reenja o odreivanju privremene mere nije dozvoljena posebna alba.

lan 440
Sud e u presudi kojom nalae izvrenje neke inidbe da odredi rok od osam dana za njeno
izvrenje.
Ako tueni ne doe na roite za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, sud e da odri roite i
odlui na osnovu utvrenog injeninog stanja.
O posledici izostanka sa roita za glavnu raspravu iz stava 1. ovog lana, sud e da upozori
tuenog u pozivu za roite.

lan 441
Revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog
odnosa.

Glava XXX
POSTUPAK U PARNICAMA POVODOM KOLEKTIVNIH
UGOVORA
lan 442
Ako u odredbama ove glave nije drugaije propisano, u parnicama povodom kolektivnih
ugovora shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona.

lan 443
U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora uesnici u zakljuivanju kolektivnog
ugovora ostvaruju zatitu prava kada nastane spor o pojedinom spornom pitanju u postupku
zakljuivanja, odnosno izmena i dopuna zakljuenog kolektivnog ugovora, pod uslovom da spor
o spornom pitanju nije reen mirnim putem ili putem arbitrae koju su obrazovali uesnici
kolektivnog ugovora u skladu sa odredbama posebnog zakona.

lan 444
U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud moe da zastane sa postupkom
najdue do 30 dana da bi stranke pokuale da spor ree mirnim putem.

109

Sud uvek prilikom odreivanja rokova i roita u postupku u parnicama povodom kolektivnih
ugovora posebno vodi rauna o potrebi hitnog reavanja ovih sporova.

lan 445
Presudom u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud izrie kako glasi odredba u
kolektivnom ugovoru kojom se ureuje sporno pitanje iz kolektivnog ugovora. Izreka presude
predstavlja sastavni deo kolektivnog ugovora sve dok on vai.
Sud e u presudi kojom nalae izvrenje neke inidbe da odredi rok za njeno izvrenje.

lan 446
Rok za izjavljivanje albe je osam dana.
Rok za donoenje odluke o albi je 60 dana.

lan 447
U parnicama povodom kolektivnih ugovora revizija je dozvoljena.

Glava XXXI
POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETANJA DRAVINE
lan 448
Ako u odredbama ove glave nije drugaije propisano, u parnicama zbog smetanja dravine
shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona.

lan 449
Prilikom odreivanja rokova i roita po tubama zbog smetanja dravine sud posebno vodi
rauna o potrebi hitnog reavanja ovih sporova.
U postupku u parnicama zbog smetanja dravine ne primenjuju se odredbe ovog zakona koje
se odnose na odgovor na tubu i zakazivanje i odravanje pripremnog roita. U pozivu za
glavnu raspravu navee se, pored ostalog, da e sud, ako tueni izostane sa roita za glavnu
raspravu, da donese reenje zbog izostanka.

lan 450
Raspravljanje o tubi zbog smetanja dravine ograniie se samo na raspravljanje i dokazivanje
injenica poslednjeg stanja dravine i nastalog smetanja. Iskljueno je raspravljanje o pravu na
dravinu, o pravnom osnovu, savesnosti dravine ili o zahtevima za naknadu tete.
Ako tueni ne doe na roite za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, sud e da donese
reenje zbog izostanka, pod uslovima iz lana 351. ovog zakona.

110

lan 451
U toku postupka sud moe po slubenoj dunosti i bez sasluanja protivne stranke da odredi
privremene mere u skladu sa zakonom koji ureuje izvrenje i obezbeenje radi otklanjanja
hitne opasnosti protivpravnog oteenja ili spreavanja nasilja ili otklanjanja nenaknadive tete.
Sud e odluku o odreivanju privremene mere po predlogu stranke da donese u roku do osam
dana od dana podnoenja predloga.
Protiv reenja o odreivanju privremene mere nije dozvoljena posebna alba.

lan 452
Sud e u odluci kojom nalae strankama ispunjenje dunosti da odredi rok za njeno ispunjenje.
Rok za izjavljivanje albe protiv odluke suda je osam dana.
Iz opravdanih razloga sud moe da odlui da alba ne zadrava izvrenje reenja.
U postupku po albi protiv prvostepene odluke donete u parnici zbog smetanja dravine shodno
se primenjuju odredbe lana 383. stav 4. i l. 384. i 385. ovog zakona.
Protiv reenja donetih u parnicama zbog smetanja dravine revizija nije dozvoljena.

lan 453
Tuilac gubi pravo da u izvrnom postupku zahteva izvrenje reenja kojim se tuenom po tubi
zbog smetanja dravine nalae izvrenje odreene radnje, ako nije zahtevao izvrenje u roku
od 30 dana od proteka roka koji je reenjem odreen za izvrenje te radnje.

lan 454
Ponavljanje pravnosnano okonanog postupka zbog smetanja dravine dozvoljeno je samo iz
razloga propisanih u lanu 426. ta. 1) do 3) ovog zakona u roku od 30 dana od
pravnosnanosti reenja o smetanju dravine.

Glava XXXII
IZDAVANJE PLATNOG NALOGA
lan 455
Ako se tubeni zahtev odnosi na dospelo potraivanje u novcu, a to se potraivanje dokazuje
verodostojnom ispravom priloenom tubi u izvorniku ili overenom prepisu, sud e, pod uslovom
da je priloen i dokaz o uruenoj opomeni za plaanje dospelog potraivanja, da izda nalog
tuenom da ispuni tubeni zahtev (platni nalog).
Kao verodostojne isprave smatraju se naroito:

111

1) javne isprave;
2) privatne isprave na kojima je potpis obveznika overio organ nadlean za overavanje;
3) menice i ekovi sa protestom i povratnim raunom ako su oni potrebni za zasnivanje zahteva;
4) izvodi iz overenih poslovnih knjiga;
5) fakture;
6) isprave koje po posebnim propisima imaju znaaj javnih isprava.
Platni nalog izdae sud iako tuilac u tubi nije predloio izdavanje platnog naloga, a ispunjeni
su svi uslovi za izdavanje platnog naloga.
Ako na osnovu verodostojne isprave moe da se trai izvrenje u skladu sa zakonom kojim se
ureuje izvrenje i obezbeenje, sud e da izda platni nalog samo ako tuilac uini verovatnim
postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga. Ako tuilac ne uini verovatnim
postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga, sud e tubu da odbaci.

lan 456
Ako se tubeni zahtev odnosi na dospelo potraivanje u novcu koje ne prelazi dinarsku
protivvrednost 2.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnoenja tube,
sud e da izda platni nalog protiv tuenog iako uz tubu nisu priloene verodostojne isprave, a u
tubi je iznet osnov i iznos dugovanja i naznaeni su dokazi na osnovu kojih moe da se utvrdi
istinitost tubenih navoda.
Platni nalog iz stava 1. ovog lana moe da se izda samo protiv glavnog dunika.

lan 457
Platni nalog se izdaje bez odravanja roita.
U platnom nalogu sud e da izrekne da je tueni duan u roku od osam dana, a u meninim i
ekovnim sporovima u roku od tri dana, od dana dostavljanja platnog naloga da ispuni zahtev
tube zajedno sa trokovima koje je sud odmerio ili u istom roku da izjavi prigovor protiv platnog
naloga. U platnom nalogu sud e tuenog da upozori da e da odbaci neblagovremeno podnet
prigovor.
Platni nalog dostavlja se strankama.
Tuenome se uz platni nalog dostavlja i primerak tube sa prilozima.

lan 458
Ako sud ne usvoji predlog za izdavanje platnog naloga, nastavie postupak po tubi u skladu sa
odredbama ovog zakona koje vae za opti parnini postupak.

112

Protiv reenja suda kojim se ne usvaja predlog za izdavanje platnog naloga nije dozvoljena
alba.

lan 459
Platni nalog tueni moe da pobija samo prigovorom. Ako se platni nalog pobija jedino u
pogledu odluke o trokovima, ova odluka moe da se pobija samo albom protiv reenja.
U delu u kome nije pobijan prigovorom, platni nalog postaje pravnosnaan.

lan 460
Neblagovremene, nepotpune ili nedozvoljene prigovore odbacie sud bez odravanja roita.
Ako su prigovori podneti blagovremeno, sud e odmah da zakae roite za glavnu raspravu.
Stranke mogu da iznose nove injenice i da predlau nove dokaze, a tueni moe da istie i
nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga najkasnije do zakljuenja prvog roita
za glavnu raspravu.
U odluci o glavnoj stvari sud e da odlui da li platni nalog u celini ili delimino ostaje na snazi ili
se ukida.

lan 461
Ako tueni prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavanje platnog naloga (l. 455. i
456) ili da postoje smetnje za dalji tok postupka, sud e prvo da odlui o tom prigovoru. Ako
nae da je takav prigovor osnovan, ukinue reenjem platni nalog i po pravnosnanosti reenja
otpoee raspravljanje o glavnoj stvari, ako takvom raspravljanju ima mesta.
Ako sud ne usvoji prigovor iz stava 1. ovog lana, prei e na raspravljanje o glavnoj stvari, a
reenje suda unee se u odluku o glavnoj stvari.
Ako povodom prigovora nedospelosti sud nae da je zahtev tube dospeo posle izdavanja
platnog naloga a pre zakljuenja glavne rasprave, sud e presudom da ukine platni nalog i
odlui o tubenom zahtevu (lan 343. stav 1).

lan 462
Sud moe po slubenoj dunosti da se oglasi mesno nenadlenim najkasnije do izdavanja
platnog naloga.
Tueni moe da istakne prigovor mesne nenadlenosti samo u prigovoru protiv platnog naloga.

lan 463
Ako se sud posle izdavanja platnog naloga oglasi stvarno nenadlenim, ukinue platni nalog i
po pravnosnanosti reenja o nenadlenosti ustupie predmet nadlenom sudu.

113

Ako sud posle izdavanja platnog naloga utvrdi da je mesno nenadlean, nee da ukine platni
nalog, nego e po pravnosnanosti reenja kojim se oglasio nenadlenim da ustupi predmet
nadlenom sudu.

lan 464
Ako sud u sluajevima propisanim ovim zakonom donese reenje kojim se odbacuje tuba,
ukinue i platni nalog.

lan 465
Tuilac moe da povue tubu bez pristanka tuenog samo do podnoenja prigovora. Ako se
tuba povue, sud e reenjem da ukine platni nalog.
Ako tueni do zakljuenja glavne rasprave odustane od svih podnetih prigovora, platni nalog
ostaje na snazi.

lan 466
U postupku za izdavanje platnog naloga pred privrednim sudovima isprava na osnovu koje se
izdaje platni nalog ne mora da bude priloena u izvorniku ili u overenom prepisu.
Prepis ove isprave moe da overi ovlaeni radnik pravnog lica.

Glava XXXIII
POSTUPAK U SPOROVIMA MALE VREDNOSTI
lan 467
Ako u odredbama ove glave nije drugaije propisano, u postupku o sporovima male vrednosti
shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona.

lan 468
Sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tubeni zahtev
odnosi na potraivanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem
kursu Narodne banke Srbije na dan podnoenja tube.
Promena kursa iz stava 1. ovog lana nakon podnoenja tube ne utie na primenu pravila
ovog postupka.
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tubeni zahtev ne odnosi na
potraivanje u novcu, a tuilac je u tubi naveo da pristaje da umesto ispunjenja odreenog
zahteva primi odreeni novani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. ovog lana (lan 33. stav
1).

114

Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tubenog zahteva nije
novani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tuilac u tubi naveo ne prelazi iznos iz stava
1. ovog lana (lan 33. stav 2).

lan 469
Ne smatraju se sporovima male vrednosti, u smislu odredaba ove glave zakona, sporovi o
nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja dravine.

lan 470
Postupak o sporovima male vrednosti sprovodie se i povodom prigovora protiv platnog naloga,
ako vrednost osporenog dela platnog naloga ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po
srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnoenja tube.

lan 471
Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi se pred niim sudovima prvog stepena, ako
ovim zakonom nije drugaije propisano.

lan 472
U postupku o sporovima male vrednosti ne dostavlja se tuba tuenom na odgovor.
Uz poziv za glavnu raspravu tuenom e da se dostavi tuba.
U ovim parnicama ne zakazuje se i ne odrava se pripremno roite.

lan 473
U pozivu za glavnu raspravu navee se, pored ostalog, da e da se smatra da je tuilac
povukao tubu ako ne doe na roite za glavnu raspravu, da e sud, ako tueni izostane sa
roita za glavnu raspravu, da donese presudu zbog izostanka (lan 351). Sud e da upozori
stranke da u ovom postupku treba da sve injenice i dokaze iznesu do zakljuenja prvog roita
za glavnu raspravu, da u albi protiv presude ne mogu da se iznose nove injenice i predlau
novi dokazi, kao i da odluka moe da se pobija samo zbog bitne povrede odredaba parninog
postupka iz lana 374. stav 2. ovog zakona i zbog pogrene primene materijalnog prava.

lan 474
U postupku o sporovima male vrednosti, zapisnik o glavnoj raspravi, pored podataka iz lana
116. stav 1. ovog zakona, sadri:
1) izjave stranaka koje su od bitnog znaaja, a naroito one kojima se, u celosti ili delimino,
priznaje tubeni zahtev, odrie od tubenog zahteva, preinaava ili povlai tuba, ili odrie od
albe;
2) bitnu sadrinu izvedenih dokaza;

115

3) odluke protiv kojih je dozvoljena alba i koje su objavljene na glavnoj raspravi;

4) da li su stranke bile prisutne objavljivanju presude i ako jesu, da su pouene pod kojim
uslovima mogu da izjave albu.

lan 475
Ako tuilac ne doe na roite za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, smatrae se da je
povukao tubu.
Ako tueni ne doe na roite za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, sud e da donese
presudu zbog izostanka (lan 351).

lan 476
Ako tuilac preinai tubu tako da vrednost predmeta spora prelazi dinarsku protivvrednost
3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije postupak e da se dovri u skladu sa
odredbama ovog zakona o optem parninom postupku.
Ako tuilac do zakljuenja glavne rasprave koja se vodi u skladu sa odredbama ovog zakona o
optem parninom postupku smanji tubeni zahtev tako da vie ne prelazi dinarsku
protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije, dalji postupak sprovee
se u skladu sa odredbama ovog zakona o postupku o sporovima male vrednosti.

lan 477
Presuda u postupku o sporovima male vrednosti objavljuje se odmah po zakljuenju glavne
rasprave.
Prilikom objavljivanja presude sud e ukratko da je obrazloi i poui stranku o uslovima pod
kojima moe da izjavi albu (lan 479).
Pisano izraena presuda u obrazloenju sadri utvreno injenino stanje, navoenje dokaza
na osnovu kojih je ono utvreno i propise na kojima je sud zasnovao presudu.

lan 478
U postupku o sporovima male vrednosti dozvoljena je posebna alba samo protiv reenja kojim
se okonava postupak.
Ostala reenja protiv kojih je po ovom zakonu dozvoljena posebna alba mogu se pobijati samo
albom protiv odluke kojom se postupak okonava.
Reenja iz stava 2. ovog lana ne dostavljaju se strankama, ve se objavljuju na roitu i unose
u pisani sastav odluke.

lan 479

116

Presuda ili reenje kojim se okonava parnica u postupku o sporovima male vrednosti moe da
se pobija samo zbog bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 374. stav 2. ovog
zakona i zbog pogrene primene materijalnog prava.
Povodom albe u postupku o sporovima male vrednosti ne primenjuju se odredbe lana 392.
ovog zakona.
Protiv prvostepene presude, odnosno reenja iz stava 1. ovog lana stranke mogu da izjave
albu u roku od osam dana.
Rok za albu rauna se od dana objavljivanja presude, odnosno reenja, a ako je presuda,
odnosno reenje dostavljeno stranci, rok se rauna od dana dostavljanja.
U postupku o sporovima male vrednosti, rok iz lana 345. stav 2. i lana 356. stav 1. ovog
zakona je osam dana.
Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

Glava XXXIV
POSTUPAK U PRIVREDNIM SPOROVIMA
lan 480
Odredbe ove glave primenjuju se u svim sporovima u kojima sude privredni sudovi u skladu sa
zakonom kojim se ureuje stvarna nadlenost sudova (privredni spor), ako za pojedine sporove
nije propisana druga vrsta postupka.
Ako odredbama ove glave nije drugaije propisano, u postupku u privrednim sporovima shodno
se primenjuju ostale odredbe ovog zakona.

lan 481
Za sporove radi utvrenja postojanja ili nepostojanja ugovora, radi izvrenja ugovora, u
sporovima radi naknade tete usled neizvrenja ugovora, pored opte mesne nadlenosti,
mesno je nadlean sud mesta gde je po sporazumu stranaka, tueni duan da izvri ugovor.
Za statusne sporove koji nastanu povodom upisa u registar, odnosno brisanja iz registra, pored
opte mesno nadlenog, mesno je nadlean i sud prema mestu upisa u registar.
Za sporove koji proistiu iz upisa u registar, odnosno brisanja iz registra mesno je nadlean sud
prema mestu upisa u registar.

lan 482
U prvom stepenu sudi sudija pojedinac.
Kad sudi u drugom stepenu drugostepeno vee ine tri sudije.

117

lan 483
Parnina radnja zastupnika moe se opozvati samo ako je u pitanju priznanje ili odricanje od
tubenog zahteva.

lan 484
U privrednim sporovima sporne injenice se po pravilu dokazuju ispravama.

lan 485
Revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela
pravnosnane presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 300.000 evra po srednjem kursu
Narodne banke Srbije na dan podnoenja tube.

lan 486
U postupku u privrednim sporovima vae sledei rokovi:
1) rok od 30 dana za podnoenje predloga za vraanje u preanje stanje iz lana 110. stav 3.
ovog zakona;
2) rok od osam dana za izvrenje inidbe, a za inidbe koje se ne sastoje u novanom davanju
sud moe da odredi dui rok.

lan 487
U postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tubeni
zahtev odnosi na potraivanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednosti od 30.000 evra
po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnoenja tube.
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tubeni zahtev ne odnosi na
potraivanje u novcu, a tuilac je u tubi naveo da pristaje da umesto ispunjenja odreenog
zahteva primi odreeni novani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. ovog lana (lan 33. stav
1).
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tubenog zahteva nije
novani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tuilac u tubi naveo, ne prelazi iznos iz stava
1. ovog lana (lan 33. stav 2).
U postupku o sporovima male vrednosti u privrednim sporovima tuba se ne dostavlja tuenom
na odgovor.

Glava XXXV
POSTUPAK U POTROAKIM SPOROVIMA
lan 488
118

U postupcima u sporovima koji proizlaze iz ugovornog odnosa potroaa i trgovca (potroaki

sporovi) shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona, ako u odredbama ove glave ili
posebnim zakonom nije drugaije propisano.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, odredbe ove glave nee da se primenjuju na sporove koji
nastanu usled smrti, telesne povrede ili naruavanja zdravlja, pruanja zdravstvenih ili pravnih
usluga i prenosa prava na nepokretnostima.
Ako se zbog sloenosti predmeta postupka, ili predloenih dokaza, potroaki spor ne moe
raspraviti u skladu sa odredbama ove glave, sud e da donese reenje da se postupak nastavi
po pravilima opteg parninog postupka.
Protiv reenja iz stava 3. ovog lana nije dozvoljena alba.

lan 489
U postupku o potroakim sporovima tuba se ne dostavlja na odgovor.
Uz poziv za glavnu raspravu tuenom e da se dostavi tuba.
U postupku o potroakim sporovima ne zakazuje se i ne odrava pripremno roite.
Roite za glavnu raspravu zakazuje se i odrava najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema
tube u sud.

lan 490
U pozivu za glavnu raspravu navee se, pored ostalog, da e da se smatra da je tuilac
povukao tubu ako ne doe na roite za glavnu raspravu, da e sud, ako tueni izostane sa
roita za glavnu raspravu, da odri roite i donese presudu na osnovu utvrenog injeninog
stanja. Sud e da upozori stranke da u ovom postupku treba da sve injenice i dokaze iznesu
do zakljuenja prvog roita za glavnu raspravu, da u albi protiv presude ne mogu da iznose
nove injenice i predlau nove dokaze, kao i da odluka moe da se pobija samo zbog bitne
povrede odredaba parninog postupka iz lana 374. stav 2. ovog zakona i zbog pogrene
primene materijalnog prava.

lan 491
Ako tuilac ne doe na roite za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, smatrae se da je
povukao tubu.
Ako tueni ne doe na roite za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, sud e da odri roite i
odlui na osnovu utvrenog injeninog stanja.

lan 492
Presuda u potroakim sporovima objavljuje se odmah po zakljuenju glavne rasprave. Prilikom
objavljivanja presude sud e ukratko da je obrazloi i poui stranku o uslovima pod kojima moe
da izjavi albu (lan 493).

119

Pisano izraena presuda u obrazloenju sadri utvreno injenino stanje, navoenje dokaza
na osnovu kojih je ono utvreno i propise na kojima je sud zasnovao presudu.
U postupku o potroakim sporovima dozvoljena je posebna alba samo protiv reenja kojim se
okonava postupak.
Ostala reenja protiv kojih je po ovom zakonu dozvoljena posebna alba mogu da se pobijaju
samo albom protiv odluke kojom se postupak okonava.
Reenja iz stava 4. ovog lana ne dostavljaju se strankama, ve se objavljuju na roitu i unose
u pisani sastav odluke.

lan 493
Presuda ili reenje kojim se okonava parnica u postupku o potroakim sporovima moe da se
pobija samo zbog bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 374. stav 2. ovog
zakona i zbog pogrene primene materijalnog prava.
Protiv prvostepene presude, odnosno reenja iz stava 1. ovog lana stranke mogu da izjave
albu u roku od osam dana.
Rok za albu rauna se od dana objavljivanja presude, odnosno reenja, a ako je presuda,
odnosno reenje dostavljeno stranci, rok se rauna od dana dostavljanja.
U postupku o potroakim sporovima rok iz lana 345. stav 2. i lana 356. stav 1. ovog zakona
je osam dana.

l. 494-505*
(Prestalo da vai odlukom US)

Deo etvrti
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 506
Postupci zapoeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovee se po odredbama Zakona o
parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09).
Ako je u postupcima iz stava 1. ovog lana posle stupanja na snagu ovog zakona presuda,
odnosno reenje kojim se okonava postupak ukinuto i vraeno na ponovno suenje, ponovni
postupak sprovee se po odredbama ovog zakona.

lan 507
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o parninom postupku
("Slubeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09).

120

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai lan 203. Porodinog zakona
("Slubeni glasnik RS", broj 18/05).

lan 508
Ovaj zakon stupa na snagu 1. februara 2012. godine.

121