UNIVERZITET SINGIDUNUM

Departman za
Poslediplomske studije
Master studije
MASTER AKADEMSKI PROGRAM: POSLOVNA EKONOMIJA

MASTER RAD

TEMA: BIZNIS PLAN KAO INSTRUMENT USPENOG

PLANIRANJA I POSLOVANJA PREDUZEA

Mentor:
Prof. dr Miroljub Hadi

Kandidat:
Marija Mori
400953/2011

Beograd,
2015 godine

SADRAJ
UVOD .......................................................................................................................... 4
I DEO ........................................................................................................................ 9
1. Definisanje i znaaj biznis plana ........................................................................... 10
1.1 Biznis plan kao odrednica budue trine pozicije preduzea ......................... 12
1.2 Razvoj biznis plana i pokretanje biznisa .......................................................... 15
1.3 Sadraj i forma biznis plana ............................................................................ 16
1.4 Namena i priprema biznis planova .................................................................. 27
1.5 Korisnici biznis planova ................................................................................... 31
II DEO ....................................................................................................................... 34
2. Definisanje pojedinanih planova kao deo ukupne aktivnosti izrade biznis plana .. 35
2.1 Marketing plan kao deo biznis plana ................................................................ 35
2.1.1 Plan prodaje ............................................................................................ 36
2.1.2 Plan nabavke ........................................................................................... 42
2.2 Operativni plan kao deo biznis plana ................................................................ 45
2.2.1 Analiza lokacije ........................................................................................ 45
2.2.2 Tehniko - tehnoloka analiza ................................................................. 46
2.2.3 Analiza organizacionih i kadrovskih aspekata ......................................... 47
2.2.4 Analiza zatite ivotne sredine i zatite na radu ...................................... 48
2.3 Finansijski plan kao deo biznis plana ............................................................... 49
2.3.1 Investiciona ulaganja ............................................................................... 50
2.3.2 Obraun rezultata poslovanja .................................................................. 51
2.3.3 Sintetiki finansijski izvetaji .................................................................... 52
2.3.4 Finansijska analiza .................................................................................. 54
2.3.5 Pokazatelji likvidnosti .............................................................................. 55
2.3.6 Pokazatelji aktivnosti ............................................................................... 55
2.3.7 Pokazatelji finansijske strukture .............................................................. 56
2.3.8 Pokazatelji rentabilnosti ........................................................................... 57
2.3.9 Pokazatelji trine vrednosti .................................................................... 57
2.3.10 Pokazatelji efikasnosti ........................................................................... 58
2.3.11 Ocena u uslovima neizvesnosti ............................................................. 61
III DEO ....................................................................................................................... 65
3. Analiza biznis plana preduzea u procesu odobravanja kredita kod
poslovne banke .......................................................................................................... 66
3.1 Eksterni izvori finansiranja ................................................................................ 66
3.2 Podnoenje zahteva za kredit preduzea R packaging .................................... 70

3.3 Analiza biznis plana preduzea kod Start up kreditiranja sa stanovita poslovne
banke ......................................................................................................................... 72
3.4 Ocena kreditne sposobnosti traioca kredita .................................................... 78
3.5 Rezime biznis plana preduzea R packaging ................................................... 80
3.6 Primer biznis plana preduzea R packaging .................................................... 85
3.6.1 Zahtevi trita .......................................................................................... 87
3.6.2 Tehnoloki proces reciklae plastine ambalae..................................... 87
3.6.3 Analiza trita prodaje PP granulata ....................................................... 89
3.6.4 Analiza trita sirovina u Srbiji ................................................................. 90
3.6.5 Struktura investicija ................................................................................. 90
3.6.6 Obraun operativnih trokova i trokova amortizacije ............................. 93
3.6.7 Obim godinje proizvodnje i obraun prihoda .......................................... 97
3.6.8 Ekonomsko-finansijska analiza ............................................................... 98
3.6.9 Proraun potrebnih ulaganja u osnovna i obrtna sredstva ....................... 99
3.6.10 Izvor finansiranja i obaveze prema izvorima ......................................... 100
3.6.11 Bilans uspeha, EUR ............................................................................. 102
3.6.12 Finansijski tok, EUR ............................................................................. 103
3.6.13 Ekonomski tok, EUR ............................................................................ 105
3.6.14 Finansijska ocena projekta ................................................................... 106
3.6.15 Ocena u uslovima neizvesnosti ............................................................ 108
3.6.16 Procena izvodljivosti plana ................................................................... 110
ZAKLJUAK (naslovna) ............................................................................................ 111
Zakljuak (razmatranja) ............................................................................................. 112
LITERATURA (naslovna) .......................................................................................... 115
Literatura (nazivi izvora i autori izvora) ...................................................................... 116

UVOD
Biznis plan je ekonomski dokument u kome se precizira: ta firma radi, kako
treba da radi, i ta planira sve u narednih tri do pet godina. U njemu se govori o tome
kakve su perspektive firme, kakav je njen razvojni potencijal i mogunosti za
napredovanje. U njemu se precizira koji e se proizvodi uvesti na trite, koliko novih
radnika zaposliti, na koja trita izai, koji su problemi postojali ranije i kako su
savladani, zatim viziju firme (gde e ona biti narednih godina) i koja je njena misija
(uloga). Pri svemu tome bitna je njegova realnost (on mora biti realan da bi bio ostvarljiv).
Da bi se otpoeo neki posao potrebno je prethodno sainiti biznis plan. Ovaj
dokument, koji je u razvijenom svetu obavezan ve 30 godina kod nas je uveden (i uvodi
se) tek nedavno.
Svaki biznis plan poiva na temeljnom planiranju i detaljnoj analizi parametara radi
otkrivanja novih ansi i novih profitabilnih biznisa.
Izradu biznis plana najee trae: potencijalni investitori, banke, potencijalni
venture investitori. Pored toga on moe da slui i za interne potrebe.
Potencijalni investitori u biznis planu ne trae samo potvrdu o validnosti preduzea
(analiza rizika ulaganja), ve istovremeno pokuavaju da utvrde koliko e i sami na
konkretnom projektu zaraditi.
Potencijalni venture investitori (organizovana privatna ulaganja preko kupovine
vlasnitva), najee oekuju da iz biznis plana mogu dobiti najvanije informacije o
preduzeu, njegovom menadmentu, tritu, zatim projekciju mogunosti i ocene
potencijalnih ogranienja.
Banke, pre nego to odobre kredit, posebno proveravaju sledee injenice: koliko
preduzee eli da pozajmi, za koju svrhu se novac koristi, kada e preduzee biti
sposobno da vrati dug, da li preduzee moe da otplati dug zajedno sa ostalim
finansijskim trokovima, kakvo osiguranje se prua kao garancija za pozajmljena
sredstava i naravno kakav je biznis plan.
Za interne potrebe biznis plan se koristi kao dokument u kome se ocenjuje
mogunost uveanja novane dobiti. Na razliitim upravljakim nivoima oni se koriste
kao veoma efikasno menadersko orue.

Problem istraivanja
Problem istraivanja jeste biznis plan sa svojim iniocima: finansijski, marketing,
operativni plan, ocena u uslovima neizvesnosti, kontrola, revizija i vizuelizacija. Na bazi
pokazatelja biznis plana, vrie se analiza budueg investiocionog poduhvata, a sve u
cilju informacione podrke u procesu donoenja odluka internih ili eksternih korisnika.
Danas kada se domaa privreda kao i privrede drugih drava nalaze u uslovima
svetske ekonomske krize, vie od svega je neophodno napraviti plan poslovanja, biznis
plan preduzea, projektovan i sazdan od znaja, prethodnih iskustava i buduih projekcija,
to je i na predmet u ovom istraivakom radu.
Problem istraivanja jeste izlaganje poslovne zamisli preduzea koristei se biznis
planom, krajnjim korisnicima biznis planova, kako bi obezbedilo neophodna finansijska
sredstva za otpoinjanje biznisa, proirenje postojeeg ili zbog neke druge svrhe za koju
je namenjen. Prezentovanjem biznis plana i njegovih sastavnih delova na transparentan i
sveobuhvatan nain, finansijski konsultant e pokuati da ubedi poslovnu banku, stranog
investitora ili bord direktora u opravdanost budue investicije ili poslovne ideje.
Pored finansijskog plana, koji je ujedno najopirniji i najbitniji deo biznis plana,
analizom e biti obuhvaeni i: marketing i operativni plan, ocena u uslovima neizvesnosti,
kontrola, revizija i vizuelizacija biznis plana.
Predmet istraivanja
Predmet istraivanja u okviru naeg rada jeste analiza biznis plana kao
instrumenta uspenog planiranja i poslovanja preduzea i njegova interpretacija sa
osvrtom na preduzee u cilju efikasnijeg upravljanja istim, kao i njegova interpretacija od
strane eksternih kreditora a sve u cilju prikupljanja dodatnog kapitala namenjenog
finansiranju operativnog poslovanja ili pak investicionog rasta.
Pored koristi od biznis plana za samo preduzee koje ima u pogledu odluivanja,
istraivae se i njegovi sastavni delovi kao i informacije, koje oni pruaju korisniku biznis
plana.
Uvodni dokument za otpoinjanje pregovora preduzea sa poslovnom bankom, stranim
ulagaima i drugima jeste upravo biznis plan.
Vreme u kome ivimo je plodno tlo za primenu novih ideja i za pronalaenje inventivnih
preduzetnikih reenja i oni se prvenstveno opisuju u biznis planovima.

Metode istraivanja
Osnovne (posebne) naune metode istraivanja koje smo koristili u naem
istraivakom radu su sledee
metode: indukcije, dedukcije, analize, sinteze,
apstrakcije, generalizacije i specijalizacije, analize sadraja i metodu klasifikacije.
Opte naune metode istraivanja koje smo koristili u naem istraivakom radu
su sledee metode: statistika metoda, metoda modelovanja, metoda prikupljanja
podataka i hipotetiko deduktivna metoda i ostale.
Tehnike prikupljanja podataka
U okviru tehnike prikupljanja podataka, koristili smo sledee: analiza sadraja,
studije sluaja, biografska metoda.
Znaaj i aktuelnost istraivanja
Znaaj naeg istraivanja je u bliem razumevanju interpretacije biznis plana a u
cilju donoenja kvalitetnih odluka od strane internih (menadment i vlasnici) i eksternih
(kreditori i drugi) korisnika, na osnovu informacija sadranih u njemu.
Aktuelnost istraivanja lei u injenici da je na sceni svetska ekonomska kriza
koja je prirodno prouzrokovala regionalnu, ali i globalnu trinu nelikvidnost, te je i sama
potreba za kvalitetnim biznis planovima sve izraenija.
Predmet istraivanja, dobija na znaaju, jer kvalitetna izrada i interpretacija biznis
plana prua mogunost odabira kvalitetnih preduzea sa duom istorijom poslovanja ili
potpuno novih uz kvalitetne projekte, kao potencijalnih dunika eksternih kreditora.
S druge strane adekvatna interna analiza biznis plana dovee do prilagoenih odluka
menadmenta i efikasnog upravljanja. I jedna i druga vrsta odluka koje proizilaze iz
biznis plana dovodi do kvalitetnog poslovanja i dobrih izgleda preduzea, koja imaju
izvanrednu sliku tekue likvidnosti i kojima dodatno finansiranje nee naruiti strukturu
bilansa stanja.
Ciljevi istraivanja
Nauni cilj naeg istraivanja je nauna deskripcija, odnosno ukazivanje na
znaaj biznis plana, kao i na znaaj odnosa i kvaliteta informacija kao sastavnih delova
biznis plana, a sa stanovita donoenja internih i eksternih odluka korisnika informacija
biznis plana.
Drutveni cilj naeg istraivanja jeste kreiranje adekvatnog poslovnog ambijenta
koji e smanjiti razmere nelikvidnosti privrede, ali i poveanje kvaliteta svih aspekata

poslovanja preduzea na globalnom nivou. Prethodno se moe postii kroz ukazivanje

na smernice kvalitetne izrade biznis planova u cilju adekvatnog upravljanja preduzeem,
ali i obezbedjivanja eksternog finansiranja kvalitetnih projekata.
Drutveni ciljevi koji usput daju odgovore na sledea pitanja:
Kome je namenjen Biznis plan?
Koja je korist od pisanja Biznis plana?
ta se sve preduze planira pre, tokom i posle izrade Biznis plana?
Da li su Biznis planom obuhvaene sve kritine take poslovanja koje se javljaju u
praksi?
Da li Biznis plan ima alternativu?
Da li je poslovna ideja ekonomski opravdana i da li e investicija sama sebe moi da
otplauje?
Ko su glavni konkurenti na tritu?
Da li su unapred poznati kupci, dobavljai i trite?
Oekivani vek trajanja projekta?
Detaljna analiza i izrada Biznis plana omoguie preduzeu da ostvari ta je zamislilo i
da utemelji postojanje svog biznisa u bliskoj budunosti.
Hipoteze istraivanja
Generalna hipoteza: jeste validnost i pouzdanost biznis plana kao ekonomskog
dokumenta, koji predstavlja polaznu osnovu za analizu kako internih korisnika kod
donoenja odluka o narednim poslovnim potezima preduzea tako i kod eksternih
korisnika (finansijera) u procesu odluivanja o eventualnoj kreditnoj podrci.
Posebne hipoteze su:
1. Dobro projektovan biznis plan je ulazna pretpostavka za dobijanje neophodnih
finansijskih sredstava, npr. za pokretanje poslovnog poduhvata,
2. Preduzetnik biznis planom prezentuje jasnu viziju i sliku zamiljenog biznisa,
3. Biznis plan je preduzetnikov kompas, pogotovo danas u turbulentnim
ekonomijama i podsetnik je za kritine take u poslovanju,

4. Biznis plan daje smernice za uklanjanje potencijalnih opasnosti koje se javljaju

unutar preduzea, kao i iz spoljnog okruenja,
5. Omoguava sagledavanje buduih projekcija i studije izvodljivosti projekta za
odeeni vremenski period,
6. Biznis plan se bazira pre svega na prethodnom ispitivanju trita, to obezbeuje
preciznije poteze preduzea,
7. Biznis planom se utvruje pozicija preduzea u odnosu na trino okruenje i
konkurenciju,
8. Finansijski deo biznis plana definie strukturu sredstava, izvore sredstava i naine
pribavljanja istih,
9. Ima viestruku namenu, kako kod internih korisnika (top menaderi), tako i kod
eksternih korisnika (poslovne banke, investitori) itd.
Struktura rada
U skladu sa definisanom generalnom i posebnim hipotezama, predmetima i
ciljevima istraivanja, struktuirali smo istraivaki rad prema sledeem sadraju:
-

u prvom delu bie izloena analiza i funkcija biznis plana i njegova struktura,
u drugom delu istraivaemo kako savremeno preduzee korak po korak
planira svoje poslovanje, odnosno svoje planove e pretoiti u najbitnije
sastavne delove tokom izrade biznis plana.
u treem delu emo prikazati primer biznis plana predmetnog preduzea i
njegovu analizu i interpretaciju od strane korisnika (banka i menadmenta
predmetnog preduzea), gde kreatori biznis plana imaju za cilj dobijanje
investicionog kredita kod poslovne banke.

I DEO
DEFINISANJE I ZNAAJ BIZNIS PLANA

1. DEFINISANJE I ZNAAJ BIZNIS PLANA

Biznis plan je pisani dokument koji detaljno opisuje predloeni novi poslovni
poduhvat i predviene poslovne rezultate. Neosporan je znaaj biznis planova za
evaluaciju poslovnih ideja i efektivnu komunikaciju preduzetnika sa poslovnim
okruenjem. Efektivni biznis plan potvruje izvodljivost odreene ideje.
Moe se definisati i kao plan (novog) poslovnog poduhvata, napisan od strane
preduzetnika (ili/i lica koje angauje) u cilju detaljnog i realnog sagledavanja ciljeva,
aktivnosti realizovanja i potencijala novog poslovnog poduhvata.
Namenjen je preduzetniku, njegovom najbliem okruenju (porodica, kolege), irem
okruenju (lokalna samouprava, fiskalni organi), potencijalnim poslovnim partnerima
(banke, dobavljai, kupci, trite rada i sl.) i konkurentima. Ovaj dokument sadri prikaz
stanja poslovnog procesa odreenog preduzea i osnovne elemente vezane za odreeni
poslovni poduhvat koji preduzee eli da realizuje.
Putem biznis plana stie se sigurnost: da je dotini biznis paljivo isplaniran i da isti
ima operativnog i finansijskog smisla.
Biznis plan se radi uvek kada se proverava neka poslovna ideja, ak i kada
ona ne zahteva finansijska ulaganja.
Iako preduzetnici u Srbiji biznis plan rade samo kada se obraaju kreditorima i
saulagaima, u firmama razvijenih zemalja tako se proverava svaka poslovna ideja, jer je
veoma vano da se kreativne snage kao i raspoloiva sredstva koriste racionalno.
Interesantno je videti, ko sve ini tu tranju za finansijskim sredstvima. To su, pre
svega, preduzea za proizvodnju, zatim preduzea iz robnog prometa i druga preduzea.
Kao traioci kredita ree se pojavljuju ustanove i drutveno-politike organizacije, koje
preko budetskog mehanizma ili na drugi pogodan nain obezbeuju sebi potrebna
sredstva.1
Biznis plan se radi u sledeim situacijama:
kada preduzetnik otvara novu firmu,
kada se vre ulaganja u novi pogon, rekonstrukciju postojeeg,
kada se proiruje proizvodnja, uvodi nov ili poboljava postojei proizvod,
1

Dr Uro N. uri, Marketing poslovne banke, Udruenje banaka u Beogradu, Beograd, 1992 godina, str. 61

10

kada preduzee trai spoljne partnere,

kada se ulae u oivljavanje preduzea koje se nalazi u tekoama,
kada preduzee pokree poslovni poduhvat, a nije u mogunosti da ga samo finansira,
kada preduzee preduzima reorganizaciju i
kada treba prodati preduzee ili neki njegov deo.

Biznis plan je instrument kojim se sve vie koriste menaderi u javnom sektoru.
Tendencija je da se organizacije u javnom sektoru sve vie izlau konkurenciji na tritu,
odnosno da se njihovo poslovanje postavlja na komercijalnu osnovu. Ovo zahteva
razvijanje poslovnog razmiljanja u celoj organizaciji, a izrada biznis plana je, moda, i
najbolje sredstvo za to. U toku izrade biznis plana neophodno je ukljuiti to vie
saradnika kako bi se krajnje kritino odnosili prema ideji postavljenoj i razraenoj u biznis
planu.
Svaki biznis plan doivljava svoju reviziju od strane investitora kako bi se izbegli:
a) suvie ambiciozno postavljeni ciljevi,
b) nedovoljno jasno obraene stavke u biznis planu,
c) propusti u metodologiji pri izradi biznis plana i sl.
Upravo iz gore navedenih razloga mogue je da biznis plan doivi nekoliko revizija pre
njegovog konanog usvajanja ili odbijanja.2
Vano je imati u vidu da je biznis plan samo sredstvo za postizanje nekog cilja, a ne sam
cilj. Biznis plan pomae u koordinaciji komunikacije na vie naina, jer je menadment
prisiljen da misli o odnosima izmeu pojedinih operacija i preduzea kao celine.
Piter Draker, jedan od vodeih svetskih teoretiara menadmenta i upravljake misli,
smatra da je menadment proces planiranja, odluivanja, rukovoenja i kontrole ljudskih,
materijalnih, finansijskih i informacionih resursa radi ostvarivanja postavljenih ciljeva
privrednog subjekta na to efikasniji nain.3
Na osnovu biznis plana korisnik treba da dobije kompletnu predstavu o tome ta
preduzee namerava da preduzme u sadanjem trenutku i o ansama za uspenu
realizaciju buduih poslova. Nivo detalja izloen u biznis planovima moe varirati, ali

Prof. dr Nenad M. Vunjak, Finansijki menadment, Ekonomski fakultet, 5. Izdanje, str.52

Drucker, P.F: Inovacije i preduzetnitvo, praksa i principi, Grme, Beograd, 1966., str.169

11

njihova priprema moe biti vrlo obimna i duga, zavisno od vremenskih inputa i informacija
potrebnih za potpuno razumevanje.
1.1 Biznis plan kao odrednica budue trine pozicije preduzea
Cilj trinih informacija jeste da informiu korisnike biznis planova o poloaju i
promenama preduzea na tritu nabavke i tritu prodaje o kojima e kasnije u toku
rada biti vie rei. Njima se prezentuju sledee informacije: asortiman proizvoda,
karakteristike privredne grane, glavni proizvedeni proizvodi, karakteristike elemenata
marketing miksa i njihovo poreenje sa konkurentskim preduzeima, trino uee,
uee glavnih konkurenata na tritu, ukupan broj kupaca, glavni kupci i uee najvea
tri kupca, glavni dobavljai, ogranienje u snabdevanju i slino.
U okviru biznis plana predmetno preduzee e najjasnije definisati i svoju razvojnu
politiku u cilju odreivanja njegove budue trine pozicije. Prema tome, razvojna politika
preduzea treba da:
odrazi stavove preduzea prema anticipiranim promenama u okruenju,
bazira na dovoljno dugom vremenskom i irokom prostornom horizontu u kojem
e se inicirati i realizovati razvojni projekti,
obezbedi konzistentnost odluivanja o razvoju delova i preduzea kao celine,
uskladi ciljeve, instrumente i mogunosti preduzea,
obezbedi jedinstvo rasta i razvoja preduzea kao poslovnog sistema,
uvaava osnovne vrednosti i razvojne ciljeve drutva u kojem preduzee posluje,
bude data u formi razumljivoj za sve organe i pojedince koje je sprovode.4
Kao takva, razvojna politika je u korespodenciji sa razvojnim ciljevima i znaajna premisa
za formulisanje strategije za njihovu realizaciju.
Slika 1. Meuzavisnost razvojnih odluka

Dugoroni
plan

Razvojna
politika

Strategija
rasta

Investiciona
politika

Investicioni
projekti

PROJEKTI

Izvor: Todorovi J., uriin D, Janoevi S, Strategijski menadment, 3. izdanje, Institut

za trina istraivanja, str.355
4

Todorovi J., uriin D, Janoevi S., Strategijski menadment, 3. izdanje, Institut za trina istraivanja, str.355

12

Biznis plan je poslovni alat preduzea koji mu pomae da proceni faktore sredine i
organizacione faktore koji utiu na sposobnost preduzea da bude konkurentno i to se
postie pomou SWOT analize.
SWOT analiza 5 je metod analiziranja kompetitivne situacije preduzea koja
ukljuuje odreivanje potencijala (Strenght) i slabosti (Weakness), kao i mogunosti u
okruenju (Opportunities) i opasnosti (Threats). Identifikacija potencijala i slabosti
zahteva procenu internih karakteristika, dok utvrivanje mogunosti i opasnosti ukljuuje
vrednovanje relevantnih faktora iz okruenja.
Prethodnom analizom investitora koja obuhvata trine, tehniko tehnoloke,
organizacione i finansijske informacije, potencijalni investitori e sagledati trenutnu
poziciju preduzea na tritu, gde eli da investira u postojei biznis.
U sluaju kada preduzee nema poslovnu istoriju, odnosno kod start up
preduzea 6 , njegova budua trina pozicija e se porediti sa postojeom trinom
pozicijom preduzea koje ima slinu ili istu delatnost. Naime, ispitivae se aktuelnost i
trend rasta, a u okviru delatnosti kojom eli da se bavi preduzee koje je tek u osnivanju.
Biznis plan je dokument kojim se definie biznis, ono to preduzetnik eli da radi i
nain kojim to misli da postigne. Trebalo bi da sadri sve to je bitno za konkretan posao
- strukturu posla, opis proizvoda ili usluga, potencijalne korisnike, potencijale razvoja i
finansije. Biznis plan je stavljanje na papir svega to je bitno za celokupan poslovni
poduhvat.
Svaki, pa i mali biznis mora da ima plan, odnosno njegovim procesima mora da
bude planski upravljano. Svejedno da li neko otvara desetu poslovnicu svoje firme ili
izlazi kapitalom na berzu. Biznis plan je jedno od ultimativnih pravila poslovanja.
Kreiranje biznis plana podrazumeva definisanje strategije poslovanja i ukoliko se pravilno
koristi, motivisae i zaposlene i menadment i preduzetnike.
Strunjaci smatraju da je on poetak ostvarivanja poslovnog uspeha i nain da se
realni ciljevi ispune putem najboljih definisanih strategija.
Definisanjem plana sa nekoliko ciljeva i kasnije praenjem rezultata, vlasnik biznisa
moe bez problema da prati napredovanje svoje firme i poslovanja a takoe i redefinie
posao ukoliko neke stvari pou naopako.
Izrada biznis plana neophodna je i prilikom podnoenja zahteva potencijalnom
kreditoru ili investitoru koji e putem biznis plana na najjednostavniji i najefikasniji nain
saznati sve o idejama, mogunostima razvoja biznisa i kreditiranja ili investiranja
5

Stavri B, Stamatovi M., Menadment,Univerzitet Singidunum, Beograd, 2004.

13

konkretnog biznis projekta. Valja uvek imati na umu kome je namenjen konkretni biznis
plan.
Mnogi biznis planovi koji se danas piu u isto vreme imaju zadatak da omogue
bolji uvid investitora u poslovanje firme i omogue kreditiranje, ali i definiu sve faze
poslovanja i ukau na nedostatke konkretnih stvari u odreenom malom biznisu.
Neophodno je razmiljanje o tome ko e itati konkretni biznis plan i biti potpuno siguran i
iskren prilikom pisanja plana. Plan mora da bude nainjen za visoke standarde, itljiv i
bez argona kome nije mesto u ovakvom tipu dokumenta.
U zavisnosti od prioritetne namene biznis plana, on moe biti razliite duine, od
svega nekoliko kucanih stranica pa sve do planova s nekoliko stotina stranica koji opisuju
kompleksno poslovanje. Tipian biznis plan treba da bude dugaak izmeu 15 i 20
stranica, ali su u ovom pogledu varijante mnogobrojne i razliite. Duina biznis plana
uglavnom zavisi od prirode biznisa. Ukoliko je koncept jednostavan, nee biti potrebno
mnogo teksta da se potencijalnom investitoru predoi ta se eli. S druge strane, ukoliko
se pokree nova vrsta posla u okviru neke privredne grane, bie potrebno vie
objanjenja ta e se raditi.
Sadraj biznis plana takoe odreuje njegovu duinu. Ukoliko se trai investitor
spreman da uloi milione u neki rizian posao, bie potrebno mnogo rei kako bi bio
ubeen da je taj biznis pravi i da e on profitirati. Ako e biznis plan biti korien samo za
internu upotrebu, definisanje samo vanijih stavki u okviru njega bie dovoljno.
Banke trae jedno, a investitori drugo. Ukoliko e biti traen kredit od banke,
predstavnika banke e prvo interesovati na koji nain predloeni biznis moe da povrati
uloeni novac. S druge strane, ukoliko je adresa krupni investitor ili neki fond, oni e pre
svega eleti da vide stabilan razvoj firme u budunosti.7
Osnovna svrha izrade biznis plana ogleda se u nekoliko kljunih momenata:
a) da se na bazi dobro pripremljenog biznis plana obezbede potrebna investiciona
sredstva za pokretanje biznis ideje; b) da se u praksi potpuno kristalizuje poslovna
ideja menadmenta i da se ona kao poslovni poduhvat uspeno realizuje; c) da se
obezbedi relevantna kontrola poslovnih aktivnosti, gde biznis plan uvek podsea
na kritine take poslovanja i slui kao kompas za voenje biznisa; d) da se
sagledaju budui pravci poslovanja preduzea, kao i da se analiziraju postignuti
rezultati.8

7
8

Prireeno prema www.economy.rs

Ivani M, Nei S, Poslovne finansije, Univerzitet Singidunum, 2011. godine, str. 158.

14

1.2 Razvoj biznis plana i pokretanje biznisa

U ovom koraku ideje se realizuju, a strategije formuliu u okviru biznis plana. Osnovni predmet ovog koraka jeste izrada dobro koncipiranog biznis plana. Ovaj plan
definie se na nain na koji vizija i analiza trita ostvaruju konkurentsku prednost. Ovaj
deo prezentuje razliite procedure, aktivnosti i metode za izradu biznis plana. Veina
preduzetnika potcenjuje vreme neophodno za izradu biznis plana, koje esto traje od 2
do 9 meseci. Dok odreen broj preduzetnika posveuje dosta vremena i truda planiranju
otpoinjanju sospstvenog biznisa i odreivanje pravne forme preduzea, drugi pokreu
svoja preduzea bez mnogo razmiljanja. Nezavisno od koliine uloenog truda, jedna
od najvanijih odluka jeste odabir organizacione forme, odnosno poslovnog oblika. Pravni oblici organizovanja preduzea (korporacija, partenrstvo, inokosno, akcionarsko itd.)
treba da se definiu u odnosu na kratkorone/dugorone potrebe preudzea.
Sastavni deo implementacije biznis plana jeste razvoj strategije elektronskog poslovanja i korienje elektronskog upravljanja odnosima sa kupcima, upravljanje lancima
nabavke i odabir strategije za rast preduzea.
Uspeni preduzetnici i investitori znaju da dobra ideja nije obavezno i dobra prilika.
Ustvari, od 100 ideja predstavljenih u biznis planu ili predlogu druge vrste, samo jedna ili
dve bivaju finansirane. Preko 80% odbijanja se deava u prvih nekoliko sati; jo 10 do
15% su investitori odbili nakon to su paljivo proitali biznis plan. Manje od 10% privukli
su dovoljno interesovanja da zaslue temeljnu istragu sa dunom panjom i do nekoliko
nedelja, pa ak i meseci.
Nakon identifikovanja anse neophodno je doneti odluke o realizaciji i angaovanju.
Ko i ta radi? Kako se donose odluke? Biznis plan treba da bude fleksibilan kako bi
obuhvatio i neke nepredviene dogaaje u cilju ostvarenja poslovnog uspeha.
Biznis plan oslikava sadanje i budue komponente biznisa. On treba da odgovori
na neka od osnovnih pitanja: Koliko e se biznis razvijati? Koji je konaan cilj? Kako e
se taj cilj ostvariti? Koje je vreme predvieno za dostizanje odreenog stepena razvoja?
Dobro koncipiran biznis plan treba da:
Odredi opravdanost novog posla i primenu na izabranom tritu,
Poslui kao vodi u planiranju i organizovanju aktivnosti i postavljanja ciljeva,
Poslui kao sredstvo za obezbeenje finansijskih sredstava i ljudskih resursa.
Biznis plan je kima novog preduzetnikog poduhvata. To je jedinstven dokument koji
vodi preduzetnika kroz tri kritine situacije:
Pojednostavljuje proces donoenja odluka u vremenima krize,
Predstavlja mapu puta u situacijama neodlunosti,

15

Predstavlja sredstvo motivacije u periodima demoralisanosti i neuspeha.

Ekstremno vaan rezultat pripreme i izrade biznis plana jeste identifikacija alternativnih reenja, ukoliko se pojave nepredvieni dogaaji ili odreene prepreke. Biznis plan
primorava preduzetnika da detaljno ispita potencijalni poduhvat u inicijalnoj fazi planiranja, pre nego to se investira znaajan kapital. Ukoliko plan otkrije nepremostive prepreke,
preduzetnik e moda morati da odustane od polazne ideje. Iako je obeshrabrujue vratiti se na fazu generisanja ideja, treba uzeti u obzir dve injenice:
1. postavljeni su temelji i kreirana je inicijalna kriva uenja;
2. investirano je relativno malo vremena i kapitala.
Preduzetnici ne treba da ignoriu negativne predoseaje. Odustajanje od jedne i poetak
sa novom idejom, sa velikim samopouzdanjem moe impresionirati investitore i druge
pojedince ukljuene u projekat. 9
U okviru biznis plana je najbolje ukoliko se razmatraju studije izvodljivosti za dve i
vie varijante projekta i ovde emo dati primer za dve studije izvodljivosti na primeru
preduzea koje se bavi reciklaom PET ambalae i proizvodnjom sekundarne sirovine
PP granulata:

Varijanta 1. kapacitet prerade linije 7.200 t/god otpadne plastine ambalae

(6.000t/god po ugovoru sa JP Gradska istoa Beograd i 1.200t/god. od specijalizovanih
firmi) 55% od realnog kapaciteta prerade;

Varijanta 2. kapacitet prerade linije 9.600 t/god otpadne plastine ambalae

(8.000t/god po ugovoru sa JP Gradska istoa Beograd i 1.600t/god. od specijalizovanih
firmi) 74% od realnog kapaciteta prerade. Maksimalan kapacitet linije prema
proizvoakoj specifikaciji je 13.000 t/g.10
1.3 Sadraj i forma biznis plana
Koliko je biznis plan od znaaja kako pojedincima tako i preduzeima govori i
injenica koja ukazuje na njegovu sloenu strukturu. Svaki element biznis plana
zahteva detaljnu analizu, a podrazumeva analizu trita, kako prodajnog tako i
nabavnog, analizu konkurencije, analizu finansijskog trita, analizu na tritu rada
(kompetentnih kadrova) itd.
Biznis plan je lina karta preduzea koja ga najpodrobnije opisuje.

Prof dr. Radoslav Avlija, Preduzetnitvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010., str.59
Interni izvor preduzea R packaging

10

16

Biznis plan preduzea koje eli da ulae u odreeni poslovni poduhvat projekat, trebalo
bi da bude komponovan od sledeih elemenata:
1. Naslovna strana
2. Rezime biznis plana
3. Profil (opis) firme
4. Analiza trita
5. Proizvodni biznis plan
6. Prodajni biznis plan
7. Marketing biznis plan
8. Menadment plan
9. Finansijski biznis plan
10. Razvojni biznis plan
11. Dodatak biznis plana (ukoliko ih ima)
1. Naslovna strana biznis plana sadri:
-

naziv firme
blii naziv biznis plana
vremenski period na koji se donosi biznis plan
autore i konsultante biznis plana

2. Rezime biznis plana koji treba da je pregledan, jasan, saet i razumljiv, sadri
sledee:
- program i programske delatnosti
- tehnologiju, opremu i proizvodni proces
- konkurentnost proizvoda ili usluga
- trini prostor
- finansijsku konstrukciju.
3. Profil (opis) firme odnosi se na:
-

poslovno sedite firme

oblik organizovanja firme
vlasnitvo firme
strukturu i visinu kapitala firme
raspoloiva sredstava i obaveze firme
poslovne reference firme
kadrovski potencijal i rukovodni menadment.

4. Analiza trita se odnosi na opis sopstvenih proizvoda ili usluga zbog kojeg je
projektovan biznis plan.

17

5. Operativni deo biznis plana sadri:

-

identifikaciju proizvodnog procesa

identifikaciju opreme i lokacije
identifikaciju potencijalnih dobavljaa
identifikaciju
samostalnog
ili
kooperativnog
proizvodnog programa
identifikaciju investicionih ulaganja

obavljanja

Proizvodni (operativni) plan treba da obuhvati, analizu osnovnog proizvodnog

programa (odlike proizvoda i asortiman) i glavnih karakteristika proizvodnog procesa,
izbor tehnologije i potrebne opreme, identifikovanje glavnih proizvoaa i isporuioca
opreme, analizu moguih naina reavanja razliitih tehnikih zahteva (elektrina
energija, vodovod i kanalizacija, otpadne materije i dr.) vezanih za primenu izabrane
tehnologije, procenu potrebe korienja postojeih ili izgradnje novih objekata na
postojeoj ili novoj lokaciji, identifikovanje potrebnih repromaterijala i moguih dobavljaa
za realizaciju predvienog programa proizvodnje, kao i iskazivanje nivoa potrebnih
investicionih ulaganja.
Dakle, cilj proizvodnog plana je da se jasno prikau sadanje i budue proizvodne
potrebe i uticaj proizvodnje na profit i uspeh firme. Proizvodni plan omoguava
sagledavanje proizvodnih potencijala preduzea, kao i da li oni omoguavaju da se
ostvare zamiljeni poslovni ciljevi. U proizvodnom planu daje se prikaz trenutnih
proizvodnih mogunosti, kao i buduih potreba - za poslovnim prostorom, opremom,
tehnologijom, repromaterijalom. Proizvodni plan sadri i kratak opis tekuih, tj.
svakodnevnih poslovnih aktivnosti kompanije.
6. Prodajni deo biznis plana obuhvata:
-

prodajnu mreu firme

nivo zaliha i stanje asortimana u prodaji
kvalitet dostave i isporuke robe
pokrivenost trita i kupaca na tritu
instrumente prodaje
cenovnu politiku
projekciju prodaje sa vie moguih scenarija

7. Marketinki deo biznis plana daje odgovore na sledea pitanja:

-

Ko su budui potroai naih proizvoda?

Kakve promotivne aktivnosti treba sprovesti?
Koje vidove oglaavanja primeniti?
Kako sprovesti javno oglaavanje?
Koliki su trokovi primene navedenih marketinkih akcija?

18

Marketing plan predstavlja jedan od najvanijih delova biznis plana. Marketing

plan se usredsreuje na potroae i mogue naine da se najbolje zadovolje njihove
elje i potrebe. Marketing plan je plan svih marketing aktivnosti u procesu stvaranja i
isporuke potroaima eljenih proizvoda i usluga.
U tom smislu marketing planom se analiziraju i planiraju sve aktivnosti pridobijanja
(osvajanja) novih i zadravanja postojeih kupaca odnosno klijenata preduzea.
Marketing plan u biznis planu treba da ostvari sledee ciljeve: utvrdi potrebe potroaa,
to se postie istraivanjem trita, odredi ciljna trita na kojima e preduzee da
posluje, utvrdi konkurentske prednosti preduzea i na tim prednostima definie trinu
(marketing) strategiju i pomogne u izboru optimalne kombinacije karakteristika proizvoda,
cena, kanala distribucije i promocije (marketing miks) kako bi preduzee odgovorilo
potrebama i eljama kupaca. Dakle, marketing plan treba da sadri analizu:
profila ciljnog trita,
veliine trita i trinu segmentaciju11,
analizu konkurencije,
analizu i prognozu budue prodaje, kao i
marketing strategiju.
Za primer istraivanja trita moemo uzeti pouan primer iz inostrane prakse kompanije
McDonald`s: naime, pomenuta kompanija je tokom 2002. godine izgubila 2,8% trinog
uea u Americi (Shirely, 2002). Istraivanje trita je pokazalo da razlozi pada trinog
uea kompanije lee u rastuim preferencijama amerikih graana prema lancima
picerija, pojavi velikog broja malih kioska brze hrane i novim komplikovanijim menijima
McDonald`s-a, koji zbunjuju goste navikle na standardizovani jednostavni meni. Na bazi
identifikovanih trendova, kompanija je odluila da izvri realokaciju i remodeliranje vie
od 2.000 restorana (ukupno u SAD 13.500 restorana), da uvede jelovnik za 1 dolar, da
proiri asortiman uvoenjem novih proizvoda poput sveih salata i obinih sendvia i da
ee menja enterijer lokala i pomonih prostorija.12
8. Menadment plan
Menadment plan je deo biznis plana gde treba prikazati detaljne podatke o
vlasniku(cima) i menaderskom timu, ija su imena i zanimanja pomenuta na prvim
stranama biznis plana. Ovde treba dati vie detalja o vlasniku(cima), njihovoj karijeri,
strunosti i steenom iskustvu. Takoe, treba identifikovati menaderski tim, njihove
sposobnosti, obrazovanje, napredovanje u karijeri i steeno iskustvo. Menadment
planom treba definisati osnovne zadatke i poslove, najznaajnije funkcije, predvideti
neophodne izvrioce, njihove nadlenosti, prava i obaveze.

11

Trina segmentacija je proces u kome se deli trite na vie homogenih podtrita radi izbora cilja i stvaranja marketing miksa (kombinacija proizvoda sa karakteristikama, cena, distribucija, nain i mesto odvijanja, promocija
kombinacija elemenata).
12
D. Lonar, V. Raji, Istraivanje trita i strategijsko odluivanje u kontekstu razvoja novog proizvoda, str.241

19

U ovom delu treba jasno definisati postojei dobar menaderski tim kao i organizacionu
strukturu koja moe da iznese itav projekat.
9. Finanskijski deo biznis plana obuhvata plan materijalnih i nematerijalnih trokova,
finansijsku projekciju i numerike podatke.
Finansijski plan je najznaajniji i najsloeniji deo biznis plana. On pokazuje
finansijsku opravdanost investicije. U ovom delu se ocenjuje ukupno finansijsko
poslovanje preduzea u narednom periodu, odnosno finansijski efekti koje e proizvesti
investicija.
Ocena finansijskog poslovanja u narednom periodu se izvodi na osnovu
finansijskog i ekonomskog toka, koji su formirani prema projekcijama najznaajnijih
elemenata finansijskog plana, preuzetih iz odgovarajuih tabela biznis plana.
Finansijski plan preduzea treba da sadri sledee analize:

ukupna investiciona ulaganja;

izvori finansiranja;
formiranje ukupnog prihoda;
nabavna vrednost prodate robe;
direktan materijal po proizvodu;
direktan materijal ukupno;
plan energije;
plan amortizacije;
trokovi radne snage;
ostali rashodi;
pregled otplate kredita;
bilans uspeha projekta;
obraun obrtnih sredstva;
finansijski tok (likvidnost projekta);
ekonomski tok (profitabilnost projekta);
bilans stanja projekta;
rentabilnost projekta;
interna stopa rentabiliteta;
neto sadanja vrednost;
relativna neto sadanja vrednost;
period vraanja ulaganja;
analiza osetljivosti projekta, kao i;
zbirna ocena efekata projekta.

20

Ukupna investiciona ulaganja

Ukupna investiciona ulaganja obuhvataju ukupna ulaganja potrebna da se ideja
dovede do faze realizacije u kojoj moe da pone da ostvaruje planirani prihod.
Izvori finansiranja, struktura i naini pribavljanja sredstvava
Izvori i struktura sredstava treba da prikau sa koliko novanih sredstava
namenjenih finansiranju projekta raspolae vlasnik firme i koliko novca nedostaje, kao i
na koji nain e se obezbediti ta sredstva.
Da bi prikazali i na primeru, uzeemo primer proizvodnog preduzea koje ima
sledei model finansiranja:

Kredit banke za 70% potrebnih sredstava na 7 godina sa godinjom kamatom 8%,

grejs period 12 meseci (proizvodnja opreme, montaa, putanje u rad i
uhodavanje proizvodnje). Frekvencija plaanja na 6 meseci. U kredit potrebno
ukljuiti i vrednost interkalarne kamate za grejs period.
Sopstvena sredstva 30%.

Iz ovoga proizilazi da je potreban kredit za sledea ulaganja:

Varijanta 1
Investiciona ulaganja
5.031.900EUR
Interkalarna kamata za prvu godinu 286.800EUR
UKUPNO
5.318.700EUR
Od toga kredit banke
Sopstvena sredstva

3.723.090 EUR
1.595.610 EUR

Varijanta 2
5.119.400EUR
286.800EUR
5.405.800EUR
3.784.060 EUR
1.621.740 EUR

Formiranje ukupnog prihoda

Period projekcije treba da bude najmanje onoliko godina koliko je potrebno da se
izvri povraaj investiranih sredstava. Planirana koliina i cena prodatih proizvoda ili
usluga mora da proistie iz poglavlja biznis plana koje se odnosi na analizu trita
(Marketing plan).
Direktan materijal po proizvodu
Trokove direktnog materijala imaju one proizvodne delatnosti koje za svoju izradu
u vidu proizvoda/usluge namenjenih za trite moraju da utroe odreene koliine
materijala.

21

Za svaku jedinicu proizvoda treba kalkulisati koliko se jedinica materijala troi (na primer
za kilogram hleba utroi se pola kilograma brana). Cenu materijala ine tekue cene
dobavljaa na tritu uveane za sve trokove koje moete imati dok materijal ne
dopremite do svog preduzea (carina, transport, utovar i sl.)
Direktan materijal ukupno
Vrednosti ukupne utroene koliine direktnog materijala dobijaju se kada se
planirana koliina prodatih proizvoda/usluga pomnoi sa odgovarajuim vrednostima
utroenog materijala po proizvodima.
Troak goriva i energije
Ovaj troak se posebno iskazuje ukoliko energija predstavlja znaajan troak u
izradi proizvoda/usluge (na primer, ukoliko je u pitanju proizvodnja koja koristi maine
koje rade na elektrini pogon ili transportno preduzee koje troi naftu i sl.)
Troak amortizacije
Nabavna (sadanja) vrednost sredstva odgovara vrednostima koje su definisane u
okviru predraunske vrednosti investicije.
Broj godina korienja samostalno procenjujmo, u smislu koliko e se pojedinano
sredstvo koristiti dok ne bude trebalo da se nabavi novo.
Vrednosti amortizacije se dobijaju kada se nabavna vrednost podeli sa brojem godina
korienja i jednake su za svaku godinu projekcije.
Troak radne snage
Ovde treba planirati bruto zarade po radnicima.
Plan otplate kredita
Ovde treba uraditi detaljan plan otplate kredita po pretpostavljenim uslovima.
Bilans uspeha projekta
Bilans uspeha treba da pokae koliko uspeno e nae preduzee poslovati u
odreenom vremenskom periodu, odnosno da li e ukupni prihodi moi da pokriju sve
trokove koji moraju da nastanu.

22

Obraun obrtnih sredstava

Obraun obrtnih sredstava treba da pokae koliko e sredstava (novca) morati da
bude stalno angaovano u tekuem poslovanju preduzea. Potrebna trajna obrtna
sredstva su, u najveem broju sluajeva, vea od izvora iz tekueg poslovanja. Godinje
potrebe pojedinih pozicija u obraunu obrtnih sredstava se izraunavaju za godinu u
kojoj je investicija kompletno ostvarena, odnosno godini punog korienja kapaciteta.
Finansijski tok projekta
Gotovinski (finansijski) tok treba da pokae likvidnost projekta, odnosno koliko e
novca proticati kroz nae preduzee i koliko e novca ostati vlasnicima preduzea.
Gotovinski (finansijski) tok se razlikuje od bilansa uspeha po tome to ukljuuje izvore
finansiranja investicije kao priliv i vrednost investicije kao odliv gotovine. Amortizacija ne
predstavlja odliv gotovine iako se u bilansu uspeha rauna kao rashod.
Ekonomski tok projekta
Ekonomski tok treba da pokae profitabilnost projekta, odnosno koliko sam projekat
generie gotovine kada se iskljue izvori finansiranja.
Ekonomski tok daje uvid u ekonomski potencijal projekta odnosno ini osnovu za analizu
rentabilnosti.
Ako su neto primici u svim, sem u godini ulaganja, pozitivne vrednosti (vee od nule), to
znai da je u svim godinama veka projekta dolo do uveanja materijalne osnove rada.
Ovaj tok je osnova za dinamiku ocenu projekta kroz metod VPI (vreme povraaja
investicije), metod NSV (neto sadanja vrednost) i metod ISR (interna stopa
rentabiliteta).
Rentabilnost projekta
Analiza rentabilnosti ukazuje na efikasnost poslovanja preduzea u narednom
periodu razvoja. Rentabilnost je pokazatelj poslovanja ali i mogunosti daljeg razvoja
preduzea.
Meri sa na razliite naine, a najee uporeivanjem izmeu ostvarene dobiti i proseno
angaovanih poslovnih sredstava preduzea.
Podlogu za ocenu rentabilnosti predstavljaju primici i izdaci u okviru ekonomskog toka.

23

Rentabilnost je ocenjena izraunavanjem pokazatelja uspenosti kao to su:

Vreme povrata investicionih ulaganja;
Neto sadanja vrednost projekta;
Relativna neto sadanja vrednost;
Interna stopa rentabilnosti;
Analiza osetljivosti;
Zbirna ocena projekta.
Vreme povrata investicije
Vreme povrata investicionih ulaganja treba da pokae za koliko godina e sredstva
uloena u projekat da se povrate, odnosno u kom periodu e projekat da otplati sam
sebe. Projekat je po ovom pokazatelju prihvatljiv i pokazuje pozitivnu efikasnost ako je
period vraanja krai od ekonomskog veka projekta.
Neto sadanja vrednost projekta
Neto sadanja vrednost projekta predstavlja sadanju vrednost neto primitaka
ekonomskog toka diskontovanog odgovarajuom stopom.
Projekat je prihvatljiv ako je NSV vea od nule.
Relativna neto sadanja vrednost
Relativna neto sadanja vrednost projekta oznaava prinos projekta po jedinici
ulaganja, raunatih preko diskontovanih vrednosti neto primitaka ekonomskog toka.
Relativna neto sadanja vrednost projekta treba da je vea od 1 da bi projekat bio
prihvatljiv.
Interna stopa rentabilnosti
Interna stopa rentabiliteta predstavlja diskontnu stopu koja izjednaava pozitivne i
negativne neto primitke, odnosno stopu koja sadanju vrednost neto primitaka
ekonomskog toka svodi na nulu.
Kao kriterijum prihvatljivosti se uzima da ona treba da bude vea od kamatne stope na
pozajmljena sredstva.

24

Analaiza osetljivosti
Osim izraunavanja pokazatelja efikasnosti planirane investicije, odnosno ukupnog
poslovanja preduzea u narednom periodu, potrebno je analizirati i osetljivost projekta,
odnosno poslovanja preduzea na promene nekih kljunih parametara, na kojima se
zasniva analiza poslovanja. Na taj nain sagledava se relativni uticaj pojedinih
parametara na oekivane rezultate poslovanja, odnosno sagledavaju se mogui rizici
oekivane efikasnosti budueg poslovanja.
Dinamika analiza osetljivosti, vri se simuliranjem promena, nekoliko kljunih
parametara, sagledavanjem njihovog uticaja na pokazatelje rentabilnosti.
Analiza se izvodi promenom kljunih parametara:
o ukupnog prihoda,
o direktnih materijalnih trokova i
o vrednosti investicionih ulaganja.
Iz rezultata te analize mogu se izvesti sledei zakljuci:

da li i do kog nivoa pad ukupnog prihoda ugroava oekivanu rentabilnost;

da li porast i do kog nivoa direktnih materijalnih trokova daje i dalje
zadovoljavajue vrednosti svih pokazatelja ili ne;
koliki porast vrednosti investicionih ulaganja projekat moe da podnese, a da se
ne ugrozi njegova rentabilnost.

Iz svega navedenog proizilazi, da li je projekat zadovoljavajue osetljiv na promene

posmatranih inputa, to opredeljuje zakljuak da li je pouzdan poslovni poduhvat ili ne.
Zbirna ocena efekata projekta
Rezime ocene projekta sadri:
eliminacione kriterijume;
funkcionalne kriterijume;
deskriptivne kriterijume.
U eliminacione kriterijume ubrajaju se dinamiki pokazatelji trinofinansijske ocene
projekta, funkcionalne kriterijume ini likvidnost projekta, dok se u deskriptivne kriterijume
svrstavaju sve ostale relevantne informacije o projektu.

25

Osnovni pokazatelji, neophodni za utvrivanje eliminacionih kriterijuma su: intrena stopa

rentabilnosti, neto sadanja vrednost investicije, relativna neto sadanja vrednost
investicije i vreme povrata investicije.
Likvidnost projekta, kao najvaniji funkcionalni kriterijum, treba da bude zadovoljavajua
u celokupnoj fazi implementacije i sprovoenja biznis plana u njegovom ekonomskom
veku.
Najvaniji deskriptivni kriterijumi su:
trita nabavke i plasmana usluge i proizvoda su istraena i pouzdana;
tehniko-tehnoloka reenja koja e se primeniti su savremena;
nema nepovoljnog uticaja po ovekovu okolinu;
dinamika implementacije biznis plana je u celini izvesna.
10. Razvojni biznis plan ukazuje na osnovne ciljeve i pravce razvoja firme u narednom
periodu.
11. Dodatak biznis plana obuhvata sve materijale i dokumentaciju do koje se dolo u
postupku izrade biznis plana.13
Forma i sadraj biznis plana zavise od mnogih faktora, a posebno od delatnosti
preduzea i namene biznis plana. Odreene razlike u biznis planu postoje izmeu
proizvodnih, uslunih i trgovinskih preduzea. Pored ovoga, javljaju se i druge razlike,
kao to su: nain prodaje, karakteristike proizvodnog procesa, nain pribavljanja
potrebnih resursa i slino. Meutim, znatno vee razlike u formi i sadrini biznis plana se
javljaju izmeu profitnih i neprofitnih organizacija.
Neprofitne su orijentisane na pribavljanje sredstava za obavljanje svoje misije, a ne na
prodaju proizvoda i usluga, pa njihov biznis plan ne sadri marketing plan, plan
proizvodnje i finansijski plan. Sa druge strane, on sadri delove u kojima je izloen program pribavljanja sredstava za fondove, strategija prikupljanja sredstava i slino.
Na osnovu ovoga, razlikuje se nekoliko tipova biznis plana, kao to su biznis plan
za: proizvodna preduzea, usluna, trgovinska preduzea na malo, na veliko, neprofitne
organizacije i meovita preduzea (pripadaju razliitim granama delatnosti).
Za izradu biznis plana neophodna je saradnja strunjaka razliitih profila.
Najpoeljniji tim trebalo bi da ini sledea grupa strunjaka: mainski inenjer, ineenjer
tehnologije, hidro inenjer, elektro inenjer, arhitektonski inenjer, strunjak za
protivpoarnu zatitu, saobraajni inenjer, strunjak za zatitu na radu, ekologiju,
13

www.biznis-plan.co.rs

26

raunovodstvo, finansijski analitiar, analitiar trita i pravnik. Izbor tima za izradu plana
mogao bi biti takav da pokriva najvanija podruja plana.
Nezavisno od delatnosti preduzea, korisnika biznis plana i ostalih specifinosti,
biznis planovi sadre delove sutinskog i delove formalnog znaaja. Delovi sutinskog
znaaja obuhvataju detaljne analize poslovnog konteksta samog projekta u kojima se
razmatra proizvodni plan, plan lokacije, marketing plan, finansijski plan i slino. Delovi iz
ove grupe daleko su obimniji od ostalih delova biznis plana.
Formalno nezaobilazni delovi biznis plana koji se dostavljaju kreditnim organizacijama,
pored naslovne strane i sadraja, su i delovi koji su precizirani od strane osnovnih
metodologija, kao i delovi koji su zahtevani od strane kreditnih organizacija u Srbiji.
1.4 Namena i priprema biznis planova
Biznis plan je nuan uvek kada se ulazi u nove poduhvate, jer prezentira
pregled celine ulaganja, pomae kao podsetnik da se neto ne ispusti, ukazuje na
kritine take i slui onima koji se ukljuuju u poduhvat kao poslovni partneri ili
finansijeri, da sagledaju valjanost opredeljenog posla!(Popovi)14
Biznis plan kao ekonomski dokument po pitanju njegove sveobuhvatnosti,
korisnosti, predvianja i analiza sadranih u njemu, nema alternativu. Drugi
dokumenti koji se upotrebljavaju u konkretnim sluajevima se samo drugaije
zovu, ali su zadrali strukturu i smisao od biznis planova.
Dananje poslovanje je nezamislivo bez finansijskih instrumenata kojima srpsko
finansijsko trite danas obiluje. Kako bi se preduzea prilagodila strogim uslovima
banaka i ostalih finansijkih institucija, potrebno je izraditi dobar biznis plan, koji e pomoi
u realizaciji investicionih poduhvata potrebnih za osiguranje kredita.
Grafikon 1. Uee fin. institucija u kreditima kod domaih preduzea

Izvor: Veernje novosti, etvrtak, 3. maj 2012.

Biznis plan se moe definisati kao skup ciljeva, politika, strategija i seta
pojedinanih programa aktivnosti za implementaciju izabrane koncepcije biznisa.
14

Prof. dr Dragoslav Joki, Preduzetnitvo, Beogradska poslovna kola, 4 dopunjeno izdanje, Beograd,str.451

27

Osnovna sutina biznis plana jeste strateko razmiljanje u cilju opstanka i rasta
firme. Biznis plan je veoma sloen instrument koji omoguuje upravljanje
poslovnim aktivnostima i upravljanje poslovnim poduhvatima.15
Biznis plan moemo definisati i kao napisani rezime prolih, sadanjih i
buduih poslovnih aktivnosti dotine firme. Njime se postavljaju ciljevi i smernice
budueg razvoja. Biznis plan poiva na temeljnom planiranju i detaljnoj analizi
parametara radi otkrivanja novih biznis ansi i novih profitabilnih biznisa. Izrada plana je
razvojni proces koji evoluira od biznis ideje preko realnih biznis ansi u okruenju i
sveobuhvatne projekcije ostvarenja biznis plana. Jednom doneen biznis plan
predstavlja obavezujui dokument za sve uesnike u realizaciji biznis plana. Putem
biznis plana stie se provera poverenja kod potencijalnih partnera koji imaju da uloe
vreme, znanje i novac u dotini projekat.
Biznis plan je presek sadanjeg stanja, sa eljom za promenama ve postojeeg.
Potrebe za izradom biznis plana nameu se uglavnom u sledeim sluajevima:
- kada preduzetnik otvara novu firmu i pokree novi poslovni poduhvat;
- kada preduzetnik eli obezbediti sredstva za proirenje biznisa, rekonstrukciju
postojeeg, proirenje proizvodnje i poboljanje proizvoda (u tom sluaju informacije
iz biznis plana, preduzetnik treba da usmeri na bankare i pretvori ih u zahtev za
kredit);
- kada se zapoinje porodini biznis;
- kada se ele privui novi spoljni partneri (kupci, dobavljai, investitori, akcionari
itd.);
- kada se jedan deo preduzea izdvoji (otcepi) od matinog preduzea, pa pokrene
nove poslovne poduhvate;
- kod realizacije odreenog poslovnog poduhvata koji preduzee ne moe samo da
finansira (npr. izvozni posao, osvajanje novog trita);
- kada se preduzee prodaje, ili se prodaje jedan njegov deo, ili ako se ulazi u tzv.
franizing16;
- kod ulaganja u ponovni poetak ciklusa proizvodnje u postojeim preduzeima koja
su u ekonomskim tekoama.
Biznis plan treba da se sastavlja tek onda:

kada je jasno i precizno definisana poslovna ideja;

kada su jasno i precizno definisani resursi (pre svega, koliko kapitala-novca
postoji i koliko kapitala nedostaje) i

15

Prof. dr Slobodan Bara, Prof. dr Budimir Staki, Prof. dr Miroljub Hadi, Prof. dr Marko Ivani, Praktikum za
bankarsko poslovanje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007.
16
Franizom se naziva dugorona, vrsta ugovorna saradnja izmeu nezavisnih preduzetnika, davaoca i primaoca
franize, gde davalac franize obezbeuje primaocu franize set znanja za voenje poslovanja i ustupa mu svoj
brend.

28

kada je, to je vie mogue, definisan vremenski okvir u kome bi ova ideja
(projekat) mogla da se razvije i ostvari.

Proces realizacije biznis plana treba sprovesti u 3 faze:

1) potencijalnim investitorima ili kreditorima dostaviti rezime biznis plana;
2) biznis plan se dostavlja selektivno odabranim zainteresovanim partnerima ili
kreditorima;
3) u treoj fazi se dostavlja dodatak uz biznis plan i to samo onim partnerima ili
kreditorima koji su uli u zavrnu fazu pregovora i izrazili spremnost da uu u realizaciju
biznis plana.
Neki od najbitnijih i najsloenijih parametara koji su potrebni za izradu biznis plana
su:
-analiza trita (procena ponude i konkurencije, trite prodaje ili pruanja usluga, trite
nabavke i marketing);
-tehniki elementi ulaganja (opis tehniko-tehnolokog procesa, utroak sirovina,
materijala, energenata, tehnika struktura ulaganja i sl.);
-ekonomsko finansijska analiza (prihodi i trokovi robe, sirovine, repromaterijala i usluga,
broj meseci rada u prvoj godini, trokovi radne snage koje je mogue iskljuiti iz analize
ukoliko ne optereuju poslovanje ili ukljuiti u istu ukoliko ga optereuju).17
Razlika izmeu biznis plana i investicionog projekta:
Investicioni projekat ima sveopte osobine i karakteristike u kontekstu opteg pojma
projekta. Meutim, odreene osobine, odnosno karakteristike, specifine za investicione
projekte izdvajaju ga na (investicioni projekat) odreeni nain u odnosu na ostale vrste
projekta. Moglo bi se govoriti o velikom broju karakteristika, ali mi emo ih grupisati u
sledee osnovne karakteristike:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Dug vremenski period;

Kompleksnost (sloenost);
Zahteva veliku koliinu resursa;
Potrebna su velika finansijska sredstva;
Faza realizacije traje due od faze pripreme;
Razdvojena funkcija upravljanja i realizacije;
Kontrola i praenje tokom svih faza upravljanja;
Primena standardnih softvera.

17

www.biznisplan.net

29

Najpre, radi se o dugotrajnim projektima, odnosno vreme od ideje o potrebi za

investiranjem do konane realizacije investicionog projekta moe biti i nekoliko godina i u
praksi je takav sluaj najei.18
Uspean preduzetnik je uvek i dobar planer. Biznis ne moe otpoeti bez dobro
uraenog biznis plana. Iako biznis plan moe biti paljivo formulisan, pojavljuju se nove
okolnosti koje zahtevaju neke promene biznis plana. Iz tog razloga je neophodno vriti
njegove korekcije uvek kada se dogode znaajne promene u okruenju. Najuspeniji su
preduzetnici upravo oni koji su fleksibilni i brzo reaguju na promene u okruenju, koje
mogu uticati na biznis.
Sposobnost preduzetnika i njegovog tima da naprave preliminarnu verziju ili finalni biznis
plan, dobar je pokazatelj kompetentnosti menadera da realizuje posao na koji se plan
odnosi. Menadment koji moe sam da sastavi dobar biznis plan savreno razume
prirodu posla u koji namerava da ue i svestan je svih rizika koje nosi. Ovaj dokaz o
njihovoj kompetentnosti je posebno znaajan ako je plan namenjen eksternim
korisnicima. Investitori najvie polau na biznis planove koje je izradila uprava
preduzea, a ne spoljni konsultanti. Vreme angaovanja i obim aktivnosti su indikatori
koji utiu na cenu angaovanja spoljnih konsultanata, pa ukoliko uprava preduzea dobro
pripremi biznis plan doprinosi niim trokovima njegove izrade. Meutim, postoje i
situacije kada preduzetnik i njegov tim, pored celokupne izrade biznis plana, angauju
spoljne konsultante i za vei deo njegove pripreme.
Pomo u izradi preliminarne verzije biznis plana preduzetniku mogu pruiti razliiti
specijalisti, kao to su strunjaci za: marketing, finansije, raunovodstvo, ljudske resurse,
pravne poslove, i slino.
Biznis plan ima dve kljune namene:
da pomogne preduzeu u obezbeenju neophodnog kapitala i
da olaka upravljanje rastom i razvojem preduzea.
Kao sredstvo za obezbeenje neophodnog kapitala, cilj biznis plana je da ubedi
investitore da je preduzee identifikovalo trine mogunosti, da raspolae
preduzetnikim i menaderskim talentima neophodnim za korienje identifikovanih
mogunosti i da ima racionalan, uverljiv i koherentan program ostvarenja planiranog
prihoda i trokova u predvienom vremenskom periodu. Ovako posmatran, biznis plan
predstavlja marketinki dokument preduzea ili pravni dokument na osnovu koga se
obezbeuje potreban kapital.
Druga uloga se odnosi na upravljanje rastom i razvojem preduzea. U tom sluaju,
biznis plan treba da omogui menaderima jasno sagledavanje konsekvenci razliitih
18

Prof. dr Vukadinovi Predrag, prof. dr Jovi Zoran, Investicije, Univerzitet Singidunum, 2012. godina, str.64

30

strategija i taktika, kao i sagledavanje potreba za ljudskim i materijalnim resursima radi

otpoinjanja novog ili razvoja postojeeg poslovnog poduhvata.
Opte je poznato da, strategija moe biti, u datom vremenu, samo jedna ili pak set
strategija, to zavisi od mnogo faktora, kao na primer od veliine privrednog subjekta,
strukture trita, irine proizvodnog (uslunog) programa i slino.19
Biznis plan olakava voenje preduzea i organizovanje planiranih aktivnosti.
Dobro izraen biznis plan omoguava preduzetniku samoocenjivanje poslovne ideje. On
je znaajan i za kontrolu tekuih aktivnosti i praenje realizacije postavljenih ciljeva.
Obino se, jednom meseno, kontrolie njegova realizacija. Da bi adekvatno odgovorio
potrebama kontrole, treba ga prilagoavati odreenim promenama, kao to su promene
u potrebama kupaca, pojava nove tehnologije, konkurencije i slino.
Jo jedan primer primene biznis plana jeste kod kupovine franize. Inicijalna naknada
predstavlja u tom sluaju jednokratnu isplatu novanih sredstava od strane kupca kako bi
ostvario pravo na franizu. Nie naknade za franizu omoguavaju primaocu franize
dobijanje prava vlasnitva i korienje biznis plana sa svim procedurama za pokretanje
biznisa, kontaktima dobavljaa i uputstvima za poslovanje. Ovakvi aranmani obino na
zapadu kotaju manje od 200$. Neto sloeniji ugovori mogu da iznose i do 2000$. Ova
naknada bi trebala da pokrije i obuku zaposlenih, pomo pri biranju lokacije, uvoenje
sistema raunovodstva i kontrole i usluge konsaltinga na lokaciji novog biznisa. 20
1.5 Korisnici biznis planova
Biznis plan je namenjen irokom krugu korisnika, kao to su: investitori, kreditori,
smeli kapitalisti, dobavljai, potroai, zaposleni, itd. Poto svaka grupa ovih korisnika
ima razliita oekivanja, biznis plan treba prilagoditi njihovim zahtevima i oekivanjima.
Iz tog razloga najbolje je da preduzetniki tim uradi preliminarni biznis plan, ne uzimajui
u obzir oekivanja korisnika, a da se kasnije vre potrebne izmene na osnovu tih
oekivanja.
U zavisnosti od korisnika poslovnog plana, drugaije se procenjuje njegova vrednost.
Investitori i smeli kapitalisti najvei znaaj pridaju karakteru preduzetnika, odnosno
njegovom iskustvu, znanju, reputaciji i slino, kao i finansijskoj situaciji preduzea
(finansijskoj strukturi, likvidnosti i rentabilnosti). U sluaju kupovine nekog trajnog
potronog dobra potencijalni kupci mogu zahtevati da vide biznis plan pre toga.
Potencijalni dobavljai mogu usloviti potpisivanje dugoronog ugovora o snabdevanju ili
isporuci prethodnim upoznavanjem sa biznis planom preduzea.
19

Vasiljev S. Polazne konstante stratekog upravljanja, Marekting, Beograd, 1993.br. 2, str.18.

Prof. dr Avlija Radoslav, Preduzetnitvo, Univerzitet Singidunum, 2010. godina, str.40

20

31

Tabela 1. Pregled pitanja na koja treba obratiti panju u biznis planu u zavisnosti od
korisnika
Korisnik
Bankari

Investitori
Strateki partneri
Veliki kupci
Zaposleni
Specijalisti za spajanja i pripajanja

Pitanja koja treba naglasiti

Novani tok
Aktiva (sredstva)
Stabilni rast
Brzi rast
Potencijalno veliko trite
Upravljaki tim
Sinergija
Zatieni proizvodi
Stabilnost usluge
Sigurnost
Mogunosti
Ranija ostvarenja

Pitanja koja ne treba isticati

Brzi rast
Konkurentsko trite
Aktiva (sredstva)
Pospeivanje prodaje
Aktiva (sredstva)
Brzi rast
Konkurentsko trite
Tehnologija
Projekcije budunosti

Izvor: Preduzetnitvo, Prof. dr Radoslav Avlija, str.122

Moe se zakljuiti da se prilikom izrade biznis plana moraju uvaavati najmanje tri
perspektive, nezavisno od njegovih korisnika. 21
To su:
1. perspektiva preduzetnika (on je najsposobniji da objasni sutinu poslovnog
poduhvata, jer najbolje razume njegov koncept i ideju, kao i procese i tehnologiju
poslovanja);
2. trina perspektiva (prilikom formiranja biznis plana poslovanje se treba
posmatrati oima kupaca, odnosno potroaa) i
3. perspektiva investitora (oni oekuju da biznis plan prui realne i uverljive
projekcije finansijskih veliina, kao to su prihodi, trokovi, novani tok, finansijski
rezultat i slino).
Osnovne karakteristike kvalitetnog biznis plana su:
o razumljivost,
o relevantnost,
o opreznost,
o pouzdanost.
o Razumljivost se odnosi na isticanje informacija u planu na takav nain da ih
korisnici mogu razumeti. Potrebno je da tekst bude to itljiviji, odnosno treba
koristiti to optije, a ne strune termine.
o Relevantnost se odnosi na iskazivanje informacija koje su znaajne korisnicima,
odnosno mogu uticati na donoenje odluka. Odnosno, informacije koje nisu
21

Prof. drRadoslav Avlija,Preduzetnitvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010., str.122

32

potrebne treba izostaviti. Ovaj princip posebno dolazi do izraaja prilikom izrade
biznis planova za preduzea koja ve postoje. Tada osnovne metodologije za
njegovu izradu prognoziraju poslovanje sa projektom i bez njega, pa analiziraju
razliku ova dva sluaja. Ovaj pristup se odnosi na donoenje zakljuka o
(ne)isplativosti analiziranog projekta.
o Opreznost se prilikom izrade biznis plana ogleda u zahtevu da se nedoumice u
projekcijama odreenih veliina, kao to su cena, trino uee, pojedini trokovi
i slino, reavaju izborom varijante koja e prouzrokovati loiji finansijski rezultat.
o Pouzdanost je zahtev da se podaci projektuju na osnovu verodostojnih
informacija. U tom smislu, pouzdana projekcija cene odreenog inputa zahteva
adekvatnu analizu trita, normativi za proizvodnju proizvoda uslovljeni su
kvalitetnom tehniko-tehnolokom analizom i slino.
Danas, uticaji turbulentnog okruenja nameu i uporedivost podataka kao dodatni uslov
za kvalitet biznis planova. Kontrolna funkcija planova nije samo bitna za preduzee, ve i
za kreditore koji kontroliu njegovo poslovanje tokom trajanja projekta. Svrha monitoringa
je pravovremeno reagovanje na mogue negativne tendencije.

33

II DEO
DEFINISANJE POJEDINANIH PLANOVA KAO DEO UKUPNE
AKTIVNOSTI IZRADE BIZNIS PLANA

34

2. DEFINISANJE POJEDINANIH PLANOVA KAO DEO UKUPNE

AKTIVNOSTI IZRADE BIZNIS PLANA
Uzimajui u obzir injenicu da je sastavljanje biznis planova i njihova priprema,
kompleksna aktivnost, njegovi kreatori moraju da urade prethodno istraivanje trita i da
sa svim prikupljenim podacima i relevantnim informacijama koje imaju, planiraju svoje
poslovanje kroz nekoliko koraka:
1. da osmisle i stave na papir marketing plan,
2. operativni plan,
3. i najvanije, da kreiraju finansijski plan budueg zamiljenog biznisa.
2.1 Marketing plan kao deo biznis plana
Marketing plan je jedan od najvanijih delova biznis plana. U Zajednikoj
metodologiji umesto termina marketing plan, koriste se pojmovi analiza prodajnog
trita i analiza nabavnog trita, a u UNIDO metodlogiji trite plasmana i trite
nabavke. 22
Marketing istraivanje definiemo kao sistematsko dizajniranje, prikupljanje, analize
i izvetavanje o podacima i nalazima relevantnim za odreenu marketing situaciju sa
kojom se suoava kompanija.23
Potrebe kupaca predstavljaju sredite poslovnog koncepta svakog trino orijentisanog
preduzea. Marketing plan se usredsreuje na kupce, odnosno kako da se na najbolji
nain zadovolje njihove elje i potrebe. Odnosno, to je plan svih aktivnosti u procesu
stvaranja i isporuke proizvoda potroaima. Marketing plan treba da doprinese:
a. utvrivanju potreba potroaa, to se postie istraivanjem trita;
b. odreivanju ciljnih trita na kojima e preduzee poslovati;
c. utvrivanju konkurentske prednosti i na tim prednostima definisanje trine
(marketing) strategije i
d. izboru optimalne kombinacije instrumenata marketing miksa kako bi
preduzee odgovorilo eljama i potrebama kupaca.
U svakom trenutku preduzee treba da ima pregled tabela najveih potencijalnih i
postojeih kupaca i dobavljaa, pomou kojih pokuava da u najboljoj meri sagleda
trino okruenje preduzea. Suma najveih kupaca treba da bude identina u
22

Radoslav Avlija, Preduzetnitvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010., str.131

23

Kotler Philip, Keller K. Lane Marketing menadment, 12. izdanje Beograd, 2006., str.102

35

varijacijama +/- 20% pdv-a u ukupnim projektovanim prihodima od prodaje u kartici

kupaca a koja se podnosi kao prilog za analizu trita prodaje konkretnog preduzea.
Sa druge strane strane, ukupna suma dobavljaa treba da bude jednaka sumi
materijalnih trokova, odnosno nabavnoj vrednosti realizovane robe u varijacijama +/20% pdv-a u kartici dobavljaa koja slui za analizu trita nabavke konkretnog
preduzea.
2.1.1 Plan prodaje
Plan prodaje je najznaajniji deo marketing plana u kome se formiraju ulazni podaci
za utvrivanje ukupnog prihoda. U ovom delu se razmatra da li preduzee moe da
proda dovoljno proizvoda po odgovarajuim cenama kako bi poslovalo profitabilno. Plan
prodaje se sastoji iz tri meusobno povezana dela: analize trita, projekcije elemenata
marketing miksa investitora i projekcije trinog uea investitora.
Sloenost plana prodaje naglaava znaaj redosleda prezentovanja njegovih sastavnih
delova. Poto nepostoji opte prihvaeno reenje, mnogi autori biznis plana uvaavaju
redosled utvren Pravilnikom o sadrini studije opravdanosti. Po njemu, plan prodaje
sadri pet delova:
o osnovne karakteristike proizvoda ili usluga,
o analiza i procena tranje,
o analiza i procena ponude,
o prognoza mogue prodaje i
o prognoza moguih cena.
Uvaavajui navedenu strukturu plana prodaje, razmatranja se mogu svesti na sledee
delove:
1. asortiman, ciljno trite i njihove osnovne karakteristike;
2. analiza i procena tranje;
3. analiza i procena promocije, distribucije i cene;
4. analiza i provera ponude;
5. SWOT analiza i
6. projekcija plasmana proizvoda.
1. Na poetku se definie asortiman proizvoda koji investitor namerava da prodaje, odnosno svi proizvodi i njihove karakteristike. Karakteristike proizvoda koje se razmatraju u
ovom planu mogu se podeliti u dve grupe. Prvu grupu ine informacije koje se odnose na
sva preduzea koja prodaju istovrsni proizvod na odreenom ciljnom segmentu, a druga
na specifine karakteristike proizvoda.

36

Prvu grupu ine informacije o:

a. kupcima ije potrebe proizvod zadovoljava,
b. ivotnom ciklusu proizvoda i
c. komplementarnosti i supstitutivnosti proizvoda
proizvoda.

sa

drugim

vrstama

Kupci se diferenciraju po potrebama koje zadovoljavaju konkretnim proizvodom, po

lokaciji i slino. Najoptije gledano, proizvod moe biti namenjen finalnoj potronji ili
reprodukcionoj potronji. Segmentacija kupaca omoguava preduzeu da prema
razliitim grupama potroaa primenjuje trinu startegiju koja je prilagoena prosenom
potroau odreenog trinog segmenta. Segmentacija se moe izvriti na osnovu
razliitih kriterijuma ali najee su to: geografski, demografski, psihografski i
bihejvioristiki.
Prema Zajednikoj metodologiji, polazni kriterijum za segmentaciju je geografski.
Proizvod moe da se nalazi u jednoj od etiri faze ivotnog ciklusa: uvoenje, rast,
zrelost ili opadanje. Svaka od ovih faza ima neke svoje osnovne karakterstike zajednike
za sve proizvode. U fazi uvoenja rast prodaje je spor i profit je minimalan zbog relativno
visokih trokova promocije. U fazi rasta dolazi do znaajnog poveanja profita i breg
osvajanja trita. Fazu zrelosti karakterie lagano opadanje profita i prodaje jer je
proizvod prihvaen kod veine potencijalnih kupaca. Fazu opadanja karakterie pad
prodaje i profita. Za opstanak preduzea veoma je vano da preduzee zna da prepozna
u kojoj fazi se nalazi njegov proizvod i da na osnovu toga preduzima odreene poslovne
poteze. Odreeni proizvod moe samostalno ili sa drugim proizvodima da zadovoljava
potrebe potroaa. Na osnovu toga razlikuju se komplementarni proizvodi i proizvodi
supstituti. Komplementarni zajedno zadovoljavaju potroaeve potrebe, pa shodno tome
poveanje tranje za jednom vrstom proizvoda dovodi do poveanja tranje za drugom
vrstom prozvoda. Supstitutivni proizvodi zadovoljavaju istu potrebu, pa poveanje tranje
za jednom vrstom proizvoda utie na smanjenje tranje za drugom vrstom proizvoda.
Druga vrsta informacija odnosi se na konkurentsku poziciju preduzea uslovljenu
kvalitetom njegovih proizvoda. Konkurentske prednosti u pogledu kvaliteta smatraju se
znaajnim osnovama za konkurentsko diferenciranje marki proizvoda.
2. Osnovni cilj analize i procene tranje je odreivanje nivoa globalne tranje za
proizvodom na ciljnom tritu u vremenskom periodu koji odgovara projektovanom veku
trajanja projekta. Postupak analize i procene tranje odvija se u sledeim fazama:

37

1. definisanje tranje u prolosti i sadanjosti,

2. identifikovanje relevantnih faktora tranje,
3. ustanovljavanje uzrono-posledinih veza izmeu relevantnih faktora tranje,
sa jedne strane, i
4. protekle i sadanje tranje, sa druge strane;
5. projekcija promena relevantnih faktora tranje i
6. projekcija budue tranje.
Osnovu za ovaj postupak ine informacije koje se dobijaju istraivanjem trita.Tanost
procene tranje uslovljena je identifikovanjem adekvatnih faktora tranje, kvalitetom
njihovog dejstva u prolosti i projekcijom njihovog dejstva u budunosti.
Pogrena procena tranje jedan je od glavnih uzronika odstupanja predvienih veliina
u biznis planu i stvarnih veliina u realnom poslovanju.
3. Marketing miks ine instrumenti kojim se preduzee prilagoava zahtevima i
karakteristikama ciljnog trita. Instumenti marketing miksa su: proizvod, promocija,
distribucija i cena.
Promocija se odnosi na komuniciranje preduzea sa ciljnim tritem, iji je cilj podizanje
nivoa tranje za proizvodima preduzea. Svrha promotivnih aktivnosti je da:
a. upozna subjekte na tritu sa proizvodom,
b. stvori pozitivan imid,
c. upozna trine subjekte sa svim diferencijalnim prednostima prozvoda i
preduzea u odnosu na konkurenciju i sl.
Preduzeu su na raspolaganju sledee vrste promotivnih aktivnosti: oglaavanje,
unapreenje prodaje i odnosi s javnou. Oglaavanje predstavlja oblik masovnog
komuniciranja, odnosno vri se pomou sredstava (medija) masovne komunikacije. To je
plaeni oblik prezentovanja proizvoda. Unapreenje prodaje se sastoji od razliitih
kratkoronih aktivnosti sa ciljem da se kupci podstaknu na veu kupovinu odreenog
proizvoda. Za razliku od oglaavanja karakterie ga vea neposrednost u prenosu
poruka, nezavisno od toga da li je poruka usmerena ka krajnjim potroaima,
distributerima ili obema kategorijama zajedno. Pod krajnjim (finalnim) potroaima
podrazumevaju se i veliki neposredni kupci: ugostiteljski objekti, restorani, dravne i
javne institucije.
Odnosi s javnou obuhvataju aktivnosti iji je cilj stvaranje i razvoj imida preduzea i
njegovih proizvoda. Pozitivan imid utie na rast prodaje proizvoda i veu lojalnost
kupaca.

38

Distribucija obuhvata aktivnosti kojima se proizvod preduzea prosleuje do potroaa.

Problematika distribucije najee podrazumeva izbor:
a. duine kanala distribucije
b. politike distribucije i
c. subjekata koji vre distribuciju.
to se tie duine kanala distribucije, preduzee ima tri alternative:
kratki kanal distribucije,
srednji kanal distribucije i
dugi kanal distribucije.
Duina kanala se odnosi na broj posrednika izmeu preduzea i potroaa.
Grafikon 2. Grafiki prikaz kanala distribucije

Izvor: Preduzetnitvo, Prof. dr Avlija Radoslav,str.134

Preduzee se moe opredeliti za jedan kanal ali moe i alternativno koristiti vie kanala
distribucije. Preduzea koja imaju veliki broj manje prepoznatljivih kupaca uglavnom
koriste srednji i dugi kanal distribucije. Meutim, to ne znai da se deo asortimana ne
moe prodavati kratkim kanalima. Trine karakteristike proizvoda i disperzija
potroaa presudno utiu na opredeljenje za korienje srednjeg i dugog kanala
distribucije, koje se u praksi realizuje u saradnji sa veletrgovinama i preduzeima sa
razvijenom maloprodajnom mreom. Odreeni deo prometa moe da se obavlja i
direktno, bez posrednika, prodajom velikim potroaima kao to su: bolnice, velika
preduzea, dravne institucije i slino.
Politika distribucije odnosi se na broj trgovaca koji uestvuju u okviru odabranog
srednjeg odnosno dugog kanala prodaje. Tri glavne politike distribucije su: intenzivna,
selektivna i ekskluzivna.
Intenzivna politika distribucije je prikladna za proizvode koji zadovoljavaju opte
potrebe. Postoji vie distributera koji pokrivaju sve lokacije ciljnog trita.

39

Selektivna distrubicija odnosi se na izbor distibutera prema odreenim kriterijumima

kao to su: prikladnost lokacije, prodajni asortiman distributera ili politika koju vodi
distributer.
Ekskluzivna distribucija karaktersitina je za luksuzne proizvode. Karakterie je
jedan ili manji broj odabranih distributera koji imaju ekskluzivno pravo distribucije
odreenih proizvoda preduzea na odreenom trinom segmentu u odreenom
vremenskom periodu i pod odreenim uslovima.
Izbor subjekata koji e vriti distribuciju odnosi se na odreivanje subjekata koji e
organizovati aktivnosti fizikog pokretanja proizvoda od proizvoaa do kupca, nezavisno
od toga da li se radi o posredniku, buduem proizvoau finalnog proizvoda ili krajnjem
potroau. U okviru analize distribucije poeljno je prezentovati informacije o rasporedu
regionalnih centara, kako konkurencije tako i preduzea.
Cena je razliita od ostalih instrumenata marketing miksa po tome to ona jedina
doprinosi ostvarenju prihoda. Ona je najfleksibilniji instrument jer je za promenu
aktivnosti promocije i kvaliteta proizvoda potrebno vie vremena nego za donoenje
odluke o promeni cena. Analiza cena nastaje kao rezultat marketinkog istraivanja i
testiranja koliko su kupci spremni da plate za konkretni proizvod ili uslugu.
4. Analizom i procenom ponude preciziraju se preduzea koja e u veku trajanja
projekta predstavljati konkurenciju preduzeu. Kada se obrazloi ponuda u prethodnom i
sadanjem periodu definiu se relevantni faktori koji mogu da utiu na promenu ponude
u budunosti. Najpoznatiji faktori su:
a. ulazne barijere,
b. izlazne barijere,
c. nivo horizontalne integracije,
d. nivo vertikalne integracije i
e. nivo globalizacije.
a. Ulazne barijere predstavljaju ogranienja koja oteavaju preduzeima
otpoinjanja proizvodnje nekog proizvoda. Analizom ulaznih barijera vri se procena
potencijalne konkurencije.
b. Izlazne barijere su ogranienja koja onemoguavaju preduzeu da napusti
proizvodnju odreenog proizvoda ak i ako ne ostvaruju odreeni prinos.
c. Horizontalna integracija je proirivanje asortimana uvrtavanjem u ponudu drugih
proizvoda iste grane ili novih tipova postojeih proizvoda.
d. Vertikalna integracija predstavlja potencijalnu opasnost od poveanja budue
konkurencije usled irenja asortimana proizvodima koji predstavljaju razliite stadijume
proizvodnje osnovnog proizvoda. Vertikalna integracija moe biti unapred, ukoliko se

40

asortiman irina proizvode vieg stadijuma proizvodnje, i unazad, ka niim stadijumima

proizvodnje.
e. Nivo globalizacije drugaije utie na stepen konkurencije u zavisnosti od
delatnosti preduzea. Ukoliko su neke delatnosti lokalne po svom karakteru (npr.
komunalne), njima preduzea u drugim regionima ili zemljama ne mogu biti konkurencija.
Ali, ukoliko su proizvodi globalni po svom karakteru (pivo, duvanski proizvodi i sl.) realno
je oekivati da e konkurisati svi znaajni proizvoai.
Kada su odreeni relevantni faktori ponude i kad je projektovana njihova dinamika,
projektuje se ponuda. U biznis planovima se najee zbirno prikazuje ponuda jer se ne
mogu sa pouzdanou projektovati meusobni odnosi konkurenata.
5. SWOT analiza je metod kvalitativne analize kojom se identifikuju osnovne snage
i slabosti preduzea, kao i mogunosti i pretnje sa kojima se preduzee sree u
okruenju.
6. Projekcija plasmana proizvoda. U ovom delu projektuju se neophodne veliine za
utvrivanje prihoda investitora. Projektovani plasmani se iskazuju u: naturalnim
veliinama i prosenoj neto ceni. Ovde se pored kvantifikovane projekcije daju i
kvalitativne ocene, opisi i komentari. Posebno se navode informacije o:
a. cenama,
b. promotivnim aktivnostima,
c. distribuciji i
d. kreditiranju kupaca.
U toku izrade biznis planova, najee se pre projekcije plasmana u naturalnim
koliinama iskazuje projektovano trino uee investitora, kao odnos projektovanog
plasmana i procenjene tranje.24
U okviru biznis plana sa stanovita poslovne banke, posebno bitan element
jeste trite prodaje i trite nabavke.
Veoma je bitna analiza kritinih taaka u nabavci a koje se odnose na kretanje
predmetne sirovine ili poluproizvoda na globalnom tritu. Kao primer za ovo navodimo
kretanje cena celuloze na svetskom tritu koja su tokom 2010. bila veoma turbulentna.
U to vreme vie zemoljotresa na teritoriji June Amerike, koja je koliinski najvei
proizvoa celuloze na svetu, izbrisala je veliku koliinu celuloze na svetskom tritu. S
druge strane velika svetska ekonomska kriza primorala je mnoge proizvoae celuloze
da znaajno smanje obim proizvodnje to je uzrokovalo i manju ponudu. Budui da se
radi o tekim industrijama samo pokretanje kapaciteta u trenucima pojavljivanja vee
tranje predstavlja spor i dugotrajan proces. Te 2010. godine Kina je kao i poslednjih
godina imala izuzetan rast u okviru svih industrijskih grana, te je i ona sa svoje strane
24

Radoslav Avlija, Preduzetnitvo, Univerzitet Singidunum, Beograd 2010., str. 136

41

povukla ogromne koliine celuloze sa svetskog i evropskog trita, to je dodatno

doprinelo smanjivanju koliina celuloze na tritu. Naravno manja ponuda uzrokuje
porast cena sirovine te je u toj godini cena celuloze imala strahovito uzlazan trend.
U okviru trita u razvoju pristup kreditnim sredstvima je manje mogu u poreenju
sa periodom pre krize, a nivo loih plasmana konstantno raste.25 O svim ovim faktorima,
preduzee koje eli da se zadui, mora da vodi rauna i da najrealnije opie zamiljenu
strukturu finansiranja odreene investicije.
2.1.2 Plan nabavke
Za svaki proces proizvodnje neophodni su inputi, odnosno elementi proizvodnje,
kao to su: materijal, sredstva za rad i radna snaga. Sredstva za rad, njihov broj i
karakteristike, kao i kvalifikaciona struktura radnika predmet su tehniko-tehnoloke
analize, odnosno predstavljaju deo operativnog plana. Plan nabavke odnosi se samo na
obezbeenje neophodnih materijala. Meutim, iz plana nabavke iskljuuju se oni
materijali iji su uslovi nabavke opte poznati i na koje preduzee ne moe uticati, kao i
nabavka manje znaajnih materijala. Uvaavajui princip relevantnosti, iz plana nabavke
iskljuuju se materijali koji ine manji deo ukupnih trokova, kao to su: kancelarijski
materijal (papir, spajalice, olovke i sl.), potroni materijal (krpe, rafovi, maziva i sl.) i
drugi reijski materijali. Znai, plan nabavke odnosi se na obezbeenje najznaajnijih
varijabilnih materijalnih inputa. Ti materijalni inputi svrstavaju se u jednu od sledeih
grupa: sirovine, repromaterijali i ambalaa. Glavni zadatak nabavne funkcije je
obezbeenje inputa potrebnog kvaliteta, adekvatne cene, u pravo vreme i u potrebnoj
koliini.
Slino kao i plan prodaje, plan nabavke treba da odgovori na neka pitanja, kao to su:
a. Ko su potencijalni dobavljai?
b. Na kojim lokacijama su smeteni?
c. Kako su pozicionirani na tritu?
d. Koju politiku cena vode?
e. Na koji nain distribuiraju svoje proizvode?
f. Da li i koliko kreditiraju svoje kupce?
Kao to je sluaj i sa planom prodaje, tako i u pogledu sadraja i strukture plana nabavke
nema strogo definisanih pravila. Zvanini pravilnik o sadraju studije opravdanosti za
preduzea koja posluju na teritoriji Republike Srbije, plan nabavke deli na:

25

opis i karakteristike potrebnih inputa,

podaci o proizvodnji i potronji potrebnih inputa kod nas i u svetu,
procena mogunosti nabavke potrebnih inputa,

International Chamber of Commerce (The World Business Organization), 2013 Rethinking trade & finance, 2013

42

ocena mogunosti supstitucije potrebnih inputa i

prognoza nabavnih cena.

Polazei od navedene strukture i osnovnih pitanja na koje plan nabavke treba da

odgovori, struktura plana nabavke moe se koncipirati tako da sadri sledee delove:
o karakteritike osnovnih inputa,
o mogunosti nabavke inputa i ocena njihove supstitucije i
o analiza i procena uslova nabavke inputa od strane investitora.
Analiza trita nabavke poinje definisanjem i klasifikacijom osnovnih inputa. Kao
to je pomenuto, varijabilni materijalni inputi se klasifikuju u jednu od sledeih grupa:
sirovine, repromaterijali i ambalaa. U okviru svake grupe detaljnije se analiziraju
tehnike karakteristike svakog inputa, uz potrebna objanjenja ukoliko neki od njih utie
na kvalitet finalnog proizvoda.
Da bi se na adekvatan nain mogla analizirati mogunost nabavke inputa,
neophodno je raspolagati informacijama o potrebama investitora. Zbog toga je potrebno
kvantifikovano (po mogustvu u naturalnim jedinicama) iskazati potrebne inpute za vek
trajanja projekta.
Analiza mogunosti nabavke inputa poinje prikupljanjem podataka o njihovoj
proizvodnji u prethodnom i tekuem periodu. Na taj nain se utvruju osnovne tendencije
i zakonitosti koje predstavljaju osnovu za projektovanje njihove proizvodnje u narednom
vremenskom periodu. Ukoliko se planira nabavka inputa od domaih proizvoaa kojih
ima u dovoljnom broju, analiza se ograniava na domae trite. Analiza nabavke iz
inostranstva vri se ukoliko je neophodno ili ekonomski opravdano razmatrati takvu
nabavku. Pored ovoga, analizira se mogunost inostrane nabavke i u sluaju kada
postojei uslovi upuuju na izbor domaeg proizvoaa ali se u budunosti moe
oekivati nia cena ili povoljniji uslovi kod inostranog dobavljaa.
Postoji mogunost deficita potrebnih inputa, kao i situacija da nije mogua njihova
supstitucija. To je razlog to osnovne metodologije za izradu poslovnih planova
zahtevaju detaljno razmatranje problema nabavke sa posebnim osvrtom na mogunosti
supstitucije inputa. Kod velikog broja proizvoda ne postoji mogunost supstitucije inputa,
pa je tada dovoljno ukratko korisnike upoznati sa tom injenicom. Sa druge strane,
postoje proizvodi kod kojih je mogua supstitucija deficitarnih inputa, pa se time reava
problem snadbevanja a moe dovesti i do smanjenja cene kotanja.
U ovom delu biznis plana vri se projekcija buduih uslova nabavke varijabilnih
materijalnih inputa koji e biti prihvatljivi za dobavljae i kupce. Preciznije, definiu se
konkretni uslovi nabavke u toku veka trajanja projekta.

43

Analiza i procena uslova nabavke je metoda identina analizi i proceni uslova prodaje
izvrene od strane dobavljaa. Konkretan postupak se sastoji iz sledeih faza:
a. definisanje ponude u proteklom i sadanjem periodu,
b. identifikovanje relevantnih faktora ponude,
c. ustanovljavanje uzrono-posledinih veza izmeu relevantnih faktora ponude,
sa jedne strane, i protekle i sadanje ponude, sa druge strane;
d. projekcija buduih promena relevantnih faktora ponude i
e. projekcija budue ponude.
U planu nabavke neophodno je za sve inpute pruiti informaciju o sledeim elementima
sadanje ponude: cenama, fizikoj distribuciji i uslovima prodaje.
Uslovi nabavke iskazuju se projekcijom:
a. subjekata fizike distribucije,
b. neto nabavne cene,
c. kreditiranja od strane dobavljaa i
d. zavisnih trokova nabavke.
Vremenski period projekcije odgovara vremenu trajanja projekta. Potovanje principa
restriktivnosti zahteva da se kod projekcije uslova nabavke projektuju loiji uslovi od onih
koji su u analizi ustanovljeni kao realni.
Primera radi, kod analize trita nabavke veoma je bitna i analiza potencijalne imovine
kojom bi preduzee u budunosti moglo da pobolja uslove nabavke. U okviru trgovine
nafte i naftnim derivatima, mogue je da preduzee sopstvenim transportnim sredstvima
uvozi naftu i njene derivate direktno iz Crnog mora. To u velikoj meri doprinosi nioj
nabavnoj ceni jer je troak transporta renim putem daleko nii u odnosu na transport
eleznicom.
2.2 Operativni plan kao deo biznis plana
Operativni plan je deo poslovnog plana u kome se razmatra kako e funkcionisati
preduzee. U ovom delu plana daje se opis graevinskih objekata,
infrastruktura, konstrukcija, analiza lokacije, zatim opis proizvodnog procesa ukoliko je
preduzee proizvodno, popis potrebnih sredstava za rad, treba odrediti i organizacionu
strukturu i kao posebnu panju treba posvetiti merama zatite ivotne sredine i merama
zatite radne snage.

44

2.2.1 Analiza lokacije

Izbor lokacije na kojoj e se realizovati poslovni poduhvat (investicija) u velikom broju
sluajeva utie na njegov uspeh. Informacije koje se prezentuju u ovom delu biznis plana
mogu se klasifikovati u est grupa, u zavisnosti od toga da li korisnika upoznaju sa:
a.
b.
c.
d.
e.
f.
g.

usklaenou izabrane lokacije sa urbanistikim planovima,

karakteristikama makrolokacije,
karakteristikama mikrolokacije,
gradnjom, kupovinom ili iznajmljivanjem prostora na kome e se obavljati
investiciona aktivnost,
posledicama raseljavanja i
uticajem na razvoj podruja.

Usklaenost sa urbanistikim planovima je posebno znaajna za proizvodnu

delatnost koja se moe obavljati samo na lokacijama koje su urbanistikim planovima
predviene kao industrijske zone.
Makrolokacija se moe posmatrati sa aspekta regiona i grada. Prilikom izbora regiona treba imati u vidu:
a. blizinu kupaca,
b. blizinu dobavljaa,
c. ponudu neophodne radne snage i
d. poslovnu klimu i sveukupno stanje poslovnog ivota.
Prilikom izbora grada (naselja) treba imati u vidu:
a. demografske podatke i trendove,
b. lokalnu regulativu,
c. konkurenciju,
d. kompatibilnost sa zajednicom,
e. komunalne i javne usluge i
f. reputaciju lokacije.
Poslednji korak u izboru lokacije je izbor konkretnog mesta ije osnovne karakteristike
opredeljuju mikrolokacijske aspekte. Izbor trgovake oblasti se moe dodatno obrazloiti
sa stanovita faktora kao to su: broj, veliina i tip ostalih radnji lociranih u oblasti,
priroda konkurentskog posla i karaktersitike transportne mree. Pored ovih, za lociranje
trgovinskih i uslunih preduzea mogu se analizirati i dodatni faktori: adekvatan parking,
prostor raspoloiv za irenje delatnosti i uoljivost. Ukoliko se radi o proizvodnim
preduzeima analizira se uticaj na ivotnu sredinu, karakteristike zemljita, odnosno
potencijalne opasnosti od klizita, podzemnih voda i slino.

45

Preduzee svoju poslovnu aktivnost moe da realizuje u sopstvenom ili pozajmljenom

prostoru. Preciznije, on moe izabrati jednu od sledeih alternativa:
a. izgradnja novog prostora,
b. kupovina postojeeg prostora ili
c. iznajmljivanje postojeeg prostora.
2.2.2 Tehniko tehnoloka analiza
Detaljna tehniko-tehnoloka analiza predstavlja deo posebnog materijala pod
nazivom projekti, koji zajedno sa poslovnim planom i dodacima ini celinu koja se
dostavlja korisniku. Prema Zakonu o planiranju i izgradnji Republike Srbije, prethodna
studija opravdanosti mora da sadri generalni projekat, a studija opravdanosti mora da
sadri idejni projekat.
Generalni projekat sadri naroito podatke o: makrolokaciji objekta, optoj
dispoziciji objekta, nainu obezbeenja infrastrukture, moguim varijantama prostornih i
tehnikih reenja sa stanovita uklapanja u infrastrukturu, prirodnim uslovima, proceni
uticaja na ivotnu sredinu, istranim radovima za izradu idejnog projekta, zatiti prirodnih
i nepokretnih kulturnih dobara, funkcionalnosti i racionalnosti reenja.
Idejni projekat sadri naroito: situacioni plan, crtee koji odreuju objekat u
prostoru, namenu objekta, tehniki opis i planiranu investicionu vrednost objekta. Pored
navedenog, idejni projekat sadri podatke o: mikrolokaciji objekta, tehniko-tehnolokim i
eksploatacionim karakteristikama objekta, preliminarnom proraunu sigurnosti i
stabilnosti objekta, itd.
U nekim sluajevima, biznis planovi se dostavljaju po dobijanju graevinske
dozvole za koju se neophodni najdetaljniji projekti tehniko-tehnoloke analize, koji se
nazivaju glavni projekti.
Glavni projekti sadre naroito: podatke geotehnikih i drugih potrebnih istranih
radova, razradu tehniko-tehnolokih karakteristika objekta sa opremom i instalacijama,
proraun graevinskih konstrukcija, stabilnosti i sigurnosti objekta, podatke potrebne za
geodetske radove, reenja temelja objekta, tehniko reenje infrastrukture sa nainom
prikljuenja i ureenja slobodnih povrina, uslove zatite susednih objekata, predmet i
predraun. Neophodno je napraviti rezime tehniko-tehnoloke analize sa osnovnim
karakteristikama izabranog tehniko-tehnolokog reenja.
2.2.3 Analiza organizacionih i kadrovskih aspekata
Osnovni cilj analize organizacionih i kadrovskih aspekata je da uveri kreditore, investitore
i ostale korisnike biznis plana u sposobnost subjektivnog faktora da izvedu planirani

46

poslovni poduhvat. Ova analiza nema strogo odreenu strukturu, ali najee sadri
sledee delove:
a. ukupan broj zaposlenih, nain obezbeenja i predviena obuka zaposlenih,
b. organizacionu strukturu i
c. kljune osobe.
a. Prvenstveno je potrebno da se izvri analiza planiranih radnih mesta i za
svakog od njih odrediti potreban broj radnika odreenih kvalifikacija. Takoe, potrebno je
odrediti i spoljne saradnike preduzea i prikazati podatke o njima. Ti spoljni saradnici
mogu biti: advokati, knjigovoe, savetnici (konsultanti), itd. Ukoliko preduzee planira da
poveava broj zaposlenih tokom godine, potrebno je da upozna korisnike sa tim
planiranim promenama.
Nain obezbeenja radne snage posebno je vaan kod novih poslovnih poduhvata.
Potrebna radna snaga moe da se obezbedi iz potencijala preduzea ili angaovanjem
novih radnika. Kada se razmatra zapoljavanje novih radnika potrebno je ukazati na
raspoloivost radne snage na izabranoj lokaciji i ukazati na kriterijume koji e se koristiti
prilikom izbora radnika.
Novi poslovni poduhvati zahtevaju i obuku radnika, pa shodno tome u ovom delu je
potrebno prikazati ko e vriti obuavanje i potrebno vreme za obuku na konkretnim
radnim mestima.
b. Organizaciona struktura se najjasnije prikazuje pomou organizacione
eme. Ukoliko preduzea planiraju promenu broja zaposlenih i organizacione strukture,
potrebno je pored inicijalne prikazati organizacionu strukturu u budunosti.
Prikazivanje organizacione strukture u velikoj meri zavisi od broja zaposlenih. Ukoliko se
radi o preduzeima sa manjim brojem zaposlenih, svako radno mesto se moe
pojedinano navesti. Kod veih i sloenijih projekata navode se hijerarhijski najvanije
organizacione celine.
U organizacionoj emi se pored funkcije kljunih menadera upisuje njihovo ime i prezime.
c. Zbog injenice da ni najbolja ideja nee biti realizovana bez ljudi sa
odgovarajuim znanjima i sposobnostima, posebna panja u poslovnom planu se
posveuje kljunim ljudima u preduzeu (pre svega menaderima najvieg nivoa ali i ostalim menaderima i strunjacima).
Za svaku kljunu osobu u preduzeu potrebno je prezentovati podatke koji dokazuju njeno umee da obavi predviene poslove. Preciznije, navode se podaci o dosadanjim
poslovima, znanje i iskustvo koje je relevantno za planirane poslove u preduzeu, kao i
iskustvo u samom preduzeu.

47

Ovi podaci se dopunjuju podacima o rezultatima koje su postigli u svom dosadanjem

radu, odnosno podaci o ostvarenom prihodu i profitabilnosti, veliini budeta kojim su
raspolagali, broju novo uvedenih prozvoda, broju podreenih, itd.
U dodatku poslovnog plana korisno je priloitii radne biografije kljunih ljudi u preduzeu
(CV).
2.2.4 Analiza zatite ivotne sredine i zatite na radu
Prilikom izrade biznis planova sve vie se angauju strunjaci iz oblasti ekologije. Profesionalno izraen ekoloki elaborat moe spreiti nastanak nekih izdataka za zatitu
ivotne sredine.
Prilikom izrade biznis planova, u delu o zatiti zivotne sredine neophodno je:
o analizirati negativne uticaje investicije na ivotnu sredinu,
o projektovati mere zatite ivotne sredine i
o oceniti ekoloku podobnost.
Odreeni investicioni poduhvat moe negativno uticati na ivotnu sredinu usled opasnih
materija i buke. Za svaki prepoznati negativni uticaj investicije za ivotnu sredinu
potrebno je predloiti zatitne mere. Poreenjem negativnih uticaja i mera zatite ivotne
sredine dobija se ocena ekoloke podobnosti.
Analiza zatite na radu vri se na isti nain kao i analiza zatite ivotne sredine. Celokupan postupak zatite na radu moe se podeliti u tri faze:
o identifikovanje potencijalnih opasnosti za radnike,
o projekcija mera zatite na radu kojima e se minimizirati prepoznate opasnosti i
o konana ocena mera zatite na radu (ocena o adekvatnosti zatite radne
snage).
Veina izdataka vezanih za zatitu ivotne sredine predstavaljaju investiciona ulaganja,
tako da uveavaju vrednost osnovnih sredstava. Za razliku od njih, mere zatite na radu
prevashodno imaju karakter tekueg troka.
2.3 Finansijski plan kao deo biznis plana
Odluka da se uloi odreena suma novca u konkretan investicioni projekat ima, u
isto vreme svoj negativni i pozitivni efekat. Pod uinjenom pretpostavkom da je kapital
kojim preduzee raspolae ogranien, bar u datoj taki vremena, odluka da se izgradi jo
jedan pogon ili kupi nova maina znai eksplicitno da uloeni novac nije vie raspoloiv
za izvrenje drugih projekata ija se realizacija moe, takoe smatrati prihvatljivom. To
predstavlja, svakako, negativnu implikaciju odluke o ulaganju. Sa druge strane, ta odluka
o ulaganju ima i svoje pozitivne efekte koji se ogledaju, manje ili vie, u merljivim

48

finansijskim koristima, u vidu poveanja prihoda ili snienja trokova, koji se oekuju od
eksploatacije izvrenog projekta u ekonomskom veku njegovog trajanja.26
Finansijski plan pored operativnog i marketing plana predstavlja najznaajniji deo
biznis plana. Njegov znaaj je u tome to se na osnovu kvantitativnih pokazatelja donosi
odluka o (ne)isplativosti realizacije planirane investicije. Takoe, na osnovu indikatora o
finansijskim performansama korsinici biznis plana donose odluku o tome da li e i na koji
nain podrati predloeni poslovni poduhvat. Glavna prednost kvantitativnog prikazivanja
injenica je u lakoj razumljivosti i uporedivosti.
Da bi finansijski plan bio sveobuhvatan potrebno je da sadri sledee delove:
1. investiciona ulaganja,
2. izvore finansiranja,
3. obraun rezultata poslovanja,
4. sintetike finansijske izvetaje,
5. finansijsku analizu,
6. pokazatelje efiksanosti,
7. analizu u uslovima neizvesnosti.
2.3.1 Investiciona ulaganja
Investiciona ulaganja predstvaljaju ulaganja sredstava od kojih se oekuju efekti u duem
vremenskom periodu. Mogu se podeliti na:
a. ulaganja u stalnu imovinu i
b. ulaganja u trajna obrtna sredstva.
Ulaganja u stalnu imovinu odnose se na ulaganja u odreena prava ili osnovna
sredstva koja e tokom dueg vremenskog perioda biti na raspolaganju preduzeu, iji
se efekti oekuju u duem periodu od jedne godine. Ulaganja u trajna obrtna sredstva
odnose se na vezivanje sredstava u periodu duem od jedne godine i predstavljaju razliku izmeu poslovanjem uslovljenih obrtnih sredstava (gotovine, potraivanja, zaliha) i
izvora obrtnih sredstava (obaveza). Ova sredstva se fiziki menjaju tokom trajanja projekta, pa nisu fiziki, ve su vrednosno vezana u preduzeu.
Ulaganja u stalnu imovinu se sastoje od:
a. nematerijalnih ulaganja i
b. ulaganja u osnovna sredstva.

26

Krasulja D, Ivanievi M, Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 3. Izdanje, 2001. godine, str. 263

49

Da bi se odreeno sredstvo smatralo nematerijalnim ulaganjem potrebno je da postoje

budue ekonomske koristi, kao to su poveanje prihoda ili sniavanje trokova. Za
izradu biznis planova najvanija su sledea nematerijlna ulaganja: koncesija, patent i
licenca.
Koncesija je pravni odnos kojim drava na odreeno vreme ustupa pravo
korienja prirodnog bogatstva, javnog dobra ili vrenja javne slube uz odreenu
nadoknadu. Patent je pravo kojim se titi primenljiv pronalazak koji predstavlja novo
tehniko reenje odreenog problema i koji se stie kupovinom od pronalazaa ili
sopstvenim ulaganjem u pronalazatvo. Licenca je isprava kojom nosilac patenta prenosi pravo korienja na drugo pravno lice.
Osnovna sredstva su materijalna sredstva koja preduzee koristi za obavljanje
svoje poslovne aktivnosti i za koja se oekuje da e biti u upotrebi due od jedne godine.
Osnovna sredstava se analitiki razlau na: objekte, tehnoloku opremu, hidro opremu,
elektro opremu, mainsku opremu, saobraajnice, zemljite, transportna sredstva,
raunarsku opremu i kancelarijsku opremu.
to se tie dinamika ulaganja u stalnu imovinu, povezana je sa zadovoljavanjem
principa vremenskog odreivanja ulaganja. Kljuni faktori koji opredeljuju operacionalizaciju principa vremenske odreenosti ulaganja su: visina ulaganja, terminski plan realizacije projekta, finansijski uslovi od strane dobavljaa i izvori finansiranja. Ukoliko postoje
spoljni izvori finansiranja neophodno je uraditi dve tabele u kojima se prikazuju dinamika
stvarnih ulaganja i dinamika ulaganja sa aspekta preduzea.
Trajna obrtna sredstva predstavljaju razliku izmeu poslovanjem uslovljenih obrtnih
sredstava i izvora obrtnih sredstava. Poslovanjem uslovljena obrtna sredstva su
prosena obrtna sredstva koja su tokom veka trajanja projekta vezana u preduzeu i koja
se sastoji iz:
a. prosenog nivoa zaliha
b. prosenog nivoa potraivanja od kupaca i
c. vezane gotovine.
Izvori obrtnih sredstava predstavljaju proseni deo obaveza koje preduzee tokom
godina odloeno plaa i na taj nain umanjuje iznos potrebnih obrtnih sredstava. Sastoje
se iz:
a. prosenog nivoa obaveza prema dobaljaima i
b. prosenog nivoa obaveza po osnovu plata.
Prikazana struktura, kako poslovanjem uslovljenih obrtnih sredstava, tako i izvora obrtnih
sredstava, nije nita drugo nego zadovoljenje principa namenskog odreivanja ulaganja
u trajna obrtna sredstva.

50

2.3.2 Obraun rezultata poslovanja

U ovom delu finansijskog plana prikazuju se prihodi i rashodi poslovanja koji zajedno
predstavljaju elemente bilansa uspeha.
Po MSFI i Zakonu o raunovodstvu i reviziji prihodi se definiu kao: bruto priliv
ekonomskih koristi u odreenom periodu, koje se ostvaruju iz redovnih aktivnosti
preduzea, kada ovi prilivi dovode do poveanja sopstvenog kapitala, osim onih plaanja
koje se odnose na unose vlasnika kapitala. Ovom definicijom nisu obuhvaeni svi prihodi, kao to su, na primer, dividende po osnovu ulaganja u drugo preduzee ili prihodi po
osnovu lizinga.
Prilikom izrade poslovnih planova projektuje se samo prihod iz redovnih aktivnosti,
dok se poveanje vrednosti zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda zanemaruje. Rashodi se definiu kao smanjenje ekonomskih koristi tokom obraunskog perioda,
koje se odraava kroz odliv, smanjenje sredstava ili poveanje obaveza, to za posledicu
ima smanjenje visine kapitala, osim smanjenja kapitala koja nastaju po osnovu
povlaenja iz poslovanja dela kapitala od strane vlasnika ili raspodele dobitka vlasnicima.
Rashodi tipinog proizvodnog preduzea obino su:
o trokovi sirovina i/ili repromaterijala,
o trokovi ambalae,
o zavisni trokovi nabavke,
o trokovi plata,
o amortizacija,
o trokovi energenata,
o trokovi investicionog odravanja,
o trokovi osiguranja,
o trokovi marketinga,
o trokovi platnog prometa,
o porezi i
o ostali trokovi poslovanja.
2.3.3 Sintetiki finansijski izvetaji
Osnovni sintetiki finansijski izvetaji su:
1. bilans uspeha
2. izvetaj o novanim tokovima i
3. bilans stanja.

51

U ovom delu biznis plana svi podaci su iskazani u novanim jedinicama. Sintetiki
izvetaji verodostojno treba da prikazuju ostvareni rezultat, finansijsku poziciju i promene
u novanim tokovima pravnog lica za koji se izvetaji rade. U biznis planu se osim ova tri
sintetika finansijska izvetaja radi i izvetaj o ekonomskom toku.
Bilans uspeha je finansijski izvetaj koji prikazuje prihode, rashode i rezultat koje
je preduzee ostvarilo u odreenom vremenskom periodu. Moe se raditi za bilo koji
vremenski period u zavisnosti od potreba i zahteva korisnika biznis plana. Najei
vremenski period za koji se radi bilans uspeha je kalendarska godina. U zavisnosti od
razlike izmeu ukupnog prihoda i ukupnog rashoda, u izvetaju se iskazuje bruto dobitak
ili gubitak.
Izvetaj o novanom toku (finansijskom toku) je dokument na osnovu koga se
procenjuje sposobnost preduzea da stvara gotovinu, kao i utvruju potrebe preduzea
za korienjem stvorene gotovine. Ovaj finansijski izvetaj prikazuje sve prilive i odlive
novanih sredstava u odreenom vremenskom periodu. Za izradu biznis planova ovaj
izvetaj obuhvata novane tokove u jednoj kalendarskoj godini.
Raunovodstveno iskazano, ukupni novani tok se sastoji iz:
o novanih tokova iz poslovnih aktivnosti,
o novanih tokova iz aktivnosti investiranja i
o novanih tokova iz aktivnosti finansiranja.
Bilans stanja je finansijski izvetaj koji prikazuje sredstva i izvore tih sredstava u
odreenom vremenskom periodu. Osnovna relacija koja pokazuje odnos sredstava
(aktive) i izvora tih sredstava (pasive) je:
Aktiva = Pasiva
Informativna uloga bilansa stanja je u tome to prua uvid u strukturu aktive i pasive,
tako da se na osnovu bilansa stanja stie uvid u:
o vrednost imovine kojom preduzee raspolae,
o visini zaliha i potraivanja,
o iznos najlikvidnijih sredstava (gotovine),
o vrednost kapitala,
o visini obaveza,
o ronost obaveza i sl.
U biznis planovima aktiva se sastoji iz stalne imovine i obrtnih sredstava a pasiva iz
kapitala i obaveza, pa se esto relacija bilansa stanja iskazuje na sledei
nain:
Aktiva = Kapital + Obaveze
U izradi biznis planova kapital se ne razlae na svoje sastavne komponente, odnosno ne
prikazuju se odvojeno rezerve i nerasporeena dobit.

52

Obaveze se dele na kratkorone i dugorone, u zavisnosti od toga da li se njihovo

izmirenje oekuje u narednoj godini ili za vie od 12 meseci.
Ekonomski tok je pomoni izvetaj, koji predstavlja osnovu za izraunavanje
pokazatelja efikasnosti ulaganja. Ukoliko se poslovni plan radi za interne potrebe, u
fokusu posmatranja je kapital. Postoje dve vrste ekonomskih tokova za koji mogu da
budu zainteresovani vlasnici kapitala:
o ekonomski tok sa aspekta vlasnika i
o ekonomski tok bez zaduivanja.
Poto odluka o realizaciji biznis plana zavisi od visine ovog pokazatelja, ekonomski tok
ima veliki znaaj u biznis planovima.
2.3.4 Finansijska analiza
Finansijska analiza predstavlja kvantifikovanje i ocenjivanje funkcionalnih odnosa koji
postoje izmeu razliitih bilansnih pozicija. Specifinost finansijske analize je u tome to
se odnosi na budue poslovanje.
U zavisnosti od obuhvata, finansijska analiza moe biti:
- parcijalna, obuhvatajui jedan ui segmenat poslovnih performansi preduzea ili
- kompleksna, obuhvatajui sve bitne poslovne performanse preduzea.
Parcijalna analiza vri se na osnovu racio brojeva, a kompleksna pomou Z testa27.
Osnovna svrha racio brojeva je da omogue ocenu finansijskog stanja preduzea
ili tendencija u promeni finansijskog stanja preduzea. Najznaajniji racio brojevi mogu
se svrstati u sledee grupe:
o pokazatelji likvidnosti,
o pokazatelji aktivnosti,
o pokazatelji finansijske strukture,
o pokazatelji rentabilnostii
o pokazatelji trine vrednosti.
o
polazatelji efikasnosti.
Za ocenu stanja konkretnog preduzea esto se koristi model poznat kao Z test,
koji je 1968. godine razvio Edvard Altman. Ovaj test se drugaije naziva predskaziva
bankrotstva, jer se pomou njega procenjuje finasijsko stanje preduzea i verovatnoa
likvidacije. Z test se vri u sledea 4 koraka:

27

Z test kod finansijske analize je razvio Edvard Altman 1968. koriste. Ovaj test se koristi za ocenu stanja nekog
preduzea. Drugaije ga nazivaju predskaziva bankrotstva jer procenjuje finansijsko stanje preduzea i
verovatnou likvidacije.

53

1. izraunava se 5 racio brojeva,

2. dobijeni racio brojevi se mnoe sa unapred odreenim multiplikatorima,
3. sabiraju se multiplikovani racio brojevi i
4. uporeuje se dobijeni zbir multiplikovanih racio brojeva sa unapred odreenim
standardima.
Racio brojevi koji se koriste u modelu su:
o odnos neto obrtnih sredstava i ukupnih sredstava,
o odnos nerasporeene dobiti i ukupnih sredstava,
o odnos izmeu poslovnog rezultata i ukupnih sredstava,
o odnos izmeu trine vrednosti kapitala i obaveza i
o odnos izmeu prihoda od prodaje i ukupnih sredstava.
Finansijski racio (koeficijent, indikator, pokazatelj) je indeks koji povezuje dva
raunovodstvena broja, a dobija se deljenjem jednog broja drugim.28
2.3.5 Pokazatelji likvidnosti
Likvidnost predstvalja sposobnost preduzea da izmiri svoje kratkorone obaveze o
roku. Informacije o obrtnim sredstvima i kratkoronim obavezama se nalaze u bilansu
stanja, tako da se jedino ovaj izvetaj koristi prilikom izraunavanja ovih pokazatelja.
Najznaajniji pokazatelji likvidnosti su:
a. opti racio likvidnosti
b. neto obrtna sredstva i
c. rigorozni racio likvidnosti.
Neto obrtna sredstva pokazuju deo obrtnih sredstava koja preostaju po pokriu
kratkoronih obaveza, odnosno predstvaljaju dugorone izvore finansiranja obrtnih
sredstava.
Direktna veza izmeu opteg racia likvidnosti i neto obrtnih sredstava najbolje se moe
uoiti iz sledeih obrazaca:
Opti racio likvidnosti > 1 Neto obrtna sredstva > 0
Opti racio likvidnosti = 1 Neto obrtna sredstva = 0
Opti racio likvidnosti < 1 Neto obrtna sredstva < 0

28

James C. Van Horne, John M. Wachowicz, JR., Osnovi finansijskog menadmenta, Data Status, Beograd, 2007,
str.132

54

Rigorozni racio likvidnosti predstvalja stroiji test tekue likvidnosti od opteg racia
likvidnosti. Da bi se utvrdio rigorozni racio likvidnosti, iz gotovine se moraju izdvojiti
likvidna sredstva, koja ine gotovina i kratkorona potraivanja. Iz likvidnih sredstva se
izuzimaju zalihe, jer je due vremena potrebno za njihovi konverziju u gotovinu.
2.3.6 Pokazatelji aktivnosti
Brojni pokazetelji aktivnosti mogu se podeliti u dve grupe. Prva grupa pokazatelja
oslikava osnovne karakteristike nabavnog i prodajnog procesa i najvaniji pokazatelji iz
ove grupe su:
o koeficijent obrta kupaca i
o koeficijent obrta dobavljaa.
Koeficijent obrta kupaca pokazuje koliko na jednu novanu jedinicu nenaplaenog
salda potraivanja od kupaca preduzee ostvaruje ukupnog prihoda u toku godine.
Na osnovu koeficijenta obrta kupaca moe se izraunati proseno vreme trajanja jednog
obrta sredstava angaovanih u potraivanjima od kupaca.
Koeficijent obrta dobavljaa utvruje se kao odnos vrednosti ukupnih godinjih
nabavki na kredit i salda dobavljaa na kraju godine. Pokazuje koliko je na jednu
novanu jedinicu naplaenih obaveza prema dobavljaima vrednost ukupne nabavke na
kredit.
Druga grupa pokazatelja aktivnosti prua uvid u efikasnost korienja sredstava
preduzea. U zavisnosti od sredstava iju efikasnost izraavaju ovi pokazatelji mogu, na
primer, biti:
a. koeficijent obrta sopstvenih sredstava,
b. koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava,
c. koeficijent obrta obrtnih sredstava i dr.
2.3.7 Pokazatelji finansijske strukture
Cilj analize finansijske strukture je sagledavanje odnosa sopstvenih i pozajmljenih
izvora finansiranja u ukupnim poslovnim sredstvima preduzea, tj. odnos osnovnih
pozicija pasive bilansa stanja.
Najznaajniji pokazatelji iz ove grupe su:
o odnos pozajmljenih i ukupnih izvora sredstava i
o odnos dugoronih i ukupnih izvora.
Ne postoji jasan standard odnosa ukupnih i pozajmljenih sredstava, ali se moe rei
da se sve dok je kamata na obaveze manja od prinosa na pozajmljena sredstva
ostvaruje se cilj svakog investitora da tuim sredstvima uvea kapital. Meutim,

55

poveanje stepena zaduenosti ima svoju granicu iznad koje dalje zaduivanje moe da
ugrozi opstanak preduzea.
Odnos dugoronih i ukupnih izvora sredstava pokazuje uee dugoronih izvora u
ukupnim izvorima sredstava.
U drugu grupu pokazatelja finasijske strukture spadaju pokazatelji koji izraavaju
stepen pokria finansijskih obaveza poslovnim prihodom. U okviru ovih pokazatelja za
poslovni plan najznaajniji je koeficijent pokria rashoda na ime kamate koji odraava
optereenost poslovnog dobitka finansijskim rashodima na ime kamate.
2.3.8 Pokazatelji rentabilnosti
Analiza rentabilnosti se zasniva na analizi projektovanog neto novanog toka u bilansu
toka gotovine ili dinamikim pokazateljima rentabilnosti, kao i na analizi prelomne take
rentabilnosti.29
U analizi rentabilnosti koriste se dve grupe pokazatelja.
Prvu grupu ine pokazatelji koji izraavaju parcijalnu rentabilnost, a utvruju se na
osnovu podataka iz bilansa uspeha. Najvaniji pokazetelji iz ove grupe su:
o stopa poslovnog dobitka,
o stopa neto dobitka i
o koeficijent efikasnosti.
Ukoliko je koeficijent efikasnosti manji od 1, moe se rei da je preduzee u krizi.
Poeljno je da preduzee ima visok koeficijent efikasnosti, ali to nuno ne znai da
preduzee ostvaruje i visoku stopu prinosa.
Drugu grupu pokazatelja ine indikatori globalne rentabilnosti, a za njihovo
utvrivanje koriste se podaci iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Najvaniji pokazatelji
rentabilnosti iz ove grupe su:
o stopa prinosa na ukupna sredstva i
o stopa prinosa na sopstvena sredstva.
Stopa prinosa na ukupna sredstva pokazuje koliko je preduzee ostvarilo neto dobiti na proseno angaovana sredstva.
Ovaj pokazatelj zanemaruje strukturu izvora sredstava, obzirom da izraava visinu ostvarene neto dobiti na sopstvena i pozajmljena sredstva.
Stopa prinosa na sopstvena sredstva pokazuje visinu ostvarenog neto dobitka na
proseno anagaovana sopstvena sredstva.

29

Prof. dr Stanii M, Prof. Dr Stanojevi Lj., Evaluacija i rizik, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008, str. 70

56

2.3.9 Pokazatelji trine vrednosti

Pokazatelji trine vrednosti preduzea imaju veliki znaaj za poslovne planove koji
se rade za potrebe vlasnika kapitala. Na osnovu ovih pokazatelja, uz pretpostvaku da je
jasno definisana podela raspodele rezultata preduzea, u poslovnim planovima mogue
je prikazati stvarne koristi koje bi od aktiviranja investicije imali vlasnici preduzea.
U ove pokazatelje spadaju:
a. neto dobitak po akciji i
b. knjigovodstvena vrednost po akciji.
Neto dobitak po akciji pokazuje ostvareni neto dobitak po jednoj akciji i ne zavisi od
toga da li e se neto dobitak u obliku dividende raspodeliti vlasnicima ili akumulirati u
preduzeu.
Knjigovodstvena vrednost po akciji pokazuje visinu sredstava preduzea po jednoj akciji.
2.3.10 Pokazatelji efikasnosti
Poto se na osnovu finansijskog plana donosi konana odluka o (ne)isplativosti
realizacije poslovnog poduhvata i kako se ova odluka iskljuivo zasniva na projektovanoj
efikasnosti i efektivnosti investicije, pokazatelji efikasnosti imaju veliki znaaj u biznis
planu. Ovi pokazatelji pruaju najznaajnije informacije iz finansijskog plana.
Pokazatelji efikasnosti investicije mogu se podeliti u dve grupe: statiki i dinamiki.
Ova podela izvrena je u zavisnosti od toga da li pokazatelji uvaavaju vremensku
vrednost novca.
Diskontna stopa izraava sutinu koncepta vremenske vrednosti novca. U
poslovnim planovima se diskontna stopa primenjuje za svoenje na sadanju vrednost
na dan (datum) koji prethodi aktiviranju investicije i primenjuje se na:
o investiciona ulaganja i
o neto prilive.
Specifinost izraunavanja sadanje vrednosti investicionih ulaganja je u tome
to su neka ulaganja izvrena pre, a neka posle trenutka na koji se rauna sadanja
vrednost. Po pravilu, ulaganja koja se finansiraju iz sopstvenih izvora nastaju pre, a
ulaganja koja se finansiraju iz spoljnih izvora, posle dana na koji se rauna sadanja
vrednost.
U kontekstu izrade poslovnih planova diskontna stopa se definie kao
korektivna stopa kojom se ulaganja i neto prilivi iz ekonomskog toka svode na
sadanju vrednost, odnosno na vrednost na dan koji prethodi aktiviranju
investicije.

57

Kljuno pitanje je kolika treba da bude visina diskontne stope. Zajednika

metodologija odreuje visinu diskontne stope na sledei nain: Uzimajui u obzir
injenicu da se celokupni obraun radi na temelju stalnih cena, to se i diskontna stopa
odreuje kao ponderisana aritmetika sredina realnih kamatnih stopa na izvore
finansiranja, iji se minimum definie kao drutveni parametar (8%). Pri tome treba
naglasiti da, ako je ovako izraunata individualna diskontna stopa vea od 8%, potrebno
je uvaiti ovu viu, a ako je individualna diskontna stopa nia od 8%, potrebno je
uvaavati stopu od 8%:
Statiki pokazatelji efikasnosti investicija zanemaruju vremensku vrednost novca.
Najznaajniji su:
o period povraaja,
o proseni period povraaja i
o reciproni period povraaja.
Period povraaja pokazuje neophodno vreme da se iz neto priliva iz ekonomskog
toka nadokonade (pokriju) sva investiciona ulaganja. Odnosno, to je vremenski period u
kome se suma neto priliva izjednaava sa visinom ukupnih ulaganja.
Period povraaja ima iste nedostatke kao i diskontovani period povraaja. Pored
toga, njegov nedostatak je i zanemarivanje vremenske vrednosti novca. Taj nedostatak
se ogleda u nejasnom definisanju poetnog momenta od kada se rauna period
povraaja. Prednost ovog pokazatelja je to je lako razumljiv i to kao i diskontovani period povraaja odraava rizinost projekta.
Za razliku od perioda povraaja, proseni period povraaja ne posmatra samo neto
prilive iz ekonomskog toka do perioda povraaja, ve celokupne neto prilive u toku
trajanja projekta.
Proseni period povraaja se zasniva na pretpostavci da je proseni godinji neto
novani tok zadovoljavajua aproksimacija stvarno oekivanih neto novanih tokova po
pojedinim godinama. Meutim, ak i kada se zanemari vremenski period uhodavanja,
izneta pretpostavka je nerealna zbog znaajnog neto priliva koji se ostvaruje u poslednjoj
godini naplatom rezidualne vrednosti.
Da bi proseni neto priliv bio priblian veliinama neto priliva u konkretnim godinama
neophodno je da budu ispujeni sledei uslovi:
- da je vek trajanja projekta dovoljno dug da bi se minimizirao ostatak vrednosti stalne
imovine, odnosno da vei izbor nabavne vrednosti stalne imovine bude amortizovan, da
su karakteristike proizvodnog procesa, politika prema kupcima i ostalo faktori koji utiu
na iznos trajnih obrtnih sredstava takvi, da ne zahtevaju visok iznos sredstava vezanih za
reprodukciju i da nema znaajnih oscilacija pre i po dostizanju punog stepena korienja
kapaciteta.

58

Reciproni period povraaja dovodi u vezu statike i dinamike pokazatelje

efikasnosti. Izraunava se kao kolinik prosenog neto priliva i visine ulaganja.
Da bi reciprona vrednost perioda povraaja korespondirala internoj stopi rentabilnosti
neophodno je da budu ispunjeni svi ve navedeni uslovi pribline jednakosti prosenog
neto priliva i iznosa neto priliva u konkretnim godinama.
Dinamiki pokazatelji efikasnosti uvaavaju koncept vremenske vrednosti novca, i
tu spadaju:
o neto sadanja vrednost,
o indeks rentabilnosti,
o intena stopa rentabilnosti i
o diskontovani period povraaja.
Neto sadanja vrednost je razlika sadanje vrednosti neto priliva i sadanje
vrednosti investicionih ulaganja.
Neto sadanja vrednost pokazuje razliku (pozitivnu ili negativnu), iskazanu u novanim
jedinicama sadanje vrednosti izmeu kumulativnog neto priliva konkretnog ulaganja i
kumulativnog neto priliva alternativnog ulaganja koji ostvaruje godinji prinos na nivou
diskontne stope.
Osnovni kriterijum za prihvatanje nezavisnih investicionih projekata jeste da je njihova
NSV > 0 ili u graninom sluaju jednaka nuli. Neto sadanja vrednost je vea od nule
kada je sadanje vrednost neto priliva vea od sadanje vrednosti investicionih ulaganja,
odnosno projekat ostvaruje vee neto prilive od ulaganja neophodnih za njegovu
realizaciju. Ako je neto sadaanje vrednost manja od nule nezavisni projekat se
odbacuje. Ukoliko se radi o meusobno iskljuivim projektima, prihvata se onaj koji ima
veu neto sadanju vrednost.
Indeks rentabilnosti predstavlja odnos neto sadaanje vrednosti projekta i
sadanje vrednosti ulaganja u projekat.
Indeks rentabilnosti pokazuje koliki procenat od investicionog ulaganja u razmatrani
projekat bi mogao da se uloi u finansiranje drugog projekta korienjem sredstava
ostvarenim na kraju veka trajanja projekta.
Interna stopa rentabilnosti je diskontna stopa koja sadanju vrednost oekivanog
novanog toka od eksploatacije projekta u veku njegovog trajanja izjednaava sa
sadanjom vrednou ulaganja. Odnosno to je ona diskontna stopa koja izjednaava
neto sadanju vrednost projekta sa nulom.
Interna stopa rentabilnosti pokazuje prosenu stopu godinjeg prinosa na angaovani
kapital koji se u toku trajanja projekta ostvaruje na sadanju vrednost ulaganja. Osnovni
kriterijum za prihvatanje nezavisnih investicionih projekata je da je njihova interna stopa
rentabilnosti vea od diskontne stope ili u graninom sluaju jednaka diskontnoj stopi.

59

Ukoliko se radi o meusobno iskljuivim projektima, prihvatljiviji je onaj sa veom

internom stopom rentabilnosti.
Izmeu NSV i IRR postoji dirtektna veza koja se moe prikazat i na sledei nain:
NSV > 0IRR > d
NSV = 0IRR = d
NSV < 0IRR < d
Diskontovani period povraaja pokazuje vreme neophodno da sadanja vrednost
neto priliva iz ekonomskog toka pokrije sadanju vrednost investicionog ulaganja.
Osnovni nedostatak ovog pokazatelja je to ne rauna sa celokupnim vekom trajanja
projekta, ve samo do momenta povraaja sadanje vrednosti investicionih ulaganja. Iz
tog razloga, na osnovu ovog pokazatelja se ne moe ustanoviti stvarna rentabilnost
ulaganja.
2.3.11 Ocena u uslovima neizvesnosti
Analiza neizvesnosti je jedan od veoma vanih delova celokupnog biznis plana, jer
se na osnovu nje ocenjuje rizinost projekta. Visina rizika je u finansijama tesno
povezana sa visinom prinosa. Prinos i rizik su dve strane iste medalje. Izmeu njih
postoji visoka meuzavisnost i relacija po kojoj je vei rizik povezan sa veim prinosom i
manji rizik sa manjim prinosom.30
Za ovu analizu koriste se razliiti metodi koji se mogu podeliti na: statike i dinamike.
Statiki metodi se zasnivaju na podacima iz jedne godine u roku trajanja projekta.
Najpoznatiji je metod prelomne take ili metod praga rentabilnosti ili metod prelomne
take rentabilnosti.
Analiza troak-prihod-dobit podrazumeva utvrivanje tkz. prelomne take.31
Prelomna taka rentabilnosti pokazuje apsolutnim ili relativnim brojevima
iskazanu veliinu posmatranog elementa (vrednost proizvodnje, obim proizvodnje i sl.),
pri kojoj se ukupni prihodi izjednaavaju sa ukupnim rashodima.
Primena metoda prelomne take rentabiliteta podrazumeva da se:
o odabere godina posmatranja,
o trokovi podele na fiksne i varijabilne,
o izrauna vrednosna prelomna taka rentabiliteta,
o odaberu parametri koji e se analizirati,
o izraunaju prelomne take rentabiliteta za svaki od posmatranih
parametara i
30

Prof. dr Eri D. Dejan, Finansijska trita i instrumenti, igoja tampa, Beograd, 2003, str. 147
Prof. dr Petrovi Z., Upravljako raunovodstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.,str. 204

31

60

o grafiki prikae rezultat analize.

Vrednosna prelomna taka rentabiliteta predstavlja visinu ukupnog prihoda kada
se on izjednaava sa ukupnim trokovima i izraunava se po obrascu:

Kontribuciona dobit pokazuje ostatak prihoda za pokrivanje fiksnih trokova i za

ostvarivanje bruto dobiti i predstavlja razliku izmeu ukupnog prihoda i varijabilnih
trokova. Stopa kontribucione dobiti moe se izraunati po sledeim obrascima:

ili

pri emu se stopa varijabilnog troka rauna po obrascu:

Parametri koji se posmatraju u sklopu analize praga rentabiliteta su:

o stepen korienja predvienog kapaciteta,
o koliinske prelomne take rentabiliteta i
o cenovne prelomne take rentabiliteta.
Kapacitetna prelomna taka rentabiliteta pokazuje stepen korienja
predvienog kapaciteta pri kome se ukupni prihodi izjednaavaju sa ukupnim rashodima.
Uporeivanjem ovog kapaciteta sa planiranim donosi se zakljuak o elastinosti
investicionog projekta u pogledu stepena korienja kapaciteta. Kapacitetna prelomna
taka rentabiliteta se rauna po obrascu:

61

Koliinska prelomna taka rentabiliteta pokazuje fiziki obim proizvodnje pri kome se ukupni prihodi izjednaavaju sa ukupnim rashodima i moe se raunati po obrascima:

ili

Cenovna prelomna taka rentabiliteta pokazuje cenu proizvoda pri kojoj se

ukupni prihodi izjednaavaju sa ukupnim rashodima i izraunava se po obrascu:

Procentualna prelomna taka rentabiliteta moe se primeniti kod svih projekata, dok se
koliinska i cenovna taka rentabiliteta mogu utvrditi samo kod preduzea koja imaju
homogen proizvodni asortiman. Meutim, ne znai da se koliinska i cenovna taka rentabiliteta ne mogu utvrditi parcijalno za pojedinane proizvode iz proizvodnog asortimana. Koliinska prelomna taka rentabiliteta za svaki proizvod iz asortimana se izraunava
na isti, ve objanjen nain, kao i za jedan proizvod. Utvrene koliine pokazuju obim
proizvodnje (prodaje) pri kome su prihodi jednaki rashodima uz identino relativno
sniavanje stepena korienja kapaciteta za sve proizvode iz asortimana.
Cenovna prelomna taka rentabiliteta za nezavisno posmatran proizvod zahteva prihvatanje sline pretpostavke, odnosno pretpostavku o identinoj relativnoj promeni cena za
sve proizvode iz asortimana. Za svaki pojedinani proizvod iz asortimana moe se
izraunati po obrascu:

Kako se cena kotanja proizvoda ne izraunava, cenovnu prelomnu taku rentabiliteta ne

treba razumeti kao cenu koja izjednaava prihode i rashode konkretnog proizvoda, ve
kao mogunost identine relativne promene cena svih proizvoda iz asortimana koje dovode do izjednaavanja prihoda i rashoda zbirno posmatranog asortimana, odnosno
preduzea.

62

Dinamiki metodi prate promene najvanijih elemenata projekta po godinama

njegovog veka trajanja. Najpoznatiji je metod analize osetljivosti. On ima za cilj da
pokae kakvi e biti rezultati projekta ukoliko u realnom poslovanju doe do promene vrednosti kritinih parametara u odnosu na vrednosti projektovane u biznis
planu.
Analiza osetljivosti u biznis planovima pokazuje promenu pokazatelja efikasnosti investicionih ulaganja usled promene ulaznih parametara. Moe se primeniti na dva razliita
naina, koji su poznati pod nazivima:
o parametar po parametar i
o scenario analiza.
Parametar po parametar se odnosi na praenje promene pokazatelja efikasnosti
investicije usled nezavisne promene jednog parametra. Parametri mogu da budu svi
inioci koji utiu na visinu investicije, prihode ili rashode, kao to su:
o
o
o
o
o

visina pojedinih ulaganja,

trokovi radne snage,
trokovi sirovina, repromaterijala i energije,
prodajna cena proizvoda,
obim prodaje i sl.

Scenario analiza zasniva se na pretpostavci da promena jednog parametra utie

na promenu drugih parametara. Koristi se kod projekata kod kojih postoji visok stepen
povezanosti izmeu prihoda i pojedinih kategorija trokova.
Analiza osetljivosti, nezavisno od primenjenog naina analize, najee se vri tako
to se pored projektovanog (najverovatnijeg) pretpostavlja najpovoljniji (optimistiki) i
najnepovoljniji (pesimistiki) novani tok, koji projekat moe da ostvari u ekonomskom
veku njegovog trajanja a zatim se proraunava efekat promene parametara na pokazatelje efikasnosti investicije u sluaju realizacije najverovatnijeg, optimistikog i
pesimistikog scenarija.

63

III DEO
ANALIZA BIZNIS PLANA PREDUZEA U PROCESU
ODOBRAVANJA KREDITA

64

3. ANALIZA BIZNIS PLANA PREDUZEA U PROCESU ODOBRAVANJA KREDITA

KOD POSLOVNE BANKE
Biznis plan predstavlja najvaniju polaznu osnovu za banku prilikom evaluiranja
kreditnog zahteva start up kompanije, u cilju realizovanja dugoronog investicionog
projekta ili pak, formiranja poetnog volumena obrtnog kapitala. Biznis plan je bitan i
prilikom donoenja odluke o kreditiranju kompanije koja dui niz godina uspeno posluje
na tritu, a ima nameru da uplovi u potpuno novu delatnost ili pak, eli da uvede nov
proizvod u svoj proizvodni program.
3.1 Eksterni izvori finansiranja
Finansijsko planiranje je prvi korak koji preduzee treba da preduzme kada eli da
se zadui. To planiranje mora da se bazira na injenicama koje proizilaze iz evidencija
samog preduzea, ukoliko eli da dobije zajam i da ga na profitabilan nain iskoristi.
Preduzee R packaging pre nego to je razmiljalo o zaduivanju, procenilo je
kakva su mu sredstva potrebna. U pitanju su dugorona finansijska sredstva.
Dugoroni (investicioni) kredit obino se otplauje iz zarada, kada se investicija, za
koju je ovaj kredit uzet, uspeno aktivira. Kapital preduzea formiran ulaganjem
suvlasnika (ortaka) ne vraa se kao kredit, ve se kroz ostvareni biznis oplouje i tako
oploen postepeno vraa vlasniku u vidu profita.
Nakon odranog sastanka na kome su bili prisutni svi relevantni segmenti
(organizacioni delovi-sektori preduzea), zakljueno je da su im potrebni eksterni izvori
finansiranja. Potrebe su segmentirali potrebama za investicionim kreditom.
Investicioni kredit je dugoroni kredit za finansiranje ulaganja u stalnu imovinu i
trajna obrtna sredstva. Investicioni kredit se odobrava na osnovu investicionog projekta
(drugo ime za biznis plan) kojim se dokazuje trina valjanost, rentabilnost i likvidnost
projekta uz iskazivanje ukupnog obima ulaganja i strukture izvora finansiranja (sopstveni
izvori, dugoroni krediti i eventualno drugi izvori).
Banka ispituje valjanost investicionog projekta sama ili to poverava specijalizovanim
organizacijama za to (npr. Specijalizovanim institutima). Ako je investicioni projekat
prihvatljiv, ispituje se i kreditni bonitet investitora i ako je i on prihvatljiv, banka odobrava
dugoroni investicioni kredit. U toku izvoenja investicija po investicionom projektu
kamata se ne plaa iako je banka obraunava. To je tkz. interkalarna kamata koja
poveava glavnicu odobrenog dugoronog kredita i nematerijalna (osnivaka ulaganja).
Moe se ugovoriti i odloeni rok plaanja posle zavretka izgradnje (ulaganja) po
investicionom projektu od na primer 2 do 3 godine (grejs period).32
U trenutnoj recesiji, inovacije po pitanju proizvoda i fleksibilnost u pristupu
klijentovim potrebama stvaraju nove atraktivne mogunosti finansiranja, otvarajui
32

Rodi J, Filipovi M, Poslovne finansije, Beogradska poslovna kola u Beogradu, Beograd, 2006. godina

65

bankama anse za profitom, kao i pozicijom u kojoj postaju vie nego ikada orijentisane
ka klijentima. Stvara se veoma tesna veza kojom se klijent dugorono vee za banku. 33
Grejs period je odredba u veini kreditnih ugovora i ugovora iz osiguranja koja
omoguava da plaanje bude primljeno posle odreenog vremena, tj. posle stvarnog
datuma dospea. Tokom ovog perioda nee se naplaivati zatezne kamate, a kasno
plaanje nee rezultirati otkazivanju kredita.34 Tipian grejs period je 15 dana .
Istraivanje trita sirovina, odnosno nabavke repromaterijala kao i njegova analiza,
posluili su kao osnova preduzeu R packaging za odreivanje potrebe za obrtnim
sredstvima za tekuu 2014 poslovnu godinu.
Finansijski konsultant je na sastanku izneo svoje miljenje da e naredna poslovna
godina i pored negativnih kretanja na tritu i premanentne nelikvidnosti, biti stabilna po
pitanju rezultata, jer je osigurana mrea kupaca i dobavljaa.
Kredit za obrtna sredstva e biti usmeren u finansiranje nabavke najkvalitetnijeg
inputa, odnosno otpadne plastine ambalae visokog stepena istoe kod koje je
izvrena separacija. Nabavka e biti kontinuirana u dogovoru koji je postignut sa JP
Gradska istoa Beograd, i sa drugim manjim renomiranim sakupljaima sa domaeg
trita koji imaju viegodinje iskustvo.
Efekti koji se oekuju od nabavke a koji su uslovljeni korektnom saradnjom, su pre
svega rabati na avansne uplate u iznosima i do 5%. Plan preduzea R packaging je da
deo kredita usmeri na avansnu uplatu dobavljaima inputa i time obezbedi rabat koji e
biti knjien kao pozicija vanrednih prihoda bilansa uspeha preduzea. Takoe je u planu
preduzea, da ovim nabavkama obezbedi nesmetanu i kontinuiranu reciklau i
proizvodnju, tako to e blagovremeno dopunjavati lager u magacinu sirovina.
Poslovna dobit je projektovana na nivou dovoljnom za uredan otplatni kapacitet
preduzea tj. na mesenom nivou, poslovna mara je dovoljna da pokrije trokove rata i
kamata kratkoronog kredita.
Dugoroni kredit za trajna obrtna sredstva e biti usmeren na finansiranje instalacije
linije za reciklau, separaciju i proizvodnju, a to podrazumeva angaovanje veeg broja
strunih lica (trokovi najkvalitetnijih inenjera i tehnologa), zatim e biti usmerena na
trokove istraivanja trita, trokove prodajnog trita, trokovi analize kapaciteta i
sposobnosti postojeeg pogona, trokovi analize i nabavke potrebnih sirovina, trokove
supstitucije vremena potrebnog za marketinki prodor proizvoda na tritu.

33

By extending their reach to cover their customers' end-to-end supply chain, trade banks improve their bottom line
and strengthen ties with their customers (source: Carswell, Kitt, Product Manager and Executive Consultant within
CGI's Trade Services Group., Supply Chain Finance: A new way for trade banks to strengthen customer relationships, 2007)
34
http://www.investopedia.com/terms/g/grace_period.asp

66

Finansijki konsultant preduzea je i u ovoj varijanti procenio otplatni kapacitet na

dug rok, a uzimajui u obzir i sumu prethodnog kredita (kratkoronog kredita za obrtna
sredstva). Pokazatelj koji je bitan za sagledavanje otplatnog kapaciteta preduzea
na dug rok jeste poslovna dobit preduzea uveana za amortizaciju. Preduzee ima
nameru da ovaj kredit vraa iz priliva tekueg poslovanja a nikako da se oslanja na
projekciju potencijalnih prihoda kao efekata predmetne investicije.
Uzimajui u obzir znaajnost, aktuelnost i perspektivnost delatnosti preduzea R
packaging kojom namerava da se bavi u budunosti uz postojee olakice drave,
odlueno je i da se investira pre svega u nabavku tehnike i pogonske opreme od
poznatog dobavljaa.
Interne projekcije su pokazale da bi u toj varijanti najpogodniji investicioni kredit bio
za 70% potrebnih sredstava na 7 godina otplate sa godinjom kamatom od 8% i uz 12
meseci grejs perioda, ukljuujui i 30% sopstvenih sredstava.
Prethodna pomenuta ronost kredita je znaajna iz razloga to je preduzeu
potrebno 12 meseci da bi investiciju doveo na nivo sa koga bi sama sebe otplaivala. U
startu bi sredstva kontra nalozima platnog prometa bila usmerena ka renomiranom
proizvoau opreme. Budui da preduzee R packaging eli da uestvuje sa 30%
sopstvenih sredstava u investiciji a da je u sutini to i zahtev poslovne banke, odlueno
je da se akumulirana gotovinska sredstva koja se nalaze na depozitnim raunima kod
ostalih banaka preusmere u pomenute svrhe.
Analitiari preduzea su procenili da e prinosna mo investicije, u najstresnijem
scenariju biti dovoljna da pokrije sopstvene trokove, a vie su nego izvesna oekivanja
da prinos investicije bude dovoljan za pokrie prethodno pomenutih kredita.
U pitanju je obezbeen kredit koji podrazumeva davanje dela ili celokupne aktive
kao zalog kreditoru. Banka kod odobravanja kredita trai odgovarajue materijalno
obezbeenje (menice, irante, garancije, hipoteke), da bi na taj nain zatitila svoj kapital
i svoje deponente od rizika koji prati poslovne situacije, koje se u preduzetnikom poslu
deavaju, ak i kada su anse za uspeh preduzetnikog posla stvarno velike. Ovaj tip
kredita je uobiajeni u privrednom sistemu, a instrumenti obezbeenja kredita imaju
sledee karakteristike:

Menica - Pismeni dokument, izdat u strogo zakonskoj formi, u kome se izdavalac

(trasant) obavezuje da e u roku isplatiti odreeni iznos, ili pak poziva drugo lice (trasata)
da izvri tu isplatu. Postoji vie vrsta menica. Jedna od njih je sopstvena - kada se
izdavalac obavezuje da e sam izvriti isplatu, dok je vuena ona kojom izvrilac poziva
drugo lice, odnosno trasata da izvri isplatu. Blanko menica je neispunjen menini
obrazac snabdeven potrebnim potpisima i zakonski moe postati menica im se ispune
ostali bitni podaci. Blanko menica se upotrebljava za obezbeenje zajma pojedinca ili
organizacije - ako dunik normalno otplauje zajam, pri izvrenoj potpunoj uplati blanko
menica se vraa dunicima. Ali ako dunik prestane sa otplatama blanko menica se
popunjava na ostatak duga, a dug se isplauje po meninom postupku. Sve izjave u vezi

67

sa menicom daju se napismeno i potpisano na menici, a svaki potpisnik na menici je i

obaveznik.

Garancija - Pismena ugovorna obaveza jednog saugovaraa prema drugom da e

snositi rizik nekog posla, odnosno nadoknaditi tetu. Garancija moe biti novana i
stvarna. Posebna vrsta garancije jeste jemstvo.

Hipoteka - Hipoteka je zalono pravo na nepokretnosti, koje ovlauje poverioca

da, ako dunik ne isplati dug o dospelosti ili ako doe do povrede druge obaveze koja
aktivira hipoteku, zahteva naplatu potraivanja obezbeenog hipotekom iz vrednosti
nepokretnosti, pre obinih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u
ijoj svojini se nepokretnost nalazi.35
U poslednje vreme poslovne banke sve ee ugovaraju odreene zatitne
klauzule koje su esto za banku vanije od ugovorenih instrumenata obezbeenja
vraanja kredita. Zbog poveanog kreditnog rizika na dugoroni kredit, kao u sluaju
R packaging-a, zatitne klauzule se primenjuju na ovu vrstu kredita.
Najee su sledee klauzule:
Preduzee se obavezuje da e u periodu trajanja kredita davati banci odreeni set
periodinih finansijskih izvetaja;
Preduzee se obavezuje da e za vreme korienja kredita drati sopstveni obrtni
kapital iznad odreenog minimalnog nivoa;
Preduzee ne sme da vri vee bilansne promene ili vlasnike transformacije bez
odobrenja banke;
Preduzee ne sme da ulazi u nova kreditna zaduenja odnosno da poveava u
znaajnijem iznosu fiksne aktive bez odobrenja banke;
Preduzee ne sme da kupuje vrednosne papire (sem dravnih papira) da ne bi
ulazilo u spekulativne transakcije36 koje bi mogle da znae poveanje kreditnog rizika;
Preduzee ne sme da ulazi u fuzije37 sa drugim preduzeima bez odobrenja banke
kreditora;
Ukoliko preduzee probije vrednosti odreenih indikatora na osnovu koje je
izvrena kreditna analiza (u pogledu profitabilnosti, obrta sredstava, strukture kapitala i

35

www.kamatica.com
Spekulativne transakcije preduzea su finansijske transakcije koje ukljuuju spekulativni rizik, gde eventualni neto
povratak ili konana cena nije poznata unapred.
37
Fuzija preduzea je postupak spajanja imovine najmanje (do tada) ekonomski i pravno samostalna preduzea u
jednu ekonomsku i pravnu celinu, pri emu najmanje jedno od njih prestaje da postoji (nestaje).
36

68

likvidnosti) mogu se primeniti ogranienja u pogledu isplate dividende akcionarima, plata

i bonusa menaderima firme.38
3.2 Podnoenje zahteva za kredit preduzea R packaging
Posle odranog sastanka izmeu R packaging-a i poslovne banke, stvorili su se
uslovi za otpoinjanje saradnje. Banka je dalje naloila samom preduzeu da otvori
tekui raun kod nje, kao i da priloi sva najbitnija dokumenta koja se trae u proceduri
apliciranja za kredit. Za otvaranje tekueg rauna, preduzeu su neophodna sledea
dokumenta:
1.

Zahtev za otvaranje tekueg rauna, popunjen, potpisan i peatiran od

strane ovlaenog lica (direktor);

2.

4 (etiri) primerka ugovora o otvaranju i voenju tekueg dinarskog i

tekueg deviznog rauna (2 primerka za banku i 2 za preduzee);

3.

Potrebno je bilo popuniti, potpisati i peatirati deponovane kartone (po

dva depo kartona, jedan dinarski, drugi devizni), na kojima su ovlaena
dva lica za potpisivanje dokumentacije, vezane za davanje ovlaenja
po pitanju priliva i odliva po tekuem raunu.

Otvaranje tekueg rauna je bio preduslov za otpoinjanje saradnje sa poslovnom

bankom, jer je uslov putanje i korienje sredstava kredita upravo postojanje tih rauna.
Od statusne dokumentacije preduzea za otvaranje tekueg rauna potrebno je
sledee:

Prvobitno reenje o registraciji, koje izdaje Agencija za privredne registre, prilikom

registrovanja kod nje, a prelaskom sa Trgovinskog suda;

Izvod iz Agencije za privrednje registre, overena fotokopija ili original koji nije
stariji od 3 meseca;

PIB ili Poreski identifikacioni broj, koji izdaje Poreska uprava;

OP obrazac original ili overena fotokopija, koji predstavlja spesimen potpisa lica
ovlaenih za zastupanje;

I fotokopije llinih karti vlasnika i zastupnika firme.

U pitanju su vrlo vana poslovna dokumenta na osnovu kojih se vri preliminarna

identifikacija poslovnog subjekta, a peat poslovnog subjekta i potpis direktora poslovnog
subjekta, predstavljaju garante verodostojnosti podataka.

38

Duani J.,Bankarstvo, Beogradska poslovna kola u Beogradu, Beograd, 2008. godine

69

Zahtev za kredit traioca kredita potpisan, popunjen i peatiran, sadri elemente

tipa:
Godina osnivanja preduzea
Broj zaposlenih
Pretena delatnost
Trini udeo
Trino okruenje
Konkurencija
Dravna regulativa
Povezivanje pravnih lica
Vlasnika struktura upravnog odbora
Pravna forma
Vrsta bankarskog proizvoda koji se trai
Iznos bankarskog proizvoda koji se trai.
Uz kreditni zahtev podnose se tabele najveih potencijalnih i postojeih kupaca
i dobavljaa, pomou kojih banka pokuava da u najboljoj meri sagleda trino
okruenje preduzea. Suma najveih kupaca, treba da bude identina u varijacijama +/20% pdv u ukupnim projektovanim prihodima od prodaje.
Sa druge strane strane, ukupna suma dobavljaa treba da bude jednaka sumi
materijalnih trokova, odnosno nabavnoj vrednosti realizovane robe u varijacijama +/20% pdv-a.
Preduzee treba da dostavi banci overenu fakturu, koja sadri dokaz o uplati
odreene sume kreditnom birou, i na osnovu nje banka je u mogunosti da povue
izvetaj iz kreditnog biroa, iji su osnovni elementi: matini broj, PIB, ime i prezime
direktora, JMBG direktora.
U pitanju je vrlo poverljiv dokument, u smislu da ako banka povue izvetaj iz kreditnog
biroa a nema predmetnu saglasnost preduzea kao klijenta, nainila je ozbiljan prekraj.
Pomenuti izvetaj iz kreditnog biroa sadri sve obaveze koje preduzee moe da ima
prema drugim bankama, a kao to su: krediti, bankarske garancije, dokumentarni
akreditivi, avali, eskonti, jemstva itd. Izvetaj pokazuje i urednost klijenta po predmetnim
proizvodima, kao i eventualne dane kanjenja. U izvetaju takoe postoje i evidencije o
blokadama tekuih rauna u istoriji poslovanja preduzea, u naem sluaju ona ne
postoji, s obzirom da je u pitanju novoosnovano preduzee.
Banke su u kreditnom birou oznaene po iframa ne po imenima, a dunost je
preduzea da da verodostojan podatak o banci izdavaocu proizvoda, kao i da identifikuje
proizvod koji ima kod date banke. Banka ima uvid o podacima kao to su: odobrena
suma, preostala suma za korienje, datum odobrenja, datum dospea.
Kada je u pitanju investicioni kredit, kao to je u ovom sluaju, potrebno je da se
priloi banci i kompletan investicioni elaborat, odnosno studija sluaja i studija
izvodljivosti.

70

Biznis plan je u dananje vreme polazna taka svih pregovora sa bankama i

drugim finansijskim institucijama. U konkretnom sluaju, budui da je preduzee u povoju
i da trai start up kredit, biznis plan je neophodan dokument, koji e pored osnovnih
informacija, prikazati i otplatni kapacitet, odnosno rentabilnost investicije.
Finansijski analitiar e predoiti biznis planom, da preduzee planira uvoz
najsavremenije opreme koja je viefunkcionalna, s obzirom da e omoguiti reciklau,
pranje PET-a i proizvodnju 3 vrste proizvoda namenjenih prodaji ve unapred poznatim
kupcima.
Prilikom ispitivanja trita koje je takoe obuhvaeno biznis planom, dolo se do
saznanja da je reciklaa otpadne plastine PET ambalae delatnost koja je slabo
zastupljena na ovim prostorima. Potujui unapred definisana pravila Evropske Unije
kojoj tei zemlja kao to je Srbija, uslovljeni smo da mislimo na ekologiju i da joj
doprinesemo tako to e se otvarati centri reciklae u naoj zemlji.
Opsena analiza trita i svih prikupljenih injenica, ukazuje na to da je ovaj biznis
zasnovan na realnim postavkama i dobro iskonstruisanim injenicama i da e svoju
snagu i otplatni kapacitet pokazati ve nakon prve godine poslovanja.
3.3 Analiza biznis plana preduzea kod Start up kreditiranja sa stanovita poslovne
banke
Nakon predatog zahteva za kredit sa obrazloenjem i dokumentacijom poslovnoj
banci, ulazi se u proceduralni deo oko izdavanja dugoronog finansijskog kredita za
nabavku opreme iz inostranstva. S obzirom da je u pitanju investicioni kredit, pored
kreditnog referenta, neophodno je i angaovanje posebnih strunih komisija u koje su
ukljueni pored strunjaka iz oblasti bankarstva i strunjaci iz drugih oblasti (na primer,
razne vrste inenjera).
Savremena koncepcija kreditne sposobnosti dinamikog je sadraja, jer se sa
aspekta imovine prenosi na aspekt prinosne snage preduzea. Meri se veliinom
prinosne snage preduzea, odnosno njegovom sposobnou da ostvari
prihod
odgovarajueg obima i strukture. Kreditna sposobnost je inverzna meri kreditnog rizika,
to znai da je pri niskom riziku visoka, i obrnuto.
U analizi stepena kreditnog rizika najee se polazi od pet faktora koji ga
determiniu (pravilo 5C):
1.
Karakter (character - karakteristike traioca kredita) pokazuje spremnost kao i elju
da se dug otplati na vreme zajedno sa kamatom. Smatra se da je to poetni uslov za
dobijanje kredita.
2.
Kapacitet zaduenja (capacity to borrow - kapacitet ili sposobnost plaanja traioca
kredita) znai procenu sposobnosti preduzea da iz tekueg dohotka moe da izvri
vraanje bankarskog kredita zajedno sa kamatom. Ta sposobost vezana je za
generisanje dohotka u periodu u kome treba da se kredit otplati.

71

3.
Kapital (capital - veliina kapitala ili bogatstva traioca kredita) pokazuje neto
imovinu dunika. Visina neto imovine inducira ranije finansijsko ponaanje kreditnog
dunika. Pored toga visina neto imovine (kapitala) predstavlja rezervu solventnosti, pa
stoga utie i na visinu kredita koji dobija preduzee.
4.
Zaloga (collateral - obezbeenje vraanja kredita) predstavlja realno pokrie koje
moe da bude uslov za dobijanje kredita kod banke. Zaloga moe da bude u vidu
nekretnina, vrednosnih papira, potraivanja od kupaca itd.
5.
Ekonomske prilike (conditions - uslovi privreivanja) oznaavaju makorekonomske
ili sektorske prilike koje utiu na sposobnost otplate bankarskih zajmova o rokovima
zajedno sa kamatom. Na primer u periodima povoljne konjukture kreditni rizik je znatno
manji nego za vreme aktuelne recesije u svetu i kod nas.
Analiza kreditnog rizika je dobila poseban znaaj u praksi banka zemalja trine
ekonomije. U tome metoda 5C zauzima visok rang.39
Kompletnu kreditnu analizu kreditni referent poslovne banke obavlja na osnovu
kreditnog zahteva, obrazloenja i priloene dokumentacije. Nakon obrade kreditnog
zahteva sa formalno-pravne i materijalno-finansijske strane, kreditni referent sastavlja
kreditni referat koji sadri sledee elemente:
-

Naziv, sedite i delatnost traioca kredita,

Kreditnu sposobnost traioca kredita,
Stepen izvrenja obaveza prema poslovnoj banci,
Iznos traenog kredita,
Dinamika korienja,
Projekcija oekivanih efekata od odobrenog kredita.

Zakljuak kreditnog zahteva sadri podatke o tome da li se prihvata (pozitivan

zakljuak) ili odbija (negativan zakljuak) kreditni zahtev. Zakljuak kreditnog referata
predstavlja predlog odluke koju treba da donese nadlean organ banke.
Na osnovu zakljuaka iz kreditnog referata donosi se reenje o kreditnom
zahtevu koje donosi kreditni odbor banke. Definitivno reenje o kreditnom zahtevu moe
biti pozitivno ili negativno.
Formiran menadment R packaging-a oekuje da e reenje o kreditu biti pozitivno.
Oekivanja se baziraju na injenici da je u pitanju reciklana industrija koja kao grana
delatnosti i u vreme svetske ekonomske krize ima najbolji sigurnosni rejting kod banka.
Procenjuje se da je to sigurna i isplativa delatnost koja uspeno egzistira i vie je nego
potrebna savremenom drutvu (pitanje ekologije), bez obzira na doba recesije.

39

Bjelica V, Raievi B., Radmilovi S, Babi B., Radii M., Finansije teorija i praksa, Ekonomski fakultet u Subotici,
Novi Sad, 2011 godina

72

Poslovna banka kreditor je upoznata i sa tim da e procesi reciklae i proizvodnje

PP granulata biti kontinuirani tokom cele godine, jer su sklopljeni dobri komercijalni
ugovori. Ugovorena je i prodaja stranim kupcima gde ino kupci plaaju avansno, i zbog
toga e dobijati mali popust.
Sve gore navedeno ide u prilog pozitivnom reenju o kreditnom zahtevu R packaging-a, i
da e biti usvojen u celosti ili delimino, bez velikih izmena, ili ako ih bude, traie se
poveanje uea (vie od 30%).
Ukoliko usledi pozitivan votum kreditnog biroa poslovne banke, sledi potpisivanje
ugovora o kreditu, to predstavlja dvostranu izjavu volje izmeu poslovne banke i R
packaging-a, obavezno sastavljen u pisanoj formi.
Posle potpisivanja ugovora o kreditu, stiu se uslovi za korienje odobrenog kredita
prema nameni kredita koja je unapred poznata i definisana izmeu ugovornih strana, i taj
kredit se puta u promet.
Nain korienja kredita zavisi od vrste kredita i on je ugovorom definisan.
S
obzirom da preduzee R packaging uvozi opremu iz inostranstva, neophodno je da banci
prezentuje ugovorom predviena dokumenta (na primer, carinsku deklaraciju kao
dokaz da je roba prela granicu).
Korisnik kredita, predmetno preduzee se ugovorom obavezuje da e namesnki
koristiti kredit, a poslovna banka ima pravo i obavezu da prati i kontrolie korienje
odobrenog kredita.
Predmetno preduzee e vraati kredit poslovnoj banci u vie anuiteta (prema
amortizacionom planu otplate kredita), jer je tako ugovorom predvieno. Bitno je da se
banci uredno vraa kredit, kako preduzee ne bi zapalo u docnju i time bilo u obavezi da
plaa zateznu kamatu40.
Obaveza banke je da vodi pojedinani raun korisnika kredita, na kojem belei
kada je kredit puten u teaj, a takoe belei vraanje odobrenog kredita od strane
korisnika.41
Start up kredit predstavlja odobravanje kredita preduzeu koje nema dva
uzastopna, overena
godinja finansijska izvetaja. Overeni finansijski izvetaji
predstavljaju izvetaje overene od strane Agencije za privredne registre.
Dakle mogue je ak i da firma bude osnovana i u decembru i da posluje samo 30 dana
pa ak i tada da ima overen finansijski izvetaj za tu godinu.
Prema NBS-u firme koje pripadaju rangu start up firmi imaju zakonski kreditni
rejtnig 6b/B1. Dakle preduzee moe da ima izuzetno loe finansijske pokazatelje i da ti
40
41

Zatezna kamata je kamata koju duguje dunik novane obaveze ako se nae u docnji.
M. Hadi, Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. godine.

73

isti pokazatelji sa sobom povlae loiji rejting od rejtinga 6b/B1 ukoliko se radi o start up
firmi, koja ima zakonski rejting 6b/B1. Nakon dobijanja dva uzastopna overena
finansijska izvetaja firma poinje da dobija svoj prirodni rejting.
Prirodni rejting predstavlja odraz kvaliteta finansijskih pokazatelja a na isti najvie
utiu indikatori bilansa uspeha (operativni profit), kao i pokazatelji bilansa stanja
(vrednost stalne imovine i njen odnos prema obrtnoj imovini a u zavisnosti od delatnosti
preduzea, visine kapitala, njegove strukture kao i visine ukupnih obaveza).
Napominjemo da je struktura pasive bilansa stanja presudna po kreditni rejting
firme a poseban znaaj istoj se pridaje u aktuelnom vremenu svetske ekonomske krize.
Veina firmi u Srbiji koje imaju vizije i biznis planove bivaju i osnivane za te namere,
ali i u isto vreme imaju velike probleme da ostanu u rangu start up firmi pre poetka
projekta. Tipian primer su firme koje se osnivaju radi dobijanja kredita potrebnog za
finansiranje izgradnje stambeno poslovnog objekta. Ove firme da bi aplicirale za kredit
kod banke, moraju da poseduju pravosnanu graevinsku dozvolu. Zbog sporine rada
dravnih organa i administracije, put do dobijanja ove dozvole je veoma dugaak i
trnovit. Ono to spada u domen preduzea i njegove saradnje sa projektantskim biroima
(to je izrada glavnog plana idejnog projekta) se zavrava brzo ali ono to sledi nakon
toga, (to su sl. dokumenta: akt o urabnistikim uslovima, lokacijska dozvola pa i sama
graevinska dozvola), njihovo izdavanje traje prilino dugo i taj posao spada u domen
dravnih poslova.
Samim tim veoma esto se u praksi deava da se firma osnuje ali i da prou dve godine
od njenog osnivanja i da ona izae iz domena start up firme. Poslovne banke u takvim
situacijama esto zahtevaju osnivanje potpuno nove firme kako bi mogle da je kreditiraju
sa rejtingom 6b/B1, ali to podrazumeva dodatne trokove i dodatno vreme za
usklaivanje dokumentacije.
Sa stanovita banke start up firma mora da ima vie vrednosno uee u
investicionom projektu u odnosu na firmu koja ima dugoronu istoriju poslovanja. Kod
start up firmi u veini sluajeva, uee je minimum 30%, to znai da ako je vrednost
investicije 1.000.000 eur, uee firme mora biti 300.000 eur. Vee uee se trai iz
razloga to banka ulazi u kreditni aranman sa firmom koja obino nema trite nabavke,
trite prodaje i iskustvo u brani u kojoj namerava da posluje. Dakle radi se o
finansiranju plana koje je samo po sebi finansiranje neega to bi trebalo da se ostvari u
budunosti. Uee preduzea u vrednosti investicije predstavlja njegovu participaciju u
ukupnom riziku investicije.
Poslovne banke uglavnom insistiraju na novanim sredstvima prilikom definisanja
uea i ukoliko se radi o kupovini poslovnog objekta, uee mora pre realizacije kredita
da se poloi na namenski raun kod banke, kako bi ga banka zajedno sa sredstvima
kredita, prebacila na raun prodavca. Ipak, veoma esto se u praksi deava da uee
bude izraeno u vrednosti nepokretnosti. Primera radi, ukoliko se finansira izgradnja
stambeno poslovnog objekta, uee u investiciji moe da bude lokacija na kojoj se

74

gradi. Naravno ta lokacija mora da bude u vlasnitvu firme, a to znai da firma mora da
poseduje overeni kupoprodajni ugovor ili jo bolje izvod iz lista nepokretnosti koji
dokazuje vlasnitvo. Kod definisanja vrednosti takvog uea nikako ne sme da se uzme
procenjena trina vrednost ve upravo vrednost iz kupoprodajnog ugovora. S druge
strane ukoliko je od kupovine zemlje pa do same procene prolo dosta vremena i ukoliko
je firma u to vreme ulagala u predmetnu zemlju veoma je logino, i to se esto u praksi
deava da poslovna banka kao parametar vrednosti uea uzima procenjenu vrednost
zemlje.
Kada govorimo o graevinskoj delatnosti odnosno o finansiranju odreenih
investicionih projekata moramo napomenuti i da su banke u trenutnim, turbulentnim
trinim uslovima donekle promenile pristup analizi relevantnih kreditnih zahteva.
U savremenim trinim uslovima, gde je sloenost donoenja odluka o odobravanju
kredita sve vea i gde se vre sve kompleksnije pripreme za njihovo donoenje i u
uslovima gde su potrebe nosioca privrednih aktivnosti sve vie izraene za investiocionu
aktivnost i za dugoronim kreditima, teite razmatranja banke po zahtevima za
dugorone kredite se sve vie pomera na ocenu valjanosti investicionih programa i
projekata, a sve manje na trenutni bonitet zajmotraioca. 42
Profitabilnost potpuno novog investicionog projekta se ocenjuje primenom sledeih
metoda: metoda prosene stope prinosa na uloeni kapital, metoda perioda povraaja,
metoda neto sadanje vrednosti, metoda interne stope prinosa. 43
Naravno, prethodno nije samo sluaj za dugorone plasmane, ve sve vie dobija na
znaaju za bilo kakav poslovni aranman izmeu banke i klijenta. S toga i kod npr.
finansiranja kratkoronih potreba za obrtnim sredstvima, banka zahteva dostavljanje
biznis plana. Osnovna uloga biznis plana je odreivanje nedvosmislene i precizne
orjentacije za voenjenje poslova u kratkom roku. Biznis plan se, obino, donosi za
period od godine dana s tim da postoji mogunost aktualizacije na kvartalnoj i mesenoj
osnovi.44
Kao obavezan dokument prilikom apliciranja za start up kredit poslovna
banka zahteva prezentovanje biznis plana. U okviru biznis plana obavezno mora da
bude sadran rok povrata investicije u smislu roka u kome e investicija da povrati
sva prethodna uloena sredstva (kredit poslovne banke i sopstveno uee).
U okviru biznis plana sa stanovita poslovne banke posebno bitan element jeste
trite prodaje i trite nabavke.

42

Dr. U. N. uri: Bankarski portfolio menadment, Feljton, Novi Sad, 1995. godine, str.
Dr. J. Todorovi, Dr. D. uriin, Dr. S. Janoevi, Strategijski Menadment Ekonomski fakultet u Beogradu,
Beograd, 2000. godine, str. 572
44
Dr. J. Todorovi, Dr. D. uriin, Dr. S. Janoevi, Strategijski Menadment Ekonomski fakultet u Beogradu,
Beograd, 2000. godine, str. 76
43

75

Kada govorimo o tritu nabavke posebno je bitno sagledati da li je firma imala

odreene kontakte sa potencijalnim dobavljaima. Poslovna saradnja sa dobavljaima se
gradi godinama, te je s toga poetak saradnje teak i bolan. Ono to hoemo da
istaknemo jeste to da firme koje imaju dugoronu saradnju sa dobavljaima uglavnom
imaju izgraen odnos snanog poverenja i u prilici su da ostvare izuzetno visoke rabate,
kako za avansne nabavke tako i na koliinske nabavke.
Kao to smo napomenuli veoma bitan element je i analiza trita prodaje.
Preduzee mora da ima ubedljivu analizu naina na koji e realizovati sopstvene
proizvode. Ova analiza treba da ukae na ve ostvarene kontakte sa kupcima, uz
navoenje njihovih poslovnih referenci. Mora se povesti rauna o tome da investicija ne
bude realizovana u prenaglaene kapacitete proizvodnih pogona a u odnosu na trine
potencijale. esto se deava da usled pogrene projekcije kapaciteti mogu da se
iskoriste na samo 30% to je ekvivalent trinoj potranji a da preostalih 70% ostane
dugo vremena neiskorieno. U tim situacijama troak tih 70% kapaciteta u smislu
kreditnog optereenja i kamate koje on donosi, predstavlja ogroman teret ukupnoj
investiciji i zaraivakoj sposobnosti vezanoj za samo 30% kapaciteta.
Prilikom finansiranja nabavke velikih maina i postrojenja iz inostranstva, banka
insistira na izvetaju prihvatljive inenjerske kue koja e dati precizan opis mogunosti
same maine. U Srbiji se esto deava da velike projekte vodi samo jedan ovek koji ne
moe imati iskustva i potrebna znanja iz svih oblasti, pa se deavaju primeri da se
maina uveze i instalira ali da se eli utedeti na preiivau vode koji je neophodan za
rad maine, zatim se zapue dizne i maina ne moe da funkcionie. Popravka takvog
kvara zahteva veoma dug vremenski period u kojem preduzee ne moe da vraa kredit
banci.
Sa stanovita poslovne banke rok kredita treba da bude ekvivalentan roku u kome
preduzee moe da vrati kredit. Kada govorimo o tome, mislimo pre svega na ronost
koja omoguava odnos izmeu EBITDA 45 margine na godinjem nivou i ukupnih
obaveza po glavnici i kamati na godinjem nivou od 1,3:1. EBITDA margina je operativni
profit uvean za amortizaciju.
3.4 Ocena kreditne sposobnosti traioca kredita
Poslovna banka moe da odobri kredit samo kreditno sposobnom traiocu kredita.
Pod kreditnom sposobnou traioca kredita podrazumeva se njegova sposobnost da o
roku izmiri sve obaveze prema banci vezane za vraanje kredita. Ocena kreditne
sposobnosti traioca kredita vri se prvo sa formalnog, a onda i sa materijalnog aspekta.
Pod formalnom kreditnom sposobnou traioca kredita podrazumeva se njegova
pravna sposobnost, odnosno da moe zakljuiti ugovor i preuzeti sve obaveze koje iz
njega proizilaze.

45

EBITDA = poslovni prihod- (materijalni trokovi + trokovi poslovanja + trokovi zaposlenih)

76

Kreditno sposoban traioc kredita sa materijalnog aspekta jeste ono lice koje banci,
posle detaljne analize, prua dovoljno garancija da e preuzeti obaveze u celini i u
ugovorenom roku ispuniti.
Pri oceni kreditne sposobnosti banka naroito vodi rauna da korisnik kredita ispunjava
sledee uslove:
Ostvaruje pozitivan finansijski rezultat i nema nepokriven gubitak po zavrnom
raunu iz prethodnih godina, to nije sluaj predmetnog preduzea, s obzirom da
je u pitanju osnivanje nove firme;
Ima uredno finansijsko poslovanje i aurno knjigovodstveno stanje, te imovinu i
obaveze iskazuje po stvarnoj vrednosti i u skladu sa vaeim propisima;
Ima mogunost da vrati kredit o roku na bazi tekueg poslovanja i planiranog
poslovanja u neposrednoj budunosti;
Namenski koristi ranije odobrene kredite i svoje obaveze po njima izmiruje u
ugovorenim rokovima;
Uredno izmiruje obaveze prema banci, dravi i poslovnim partnerima, te
blagovremeno naplauje svoja potraivanja.
Odlukom o osnovnim elementima postupka odobravanja i naplate potraivanja banaka i
drugih finansijskih organizacija (Slubeni list broj 39/2002), banka je duna da svojim
aktima uredi postupak ocene finansijskog stanja, a naroito kreditne sposobnosti dunika
(traioca kredita), i to:
1. Analiza tokova gotovine dunika sa dinamikog aspekta, u smislu predvianja
buduih prihoda i rashoda dunika i njihovog odnosa prema visini zasnovanih i
pretpostavljenih obaveza prema banci,
2. Analiza mogunosti naplate potraivanja aktiviranjem pribavljenog ili ponuenog
instrumenta obezbeenja naplate potraivanja,
3. Analiza urednosti izmirenja obaveza dunika tokom budueg poslovanja,
4. Analiza ekonominosti projekta u vezi s kojim se podnosi kreditni zahtev
(projekcija bilansa uspeha i bilansa stanja, projekcija tokova gotovine, ocena
rentabilnosti projekta, odnosno stope prinosa, period vraanja ulaganja, relativne
neto sadanje vrednosti projekta i analiza osetljivosti projekta na rizike).
5. Primene ostalih savremenih metoda procene finansijskog stanja dunika i
elemenata koji utiu na njegovu kreditnu sposobnost, a naroito:

pokazatelja likvidnosti prvog stepena (odnos izmeu gotovine i gotovinskih

ekvivalenata, s jedne strane, i kratkoronih obaveza, s druge strane);
pokazatelja likvidnosti drugog stepena (odnos izmeu obrtne imovine umanjene
za zalihe i kratkoronih obaveza);
pokazatelja likvidnosti treeg stepena (odnos izmeu obrtne imovine i kratkoronih
obaveza);

77

pokazatelja pokria drugog stepena (kreditne sposobnosti), izraenog kao odnos

izmeu zbira kapitala, dugoronih rezervisanja i dugoronih obaveza, s jedne
strane, i stalne imovine, s druge strane;
pokazatelja pokria treeg stepena, izraenog kao odnos izmeu zbira kapitala,
dugoronih rezervisanja i dugoronih obaveza, s jedne strane, i stalne imovine, s
druge strane;
pokazatelj zaduenosti, izraenog kao odnos izmeu zbira dugoronih
rezervisanja i dugoronh obaveza, s jedne strane, i kapitala, s druge strane.

Da li je ovaj nain pribavljanja sredstava za obavljanje poslovnog poduhvata, povoljan za

preduzee R packaging, mora se u svakom konkretnom sluaju analizirati i procenjivati.
U tim analizama i procenama, pored ponuenih uslova kreditiranja veliine uea,
roka, kamate i drugog, mora se takoe i sagledati postojea i procenjena stopa
inflacije46, u kojoj preduzee uzima i u kojoj vraa kredit. to je ova stopa vea to je
kredit povoljniji i privlaniji.
3.5 Rezime biznis plana preduzea R packaging
- Reciklaa otpadne plastine ambalae faze prerade
Reciklaom otpadne plastine ambalae mogu se dobiti proizvodi koji svoju
primenu kao reciklirani materijali mogu nai uz zajedniku primenu sa izvorno
proizvedenim proizvodima. Obino je taj odnos 70%:30% u korist izvorno
proizvedenih proizvoda.
Prvu fazu prerade karakterie proizvodnja PP granulata koji predstavlja osnovni
proizvod za dalje faze prerade.
Primenom modernih tehnologija pranja i prerade mogue je dobiti kvalitet PP
granulata koji omoguava njegovu dalju primenu u ponovnoj proizvodnji plastine
ambalae.
Projekat R packaging-a u poetku se bazira na prvu fazu proizvodnje, tj.
proizvodnju PP granulata.
- Analiza trita nabavke sirovina Srbija:
Procena trita otpadne plastine ambalae u Srbiji - 100.000 t/god.
Maksimalni kapacitet prerade R packaging linije 13.000 t/god.
U Srbiji postoje 3-4 profesionalna sakupljaa otpadne plastine ambalae:
o Galeb 3.000 t/god.
o Plastics 6.000 t/god.
o Ostali - 3.000 t/god.
46

Stopa inflacije je stopa promene opteg nivoa cena i meri se na sledei nain:
Inflaciona stopa = nivo cena (godina-t) nivo cena (godina t-1) / nivo cena (godina t-1)

78

Potpisan Ugovor sa JP Gradska istoa Beograd sa min. 6.000 t/god. isporuke

otpadne plastine ambalae.

- Analiza trita prodaje PP granulata

Berzanska roba od 2006. godine (sve koliine imaju kupca).
Reciklaa plastine ambalae je atraktivna ne samo zbog ekolokih razloga ve i
zbog lake proizvodnje u kojoj ne treba nafta kao sirovina.
Veliki kupci u zemljama u regionu i ire: Hrvatska, Italija, Austrija, Rumunija,
Nemaka, Kina.
Stalno poveanje potrebnih koliina na svetskom nivou iz razloga sve vee
upotrebe plastine ambalae.
- Dosadanje aktivnosti R packaging preduzea:
Osnovano je preduzee;
Preduzee poseduje proizvodnu halu, pratea postrojenja su deo investicije;
Analizirane su i prikupljene ponude proizvoaa opreme;
Pripremljena je Studija izvodljivosti;
Obavljeni su neformalni razgovori sa potencijalnim investitorima bankama.
- Dalji koraci preduzea R packaging:
Sa odabranim proizvoaem opreme zakljuiti ugovor;
Reiti finansiranje uz pomo banaka;
Prikupiti i obezbediti sve potrebne dozvole za rad;
Organizovati prijem, montau i putanje u rad opreme.
- Analiza i izbor proizvoaa opreme:
U procesu prikupljanja ponuda, analizirani su sledei proizvoai:
1. C&N Nemaka,
2. Technogel Italija,
3. Neofyton Italija,
4. TFS Nemaka,
5. Jon Win Industries S. Koreja
Na izbor proizvoaa opreme koji su analizirani, uticali su sledei kriterijumi:
1. Potronja energenata
2. Ocena tehnolokog procesa
3. Veliina hale
4. Kvalitet mlinova
5. Broj radnika

79

6. Garantni rok opreme

7. Rok isporuke opreme
8. Cena i uslovi plaanja.
- Izrada Studije izvodljivosti
U okviru biznis plana razmatrane su dve studije izvodljivosti za dve varijante projekta:

Varijanta 1. kapacitet prerade linije 7.200t/god otpadne plastine ambalae

(6.000t/god po ugovoru sa JP Gradska istoa Beograd i 1.200t/god. od specijalizovanih
firmi) 55% od realnog kapaciteta prerade;

Varijanta 2. kapacitet prerade linije 9.600t/god otpadne plastine ambalae

(8.000t/god po ugovoru sa JP Gradska istoa Beograd i 1.600t/god. od specijalizovanih
firmi) 74% od realnog kapaciteta prerade.
- Investiciona ulaganja:
Vrednost opreme;
Ostala osnivaka ulaganja;
Trajna obtrna sredstva.
Tabela 2. Rekapitulacija investicionih ulaganja
Rekapitulacija investicionih ulaganja
1 Vrednost opreme
2 Ostala osnivaka ulaganja
3 Trajna obrtna sredstva
UKUPNO
Izvor: Interni izvor preduzea R packaging

EUR (Var.1)
2.910.000
30.000
345.500
3.285.500

EUR (Var.2)
2.910.000
30.000
433.000
3.373.000

- Operativni trokovi projekta:

Trokovi sirovina;
Trokovi radne snage;
Trokovi odravanja opreme;
Ostali materijalni trokovi;
Trokovi energenata.
Tabela 3. Rekapitulacija godinjih operativnih trokova
Rekapitulacija godinjih operativnih trokova
EUR (Var.1)
1 Trokovi sirovina
3.150.000
2 Plate zaposlenih
253.980
3 Trokovi odravanja opreme (1% od vrednosti
39.850
opreme), oprema ima garanciju na 1 god.
4 Ostali godinji i materijalni trokovi
494.160
UKUPNO
3.937.990

80

EUR (Var.2)
4.200.000
253.980
39.850
585.180
5.079.010

Izvor: Interni izvor preduzea R packaging doo.

- Prilivi od prodaje:
Proizvodi koji se mogu prodavati na tritu su:
1.PP granulat sadanja cena je 850 eur/t, u Studiji izvodljivosti je koriena cena
750 eur/t, 2. PP praina nastaje u procesu mlevenja. Prodajna cena 600 eur/t.
3. PP otpad nastaje mlevenjem epova od flaa, IML etiketa. Prodajna cena 600
eur/t.
Tabela 4. Prilivi od prodaje, varijanta 1.
Proizvod
Kol./mesec Kol./godinje Jedinina EUR/god.
(t)
(t)
cena EUR
1
PP granulat
600
7.200
750
5.400.000
2
PP praina
15
180
200
36.000
3
PP otpad
23
276
600
165.600
UKUPNO
5.601.600
Izvor: Interni izvor preduzea R packaging doo.
Tabela 5. Prilivi od prodaje, varijanta 2.
Proizvod
Kol./mesec Kol./godinje Jedinina
(t)
(t)
cena EUR
1
PP granulat
800
9.600
750
2
PP praina
20
240
200
3
PP otpad
30
360
600
UKUPNO
Izvor: Interni izvor preduzea R packaging doo.

EUR/god.
7.200.000
48.000
216.000
7.464.000

- Model finansiranja potrebna sredstva:

Sagledavajui realne mogunosti u ovoj analizi je obraena sledea finansijska
konstrukcija:
Kredit banke za 70% potrebnih sredstava na 7 godina sa godinjom kamatom 8%,
grejs period 12 meseci (proizvodnja opreme, montaa, putanje u rad i
uhodavanje proizvodnje). Frekvencija plaanja 6 meseci. U kredit potrebno
ukljuiti i vrednost interkalarne kamate za grejs period,
Sopstvena sredstva 30%

81

Iz ovoga proizilazi da je potreban kredit za sledea ulaganja:

Tabela 6. Potrebna ulaganja
Varijanta 1
Investiciona ulaganja
5.031.900eur
Interkalarna kamata za 1.
286.800eur
godinu poslovanja
UKUPNO
5.318.700eur
Od toga kredit banke (70%)
3.723.090eur
Sopstvena sredstva (30%)
1.595.610eur
Izvor: Interni izvor preduzea R packaging

Varijanta 2
5.119.400eur
286.800eur
5.406.200eur
3.784.340eur
1.621.860eur

Tabela 7. Bilans uspeha, Varijanta 1

D
E

Opis
Prihodi
PP PP granulat,
PP praina i
ostalo
Trokovi
Zaposleni
Odravanje
opreme
Sirovine
Materijalni
Trokovi
Amortizacija
Profit
pre
kamate i poreza
Kamata
Profit pre poreza

F
G

Porezi (15%)
Neto profit

2014
4.481.280

2015
5.041.440

2016
5.601.600

2017
5.601.600

PERIOD EKSPLOATACIJE
2018
2019
5.601.600
5.601.600

2020
5.601.600

2021
5.601.600

2022
5.601.600

2023
5.601.600

4.481.280

5.041.440

5.601.600

5.601.600

5.601.600

5.601.600

5.601.600

5.601.600

5.601.600

5.601.600

3.525.918
253.980

3.881.054
253.980

4.236.190
253.980

4.236.190
253.980

4.236.190
253.980

4.236.190
253.980

4.236.190
253.980

4.236.190
253.980

4.236.190
253.980

4.236.190
253.980

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

2.520.000

2.835.000

3.150.000

3.150.000

3.150.000

3.150.000

3.150.000

3.150.000

3.150.000

3.150.000

421.088

461.224

501.360

501.360

501.360

501.360

501.360

501.360

501.360

501.360

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

955.362
304.437

1.160.386
304.437

1.365.410
253.697,5

1.365.410
202.958

1.365.410
152.218,5

1.365.410
101.479

1.365.410
50.739,5

1.365.410
0

1.365.410
0

1.365.410
0

650.925
97.639
553.286

855.949
128.392
727.557

1.111.713
166.757
944.956

1.162.452
174.368
988.084

1.213.192
181.979
1.031.213

1.263.931
189.590
1.074.341

1.314.671
197.201
1.117.470

1.365.410
204.812
1.160.599

1.365.410
204.812
1.160.599

1.365.410
204.812
1.160.599

Izvor: Interni izvor preduzea R packaging

Tabela 8.Bilans uspeha, Varijanta 2
A

C
D
E
F
G

Opis
Prihodi
PP PP granulat,
PP praina i
ostalo
Trokovi
Zaposleni
Odravanje
opreme
Sirovine
Materijalni
Trokovi
Amortizacija
Profit
pre
kamate i poreza
Kamata
Profit
pre
poreza
Porezi (15%)
Neto profit

2014
5.971.200

2015
6.717.600

2016
7.464.000

2017
7.464.000

PERIOD EKSPLOATACIJE
2018
2019
7.464.000
7.464.000

2020
7.464.000

2021
7.464.000

2022
7.464.000

2023
7.464.000

5.971.200

6.717.600

7.464.000

7.464.000

7.464.000

7.464.000

7.464.000

7.464.000

7.464.000

7.464.000

4.438.734
253.980

4.907.972
253.980

5.377.210
253.980

5.377.210
253.980

5.377.210
253.980

5.377.210
253.980

5.377.210
253.980

5.377.210
253.980

5.377.210
253.980

5.377.210
253.980

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

3.360.000

3.780.000

4.200.000

4.200.000

4.200.000

4.200.000

4.200.000

4.200.000

4.200.000

4.200.000

493.904

543.142

592.380

592.380

592.380

592.380

592.380

592.380

592.380

592.380

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

1.532.466

1.809.628

2.086.790

2.086.790

2.086.790

2.086.790

2.086.790

2.086.790

2.086.790

2.086.790

304.437

304.437

253.697,5

202.958

152.218,5

101.479

50.739,5

1.228.029
184.204
1.043.825

1.505.191
225.779
1.279.412

1.833.093
274.964
1.558.129

1.883.832
282.575
1.601.257

1.934.572
290.186
1.644.386

1.985.311
297.797
1.687.514

2.036.051
305.408
1.730.643

2.086.790
313.019
1.773.772

2.086.790
313.019
1.773.772

2.086.790
313.019
1.773.772

Izvor: Interni izvor preduzea R packaging

82

Finansijski tok
Tabela 9. Finansijski tok, Varijanta 1
A

C
D
E

Opis
Prihodi
PP PP granulat,
PP praina i ostalo

2014
4.481.280

Trokovi

3.636.994

Zaposleni
Odravanje opreme
Sirovine
Materijalni
Trokovi
Kamate
Porezi 15%
Otplata kredita
Neto gotovinski tok
Koeficijent
likvidnosti
Kumulativni neto
gotovinski tok

4.481.280

2015
5.041.440

2016
5.601.600

2017
5.601.600

PERIOD EKSPLOATACIJE
2018
2019
5.601.600
5.601.600

2020
5.601.600

2021
5.601.600

2022
5.601.600

2023
5.601.600

5.601.600

5.601.600

5.601.600

4.150.002

4.150.002

4.150.002

253.980
39.850
3.150.000

253.980
39.850
3.150.000

253.980
39.850
3.150.000

5.041.440

5.601.600

5.601.600

5.601.600

5.601.600

5.601.600

253.980
39.850
2.520.000

4.658.716,3
3
253.980
39.850
2.835.000

5.001.477,8
3
253.980
39.850
3.150.000

4.958.349,3
3
253.980
39.850
3.150.000

4.915.220,8
3
253.980
39.850
3.150.000

4.872.092,3
3
253.980
39.850
3.150.000

4.828.963,8
3
253.980
39.850
3.150.000

421.088

461.224

501.360

501.360

501.360

501.360

501.360

501.360

501.360

501.360

304.437
97.639
0

304.437
128.392
635.833,33

253.697,5
166.757
635.833,33

202.958
174.368
635.833,33

152.218,5
181.979
635.833,33

101.479
189.590
635.833,33

50.739,5
197.201
635.833,33

0
204.812
0

0
204.812
0

0
204.812
0

844.286

382.724

600.122

643.251

686.379

729.508

772.636

1.451.598

1.451.598

1.451.598

1,23

1,08

1,12

1,13

1,14

1,15

1,16

1,35

1,35

1,35

844.286

1.227.010

1.827.132

2.470.383

3.156.762

3.886.270

4.658.906

6.110.504

7.562.102

9.013.700

2020
7.464.000

2021
7.464.000

2022
7.464.000

2023
7.464.000

7.464.000

7.464.000

7.464.000

5.291.022

5.291.022

5.291.022

253.980
39.850
4.200.000

253.980
39.850
4.200.000

253.980
39.850
4.200.000

Izvor: Interni izvor preduzea R packaging

Tabela 10. Finansijski tok, Varijanta 2
A

C
D
E

Opis
Prihodi
PP PP granulat,
PP praina i ostalo

2014
5.971.200
5.971.200

2015
6.717.600

2016
7.464.000

2017
7.464.000

PERIOD EKSPLOATACIJE
2018
2019
7.464.000
7.464.000

6.717.600

7.464.000

7.464.000

7.464.000

7.464.000

7.464.000

6.142.497,8
3
253.980
39.850
4.200.000

6.099.369,3
3
253.980
39.850
4.200.000

6.056.240,8
3
253.980
39.850
4.200.000

6.013.112,3
3
253.980
39.850
4.200.000

5.969.983,8
3
253.980
39.850
4.200.000

Trokovi

4.549.810

Zaposleni
Odravanje opreme
Sirovine
Materijalni
Trokovi
Kamate
Porezi
Otplata kredita
Neto gotovinski tok
Koeficijent
likvidnosti
Kumulativni neto
gotovinski tok

253.980
39.850
3.360.000

5.685.634,3
3
253.980
39.850
3.780.000

493.904

543.142

592.380

592.380

592.380

592.380

592.380

592.380

592.380

592.380

304.437
97.639
0
1.421.390

304.437
128.392
635.833,33
1.031.966

253.697,5
166.757
635.833,33
1.321.502

202.958
174.368
635.833,33
1.364.631

152.218,5
181.979
635.833,33
1.407.759

101.479
189.590
635.833,33
1.450.888

50.739,5
197.201
635.833,33
1.494.016

0
204.812
0
2.172.978

0
204.812
0
2.172.978

0
204.812
0
2.172.978

1,31

1,18

1,22

1,22

1,23

1,24

1,25

1,41

1,41

1,41

1.421.390

2.453.356

3.774.858

5.139.489

6.547.248

7.998.136

9.492.152

11.665.130

13.838.108

16.011.086

Izvor: Interni izvor preduzea R packaging doo

- Statiki i dinamiki pokazatelji
Za reprezentativnu 2018. godinu u nastavku su pokazatelji koji dobro ocenjuju
efikasnost projekta.

Statistiki i dinamiki pokazatelji za srednju 2018. godinu (varijanta 1):

o Stopa akumulativnosti=neto dobit/ukupna ulaganja*100=24,34%
(poeljno > 20%)
o Koeficijent ekonominosti=ukupni prihodi/ukupni rashodi= 1,13
(poeljno > 1)
o Reproduktivna sposobnost=akumulacija (neto profit) +
amortizacija/ukupna investicija= 24,85% (poeljno > 20%)
o Period povraaja poetkom 7. godine (iz ekonomskog toka, varijanta 1)
o Interna stopa rentabilnosti iznosi: 18%

83

Statistiki i dinamiki pokazatelji za srednju 2018. godinu (varijanta 2):

o Stopa akumulativnosti: 30,58% (poeljno > 20%)
o Koeficijent ekonominosti: 1,23 (poeljno > 1,2)
o Reproduktivna sposobnost: 35,80% (poeljno > 20%)
o Period povraaja oko 5 godina
o Interna stopa rentabilnosti iznosi: 31%
3.6 Primer biznis plana preduzea R packaging

Svedoci smo da pitanja ekologije dobijaju prioritetan znaaj u svetu ekonomije.

Ekologija u osnovi predstavlja brigu u delu zatite ivotne sredine, ali isto tako i ogroman
izvor energetskih i sirovinskih resursa.
Srbija se u ovom procesu nalazi na samom poetku, ali jasno je da je ovim putem
krenula i da e se sve vie i vie sredstava ulagati u ovaj segment. Jedan od faktora koji
e na to uticati jeste elja Srbije da bude lanica Evropske Unije. Svi dobro znamo da
ovo lanstvo podrazumeva niz normi, pravila i kriterijuma koje Srbija mora uvesti u svim
aspektima ivota i ekonomije, a posebno u sferi ekologije.
Danas Srbija neadekvatno odlae ukupan otpad. Procenjuje se da se godinje generie
4 do 5 miliona tona raznog otpada, od ega oko 4% predstavlja plastina ambalaa (cca.
160-200.000 tona/god.).
Uvoz PP granulata u Srbiju, na godinjem nivou je oko 50 do 60 hiljada tona. Sve to govori o velikim koliinama ambalae koja se svake godine proizvodi.
Kalkulacije pokazuju da je uz dobru organizaciju mogue primarnom selekcijom
ambalanog otpada sakupiti do 20% od ukupne koliine (u EU je oko 48%, u Japanu oko
90%).
U Evropi obim izvrene reciklae kree se oko 48% to predstavlja oko 1,4 miliona tona
plastine ambalae. U Srbiji obim ove reciklae je viestruko manji, pa je u cilju
poveanja tog obima doneta Uredba o utvrivanju plana smanjenja ambalanog otpada
za period od 2010 do 2014. godine, u kojoj su nacionalni ciljevi koji se odnose na ponovno iskorienje i reciklau ambalanog otpada u periodu za koji se plan odnosi, dati
opti ciljevi za ponovno iskorienje i reciklau i specifini ciljevi za reciklau
pojedinanih vrsta ambalanog otpada.

84

Tabela 11 . Strateki ciljevi za reciklau pojedinih vrsta ambalanog otpada u Srbiji

Opti ciljevi
2010 2011 2012 2013 2014
Ponovno korienje
(%)
5,0
10,0 16,0
23,0
30,0
Reciklaa
(%)
4,0
8,0 13,0
19,0
25,0
Specifini ciljevi za reciklau
Papir/karton
(%)
0,0
0,0 14,0 23,0
28,0
Plastika
(%)
0,0
0,0 7,5
9,0
10,5
Staklo
(%)
0,0
0,0 7,0
10,0 15,0
Metal
(%)
0,0
0,0 9,5
13,5 18,5
Drvo
(%)
0,0
0,0 2,0
4,5
7,0
Izvor: Agencija za ispitivanje javnog mnjenja Sourse
Zbog izuzetno dugog vremena razgradnje plastinih materijala (oko 100 godina), proces
reciklae plastine ambalae dobija na znaaju. Od reciklirane plastike mogu se dobiti:
sintetiki materijali koji se koriste za pravljenje odevnih predmeta, delova u automobilskoj
industriji, a mogu se dobiti i nove PET flae, kao i folije koje se koriste u industriji i u
kunoj upotrebi.
3.6.1 Zahtevi trita
Zbog svog dugog ivotnog veka, oekuje se znatno poveanje primene plastine
ambalae. Uveliko se zagovara ideja za pakovanje mlenih proizvoda u plastinu
ambalau namenjenu samo za te potrebe. Sve to povlai znaaj prikupljanja iskoriene
plastine ambalae i njeno ponovno recikliranje. Jedna od prednosti recikliranja plastike
je i u tome to proces reciklae proizvodi 90% manje otpada, 2.5 puta manje ugljendioksida i za treinu manje sumpor-dioksida nego to je to u procesu proizvodnje nove
plastine ambalae.
Sve su to razlozi koji su doveli do toga da proizvodi nastali u procesu reciklae plastine
ambalae imaju iroku potronju i primenu i uvek obezbeenog kupca.

3.6.2 Tehnoloki proces reciklae plastine ambalae

Prikupljanje plastine otpadne ambalae
Prikupljanje otpadne plastine ambalae je najbolje vriti kombinovano: otkupom od
gradske istoe i otkupom od firmi koje se bave sa ovom delatnou. Ovaj projekat se
bazira na oba izvora. S tim u vezi, ve je potpisan ugovor sa JP Gradskom istoom Beograd, na godinju koliinu od 8 hiljada tona otpadne plastine ambalae, dok se koliina
od dodatnih godinjih 8 hiljada tona, planira prikupiti otkupom od drugih specijalizovanih
firmi. Pretpostavlja se da e ulazna sirovina, otpadna plastina ambalaa, biti sortirana
po boji i presovana u bale (to je i predmet potpisanog ugovora sa JP Gradska istoa
Beograd.)

85

Tehnoloki proces reciklae

Proces reciklae plastine ambalae ima vie faza, u zavisnosti od eljenog
proizvoda. Ovaj projekat se za sada bazira na nabavci opreme i pokretanju proizvodnje
sa ciljem dobijanja PP granulata. PP granulat predstavlja prvu fazu odnosno ulaznu
sirovinu za sve dalje prerade, dobijanje proizvoda kao to su PET epruvete, PET folije.
Izbor i kvalitet opreme u ovom projektu obezbeuje potreban kvalitet koji e gotovi
proizvodi (PP granulat) imati, kako bi se u sledeim fazama od njih mogli dobiti proizvodi
koji dolaze u dodir sa ljudskom hranom i napitcima.
Ovaj projekat se bazira na pokretanju maksimalne proizvodnje kapaciteta do 1,8 t/m,
odnosno (12,800 t/god) PP granulata, to predstavlja ulazni kapacitet od 2,25 t/h (16,000
t/god) otpadne plastine ambalae. Ovi podaci su dobijeni od renomiranog proizvoaa
opreme sa kojim se sarauje u projektu.
Proizvodnja PP granulata
U tehnolokom postupku proizvodnje PP granulata izuzetno je vano da se dobije
potrebna granulacija, kao i da se dalje tokom prerade izdvajaju sve neistoe koje
otpadna plastina ambalaa sadri i na kraju dobije procenat istoe koji zadovoljava
najvie standarde za ovu oblast.
Proizvodnja PP granulata se odvija po sledeem postupku:
- rasturanje bala ili debaliranje, rastresanje sa odvajanjem krupnih neistoa, automatskim razdvajanjem vie vrsta plastika koje su se tu zatekle, automatsko razdvajanje otpadne plastike po boji, kontrolna traka, detektor metala, mlevenje, suvo fikciono predpranje, predpranje vodom, toplo pranje, toplo ispiranje, suenje, hladno ispiranje, flotacija, centrifugalno suenje i pakovanje.
Slika 2. Izgled postrojenja za preradu plastine ambalae

Izvor: Interni materijal preduzea R packaging

Kvalitet tehnoloke linije diktira proizvoa i njegov renome na tritu. Kvalitetan
proizvoa sa sobom nosi i sve potrebne standarde koje e proizvod dobijen na takvoj

86

liniji zadovoljavati. U ovom projektu, investitor je vodio rauna o tome i zato je za

proizvoaa opreme odabrana austrijska kompanija L+N. Proizvodi dobijeni na liniji L&N
zadovoljavaju najvie standarde koji omoguavaju prelazak u sledee faze prerade sa
ciljem dobijanja proizvoda koji se mogu koristiti u prehrambenoj industriji.
Radno vreme
Predvieno radno vreme za dato postrojenje je 24h, 7 dana u nedelji. Planirano
vreme za godinji remont je dve nedelje (15 dana).
U ovom biznis planu se rauna stepen iskorienosti sati od 85% preostalog broja radnih
sati (8.400 x 0.85 = 7.140 sati). Ovaj procenat iskorienosti je posledica raunanja sa
povremenim zastojima u proizvodnji tokom tekueg odravanja kao i sa varijantom da se
radi sa smanjenim kapacitetom.
Mogunost primene recikliranog / sekundarnog PP granulata
Priblino treina sekundarne otpadne plastine ambalae se koristi za izradu
vlakana za tepihe i podne prostirke, sintetikih niti, odee i geotekstila. Ostale sfere
primene sekundardne otpadne plastine ambalae ukljuuju proizvodnju PP folija,
bandanih traka i PP granulata kao ulazne sirovine za proizvodnju nove plastine
ambalae.
3.6.3 Analiza trita prodaje PP granulata
PP granulat kao poluprouzvod je veoma traen proizvod na svetskom i evropskom
tritu. Proizvodnja proizvoda kao to su folije ili PET epruvete (od kojih se kasnije
duvanjem dobiju plastine flae) je u stalnom porastu. Osnovni razlog je to to plastina
ambalaa postaje nezaobilazna u delu ambalae za hranu i napitke. U novije vreme sve
vie se uju predlozi da se mleko i mleni proizvodi takoe pakuju u plastinu ambalau.
Ovaj proizvod praktino predstavlja berzansku robu47, veoma traenu na Evropskom i
svetskom tritu koja se avansno prodaje jer je sirovina za njihovu direktnu proizvodnju
nafta (Virgin PP), ija cena sve vie raste.
Cene PP granulata kao prvog proizvoda u tehnologiji proizvodnje folije i plastinih flaa,
su definisane na tritu odnosom ponude i potranje. PP granulat nije berzanska roba ali
putem elektronskih medija postoji vie specijalizovanih agencija koje prate trendove u
cenama i daju prognoze za budui period.
U ovom dokumentu su analizirani podaci agencija ICIS Records i PCI agencije. I jedna i
druga prate trendove cena od polovine 2006. godine kada se praktino ovaj proizvod u
veoj koliini i pojavio na svetskom tritu.
47

Berzanska roba je bilo koja roba, domaa ili strana, da bi se mogla ukljuiti u promet na berzi mora biti
registrovana, to znai da njen vlasnik mora proi rigorozna kriterijume koje propisuje drava i berza, a ukljuivanje
odredjene robe i materijala na berzu zove se berzanski listing.

87

Od pojavljivanja PP granulata kao proizvoda koji se prati na tritu, od 2006. godine

njihove cene doivljavaju stalni rast u poetnim godinama do perioda krize 2008. godine.
Meutim taj pad cena je bio karakteristian za period 2009. godine da bi ve u periodu
2010. napravio rast i taj trend se sa manjim oscilacijama nastavlja i danas.
Tabela 12. Kretanje cena PP granulate na meunarodnom tritu
Godina
2008
2009
2010
2011
Srednja
885
800
750-830
900
cena (eur/t)
Izvor: Izvor podataka agencije ICIS Records i PCI Agency

Mart 2012
850

Predstaviemo i grafiki, trend cena PP granulate na meunarodnom tritu.

Grafikon 3. Kretanje cena PP granulate na meunarodnom tritu
1000
900

900

885
800

800

Srednja cena 1

850

790

Srednja cena 2
Srednja cena 3
Srednja cena 4

700
2008

2009

2010

2011

mart 2012

Srednja cena 5

Izvor: Izvor podataka agencije ICIS Records i PCI Agency

Kao izvor informacija za procenu prodajne cene i plasmana PP granulata, takoe je
korieno i iskustvo najblieg proizvoaa ovog proizvoda iz susedne drave Maarske,
preduzea Borealis, koje proizvedeni PP granulat prodaje danas po ceni od 850eur/t.
U ovom trenutku teko je dati tanu prognozu cene u narednih desetak godina, ali jedno
je sigurno, primena plastine ambalae e samo rasti, a samim tim i potrebe za
reciklaom.
3.6.4 Analiza trita sirovina u Srbiji
Osnovni faktor uspeha ove vrste projekta jeste obezbeivanje sirovine za preradu.
U ovom sluaju radi se otpadnoj plastinoj ambalai. Prema procenama o koliinama
komunalnog otpada za oekivati je da se u Srbiji moe sakupiti cca. 100.000 tona
otpadne plastine ambalae. Maksimalni kapacitet prerade tehnoloke linije u projektu je
oko 13.000 tona, znai 13% od raspoloivih koliina.
U projektu nabavka sirovina se tretira na dva naina:
1. nabavka sirovina po ugovoru sa JP Gradska istoa Beograd,
2. nabavka sirovina od specijalizovanih firmi koje prikupljaju i prodaju otpadnu
plastinu ambalau.
Cena sa kojom se rauna u ovom biznis planu je dobijena na osnovu podataka dobijenih
od specijalizovanih firmi, koje plastinu ambalau prodaju kao i na osnovu vaeeg

88

ugovora sa JP Gradska istoa Beograd. Nakon analize usvojena je najnepovoljnija

varijanta i definisana je dosta visoka cena od 350eur/t kao ulazna cena za otpadnu
plastinu ambalau, cena dosta via od realnih dananjih cena.
Imajui u vidu sve ranije navedeno: u ovom biznis planu bie razmatrane dve varijante:

Varijanta 1. kapacitet prerade linije 7.200t/god otpadne plastine ambalae

(6.000t/god po ugovoru sa JP Gradska istoa Beograd i 1.200t/god. od specijalizovanih firmi) 55% od realnog kapaciteta prerade;
Varijanta 2. kapacitet prerade linije 9.600t/god otpadne plastine ambalae
(8.000t/god po ugovoru sa JP Gradska istoa Beograd i 1.600t/god. od
specijalizovanih firmi) 74% od realnog kapaciteta prerade.
3.6.5 Struktura investicija

Investicije su procenjene na osnovu iskustva i informacija za nivo cena u 2013-2014 godini. Investicije obuhvataju sledee:
a.
b.
c.
d.
e.

Inenjering i projektovanje;
Vrednost opreme;
Graevinski radovi sa instalacijama i infrasturkturom;
Ostala osnivaka ulaganja;
Trajna obrtna sredstva.

a.) Inenjering i projektovanje

Trokovi inenjeringa i projektovanja su obraunati sa 3% u odnosu na ukupnu vrednost
projekta. U ovom delu se podrazumevaju trokovi izrade projektne dokumentacije,
voenje projekta i nadzora.
b.) Vrednost opreme
Pod opremom se podrazumeva: tehnoloka linija sa montaom i putanjem u rad,
kontrolna soba i rezervni delovi. Ovde je ukljuen i sistem za preiavanje vode.
c.) Graevinski radovi sa pomonim objektima, instalacijama i infrastrukturom
U ovom delu je obuhvaena izgradnja pripadajue infrastrukture, kotlarnice,
kompresorska stanica i trafo stanica. Kapaciteti su dobijeni na osnovu tehnikih
karakteristika opreme i dosadanjeg iskustva kao i na osnovu idejnog projekta. U
nastavku je data slika postojeeg proizvodnog pogona koji predstavlja dokument koji je
uz biznis plan takoe na raspolaganju.

89

Slika 3. Proizvodni pogon

Izvor: Interni izvor preduzea

d.) Ostala osnivaka ulaganja
U ove trokove spadaju: trokovi putovanja u procesu izgradnje pratee infrastrukture,
trokovi dobijanja saglasnosti i dozvola.
e.) Trajna obrtna sredstva
Ova ulaganja podrazumevaju neophodan iznos sredstava za omoguavanje
pravovremenog poetka procesa proizvodnje kao i pokrivanje trokova do prvih prihoda.
U trajna obrtna sredstva su ukljueni trokovi zakupa sirovina za mesec dana rada i
ukupni jednomeseni trokovi do prvih priliva.

1.
2.
3.
4.
5.
6.

Tabela 13. Rekapitulacija investicionih ulaganja

Rekapitulacija
investicionih
EUR (Var.1)
ulaganja
Sopstvena nekretnina i zemljite
2.200.000
Inenjering i projektovanje
46.400
Vrednost opreme
2.910.000
Graevinski
radovi
sa
1.700.000
infrastrukturom
Ostala osnivaka ulaganja
30.000
Trajna obrtna sredstva
345.500
UKUPNO
7.231.900
Izvor: Interni materijal preduzea R packaging

EUR (Var.2)
2.200.000
46.400
2.910.000
1.700.000
30.000
433.000
7.319.400

Investiciona ulaganja, detaljna kalkulacija po stavkama:

Tabela 14. Inenjering i projektovanje
Inenjering i projektovanje
Projektovanje (1% od vrednosti projekta)
1.
Trokovi inenjeringa, nadzor (2% od vrednosti projekta)
2.
UKUPNO

Izvor: Interni materijal preduzea R packaging

90

EUR
15.400
31.000
46.400

Tabela 15. Vrednost opreme

Vrednost opreme
1.
Oprema za reciklau otpadne ambalae
Austrija
2.
Sistem za preiavanje vode
3.
Viljukari 3 kom.,nosivost 2t
UKUPNO
Izvor: Interni materijal preduzea R packaging
Tabela 16. Graevinski radovi
Graevinski radovi sa infrastrukturom
1.
Kotlarnica (elektro i mainski radovi + cevovod)
2.
Gasovodi i merno regulacione stanice
3.
Kompresorska stanica (elektro i mainski radovi)
4.
Trafo stanica 2MW
UKUPNO
Izvor: Interni materijal preduzea R packaging doo
Tabela 17. Ostala osnivaka ulaganja
Ostala osnivaka ulaganja
1.
Trokovi putovanja
2.
Trokovi dobijanja saglasnosti i dozvola
UKUPNO
Izvor: Interni materijal preduzea R packaging doo

L&N

EUR
2.500.000
350.000
60.000
2.910.000

EUR
550.000
550.000
150.000
450.000
1.700.000

EUR
10.000
20.000
30.000

Tabela 18. Trajna obrtna sredstva

1.
2.

Trajna obrtna sredstva

EUR (Var.1)
EUR (Var.2)
Zakup sirovina (za mesec rada, Var.1-9.000t/12
262.500
350.000
x 350eur/t, Var.2-12.000t/12 x 350eur/t
Jednomeseni trokovi (bez amortizacije)
83.000
83.000
UKUPNO
345.500
433.000

Izvor: Interni materijal preduzea R packaging

3.6.6 Obraun operativnih trokova i trokova amortizacije
Ovi trokovi su procenjeni na osnovu iskustva i informacija za nivo cena u 2013-2014
godini i obuhvataju sledee:
a.
b.
c.
d.
e.

Trokove sirovina,
Trokovi radne snage,
Trokovi odravanja opreme,
Ostali trokovi vezani za proizvodnju,
Trokovi energenata.

91

a) Trokovi sirovina
Trokovi sirovina su uzeti prema vaeem, potpisanom Ugovoru sa JP Gradska istoa
Beograd i informacijama sa trita. Uzeta je za analizu via cena od realne. Ne oekuju
se neke vee promene u budunosti. Uraene su dve varijante analize prema koliini
ulazne otpadne plastine ambalae.
b) Trokovi radne snage
Trokovi radne snage su uzeti za analizu prema preporukama proizvoaa opreme u
skladu sa proizvodnom tehnologijom kao i na osnovu sopstvenog iskustva u proizvodnji.
Usvojeno je da bude 24 zaposlena sa organizacijom rada u tri smene. Osnovne aktivnosti zaposlenih e biti na runoj separaciji otpadne plastine ambalae, kao i na manipulativnim aktivnostima premetanja dambo vrea. Sve ostalo se svodi na praenje procesa
proizvodnje.
c) Trokovi odravanja opreme
Trokovi odravanja opreme su dobijeni mnoenjem stvarnih ulaganja u osnovna
sredstva sa procentima koji oslikavaju godinje trokove njihovog odravanja.
Iako se godinama ovaj troak poveava (sa starou objekta i opreme), zbog
jednostavnosti a i zbog tekoa da se ove vrednosti tano odrede, ovi iznosi su
projektovani kao nepromenljivi tokom godina trajanja projekta:
za objekat
0,5%
za svu opremu
1%
d) Ostali trokovi vezani za proizvodnju
Ovi trokovi se odnose na trokove osiguranja graevinskih objekata, opreme,
transportnih sredstava i radnika. Prilikom projektovanja ovih godinjih trokova koristi se
procenat od stvarne vrednosti ulaganja i to:

za objekat: 0,2%
za tehnoloku opremu: 0,4%
za elektro opremu: 0,2%
za mainsku opremu: 0,4%
za radnike: 1.000eur/godinje po radniku
UKUPNO godinje

(1.200.000eur x 0,2 = 2.400eur)

(2.500.000eur x 0,4% = 12.500eur)
(200.000eur x 0,2% = 400eur)
(570.000eur x 0,4% = 2.300eur)
(1.000eur x 24 = 24.000eur).
41.600eur

Osim toga, aproksimativno su uzeti i administrativni trokovi kao i trokovi prodaje i

marketinga uzimajui u obzir veliinu, namenu i kapacitet pogona.
e) Trokovi energenata
Ovi trokovi su dobijeni raunskim putem na osnovu podataka koji su dobijeni od
proizvoaa opreme.
Potronja energenata i ambalae je izraunata na osnovu sledeih ulaznih informacija:
o Hala 2.000m2 + 500m2 kancelarije, pomone prostorije i magacini = cca. 2.500 m 2,
o Postrojenje radi: 7.200 h/god., energent gas.

92

1. Utroak gasa i kapacitet kotlarnice:

Potronja pare za proces: 550 kg/h (kontinualno), vreme rada 7.200 h
Kapacitet grejanja: 550 kW (max), vreme rada 3.500 h, proseno optereenje
50%
Kapacitet kotlarnice: 2 x 7000 kg/h = 1.400 kg/h, (2 x 470 kW)
Utroak gasa: 380.000m3 (proces tokom cele godine) + 120.000 (grejanje
5-6 meseci) = 500.000m3
Cena gasa na nivou cele godine (0,4 eur/m3)
2. Komprimovani vazduh
Procesni kapacitet: 223 m3/h, 10 bar
Potrebna je kompresornica kapaciteta: 1 x 250 = 250 m3/h, 10 bar, vijani
kompresor, snaga cca. 25-30 kW
Cena kotanja proizvodnje komprimovanog vazduha je zanemarljiva, obzirom
da se utoak struje rauna odvojeno i odravanje je zajedno sa osnovnom
opremom.
3. Voda i kanalizacija
Procesni kapacitet: 3m3/h (max. 10 m3/h )
Predviena potronja vode za process: 3m3/h x 7.200 h = 21.600m3/god. +
predviena potronja vode za sanitarije + pranja + ostalo 7.500m 3/god.
Ukupna potronja vode na godinjem nivou: cca. 30.000m 3/god.
Cena vode i kanalizacije (po cenovniku beogradske vode) je 0,5 eur/m3
15.000eur/god.
4. Utroak struje / maksimalna snaga
Potronja el. energije za proces 500kW(max), (proseno 300kW, vreme rada
7.200 h)
Ostali potroai max.kapacitet / stepen angaovanja: 160-200kW/60%
(kompresor 30kW/100% + kotlarnica 30kW/50% + HVAC 30kW/50% +
ostalo/svetlo/kancelarije/ 50 kW/50%)
Prosena potronja postrojenja / maksimalna angaovana snaga:
400kWh/h/700kW
Srednja cena el. energije (2/3 skupa struja + 1/3 nona struja) = 4,5 din/kWh =
40 eur/MWh
Angaovana snaga / cena : cca. 7 eur/kW/mesec x 700 kW = 4.900eur/mes.
Utroak struje 7.200 h x 400 Kw = 3.000 MWh/god.
Cena el. energije: 3.000 MWh x 40 eur/Mwh + 4.900 eur/mes. X 13 mes. =
120.000 + 58.800 = cca. 180.000 eur/god.
5. Kaustina soda i detredenti
Cena: 2-2,5 eur/l prema podacima od proizvoaa

93

Godinji pretpostavljeni troak: 4l/h x 7.200h/god. x 2,5 eur/lit. = cca.

75.000eur

6. Dambo vree
Dimenzije (1x1,2m) efektivna zapremina 1 (max.1,1m 3 ). Jedinine cene variraju od 1-20 USD/kom, usvojili smo za analizu ovog operativnog troka 3,85
USD/kom. cca. 3eur/kom, pri emu verujemo da emo pri ugovaranju koliina
sa dobavljaem od 10.000 kom. i vie, cena biti manja, na osnovu koliinskog
rabata, avansnih uplata.
Kako je viskoznost PP granulate min/srednja/max. = 300/350/400 kg/m3, za
jednu tonu potrebne su cca. 3 dambo vree. Na godinjem nivou i produkciji
od 13.000 t/god., potrebno je cca. 39.000 kom + 10% za ostale nus proizvode
i rastur.
Godinji pretpostavljeni troak za vree: 42.000 kom/god. x 3 eur/kom = cca.
126.000 eur/god.
f) Trokovi amortizacije
Trokovi amortizacije iako predstavljaju kalkulativni element formiranja prodajne
cene, ne predstavljaju odliv iz kompanije, te se ta sredstva mogu koristiti i za druge
svrhe. Iz tog razloga ovi trokovi e u svim pregledima biti tretirani kao troak, ali
navedeni kao posebna kategorija koja se analizira.
Trokovi amortizacije na opremu su kalkulisani sa vrednou od 10%, a kao
pretpostavljeni vek trajanja opreme i u skladu sa tim, vreme do potpunog otpisa
opreme je 10 godina.
Kod trokova objekta takoe je primenjena ista stopa amortizacije.
Rezidualnu vrednost treba prikazati radi obrauna Neto sadanje vrednosti na sledei
nain:
Tabela 19. Proraun rezidualne vrednosti i amortizacije
Sadasnja
vrednost

IVOS

Sadanja
vrednost
nakon 10g

29.000

1.671.000

290.000

1.410.000

50

8.600

491.400

86.000

413.400

10

291.000

2.619.000

2.910.000

328.600

4.781.400

3.286.000

1.823.400

Naziv sredstva

Nabavna
vrednost

Rezidualna
vrednost

Osnovica za
amortizaciju

Procenjeni vek
upotrebe

Graevinski
objekat
Zemljite

1.700.000

250.000

1.450.000

50

500.000

70.000

430.000

Oprema

2.910.000

Ukupno

5.110.000

94

Godisnji iznos
amortizacije

Tabela 20. Rekapitulacija operativnih trokova

Rekapitulacija operativnih trokova
EUR/god.
EUR/god.
(Var.1)
(Var.2)
1. Trokovi sirovina
3.150.000
4.200.000
2. Plate zaposlenih
253.980
253.980
3. Trokovi odravanja opreme (1% od
39.850
39.850
vrednosti opreme), oprema ima garanciju
na 1 god.
4. Ostali godinji i materijalni trokovi
494.160
585.180
UKUPNO
3.937.990
5.079.010
Izvor: Interni materijal preduzea R packaging
Operativni trokovi, detaljna kalkulacija po stavkama:
Tabela 21. Trokovi sirovina
Otkupna
cena
balirane
i Godinje
sortirane otpadne plastine Koliine (t)
ambalae (EUR/t)
1.
350
9.000
2.

350

12.000

EUR/god.

Napomena

3.150.000

Sa prevozom
do pogona.
Sa prevozom
do pogona.

4.200.000

Izvor: Interni materijal preduzea R packaging doo

Tabela 22. Struktura radne snage
Struktura
radne
Broj
Mesena
snage- rad u 3 Zaposlenih neto plata
smene
1. Direktor (1.500eur)
1
1.500
2. ef
3
2.400
pogona (800eur)
3. Radnici
na
12
4.800
sortiranju (400eur)
4. Tehnika lica na
3
1.350
liniji (450eur)
5. Radnici na liniji
3
1.200
(450eur)
6. Knjigovoa
1
600
(600eur)
7. Laborant (600eur)
1
600
UKUPNO
24
Izvor: Interni materijal preduzea R packaging

95

Mesena
bruto plata

UKUPNO
EUR/god.

2.550
4.080

30.600
48.960

8.160

97.920

2.295

27.540

2.040

24.480

1.020

12.240

1.020

12.240
253.980

Tabela 23. Trokovi odravanja opreme

Godinji trokovi odravanja opreme
1. Za objekat (0.5% vrednosti objekta)
2. Za opremu (1% vrednosti opreme)
UKUPNO

EUR
6.250
33.600
39.850

Izvor: Interni materijal preduzea R packaging doo

Tabela 24. Trokovi energenata i drugi trokovi vezani za proizvodnju
Ostali
godinji
i
EUR
EUR
EUR
EUR
Komentar
materijalni trokovi
meseno godinje meseno godinje
(Var.1)
(Var. 2)
(Var.1)
(Var.2)
1. Trokovi gasa
11.580
138.960
14.150
169.800
2. Trokovi el. energije
10.900
130.960
12.900
154.800
3. Trokovi vode
750
9.000
915
10.980
4. Trokovi sredstava
3.750
45.000
5.000
60.000
za pranje
5. Ambalaa
6.700
80.400
8.300
99.600
Obuhvataju
6. Osiguranje
3.500
42.000
3.500
42.000
trokove osigu7.Administrativni
trokovi
8. Prodaja i marketing

1.000

12.000

1.000

12.000

1.500

18.000

1.500

18.000

9. Ostalo

1.500

18.000

1.500

18.000

UKUPNO
41.180
494.160
48.765
Izvor: Interni materijal preduzea R packaging

585.180

ranja opreme,
ljudi, hale..
Ostali trokovi:
papir, higijena,
telefon, internet
Poslovni putevi,
katalozi
Uraunati trokovi
obezbeenja

3.6.7 Obim godinje proizvodnje i obraun prihoda

Kao rezultat prerade u postrojenju se dobijaju sledei proizvodi za koje se moe
obezbediti plasman na tritu:

PP granulat, godinja proizvedena koliina u prvoj varijanti bi bila: 7.200 t, a

drugoj varijanti posmatranog projekta: 9.600 t (25% manje od koliine ulazne
otpadne plastine ambalae);
PP praina nastala u procesu mlevenja, godinja proizvedena koliina ovog
nusproizvoda je oko 2% od ukupne ulazne otpadne plastine ambalae, to
znai u prvoj varijanti 180 t, a u drugoj varijanti 240 t;
PP otpad, nastao od prerade IML etiketa, plastinih epova od flaa, godinja
proizvodnja ovog nusproizvoda je oko 3% od ukupne ulazne otpadne plastine
ambalae, to znai u prvoj varijanti 270 t, a u drugoj 360 t.

96

Tabela 25. Prilivi, varijanta 1.

Proizvod
Kol./mes.

Kol./god.

1. PP granulat
2. PP praina
3. PP otpad

600
7.200
15
200
23
600
UKUPNO
Izvor: Interni materijal preduzea R packaging
Tabela 26. Prilivi, varijanata 2.
Proizvod
Kol./mes.

Kol./god.

1. PP PP granulat
2. PP praina
3. PP otpad

800
9.600
20
240
30
360
UKUPNO
Izvor: Interni materijal preduzea R packaging

Jedinina
cena EUR
750
200
600

EUR/god.

Jedinina
Cena EUR
750
200
600

EUR/god.

5.400.000
36.000
165.600
5.601.600

7.200.000
48.000
216.000
7.464.000

3.6.8 Ekonomsko-finansijska analiza

Ekonomsko-finansijska analiza je izvrena sa ciljem ocene opravdanosti ulaganja i radi
obezbeivanja potrebnih sredstava za finansiranje predmetnog projekta preduzea
R packaging.
Analiza je izvrena prema podacima investitora, kompanije Konig iz Austrije, sa kojom, R
packaging preduzee zajedno investira, kao i na osnovu procene strunih slubi
(konsultantska kua). Takoe, analizirani su podaci sa trita nabavke i prodaje kao i
podaci o potencijalnom plasmanu proizvoda. Na osnovu svih ranije definisanih kategorija
trokova kao i potencijalnih prihoda, izvrena je procena i projekcija finansijskog rezultata
tokom trajanja projekta.
Pretpostavljeno vreme investicionog perioda je 1 godina. Vremenski horizont analize je
11 godina, ukljuujui 1. godinu investicionog perioda i 10 godina eksploatacije projekta
(grejs period, period otplate kredita i 3 godine posle).
Zbog perioda uhodavanja proizvodnje, osvajanja trita, kapaciteti pogona su uzeti sa
odgovarajuim procentima iskorienosti u prvim godinama rada (prva godina putanja u
rad 80%, druga godina 90%, trea godina 100%). Podsetiemo se da je u ovom
biznis planu ve uzeto da linija radi sa manjim kapacitetom zbog sigurnosti nabavke
ulazne sirovine. Prema gore navedenom, za varijantu 1. i 2. i za kapacitete iskorienosti
od 80, 90 i 100%, analizirane su tri veliine koje bitno utiu na dalje finansijske analize:

97

Vrednost (troak) potrebnih ulaznih sirovina;

Vrednost (troak) materijalnih i drugih trokova;
Vrednost (zarada od) prodaje dobijenih proizvoda, Output.

Tabela 27. Troak sirovine prema procenjenom stepenu korienja kapaciteta (EUR)
Pozicija
2014
2015
2016
2017-2021
Iskorienost kapaciteta
80%
90%
100%
100%
Potrebne sirovine (EUR) Var.1
2.520.000 2.835.000 3.150.000 3.150.000
Potrebne sirovine (EUR) Var.2
3.360.000 3.780.000 4.200.000 4.200.000
Izvor: Interni materijal preduzea R packaging
Tabela 28. Ostali materijalni trokovi prema procenjenom stepenu korienja
kapaciteta (EUR)
Pozicija
2014
2015
2016
2017-2021
Iskorienost kapaciteta
80%
90%
100%
100%
Ostali i materijalni trokovi (EUR)- 421.088
461.224
501.360
501.360
Var.1
Ostali i materijalni trokovi (EUR)- 493.904
543.142
592.380
592.380
Var.2
Izvor: Interni materijal preduzea R packaging
Tabela 29. Prihod prema procenjenom stepenu korienja kapaciteta (EUR)
Pozicija
2014
2015
2016
2017-2021
Iskorienost kapaciteta
65%
75%
85%
95%
Proizvod PP granulat i ostalo(EUR)Var.1
4.214.880 4.741.740 5.268.600 5.268.600
Proizvod PP granulat i ostalo(EUR)Var.2
5.611.200 6.312.600 7.014.000 7.014.000
Izvor: Interni materijal preduzea R packaging
3.6.9 Proraun potrebnih ulaganja u osnovna i obrtna sredstva
Neophodna ulaganja za realizaciju ovog projekta mogu se podeliti na dva dela:

Konkretna ulaganja
Interkalarna kamata

Konkretna ulaganja se odnose na investiciona ulaganja data u Tabeli 3. ovog biznis plana. Interkalarna kamata je vezana za period izgradnje objekta i putanja pogona u rad.
Obraunava se na osnovu investicione faze a vezana je za finansiranje ulaganja u stalnu
imovinu. Ova kamata se obraunava, meutim ne aktivira se (ne plaa se), ve se pridodaje ukupnom iznosu kreditnog zaduenja (uveava se glavnica duga). Dinamika ulaganja je utvrena po osnovu inicijalnih ulaganja i prema nainu plaanja na osnovu prispelih
ponuda za tehnoloku opremu, objekat i ostalu prateu opremu. Plaanje je definisano
na sledei nain:

98

Plaanje opreme 40% avans, 30% pre isporuke, 30% nakon putanja u rad
tehnoloke linije i ostale opreme u roku od 30 dana. Rok isporuke je 7 meseci od
uplate avansa.
Graevinski radovi 30% avans, ostatak po mesenim situacijama. Rok izgradnje
je 5 meseci.
Ulaganja u interni transport (viljukari), su planirana neposredno pred poetak
proizvodnje. Isto se odnosi i na jednomeseni zakup sirovina.
U projektu je interkalarna kamata raunata samo za jednu varijantu, i to
nepovoljniju

Tabela 30. Interkalarna kamata

Datum
Iznos
Broj dana
Apr. 14
Maj 14
Jun 14
Jul 14
Avg. 14
Sep. 14
Okt. 14
Nov. 14
Dec. 14
Jan. 15
Feb. 15
Mar. 15

Stopa interkalarne
kamate
8%
7,30%
6,60%
6%
5,30%
4,60%
4%
3,30%
2,60%
2%
1,30%
0,60%

1.500.000
350.000
350.000
350.000
350.000
350.000
800.000
690.000
150.000
150.000
50.000
30.000

365
334
305
274
244
213
183
152
121
91
60
30
UKUPNO
Izvor: Interni materijal preduzea R packaging

Kamata
120.000
25.550
23.100
21.000
18.550
16.100
32.000
22.770
3.900
3.000
650
180
286.800

3.6.10 Izvor finansiranja i obaveze prema izvorima

U skladu sa informacijama kojima raspolaemo, investitor je planirao da ulaganja u
stalnu imovinu budu iz pozajmljenih izvora kao i inicijalno ulaganje u obrtna sredstva.
Preostali deo potrebnih trajnih obrtnih sredstava planirano je da se finansiraju iz
akumuliranih sopstvenih sredstava koje prihoduje projekat.
Sagledavajui realne mogunosti u ovoj analizi je obraena sledea finansijska
konstrukcija:

Kredit banke za 70% potrebnih sredstava na 7 godina otplate sa godinjom

kamatom 8%, grejs period 12 meseci (proizvodnja opreme, montaa, putanje u
rad i uhodavanje proizvodnje). Frekvencija plaanja je 6 meseci, tj. polugodinje.
U kredit je potrebno ukljuiti i vrednost interkalarne kamate za grejs period;

99

Sopstvena sredstva 30%.

Sopstvena sredstva kod start up kredita treba da iznose najmanje 20-30% od ukupnih
sredstava neophodnih za realizaciju predmetnog projekta. Naime, taj procenat zavisi od
stepena kvaliteta projekta, a taj kvalitet je uslovljen buduim otplatnim kapacitetom
projekta, trinom tranjom za konanim proizvodima, ogranienjima nabavnog trita,
stepenom predvidivosti kretanja cena sirovina, sagledavanjem optimalnosti proizvodnog
kapaciteta u odnosu na mogunost nabavke sirovine, mogunosti realizacije i nivoa
trokova odravanja.
Iz ovoga proizilazi da je potreban kredit za sledea ulaganja:
Tabela 31.Potreban kredit za varijantu 1 i 2
Varijanta 1
Investiciona ulaganja
5.031.900eur
Interkalarna kamata za 1.
286.800eur
godinu poslovanja
UKUPNO
5.318.700eur
Kredit banke (70%)
3.723.090eur
Sopstvena sredstva (30%)
1.595.610eur
Izvor: Interni materijal preduzea R packaging

Varijanta 2
5.119.400eur
286.800eur
5.406.200eur
3.784.340eur
1.621.860eur

U skladu sa gore navedenim kreditnim sredstvima, izvren je obraun anuiteta i to

imajui u vidu da je prva godina grejs period, dok se u drugoj godini anuitet odnosi samo
na plaanje kamate. Preostalih 6 iznosa predstavljaju anuitete po osnovu pozajmljenih
sredstava (otplata glavnice + kamata). Imajui u vidu da se vrednosti potrebnih sredstava
bitno ne razlikuju, za izraunavanje anuiteta i zarad dalje analize uzeto je da je:
Iznos potrebnog kredita
3.815.000EUR
Sopstvena ulaganja
1.635.000EUR
Tabela 32. Izraunavanje anuiteta
Datum
Glavnica duga
Anuitet
30.03.2014
3.815.000
304.437
30.03.2015
3.815.000
940.270,33
30.03.2016
3.179.166,67
889.530,83
30.03.2017
2.543.333,34
838.791,33
30.03.2018
1.907.500,01
788.051,83
30.03.2019
1.271.666,68
737.312,33
30.03.2020
635.833,35
686.572,83
30.03.2021
0
0
UKUPNO
5.184.966,48
Izvor: Interni materijal preduzea R packaging

100

Otplata
635.833,33
635.833,33
635.833,33
635.833,33
635.833,33
635.833,33
0
3.814.999,98

Kamata
304.437
304.437
253.697,5
202.958
152.218,5
101.479
50.739,5
0
1.369.966,50

3.6.11 Bilans uspeha, EUR

Ciljevi analize finansijskih izvetaja mogu se podeliti na opte i posebne ciljeve.
Opti ciljevi se odnose na sagledavanje zaraivake sposobnosti (rentabilnosti,
profitabilnosti, upenosti) kompanije i finansijskog poloaja (statusa) kompanije, njezinih
novanih tokova i promena na kapitalu u cilju pruanja informacija korisnicima
(naruiocima) analize.48
S obzirom da su korisnici finansijske analize stejkholderi49, tako se i posebni ciljevi
analize finansijskih izvetaja odnose na zadovoljavanje informacionih potreba
stejkholdera. Kada govorimo o stejkholderima, najznaajniji su investitori u akcije (equity
investors) i kreditori (bond investors, banks), odnosno oni korisnici koji obezbeuju
kapital kompaniji i kao takvi omoguavaju da kompanija bude poslovno sposobna.
Bilans uspeha kao finansijski izvetaj koji pokazuje prihode, rashode i rezultate,
posebno je prezentiran u sledeoj tabeli, i raen je u dve varijante.
Odnosom prihoda i rashoda dobija se bruto rezultat preduzea. Porez na dobit je
izraunat primenom aktuelnih fiskalnih propisa, odnosno primenom poreske stope od
15%.
Analizom bilansa uspeha moe se zakljuiti da projekat ostvaruje pozitivne finansijske
rezultate za svo vreme posmatranog perioda eksploatacije od deset godina.
Tabela 33. Bilans uspeha, Varijanta 1

D
E

Opis
Prihodi
PP PP granulat,
PP praina i
ostalo
Trokovi
Zaposleni
Odravanje
opreme
Sirovine
Materijalni
Trokovi
Amortizacija
Profit
pre
kamate i poreza
Kamata
Profit pre poreza

F
G

Porezi (15%)
Neto profit

2014
4.481.280

2015
5.041.440

2016
5.601.600

2017
5.601.600

PERIOD EKSPLOATACIJE
2018
2019
5.601.600
5.601.600

2020
5.601.600

2021
5.601.600

2022
5.601.600

2023
5.601.600

4.481.280

5.041.440

5.601.600

5.601.600

5.601.600

5.601.600

5.601.600

5.601.600

5.601.600

5.601.600

3.525.918
253.980

3.881.054
253.980

4.236.190
253.980

4.236.190
253.980

4.236.190
253.980

4.236.190
253.980

4.236.190
253.980

4.236.190
253.980

4.236.190
253.980

4.236.190
253.980

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

2.520.000

2.835.000

3.150.000

3.150.000

3.150.000

3.150.000

3.150.000

3.150.000

3.150.000

3.150.000

421.088

461.224

501.360

501.360

501.360

501.360

501.360

501.360

501.360

501.360

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

955.362
304.437

1.160.386
304.437

1.365.410
253.697,5

1.365.410
202.958

1.365.410
152.218,5

1.365.410
101.479

1.365.410
50.739,5

1.365.410
0

1.365.410
0

1.365.410
0

650.925
97.639
553.286

855.949
128.392
727.557

1.111.713
166.757
944.956

1.162.452
174.368
988.084

1.213.192
181.979
1.031.213

1.263.931
189.590
1.074.341

1.314.671
197.201
1.117.470

1.365.410
204.812
1.160.599

1.365.410
204.812
1.160.599

1.365.410
204.812
1.160.599

Izvor: Interni materijal preduzea R packaging

48
49

Kneevi G., Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.g., str. 5.
Stojkovi M., Krsti J., Finansijska analiza, Ekonomski fakultet, Ni, 2000.g.,str.12.

101

Tabela 34. Bilans uspeha, Varijanta 2

A

C
D
E
F
G

Opis
Prihodi
PP PP granulat,
PP praina i
ostalo
Trokovi
Zaposleni
Odravanje
opreme
Sirovine
Materijalni
Trokovi
Amortizacija
Profit
pre
kamate i poreza
Kamata
Profit
pre
poreza
Porezi (15%)
Neto profit

2014
5.971.200

2015
6.717.600

2016
7.464.000

2017
7.464.000

PERIOD EKSPLOATACIJE
2018
2019
7.464.000
7.464.000

2020
7.464.000

2021
7.464.000

2022
7.464.000

2023
7.464.000

5.971.200

6.717.600

7.464.000

7.464.000

7.464.000

7.464.000

7.464.000

7.464.000

7.464.000

7.464.000

4.438.734
253.980

4.907.972
253.980

5.377.210
253.980

5.377.210
253.980

5.377.210
253.980

5.377.210
253.980

5.377.210
253.980

5.377.210
253.980

5.377.210
253.980

5.377.210
253.980

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

39.850

3.360.000

3.780.000

4.200.000

4.200.000

4.200.000

4.200.000

4.200.000

4.200.000

4.200.000

4.200.000

493.904

543.142

592.380

592.380

592.380

592.380

592.380

592.380

592.380

592.380

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

291.000

1.532.466

1.809.628

2.086.790

2.086.790

2.086.790

2.086.790

2.086.790

2.086.790

2.086.790

2.086.790

304.437

304.437

253.697,5

202.958

152.218,5

101.479

50.739,5

1.228.029
184.204
1.043.825

1.505.191
225.779
1.279.412

1.833.093
274.964
1.558.129

1.883.832
282.575
1.601.257

1.934.572
290.186
1.644.386

1.985.311
297.797
1.687.514

2.036.051
305.408
1.730.643

2.086.790
313.019
1.773.772

2.086.790
313.019
1.773.772

2.086.790
313.019
1.773.772

Izvor: Interni materijal preduzea R packaging

3.6.12 Finansijski tok, EUR
Finansijski tok daje pregled svih finansijskih transakcija i predstavlja osnov za
ocenu likvidnosti projekta. Finansijski tok je po svojoj strukturi slian bilansu uspeha uz
sledee razlike:
otplata kredita, glavnica, koje nema u bilansu uspeha, ubacuje se u finansijski tok,
amortizacija koja se nalazi u bilansu uspeha se iskljuuje iz finansijskog toka. Osnovni razlog je u tome to je amortizacija raunovodstveni a ne realni troak.
Analizom finansijskog toka moe se zakljuiti da projekat ima zadovoljavajuu likvidnost
tokom svih godina analize, i pod jednom i pod drugom varijantom.
Vrednosti DSCR50 koeficijenta likvidnosti su iznad 1 uz komentar da po varijanti 1,
ovaj koeficijent u drugoj godini (zbog plaanja punog anuiteta kamata + glavnica) ima
znaajni pad ali opet ima vrednost iznad 1,22 i ona se uveava za sve vreme trajanja
projekta. Anuitet se sastoji od dela otplate (rate) i dela kamate i on je uvek na identinom
nivou sve do konane otplate kredita.51 Srednja vrednost DSCR koeficijenta likvidnosti
po varijanti 1. je 2,32 , a po varijanti 2. je 3,35, to emo i grafiki prikazati.

50

Debt Service Coverage (DSCR) racio se definie na sledei nain:

((EBITDA kapitalni izdaci (Capital Expenditure - CAPEX) porez dividende finansijski trokovi (trokovi kamata
po svim kreditima u stanju + trokovi kursnih razlika) + eksterni izvori finansiranja +/- potrebe za obrtnim kapitalom))
/ (godinja glavnica potencijlanog dugoronog kredita i odnosna godinja kamata).
51
Radmilovi S, Finansijska trita i njihovi zakoni, Financing centar, Novi Sad, 1995, str.92

102

Grafikon 4., DSCR koef., varijanta 1 projekta

Izvor: Interni materijal preduzea

Grafikon 5. DSCR koef.,varijanta 2 projekta

Izvor: Interni materijal preduzea

U korporativnim finansijama, to je iznos novanog toka na raspolaganju da pokrije
godinju kamatu i otplatu glavnice duga.
U vladinim finansijama, to je iznos od izvoznih prihoda potrebnih da zadovolje
godinje kamate i otplatu glavnice po spoljnim dugovima jedne zemlje.
U linim finansijama, to je racio koji koriste kreditni slubenici banaka u odreivanju
prihoda na imovinske kredite. Ovaj odnos bi trebao biti u idealnom sluaju preko 1. To bi
znailo da imovina generie dovoljno prihoda da plati svoje obaveze .
DCSR koeficijent je raunat prema sledeoj formuli:
Profit pre poreza i kamate uvean za amortizaciju i podeljen sa anuitetom za odreenu
godinu.

103

Tabela 35, Finansijski tok, Varijanta 1

Opis
Prihodi
PP PP granulat,
PP praina i ostalo
Trokovi
Zaposleni
Odravanje opreme
Sirovine
Materijalni
Trokovi
Kamate
Porezi 15%
Otplata kredita

2014
4.481.280

C
D

2016
5.601.600

PERIOD EKSPLOATACIJE
2018
2019
5.601.600
5.601.600

2017
5.601.600

2020
5.601.600

2021
5.601.600

2022
5.601.600

2023
5.601.600

4.481.280

5.041.440

5.601.600

5.601.600

5.601.600

5.601.600

5.601.600

5.601.600

5.601.600

5.601.600

3.636.994
253.980
39.850
2.520.000

4.658.716,33
253.980
39.850
2.835.000

5.001.477,83
253.980
39.850
3.150.000

4.958.349,33
253.980
39.850
3.150.000

4.915.220,83
253.980
39.850
3.150.000

4.872.092,33
253.980
39.850
3.150.000

4.828.963,83
253.980
39.850
3.150.000

4.150.002
253.980
39.850
3.150.000

4.150.002
253.980
39.850
3.150.000

4.150.002
253.980
39.850
3.150.000

421.088

461.224

501.360

501.360

501.360

501.360

501.360

501.360

501.360

501.360

304.437
97.639
0

304.437
128.392
635.833,33

253.697,5
166.757
635.833,33

202.958
174.368
635.833,33

152.218,5
181.979
635.833,33

101.479
189.590
635.833,33

50.739,5
197.201
635.833,33

0
204.812
0

0
204.812
0

0
204.812
0

Neto gotovinski tok

844.286

382.724

600.122

643.251

686.379

729.508

772.636

1.451.598

1.451.598

1.451.598

Koeficijent likvidnosti
Kumulativni neto
gotovinski tok

1,23

1,08

1,12

1,13

1,14

1,15

1,16

1,35

1,35

1,35

844.286

1.227.010

1.827.132

2.470.383

3.156.762

3.886.270

4.658.906

6.110.504

7.562.102

9.013.700

2015
5.041.440

Izvor: Interni materijal preduzea R packaging do

Tabela 36. Finansijski tok, Varijanta 2
Opis
Prihodi
PP PP granulat,
PP praina i ostalo
Trokovi
Zaposleni
Odravanje opreme
Sirovine
Materijalni
Trokovi
Kamate
Porezi
Otplata kredita
Neto gotovinski tok
Koeficijent likvidnosti
Kumulativni neto
gotovinski tok

C
D
E

2014
5.971.200

2015
6.717.600

2016
7.464.000

PERIOD EKSPLOATACIJE
2018
2019
7.464.000
7.464.000

2017
7.464.000

2020
7.464.000

2021
7.464.000

2022
7.464.000

2023
7.464.000

5.971.200

6.717.600

7.464.000

7.464.000

7.464.000

7.464.000

7.464.000

7.464.000

7.464.000

7.464.000

4.549.810
253.980
39.850
3.360.000

5.685.634,33
253.980
39.850
3.780.000

6.142.497,83
253.980
39.850
4.200.000

6.099.369,33
253.980
39.850
4.200.000

6.056.240,83
253.980
39.850
4.200.000

6.013.112,33
253.980
39.850
4.200.000

5.969.983,83
253.980
39.850
4.200.000

5.291.022
253.980
39.850
4.200.000

5.291.022
253.980
39.850
4.200.000

5.291.022
253.980
39.850
4.200.000

493.904

543.142

592.380

592.380

592.380

592.380

592.380

592.380

592.380

592.380

304.437
97.639
0
1.421.390
1,31

304.437
128.392
635.833,33
1.031.966
1,18

253.697,5
166.757
635.833,33
1.321.502
1,22

202.958
174.368
635.833,33
1.364.631
1,22

152.218,5
181.979
635.833,33
1.407.759
1,23

101.479
189.590
635.833,33
1.450.888
1,24

50.739,5
197.201
635.833,33
1.494.016
1,25

0
204.812
0
2.172.978
1,41

0
204.812
0
2.172.978
1,41

0
204.812
0
2.172.978
1,41

1.421.390

2.453.356

3.774.858

5.139.489

6.547.248

7.998.136

9.492.152

11.665.130

13.838.108

16.011.086

Izvor: Interni materijal preduzea R packaging

3.6.13 Ekonomski tok, EUR
Da bi se utvrdila rentabilnost projekta potrebno je izraditi projekciju ekonomskog
toka. On ima istu strukturu i dinamiku prihoda i trokova kao finansijski tok. Ekonomski
tok daje uvid u ekonomski potencijal projekta.
Posmatrajui ekonomski tok projekta moe se zakljuiti da projekat, u svim
godinama analize ostvaruje vee prihode od trokova, sa rastom do kraja posmatranog
perioda.
Tabela 37. Ekonomski tok, varijanta 1
Pozicija

2013-0

2014

2016

2.Sopstveno ucesce

1.595.610,00

5.601.600,00

5.601.600,00

5.601.600,00

5.601.600,00

5.601.600,00

5.601.600,00

4.272.827,33

4.912.413,83

4.950.738,33

4.907.609,83

4.864.481,33

4.821.352,83

4.142.391,00

4.150.002,00

4.150.002,00

4.150.002,00

4.127.169,00

4.134.780,00

304.437,00

940.270,33

889.530,83

838.791,33

788.051,83

737.312,33

686.572,83

2.217.637,00

208.452,67

129.026,17

650.861,67

693.990,17

737.118,67

780.247,17

1,00000
-

2.217.637,00

0,96225
200.583,68

0,89097
114.958,79

0,82497
536.944,39

0,76387
530.115,10

Rezidualna vrednost

0,70728

0,65489

521.351,36

4.142.391,00

4.150.002,00

1.459.209,00
0,60638

510.977,23

4.150.002,00

1.451.598,00
0,56146

884.836,62

0,51987

815.019,87

4.150.002,00

1.451.598,00

1.451.598,00
0,48136

754.648,02

Diskontni faktor

698.748,17
2.168.900,00
0,463193488

Diskontovani iznos
Svega

5.601.600,00

4.119.558,00

Diskontovani iznos

5.601.600,00

4.111.947,00

Diskontni faktor

5.601.600,00

5.041.440,00

3.718.446,00

5.601.600,00

4.481.280,00

3.332.557,00

Neto tok gotovine

5.601.600,00

2023

3. Otplata kredita

5.601.600,00

2022

2. Poslovanje

5.601.600,00

2021

7.536.337,00

5.601.600,00

2020

7.231.900,00

5.601.600,00

2019

3.723.090,00

Odliv gotovine

5.601.600,00

2018

1. Kredit

1. Investiranje

5.041.440,00

2017

5.318.700,00

3. Prodaja

4.481.280,00

2015

Priliv

2.217.637,00

200.583,68

114.958,79

536.944,39

530.115,10

Neto sadasnja vrednost

521.351,36

510.977,23
4.355.166,58

104

884.836,62

815.019,87

754.648,02

1.004.620,36
1.703.368,53

Izvor: Interni materijal preduzea R packaging

Tabela 38. Ekonomski tok, varijanta 2
Pozicija

2013-0

2014

2016

2.Sopstveno ucesce

1.621.860,00

5.601.600,00

5.601.600,00

5.601.600,00

5.601.600,00

5.601.600,00

5.601.600,00

5.507.288,33

5.953.501,83

6.355.378,33

6.260.298,83

6.165.220,33

6.070.140,83

5.339.229,00

5.294.889,00

5.294.889,00

5.294.889,00

838.791,33

788.051,83

737.312,33

686.572,83

764.098,17

1.108.621,67

1.203.701,17

1.298.779,67

1.393.859,17

0,96225
446.399,21

0,89097
680.790,56

0,82497

0,76387

914.584,79

919.465,71

Rezidualna vrednost

5.275.689,00

889.530,83

2.217.637,00

5.269.289,00

463.911,67

5.262.889,00

940.270,33

1,00000

0,70728

5.282.089,00

0,65489

918.604,53

5.288.489,00

5.294.889,00

2.124.771,00
0,60638

912.826,50

5.294.889,00

2.169.111,00
0,56146

1.288.420,78

0,51987

1.217.877,51
-

5.294.889,00

2.169.111,00

2.169.111,00
0,48136

1.127.664,36
-

Diskontni faktor

1.044.133,67
2.256.400,00
0,463193488

Diskontovani iznos
Svega

5.601.600,00

304.437,00

Diskontovani iznos

5.601.600,00

2.217.637,00

Diskontni faktor

7.464.000,00

5.041.440,00

4.759.535,00

7.464.000,00

4.481.280,00

4.262.581,00

Neto tok gotovine

7.464.000,00

2023

3. Otplata kredita

7.464.000,00

2022

2. Poslovanje

7.464.000,00

2021

7.623.837,00

7.464.000,00

2020

7.319.400,00

7.464.000,00

2019

3.784.340,00

Odliv gotovine

7.464.000,00

2018

1. Kredit

1. Investiranje

6.717.600,00

2017

5.406.200,00

3. Prodaja

5.971.200,00

2015

Priliv

2.217.637,00

446.399,21

680.790,56

914.584,79

919.465,71

Neto sadasnja vrednost

918.604,53

912.826,50

1.288.420,78

1.217.877,51

1.127.664,36

8.489.347,73

Izvor: Interni materijal preduzea R packaging

3.6.14 Finansijska ocena projekta
Statika ocena projekta analizira efikasnost projekta na osnovu podataka za
jedan period projekta i obino se uzima jedna reprezentativna godina. Za reprezentativnu
godinu je uzeta 2018. godina. Za ovu ocenu izabrani su neki pokazatelji koji dobro
ocenjuju efikasnost projekta.
Statistiki pokazatelji za srednju 2018. godinu (varijanta 1.):
o Stopa akumulativnosti = neto profit / ukupna investiciona ulaganja x 100
997.399 / 5.318.700 x 100 = 18,75%
o Koeficijent ekonominosti = prihodi / trokovi
5.601.600 / 4.236.190 = 1,32
o Reporoduktivna sposobnost = neto profit + amortizacija / ukupna investiciona ulaganja x 100
(997.399 + 291.000 / 5.318.700) x 100 = 24,22%
Statistiki pokazatelji za srednju 2018. godinu (varijanta 2.):
o Stopa akumulativnosti: 1.610.572 / 5.405.800 x 100 = 29,8%
o Koeficijent ekonominosti: 7.464.000 / 5.377.210 = 1,38
o Reproduktivna sposobnost: (1.610.572 + 291.000 / 5.405.800) x 100 =
35,17%
Na osnovu navedenih statistikih pokazatelja, moe se zakljuiti da je projekat
ekonomski opravdan.

105

1.045.149,79
2.280.350,77

U oceni rentabilnosti projekta koriste se dinamike i statike metode odnosno

kriterijumi. Prema miljenju odreenih autora, Statiki investicioni kriterijumi se koriste
samo kao dopunski kriterijumi ili kriterijumi brze evaluacije investicionih predloga (ili
projekata). Osnovni kriterijumi finansijske evaluacije su dinamiki kriterijumi.
Dinamiki kriterijumi respektuju vremensku vrednost novca, dok se trokovi i
koristi od investicionih projekata izraunavaju novanim tokovima.
Drugim reima, dinamike metode polaze od toga da izmeu momenta ulaganja u
investicioni projekat i momenta ostvarivanja primanja (efekta) po osnovu investicionog
projekta uvek postoji vremenski razmak. Budui da postoji znaajan vremenski razmak
izmeu momenta izdavanja i momenta primanja, nesumnjivo je da novac ima razliitu
vrednost u momentu izdavanja od vrednosti u momentu primanja. Naime, u momentu
izdavanja, novac ima veu vrednost nego u momentu primanja. Pri tome ne misli se na
obezvreivanje novca zbog inflacije, ve se polazi od ekonomske logike da novac uloen
u investicioni projekat uvek mora doneti odreeni prinos.52
Iz priloenog ekonomskog toka mogue je izraunati i osnovne pokazatelje rentabilnosti
projekta kroz dinamiku ocenu projekta i odgovarajue pokazatelje.
Prilikom odluivanja o prihvatanju investicije, najee korien pokazatelj je period
povraaja. Period povraaja pokazuje vreme potrebno da se iz vrednosti neto priliva
pokrije vrednost ulaganja, odnosno period povraaja investicionih ulaganja.Uvidom u
tabelu ekonomskog toka moe se zakljuiti da je period povraaja u varijanti 1.
poetkom 7 godine, dok je u varijanti 2. - u 5 godini eksploatacije.
Metod neto sadanje vrednosti projekta utvruje ukupne efekte projekta u itavom njegovom ekonomskom veku. On u sutini pokazuje koliko emo vie zaraditi ulaganjem u
projekat nego ukoliko bi smo novac uloili u poslovnu banku pri kamati koja je jednaka
diskontnoj stopi. U konkretnom sluaju za diskontnu stopu je uzeta stopa od 8%. Ukupna
neto sadanja vrednost projekta je 4.355.166,58 EUR varijanta 1.i 8.489.347,73 EUR
varijanta 2.
Interna stopa rentabilnosti je ona diskontna stopa koja izjednaava neto sadanju
vrednost projekta sa nulom. Ona pokazuje pod kojom godinjom kamatnom stopom bi
trebalo uloiti novac u poslovnu banku da bi efekat bio isti uloenim sredstvima u
projekat.

52

P. Vukadinovi, Z. Jovi, Investicije, Univerzitet Singidunum, Prvo izdanje, 2009. godine, str. 101

106

Tabela 39., Interna stopa rentabilnosti

Apsolutni iznos
investicionih
ulaganja 2013
Var.
1
Var.
2

Neto
prilivi
2014

Neto
prilivi
2015

Neto
prilivi
2016

Neto
prilivi
2017

Neto
prilivi
2018

Neto
prilivi
2019

Neto
prilivi
2020

Neto
prilivi
2021

Neto
prilivi
2022

Neto
prilivi
2023

IRR

-5.318.700

844.286

1.018.557

1.235.956

1.279.084

1.322.213

1.365.341

1.408.470

1.451.598

1.451.598

1.451.598

18%

-5.405.800

1.404.182

1.653.629

1.947.414

1.991.753

2.036.093

2.080.432

2.124.772

2.169.111

2.169.111

2.169.111

31%

Izvor: Interni materijal preduzea R packaging

Stepen sigurnosti ulaganja za srednju 2018., DSCR= 2,10 (varijanta 1.),
DSCR= 3,02 (varijanta 2.)
Ocena likvidnosti projekta je njegova sposobnost da u svakom vremenu toka projekta
podmiri svoje dospele finansijske obaveze. Na osnovu finansijskog toka vidi se da je projekat kroz itav ekonomski tok likvidan, odnosno da nisu u njemu iskazani negativni prilivi. Prema tome, moemo zakljuiti da projekat pokazuje likvidnost u svim fazama.
3.6.15 Ocena u uslovima neizvesnosti
Analiza prelomne take rentabiliteta predstavlja kapacitet rada pri kome se prihodi
izjednaavaju sa trokovima. Da bi smo mogli da izraunamo ovu taku treba da:
sa jedne strane da pretpostavimo pravolinijsko ponaanje funkcije trokova i
prihoda zbog jednostavnosti analize, a sa druge strane dovoljno je pouzdano,
da izvrimo podelu trokova na fiksne i varijabilne.
Analizom prelomne take gde je za repernu taku koriena 2018. godina, odreene su
veliine koje su osnove za ocenu rentabilnosti ulaganja.
a.) Varijanta 1. prag rentabilnosti; primer 2018. godina
Trokovi
Zaposleni
Sirovine
Materijalni trokovi
Ukupni varijabilni trokovi
Odravanje opreme
Amortizacija
Kamata
Osiguranje
Ukupni fiksni trokovi
TOTAL rashodi

Iznos
253.980
3.150.000
501.360
3.905.340
39.850
291.000
152.218,5
42.000
700.850
4.606.190

Ukupan prihod
Ukupni varijabilni trokovi
Kontribuciona dobit
Fiksni trokovi

5.601.600
3.905.340
1.696.260
700.850

107

Bruto troak
Stopa varijabilnog troka
Stopa kontribucione dobiti

995.410
69,72%
30,28%

Vrednost prelomne take rentabiliteta: Fiksni trokovi / stopa varijabilnih trokova

x100 = 1.005.235eur
Kapacitet prelomne take: vrednost prelomne take / ukupan prihod = 17,94%
Kapacitetna prelomna taka rentabiliteta pokazuje da se prihodi izjednaavaju sa
trokovima pri 17,94% predvienog iskorienog kapaciteta. Ovo je bitan pokazatelj jer
se iz njega indirektno moe odrediti osetljivost projekta usled neplaniranog smanjenja
prodaje.
b.) Varijanta 2. prag rentabilnosti; primer 2018. Godina
Trokovi
Zaposleni
Sirovine
Materijalni trokovi
Ukupni varijabilni trokovi
Odravanje opreme
Amortizacija
Kamata
Osiguranje
Ukupni fiksni trokovi
TOTAL rashodi

Iznos
253.980
4.200.000
592.380
5.046.360
39.850
291.000
320.000
42.000
700.850
5.747.210

Ukupan prihod
Ukupni varijabilni trokovi
Kontribuciona dobit
Fiksni trokovi
Bruto troak
Stopa varijabilnog troka
Stopa kontribucione dobiti

7.464.000
5.046.360
2.417.640
700.850
1.716.790
67,61%
32,39%

Vrednost prelomne take rentabiliteta: Fiksni trokovi / stopa varijabilnih trokova

x100 = 1.036.607EUR
Kapacitet prelomne take: vrednost prelomne take / ukupan prihod x 100= 13.47%

108

3.6.16 Procena izvodljivosti plana

Kompletna analiza je raena maksimalno pesimistiki i sa cenama koje su i do 20%
ispod realnih. Predloen model finansiranja projekta je takoe uzet za analizu po
nepovoljnim uslovima.
Ono to opredeljuje ideju ovog biznisa jeste injenica da u Srbiji trenutno nema
ozbiljnijih konkurenata u brani reciklae otpadne plastine ambalae.
Preduzee R packaging je u prednosti i zbog toga to je veliki broj kupaca unapred
poznat, odnosno ima obezbeeno trite prodaje.
Jedna od prednosti jeste i dobra klima za otvaranje novih pogona u Srbiji, na
osnovu koje se moe i oekivati pomo drave u domenu povoljnijih kredita i podsticajnih
mera za otvaranje novih radnih mesta.
Jasno se vidi da projekat ni u jednom trenutku ne dolazi u problem likvidnosti i
regulisanja svojih svakodnevnih trokova, kao i da investicija sama sebe moe da
otplauje. Ako se ne uzmu u obzir anuiteti, onda se dolazi do zakljuka da projekat moe
vratiti investiciju u petoj godini rada. Ova injenica svrstava ovaj projekat u red
visokoprofitnih projekata.

109

ZAKLJUAK

110

ZAKLJUAK
Ovaj master rad ukazuje na to da je biznis plan dokument koji slui za donoenje
odluke o potencijalnom kreditiranju projekta, ali i odrednica budue trine pozicije
preduzea, kao kreatora istog.
Biznis plan je, takoe, dokument koji slui kao standard sa kojim se mogu porediti
tekui rezultati nakon to je posao startovao, praenje kljunih performansi - Key Performance Indicators. Redovno poreenje planiranih i aktuelnih aktivnosti dozvoljava da se
identifikuju problemi pre nego to postanu nereivi (neupravljivi). Redovno poreenje i
korektivne mere pomau da se odri posao na eljenom putu, ka ostvarenju cilja.
U prvom delu ukazano je da uloga biznis plana, kao instrumenta koji obezbeuje
preduzeu uspeno planiranje i poslovanje, koji je i sam predmet naeg istraivanja, dobija na znaaju, jer njegova kvalitetna interpretacija i upotreba, prua mogunost
preduzeu da obezbedi znaajna finansijska sredstva od kreditora, da preispita odluke
kao to su proirenje postojeeg biznisa (npr. izgradnja novog proizvodnog pogona), izlazak na nova trita, udruivanje sa drugim proslovnim partnerom (tzv. joint venture
princip poslovanja).
Biznis plan je bitan ne samo za potencijalnog eksternog finansijera, ve je i
odrednica kvaliteta budueg poslovanja te i smernica za odluivanje o polaganju
inicijalnog, investicionog kapitala. Od kvaliteta biznis plana i sveobuhvatnosti istog kao
informacione osnove, zavisie i kvalitet odluke osnivaa o pokretanju konkretne
investicije, ali i eksternog finansijera o participaciji u investiciji.
Dokument kao to je biznis plan titi i kvalitet nacionalne ekonomije jer banke na
osnovu istog odluuju o potencijalnom finansiranju. Ukoliko banke odlue da finansiraju
preduzee ija je investicija neodriva na srednjoroni ili dugoroni period, svojom
finanijskom podrkom dovodi u opasnost ne samo sopstvene izvore, ve i finansiranje
potencijalnih dobavljaa preduzea. Takva preduzea mogu doi u poziciju
nenaplativosti svojih potraivanja, a time i naruavanja sopstvene likvidnosti i kanjenja u
izmirenju obaveza prema sopstvenim dobavljaima, ime nastaje lanana nelikvidnost.
U drugom delu rada je prikazano da biznis plan pored strukture ulaganja mora da
sadri i elemente kao to su: prinos od investicije, profit od investicije, trite plasiranja
gotovih proizvoda zajedno sa marketing strategijom, trite nabavke poluproizvoda i
sirovina, opis strategija konkurentske borbe, zauzimanja i odravanja trine pozicije,
odrivosti koliina neophodnih sirovina i poluproizvoda, ali i promenljivost cene istih.

111

Njegova izrada, podrazumeva iscrpnu analizu i projekciju, i oslanjanjui se na takav

uraen plan, preduzee nee dovesti sebe u opasnost po pitanju tekue nelikvidnosti i
nee naruiti strukturu bilansa stanja, nego e upravo na osnovu takve jedne sveobuhvatne projekcije u budunosti biti u stanju da sve obaveze izmiruje o rokovima dospea,
kako ne bi doprinelo dodatnom naruavanju likvidnosti privrede, kako regionalne, tako i
globalne.
Trei deo rada ukazuje na postupak podnoenja zahteva za investicioni kredit, kao i
na analizu i evaluaciju svih podnetih finansijskih izvetaja i biznis plana. Naime, analizirano je trino okruenje, finansijski pokazatelji za merenje isplativosti investicije, pokazatelji kojima se pokazuje vreme povrata uloenih sredstava, kao i pokazatelj neto
sadanje vrednosti koji pokazuje koliko e se vie zaraditi ulaganjem u projekat nego
ukoliko bi se novac uloio u poslovnu banku pri kamati koja je jednaka diskontnoj stopi.
Znaaj istraivanja u ovom master radu lei u injenici da je na sceni i trenutna
svetska ekonomska kriza koja je prirodno prouzrokovala regionalnu, ali i globalnu optu
trinu nelikvidnost, te je s toga uslovila dananja preduzea, potrebom za finansijskim
sredstvima koja je sve izraenija. Od poetka svetske ekonomske krize pa do danas,
fokus kreditora se pomera sa boniteta klijenta na kvalitet same transakcije, odnosno
investicionog projekta, koji se upravo dokazuje i meri kroz finansijske izvetaje sadrane
u biznis planu.
Trita zemalja u razvoju, u koja ubrajamo i nau dravu, belee znaajan trend
porasta potrebom za novanim sredstvima, to uslovljava i potrebu za adekvatnom
pripremom biznis planova, a u cilju prevazilaenja tekue nelikvidnosti, otpoinjanja
novih poslovnih poduhvata, proirenja postojeih kapaciteta proizvodnje ili promene
delatnosti preduzea.
Kontrolni instrument kojim se slui savremeno preduzee jeste biznis plan, kako bi
poboljalo trenutno poslovanje, kako bi jasnije sagledalo svoju viziju, misiju i strategiju i
tok poslovanja preduzea. Biznis plan daje smernice za uklanjanje potencijalnih
opasnosti koje se javljaju unutar preduzea, kao i iz spoljnog okruenja. Uz pomo
paljivog planiranja koje je sadrano u biznis planu, preduzee e postaviti svoje
kratkorone, srednjorone i dugorone planove, a zatim e sve to staviti na papir u formi
dokumenta.
Biznis plani ima viestruku namenu, kako kod internih korisnika (top menaderi),
tako i kod eksternih korisnika (poslovne banke, investitori, finansijske institucije). Upravo
zbog velikog broja korisnika, kreator ovog ekonomskog dokumenta mora uzeti u obzir

112

konkurenciju na tritu, makro ekonomske aspekte, trite prodaje i nabavke i sve druge
injenice prilikom pisanja istog.
Validnost i pouzdanost biznis plana zavisi od tanosti i koliine informacija i injenica
koje su dostupne. Ne moraju biti presudne za uspeh, ali svakako su bitne za neuspeh.
Na loim ili nedostajuim informacijama se ne moe realno planirati. Ovakav jedan plan,
omoguava preduzeu, da u okvirima savremenog trita i sve vee konkurencije razvija
i unapreuje svoje poslovanje. Jednom kada se plan dobro pripremi, on slui kao opipljiv
dokaz sposobnosti menadmenta firme da upravlja idejom i plan postaje znaajan faktor
u odluci finansijera ili partnera prilikom odobravanja sredstava koja se trae. Kroz biznis
plan stie se prva provera poverenja potencijalnih partnera koji treba da uloe vreme,
znanje ili novac u predloeni projekat, a ne u neki drugi. To je vrlo esto prekretniki i
pokretaki korak u realizaciji zamiljenog biznisa, jer u suprotnom da ga menadment
preduzee moe samostalno realizovati, pomo i podrku ne bi ni traili.

113

LITERATURA

114

LITERATURA
1. Avlija Radoslav, Preduzetnitvo, Univerzitet Singidunum, 2010.
2. Bara S., Staki B, Hadi M.,Ivani M.,Praktikum za bankarsko poslovanje,
Univerzitet Singisunum, Beograd, 2007.
3. Bjelica V., Raievi B., Radmilovi S., Babi B., Radii M., Finansije teorija i
praksa, Ekonomski fakultet u Subotici, Novi Sad, 2011 godina
4. Carswell, Kitt, Product Manager and Executive Consultant within CGI's Trade
Services Group., Supply Chain Finance: A new way for trade banks to
strengthen customer relationships, 2007)
5. uri N, Bankarski portfolio menadment, Feljton, Novi Sad, 1995. godine
6. Drucker, P.F: Inovacije i preduzetnitvo, praksa i principi, Grme, Beograd,
1966. godina
7. uri N. Uro, Marketing poslovne banke, Udruenje banaka u Beogradu,
Beograd, 1992. Godina
8. Duani J., Bankarstvo, Beogradska poslovna kola u Beogradu, Beograd,
2008. godine
9. Eri D. Dejan, Finansijska trita i instrumenti, igoja tampa, Beograd,
2003,
10. Hadi M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. godine
11. International Chamber of Commerce (The World Business Organization), 2013
Rethinking trade & finance, 2013
12. Ivani M., Nei S., Poslovne finansije, Univerzitet Singidunum, 2011. godine
13. Joki Dragoslav , Preduzetnitvo, Beogradska poslovna kola, etvrto
dopunjeno izdanje, Beograd
14. Kneevi G., Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd,
2009
15. Kotler Philip, Keller K. Lane Marketing menadment, 12. izdanje Beograd,
2006., godina
16. Krasulja D, Ivanievi M, Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 3.
Izdanje, 2001. godine
17. Miljevi Milan I., Metodologija naunog rada, Filozofski fakultet, Univerzitet u
istonom Sarajevu, Pale 2007 godine.
18. Petrovi Zoran, Upravljako raunovodstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.godina
19. Radmilovi S, Finansijska trita i njihovi zakoni, Financing centar, Novi Sad,
1995. godine
20. Rodi J., Filipovi M., Poslovne finansije, Beogradska poslovna kola u
Beogradu, Beograd, 2006. godina

115

21. Stanii M., Stanojevi Lj., Evaluacija i rizik, Univerzitet Singidunum, Beograd,
2008. godina
22. Stavri B, Stamatovi M., Menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd,
2004. godina
23. Stojkovi M, Krsti J., Finansijska analiza, Ekonomski fakultet, Ni,
2000.godine
24. Todorovi J., uriin D., Janoevi S., Strategijski menadment, 3. izdanje,
Institut za trina istraivanja
25. Vasiljev S. Polazne konstante stratekog upravljanja, Marekting, Beograd,
1993.godina
26. Vukadinovi P, Jovi Z., Investicije, Univerzitet Singidunum, Prvo izdanje,
2009. godine
27. Vunjak M. N., Finansijki menadment, Ekonomski fakultet, 2002. godine
28. Van Horne James C., Wachowicz John M., JR., Osnovi finansijskog
menadmenta, Data Status, Beograd, 2007
asopisi i lanci:
29. D. Lonar, V. Raji, Istraivanje trita i strategijsko odluivanje u kontekstu
razvoja novog proizvoda
30. Veernje novosti, etvrtak, 3. maj 2012
Internet adrese:
31. http://www.investopedia.com/terms/g/grace_period.asp (datum informisanja sa
sajta 24.12.2013.)
32. www.biznis-plan.co.rs (datum informisanja sa sajta 23.10.2013.)
33. www.economy.rs (datum informisanja sa sajta 24.12.2013.)
34. www.kamatica.com (datum informisanja sa sajta 24.12.2013.)
35. www.biznisplan.net (datum informisanja sa sajta 25.12.2013.)

116

117

118

119