Svrha kazne

Z. Stojanovi
Ovim pitanjem se najvie na teorijskom nivou bavio Gustav Radbruh, a kod nas Toma
ivanovi.

Koja je uloga i svrha krivinog prava?

U mnogim sluajevim se svrha ne moe jasno uoiti, a esto i krivino pravo ne moe da
dopre do samih uinilaca krivinih dela te teko moe da deluje odvraajue kazna u
smislu generalne prevencije. Vanija je predvidivost primene kazne od njene
strogosti.

Kazna treba da je:

-izvesna
To nije uvek lako postii, a i kada bi to bilo mogue, ne bi bilo poeljno jer bi
otupelo otricu kazne.

-brza
-stroga
Abolicionizam je stanovite koje se javilo na strani kritike krivinog prava,
a koje se zalae za njegovo potpuno ukidanje jer je drutveno zlo koje nema
svrhu.
Ipak teko je zamisliti kako bi funkcionisalo drutvo potpuno osloboeno
krivinog prava.

Prosean graanin ne zna mogunosti krivinog prava (a politiari ih u tome

podravaju), ali onomoe biti reenje samo ako je kriminalno ponaanje
eksces, ako nije u pitanju masovno rasprostranjeno ponaanje.
Kazna je osnovna krivina sankcija i nosei stub krivinopravnog sistema.
Iako postoje i druge sankcije, one su gotovo nezamislive bez kazne (npr.
uslovna osuda).

Da li je svrha kazne retribucija ili prevencija?

Pitanje slino onom da li pijem lek jer sam bolestan ili ga pijem da bih ozdravio.
U teoriji oba stanovita imaju priblino jednaki broj pristalica, mada se prevenciji daje
blaga prednost zbog dominantnog utilitaristikog pristupa.
Nije dobro ni opravdano svesti svrhu kazne samo na prevenciju (vodei se
time u prolosti se kretalo raznim stranputicama), ali kazna nikako nije ni sama sebi

cilj.

S obzirom na to je jedno vreme resocijalizacija isticana kao osnovna svrha kazne, to je

dovelo do mnogih nepravinih i nehumanih reenja, postavlja se pitanje da li uinilac
ima pravo na kaznu? U teotiji vei broj pristalica ima pozitivan stav.

Ako je resocijalizacija kao ideja propala, ta je onda svrha kazne?

Ako je to specijalna prevencija, ak i da je 100% efikasna, uvek bi se nali novi
uinioci.
Ako je to generalna prevencija, da li je u pitanju negativna (gde drava zastrauje SVE
svoje graane) ili je to pozitivna (integrativna) generalna prevencija (gde bi krivino
pravo sluilo uspstavljanju i odravanju sistema vaeih moralnih drutvenih normi; to bi
bilo mogue samo ako je k.p. pomono sredstvo;)?
Na Krvini zakonik sadri izriitu odredbu o svrsi kazne, to je retkost u uporednom
pravu.
Retribucija kao svrha kazne nije nala mesto u KZ-u, a nije popularna ni meu
teoretiarima.
Reenje se moe videti u retribucuji u slubi prevencije.

Kako na kaznu najvie utie stepen krivice i teina krivinog dela, iz toga
proizlazo njen retributivni karakter i dominantan princip srazmernosti i
pravednosti kazne.
ta, meutim, raditi kada postoji antinomija svrhe kanjavanja (sud je siguran da
uinilac nee ponoviti delo, ali rtva zasluuje satisfakciju)? Tu retribucija treba da bude
neprekoraiva gornja granica-ne smeju preventivini ciljevi nikada uticati da kazna bude
vea nego to to zahteva princip pravednosti i srazmernosti.
Ipak, ini se da danas prevencija neopravdano vodi zaotravanju krivinopravne represije
ime se slabi i rasplinjava krivino pravo. Reenje ovog problema moglo bi se nai u
krivinopravnom minimalizmu (ne ekstenzivno, ve intenzivno krivino pravo).