Motiv uklete enske lepote u delima Borisava

Stankovia
U delima Neista krv i Kotana, Borisav Stankovi je
opisom likova Sofke i Kotane na veoma uverljiv nain izneo
traginost situacija i dramatiku ivotne igre u kojoj najee
gube svi, i ene i mukarci. On pie o ljubavi, ali ona prelazi u
patnju i bol, koja dovode do tragedije ljudskih sudbina.
U spoju ljubavi i strasti, tuge, oaja i nesrene enske
sudbine istaknut je motiv uzviene i nedodirljive enske
lepote. Sofka i Kotana su bile prelepe i tragine u svojoj
savrenosti. Nije im se dalo, kao da je ta lepota bila ukleta.
Sluile su da podsete, da osvee al za mladost. A o
njihovoj mladosti niko, pa ni one same, nije vodio rauna.
Sofka, obuzeta lepotom i poznata po njoj, gorda,
samosvojna, ponosna, pati zbog neiste krvi koja pokuava
da je obuzme iako se ona bori sa tim svojim prokletstvom.
Njena dua je u agoniji iz koje ona ne uspeva da se izvue,
iako pokuava kako bi odrala privid o svojoj srei. Ali njeni
snovi, elje i matanja umiru i ona se jednog momenta
preputa i gubi u tom lavirintu. Ona je osuena na propast i
zlu sudbinu, jer postaje rtva, upravo zbog svoje lepote.
Tragino zavrava svoj neobini ivotni put, od visina do
ponora. Postala je starica bez volje za ivotom.
Kotana, prelepa Ciganka koja je svima zavrtela mozak
i koju svi oboavaju, predstavlja sr ivota. Njena lepota sve
oko nje vodi u prokletstvo patnje i bola, pa ak i nju samu.
Ona ne eli da bude gospodarica kue, eli da bude
slobodna. Ali, ona je ipak ovek, a to je najtee biti, jer je
ovek stvoren za patnju i bol, za tugu i al. Patrijarhalno
drutvo u kome ivi sputava oveka, gui ljubav i pretvara je
u bol. U takvom svetu nema mesta za heroine. U delima
Stankovia, enska lepota je toliko suvina i preterana, da se
ini kao da ona nije sa ovog sveta i zbog toga se moze
nazvati ukletom. Takvu lepotu ne moe niko da poseduje,
ona lako moe da oara svakog, jer je ona jedino to ulazi u
vidno polje, a u isto vreme zamagljuje itav svet oko njih i
ona izaziva potpuno suprotne emocije od istinske, prirodne i
ljudske lepote. Ona izaziva tugu, oaj i bezbrojne jauke.

Ova hladna, ukleta enska lepota nije prolazna kao

ljudska i ba zbog toga, svako ko je opinjen takvom lepotom
je osuen na veno ekanje neega to nikad nee doekati.
Na zaarane due pada crna senka koja izobliava normalan
ljudski svet. Njihov ivot prolazi u tuzi i oaju to ovakvu
lepotu ne mogu da osvoje. Ne shvataju koliko je kobna po
njih takva lepota, ve hipnotisani njome koraaju u crnu
provaliju koja nema kraj. Svakim korakom dua im je tamnija
i ivot bezobliniji. Zaboravljaju da prava lepota nije vidljiva
oima kojima oni gledaju, ve duevnim oima koje su
sklopili. Istinska lepota se ne vidi, ve se oseti u srcu, a
svaka lepota koja nas natera da ne gledamo unutranjim
oima nije ona koja e nas uiniti srenim.