Ekološke katastrofe

Aleksandra Buha
Slučaj izlivanja cijanida u
Rumuniji
 Prikaz sluččaja
30. 1. 2000: pucanje brane koja je zadržavala
kontaminirane otpadne vode iz rudnika zlata u
Rumuniji
 26 miliona litara kontaminirane vode izlilo se u reku
Sasar

 glavni otrov bio je cijanid

 katastrofalne posledice
 Kratak istorijat
Kratak istorijat
 rumunski rudnici-rude siromašne zlatom
 korišćenje cijanidne tehnologije za ekstrakciju zlata
 angažovana australijska kompanija “Esmeralda Exploraion”
 oformljena australijsko-rumunska korporacija “Aurel”
 maj 1999.-početak rada
 Baja Mare-grad na severozapadu Rumunije
 Cijanidni proces
 1783. Karl Vilhelm Šele: zlato se rastvara u vodenom
rastvoru cijanida
 1887. prva primena procesa
 ekstrakcija zlata iz ruda lošeg kvaliteta
 zlato se prevodi u dicijanoaurat(I) kompleks rastvoran u
vodi
 koristi se za ekstrakciju zlata iz jalovišta starih rudnika
 izuzetno kontroverzan proces-zabranjen je u mnogim
zemljama
Kako je došlo do havarije?
Loše izgrađena brana
+
Loši vremenski uslovi
(velika količina padavina, pa period malo toplijeg vremena)

Veliki pritisak na branu i njeno pucanje

 Sadržžaj
aj kontaminiran
kontaminiranee vod
vode iz
rudnika
rudnika
• 55-110 tona cijanida
• velike količine teških metala (Cu, Pb, Zn,
Cd, As)
Cu: 40-160 puta iznad limita
Pb: 5-9 puta iznad limita
Zn: 2 puta iznad limita
 Preduzete mere
pola sata nakon havarije obaveštena je Environmental
Protection Agency (EPA)
sat vremena nakon havarije obustavljene sve operacije u
rudniku
pokušaj zatvaranja brane-brana je zatvorena samo delimi čno,
izlivanje otpadnih voda se nastavilo (40-50 l/s sve do 2.
februara)
pokušaj neutralizacije cijanida velikim koli činama
hipohlorita koji vrši oksidaciju cijanidnog anjona:
CN- +ClO- →[OCN]- + Cl-
[OCN]- + 3 ClO- + 2OH- → N2 + 2CO32- + 3Cl- + OH-
 Sudbina kontaminirane
Sudbina kontaminirane vode
vode iz
iz
 Reke: rudnika
Sasar, Lapos, Somes, Tisa i Dunav
 Mora:
Crno more
 Države:
Rumunija, Mađarska, Srbija i Ukrajina
 Medijski rat
Rumunija Mađarska
p o p la v e Najveć
s led i ca a ekolo
en t -p o š ka katastr
Incid ofa pos
le Čern
o bi la

Esmeralda Exploration
Holokaust ri
ba
v o rn o je
h riba odgo
j m rtv i Srbija
k i b ro
Za veli eme
l a d n o vr
h
Tisa je
mrtva r
eka, nis
u prežive
le čak n
i bakterij
e
 Šta se ustvari desilo?
UN Environmental Programme Office-neutralna procena
• dramatično povećanje zagađenja pogođenih reka
• 88 puta veće koncentracije cijanida od dozvoljenih za Sasar
reku
• za sve teške metale izmerene su veće koncentracije od
dozvoljenih

• Aurul postrojenje bilo je neispravno i nije

odreagovalo na pravi način u situaciji koja je mogla
biti predviđena
 Cijanidi u žživotnoj
ivotnoj sredini
sredini
Biodegradiacija:
anaerobni uslovi mikrobiološka degradacija do
amonijaka, pa oksidacija do nitrata
(>200 ppm toksične za mikroorganizme)
Perzistentnost:
mala u životnoj sredini
Bioakumulacija:
retka
Biomagnifikacija:
nije prisutna
 Toksiččni efekti na žživi svet
Vodeni organizmi

Ribe i beskičmenjaci izuzetno su osetljivi na cijanide (otežano plivanje,

smanjenje reprodukcije, smetnje u disanju, patološke promene organa)
>0,2 mg/l letalno za većinu riba (WHO izmerene vrednosti 2,8 mg/l)
>0,1 mg/l letalno za većinu beskičmenjaka
Alge i vodene biljke tolerišu mnogo veće koncentracije slobodnih
cijanida
 Toksiččni efekti na žživi svet
Ptice
Oralna LD50: 0,8 mg/kg TM-11,1 mg/kg TM
Simptomi: problemi sa disanjem, problemi sa vidom,...
15-30 minuta nakon unosa nastupa smrt
Sisari
Oralna LD50: 2,1 mg/kgTM- 10 mg/kg TM
Simptomi: tremor, izražena salivacija i lakrimacija,
ubrzano disanje, konvulzije,...
15-30 minuta nakon unosa nastupa smrt
 Zaključak
Sasar reka postala je mrtva reka; celi region proglašen je
za “health risk hotspot”
stradalo je 1400 tona ribe
ribolov-važna privredna grana tog područja je obustavljen
do daljnjeg
prijavljeni slučajevi mrtvih medveda, jelenova, belorepih
orlova, čaplji..
kontaminirana je voda za piće (izvori koji su snabdevali
2,5 miliona ljudi)
u mnogim delovima Rumunije zatrovane su velike
površine zemljišta
nije bilo ljudskih žrtava (100 dece hospitalizovano zbog
konzumiranja zatrovane ribe)
 Pogledati
• http://www.youtube.com/watch?v=25CnKmMatt0
 Situacija danas
kompanija Aurul je nastavila da posluje pod
nazivom Transgold uz poboljšane bezbedonosne
standarde
nikakva nadoknada nije plaćena sem
kompenzacije za direktno ugroženo selo Bozinta
Mare
danas: broj riba u Tisi gotovo jednak broju riba
pre nesreće
zagađenja različite prirode i dalje su prisutna u
svim delovima sveta