LANTANOIDI

H He

Li Be B C N O F Ne

Na Mg Al Si P S Cl Ar

K Ca Sc Ti V Cr Mn Fe Co Ni Cu Zn Ga Ge As Se Br Kr

Rb Sr Y Zr Nb Mo Tc Ru Rh Pd Ag Cd In Sn Sb Te J Xe

Cs Ba La Hf Ta W Re Os Ir Pt Au Hg Tl Pb Bi Po At Rn

Fr Ra Ac Unq Unp Unh Uns Uno Une

Ce Pr Nd Pm Sm Eu Gd Tb Dy Ho Er Tm Yb Lu

Th Pa U Np Pu Am Cm Bk Cf Es Fm Md No Lr

Ce cerijum
Pr prazeodijum
Nd neodijum LAKI
Pm prometijum Cerijumovi
Sm samarijum
Eu europijum LANTANOIDI (zajedniki simbol Ln)
Gd gadolinijum
Tb terbijum
Dy disprozijum TEKI
Ho holmijum
Er erbijum
Itrijumovi
Tm tulijum
Yb iterbijum
Lu lutecijum
red. simbol godina elek. red. simbol godina elek.
br. otkria konf. br. otkria konf.

58 Ce 1803 [Xe] 65 Tb 1843 [Xe] 4f96s2

5do4f26s2
59 Pr 1885 [Xe] 4f36s2 66 Dy 1886 [Xe] 4f106s2

60 Nd 1885 [Xe] 4f46s2 67 Ho 1879 [Xe] 4f116s2

61 Pm 1947 [Xe] 4f56s2 68 Er 1843 [Xe] 4f126s2

62 Sm 1896 [Xe] 4f66s2 69 Tu 1879 [Xe] 4f136s2

63 Eu 1896 [Xe] 4f76s2 70 Yb 1878 [Xe] 4f146s2

64 Gd 1880 [Xe] 71 Lu 1906 [Xe]

5d715d
4f 4f176s
6s22 5d14f146s2

Ranije su ove elementa zavali: elementima rijetkih zemalja

 Osobine:
Lantanoidi su:
- srebrenasto sjajni,
- plastini, meki i kovni metali ,
- na vazduhu se presvlae slojem oksida.
Sporo reaguju sa hladnom vodom
- a zagrevanjem reakcija se ubrzava.

Razlau se u HCl, H2SO4 i HNO3

Gustine im rastu od 6,19g/cm3 kod La do 9,17 kod Lu
Sa porastom Z, dolazi do postepenog smanjenja atomskih i
kovalentnih poluprenika elemenata.
- ova pojava naziva se lantanoidna kontrakcija
- ovaj uticaj imamo i na susjedne elemente Hf, Ta i W
Koeficijent elektronegat. je mali (1,1 -1,2)grade preteno jonska jedi.
Standardni elek. potencijali su negativni ( -2.2 do -2,5) I-a i II-a grupi
 Razlika u energiji 4f i 5d orbitala je vrlo mala pa konfiguracija nije
uvijek u skladu sa oekivanim

Elektroni u 4f orbitalama veoma malo doprinose stvaranju

hemijskih veza zbog prodiranja u dubinu atoma

Radijalna gustina f elektrona oko samog jezgra je mala, pa oni

slabo zasenjuju elektrone na viim kvantnim nivoima.

Tipino oksidaciono stanje je +3

- Lantn. se ponaaju kao da imaju 3 valen. e- odnosno [Xe]4f n5d16s2
- Neki od Ln grade i jedinjenja sa oks. brojevima +2 i +4.

Trovalentni joni su uglavnom obojeni -ti,zeleni do crveno-ljubiasti

(sem La, Ce,Eu, Gd,Tb, Yb, Lu, )
 Zastupljenost u Zemljinoj kori
Najvie ima cerijuma, neodijuma i lantana dok se prometijum
nalazi samo u tragovima.
Najvanija ruda lantanoida je monacit (CePO4) koji osim
cerijuma sadri i gotovo sve druge lantanoide i lantan (LnPO4)
Javljaju se i u rudama:
- gadolinijum(Be- Fe-Y-silikat),
- bastnezit (fluorokarbonat-LnCO3F)....
Lantanoidi su u Zemljinoj kori relativno dobro rasprostranjeni, ali
nemaju nalazita na kojima se nalaze vee koliine njihovih ruda.
(proizvodnja je zato ograniena)
Rjetke zemlje po koliini prevazilaze :
- Pb: 10 puta
- Mo: 50 puta
- W: 165 puta
 Dobijanje
Za dobijanje Ln rude se tretiraju sa H2SO4 ili prvo sa NaOH a zatim
sa HCl-lantanoidi se prevodu u rastvor kao sulfati ili hloridi.
Razdvajanje pojedinih lantanoida iz rastvora (zbog izuzetno
sloenog postupka) je mogue primjenom
- metode frakcione kristalizacije,
- ekstrakcije ili
- razdvajanjem sa jonoizmenjivakim smolama.
-Nijedan od ovih postupaka nije pogodan za
razdvajanje u industrijskim razmjerama.
isti metali odnosno njihova smjea dobijaju se:
- elektrolizom rastopa hlorida ili fluorida ,
- redukcijom bezvodnih soli pomou alkalnih ili
zemnoalkalnih metala
 Jedinjenja
Najvaniji stepen oksidacije je +3
- jedinjenja sa oksidacionim stanjem +2 su rijetka (Eu, Yb, Sm i Tm)
i jaka su redukciona sredstva.
-Oksid. br.+4 ima samo cerijum (sa O2 gradiCeO2, kompleksna jed.)
Svi ostali Ln daju okside formule Ln2O3.
Osobine oksida i hidrosida:
- cerijumove grupe su sline zemnoalkalnim elementima
- a itrijumove aluminijumu
Ln(OH)3 su nerastv.u H2O i njihova jaina opada sa porastom Z

Za jedinjenja Ln je dokazano postojanje M3+ jona i jonske veze.

U vodenim rastvorima jon M 3+ ima koordinacioni broj vei od 6,
najee 7, 8, 9 pa ak 10, 11 ili 12.
 Primjena:
Smjea lantanoida se dodaju pojedinim vrstama elika (poboljavaju
mehanike, korozione i otpornost na temperaturu)
Legure Ln i Co se koriste za pravljenje permanentnih magneta.
Smjee oksida imaju katalitike osobine i primjenjuje se u
petrohemijskoj industriji
Neki oksidi imaju i fosforoscentne osobine i koriste se kao
komponente u premazima za televizijske ekrane.
Koriste se jo za proizvodnju:
- specijalne vrste stakala (apsorpciju UV zraka,kiselo i vatrosta. otpor.)
- Lantan i neodijum se koriste za ekstrakciju plutonijuma iz urana
- lakova i boja (metalik boje)
- koarskoj i tekstilnoj industriji
- elektroindustriji (katode, laseri)
Tei Ln-koriste se za zatitu od neutrona i legura sa posebnim
osobinama, a radioaktivni izotopi za proizvodnju rendgenskih
aparata.
Legura Nd sa Al ima apsorcioe osobine (apsorcija CO).
 AKTINOIDI

H He

Li Be B C N O F Ne

Na Mg Al Si P S Cl Ar

K Ca Sc Ti V Cr Mn Fe Co Ni Cu Zn Ga Ge As Se Br Kr

Rb Sr Y Zr Nb Mo Tc Ru Rh Pd Ag Cd In Sn Sb Te J Xe

Cs Ba La Hf Ta W Re Os Ir Pt Au Hg Tl Pb Bi Po At Rn

Fr Ra Ac Unq Unp Unh Uns Uno Une

Ce Pr Nd Pm Sm Eu Gd Tb Dy Ho Er Tm Yb Lu

Th Pa U Np Pu Am Cm Bk Cf Es Fm Md No Lr

Th torijum
Pa protaktinijum
U uran
Np neptunijum
Pu plutonijum
Am americijum
Cm kirijum AKTINOIDI ili Transuranski elementi
Bk berkelijum
Cf kalifornijum
Es ajntajnijum
Fm fermijum
Md mendeljevijum
No nobelijum
Lr lorencijum
red. simbol godina elek. red. simbol godina elek.
br. otkria konf. br. otkria konf.

90 Th 1828 [Rn] 97 Bk 1949 [Rn]

6d25f07s2 6d05f96s2
91 Pa 1917 [Rn] 6d15f27s2 98 Cf 1950 [Rn] 6d05f107s2

92 U 1789 [Rn] 6d15f37s2 99 Es 1952 [Rn] 6d05f117s2

93 Np 1940 [Rn] 6d15f47s2 100 Fm 11952 [Rn] 6d05f127s2

94 Pu 1940 [Rn] 6d05f67s2 101 Md 1955 [Rn] 6d05f137s2

95 Am 1945 [Rn] 6d05f77s2 102 No 1957 [Rn] 6d05f147s2

96 Cm 1944 [Rn] 103 Lr 1961 [Rn]

6d15f77s2 6d15f146s2
 Osobine
Aktinoidi predstavljaju novu grupu f elemenata
Srebrenasto bijeli-plastini metali, po hemijskim osobinama slini
su Ln , iako imaju vei boj oksidacionih stanja (od +3 do +6)
Svi aktinoidi su toksini i radioaktivni (nemaju stabilne izotope)
Sa poveanjem Z opada :
- stabilnost elemenata i jedinjenja- izuzev ok. br.+3,
- vrijeme poluraspada (Th-1,45.1010god. Lr-3,6 sati)
- jonski radiusi (za +3, aktinoidna kontrakcija)
Po redukcionim svojstvima prevazlaze II-a i Ln
Th- po elektr. konf. vie pripada prelaznim elelementima
(6d-orbitale stabililnije od 5f)
Mo zasenjivanja 5f e- je manja nego kod 4f e- i zato su:
- atomski radijusi posle Th manji od radijusa Ln
- 5f orbitale orbitale uestvuju u stvaranju hemijskih veza
( imaju veu zapreminu u odnosu na 4f )
 Dobijanje
Pripadaju metalima koji se teko dobijaju
- Aktinoidi sa Z > 94 su vjetaki proizvedeni
- sa porastom Z opada stabilnost i imaju veu sklonost ka
spontanom cijeopanju (FISIJA)
Iz smjese aktinoida za njihovo razdvajanje operacije su:
1. rastvaranje
2. taloenje
3. ekstrakcija (sa smolama)
Za razdvajanje aktinoida koriste se osobine da :
- do kirijuma grade jedinjenja sa razliitim ok.brojem
- imaju razliitu stabilnost i svojstva
Poslije razdvajanja elementi se dobijaju redukcijom tri- ili
tetrafluorida sa Na , Mg ili B
Elementi od kirijuma do lorencijuma mogu se dobiti:
- bombardovanjem teih aktinoida sa - esticom
- bombar. plutonijuma jonima C, O , B ili N
 Uran
Srebrenasto bijel metal (tt-1132oC i Eo= -1,8 V), prilino reaktivan-
prah reaguje sa H2O, rastvara se u K (sem HNO3), ne rastv. se u B
Uran je najvaniji element ove grupe zbog:
- dobijanju nuklearne energije i
- proizvodnje nuklearnih bombi.
Najvanije rude su:
- uranov smolenac (pehblende, uranit) U3O8 ili U(UO4)2
- karnotita K2 (UO2 )2 (VO4)2xH2O (kalijum-uranil-vanadat)
Nalazita su veoma siromana pa se prerauju rude sa samo 0,1 % U
Dobija se iz smolenca
1. prevoenjem u U3O8
2. redukcijom sa H2 do UO2
3. sa HF do UF4
4. redukcijom sa Mg ili elektrolizom u rastopu KF U
Elementarni uran
 Uran gradi jedinjenja sa ok. br. od +3 do +6
1. Jedinje. sa +3: nepostojana prelaze u +4, poznati svi halogenidi
2. Jedinje. sa +4: stabilna, jonskog karaktera,
- poznati su svi halogenidi,
- UO2 , U (OH)4- ima kovalentnu vezu,
- uranil-nitrat UO2(NO3)2 , kompleksno jedinj.
3. Jedinje. sa +5: nestabilna i manje vana (UF5 , UCl5)
4. Jedinje. sa +6: - najstabilnije oksidaciono stanje
- poznati su halogenidi : F i Cl
- uran(VI)-oksid UO3, ima amfoterni karakter
gradi soli u kojima postoje:
- uranil jon UO2 2+ [npr. UO2(NO3)2]
- uranat joni UO4 2- ili diuranat joni U2O7 2-.
U prirodi se uran nalazi u obliku dva izotopa: 235U (u izotop.smjei
ga ima 0,72%, fisioni nmater.) i 238U (99,27%, slui za dobij. 239Pu).
 Torijum
Prirodni izvor Th je monacitni pijesak (15% ThO2)
Th je metal koji brzo reaguje sa H2 , O2 , N2 i C
Dobija se iz ThO2 u strji fozgena (COCl2) ThCl4 ,koji se redukuje
sa Ca do Th
Sva jedinjenja imaju ok.br. +4
- poznati su halogenidi
- ThO2 i Th(OH)2 - amfoteran
- soli:rastvorne u vodi nitrati, sulfati i hlorati
nerastvorne u vodi oksalati
Primjenu kao tehniki metali od aktinoida imaju
samo uran i torijum koji ulaze u sastav mnogih
legura i poboljavaju otpornost prema koroziji.
Koriste se i kao katalizatori.
 Izotop Oblik raspada. Proizvod raspadanja Vrijeme poluraspada
La-138 Be-138 1,51011 godina
lantanoidi

Ce-142 Nd-142 51016 godina

Nd-144 Ce-140 2,31015 godina
Eu-160 Dy-160 1,31021 godina
Lu-176 Hg-176 3,781010 godina
Ac-227 , Th-227, Fr-223 21,77 godina
aktinoidi

Th-232 Ra-228 1,451010 godina

U-234, 235, 238 Th-230, 231, 234, 2,5105, 7108 i 4,5109 god.
Pu-239 U-235 2,41104 godina
Lr-262 - - 3,6 sati
C-14 N-14 5370 godina
d r u g i elem.

Pb-204 Hg-200 1,41017 godina

Rn-222 Po-218 3,82 dana
Cs-135 Ba-135 2,3106 godina
Ra-224, 226 Rn-220, 222 3,82 dana, 1602 god.
I-123,129 zad.e - , - , Xe-129 59,9 dana, 1,6107 godina
Cd-113, 114 In-113, Sn-114 7,71015 i 9,31017 godina