Šta poneti kada idete na slavu?

U prvobitnom nastanku običaja, odlazak kod nekoga na Slavu nije podrazumevao

darivanje. Međutim, posle Drugog svetskog rata, proslavu krsnog imena je zamenila
proslava rođendana pojedinih članova porodice. Kako je ovakva proslava podrzumevala
kupovinu poklona, običaj se u narodu prenosio i na druge prigode, tako da kada se
ponovo započelo sa proslavljanjem krsnoga imena, podrazumevalo se da se ne ide
"praznih ruku". Tu se pojavio problem, jer rođendan slavi jedna osoba, a slavu proslavlja
čitavo domaćinstvo. No, naš čovek je dovitljiv, pa se dosetio: piće za domaćina, cveće za
domaćicu, čokolada za decu. Kako se dobre ideje brzo prihvataju, tako je i ovaj sklop
"slavskog poklona" brzo ušao u običaj našem narodu, eventualno uz mala odstupanja. Što
se tiče crkvenih običaja, vrsta poklona koji ćete odneti kada idete na nečiju proslavu
krsnog imena nije određen, jedino pravilo koje treba da se poštuje je da taj poklon bude
"pristojan i skroman". Posetite cvećaru, ponesite flašu pića i svakako, nemojte zaboraviti
na mališane.

Pogledajte srodne delatnosti:

 cvećare
 konditorski proizvodi

 piće...

Vino kao simbol Isusove krvi koristi se u proslavljanju Slave (krsnog imena) i to prilikom
sečenja kolača i služi se sa žitom. To može biti jedan od izbora koje piće poneti
domaćinu. Obično se uzima crveno vino, mada možete uzeti i neko drugo piće. Nema
posebnih pravila.

Vino i vrste vina

Kao što je odavno poznato vino je lekovito ako se pije umereno, jer je bogato
kalcijumom, magnezijumom i štiti od stresa. Za to je zaslužan tanin koji je prisutan u
grožđu. Od davnina su srpski vladari negovali kulturu gajenja vinove loze, o čemu
svedoči zapis iz povelje Stevana Prvovenčanog gde je donet zakon za vreme vladavine
cara Dušana o spravljanju vina i o njegovom kvalitetu. Car Dušan je posedovao velike
vinograde i dvorski podrum u blizini Prizrena. U njegovo vreme iz vinograda i prodruma
u Velikoj Hoči vino je keramičkim vinovodom dugim 25 kilometara dopremano sve do
carskih podruma u prestonicu Prizren. U srednjovekovnoj Srbiji pehar vina je bio dijalog,
dogovor, zakletva, opomena, obećanje, zakon i običaj. Sa dolaskom Turaka, koji su
zauzeli južne predele, Srbi su se selili na sever i u doba cara Lazara, u drugoj polovini 14.
veka, glavno vinogradarsko središte postaje Kruševac sa okolinom. Međutim, za vreme
turske vladavine uništavani su vinogradi, jer je po islamskoj veri konzumiranje alkohola
zabranjeno. Po oslobođenju od Turaka dolazi do preokreta i do intenzivnog razvoja
vinogradarstva. Kralj Petar Prvi Karađorđević i njegov sin Aleksandar su zaslužni za
razvoj vinogradarstva i vinarstva u modernim vremenima. Na brdu Oplenac kod Topole,
početkom 20. veka, podigli su desetine hektara vinograda i podrum u kome su proizvodili
vrhunska vina. U blizini kraljevskog podruma postojala je „Venčačka vinogradska
zadruga“ koja je bila pozanata po proizvodnji penušavog vina, kao jedna od najvećih
vinarija na Balkanu.

Vina ima na hiljade, a samo u Srbiji oko 700 vrsta vina. Prema boji, vina se dele na: belo,
ružičasto i crveno. Ona mogu da budu: vrhunska sa geografskim poreklom, kvalitetna sa
geografskim poreklom, stona sa geografskim poreklom i stona vina. Prema sadržaju
šećera, vina se dele na: suva, polusuva, poluslatka i slatka. Od toplote i sunca zavisi nivo
šećera u grožđu, što utiče na nivo alkohola koji daje punoće vinu. Zbog globalnog
zagrevanja, došlo je do povećanja alkohola u vinima, što negativno utiče na kolekcionare,
jer veći sadržaj alkohola u vinu menja ukus nakon 20 godina.

Crvena vina

Kaberne Sovinjon (fr. Cabernet Sauvignon) — Ovo je najpopularnije grožđe na svetu

kad je proizvodnja crvenog vina u pitanju. Gaji se u Bugarskoj, Čileu, Australiji,
Kaliforniji, južnoj Francuskoj. Ima mala plavo-crna zrna sa debelom kožom, kasno olista
i kasno sazreva.

Merlot (fr. Merlot) — Od ovog grožđa se pravi najskuplje crveno vino na svetu —
Chateay Petrus. Gaji se u Bordou, ima velika zrna sa tankom kožom, ukus ima tragove
borovnice i mente.

Nebiolo (ital. Nebbiolo) — Daje vrlo kompleksna crvena vina, uspeva na krečnjačkom
zemljištu, na većim visinama, najviše u severozapadnoj Italiji. Vrlo tamne boje, kasno
sazreva. Nebbia na italijanskom znači magla.

Pino noar (fr. Pinot noir) — Od ovog grožđa se pravi čuveni burgundac. Uspeva na
krečnjačkom zemljištu istočne Francuske. Ovo je „sveti gral“ proizvođača u mnogim
zemljama. Ima tanku kožu crne boje i guste, guste grozdove. Pored Francuske, gaji se i u
Australiji, na Novom Zelandu, u Južnoj Africi, Italiji, Rumuniji, SAD.

Širak ili Širaz (fr. Syrah или Shyraz) — Drevno crno grožđe sa Srednjeg istoka. Gaji se
na granitu, krečnjaku i pesku u dolini Rone (Francuska), u Kaliforniji i Australiji. Plavo-
crne boje, ima mala zrna i debelu kožu. Relativno rano sazreva. Daje visoke prinose, pa
proizvođači, ako žele viši kvalitet, moraju da ga kontrolišu i smanjuju.

Sanđoveze (ital. Sangiovese) — Ovo grožđe se gaji po celoj Italiji, kao i u Argentini i
Kaliforniji. Raste na krečnjaku, ali i na glini, sporo i kasno sazreva, podložno je
oksidaciji. Najbolja vrsta je Sanđoveze pikolo.

Novi božole (fr. Beaujolais nouveau) — veoma mlado francusko vino, koje se pije tek
šest nedelja nakon berbe.
U našim predelima najčešće sorte grožđa od kojih se proizvode vrhunska crvena vina su:
Kaberne Sovinjon, Game crni, Burgundac crni, Merlo, Pino nuar, sve poreklom iz
Francuske, i Vranac i Prokupac, kao autohtone sorte. Kvalitetna crvena vina se najčešće
proizvode od prokupca, frankovke i crnog portugizca (nepoznatog porekla), od skadarke
crne, jagodinke, srpskog rubina (domaće ukrštene sorte).

Crvena vina se uglavnom prave od plavo-crne vrste grožđa. Od boje kože grožđa vino
dobija karakterističnu boju.

Bela vina

Šardone (fr. Chardonnay) — Beli šardone je verovatno najtraženije grožđe na svetu.

Bolje uspeva na siromašnijem zemljištu, ali se prilagođava i drugim tipovima. Daje male
grozdove tanke kože. Rano cveta i zri. Danas se gaji u svakoj zemlji u kojoj se pravi vino.

Šenin blank (fr. Chenin blanc) — Belo grožđe, koristi se za najraznovrsnija vina, daje
obična i penušava, suva i slatka. Gaji se najviše u dolini Loare - jugozapadna Francuska,
sve do Atlantika. Ima tanku kožu, kasno sazreva. Raste i u Južnoj Africi, Kaliforniji,
Australiji i Novom Zelandu. Daje dugotrajna vina, ali i vina koja se odmah piju.

Crveni traminer ili Klevner (nem. Gewurztraminer или Traminer) — Nije potpuno
belo grožđe, roze je, daje suva i slatka bela vina, karakterističnog aromatičnog, nekako
začinjenog ukusa. Gewurtz znači začin. Poreklom je iz Aldo Adiga — italijanska
pokrajina u kojoj se govori nemački jezik. Ružičasta koža, nekada žuta. Gaji se i u Alzasu
(Francuska, deo prema Nemačkoj), Austriji, Nemačkoj, Sloveniji, Mađarskoj, Češkoj i
Slovačkoj, Rumuniji, Australiji i na Novom Zelandu.

Rizling (fr. Risling) — Postoje i slabija vina kao što je Olasz i Laški rizling. Voli
hladniju klimu. Bleda zrna sa mrljama, u malim grozdovima. Kasno cveta i zri. Daje
vrhunska suva, poluslatka i slatka vina. Gaji se u Nemačkoj, Alzasu, Italiji, Australiji,
SAD.

Sovinjon blank (fr. Sauvignon blanc) — Grožde doline Loare, raste na krečnjaku, pesku,
šljunku. Kompaktni mali grozdovi tanke kože. Rano zri i gaji se i u Italiji, Južnoj Africi,
na Novom Zelandu, u Australiji i SAD.

Semilon (fr. Semillon) — Daje sjajna slatka vina i visoko kvalitetna suva. Ima velika zrna
i tanku kožu. Traži specifične klimatske uslove. Raste u Bordou u Francuskoj, Čileu,
Australiji, SAD, Južnoj Africi.

Kod nas vrhunska bela vina se proizvode od: italijanskog Rizlinga, Sovinjona, Šardonea,
Semijona, belog Burgundca, žutog Muskata, poreklom iz Francuske, zatim Muskat
Otonela, jedinstvenog u svetu Muskat Krokana, crvenog Traminca, i zelenog Silvanca
(poreklom iz Austrije), Bagrine (poreklom iz Rumunije) Emereld Rizlinga (poreklom iz
Kalifornije), Rajnskog Rizlinga (poreklom iz Nemačke,) Žilavke (autentične sorte
Hercegovine) i Tamjanike, od muskatne sorte koja je, najverovatnije, poreklom iz
Francuske, ali koju Srbi već 500 godina smatraju svojom, autentičnom sortom.

Roze vina

Postoje dve osnovne metode za pravljenje rozea. Očigledan način je da se pomeša belo
vino sa malo crvenog, ali je ovo u suprotnosti sa zakonom u mnogim zemljama. Drugi
metod je da se započne fermentacija crnog grožđa kao u procesu proizvodnje crvenog
vina uz pažljivo nadgledanje fermentacije. Kad smesa dostigne željenu boju - ukloni se
koža i fermentacija završi bez nje. Neke sorte grožđa su pogodnije za proizvodnju rozea
od drugih.

Pojačana vina – vina kojima se dodaje vinski destilat tj. Brendi, kao i trave, bilje,
korenje, šećer i voda.

Malaga – špansko vino koje se proizvodi u oblasti Malaga. Boje je slame, kad je mlado
vino, a starenjem dobija smeđe žutu boju.

Porto – datira iz 17. veka i uzgaja se na severu Portugalije. Dobija se iz više od desetina
sorti grožđa.

Šeri – proizvodi se isključivo od belog grožđa, i potiče iz španske provincije Kadiz

Andaluzija.

Madeira – to je vino koje traži da odstoji u bačvama najmanje 8 godina.

Marsala – je lagano belo vino koje se dobija od lokalnog sicilijanskog grožđa, koje je
zaslađeno i pojačano alkoholom iz grožđa. Potrebno je da vino odstoji u drvenim
bačvama duži vremenski period.

Vermut – nastaje dodavanjem raznih aromatičnih trava i bilja, korenja, brendija, šećera i
vode.

Bermet – je proslavio Sremske Karlovce. U sastav ulaze aromatične trave, bilje, korenje,
voće, šećer i kvalitetni vinski destilat. Može da bude beli i crveni koji je mnogo češći.

Pogledajte srodne delatnosti:

 piće
 piće – proizvođači

 vinarstvo...
Kada ste pripremili odgovarajuće poklone za domaćine, piće, odnosno vino, izrazite
poštovanje prema domaćinu i na taj način što ćete svojim oblačenjem doprineti svečanom
izgledu čitave proslave. Običaj je da se u kući u kojoj se krsno ime proslavlja, gosti
dočekuju na samim vratima sa koljivom i čašom vina. Ukoliko ste pravoslavac, tada se
prvo prekrstite, pa uzmite zalogaj koljiva i gutljaj vina, te čestitajte domaćinu krsnu
slavu, kao i svima ostalima koji je toga dana proslavljaju. Ukoliko, pak, niste pravoslavne
vere, a odlazite na nečiju slavu, nema razloga da Vam bude nelagodno. Sloboda
veroispovesti je ljudsko pravo svakog čoveka. Ukoliko, Vaša vera nije hrišćanska, jedino
što ne bi trebalo da radite je da "čitate" pravoslavne molitve i da se krstite kada to običaji
u pravoslavlju nalažu.

Ne treba zaboraviti, kako se za slavskim stolom okuplja mnogo ljudi, a mnoštvo nosi i
veliku raznolikost stavova u konverzaciji koja se vodi, treba izbegavati tzv. "vruće teme"
poput politike, nacionalnosti, veroispovesti i sl. kako bi se predupredila mogućnost
nastajanja neprijatne situacije u jednom tako svetom momentu.