Poetna

<h3>Istorijat vina</h3>
<p>"Bog je stvorio vodu, a ovek vino", glasi stara sentenca. Meutim, vino se od
davnina smatralo boanskim napitkom, uz krv i mleko najsloenijom tenou. Kod
starih Grka i Rimljana, u slavu Bogova vina, Dionisa i Bahusa, pisani su epovi i
ispredane legende koje su slavile mo vina. To su legende...a ta je sa istorijskim
injenicama? </p>
<p>Egipani su proizvodnju vina podigli na vii nivo izumevi nain presovanja
groa, kao i tehnike uzgajanja vinove loze. Osnivanje i jaanje vinske kulture u
zapadnoj Evropi bilo je pod uticajem Rimljana, koji su prvi klasifikovali sorte groa,
identifikovali obolenja vinove loze i radili na prepoznavanju karakteristika odreenih
zemljita.</p>
<p>Rimljani su preneli kult vina u vei deo zemalja zapadne Evrope. Danas se vinova
loza gaji gotovo na svim kontinentima, a Italija, panija i Francuska prednjae u
proizvodnji vina. Veruje se da su stari Grci i Rimljani voleli slatka, jaka, puna vina, sa
velikim sadrajem alkohola, koja su morali da razblauju vodom.</p>

<h3>Slaganje vina i hrane</h3>

<p>Slaganje vina i hrane je znaajan segment vinske kulture. Osnovno pravilo je da

nema pravila. To je uvreeno miljenje. Ipak, postoje neka osnovna pravila, kojih bi se
trebalo naelno pridravati.
Pre svega, vino ne sme da prekrije ukus hrane, a ni vino ne treba da bude nadvladano
hranom. Vino i hrana treba da se dopunjuju i prue vrhunski gastronomski doivljaj.
Vino dopunjuje obrok i izdie ukus hrane na vii nivo. </p>
<p>Jo jedno uopteno pravilo je da uz jednostavna jela jela idu stona vina, dok
sloeniji obroci, od kvalitetnijih namirnica, trae kvalitetnija vina. Poto svako pravilo
ima izuzetak, tako se ni ovih pravila ne treba bezuslovno pridravati. </p>

<h3>Izbor ae za vino</h3>
<p>Ernest Hemingway je napisao da je vino najcivilizovanija namirnica na svetu i pije
se drugaije od svih drugih pia. Da bi ovaj plemeniti napitak na pravi nain disao
odn. razvio svoj bouquet, neohodno ga je posluiti iz odgovarajue ae. </p>
<p>ae za vino su suene na vrhu da bi se tu zadrali mirisi vina. Imaju tanku,
dugaku drku-noicu, da ne bismo rukama menjali temperaturu vina i imaju postolje
da bi bile stabilne. U odgovarajuoj ai najbolje karakteristike vina e doi do izraaja,
a vino zaista ima bolji ukus kada se pije iz pravilno odabrane ae.
Staklo od kojeg je nainjena asa za vino mora biti providno i tanko, da bi se na
usnama osetila temperatura vina. Takoe, treba dozvoliti vinu da se na pravi nain
razvija u ai, pa treba povesti rauna o obliku i veliini ae. Vino ne treba da zauzima
vie od treine ase. </p>

Crno vino
<h3>Crno vino nas podmlauje</h3>
<p>Poznata je izreka da je jedna aa crnog vina dnevno, dobra za srce". </p>
<p>Crno vino jaa srce i krvotok i titi elije od preranog starenja. To je potvrdila
nauna studija sa Harvardskog univerziteta u Bostonu jo 1996. godine. Tom prilikom
takoe je dokazano da pozitivne osobine crnog vina potiu pre svega od bioaktivne
supstance resveratrol koja se nalazi u crnom grou i to posebno u ljusci. Iz naunh
studija proizilazi da ova bioaktivna supstanca ljudske elije titi od spoljnih otrova i
oboljenja srca i krvotoka. Beki zdravstveni strunjak, profesor Hademar Bankhofer,
tvrdi ipak da se ne radi o nekom prekomernom produenju ivota konzumiranjem
groa, ve vie o tome da kvalitet ivota u starosti bude kao u mladim danima. </p>
<p>Najbolji nain snabdevanja resveratrolom nije redovno konzumiranje crnog vina,
jer previe alkohola optereuje jetru i mozak, objanjava Bankhofer. Najkorisnije je to
vie jesti crno zrelo groe ili redovno piti sok od groa. </p>

<h3>Crno vino i enski libido</h3>

<p>Vino i enska seksualnost su usko povezani. Delotvornost crnog vina, kao

afrodizijaka, su eksperimentalno dokazali italijanski naunici, istiui da ono poveava
seksualnu elju vie od bilo kog drugog alkoholnog pia. </p>
<p>Naunici Univerziteta u Torinu i Firenci su analizirali vezu izmeu korienja vina i
seksualne funkcije kod zdravih ena, pie El Mudo. 798 ena starosti od 18 do 50
godina je podeljeno u tri grupe. U prvoj su se nale one koje vino konzumiraju
svakodnevno po jednu do dve ae, to se smatra umerenom potronjom. U drugoj
grupi su bile ene koje su povremeno pile po jednu au crnog vina i u treoj grupi su
bile one koje nikada nisu pile alkohol, pa ni vino. ene koje su pile vie od dve ae
vina iskljuene su iz istraivanja zbog sumnje na pijanstvo. </p>
<p>ene su ocenjivale svoju seksualnu aktivnost u est kategorija: seksualna elja,
nivo uzbuenja, koliina lubrikacije, doivljavanje orgazma, zadovoljstvo i bol.
Pripadnice lepeg pola, koje su svakodnevno pile po au-dve crnog vina, su bile
mnogo vise zainteresovane za seks. Upadljivo je bila vea njihova seksualna elja,
lubrikacija i ukupna seksualna funkcija, u odnosu na ene iz druge dve grupe. Drugi
aspekti enske seksualnosti nisu bile pod uticajem alkohola. </p>

Belo vino
<h3>Nauka koja se bavi prouavanjem vina zove se
enologija</h3>
<p>Vino je poljoprivredno-prehrambeni proizvod, dobijen potpunom ili deliminom
alkoholnom fermentacijom sveeg groa, kljuka ili ire od groa vinskih sorti vinove
loze. Takoe, vino se moe praviti od nekih delova biljaka i od raznovrsnog voa.
Prirodni balans groa je takav da moe da izazove vrenje bez ikakvog dodavanja
eera, kiselina, enzima i drugih supstanci koje izazivaju fermentaciju. Pia slina vinu
mogu se porizvoditi fermentacijom drugog voa i cvea: vono vino, vino od jema, od
pirina (sake), meda (medovina), pa ak i od bilja (kinesko vino). Komercijalna
upotreba rei vino je u mnogim zemljama zatiena zakonom. </p>
<p>Vino nastaje tako to se gnjei groe, a sok koji se dobija gnjeenjem naziva se
ira. U osnovi proizvodnje vina lei hemijski proces fermentacije, tokom kojeg, pod
uticajem kvasaca u anaerobnim uslovima, dolazi do razlaganja razliitih eera do
etanola, pri emu dolazi do oslobaanja ugljenik-dioksida. Proces vrenja ili fermetacije
obino traje nekoliko nedelja, a posle toga vino se preiava i pretae u burie ili
bave. </p>
<p>Pored eera, sok groa sadri kiseline koje su takoe bitne za ukus vina. Koa i
semenke sadre tanine, jedinjenja oporog ukusa (kao nezrela dunja) koja su prirodni
konzervansi, omoguavaju starenje vina i njegovo sazrevanje a ne dozvoljavaju da se
pokvari. Na povrini zrna se nalaze elije kvasca, ali taj kvasac obino nije dovoljan da
se napravi vino u toku proizvodnje kvasac se dodaje. </p>

<h3>Bela vina kod nas</h3>

<p>Krajem XIX veka Artur Lederer dovrio je izgradnju velelepnog porodinog zdanja
dvorac Katel. Vremenom, unutranjost dvorca je ukrasio delima Monea, Sezana, Van
Dajka. Dvorac Katel je i danas okruen parkom u kojem su se nekada nalazili
botanika bata, ergela i teniski tereni. Tokom toplih letnjih dana, u hladu kestenova,
vlastelinske porodice Lederer i Dunerski su uivale u ukusu i mirisu Rizlinga i Muskat
otonela... </p>
<p>Po tom velelepnom zdanju, dvorcu Katel, dobilo je ime i ovo raskono vino. To je
stono poluslatko vino, dobijeno kupaom Muskat otonela i Rizlinga. Katel je lagano,
pitko vino, razigranog bukea, namenjeno pravim uivaocima vina. </p>
<p>Stono suvo belo vino. Rizling je suvo belo vino, harmoninog ukusa, proizvedeno
od poznate sorte, koja ve due vreme raste na naim prostorima. Karakterie ga
privlano uto zelenkasta boja i sortni miris sa tonovima bagremovog cveta.
Konzumira se uz belu ribu, lagana jela i odgovarajue salate.
Najbolje osobine ovog vina su izraene na temperaturi od 8 - 10C.</p>

Rose
<h3>Poreklo</h3>
<p>Bilo da je ros, rosado u paniji, rosato u Italiji ili blush, kako ga nazivaju
Amerikanci, svi ovi termini odnose se na roze vina. Zahvaljujui svojoj jednostavnosti,
specifinom armu i obilju lepravih aroma, ova vina sve su popularnija u svetu
poslednjih godina, pa tako i kod nas. Idealna su upravo za proleni i letnji period, jer u
sebi objedinjuju lagano telo i delikatne arome na paleu. U njima se podjednako moe
uivati i ako se konzumiraju kao aperitiv, ili uz lagane salate, predjela i deserte. </p>
<p>Veina roze vina proizvodi se od crvenog groa, mada postoji mogunost da se
dobiju i prostim meanjem crvenog i belog vina, a sorte koje se najee koriste za
proizvodnju su pinot noir, syrah, grenache, merlot, malbec, game, cabernet sauvignon,
tempranillo, sangiovese i zinfandel. Izbor sorti uglavnom zavisi od regiona iz kog
dolaze vina, tako da panci vole da koriste tempranillo i garnachu, kod Italijana je
naravno sangiovese najzastupljeniji, Amerikanci esto koriste zinfandel, njima inae
omiljenu sortu, dok se kod nas koriste prokupac, game, kaberne sovinjon, ili
odnedavno i muskat hamburg, od koga Podrum Aleksandrovi proizvodi Varijantu.
</p>
<p>Sama boja roze vina moe da varira od svetle, nene rozikaste boje pa sve do
svetlorubin, crvenkaste nijanse. Boja, kao i naravno arome umnogome zavise od sorte
od koje se dobija vino, kao i od vremena koje sok provede u kontaktu sa pokoicama
groa. Tradicionalan nain pripreme podrazumeva da se crveno groe ostavi u
kontaktu sa sokom kratko vreme, a to je ono krae, to e i boja vina biti svetlija i
nenija. Roze vina mogu biti slatka, polusuva ili potpuno suva, to je uglavnom i stil
veine evropskih rozea. </p>

<h3>Potroai irom sveta sve vie konzumiraju "ruicu"</h3>

<p>Potroaima je dosadilo ispijanje alkopop napitaka - aromatizovanih pia sa malim

procentom alkohola - poto ne ele da gomilaju kalorije iz pivske krigle, a ne prija im ni
visok sadraj alkohola u estokim piima.
oze je lako stono vino ruiaste boje koje se, u principu, pravi od crnog groa kojem
se skida koica pre nego to pone proces fermentacije, i popularno je u junoj
Francuskoj, gde se prave neke od najboljih vrsta tog vina. </p>
<p>"Devojke koje su ranije pile 'bakardi brizer' i 'smirnof ajs' sazrele su. Ljudi probaju
razliite stvari, potroai su postali zahtevniji", rezimira novi trend Pol Voler, zaposlen
u britanskoj filijali firme "Karlsberg", koja dobavlja vino za britanske pabove i
restorane. </p>
<p>Prema rezultatima studije naruene za sajam vina "Vinekspo" koji se odrava u
Bordou, udeo rozea u ukupnoj svetskoj potronji vina e se gotovo duplirati sa 3,65
odsto u periodu od 2001. do 2005. godine na 6,68 odsto od 2005. do 2010. godine.
</p>