UNIVERZITET SINGIDUNUM Fakultet za primenjenu ekologiju Futura Beograd

GIS tehnologije
Seminarski rad

Razvoj i primena GIS-a u Srbiji

profesor: dr. Boris Vakanjac asistent: Vojkan Dimitrijevi

studenti: Ivana Popovi 65/2008 Marko Marijanovi 83/2007 Duan Lajtinovi 4/2007 Beograd 01.06.2010.

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Sadraj
1. Apstrakt 2. Uvod 2.1 Definicija GIS-a 2.2 Kada se GIS pojavio u svetu? 2.3 Ko sve koristi GIS? 2.4 Kako radi GIS? 3. Primena GIS-a u Beogradu i Srbiji 3.1 Projekti koji su uraeni ili ugovoreni u digitalnoj formi i prema GIS modelu do danas na teritoriji grada Beograda 3.2 Razvoj GIS-a na teritoriji grada Beograda u domenu zatite i unapreenja sistema zelenih povrina 3.3 Upotreba GIS-a u Ministarstvu unutranjih poslova 3.4 GIS u lokalnoj samoupravi 3.5 Turizam Zlatibora i Zlatara 3.6 Primer primene GIS-a za razvoj telekomunikacione mree 3.7 Geografski informacioni sistem (gis) uloga i znaaj implementacije u nacionalnom parku erdap 3.8 Korienje GIS-a kao deo viesistemskih metoda 4. Zakljuak Literatura 2 3 3 3 4 4 4 5 6 7 8 13 16 18 19 19 20

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

1. Apstrakt
GIS ( Geografski informacioni sistem) nastaje poetkom 60tih godina prolog veka kao rezultat potrebe za to lakim prikupljanjem, pakovanjem, integrisanjem, rukovanjem i analizom u prikazivanju podataka vezanih za poziciju na Zemljinoj povrini. Ovaj kompjuterski sistem je imao najai uticaj na razvoj i sagledavanje geografije kao discipline. On moe da ukljui fizike, bioloke, demografske, kulturne ili ekonomske podatke i time predstavlja dragocenu alatku i u prirodnim i u drutvenim naukama, kao i u oblasti poslovanja i planiranja. GIS se koristi tako to se prikupljeni podaci o prostoru smetaju u formi digitalnih karata predstavljenih kao niz razliitih tematskih slojeva. Ove karte se slikovito predstavljaju kao niz klasinih planova nacrtanim na providnim folijama pri emu svaka od njih sadri samo odreene vrste informacije (npr. mrea puteva, vodovodna mrea, elektro mrea, gasna mrea, kanalizaciona mrea,...) i zatim se preklopaju. Svaka taka na karti, kojoj se moe pridruiti kordinata, sadri skup razliitih podataka koji su smetaju u tabele. Ovaj sistem mogu koristiti sve grane privrede, drutveni sektori, institucije i preduzea koja se na bilo koji nain bave prostorom, odnosno upravljanjem i eksploatacijom prostornih objekata: urbanizam i graevinsko zemljite, putna i eleznika mrea, vodovod i kanalizacija, toplovod, elektro i gasna distribucija, telekom, zelenilo, poljoprivreda i umarstvo, sektori zatite od nepogoda...

Kljune rei: GIS, primena, baza podataka, digitalizacija, telekomunikacije...

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

2. Uvod
Geografski Informacioni Sistem (GIS) predstavlja skup softvera, hardvera i baza podataka, koji prua mogunost upravljanja prostornim podacima, odnosno to je sistem koji je sposoban za integrisanje, uvanje, ureivanje, analiziranje i prikazivanje prostornih informacija koje omoguavaju donoenje vanih odluka. GIS treba da poseduje sledee osobine: da daje odgovore na pitanja, interaktivno - u realnom vremenu. da ima sposobnost razvoja i nadgradnje pravovremenost i relevantnost jednostavnost i pristupanost koncepcije Osnovu informacionog sistema ini baza podataka, koja predstavlja fundamentalnu, stabilnu, sporo promenljivu karakteristiku sistema, objekte u sistemu i njihove meusobne veze. Ukoliko baza podataka predstavlja dobar model stanja realnog sistema i ukoliko programi za odravanje dobro modeliraju dejstvo ulaza na njegovo stanje, bie mogue dobiti bilo koju informaciju potrebnu za adekvatnim upravljanjem sistemom. Time se u znaajnoj meri zaobilazi kljuni problem u konvencionalnom pristupu razvoja IS - specifikacija zahteva za informacijama.

2.1 Definicija GIS-a

Kompjuterski sistem za prikupljanje, pakovanje, integrisanje, rukovanje, analizu u prikazivanje podataka vezanih za poziciju na Zemljinoj povrini.

2.2 Kada se GIS pojavio u svetu?

GIS poinje da se razvija ezdesetih godina prolog veka (u dananjem smislu rei) i to prvenstveno u javnom sektoru, a snaan razvoj GIS-industrije deava se 1970-tih i 1980-tih u emu su prednjaile SAD. Mada je tokom poslednje dve decenije, GIS je imao najai uticaj na razvoj i sagledavanje geografije kao discipline, on moe da ukljui fizike, bioloke, demografske, kulturne ili ekonomske podatke i time predstavlja dragocenu alatku u i prirodnim, medicinskim, tehnikim i drutvenim naukama, kao i u oblasti poslovanja i planiranja. Primera radi, lekari su "prepoznali" GIS kao alatku veoma korisnu za istraivanje epidemiolokih bolesti. Ipak, najdosledniji pokretai kontinuiranog razvoja ove oblasti su pomorci.
4

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Kao najvea konica razvoja GIS-a jeste visok zahtev koji ova tehnologija postavlja pred korisnike u smislu obuenosti, pa je u svetu upravo u toku "drugi talas" razvoja GIS-a kao desktop softvera za ne-tehnike korisnike.

2.3 Ko sve koristi GIS?

Mogu ga koristiti sve grane privrede, drutveni sektori, institucije i preduzea koja se na bilo koji nain bave prostorom, odnosno upravljanjem i eksploatacijom prostornih objekata: urbanizam i graevinsko zemljite, putna i eleznika mrea, vodovod i kanalizacija, toplovod, elektro i gasna distribucija, telekom, zelenilo, poljoprivreda i umarstvo, sektori zatite od nepogoda,...

2.4 Kako radi GIS?

Podaci o prostoru smetaju se u formi digitalnih karata predstavljenih kao niz razliitih tematskih slojeva. Ove karte se slikovito predstavljaju kao niz klasinih planova nacrtanim na providnim folijama pri emu svaka od njih sadri samo odreene vrste informacije (npr. mrea puteva, vodovodna mrea, elektro mrea, gasna mrea, kanalizaciona mrea,...) i zatim se preklopaju. Svaka taka na karti, kojoj se moe pridruiti kordinata, sadri skup razliitih podataka koji su smetaju u tabele.

3. Primena GIS-a u Beogradu i Srbiji

U okviru priprema za izradu Generalnog urbanistikog plana Beograda (Zavod za planiranje grada Beograda, 1987.), krajem '80.-tih godina prolog veka zapoeto je formiranje baze podataka o Beogradu. U pripremnoj fazi izrade Plana zapoeto je prikupljanje i unos podataka o prostoru Beograda u digitalnom obliku iz svih institucija koje su i inae ukljuene u izradu ove vrste planova. Prikupljani su podaci o geodetskim podlogama u razliitim razmerama i iz razliitih perioda, statistiki podaci na nivou administrativnih prostornih jedinica tada popisnih krugova, podaci o prirodnim karakteristikama, podaci o vlasnicima motornih vozila itd. U narednom periodu sa usavravanjem tehnologije, gradske i republike institucije su sukcesivno prelazile na digitalno skladitenje podataka, tako da se za GP Beograda 2021, koji je raen u periodu od 2000. do 2003. godine, jedan deo podataka ve nalazi u bazi.

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Po usvajanju GP Beograda 2021, Urbanistiki zavod je pristupio digitalnoj konverziji planova iz analognog oblika, to se moe videti na sajtu Urbanistikog zavoda (www.urbel.com).

3.1 Projekti koji su uraeni ili ugovoreni u digitalnoj formi i prema GIS modelu do danas na teritoriji grada Beograda:
1. Priprema sadraja i programa za izradu GIS-a zelenih povrina Beograda i

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

Priprema sadraja i definisanje postupka za kartiranje bitopa Beograda (period izrade decembar 2003. - decembar 2004.) Investitor: Sekretarijat za zatitu ivotne sredine Kartiranje i vrednovanje biotopa Beograda (period izrade septembar 2005. avgust 2007.) Investitor: Sekretarijat za zatitu ivotne sredine U izradi je Projekat "Uspostavljanje GIS-a biotopa Beograda" koji ima za cilj da jasno i precizno definie procedure i nain upotrebe i auriranja GIS-a biotopa Beograda (rezultat 3. faze Projekta "Zelena regulativa Beograda"), i to sa pravnog, organizacionog i tehniko-tehnolokog aspekta. Investitor: Sekretarijat za zatitu ivotne sredine Registar usvojenih i potvrenih Urbanistikih projekata za period od 13.05.2003. do 31.12.2008. godine. Investitor: Sekretarijat za urbanizam i graevinske poslove Registar vaeih planova (u izradi je I faza, a za narednu godinu je planirana II faza) Investitor: Sekretarijat za urbanizam i graevinske poslove Registar postojee geoloke dokumentacije (Geol-Baza). Uraene su dve faze, u izradi je trea, a za sledeu godinu planirana je i etvrta faza. Investitor: Sekretarijat za urbanizam i graevinske poslove Analiza stanja i praenja aktivnosti na realizaciji planskih dokumenata koja se odnose na primarnu saobraajnu mreu Beograda Investitor: Direkcija za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda Predlog zakljuka o potpisivanju Protokola o poslovno-tehnikoj saradnji izmeu grada Beograda - Gradske uprave i JUP Urbanistikog zavoda Beograda Investitor: Direkcija za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda 1

Urbanistiki zavod Beograda - INFO 26/2009 Autor: Mitrovi M.

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

3.2 Razvoj GIS-a na teritoriji grada Beograda u domenu zatite i unapreenja sistema zelenih povrina
Razmatrajui stanje i perspektivu razvoja zelenih povrina Beograda, a u funkciji planskog sagledavanja i sprovoenja Generalnog plana 2021, ustanovljeno je da Beograd nema precizno definisanu strategiju razvoja sistema zelenih povrina grada, politiku finansiranja istih, kao ni adekvatnu zakonsku regulativu i doslednu primenu postojeih zakona u ovoj oblasti. "Na osnovu navedenoga, zauzet je stav da treba pripremiti odreene informacione osnove i izvriti reviziju odgovarajuih dokumenata kojima se regulie zatita i unapreenje sistema zelenih povrina Beograda. Ovakav stav podran je od strane Gradske uprave, te je decembra 2002. godine, Izvrni odbor Skuptine grada doneo je odluku o izradi Projekta "Zelena regulativa Beograda". Dugoroni cilj izrade ovog Projekta jeste uspostavljanje pravila u procesu upravljanja sistemom zelenih povrina Beograda, odnosno definisanje mera, standarda i uslova za zatitu, planiranje, podizanje, ureenje i odravanje zelenih povrina. Izrada Projekta "Zelena regulativa Beograda" planirana je kroz etiri faze rada. Drugom i treom fazom Projekta obuhvaene su aktivnosti vezane za razvoj GIS-a." 2

Slika 1. Primer registracije broja pojedinih vrsta vegetacije Izvor: Urbanistiki zavod Beograda - INFO 26/2009

3.3 Upotreba GIS-a u Ministarstvu unutranjih poslova

Urbanistiki zavod Beograda - INFO 26/2009 autori: Teofilovi A., avi K.

7

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

GIS tehnologija se postepeno razvija ve dve godine u Ministarstvu unutranjih poslova. Do sada je nabavljen najmoderniji softver firme ESRI za veb okruenje, razvijene su dve GIS aplikacije namenjene policiji koje pokrivaju teritoriju Beograda, kao i celokupnu teritoriju Republike Srbije. Ovaj znaajno e unaprediti rad policije u borbi protiv kriminala. Takoe, GIS e posluiti i za bolju zatitu graana od poara, prirodnih nepogoda i ekolokih katastrofa. "GIS je zasnovan na upotrebi digitalizovanih mapa sa bazama podataka. Njegova podloga su digitalizovane, kompjuterske mape sainjene na osnovu avionskih snimaka. Tim mapama pridodate su baze podataka za ulice, mesne zajednice, blokove, optine, gradove, saobraajnice i druge objekte. Novi GIS je otvorio nesluene mogunosti i u drugim vidovima ivota i rada. Primena nove tehnologije i stvaranje svestrane baze podataka za Srbiju unapredie rad drugih javnih slubi, ali e i efikasno da odgovori na potrebe privrede, poljoprivrede, umarstva, graevinarstva, energetike, elektroprivrede, urbanizma, saobraaja, telekomunikacija, zdravstva... Uloga GIS-a je da pre svega obezbedi veu brzinu i efikasnost prilikom intervencija policije, od opte nadlenosti do kriminalistike, protivpoarne i saobraajne policije. Uz taan poloaj mogue je koordinisati rad ljudi na terenu prilikom potere za izvriocima krivinih dela, pravovremeno reagovati u sluaju izgreda na stadionima i njihovoj okolini, a vatrogasci e moi bre da stiu na mesto poara. Ovo je samo jedan od naina primene ovog sistema. U sluajevima zemljotresa, poplava, odrona, lavina, veih poara i drugih elementarnih nepogoda i tehnikih nesrea bilo bi omoguena bra i bolja akcija i koordinacija svih nadlenih slubi. GIS e otvoriti i mogunost nalaenja najkraeg i najbreg prilaza spasilakim timovima mestu nesree. Razvoj ovog sistema omoguava i efikasnije predvianje dogaaja koji mogu ugroziti ivot i imovinu ljudi".3

http://arhiva.elitesecurity.org/t64681-Geografski-informativni-sistem-GIS Autor: Duan Teleskovi

33

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

3.4 GIS u lokalnoj samoupravi Danas su u svetu informaciona i komunikaciona tehnologija (ICT) postale sve dominantnije u svim sektorima, bilo da je u pitanju privatni biznis, dravna administracija ili nauka, znaaj Geografskih Informacionih Sistema (GIS) za efikasno upravljanje u lokalnim samoupravama u Srbiji postaje sve oigledniji. Veliki obim poslova planiranja i administrativnih zadataka u lokalnim samoupravama se oslanja na prostorne podatke. GIS je veoma efikasan instrument za modernu administraciju odeljenja koja se bave prostornim podacima i postao je ne samo cenjen, ve i neophodan alat za unapreenje administracije vezane za zemljite i izgradnju. Primena GIS-a u lokalnim samoupravama u Srbiji nije novost. Meutim, esto pojedina odeljenja iste optine odnosno grada razvijaju sopstveni informacioni sistem radi zadovoljenja sopstvenih radnih procedura, ali ne koordiniraju te sisteme sa ostalim odeljenjima. Osim toga, mnoge lokalne samouprave u Srbiji razvijaju GIS sisteme bez strategije usaglaavanja, koncepta i koordinacije. "U cilju podrke strategijskom i koordinisanom pristupu razvoja GIS-a u srpskim gradovima i optinama, projekat bilateralne saradnje "Upravljanje zemljitem / Katastar u Srbiji" je sproveo inicijativu razvoja i publikovanja prirunika na ovu temu. Ta odluka je potvrena optim dogovorom tokom nacionalne GIS konferencije odrane u Beogradu, septembra 2005". 4 Iako je bilo mogue koristiti vredna iskustva sakupljena tokom razvoja nemakog "Prirunika za implementaciju GIS-a", publikovanog od strane "Okruglog stola za GIS", pod inicijativom Tehnikog Univerziteta u Minhenu i bavarskog Ministarstva finansija, bilo je veoma vano pripremiti i razviti ovaj prirunik u bliskoj saradnji sa srpskim pilot gradovima Kragujevac, Ni, Sombor, Subotica i Valjevo kao i sa drugim optinama koje su razmenjivale znanje. Na nivou lokalne samouprave skoro 80% svih informacija, zadataka i odluka su direktno ili indirektno u vezi sa prostornim podacima. U okviru procesa decentralizacije, lokalne samouprave u Srbiji se sve vie menjaju u usluna i upravna preduzea koja su na usluzi svojim korisnicima. Zahtevi i oekivanja koje u odnosu na lokalne samouprave u Srbiji iznose graani, ali i privreda i politika, su sve vei. Primena GIS-a moe da bude nain da se pomogne ispunjenje tih oekivanja. Kako su prostorne informacije u mnogim lokalnim samoupravama razbacane po raznim upravama i drugim lokalnim i republikim organima i institucijama, razmena podataka je teka i vrlo skupa. Mnogi podaci koji se tiu nekretnina i imovine su zastareli i dostupni iskljuivo u analognom obliku. GIS prua mogunost da se uvaju i skladite podaci, mape i alfanumeriki podaci, ali u digitalnom obliku koji nadlenim organima daje mogunost da razmenu podataka obave mnogo bre i lake, pa ak i preko interneta.
4

SKGO Stalna konferencija gradova i vlasti, Nacionalna asocijacija lokalnih vlasti - 2008

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Pored toga, GIS podaci moraju da se uvaju na standardizovan nain tako da podaci dobijeni od neke druge institucije ne moraju da budu transformisani pre upotrebe. Kada su u digitalnom obliku, podaci se mogu mnogo lake kombinovati, odnosno razni slojevi ili tipovi osobina koji sadre podatke dostavljene iz razliitih institucija mogu da se prikau objedinjeni - a to znai da se odluke koje zavise od takvih podataka mogu mnogo bre doneti. Pored toga, pozivanje i auriranje podataka moe se obavljati uz mnogo manje napora. Sve te injenice omoguavaju da se u lokalnim samoupravama i obrada svakodnevnih zadataka i pruanje usluga korisnicima obavlja mnogo bre, a samim tim je i efikasnost rada lokalne samouprave vea. Naelno, GIS prua irok opseg raznih primena. To pre svega znai, da je od koristi u svakoj instituciji koja se bavi prostornim podacima, meu koje spadaju lokalne samouprave, komunalna preduzea, turistike informacije, umarstvo i mnoge druge. GIS se moe koristiti za organizovanje i upravljanje resursima koji su vezani za prostor, planiranje i prostorni razvoj.

Slika 2.Razne primene GIS-a Izvor: PROSTOR list prostornih planera i studenata prostornog planiranja, izdanje broj 17, Decemar 2009

Osnovne primene GIS-a u lokalnoj samoupravi oslanjaju se na Katastar nepokretnosti i Katastar vodova, a slue za planiranje korienja zemljita i razvoja jedinica lokalne samouprave. Katastar nepokretnosti osniva i odrava Republiki geodetski zavod. Katastar nepokrenosti sadri neophodne informacije o katastarskim parcelama, objektima i delovima objekata (prostorne podatke, povrinu, namenu, spratnost, kuni broj i dr.). Takoe, sadri podatke o nosiocima prava na ovim nepokretnostima i eventualnim teretima (hipoteke, slubenosti i sl.). Promene u prostornim podacima nepokretnosti (deoba parcele, izgradnja ili uklanjanje
10

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

objekta i sl.) i promene vlasnitva nad nepokretnostima (reenja, odluka suda, ugovori i sl.) vode se u katastru nepokretnosti. Kako je veliki broj transakcija povezan sa nekretninama, aurirani zvanini podaci su od ogromne vanosti. Katastar vodova pomae kod organizovanja elemenata infrastrukture, za vodovodnu, kanalizacionu i drenanu, toplovodnu, elektroenergetsku, telekomunikacionu, naftovodnu i gasovodnu mreu. Na planu katastra vodova prikazani su podzemni i nadzemni vodovi sa ureajima koji omoguavaju funkcionisanje sistema (okna, komore, pumpe i drugi objekti). Kao atributi prostornih podataka prikazuju se kote, materijal, dimenzije cevi, napon, kapacitet i sline karakteristike. Prikupljeni podaci o vodovima prikazuju se grafiki, numeriki i opisno. Republiki geodetski zavod nadlean je za osnivanje i odravanje katastra vodova. Kada se postave specijalni alati moe se, na primer, za samo nekoliko minuta izraunati optimalna pozicija i potrebni materijala za nov prikljuak na cevovod, to bi bez pomoi GIS-a potrajalo bar nekoliko dana. Oblast urbanizma i planiranja namene zemljita prua niz mogunosti za upotrebu GIS aplikacija, kao na primer za prostorni plan jedinice lokalne samouprave, za generalni plan, detaljni regulacioni plan i drugo. Prikaz razliitih urbanih zona (stambenih, industrijskih, javne graevine, zeleni pojas) daje korisniku mogunost da lako i brzo pravi i aurira mape.

Slika 3.1 Generalni plan Subotice Izvor: Lokalna uprava Subotice, 2007.

Slika 3.2 Generalni plan Subotice sa parcelama Izvor: Lokalna uprava Subotice, 2007.

Pored tipinih primena GIS-a, koje se odnose na svakodnevne aktivnosti, dobro razraen geografski informacioni sistem nudi i druge opcije u polju pruanja usluga. Kao primer moemo navesti, organizaciju parcela na grobljima, provere putne mree, odravanje i razvijanje putnih mrea tako da se spree saobraajne guve. U planiranju lokalnih rekreativnih podruja, potrebe za zelenim povrinama i parkovima se mogu analizirati, a katastar vegetacijskog pokrivaa voditi u kompjuterizovanom tj.digitalnom formatu. "U oblasti turizma, mogu se razraditi mree staza i ruta, a mogu se bolje voditi i znameniti turistiki lokaliteti, odnosno turistika infrastruktura. ak se i uticaj izbora ili ispitivanja
11

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

javnog mnjenja na politike teme moe lako predstaviti pomou GIS-a. Uz sve to, dobro razvijen GIS moe da bude i izvor dodatnih prihoda za lokalnu samoupravu. Svaka vrsta podataka uneta u GIS lokalne samouprave, moe se lako kombinovati sa novoprikupljenim podacima ili unosima koji pristignu iz drugih institucija. Stoga, mogue je vriti razne analize u zavisnosti od zahteva, a rezultati se mogu prodavati zainteresovanim klijentima. Na primer, potencijalni investitor koji trai novu lokaciju za svoju kompaniju moe biti zainteresovan za slobodne parcele koje su dobro povezane, koje imaju odgovarajuu povrinu i koje nisu obuhvaene buduim planom. Koristi koje se javljaju uvoenjem lokalnog GIS-a mogu se saeti u sedam kategorija: usluge graanstvu - uvid u geodetske podloge, informacije o urbanistikim i prostornim planovima dozvole - bri i jednostavniji proces davanja dozvola ocena poreza - pravian i efikasniji postupak obrauna i naplate poreza i taksi efikasnost uprave - bolja razmena informacija izmeu upravnih organa prostorno i urbanistiko planiranje efikasnija upotreba i kontrola nepokretne imovine privredni i industrijski razvoj - bra obrada upita koje dostavljaju investitori legalizacija - ubrzani proces legalizacije i stvaranje katastara u nadlenosti lokalne zajednice (javne rasvete, lokalnih puteva i ulica, urbane opreme itd.)"5 to se tie obrazovanja u oblasti GIS-a, predavanja se izvode na nekoliko fakulteta: katedra za Geodeziju na Graevinskom fakultetu u Beogradu, TEMPUS centar u Novom Sadu, Geografski fakuletet u Beogradu i Novom Sadu, umarski fakultet u Beogradu, Geoekonomski fakultet u Beogradu, Elektronski fakultet u Niu i Fakultet za primenjenu ekologiju Futura. Informacione tehnologije i turizam su meu 5 najvea motivatora dananje globalne ekonomije. Da bi se zadovoljili zahtevi turista za sve veom potrebom za informacijama neophodno je da se sakupljaju podaci sa to vie dostupnih mesta. Turisti su esto suoeni i sa problemom razliitih informacija dostupnih na internetu. Reenje ovih problema je korienje mapa za prikazivanje informacija na efikasan nain. Karte su prirodni nain za prikazivanje i obeleavanje informacija vezanih za turizam. GIS je obalst koja brzo napreduje i iri se, na taj nain omoguava stavranje novih aplikacija kojima se rukovde i koriste geografske informacije u kombinaciji sa drugim medijima. U turizmu GIS se koristi da bi obezbedio: Digitalnu mapu koja je osnova tampane mape
PROSTOR list prostornih planera i studenata prostornog planiranja, izdanje broj 17, GIS Prostorno planiranje Lokalna uprava, autor: Radovi M., Decemar 2009
5

12

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Digitalne podatke za internet kartiranje Digitalne podatke za mobilno kartiranje Karte atrakcija Internet sajt sa interaktivnim kartiranjem

Planiranje u turizmu podrazumevaju integrisano planiranje atrakcija (prirodnih, kulturnih, ljudskom rukom napravljenih), servisa (akomodacije, restorani, prodavnice, informacije za posetioce, menjanice, potanske i medicinske usluge), i objekte za transport (infrastruktura materijala i prevozne usluge). Planiranje u turizmu, takoe, zahteva puno sakupljanja i procesiranja prostornih informacija, jer bi sve lokacije i njihovi odnosi trebalo da su definisani i analizirani u prostornom kontesktu. U ovu svrhu GIS moe opisati i indentifikovati elemente turistike infrastrukture geometrijski, tematski i topoloki. Procedura koja prati razvitak prostorne baze podataka ukljuuje: Dobijanje geografske karte koja pokriva odreeni region Konverzija tampane karte u digitalnu kartu Kreiranje topologije da bi se napravili odnosi izmeu pojmova na karti Transformacija u kordinate stavrnog sveta Da bi se napravila turistika karta vektorski grafiki oblici (putevi sastavljeni od pravih i krivih linija), tekstulane informacije, i slike moraju biti integrisani u celinu. Svaki objekat je dodeljen tematskom lejeru. Svaki lejer sadri srodne objekte kao to su putevi, zgrade ili rene kanale. Informacije vezane za atribute za razne objekte u turizmu koji su skupljeni iz razliitih izvora se mogu povezati za svoje prostorne objekte. Ovo ukljuuje sledee korake: Kompilacija i dodavanje tekstulanih informacija za lokacije objekata u tabelama Razvoj i dodavanje slika tekstualnim oznakama Linkovanje slika za lokaciju objekata koje opisuju Audio zapis za neke odreene objekte koji su digitalno snimljeni povezati za objekte lokacije koje opisuju Link na objekat na karti bi prikazao sliku kombinovanu sa tekstom kao dodatak audio zapisu koji objanjava dati objekat. Audio zapis bi sadrao kratku istoriju objekta i ta bi posetilac mogao da oekuje od posete. Tematsko kartiranje se koristi da bi integrisalo turistike informacije (simbol objekta koji bi pretstavljao tip objekta, ime objekta, kategoriju hotela, link internet strane datog objekta) i GIS podatke radi izrade turistikih karata.

3.5 Turizam Zlatibora i Zlatara

13

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Uspeh turizma u bilo kojoj zemlji ovisi o mogunosti zemlje da uspeno razvije, upravlja i promovie turistike objekte i aktivnosti u toj zemlji. Veina zemalja u razvoju zavisi od turizma za njihov ekonomski rast i diverzitet. U Srbiji, vlasti zaduene za turizam konstantno sakupljaju podatke o objektima bitnim za turizam. Zbog informacija koje se nalaze na raznim mestima, neke u paprinom obliku, neke u digitalnom, obino je potrebno mnogo vremena da bi se odgovorilo na zahtev klijenta. GIS omoguava integrisanje informacije, i moe biti od velike pomoi u ovakvim sluajevima za celu Srbiju. Hoteli i najbitnije lokacije Zlatibora (ajetina) i Zlatara (Nova Varo) su razmatrane i prebaene u sistem. GIS je direktno povezan sa kreiranjem kartografskih lejera i podataka o prostoru i antropogenim objektima, upotrebi zemljita i zonama raznih stepena ekoloke zatite. GIS je korien kao analitiko orue za utvrivanje poloaja i gustine turistikih objekata u ovim oblastima, kao i njihovih karakteristika, kao to su tip, ime, kvalitet.

Slika 4.1 Optinske granice i putevi Zlatibora i Zlatara (ajetina i Nova Varo) Izvor:The application of GIS and its components in tourisam, Jul 2007 Autor: Verka Jovanovi

14

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Slika 4.2 Hoteli i restorani na Zlataru Izvor:The application of GIS and its components in tourism, Jul 2007 Autor: Verka Jovanovi

Slika 4.3 Zlatiborske i Zlatarske destinacije (jezera, vidikovci, ski staze...) Izvor:The application of GIS and its components in tourism, Jul 2007 Autor: Verka Jovanovi

Slika 4.4. Atraktivne turistike destinacije na Zlataru (3A, 3B, 4A, 4B) Izvor:The application of GIS and its components in tourism, Jul 2007 Autor: Verka Jovanovi

15

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Slika 5. Atraktivne turistike destinacije na Zlataru sa linkovima za fotografije pojedinih lokaliteta.

Kao to se vidi na prethodnoj slici, koristei razne programe i GIS tehnologiju, mogue je povezati fotografiju sa tackom na karti u digitalnom formatu, tako da kada neko na interaktivan nacin koristi kartu na kompjuteru, moe prelaskom mia preko odreene take videti i fotografiju sa lokaliteta koji ta taka na karti predstavlja. GIS je naruito pogodan za planiranje i pozicioniranje lokacija za ski staze, koje moraju biti van zatienih oblasti. Rezultat se dobija preklapanjem tematskih karti, planiranjem i definisanjem lokacija koje su planirane za razvitak turistike industrije. GIS je dobar alat za sakupljanje, analizu, modelovanje i vizuelnu prezentaciju turistikih podataka.

16

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Slika 6. Odreivanje lokacija za ski staze korienjem preklapanja slojeva zatienih prostora i moguih lokacija za staze Izvor:The application of GIS and its components in tourism, Jul 2007 Autor: Verka Jovanovi

3.6 Primer primene GIS-a za razvoj telekomunikacione mree

GIS alati mogu da se koriste za planiranje kablovske, beine (WiMAX) i kombinovane pristupne mree. GIS alati za planiranje kablovskog pristupa (Inova TeleCAD GIS) i GIS alati za radio planiranje (Hexagon NIR) u sprezi se mogu iskoristiti za procenu potreba za telefonskim prikljucima, planiranje topologije kablovske mree, izbor lokacija baznih stanica za beino reenje, dobijanje raspodele modulacija po korisnicima za proraun kapaciteta kod beinog reenja, kombinovanje dva pristupa i planiranje dinamike izgradnje, to predstavlja uvod u odgovarajuu tehnoekonomsku analizu i izbor najoptimalnijeg reenja sa stanovita mogunosti realizacije, isplativosti i brzine izgradnje. U beogradskom naselju Kaluerica ve godinama nije reeno pitanje telefonskih prikljuaka. Naselje belei izuzetan demografski rast, meutim zbog nedostatka urbanistikih dozvola, uvodjenje klasine telefonske kablovske mree nije mogue. Beine tehnologije se javljaju kao mogunost reavanja problema, premda i ovaj pristup ima svoja ogranienja po pitanju kapaciteta odnosno dozvola za odgovarajui broj radiofrekvencija. GIS alati su u ovom sluaju korieni za planiranje kablovskog pristupa i za radio planiranje i mogu se zajedno iskoristiti za iznalaenje optimalnog, fleksibilnog reenja za jedno ovakvo podruje.

17

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Uz pomo GIS alata obezbeuje se mogunost procene broja i rasporeda potencijalnih korisnika i pravljenja idejnog reenja mree, ime moe da se oceni isplativost i izvodljivost. Za procenu broja pretplatnika korieni su dostupni podaci iz baze podataka Telekoma, geodetske podloge, ortofoto snimci i vektorizovani objekti. Uvoenjem GIS alata ostvaren je znaajan pomak u planiranju i projektovanju klasine kablovske pristupne mree. Ulazak beinih tehnologija u ovaj segment mree otvorio je mogunost kombinovanja dva pristupa. GIS funkcionalnosti softvera za radio planiranje zajedno sa GIS alatima za planiranje kablovskog pristupa pruaju mogunost da se za zadato ciljno podruje u kratkom roku sagledaju razliite varijante reenja i odabere optimalna. GIS baze dva softvera (AutoDesk Map i MapInfo) imaju specifine funkcionalnosti, koje se meusobno dopunjuju. Poligoni granica preciznije se definiu CAD alatima, ali je selekcija po poligonu bra u MapInfu. Prikaz taaka u CAD-u je prilino siromaan, dok MapInfo prua bogatije mogunosti grafikog prikaza - vei skup simbola i bre oznaavanje. U TeleCAD GIS Telekoma Srbija se take i objekti mogu uvoziti u nacionalnom georeferentnom sistemu, dok MapInfo prua mogunost preklapanja slojeva uvezenih u razliitim projekcijama i pretvaranje koordinata. Projekti koji se trenutno rade u Srbiji sa GIS alatima su: Izrada digitalnih ortofoto planova razmere 1:2000 za grad Novi Sad i prigradska naselja povrsine 200 km2 pomou ERDAS Imagine programskog paketa Obrada satelitskih snimaka i izrada karata razmere 1:25000 za projekat ureenja 84 km toka reke Drine GIS projekat gasifikacije beogradskog naselja Petlovo Brdo i modernizacija naina prikuljanja podataka pomou Arc/INFO programskog paketa Izrada informacionog podsistema obrauna i naplate korienja graevinskog zemljita grada Sremske Mitrovice i obuka korisnika.

3.7 Geografski informacioni sistem (gis) uloga i znaaj implementacije u nacionalnom parku erdap
Nacionalni park erdap nalazi se u istonom predelu Srbije, na granici sa Rumunijom. Nacionalni park obuhvata delove 3 optine: Golubac, Majdanpek i Kladovo. I zauzima povrinu od 63,608 hektara, a oblast zatiene zone u kojoj se nalazi je 93,968 hektara, pri emu predstavlja najvei nacionalni park u Srbiji.

18

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Slika 6. Nacionalni Park erdap Izvor: Geografski Informacioni Sistem (GIS) Uloga i znaaj implementacije u nacionalnom parku erdap, autor: Pavlovi D.

Sa obzirom na veliki predeo koji zauzima ovaj park, potrebno je formirati i koristiti geografski informacioni sistem, sa ciljem trajne zatite i odrivog upravljanja resursima parka. Formiranjem baze podataka sa informacijama o flori i fauni parka, geologiji i hidrologiji podruja, infrastrukturi parka i kulturno znaajnih ili zatienih delova, omooguilo bi se odrivo korienje erdapa pa ak i unapraenje karakteristika parka. Gore navedeni procesi formiranja i implementacije GIS-a omoguilo bi efikasnije upravljanje svim delovima nacionalnog parka kroz interaktivni pristup, gde se informacije lako mogu aurirati. Pored toga, skup informacija o svim resursima parka, olakalo bi njihovo vrednovanje kao prirodni kapital, koji ima ekonomsku vrednost. Ovo predstavlja poseban problem u Srbiji, jer ljudi koji rukovode umama i parkovima esto ne prepoznaju ekoloko-ekonomsku vrednost pojedinih resursa. Implementacija GIS-a bi takoe olakala i poboljala marketing podruja kao turistike destinacije, putem povezivanja pojedinih slika ili filmova sa takama na digitalizovanim kartama. Takoe bi bila i omoguena izrada turistikih karata sa mnogo vie informacija o pojedinim mestima od interesa. Sumirano, formiranje i implementacija GIS-a, putem izrade baza podataka i njihovim analiziranjem i povezivanjem, otvara veliki broj mogunosti koje ne postoje ili su neisplative ukoliko se ne primenjuje GIS

19

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

3.8 Korienje GIS-a kao deo viesistemskih metoda

Koristei GIS imamo mogunost manipulacije ulaznim podacima, procesiranja i generisanja izlaznih podataka. Meutim, ovaj sistem ima i odreene nedostatke, koji se izraavaju pri 3D modeliranju i pri vizuelizaciji podataka. Takoe, softverski paketi koji su projektovani za modeliranje i vizuelizaciju podatak pokazuju neke nedostatke koje koji nisu prisutni kod GIS-a. Kombinovanjem ovih sistema postie se efikasnija primena savremenih tehnika planiranja, to dodatno ukazuje na neophodnost primene i razvoja GIS tehnologija.

4. Zakljuak
Ideja o korienju GIS-a u Srbiji pojavila se pre otprilike 20 godina kada su razliiti zavodi i fakulteti, zajednikim sredstvima uspeli da nabave program Arc-Info, koji se tada jo uvek koristio u DOS verziji. Zavod za urbanizam je devedesetih godina pokrenuo digitalizaciju podataka i izradu dokumentacije. Danas se u Srbiji GIS primenjuje u daleko veoj meri, kako bi se zadovoljija potranja za pojedinim informacijama. Neke od oblasti primene GIS-a u Srbiji su prostorno planiranje, turizam, ekologija, telekomunikacije itd. Kao to se moe primetiti, GIS se ne koristi samo u nekom iskljuivom polju, ve se primena geografskih informacionih sistema proirila na mnogo razliitih grana. GIS se koristi u raznim projektima, od rozvoja plana za izgradnju nove biciklistike staze na Novom Beogradu do analiza prihoda stanovnitva ruralnih regiona Srbije. Pored toga, to su geografski informacioni sistemi sve prisutniji u Srbiji, neophodno je izvriti obrazovanje ljudi o nainu korienja i primeni GIS-a. Potrebne su dalje investicije u ovom polju kako bi se korienje GIS alata omoguilo svim optinama u Srbiji i omoguilo stvaranje detaljnih, potpunih baza podataka. Ovakve baze, omoguile bi mnogo laku i bru razmenu podataka i informacija, to bi pozitivno uticalo na razvoj Srbije. U svetu je ve osnovno poznavanje GIS alata neophodno a u budunosti e ova injenica jo vie doi do izraaja. Sa daljim razvojem Srbije, potreba za formiranje i implementaciju GIS-a dobija sve vei znaaj i jasno je da su geografski informacioni sistemi sastavni deo nae budunosti.

20

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Literatura
1. Ulrich Voerkelius, Jelena Glavina, Claudia Specht-Mohl, Matthus Schilcher,

2. 3. 4. 5. 6.

Koautori: Bojan Cvetkovi, Klara Danilovi, Dejan Petrovi (2008), GIS prirunik za lokalne samouprave u Srbiji, Republiki geodetski zavod Mitrovi M , (2009) Urbanistiki zavod Beograda - INFO 26/2009, Geografski Informacioni Sistem, 26:1-6 . Radovi M., (2009), PROSTOR list prostornih planera i studenata prostornog planiranja, GIS Prostorno planiranje lokalna uprava, 17:29-34 Pavlovi D (2007), Geografski Informacioni Sistem (GIS) Uloga i znaaj implementacije u nacionalnom parku erdap, Beograd Verka Jovanovi, (2007), The application of GIS and its components in tourism, Beograd Popovi M., Jovanovi S., Milinkovi J., Vukosavljevi A., (2008) Primer planiranja kablovske i beine pristupne mree korienjem GIS alata, Beograd

21