KNJIGA SEDMA St. 514a I.

A sada rekoh uporedi nau prirodu sa ovim stanjem da bismo videli da li smo zaista obrazovani ili nismo. Zamisli da ljudi ive u nekoj podzemnoj pe ini, i da se du ele peine provlai jedan irok otvor koji vodi gore, prema svetlosti. U toj peini ive oni od detinjstva i imaju okove oko bedara i vratova tako da se ne mogu maci s mesta, a gledaju samo napred, jer zbog okova ne mogu okretati glave. Svetlost im, meutim, do lazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih lea. Izmeu vatre i okovanih vodi gore put, a pored njega zamisli da je podignut zid kao ograda kakvu po diu maioniari da iznad nje pokazuju svoju vetinu. Zamiljam ree on. Zamisli uz to jo da pored tog zida ljudi pronose razne sprave, i to kipove ljudi i drugih ivotinja od kamena i drveta, kao i sve mogue tvorevine ljudske umetnosti, ali tako da one iznad zida tre, i da pri tom, kao to to obino biva, pojedini od njih u prolazu razgo varaju a drugi ni reci ne govore. Tvoje je poreenje neobino ree on a neo bini su i tvoji zatvorenici. Slini su nama rekoh. Zar misli da oni vide neto drugo osim svojih senki i senki drugih ljudi, koje svetlost vatre baca na suprotan zid peine? Kako bi mogli da vide kad su prinueni da celog veka dre glave nepokretno? A kad su u pitanju predmeti koje pored njih pro nose? Zar nee i sa njima biti to isto?' Razume se. A kad bi mogli meusobno da govore, zar ne bi ono to vide morali smatrati za realne stvari? Bezuslovno.

c 515

A kad bi odjek dolazio sa suprotne strane za tvora? Zar ne misli da e oni im neko od prolaznika pro govori verovati da to ne govori niko drugi, nego senka koja prolazi? Zevsa mi, tako je. c Oni uopte nijednu stvar nee smatrati realnom, osim ove senke predmeta koje su napravili ljudi. Tako je ree Glaukon. A sada zamisli nastavih ja kako bi oni po stupili kad bi im stvarno uspelo da se oslobode okova i izlee od neznanja. Moglo bi biti samo ovo: kad bi neko od njih bio osloboen okova i bio prinuen da odjednom ustane, da okrene vrat i da poe i pogleda prema svet losti, dok pri svemu tome osea bolove, a od svetlosti ne moe da vidi one stvari ije je senke nekad gledao, ta d misli ta bi odgovorio kad bi mu neko rekao da je sve dotle gledao samo kojetarije, da je sada mnogo blie realnosti i da vidi pravilnije, poto je okrenut veoj isti ni? A kad bi mu tada neko pokazao pojedine predmete koji prolaze i pitanjem ga primorao da odgovori ta oni znae, zar ti se ne ini da e on biti u neprilici i da e misliti kako je ono, to je ranije gledao, stvarnije od ono ga to mu se sad pokazuje? Tako je, naravno. e II. A kad bismo ga sad primorali da gleda u samu svetlost, onda bi ga zabolele oi, i on bi pobegao i okre nuo se prema onome to moe gledati 2 i verovao da je to zaista jasnije od onoga to mu se sada pokazuje. Zaista bi tako uinio ree Glaukon. Kad bi ga sad odande neko silom odvukao uz teak i nepristupaan izlaz ne putajui ga dok ga ne iz516 vue na sunevu svetlost, zar ne bi on tada trpeo muke i ljutio se to ga ovaj vue, i zar mu se, kad bi zatim do ao na svetlost, oi ne bi zasenile tako da ne bi mogao videti nita od onoga to mi zovemo stvarnim 3 ? Ili, bar, ne bi to mogao odmah. Morao bi da se navikne na svetlost kad bi hteo da vidi predmete gore.4 U poetku bi najlake raspozna vao senke, onda slike ljudi i ostalih predmeta u vodi, a same njih jo doonije. Zatim bi, gledajui svetlost zvezda b i meseca, lake video nebeska tela i samo nebo nou, nego sunce i njegovu svetlost danju? Svakako. 207

206

 Najzad e moi, mislim, da vidi i posmatra samo sunce onakvo kakvo je ono po sebi i na svome mestu, a ne njegove slike u vodi ili na nekom drugom mestu. Zaelo. I posle toga e ve moi da doe do zakljuka kako je sunce ono koje odreuje vreme i godine,5 koje c vlada celim vidljivim svetom i od koga na neki nain proizlazi sve to se moe videti. Jasno je da e naposletku doi do toga. Dalje. Kad se bude setio svog prvog stana, on danje mudrosti i svojih drugova sa kojima je zajedno bio okovan, zar ne misli da e se tada radovati ovoj promeni, i da e aliti one koji su jo tamo? Svakako. A ako tamo dole budu odredili poast, pohvalu i nagradu za onoga ko je najbolje video predmete koji su prolazili, najbolje zapamtio koji su od njih obino d prolazili prvi, koji poslednji, a koji istovremeno, tako da bi najbolje mogao unapred rei koji e od njih sad naii, misli li da e on posle ovoga jo udeti i zavideti onima koji tamo kod njih uivaju mo i ugled? Ili e sa njim biti kao sa onim Homerovim junakom, pa e arko eleti da pre bude kod siromanog oveka sluga" 6 i da trpi sve drugo pre, nego da veruje u te predstave i da ivi na onaj nain? e Ja mislim da e vie voleti da sve to trpi, nego da ivi onakvim ivotom. Promisli jo i ovom rekoh. Kad bi takav ovek ponovo siao i seo na isto ono mesto, zar mu se, kad bi odjednom doao sa sunca, oi ne bi ispunile mra kom? Dabome da bi. 517 Pa kad bi, dok su mu oi jo zaslepljene i dok jo lutaju ovamo-onamo a ponovo privikavanje ne bi bilo kratko opet poeleo da se sa onim zatvorenicima takmii u proceni onih senki, zar ne bi izazvao smeh i zar mu ne bi kazali da je odlaskom gore pokvario oi i da ne vredi ni pokuavati da se gore dospe? A kad bi neko po 7 kuao da ih oslobodi i povede gore, onda bi ga i ubili, kad bi mogli da ga uhvate i da to uine. Razume se. III. Ovu sliku, dragi Glaukone, u celini moramo b primeniti na ono to smo ranije govorili, te uporediti svet koji se pokazuje naem vienju sa boravkom u tamnici, 208

a svetio ognja u ovoj sa snagom sunca. Ako, nadalje, ono uspinjanje i posmatranje onoga to je gore shvati kao putovanje due u sferu umnog (noeton topon), onda si na tragu onoga to ja slutim i to si od mene eleo da uje. Ali, bog zna da li je to to ja nagaam istinito. U svakom sluaju, prema onome kako se te stvari po javljuju, meni izgleda jasno da u podruju saznatljivog c ideja dobra je ono poslednje i da je tek s mukom moemo sagledati. Ali kad se ona jednom uvidi, tada iz samog rasuivanja nuno sledi da je ona uzrok svemu to je ispravno i lepo, da je u podruju vidljivog rodila svetlost i gospodara svetlosti, a da je u podruju umnog ona sama gospodarica koja daje istinu i um. Ovome bih jo dodao da onaj ko eli da u svome linom i javnom ivotu dela razumno, treba svoj pogled na nju da upravlja. I ja ree on tako mislim naravno, na nain koji odgovara mojoj sposobnosti. Hajde, sloi se sa mnom jo i u ovome i ne udi se to oni koji su dotle doli ne ele da se bave ljudskim poslovima i to njihove due neprestano tee da budu d tamo gore. Ako to treba da odgovara naem ranijem poreenju, onda je tako i pravilno. Jeste. A onda? zapitah. Da li e te uditi ako neko svrati pogled sa ovih boanskih stvari i, zapavi u ljudsku bedu, ne bude u stanju da se snae, nego postane srnean? Jo zasenjenih oiju i nenaviknut na tamu i mrak mora se ovde boriti pred sudom ili gde bilo oko senki ili oko kipova od kojih senke dolaze, i mora se prepirati oko e toga na koji nain shvataju to ljudi koji nikada nisu videli samu pravinost. 8 To nije nimalo udnovato. 518 Uman ovek e se, meutim nastavah ja setiti da oi dvaput otkazuju poslunost i da to ine iz dva razloga: jednom, kad iz svetlosti ulazimo u mrak, a drugi put, kad iz mraka izlazimo na svetlost. I verujui da to isto biva i sa duom, nee se nerazumno smejati kad je bude video u zabuni i kako nije u stanju da neto sazna, nego e pomisliti da ona moda dolazi iz nekog svetlijeg ivota i da jo nije navikla na tamu, ili da je iz veeg neznanja dola na svetlost, te da je zaslepljena veim b bleskom. Onu prvu e, zato to je u takvom stanju i iz takvog ivota, hvaliti, a ovu drugu e saaljevati. A kad 209

bi hteo da joj se podsmeva, bio bi njegov smeh manje smean nego kad bi ismevao onu koja dolazi iz svetlosti. Istinu govori. IV. Tako moramo njima misliti, ako je istina to da obrazovanost i vaspitanje nisu ono to mnogi ui telji9 u svojim priama tvrde da jesu. Oni tvrde da dui c mogu usaditi znanje iako ga ona nema, kao da slepdm oima mogu usaditi vid. Jeste, oni to tvrde. Ali rekoh ja ova naa rasprava pokazuje da se u dui svakoga oveka nalaze i sposobnost i organ za uenje.10 Kao to se, meutim, oi ne mogu okrenuti iz mraka prema svetlosti drukije nego zajedno sa celim telom, tako se i ovaj organ, kojim ovek saznaje, mora sa celom duom odvratiti od sveta stvari koje postaju, dok ne postane sposoban da izdri pogled na ono to jest i to d je najsjajnije od svega postojeeg. A to je kaemo, dobro. Zar ne? Da. Onda e upravo u tom i takvom cilju rekoh ja vaspitanje ili obrazovanje biti svojevrsna vetina koja izvodi to preokretanje na nain koji bi bio najlaki i najuspeniji, ali ne tako to bi se nekome usadio vid, nego da preokree onoga koga ve ima neispravno usmerenog, te ne gleda tamo kuda bi trebalo da gleda.11 ini se zaista tako. Izgleda, dakle da su takozvane vrline due bliske telesnim vrlinama jer se one stvarno ne nalaze u njoj ve e od ranije, nego ulaze u nju docnije, navikom i vebom. Ali je, izgleda, mo miljenja12 daleko boanstvenije pri rode. Ona, dodue, nikad ne gubi svoju snagu, ali tim pre okretom postaje korisna i upotrebljiva, ili, s druge strane, 519 neupotrebljiva i tetna. Zar nisi primetio kako otro posmatra niska dua onih koje nazivamo pokvarenim, ali i mudrim, i kako blagodarei svojoj sposobnosti gledanja prozire sve emu se obrati, a ipak mora da slui poroku, te, ukoliko otrije vidi, utoliko vie zla stvara? Tako je. Kad bi se, meutim, ta osobina ovakve jedne prirode jo u detinjstvu unitila i kad bi se ova oslobob dila nagona koji je kao olovna ulad vuku nadole, srasli sa njom od roenja, i koji je vezuju za gozbe13i sline naslade i uivanja, pa kad bi se, osloboena toga, pokre210

520

nula istini, onda bi isti taj ljudski organ otro uoavao istinu, kao to uoava i ono emu je sada okrenut. Razume se. Pa zar onda nee biti verovatna i nuna posledica onoga to smo do sada govorili da dravom nee dobro upravljati ni oni koji su bez obrazovanja i nepripremljeni za istinu, ni oni koji se do kraja svog ivota posveuju samo obrazovanju? Prvi zato to e im u i votu nedostajati jedinstveni cilj, prema kome e se uprav ljati u svim svojim linim i dravnim poslovima; drugi zato to e uobraavati da se takvim ivljenjem ve na laze na ostrvima blaenih 14 , pa se svojevoljno nee angaovati. Istina je ree on. Znai da emo mi, kao osnivai drave, biti du ni da nateramo najsposobnije u naoj dravi da se bave naukom koju smo malopre nazvali najviom, da ue kako e gledati dobro i da pou onim putem gore do one visine. A kad se budu popeli i dovoljno videli, onda im ne smemo dozvoliti ono to im je sad dozvoljeno.15 A ta to? Da ostanu tamo rekoh i da vie ne ele da se vrate onim zatvorenicima dole i da uestvuju u njiho vim tegobama i poastima, bez obzira da li su one ne znatne ili velike. U tom sluaju bismo prema njima bili nepra vini ree on i stvorili bismo im ivot gorim nego to bi inae mogli da imaju. V. Ti si opet zaboravio,16 prijatelju rekoh kako nai zakoni ne idu za tim da jedan rod u dravi bude naroito srean, nego da stvore blagostanje ele drave, dovodei graane milom ili silom u harmoniju, dajui im pre svega udeo u poslovima, koje svaki pojedinac moe, prema svojim sposobnostima, uiniti za dravu. Zakoni upravo stvaraju u dravi takve ljude, ne da bi dopustili da svako radi ta hoe, nego da tako dravu uine jedin stvenom. To je istina; ja sam to zaboravio. Razmisli sada, Glaukone, da li mi filozofima koje stvaramo kod nas inimo nepravdu ili im govorimo istinu kad ih primoravamo da se brinu drugima i da uvaju dravu? Mi emo im, naime, rei da se u drugim dravama ovakvi ljudi ne bave tegobama upravljanja, kao to to oni treba da ine, jer tamo oni sami po sebi postaju filo211

zofi, a njihova drava se za to nimalo ne stara. Ono to se razvija i raste samo po sebi, dakle, to nikome ne du guje svoje obrazovanje, nee, razume se, nikome ni dati naknadu za to. Vas smo, pak, mi izabrali za kraljeve kao matice u konicama da vladate i samima sobom i dra vom. Dobili ste bolje i savrenije obrazovanje, pa ste se c na taj nain osposobili da delate i tu i tamo. 17 Zato vi i morate, kad na vas doe red, da siete u prebivalite onih dole, da se naviknete da zajedno sa njima gledate mrane stvari. Jer, ako se na to budete navikli, videete hiljadu puta bolje nego oni tamo dole i neete znati samo ono to pojedina senka znai nego ete, poto ste ve videli sutinu i lepog, pravinog i dobrog, znati i ija je to senka. I tako emo vi i mi budno upravljati dravom a ne u snu, kao to to sada najee ine ljudi koji se meu sobno bore zbog senke za vlast, kao da je ona neko veliko d dobro. U stvari,^ to je ovako: najbolja i najslonija dr ava je ona u kojoj za vlau najmanje tee oni koji su izabrani da vladaju, a ako drava ima drukije vladaoce, onda je u njoj suprotno. To je istina. Misli li da nas vaspitanici, kad to budu uli, nee posluati? Oekuje li da oni nee pristati da svaki sa svoje strane preuzme svoj deo u dravnim poslovima, nego da e jedni s drugima provoditi najvei deo svog vremena u istom? e Nemogue ree on jer emo od pravinih zahtevati samo ono to je pravino. Uostalom, svako e od njih, i pre svega, prihvatiti vlast kao neizbenu oba vezu, nasuprot onome kako se sada dolazi do vlasti u svakoj dravi. Tako je, prijatelju rekoh. Ako za one koji su odreeni da vladaju pronae neki nain ivota koji 521 je bolji od vladanja, onda postoji mogunost da se stvori drava kojom se dobro upravlja. Samo e u njoj vladati za ista bogati ljudi, i to ne bogati zlatom, nego onim ime mo ra biti bogat srean ovek: dobrim i razumnim ivotom. No ako do vlasti dou oni koji u svojoj oskudici ude za dobrima koja bi bila samo njihova, ubeeni da je upravo vlast ono mesto na kojem se moe najvie nagrabiti tada e ta mogunost ieznuti. Tada e doi do borbe za vlast, pa e ova slino onome to se dogaa u ratu - upropastiti i njihova domainstva i elu dravu. 212

Tako je, zaista. Da li ti zna jo neki drugi ivot koji bi prezirao politiku mo osim vota istinskog filozofa? Ne znam, Zevsa mi! Jer vladu ipak treba da prime oni koji u nju nisu zaljubljeni. Inae e nastati borba meu zaljublje nim takmacima, je li? Svakako. A koga e moi primorati da uva dravu ako ne one koji najbolje poznaju naine pomou kojih se naj bolje upravlja dravom, i koji, s druge strane, uivaju poasti i ivot bolji od dravnikog. Nikoga drugog. VI. Hoe li sad da raspravimo kako postaju takvi ljudi i kako bismo ih mogli izvoditi gore, na svetlost, kao to8 se za neke pria da su iz Hada dospeli gore do bogova?' Kako ne bih hteo? Ali to, kako se ini, nee biti isto to i okrenuti ploicu,19 nego je to obraanje due: ona treba da ustane iz mranog dana u pravi dan bia. To je pravi uspon ka onom to jest, i njega emo nazvati pravom filozofijom. Tako je. Treba li da razmislimo koja to nauka ima tu mo? Da, svakako. Pa koja bi to nauka, Glaukone, mogla odvesti duu iz sveta prolaznosti u svet onoga to zaista postoji? Ali upravo sad, dok ovo govorim, pade mi na pamet: zar 20 nismo kazali da ovi ljudi u mladosti moraju biti ratnici? Rekli smo. Treba li, dakle, da ova nauka koju traimo, po red onoga, ima jo i to? Sta to? Da ne srne biti za ratnike bez koristi. Morala bi, ako je to mogue. A njih smo jo ranije vaspitali u telesnim i u muzikim vebama, zar ne? Jesmo. Gimnastika se, meutim, bavi onim to nastaje i to propada. Ona upravlja rastenjem i propadanjem tela. Izgleda da je tako. Prema tome, to ne bi bila nauka koju traimo. 213

522

Ne bi. A da li je to moda muzika u smislu u kojem smo njoj ranije raspravljali? Pa muzika je, ako se sea ree on bila samo dopuna gimnastike, 2 ' dopuna koja je imala da u uvarima razvije disciplinu navika, te da im pomou harmonije uini dobro usklaenim, a ne da ih snabde znanjem. Muzika je uvarima bila zato data da, pomou ritma, u njima razvije pravi takt (eurvthmia) i da u go vorima postigne neto drugo ali tome srodno bilo da su ovi (govori) nalik na mitove, bilo da su u veoj meri istiniti. Ali u tome nije bilo niega to bi pripadalo nauci kojoj ti sada ispituje. Dobro me podsea rekoh. Zaista u muzici nije bilo nieg takvog. Ali, boanski Glaukone, gde je takva nauka? Uostalom, mi smo ubeeni da sva umenja pripadaju poslovima nieg ranga. Kako da ne. Ali kakva nam jo druga nauka preostaje, ako izuzmemo muziku, gimnastiku i umenja? Pa dobro rekoh ako izvan ovih ne moemo nai nita, uzmimo onda onu koja se u svima njima na lazi! A koju to? Onu na primer kojom se zajedniki slue sva umenja, sve razumske aktivnosti (dianoiai) i svako zna nje (episteme) dakle onu koju su u samim poecima svi primorani da naue. A koju to? upita on. Onu obinu rekoh ja onu to se odnosi na razlikovanje jedan, dva i tri. Ukratko, mislim na brojanje i raunanje. Zar stvari ne stoje upravo tako da se sva umenja i svako znanje moraju time baviti? Moraju. Da li to vai i za ratne vetine? Nesumnjivo. Svakako rekoh jer, u tragedijama, Palamed je prikazan tako da Agamemnona ini veoma smenim vojskovoom. Zar nisi zapazio kako on (Palamed) govori da je pronaao broj, pa je potom sredio vojsku u logoru pred Trojom, prebrojio lae i sve ostalo, kao da pre toga nisu znali da broje, niti je kako se ini Agamemnon znao koliko je nogu imao? 22 ta misli kakav je on onda vojskovoa mogao biti?

Zaista udan, ako je to bila istina odgovori on. VII. Pa hoemo li onda rei da je za ratnika neophodno da zna raunati i brojati? upitah ja. Ako hoe da se razume u ureenje vojske, to mu je potrebnije od svega, a ako eli da bude ovek, onda jo i vie. Onda ti u ovoj nauci vidi isto ono to i ja? A ta to? 523 ^ ini se da bi tu negde bilo ono za im tragamo, ono to po prirodi vodi razumevanju (noesis), ali da se niko time ispravno ne slui, iako upravo to po svemu vue ka biu i sutini. Na ta to cilja? upita on. Pokuau da ti objasnim kako to mislim. Ja, naime, razlikujem, polazei od samog sebe i prema onom to smo govorili, ono to vodi biu od onoga to njemu ne vodi. Ispitajmo to zajedniki, pa potkrepi ili odbaci ono to tvrdim, kako bismo bili naisto da li je to tako kako nasluujem da jeste. Hajde de, pokauj to! ree. Evo pokazujem, ako odozgo vidi, ta se dogaa b s opaanjem: u jednom sluaju, ono nata je opaanje usmereno ne postie razum na ispitivanje, kao da se ve samim opaanjem sve reava; u drugom sluaju, predmet opaanja zahteva da se pristupi ispitivanju, kao da u samom opaanju nema nieg zdravog. Oigledno govori predmetima koji se izdaleka ukazuju i samo u obrisima. Nisi uopte pogodio na ta ciljam rekoh ja. emu onda govori? upita on. Predmeti opaanja rekoh koji ne podstiu c na ispitivanje, jesu oni iz kojih ne proishode istovremeno dva meusobno suprotna opaanja. Oni pak iz kojih tako neto proishodi, podstiu na ispitivanje, i to u sluaju kad samo opaanje ne moe da odlui da li jedna od tih suprotnosti vai vie nego druga. Pri tom nema znaaja to da li je predmet opaanja blizu ili daleko. Jedan pri mer e ti to jasnije pokazati. Kaemo da su ovo ovde tri prsta: najmanji, ovaj do njega i srednji. Dabome. Podrazumevaj da ovde govorimo vienju iz bliza, pa zajedno sa mnom obrati panju na ovo. Na ta? e 215

214

Svaki od njih se jednako pokazuje kao prst, pa nema nikakve razlike u tome da li ga vidimo u sredini ili na kraju, da li je beo ili crn, debeo ili tanak, i sve to je tome slino. Doista, u svemu tome, u mnotva ljudi, nema nikakve nunosti za duu da razumu (noesis) po stavlja pitanje da li je to prst, jer vienje nikada i nigde ne ukazuje dui na to da bi prst mogao biti suprotnost prstu. Doista, ne ree on. Pa onda, rekoh, iz toga sledi da sve to je takvo e ne podstie razum na delanje, niti ga moe probuditi. Naravno. ta dalje? Zar vienje gleda na veliinu i malinu prstiju onako kako treba, ako za njega nema nikakve razlike u tome da li je prst u sredini ili na kraju? 23 A isto je tako sa debljinom i tankoom, ili u onome to se od nosi na dodir sa mekoom i tvrdoom. Zar i druga 524 ula ne pokazuju nedostatke u izvetavanju takvim stvarima? Ili zar ne radi svako ulo ovako: prvo, ulo koje osea ono to je tvrdo nunim nainom osea i ono to je meko, te izvetava duu da je i tvrdo i meko osetilo kao jedno te isto? Upravo tako. Pa onda je rekoh nuno da u svim takvim sluajevima dua bude zbunjena i da ne zna ta ulo oznaava kao tvrdo, ako za isto kae da je i meko; a za lako i teko, da ne zna ta je lako a ta teko, ako ono oznaava teko kao lako i lako kao teko? b Takva obavetenja su svakako neobina za duu ree on te zahtevaju ispitivanje. Pa onda je razumljivo to dua u takvim sluaje vima poziva u pomo brojanje (logismos) i rasuivanje (noesis), te najpre ispituje da li je u svakom pojedinom sluaju takvih obavetenja re jednoj ili dve stvari. Kako da ne! Pa ako se dogodi da se pojavljuju dve stvari, ispitae se da li se svaka od te dve pojavljuje kao jedno? Da. Ako je dakle svaka od njih jedno i ako obe ine c dva, onda e ih dua svaku ponaosob promiljati. Jer, ako nisu razdvojene, dua ih nee promiljati kao dvoje, nego kao jedno. 216

Ispravno. A za vienje kaemo da veliko i malo ne vidi kao razdvojene stvari, nego ih brka jednu s drugom. 24 Niie li tako? Tako je. Stoga je razum (noesis), radi razjanjavanja toga, prinuen na vienje (idem) velikog i malog ne kao pobrkane jedno s drugim, nego kao razdvojene, dakle suprotno onome to je gore reeno ulnom vienju. To je istina. Pa onda nam iz toga kao prvo proizlazi pitanje ta je zapravo to veliko i malo? U svakom sluaju. A jedno je rekli smo shvatljivo (noeton), a drugo vidljivo (horaton). 2 5 d Sasvim tano ree on. VIII. Eto to je upravo ono to sam maloas pred loio za predmet razgovora, naime da jedne stvari podstiu razum, a druge ne: one koje u ulo dolaze zajedno sa svojim suprotnostima odreene su kao stvari koje podstiu razum, a one koje ne dolaze tako kao stvari koje ne mogu da probude miljenje. Sad ree razumem, i ini mi se da je to tako. ta onda? Kako ti se ini, s koje bi strane mogli da budu broj i jedinica? Ne mogu to da odredim ree on. Pa prosuuj to prema onome emu je ve nae pred bilo govora. Jer ako je vienje, ili neko drugo ulo, u svemu sposobno da vidi jedinicu po sebi, onda jedi nica nee voditi duu prema razumevanju sutine, te e 26 biti isto kao i u sluaju prsta kojem smo govorili . Ali ako se s njom zajedno uvek vidi i njena suprotnost i to tako da se ne pokazuje nita po emu bi ona bila vie jedinica nego ono to je tome suprotno onda e odluka nekog sudije 27 biti nuna. Dua je tada zbunjena, pa je prinuena da istrauje i da, pokrenuvi u sebi prosui vanje (ennoia), postavi pitanje ta li bi mogla biti jedi nica sama po sebi. Tako bi saznanje (mathesis) jedinici 525 moglo biti meu onim saznanjima koja vode i obraaju duu prema posmatranju (thea) onog to jeste.2B Ali sigurno je ree on da takvo posmatranje nije svojstveno ulnom vienju, jer jednu te istu stvar vidimo i kao jedinicu i kao beskrajno mnotvo. 217

 Pa onda rekoh ja ako tako stoje stvari s jedinicom, da li to isto vai i za broj? Kako da ne? Praktino raunanje (logistike) 29 i aritmetika (arithmetike) u celini se odnose na broj. Sasvim. A to to se odnosi na broj pokazuje se kao ono to vodi prema istini. Zaista izvanredno. Logistika i aritmetika bi, kako se ini, pripadale onoj nauci 30 koju traimo. Ratnik e morati da ih izui radi sreivanja svojih trupa, a filozof zato da bi izronio iz nastajanja (genesis) i vrsto se vezao za sutinu (ousia) 3 ' inae on nikada ne bi postao vest u miljenju (logistikos). Tako je ree on. A na bi uvar morao biti ujedno i ratnik i fi lozof.32 Dakako. Onda bi, Glaukone, trebalo da ovu nauku uve demo zakonom, te da one koji e u dravi imati najvie dunosti ubedimo da se bave logistikom, ali nikako na neznalaki (idiotikos) 3 3 nain, nego tako da rasuiva njem dospevaju do kontemplacije (thea) prirode broje va; ne praktikujui je na nain kao to to ine prodavci i trgovci na malo, da bi kupovali i prodavali, nego radi rata i radi toga da dui olakaju obraanje od nastajanja i usmeravanje ka istini i sutini. Vrlo lepo govori ree on. I zaista rekoh ja sada, kad smo ovo izrekli nauci raunanja, i ja sam dolazim do saznanja koliko je ta nauka produhovljena i mnogostruko korisna za ono to hoemo, ako se upranjava radi saznanja, a ne radi trgovanja. Po emu to? Po tome to smo maloas govorili da ta nauka snano vodi duu prema gore, te je obavezuje na rasprav ljanje brojevima takvim kakvi su sami po sebi, ne doputajui joj da raspravlja brojevima koji su pro istekli iz vidljivih i opipljivih tela ukoliko takvo 34 raspravljanje (dijalektiku) neko predloi. Pretpostav ljam da ti je svakako poznato kako se oni koji su u to upueni podsmevaju onome ko u govoru jedinicu kao je dinicu razlomi na delove, te da mu u tome nikako ne daju

526

za pravo. Ako ti jedinicu razdeli, oni e je umnoiti, bri nui se tome da se jedinica ne pokae kao ne jedinica, nego kao mnotvo posebnih celina (polla moria). 3 5 Istinu govori ree on. A ta ti misli, Glaukone, ta e oni odgovoriti ako bi ih neko zapitao: 0 udnovati ljudi, kakvim bro jevima vi raspravljate? Gde je ta jedinica koja je uvek takva kakvom je zamiljate, uvek jednaka drugoj potpuno istoj jedinici od koje se nimalo ne razlikuje i koja je bez ikakvih delia?" Mislim da e rei kako oni govore brojevima koji se mogu samo zamisliti, i kojima se inae ne moe ma kako operisati. Vidi, dakle, prijatelju rekoh da nam je zaista potrebna nauka, jer ona oigledno primorava duu da se u traenju istine slui miljenjem. Ona to zaista ini i to u velikoj meri ree on. I dalje? Jesi li primetio kako su ljudi, koji su od prirode obdareni za raunanje, sposobni i za sve ostale nauke i kako ak i oni koji sporo shvataju, ako se ue i vebaju u raunanju, imaju bar tu korist to njihov duh u velikoj meri postaje otroumniji? Tako je ree on. A mislim da e teko nai neto to bi zadalo vie truda oveku koji ui i bavi se time nego ba to? Svakako. Zbog svega toga, dakle, ne smemo zapostaviti ovu nauku, nego u njoj moramo odgajati sve one koji imaju najbolje osobine. Slaem se ree on. IX. Ovu nauku dakle, zadravamo rekoh. A sad da vidimo hoe li nam u neemu koristiti ona druga to je sa tim u vezi. Koja? Da ne misli na geometriju? zapita on. Upravo na nju rekoh. Ukoliko se ona odnosi na ratovanje ree on jasno je da se nas tie. Jer je i pri podizanju tabora, pri osvajanju zemljita, pri povlaenju i razvijanju voj ske, i svuda gde se imaju postaviti ete, pa i u samim bor bama i marevima svakako vano da li ovek zna geome triju ili ne. Ali za te stvari rekoh dovoljno je i samo malo geometrije i raunanja. Treba, meutim, ispitati da li vei i dalekoseniji deo geometrije slui naem cilju, 219

odnosno kako ona moe da pomogne lakem sagledava nju ideje dobrog. A tom cilju, kaemo, slui sve ono to nagoni duu da se okree prema onom podruju u kojem je bie najblaenije od svih bia, koje dua na svaki na in treba da vidi. Ispravno govori ree on. Ako nas, dakle, nagoni na kontemplaciju sutine, onda nas se tie; ako nas nagoni da posmatramo ono to nastaje 36 onda ne. Da, to je tako. 527 Da ova nauka ima u sebi neeg to je u potpu noj suprotnosti sa nainom na koji njoj govore oni koji se njome bave to nam nee osporavati niko od onih koji geometriji imaju neto malo iskustva. Kako? zapita on. Oni govore veoma smeno i na nain robova; jer, upotrebljavajui govor onih koji rade i ostvaruju neki praktini cilj, govore pravljenju etvorougla, produib vanju, spajanju, i svemu to je tome slino. A ta se nauka, meutim, u celini neguje radi saznanja.37 Sasvim je tako ree on. Zar onda ne treba da utvrdimo jo i ovo? ta to? Da je geometrija saznanje onoga to je veno, a ne saznanje onoga to nastaje i to nestaje. Pa ve je dokazano ree on da je geome trija saznanje onome to je veno! Znai da ona uzdie duu nagore, prijatelju, a da filozofsko razmiljanje, koje mi nepotrebno upravljamo nadole, priprema za uspon. I to u najveoj meri ree on. c Treba to je vie mogue zahtevati nastavili ja da ljudi u uzornoj dravi ne budu daleko od geome trije. Jer i njena sporedna dela nisu mala. Koja to? zapita on. Ona koja si ti sam maloas spomenuo rekoh i koja se odnose na rat, a i ona koja se odnose na svako uenje, jer e sve to bolje shvatiti onaj ko se bavio geometrijom nego onaj ko u geometriju nije upuen. 38 Potpuno sigurno, tako mi Zevsa ree on. Hoemo li onda da naim mladiima odredimo ovu nauku kao drugu? Hoemo odgovori on. 220

X. I dalje? Da li da astronomija bude trea? Sla e li se s tim? Slaem se ree on jer paljivije posmatranje godinjih doba, meseca i godina isto tako koristi ze mljoradnji i pomorstvu, kao i ratnikoj vetini. Kako si pitom rekoh kao da se plai da gomila ne pomisli da uvodi neke nekorisne nauke. A to nije neto od sporednog znaaja, mada je veoma teko e poverovati da nauke slue za to da oiste i oive u nama organ due koji su druga zanimanja pokvarila i uinila slepim, organ ije je spaavanje stoput dragocenije nego spaavanje hiljadu oiju telesnih: jer samo njime se moe videti istina. Svi oni koji se u tome slau s tobom mislie da govori neobino lepo, a svi oni koji to nikada nisu osetili verovae, po svoj prilici, da samo brblja, jer u 528 tome nee videti nita emu bi bilo vredno govoriti. Razmisli jo sada sa kojima e od njih razgovarati, da li sa prvima ili sa drugima ili ni sa jednima ni sa drugi ma, ve samo i najvie radi sebe samoga, ne zavidei ni kome koji bi od toga mogao imati koristi. Odluiu se ree on da najvie govorim za sebe i da sam postavljam pitanja i da na njih odgovarani. Onda se vrati natrag rekoh jer nismo pra vilno odabrali nauku koja se nadovezuje na geometriju. Kako to? zapita on. Tako to smo odmah posle povrine uzeli u razb matranje telo koje se kree, a da ga pre nismo posmatrali samo po sebi. Pravilno je, meutim, da se posle druge dimenzije uzima trea. 39 A ova se nalazi kod kocke i kod svega onoga to, kao i ona, ima dubinu. Zaista je tako ree on. Ali mi se ini, Sokrate, da ova nauka jo nije otkrivena. 40 Dva su uzroka tome rekoh ja. Jedan je da nijedna drava to ne ceni, pa se zato, budui da je to teko, slabo i istrauje. Drugi je da je istraivaima po treban vo, bez koga nita ne bi mogli otkriti. 4 ' Takav se vod, pre svega, teko nalazi, pa ako se i nae onda se oni koji su pozvani da istrauju, iz gordosti, ne upravc ljaju prema njemu. Ali ako bi ela drava to nadgledala i cenila, tada bi se i ovi pokorili, pa bi se istraivalo kako treba i ta stvar bi se pojavila u punoj svetlosti. Jer i sada, iako prezrena u oima svetine, iako ometena ak i govo rom istraivaa koji ne znaju emu bi to moglo da slui, ova istraivanja ipak rastu, 42 savlaujui sve prepreke 221

svojom privlanou. Stoga nije nikakvo udo ako se ta nauka pojavljuje, d A to to je u njoj privlano ree on takoe je neto neobino. Samo mi malo jasnije reci to to si sad govorio. Ti si, naime, prouavanja povrine nazvao geometrijom. Da odgovorili. Onda si, prvo, astronomiju stavio iza nje, a zatim si to povukao. Uinio sam to u brzini rekoh ali hotei da stvar obradim brzo, samo je usporavam. Stvarno, bilo je na redu ispitivanje geometrijskih tela, ali videi da je to istraivanje u smenom stanju, preskoio sam ga i odmah posle geometrije stavio sam astronomiju, tj. naue ku telima 43 u kretanju. Ispravno govori ree on. Postavimo sada rekoh44 astronomiju za etvtru nauku, budui da stereometrija, koja je sada zanemare na, ostaje posebna nauka, ukoliko joj drava posveti od govarajuu panju. Razume se ree on. I kao to si ti mene malo529 pre grdio, Sokrate, to sam onako bezobzirno hvalio astro nomiju,45 tako ja sada odobravam nain na koji joj ti prilazi. Jer mislim da je svakome jasno kako ona primo rava duu da usmeri svoj pogled nagore i odvodi je od ovozemaljskih stvari tamo gore. Moda je to jasno svima, izuzev meni rekoh jer meni ne izgleda tako. Nego kako? zapita on. Kako je sada obrauju oni koji nastoje da nas 46 uzdignu do filozofije, ona vue pogled sasvim nadole. Kako to misli? zapita on. ini mi se rekoh da nisi neodvaan u svom pristupu nauci stvarima koje su gore. Doista se hrabro b izlae opasnosti, jer ako bi se neko izokrenuo pa posrnatrao slike na tavanici i time neto nauio, ti bi i tada verovao da on posmatra umom, a ne oima. Uostalom, moda ti lepo prosuuje, a ja priprosto. 4 7 Ipak, ja ne mogu prihvatiti da neka druga nauka podstie duu da gleda gore, osim nauke biu i nevidljivom. Pa ako bi neko pokuavao da neto naui ulnim stvarima, bu ljei gore ili zurei dole, ja ne bih nikada rekao da e taj c neto nauiti jer takvim stvarima nema nikakve 48 49 nauke niti bih rekao da njegova dua gleda gore. 222

Naprotiv, rekao bih da njegova dua gleda dole, makar on prouavao plivajui na leima ili leei na zemlji. XI. Dobio sam to sam zasluio! ree on. Imao si pravo da me tako prekori. Ali kako to misli da bi astronomiju50 trebalo prouavati drukije nego to se sada prouava, ako se hoe da to prouavanje koristi onome emu smo govorili? Ovako rekoh. Ove divne slike na nebu, bu dui da su naslikane na vidljivoj povrini, treba smatrati d za najlepe i najtanije od svih takvih stvari, ali treba znati da one mnogo zaostaju za istinom, naime za kre tanjem ija su brzina i sporost stvarni i kao takvi se na laze u istinskom broju, i u svim istinskim oblicima,51 koji se meusobno pokreu pokreui i sami sebe. Ovo se do ista shvata pomou razuma i rauna (logo), a ne vie njem. Ili ti misli da se to shvata vienjem? Nipoto ree on. Da bismo se, dakle, pouili i u onim drugim stva rima, moramo kao primer uzeti nebeske slike kao da e smo u njima nali uzore koje je Dedal, ili koji drugi maj stor ili crta lepo nacrtao ili izradio. A kad bi njih video neki ovek vest geometriji, mislio bi, dodue, kako su veoma lepo izraene, ali i da je smeno baviti se njima ozbiljno i sa namerom da se na njima shvati istina 530 jednakom i dvostrukom, ili nekom drugom odnosu. 52 Pa i bilo bi smeno ree on. Misli li ti da pravi astronom nee osetiti to isto kad bude posmatrao kretanje zvezda? zapitah ja dalje. On e misliti da su ta dela izvedena na najbolji mo gui nain, i da je nebeski tvorac (demiourgos) to sasta 53 vio kao i sve drugo to je na nebu. A to se tie odnosa noi prema danu, ovih prema mesecu, meseca prema go 54 dini, i drugih zvezda prema toj razdeobi vremena, kao i meusobnog odnosa zvezda u tom smislu taj pravi astronom, mislim, nee smatrati udnim onoga ko dri da se to dogaa na isti nain i da u tome nema nikada b nikakvog odstupanja, iako je tu re telesnim i vidlji vim stvarima, 55 kao to nee smatrati udnim sve one na pore da se tome shvati istina? Kada te sluam ree on meni se ini da je tako. Mi emo, dakle, postavljajui sebi probleme, pro uavati astronomiju kao i geometriju; ali emo ostaviti ono to se zbiva na nebu,56 ako zaista elimo da uinimo 223

531

korisnim onaj deo due koji je po prirodi razborit, a koji je ranije bio nekoristan. To e zaista biti m n o g o tei posao nego to ga sada imaju oko astronomije. X I I . Mislim da emo i ostalo na isti nain nare ivati ako od nas, kao od zakonodavaca, treba da bude neke koristi. A da li bi ti, moda, i m a o n e k u n a u k u da pomene, koja bi spadala ovamo? zapitah. Ovako, sada, ne b i h imao ree on. Mislim nastavih ja da kretanje n e m a samo jedan vid, nego vie njih. Sve te vrste kretanja moda bi u m e o da nabroji neki mudrac, 5 7 a mi z n a m o samo za dve. A koje su to? Osim p o m e n u t o g kretanja, ono koje je p a n d a n ovome/ 8 njeno nalije. Koje je to? Usuujemo se rei nastavih ja da, k a o to su oi p o t r e b n e za astronomiju, t a k o su ui p o t r e b n e za h a r m o n i n o kretanje. 5 9 A ta su znanja m e u s o b n o srodna, kao to kau pitagorovci, s ime se i mi saglaavamo, Glaukone. Ili kako inimo? Tako ree o n . Poto je ova stvar vana r e k o h ja to emo mi od pitagorovaca saznati ta oni t o m e misle, a saznaemo pored toga jo i ostala njihova uenja, ako ih imaju, zar ne? Mi emo, m e u t i m , pored svega toga zadrati svoje naelo. Koje to? Da nai pitomci nikad ne pokuaju nauiti od njih neto nesavreno i to ne dostie donde, dokle sve, 00 kao to s m o m a l o p r e rekli za astronomiju, m o r a da dostigne. Zar ne zna da je t a k o isto i sa h a r m o n i j o m ? J e r oni a k o r d e i zvuke koje uju odmeravaju jedne p r e m a drugima, i uzalud se t r u d e kao i a s t r o n o m i . Tako mi bogova ree Glaukon. Kako je smeno kad oni govore nekim zgunjavanjima i svoje ui pribliavaju t a k o kao da bi hteli uhvatiti ton izbliza, pa jedni kau k a k o uju jo neki meuzvuk i da je to naj manji interval p o m o u koga t r e b a meriti, a drugi se t o m e protive, kao da o b a t o n a sasvim p o d j e d n a k o zvue, a i 41 jedni i drugi vie cene ui nego um. Ti govori r e k o h onim valjanim ljudima koji daju posla icama i ispituju ih, zateui ih na instru-

532

m e n t u . Ali da poreenje ne bi bilo suvie dugo, te da ne bih m o r a o govoriti u d a r c i m a sa trzalicom, grenju, opiranju i hvalisanju s t r u n a 6 2 prestajem s a p o r e e n j e m i kaem da ne mislim na ove ljude, ve na one za koje s m o upravo sada rekli kako t r e b a da govore harmoniji. J e r oni r a d e isto ono to i a s t r o n o m i : trae brojeve u akor dima koje uju, a ne prelaze na p r o b l e m e da bi ispitali: koji su brojevi h a r m o n i n i , a koji nisu, i radi ega jesu h a r m o n i n i ili nisu. 6 3 Govori nekoj neobinoj, boanskoj stvari ree on. Ali stvari koja je korisna za istraivanje lepog i dobrog rekoh a beskorisna ako se neguje na drugi nain. Svakako ree on. Ja mislim nastavih da a k o s m o preli sve n a u k e koje s m o pomenuli, ako smo stigli do njihove me u s o b n e veze i srodnosti, i ako smo shvatili na koji na in one jedna drugoj pripadaju, onda bavljenje njima ipak neto znai i n i s m o se trudili uzalud; a ako nije tako, onda se zaista uzalud t r u d i m o . I meni se tako ini ree on. Ali ti govori n e k o m vrlo velikom delu, S o k r a t e . Misli li na preludij (pro-oimion) rekoh ili na neto drugo? Ili ne z n a m o da je sve to s a m o pre ludij upravo za o n u melodiju ( n o m o s ) 6 4 koju treba nau iti? Jer, tebi se sigurno ne ini da su oni koji su tome vesti, istovremeno i dijalektiari (dialektikoi). 6 5 Ne, t a k o mi Zevsa, osim m a l o b r o j n i h na koje s a m nailazio. Ali, jesi li pomislio u p i t a h ja da e ljudi, koji ne mogu iskazivati i prihvatiti razlog 6 6 , ikada moi znati neto od onoga to s m o rekli da treba da znaju? Nisam ni to ree on. Pa onda, Glaukone, misli li da je to upravo ona melodija 6 7 koju dijalektika (dialegesthai) izvodi? Mada je ta melodija neto t o p r i p a d a o n o m e t o je u m n o , njoj ipak i m a m o neku p r e d s t a v u u moi vienja, a za ovu s m o ve pokazali k a k o nastoji da gleda iva bia takva kakva su po sebi, zatim zvezde kakve su po sebi, najzad i na sunce k a k o je po sebi. Na slian nain, kad n a s t o j i m o da p o m o u dijalektike, i bez oslonca na bilo koje ulo, oslanjajui se samo na razloge, da n a e m o p u t do sutastva svake stvari, i ako u tome ne p o s u s t a n e m o

224

225

sve dotle dok ne shvatimo ono to je samo po sebi dobro, dospeemo do onoga to je tek na kraju shvatljivo, kao to se vienjem dospeva do onoga to je tek na kraju vidljivo.68 Svakako se to zbiva na taj nain ree on. ta onda? Zar ti taj put 6 9 ne naziva dijalekti ka" (dialektike)? Nego ta? XIII. -Doista, onaj ko se oslobodio okova nastavih ja i preokrenuo od senki prema prikazama 70 i svetlosti; onaj ko se penje iz podzemlja peine gore pre ma suncu; onaj ko ne moe odmah da gleda ivotinje, c biljke i svetio sunca usmerava se na boanske privide (phantasmata theia) 7 1 na povrini vode i na senke bia, a ne na senke prikaza koje proizlaze iz kakvog drugog svetla nalik na ono sunevo, jer to je svetio vetako kao i one prikaze. Sve to bavljenje vetinama koje smo pomenuli ima takvu mo da vodi ono to je u dui najbolje prema gore, do kontemplacije onog to je u stvarnosti najbolje, kao to se ono to je najosetljivije na telu 72 uzd die do onog to je najjasnije u telesnom i vidljivom po druju. Prihvatam da je to tako ree on. Ipak, meni se ini da je tu po svemu sudei re onome to je teko prihvatiti, kao to je opet, s druge strane, teko ne prihvatiti. No kako tu nije re tome da se sada odlui mo, nego se i kasnije na to treba vie puta vraati uz mimo da je to tako kako sada govorimo, pa preimo na samu melodiju i obraujmo i nju kao to smo obradili preludij. Govori dakle kakva je mo dijalektike, kojim e razdeobama se ona bavi, i koji su njeni putevi? Jer, kako se ini, to su oni putevi koji vode prema mestu gde se moemo odmoriti od preenog puta, pa i zavriti nae pu 73 tovanje. 533 Dragi moj Glaukone rekoh ti nee moi da me i dalje prati jer moje oduevljenje nikako nee poputati a ti nee vie videti samo sliku onoga e mu govorimo, ve sutu istinu, onakvu kakvom se ona meni prikazuje; da li je ona, meutim, takva ili nije, ne vredi vie dokazivati. A ipak treba potvrditi da se tako neto moe videti. Zar ne? Svakako. Pa i ovo treba potvrditi: jedino dijalektika ima tu mo da onome, ko je savladao ono to smo do sada 226

534

preli, moe to uiniti vidljivim, i da to nije moguno ni na jedan drugi nain? Vredno je i za to se boriti ree on. Ima u tome neeg rekoh ja to nam niko nee osporavati. A to je, naime, ovo to kaemo putu istraivanja: nema nijednog drugog istraivakog puta kojim bi se, u svim sluajevima, moglo ii do odgovora na pitanje ta je svaka stvar po sebi. Sva ostala umenja odnose se ili na mnenja i elje ljudi, ili na ono to je roeno i nainjeno, ili na odravanje svega toga to je roeno i nainjeno. Preostale vetine, za koje smo rekli da unekoliko dospevaju do bia, geometrija i one to iza nje slede, vidimo kako sanjaju biu, ali ga ne mogu gledati u budnom stanju sve dotle dok se dre hipoteza ne dirajui u njih, i nemajui moi da njima poloe raun. Jer onaj ko poinje onim to ne zna, i koji je ono to je na kraju i ono to je u sredini takoe sastavio iz onog to ne zna ima li on kakvo sredstvo kojim bi udesio da od takvog spleta nastane znanje? Nema nikakvo ree on. XIV. Dijalektiki metod je jedini rekoh ja koji se ne dri hipoteza, nego ide pravo prema poetku da bi utvrdio kakav je on, a oko due, zakopano u varvarsko blato, neno izvlai na povrinu i uzdie ga, pri emu su mu, kao pomonice i vodilje, potrebne vetine 74 koje smo ispitali. Mi smo njih, dodue, po navici esto nazivali naukama, ali bi one morale imati neko drugo ime, neko koje bi znailo vie nego mnenje, a manje nego nauka i mi smo ih ve ranije negde nazvali razumnim uvia njem. Ali mi se ini da se ljudi kojima predstoji jedno tako snano istraivanje, kao to je nae, nee prepirati oko imena. Svakako nee odgovori on. Nego e biti dovoljno ako se jasno iskae ono to nam je u dui? Da. Bie, dakle, dovoljno rekoh ako, kao i ra nije75, nazovemo prvi deo naukom (episteme), drugi ra zumskim saznanjem (dianoia), trei verom (pistis), a etvrti slikovitim predstavljanjem (eikasia); zatim, ova dva poslednja zajedno mnenjem (doxa), a ona prva dva zajedno poimanjem ili razumevanjem (noesis); i to: mnenje da se odnosi na nastajanje, a poimanje ili ra227

zumevanje da se odnosi na bie (ousia). I kao to se bie odnosi prema nastajanju tako se poimanje odnosi prema mnenju; a kao to se poimanje odnosi prema mnenju tako se nauka odnosi prema veri i razumsko saznanje prema slikovitom predstavljanju. A proporciju koja postoji izmeu stvari na koje su ova imena primenjena, pa onda i dvostruku deobu svake od te dve grupe, one koja obuhvata pomiljivo i one koja obuhvata shvat ljivo ostaviemo, Glaukone, po strani, da nas to ne optereti mnogo veim brojem rei nego to je onaj koji smo ve upotrebili. I ja sam vie za to ree on ukoliko samo mogu da te pratim. Da li ti naziva dijalektiarem i onoga ko shvata razlog (logos) bia svake stvari? I di li e onome, ko to ne moe, rei da, ukoliko nije u stanju da ni samome sebi ni drugima prui tome objanjenje, to nije ni shvatio? A kako bih mu drukije rekao, ako ne tako? ree on. Pa onda je isto tako kada je re dobru. Za onoga ko nije u stanju da u svom govoru definie ideju dobra, te da je izdvoji i razlikuje od svega drugog; za onoga ko ne zna da se, kao u borbi, probije kroz sve na pade i nae pravi put, i ko se u toj borbi oslanja na mnenje a ne na stvarno stanje stvari, a u svemu tome u rasuivanju ne ide svojim putem bez posrtanja za takvog oveka nee rei da poznaje dobro kao takvo, niti da poznaje ikakvo drugo dobro, nego e, ako je do njega dospela bleda slika toga, rei da je do toga dospeo ne znanjem, ve mnenjem, i da je svoj sadanji ivot prospavao i prosanjao, da bi, pre no to se ovde probudi, stigao u Had i tamo zauvek zaspao. Zevsa mi, zaista u sve to rei. Pa dobro, ako bi svoju decu, koju sada vaspitava i obrazuje u reci, i na delu stvarno vaspitavao, sigur no ne bi dopustio, tako bar ja mislim, da se u njih kao 70 u linije usadi iracionalnost i da kao takvi upravljaju dravom i odluuju najvanijim stvarima. Sigurno ne bih ree on. Obavezae ih, dakle, zakonom da se ponajvie bave onim obrazovanjem koje e ih osposobiti da u najve oj meri znalaki postavljaju pitanja i da na njih odgo 77 varaju.

Dau im takav zakon zajedno s tobom ree on. Zar ti se ne ini rekoh ja da je dijalektika kao neka vrsta zavrnog kamena nad ostalim naukama, i da se nijedna druga nauka pravilno ne moe staviti iz535 nad nje, nego da ona predstavlja njihov krajnji cilj? Tako je ree on. XV. Onda ti jo samo preostaje da odlui koga emo i na koji nain uputiti u te nauke rekoh ja. Tako je. Da li se sea onog ranijeg izbora vladara i koji su bili oni koje smo izabrali? 73 Kako se ne bih seao? ree on. Veruj mi nastavih da treba birati upravo takve prirode i da treba odabrati najpouzdanije i najhrab rije, a po mogustvu i najlepe; 79 osim toga, ne treba trab iti samo ljude plemenitih i uzvienih osobina, nego oni moraju imati i darove koji odgovaraju ovakvom vaspitanju. Kakve to darove zahteva? Moraju imati, prijatelju dragi, otroumnost da shvate nauke i ne smeju sporo uiti. Due se, naime, mnogo vie zamaraju ozbiljno uei nego u vebaonicama, jer je to mnogo vie njihov lini posao koji obavljaju same i ne dele ga sa telom. Tako je ree on. c Pa onda treba traiti dobro pamenje, neposustajanje, i vrednou u svakom pogledu. Kako inae misli da bi neko mogao eleti i da podnese telesne napore i da, u isto vreme, zavri toliki zadatak i u uenju i u vebanju? Niko ree on osim ako nije izvanredno obdaren. Svakako su rekoh sadanje pogrene pred stave i prezrenje pogodili filozofiju zato to se, kako sam i ranije spominjao, 80 njome ne bave oni koji su toga do stojni. Njome se ne bi smeli baviti njeni nezakoniti, nego nju treba da neguju njeni zakoniti sinovi.81 Kako? upita on. d Prvo odgovorili oni koji se njome bave ne smeju hramati u sklonosti prema naporu (philoponia), te samo upola voleti napor (philoponon), a drugom po lovinom ne mariti za njega (aponon). A to se deava u ljubitelja gimnastike, ljubitelja lova, i uopte u svih lju bitelja telesnih napora, i kad ovi nemaju sklonosti prema uenju (philomathes), niti sklonosti prema sluanju 229

228

(philekoos), niti prema istraivanju, nego mrze svaki takav napor. A hramlje i onaj ko je svoju sklonost prema naporu usmerio u suprotnom pravcu. Govori najistinitije ree on. Isto emo tako u odnosu prema istini rekoh e smatrati da je osakaena ona dua koja iako mrzi namernu la i sama je teko podnosi, a veoma se ljuti kad drugi lau ipak nenamernu la82 mirno prima i ne ljuti se ako je uhvate u neznanju, nego se zadovoljno, kao svinja, valja u njemu. 536 Svakako ree on. A u odnosu prema umerenosti rekoh pre ma hrabrosti, plemenitosti i svim delovima vrline mora mo naroito paziti na zakonit i nezakonit porod. 83 Jer ako ni pojedinac ni drava ne znaju da takve razlikuju, onda e nasumce uzimati za prijatelje i za vladare kako one koji hramlju, tako i one koji su nezakonit porod. Zaista je tako ree on. Mi se, meutim rekoh ja moramo svega b toga dobro uvati. Jer ako onima, koji su telesno i du hovno potpuni, propisujemo toliko uenje i vebanje onda nam ni sama Dike (boginja pravde prim. prev.) nee prigovarati, a sauvaemo dravu i dravno ureenje; inae, ako tako odgajimo one koji su od ovih drukiji,3" u svemu emo dobiti ono to je suprotno naoj nameri, a na filozofiju emo sruiti bujicu podsmeha. To bi zaista bila sramota ree on. Svakako rekoh ja ali sada mi se ini da se i meni neto smeno dogodilo. Kako to? upita on. c Pa zaboravio sam da se alimo i poeo sam da govorim previe oduevljeno. Govorei, mislio sam na filozofiju, pa videi kako je nedostojno baena u blato, ini mi se da sam se naljutio i da sam kao u gnevu govo rio suvie ozbiljno onima koji su za to krivi. Nisi, tako mi Zevsa ree on jer meni kao sluaocu to zaista nije tako izgledalo. Ali meni kao retoru jeste rekoh ja. No ne mojmo zaboraviti i to da smo u ranijem 85 odabiranju birali d stare ljude, a u ovom to neemo initi. Jer ne treba verovati Solonu da je ovek koji stari sposoban da mnogo naui, nego znajmo da moe manje uiti nego trati. Svi su veliki i uestali napori za mlade ljude. Neizbeno ree on. 230

XVI. Onima koji su jo mladi pripada uenje raunanja i geometrije i svih propedevtikih disciplina, u kojima treba da se obrazuju pre no to pristupe dijalek tici. Ali oblik pouavanja ne sme biti nasilan. Zato? e - Zato to slobodan ovek ne sme nijednu nauku izuavati ropski rekoh. Jer telesni napori, ak i kad se vre nasilno, ne ine telo nipoto gorim, dok se u dui ne zadrava nikakvo nametnuto znanje. To je istina ree on. 537 Da bi, dakle, to pre mogao da uoi za ta je svaki pojedinac po prirodi sposoban, treba da decu vaspitava uz igru a nipoto silom, dragi moj. To to govori, razumno 86 je ree on. Sea li se nastavih ja kako smo rekli da decu treba na konjima voditi i u rat kao posmatrae, a ako se nae bezbedno mesto, da ih treba dovesti sasvim blizu i dati im, kao mladim psima, da okuse krv. Seam se ree on. I da onoga ko se u svim ovim naporima, naukama i opasnostima bude pokazao naj okretnij i, treba pri miti u naroiti broj odabranih. b U koje doba starosti? zapita on. im zavre potrebne telesne vebe rekoh.Jer je to vreme, makar trajalo i dve ili tri godine, nemogue za kakvo drugo delo. Zamor i spavanje su neprijatelji nau ka. A osim toga, kakav e ko biti u tim telesnim vebanjima, to je neka vrsta probe. Kako da ne? Posle toga vremena nastavih bie oni koji su meu dvadesetogodinjacima odabrani u veoj slavi nego ostali, a znanja koja se deci u toku vaspitanja pru aju bez reda, moraju se za njih pregledno rasporediti, c prema srodnosti sa ostalim naukama i prema prirodi same stvari. Samo je ono znanje koje na takav nain ulazi u oveka stalno ree on. I ono, ujedno, najbolje dokazuje da li je neka priroda dijalektika ili nije, jer je dijalektiar samo onaj ko vidi stvari u njihovoj povezanosti, a ko tako ne gleda, taj nije. To isto mislim i ja ree on. 231

 Na ovo e morati paziti rekoh pa e one meu njima, koji budu najizdrljiviji u uenju, u rato vanju i u drugim dunostima, kad napune trideset godina, ponovo odabrati iz onog broja ve odabranih, kako bi im dodelio vee poasti i kako bi, ispitujui njihovu dija lektiku sposobnost, uoio koji je od njih u stanju da bez obzira na oi i na druga ula, ide zajedno sa istinom ka samom biu. I zato je to posao koji zahteva veliku i budnu panju, drue. A zato? upita on. Pa zar ti ne primeuje zapitah ja kakvo e se sada zlo javlja sa dijalektikom? 87 Kakvo zlo? Ljudi se napune nezakonitou rekoh. Doista odvrati on. udi li se ti to im se to deava rekoh i smatra li da ih ne treba pomilovati? 88 Kako to? upita on. Uzmimo za primer rekoh da je jedno pod538 metnuto dete bilo odnegovano u velikom bogatstvu, u jednom velikom i uglednom plemenu i meu mnogobroj nim laskavcima; zatim, ono postaje ovek i primeuje da uopte nije sin roditelja koji to tvrde, a ne moe da nae svoje prave roditelje; da li moe da mi predskae kako e se on odnositi prema laskavcima i lanim roditeljima u ono vreme kad podmetanju nita nije znao, a kako opet u ono vreme kad je tome znao? Ili bi, moda, hteo da uje kako ja to predviam? Hteo bih odgovori on. XVII. Onda predviam da e biti ovako: on e b vie ceniti oca, mater i druge prividne roake nego la skavce, vie e se brinuti za njihove potrebe, a manje nezakonito prema njima postupati ili sa njima razgova rati, dok e u vanim stvarima biti prema njima manje neposluan nego prema laskavcima, sve donde dok mu istina ne bude sasvim poznata. Verovatno ree on. A kada bude uvideo stvar, onda e, mislim, po pustiti u dunom potovanju prema njima i u zauzimanju za njih, a vie e se truditi oko laskavaca, tj. sluae ih drukije nego ranije, ivee po njihovom shvatanju i sac stajae se sa njima ne krijui. Za onog oca, meutim, i za druge izmiljene roake nee se uopte vie brinuti, osim ako nije izuzetno plemenite prirode. d 232

Sve bi se to moglo desiti tako kako ti govori ree on. Ali kako se ovo poreenje moe dovesti u vezu sa onima koja se bave dijalektikom? Ovako. Mi smo ve od detinjstva odgajani u od reenim uverenjima (dogmata) pravinom i lepom, i navikavani smo da im se pokoravamo i potujemo ih kao svoje roditelje. Jesmo. d Ali imamo i druge obiaje, koji su suprotni onim uverenjima, i koji su puni zadovoljstva, laskaju naoj dui i privlae je sebi. Ali ovi ne mogu da primame one koji su iole uravnoteeni; ovi potuju ona oinska uverenja i njima se pokoravaju. Tako je. ta onda? zapitah. Kad bi onoga ko ima takva uverenja upitali ta je lepo", i kad bi ovaj odgo vorio onako kako je to uo od zakonodavaca, a dijalek> tiar mu taj odgovor podvrgne pobijanju, pa izvodei vie puta i na vie naina svoja pobijanja, konano ga navede na mnenje da to nije nita vie lepo nego runo, i tako isto postupi ako je re pravinom i dobrom, i e uopte onome to najvie potuje, ta misli, kako e se posle toga njegovo potovanje i pokoravanje odnositi prema onim uverenjima? Morae se desiti rekoh da ih vie ne po tuje i da im se ne pokorava kao dotada. A ako ih vie ne bude kao ranije cenio i poto vao kao svoje roditelje, a prave ne bude mogao nai, ka539 kvom e se ivotu onda odati ako ne ivotu laskanja? 90 Nikakvom drugom. I tako e mislim od oveka koji je bio odan zakonima, oigledno postati ovek koji naginje bezakonju. Neizbeno. Pa nije li onda rekoh na mestu da se oni ma koji se na taj nain bave dijalektikom odredi pomilo vanje, kao to sam maloas rekao. Takvi su i saaljenja dostojni ree on. A da ne bismo takvo saaljenje morali upraviti i na nae tridesetogodinjake 89 , trebalo bi da ih za dija lektiku pripremimo uz sve mogue predostronosti. I to treba ree on. b Zar to nije svojevrsna predostronost ako se mladim ljudima ne doputa da se bave dijalektikom? 233

Mislim da ti nije promaklo da momii, kad prvi put okuse dijalektiku, uzimaju ovu kao deju igru, pribegavajui joj s namerom da profcivree, i da, oponaajui one koji pobijaju, i oni sami pobijaju druge, radujui se kao tenad to prolaznike pomou dijalektike mogu da napadaju i rastru. Ona zaista to rade, i preteruju u tome ree on. I kad tako ve pobede mnoge i od mnogih sami c budu pobeeni, onda brzo dou do toga da uopte vie ne cene ono to su ranije cenili. I zato su ljudi poeli da grde njih same i sve ono to je kod drugih u vezi sa filo zofijom. Suta istina odgovori on. Meutim, stariji rekoh nee hteti da ue stvuju u tim ludorijama i vie e se ugledati na onog ko eli da razgovara ne bi li saznao istinu, nego na onoga ko se radi zabave igra i protivrei; a sam e postati umereniji i taj e ga posao vie uzdii nego to e ga izloiti d ruglu. Tano je ree on. Zar onda nije iz opreznosti reeno ono to smo ranije kazali da prirode, kojima emo dopustiti da ue stvuju u dijalektici, moraju biti uredne i uravnoteene i da se time ne sme, kao dosada, baviti svako, pa i onaj ko za to nije dovoljno zreo? Svakako ree on. XVIII. Da li je za bavljenje dijalektikom, ako se ona revnosno i neprekidno uvebava i ako se ne radi nita drugo osim to se naizmenino izvode odgovarajue gimnastike vebe, dovoljan dvostruki broj godina od onog ranijeg? 91 e Misli est ili etiri godine? zapita on. Sastavi mirno pet rekoh. Posle toga roka mo raju ih opet vratiti u onu peinu, i primorati ih da uprav ljaju ratovanjem i poslovima koji odgovaraju omladini, kako ni u tome iskustvu ne bi izostali iza drugih. Pa i tu 540 treba ispitati da li e istrajati u takvom rastrzavanju na sve strane, ili e se malo kolebati. A koliko vremena trai za to? zapita on. Petnaest godina odgovorili. Kad napune pe deset godina, onda sve one koji su se pokazali dobri i koji su se odlikovali u svakom pogledu i u radovima i u naukama, treba najzad privesti cilju i treba ih primorati da svetlost svoje due okrenu onom to svemu daje svetlost. 234

541

Posmatrajui d o b r o kao takvo, oni t r e b a da ga uzmu kao uzor i da i dravu, i g r a a n e i same sebe, svakoga p r e m a njegovom delu, obrazuju po ugledu na nj, a najvie vre m e n a treba da posvete filozofiji. Kad doe red na njih, o n d a treba da se p o m u e i sa dravnikim poslovima i da b u d u vladari radi drave, ne zato da bi radili neto lepo, nego k a k o bi inili ono to je nuno, i tako uvek t r e b a da vaspitavaju i druge, pa kad ih ostave za sobom kao uvare drave, onda da se odsele na ostrva blaenih, gde e t r a j n o stanovati. A drava t r e b a da im podie spomenike i da im javno prinosi rtve, ako Pitija to do zvoli, kao bogovima, a ako ne, onda kao blaenim i boan skim ljudima. P r e k r a s n o si izvajao vladare, Sokrate, kao da si vajar ree Glaukon. Ali i vladarke, Glaukone rekoh. Nemoj mo da misliti da sam govorio vie m u k a r c i m a nego e n a m a , ukoliko bi se m e u njima nale takve koje su po prirodi sposobne. Ako treba da u jednakoj meri imaju sve zajedno sa m u k a r c i m a , kao to s m o ve rekli, onda je tako ree on. Dalje nastavih ja. Slaete li se u tome da dravi i dravnom ureenju svakako nismo kazivali po bone elje, nego ono to je dodue teko, ali ipak n e k a k o mogue, i to ne drukije nego o n a k o kako smo govorili. im istinski filozofi, j e d a n ili vie njih, p o s t a n u vladari u dravi: kad oni sadanje poasti prezru, prepoznavi ih kao ropske i bezvredne, i kad ono to je ispravno, i poasti koje iz toga slede, ponu iznad svega potovati, a pra vinost uzimati kao ono to je najvie i najpotrebnije; u k r a t k o , u onaj as kad pravdi ponu sluiti i uveavati je, hoe li oni toga d a n a ostvariti onaj p o r e d a k u dravi kojem s m o govorili? Kako e ga ostvariti? Sve one za koje se u dravi n a e da imaju vie od deset godina, 9 2 oni e, bez izuzetka, prognati izvan gradskih zidina. Zadrae njihovu decu i poee da ih odvikavaju od sadanjih obiaja, t j . od obiaja koje su njihovi roditelji imali, pa e ih odgajati p r e m a svojim obrascima i zakonima, koji su onakvi kakve smo ih opi sali. Tako e se, ako dopustite, najbre i najlake ostva riti drava i dravno ureenje kojem s m o govorili. A kad se j e d n o m ustanovi, hoe li takva drava i takvo dr235

avno ureenje doneti najvee blagodeti rodu u kojem se tako neto bude rodilo? Svakako ree on. I meni se ini da si ti, Sokrate, dobro izloio kako bi se takvo dravno ureenje rodilo, ako bi se ikada rodilo. Pa jesmo li onda upitah ja nae dokaze (logoi) takvoj dravi i oveku koji bi joj bio slian ve iscrpli? Jer, jasno je, mislim, da je taj ovek takav kakav bi, prema onome to smo rekli, morao biti. Jasno je ree on a u odgovoru na tvoje pitanje, rei u da su dokazi, kako mi se ini, izvedeni do kraja.